{"dc.title": "Ozon u restaurativnoj stomatološkoj terapiji: antibakterijski efekat i uticaj na VEGF u zubnoj pulpi", "dc.creator": "Krunić, Jelena", "dc.source": "Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/5d8b222b-6e17-4bf5-8948-6a78f3e432bc/download", "subject": "?", "id": "ues_1", "text": "UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU \nMEDICINSKI FAKULTET \n \n \n \n \nJelena B. Krunić \n \n„OZON U RESTAURATIVNOJ STOMATOLOŠKOJ TERAPIJI: \nANTIBAKTERIJSKI EFEKAT I UTICAJ NA VEGF U ZUBNOJ \nPULPI“ \n \nDOKTORSKA DISERTACIJA \n \n \n \n \n \n \n \n \nFoča, jul 2015. godine \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nBibliografski podaci: \n \nUDK \n546.214:616.314-089.27 \nNaučna oblast \nMedicinske i zdravstvene nauke \nNaučno polje \nKlinička medicina \nUža naučna oblast \nStomatologija, oralna hirurgija i medicina \nInstitucija \nMedicinski fakultet Univerziteta u Istočnom \nSarajevu \nMentor rada \nProf. \ndr \nDragica \nStojić, \nredovni \nprofesor \nStomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu \nBroj stranica \n87 \nBroj slika \n2 \nBroj tabela \n22 \nBroj priloga \n0 \nBroj literaturnih referenci \n240 \nDatum odbrane \n \nKomisija za odbranu: \n \n1. Prof. dr Slavoljub Živković, Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu, komentor i član komisije \n2. Doc. dr Nikola Stojanović, Medicinski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, član komisije \n3. Doc. dr Lado Davidović, Medicinski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, član komisije \n4. Doc. dr Jelena Roganović, Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu, član komisije \n5. Doc. dr Branka Popović, Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu, član komisije \n \nRad je odložen u biblioteci Medicinskog fakulteta  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n...mom Bogdanu na nebu i  \nmojoj Nadi na zemlji... \nOva doktorska teza je urađena na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, u saradnji sa \nSlužbom za medicinsku mikrobiologiju sa parazitologijom i virusologijom Univerzitetske bolnice u Foči, \nInstitutom za stomatološku farmakologiju i Institutom za humanu genetiku Stomatološkog fakulteta \nUniverziteta u Beogradu. Dio teze je urađen u sklopu projekta „Ozon u restaurativnoj i endodontskoj \nstomatološkoj terapiji: antibakterijski efekat i uticaj na VEGF u zubnoj pulpi“ finansiranog od strane \nMinistarstva nauke i tehnologije RS (broj: 19/06-020/961-174/12). \n \nZahvaljujem: \nmentoru, prof. dr Dragici Stojić, sa Instituta za stomatološku farmakologiju Stomatološkog fakulteta u \nBeogradu, koja me je upoznala sa naučnim svijetom i vodila sa velikom profesionalnošću kroz \ndodiplomske i poslijediplomske studije. Hvala joj što me je, više od deceniju, strpljivo usmjeravala, \nprijateljski pomagala, nesebično dijelila svoje ogromno znanje i iskustvo, učila da sagledavam \nkompleksnije i sveobuhvatnije i  uvijek bila dostupna i kao učitelj i kao prijatelj;   \nkomentoru, prof. dr Slavoljubu Živkoviću, sa Klinike za bolesti zuba Stomatološkog fakulteta u \nBeogradu, za veliko razumijevanje, svesrdnu podršku u svim fazama rada i sugestijama koje su oblikovale \novaj rad; \ndoc. dr Nikoli Stojanoviću, koji mi je prenio nepocjenjivo praktično i stručno znanje neophodno za \nizradu ovog doktorskog rada, na posvećenosti i stalnom podsticaju; \ndoc. dr Jeleni Roganović i asist. dr Ljiljani Đukić, sa Instituta za stomatološku farmakologiju \nStomatološkog fakulteta u Beogradu, koje su me upoznale sa ELISA imunoesejskim protokolom, uradile \nsve potrebne analize, kao i one koje prevazilaze okvire ovog doktorata, a posebno na njihovoj predanosti  i \nnesebičnoj podršci; \ndoc. dr Branki Popović, sa Instituta za humanu genetiku Stomatološkog fakulteta u Beogradu, za \nsusretljivost, podršku i nesebičnu pomoć u organizaciji i realizaciji molekularnih analiza i dragocjenim \nsmjernicama za interpretaciju rezultata; \ndoc. dr Ladu Davidoviću, za svesrdnu podršku i angažovanje tokom cijelog istraživanja;  \nprof. dr Slobodanki Đukić, sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u \nBeogradu, na konstruktivnim savjetima i smjernicama za definisanje eksperimentalnog protokola za \nmikrobiološku analizu i tumačenju rezultata; \nprim. dr Radi Mrgud i dr Ružici Lukić, kao i svom osoblju Službe za medicinsku mikrobiologiju sa \nparazitologijom i viruslogijom Univerzitetske bolnice u Foči, koji su otvorili vrata svoje laboratorije za \nmikrobiološku analizu i učinili da se osjećam dijelom njihovog tima; \ndr sc. Ivani Simić, na pomoći pri prikupljanju uzoraka i cjelokupnom angažovanju oko dijela kliničkog \nistraživanja;   \nstomatološkim sestrama pri Katedri za bolesti zuba i endodonciju i Katedri za oralnu rehabilitaciju, kao i \nSlužbi za biohemiju i hematologiju Univerzitetske bolnice u Foči za tehničku podršku;  \nkolegama sa Katedre za bolesti zuba i endodonciju, a posebno v. asist. dr Brankici Davidović, \nna podršci, pomoći, razumijevanju i smijehu; \nprijateljima, jer su uvijek tu.  \nNajveću zahvalnost dugujem onima koji su me podržavali uvijek i u svemu, i bez kojih ovo sve ne bi bilo \nmoguće-porodici.  \n \n \n \nOZON U RESTAURATIVNOJ STOMATOLOŠKOJ TERAPIJI: ANTIBAKTERIJSKI EFEKAT I UTICAJ NA VEGF U \nZUBNOJ PULPI \n \nREZIME \nUvod. Ozon ima široku primjenu u medicini, a posljednjih godina se primjenjuje u stomatologiji zbog \nizraženog antimikrobnog djelovanja bez pojave antimikrobne rezistencije. Manji broj kliničkih studija \nukazuje na mogućnost primjene ozona u terapiji karijesnih lezija i za dezinfekciju kaviteta. Za \nodontoantiseptike je od značaja njihov farmakodinamski efekat kao i njihov bezbjednosni profil. Najveći \nbroj do sada objavljenih radova o antibakterijskoj efikasnosti ozona na kariogene bakterije odnosi se na \nrezultate in vitro studija, a mali broj radova na ispitivanje biokompatibilnosti ozona na zubnu pulpu in vivo. \nCilj. Cilj ove teze je bio da se ispita antibakterijski efekat primjene ozona na ukupan broj bakterija, \nLactobacillus spp. i pojedine vrste Lactobacillus spp. poslije nepotpunog uklanjanja karijesa, kao i da se \nodredi koncentracija vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) i superoksid dismutaze (SOD) u zubnoj \npulpi zdravih zuba poslije primjene ozona. Materijal i metode. Studija I je uključila ukupno 48 zdravih \nosoba oba pola, starosti od 19-48 godina, kod kojih je dijagnostikovana najmanje jedna duboka karijesna \nlezija (>1/2 debljine dentina) na okluzalnoj ili okluzalnoj i aproksimalnoj površini bočnog zuba. Ispitanici su \nu zavisnosti od primjenjenog antiseptika za dezinfekciju kaviteta podijeljeni u dvije grupe: \neksperimentalna, u kojoj je korišćen ozon u obliku gasa, i komparativna grupa, gdje je primjenjen 2% \nhlorheksidin. Uzorci dentina su uzeti iz karijesnih kaviteta poslije nepotpunog uklanjanja karijesa i poslije \nprimjene antiseptika i analizirani su kultivisanjem, lančanom reakcijom polimeraze (PCR) i „real-time“ PCR \n(qPCR). Studijom II su obuhvaćene 38 zdrave osobe oba pola, starosti 18-40, kod kojih je indikovana \nekstrakcija intaktnih i klinički zdravih donjih molara. Poslije preparacije kaviteta na okluzalnoj površini \nzuba u eksperimentalnoj grupi je primjenjen ozon u obliku gasa, dok u kontrolnoj grupi kaviteti nisu \ntretirani (fiziološki rastvor). U zubnim pulpama određen je nivo VEGF imunoesejskom tehnikom (ELISA) i \nnivo SOD spektrofotometrijskom metodom. Rezultati. Studija I. Jednokratna primjena ozona i \nhlorheksidina u preparisani kavitet je dovela do značajnog smanjenja ukupnog broja aerobnih i \nanaerobnih bakterija, Streptococcus spp., Lactobacillus spp., ali ne i pojednih vrsta Lactobacillus spp., \nnezavisno od metode identifikacije bakterija. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i \nhlorheksidina ispitivana metodom kultivisanja je pokazala da je ozon izazvao značajno smanjenje broja \nLactobacillus spp. (p=0,041), a hlorheksidin značajno smanjenje broja Streptococcus spp. (p=0,041). \nPrimjenom PCR i qPCR metode nije zabilježena razlika u efikasnosti ozona i hlorheksidina na kariogene \nbakterije.  Studija II. Koncentracija VEGF u grupi tretiranoj ozonom je bila značajno veća (p<0,0001), a nivo \nSOD značajno manji (p=0,002) u odnosu na vrijednosti dobijene za pulpe kontrolnih zuba. Zaključci. \nKomparativna analiza rezultata o antibakterijskoj efikasnosti jednokratno primjenjenog ozona i 2% \nhlorheksidina u ispreparisani kavitet zuba pokazuje da su oba antiseptika podjednako efikasna. Poslije \njednokratne primjene ozona kao antiseptika u kavitet zuba povećava se nivo VEGF, koji ne predstavlja \npatološko povećanje, i aktivira se antioksidativni sistem u tkivu pulpe, što ukazuje na njegovu \nbiokompatibilnost sa zubnom pulpom. \nKljučne riječi: ELISA, ispitivanje biokompatibilnosti, kultivisanje, ozon, PCR, SOD, VEGF \nOZONE IN RESTORATIVE THERAPY: ANTIBACTERIAL EFFECT AND THE IMPACT ON VEGF IN DENTAL PULP \n \nSUMMARY \nIntroduction. Ozone is widely used in medicine, and recently it is used in dentistry due to its strong \nantimicrobial activity without antimicrobial resistance. A small number of clinical studies evaluated the \neffect of ozone in therapy of dental caries and for cavity disinfection. For dental antiseptics use, both their \npharmacodynamic effects and safety profile are of the importance. Most of published works considering \nthe antibacterial effect of ozone on cariogenic bacteria has been conducted in vitro, and a small number \nof studies investigated biocompatibility of ozone on dental pulp in vivo. Aim. The aim of this thesis was to \ninvestigate the effect of ozone on total bacteria, Lactobacillus spp., and different Lactobacillus spp. strains \nafter incomplete caries removal, as well as to determine the concentration of vascular endothelial growth \nfactor (VEGF) and superoxide dismutase (SOD) in the dental pulp of healthy teeth after ozone application. \nMaterial and methods. Study I included 48 healthy subjects of both gender, aged 19-48 years, with at \nleast one tooth with diagnosed deep caries (> 1/2 of the thickness of dentin) on occlusal or occlusal and \ninterproximal tooth surface. Subjects were divided into two groups according to the cavity disinfectant \nused: the experimental group, where ozone gas was used, and the comparative group, where 2% \nchlorhexidine was used. Dentine samples were taken from the cavity after partial caries removal and after \napplication of antiseptic, and analyzed using cultivation, polymerase chain reaction (PCR) and \"real-time\" \nPCR (qPCR) methods. Study II included 38 healthy subjects of both gender, aged 18-40 years, in which the \nextraction of sound mandibular molars were indicated. After cavity preparation on the occlusal surface of \nthe tooth ozone gas was applied in the experimental group, while saline was applied in the control group. \nThe levels of VEGF and SOD in dental pulp were determined by immunoassay technique (ELISA) and by \nspectrophotometric method, respectively. Results. Study I. Single application of ozone and chlorhexidine \ninto the cavity resulted in a significant decrease of the total number of aerobic and anaerobic bacteria, \nStreptococcus spp., and Lactobacillus spp., but not of the Lactobacillus spp. strains, irrespective of the \nmethod for bacteria enumeration. Comparative analysis of antibacterial effect of ozone and chlorhexidine \nusing cultivation revealed that the number of Lactobacillus spp. was significantly lower in the ozone group \nwhile the number of Streptococcus spp. was significantly lower after chlorhexidine treatment (p=0.041). \nBy using PCR and qPCR methods, no difference in the effectiveness of ozone and chlorhexidine on \ncariogenic bacteria was noted. Study II. In the group treated with ozone the concentration of VEGF was \nsignificantly higher (p<0.0001), and the level of SOD was significantly lower (p=0.002) compared to the \nvalues obtained for the control pulps. Conclusions. Comparative analysis of the antibacterial efficiency of \nonce applied ozone and 2% chlorhexidine in tooth cavities indicates that both antiseptics are equally \neffective. After single application of ozone in tooth cavity the level of VEGF in dental pulp increases, which \ndoes not present pathological increase, and the antioxidant system activates, which indicates its \nbiocompatibility with dental pulp. \n \nKey words: ELISA, biocompatibility testing, cultivation, ozone, PCR, SOD, VEGF \nSadržaj \n \n1. UVOD ..................................................................................................................................................... \n1 \n1.1. KARIJES ZUBA I HIPOTEZE O NJEGOVOM NASTANKU ........................................................................ \n1 \n1.2. MIKROORGANIZMI PROUZROKOVAČI KARIJESA ................................................................................ \n2 \n1.3. PRINCIPI TERAPIJE DUBOKOG KARIJESA............................................................................................. \n4 \n1.4. EFIKASNOST ODONTOANTISEPTIKA U RESTAURATIVNOJ TERAPIJI ................................................... \n5 \n1.4.1. Hlorheksidin ................................................................................................................................ \n5 \n1.4.2. Etilendiaminotetraacetatna kiselina ........................................................................................... \n7 \n1.4.3. Natrijum hipohlorit \n...................................................................................................................... \n7 \n1.4.4. Vodonik peroksid \n......................................................................................................................... \n8 \n1.4.5. Druga sredstva sa antiseptičkim djelovanjem \n............................................................................. \n8 \n1.5. OZON KAO ODONTOANTISEPTIK \n........................................................................................................ \n9 \n1.6. PRINCIPI ISPITIVANJA BEZBJEDNOSTI ODONTOANTISEPTIKA .......................................................... \n12 \n2. RADNA HIPOTEZA .................................................................................................................................... \n16 \n3. CILJEVI ISTRAŽIVANJA \n.............................................................................................................................. \n18 \n4. MATERIJAL I METODE \n.............................................................................................................................. \n20 \n4.1. DIZAJN STUDIJE ................................................................................................................................ \n20 \n4.2. ISPITANICI ......................................................................................................................................... \n20 \n4.2.1. Studija I: antibakterijski efekat ozona u karijesnim kavitetima zuba. ....................................... \n20 \n4.2.2. Studija II: biokompatibilnost ozona u odnosu na zubnu pulpu. \n................................................ \n20 \n4.2.3. Veličina uzorka .......................................................................................................................... \n21 \n4.2.4. Randomizacija ........................................................................................................................... \n21 \n4.3. KLINIČKA PROCEDURA I UZIMANJE UZORAKA ................................................................................. \n21 \n4.3.1. Studija I \n...................................................................................................................................... \n21 \n4.3.2. Studija II \n..................................................................................................................................... \n22 \n4.4. MIKROBIOLOŠKA ANALIZA UZORAKA .............................................................................................. \n23 \n4.4.1. Određivanje ukupnog broja bakterija, Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. metodom \nkultivisanja \n........................................................................................................................................... \n23 \n4.4.2. Identifikacija različitih vrsta Lactobacillus spp. biohemijskim testom ...................................... \n23 \n4.4.3. Određivanje ukupnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. „real-time“ lančanom \nreakcijom polimeraze (qPCR) .............................................................................................................. \n24 \n4.4.4. Određivanje učestalosti vrste Lactobacillus casei/paracasei lančanom reakcijom polimeraze \n(PCR) .................................................................................................................................................... \n26 \n4.5. KVANTIFIKACIJA VEGF I SOD U ZUBNOJ PULPI ................................................................................. \n26 \n4.5.1. Priprema uzoraka ...................................................................................................................... \n26 \n4.5.2. Određivanje nivoa VEGF u zubnoj pulpi imunoesejskom tehnikom ......................................... \n26 \n4.5.3. Određivanje nivoa SOD u zubnoj pulpi spektrofotometrijskom metodom .............................. \n27 \n4.6. STATISTIČKA OBRADA PODATAKA \n.................................................................................................... \n27 \n5. REZULTATI ISTRAŽIVANJA \n........................................................................................................................ \n31 \n5.1. KARAKTERISTIKE ISPITANIKA I KARIJESNOG UZORKA .......................................................................... \n31 \n5.2. ANTIBAKTERIJSKI EFEKAT OZONA ........................................................................................................ \n35 \n5.2.1. Efekti ozona i hlorheksidina na ukupan broj bakterija ispitivani metodom kultivisanja .............. \n35 \n5.2.1.1. Broj kaviteta sa aerobnim bakterijama \n.................................................................................. \n35 \n5.2.1.2. Prosječan broj aerobnih bakterija .......................................................................................... \n35 \n5.2.1.3. Broj kaviteta sa anaerobnim bakterijama \n.............................................................................. \n36 \n5.2.1.4. Prosječan broj anaerobnih bakterija ...................................................................................... \n37 \n5.2.2. Efekti ozona i hlorheksidina na Lactobacillus spp. ispitivani metodom kultivisanja i biohemijskom \nanalizom .................................................................................................................................................. \n37 \n5.2.2.1. Broj kaviteta sa Lactobacillus spp. ......................................................................................... \n37 \n5.2.2.2. Prosječan broj Lactobacillus spp............................................................................................. \n38 \n5.2.2.3. Učestalost pojedinih vrsta Lactobacillus spp. \n......................................................................... \n39 \n5.2.3. Efekti ozona i hlorheksidina na Streptococcus spp. ispitivani metodom kultivisanja ................... \n42 \n5.2.3.1. Broj kaviteta sa Streptococcus spp. \n........................................................................................ \n42 \n5.2.3.2. Prosječan broj Streptococcus spp. .......................................................................................... \n42 \n5.2.4. Korelacija kliničkih karakteristika lezije i prosječnog broja bakterija u cjelokupnom uzorku \n....... \n43 \n5.2.5. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina ispitivanog metodom \nkultivisanja............................................................................................................................................... \n44 \n5.2.5.1. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na aerobne bakterije, anaerobne bakterije, Lactobacillus \nspp. i Streptococcus spp. prije primjene antiseptika ........................................................................... \n44 \n5.2.5.2. Poređenje prosječnog broja aerobnih bakterija, anaerobnih bakterije, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. prije primjene antiseptika \n..................................................................................... \n45 \n5.2.5.3. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na različite vrste Lactobacillus spp. prije primjene \nantiseptika ........................................................................................................................................... \n46 \n5.2.5.4. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na aerobne bakterije, anaerobne bakterije, Lactobacillus \nspp. i Streptococcus spp. poslije primjene antiseptika ........................................................................ \n47 \n5.2.5.5. Poređenje prosječnog broja aerobnih bakterija, anaerobnih bakterija, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. poslije primjene antiseptika ................................................................................. \n48 \n5.2.5.6. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na različite vrste Lactobacillus spp. poslije primjene \nantiseptika ........................................................................................................................................... \n48 \n5.2.6. Efekti ozona i hlorheksidina na ukupan broj bakterija ispitivani metodom qPCR ........................ \n50 \n5.2.6.1. Broj kaviteta sa anaerobnim bakterijama \n.............................................................................. \n50 \n5.2.6.2. Prosječan broj anaerobnih bakterija ...................................................................................... \n50 \n5.2.7. Efekti ozona i hlorheksidina na ukupan broj Lactobacillus spp. ispitivani metodom qPCR .......... \n51 \n5.2.7.1. Broj kaviteta sa Lactobacillus spp. ......................................................................................... \n51 \n5.2.7.2. Prosječan broj Lactobacillus spp............................................................................................. \n52 \n5.2.8. Efekti ozona i hlorheksidina na prisustvo vrste L. casei/paracasei ispitivani metodom PCR ....... \n52 \n5.2.8.1. Broj kaviteta sa L. casei/paracasei ......................................................................................... \n52 \n5.2.9. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina ispitivanog metodom qPCR53 \n5.2.9.1. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. prije primjene \nantiseptika ........................................................................................................................................... \n53 \n5.2.9.2. Poređenje prosječnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. prije primjene \nantiseptika ........................................................................................................................................... \n53 \n5.2.9.3. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. poslije \nprimjene antiseptika \n............................................................................................................................ \n55 \n5.2.9.4. Poređenje prosječnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. poslije primjene \nantiseptika ........................................................................................................................................... \n55 \n5.2.10. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina na vrstu L. casei/paracasei \nispitivanog metodom PCR ....................................................................................................................... \n56 \n5.2.10.1. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na L. casei/paracasei prije i poslije primjene antiseptika\n \n............................................................................................................................................................. \n56 \n5.3. KARAKTERISTIKE ISPITANIKA I UZORKA \n................................................................................................ \n59 \n5.4. EFEKAT OZONA NA NIVO VEGF U ZUBNOJ PULPI................................................................................. \n60 \n5.5. EFEKAT OZONA NA NIVO SOD U ZUBNOJ PULPI .................................................................................. \n61 \n6. DISKUSIJA ................................................................................................................................................ \n63 \n7. ZAKLJUČCI ................................................................................................................................................ \n72 \n8. LITERATURA \n............................................................................................................................................. \n74 \n \n \n \n11 \nU V O D \n \n \n \n1. \nUVOD \n1. \n \n \n1 \n1. UVOD \n1.1. KARIJES ZUBA I HIPOTEZE O NJEGOVOM NASTANKU \nKarijes predstavlja jedno od najčešćih hroničnih oralnih oboljenja modernog doba koje se i pored široke \nprimjene profilaktičke terapije javlja kod školske djece sa učestalošću od 30-90%, a kod odraslih do 100% \n(Bratthall, 2005; Petersen i sar., 2005). Na pojavu karijesa utiču brojni faktori kao što su ishrana, oralno-\nhigijenske navike i primjena fluorida. Socio-ekonomski status i genetska predispozicija su takođe od \nznačaja u etiologiji karijesa. Karijes zuba nastaje kao posljedica interakcije bakterija iz dentalnog plaka, \nugljenih hidrata i brojnih faktora domaćina u funkciji vremena (Selwitz i sar., 2007). Dentalni plak \npredstavlja mekanu nemineralizovanu naslagu koja se sastoji od mikroorganizama, adhezivnih \nglikoproteina i vanćelijskog mikrobnog polimernog matriksa. Početna karijesna lezija na površini gleđi se \nvidi kao kredasto zamućenje-„bijela mrlja“. Ukoliko se ne liječi, lezija napreduje dublje u dentin, uzrokuje \ngubitak zubne supstance i pojavu kaviteta, a na kraju i infekciju okolnih struktura.  \nPostoji nekoliko različitih hipoteza o nastanku karijesa, koje su se razvijale uporedo sa istraživanjima o \nsastavu i organizaciji dentalnog plaka. Jedna o prvih hipoteza je bila „hipoteza o specifičnom plaku“ prema \nkojoj karijes nastaje kao posljedica djelovanja specifičnih bakterija iz dentalnog plaka (Loesche, 1976), u \nprvom redu mutans streptococci i Lactobacillus spp.. Međutim, uočeno je da do razvoja karijesa može doći \ni bez prisustva mutans streptococci, kao i da njihovo prisustvo nije uvijek povezano sa procesima \ndemineralizacije (Marsh i sar., 1989). Ovi nalazi su doveli do razvoja „hipoteze o nespecifičnom plaku“ \nprema kojoj oboljenje nastaje kao posljedica interakcije svih bakterija dentalnog plaka (Theilade, 1986). \nIako je karijes posmatran kao nespecifično oboljenje, uočeno je da se određene vrste bakterija češće \nizoluju sa oboljelih mjesta i da se razlikuju od onih koje se nalaze na zdravim površinama zuba. To je \ndovelo do razvoja „hipoteze o ekološkom plaku“ (Marsh, 2003; Takahashi i Nyvad, 2011). Prema ovoj \nhipotezi u dentalnom plaku, kao dinamičkom ekosistemu, ne-mutansne bakterije imaju glavnu ulogu u \nodržavanju homeostaze (stadijum dinamičke stabilnosti). Promjene u spoljašnoj sredini (smanjeno lučenje \npljuvačke ili povećan unos ugljenih hidrata) dovode do povećane produkcije kiselina i povećanja broja \nacidogenih bakterija kao i bakterija koje tolerišu niske vrijednosti pH. Ovaj poremećaj destabilizuje \nbakterijsku homeostazu i balans procesa remineralizacije-demineralizacije što za posljedicu ima gubitak \nmineralnih materija (acidogeni stadijum). Kada se uspostavi acidogena sredina, raste broj mutans grupe \nStreptococcus spp. i drugih bakterija koje podnose kiselu sredinu i tako dovode do nastanka lezije \n(stadijum acidogene tolerancije). Skorija istraživanja Simón-Soro i sar. (2013) i Simón-Soro i Mira (2015) \nukazuju i na „tkivno-zavisnu hipotezu“ u nastanku karijesa. Ovom hipotezom uočava se razlika u vrsti \nbakterija prouzrokovača karijesa u zavisnosti od toga da li je u pitanju karijes dentina ili karijes gleđi. U \nodnosu na gleđ, dentin predstavlja drugačiju ekološku sredinu za kariogene bakterije jer sadrži više \norganskih materija i manje mineralnih materija; hidroksiapatit dentina je siromašniji kalcijumom a bogatiji \nkarbonatima, a razgradnja dentina se odvija pri višim vrijednostima pH (Vanuspong i sar., 2002; Berkovitz i \nUVOD \n1. \n \n \n2 \nsar., 2009). Karijesne lezije u gleđi karakteriše prisustvo acidogenih bakterija koje adheriraju na zubna \ntkiva i koje fermentišu ugljene hidrate. Sa druge strane u dentinskim lezijama se u većem broju nalaze \nproteolitičke, anaerobne bakterije koje su zavisne od osmotskog pritiska (Simón-Soro i sar.,2013; Simón-\nSoro i sar., 2014; Simón-Soro i Mira, 2015).  \n \n1.2. MIKROORGANIZMI PROUZROKOVAČI KARIJESA  \nCentralna uloga za nastanak karijesa se pripisuje mutans streptococci i Lactobacillus spp.. Smatra se da \nmutans streptococci (Streptococcus mutans i Streptococcus sobrinus) iniciraju karijesni proces na površini \nkrunice i/ili korijena. Dokazi za ovo su radovi u kojima je pokazano da se ove bakterije često izoluju iz \nkarijesnih kaviteta, uzrokuju karijes u eksperimentalnim uslovima, stvaraju kiseline, dobro podnose kiselu \nsredinu i imaju sposobnost stvaranja površinskih antigena I/II i u vodi nerastvorljivog glukana, koji \nolakšavaju njihovu adheziju za zubna tkiva i druge bakterije (Hamada i Slade, 1980). Takođe, mogu da \nprežive i u nedostatku egzogenih ugljenih hidrata jer deponuju intracelularne polisaharide (Takahashi i \nsar., 1991). U slučajevima kada se izoluju iz dubokih karijesnih lezija mutans streptococci nisu uvijek \nnajbrojnije vrste na ovom nivou karijesne lezije, što ukazuje na značaj drugih acidogenih bakterija ovog \nroda u razvoju i progresiji oboljenja (Lima i sar., 2011; Simón-Soro i sar., 2013). Zanimljivo je istaći da kod \n10-20% osoba sa aktivnim karijesom nisu izolovane Streptococcus spp. iz mutans grupe (Beighton, 2005; \nAas i sar., 2008). Lactobacillus spp. su najčešće bakterije koje se izoluju iz dubokih karijesnih lezija dentina \nšto ukazuje na njihov veliki značaj za progresiju karijesnog procesa, ali ne i za nastanak karijesa (Aas i sar., \n2008; Simón-Soro i sar., 2013; Obata i sar., 2014; Simón-Soro i Mira, 2015). Ove bakterije stvaraju kiseline \ni podnose izrazito kiselu sredinu. Na činjenicu da Lactobacillus spp. nema značaj u nastanku karijesa \nukazuju nalazi o maloj količini ovih bakterija u dentalnom plaku (Aas i sar., 2008; Simón-Soro i sar., 2013; \nSimón-Soro i Mira, 2015) \nU posljednih dvadeset pet godina, zahvaljujući uvođenju metoda molekularne biologije, kao što je lančana \nreakcija polimeraze (PCR), za izolaciju i identifikaciju bakterija, utvrđeno je da mnogo veći broj bakterija, \nza koje se do tada nije znalo, različito učestvuje u dinamici karijesnog procesa: zdrava gleđi, početna \nkarijesna lezija u gleđi, karijes dentina i duboka karijesna lezija u dentinu. \nSupragingivalni dentalni plak zdravih zuba naseljavaju bakterije Actinomyces spp. i Streptococcus spp. iz \nmitis grupe (Streptococcus sanguinis, Streptococcus oralis i Streptococcus mitis) (Li i sar., 2004). Sastav \ndentalnog plaka na zdravim površinama zuba karakteriše prisustvo i drugih, uglavnom Gram pozitivnih \nbakterija. Tako su Aas i sar. (2008) u opsežnoj molekularnoj studiji izolovali Kingella oralis, Eubacterium \nsaburreum cl. GT038, Gemella morbilorum, Streptococcus cristatus, Streptococcus intermedius, \nStreptococcus sp. cl. CH016, Streptococcus sp. grupa H6, Leptotrichia sp. cl. DT031, Eubacterium sp. cl. \nEI074, Campylobacter showae, Fusobacterium nucleatum subsp. polymorphum i Capnocytophaga \nsputigena u većem broju sa površine intaktne gleđi stalnih zuba. Interesantno je spomenuti da su isti \nautori uočili razliku u bakterijskom profilu plaka koji prekriva intaktnu gleđ stalnih zuba kod osoba bez \nUVOD \n1. \n \n \n3 \nkarijesa i restauracija u poređenju sa intaktnom gleđi osoba sa prisutnim karijesnim lezijama (Aas i sar., \n2008). Gross i sar. (2010) povezuju bakterije S. mitis- Streptococcus pneumoniae- Streptococcus infantis, \nCorynebacterium matruchotii, Streptococcus gordonii, S. cristatus, Capnocytophaga gingivalis, \nEubacterium IR009, Campylobacter rectus i Lachnospiraceae sp. C1 sa zdravljem zuba. Sa površine zdrave \ngleđi kod osoba bez karijesnih lezija su kao najčešće izolovane S. sanguinis, Treponema spp., \nCapnocytophaga sputigena, Anginosus grupa 3, Fusobacteria spp. 4, S. gordonii, Fusobacteria spp. 1, \nGemella morbillorum i S. mitis u istraživanju Wolff i sar. (2013), odnosno Streptococcus spp., Neisseiria \nspp., Corynebacterium spp., Rothia spp., Haemophilus spp. i Veillonella spp. u istraživanju Kianoush i sar. \n(2014). \nPočetnu karijesnu leziju u gleđi karakteriše prisustvo Veillonella spp., Actinomyces sp. cl. GU067, S. \nsanguinis, Leptotrichia sp. cl. GT018, Fusobacterium nucleatum subsp. polymorphum, Eubacterium sp. cl. \nEI074, Fusobacterium animalis, Leptotrichia spp., Selenomonas sp. cl. EY047 i S. mitis (Aas i sar., 2008). \nStreptococcus spp., Rothia spp., Leptotrichia spp. i Veillonella spp. su najčešće izolovane bakterije iz \nkarijesnih lezija u gleđi u studiji Simón-Soro i sar. (2014).  \nKarijesnu lezija u dentinu karakteriše prisustvo 6-37 različitih vrsta bakterija, uglavnom anaerobnih Gram \npozitivnih koka i štapićastih bakterija i Gram negativnih štapićastih bakterija (Martin i sar., 2002; Chhour i \nsar., 2005; Aas i sar., 2008; Lima i sar., 2011) i u odnosu na zdravu gleđ i početnu karijesnu leziju u gleđi, \nbakterijska raznolikost u dentinu je manja (Aas i sar., 2008; Gross i sar., 2010; Wolff i sar., 2013). U \ndentinskim lezijama se najčešće izoluju Lactobacillus spp., Shlegelella spp., Pseudoramibacter spp., i \nAtopobium spp. (Simón-Soro i sar., 2014). Kianoush i sar. (2014) nalaze da su najzastupljenije bakterije u \nkarijesnim kavitetima Lactobacillus spp., Atopobium spp., Olsenella spp., Propionibacterium spp., \nBifidobacterium spp., Dialister spp., Sphingomonas spp. i Parascardovia spp.. Istraživanje Obata i sar. \n(2014) je pokazalo prisustvo Lactobacillus spp., Propionibacterium spp., Atopobium spp., Streptococcus \nspp., Prevotella spp., Olsenella spp., Actinomyces spp., Veillonella spp., Pseudoramibacter spp., \nMitsuokella spp. i Scardovia spp. u karijesnim lezijama u dentinu. Schulze-Schweifing i sar. (2014) su u \ndentinskim karijesnim lezijama izolovali rodove bakterija Prevotella, Lactobacillus, Selenomonas i \nStreptococcus kao najbrojnije. Isti autori nalaze da su najbrojnije vrste bakterija u uzrocima karijesnog \ndentina Lactobacillus gasseri, Prevotella denticola, Alloprevotella tannerae, S. mutans i Streptococcus sp. \nHOT 070.  \nZanimljivo je istaći da su pojedini autori analizirali različite nivoe dentinske karijesne lezije primjenom \nmolekularnih tehnika. Tako, Aas i sar. (2008) nalaze u karijesnim lezijama dentina Streptococcus \nparasanguinis, Streptococcus salivarius, Leptotrichia sp. cl. GT018, Campylobacter gracilis i Selemonas sp. \ncl. EY04 kao najčešće bakterijske vrste, dok u dubokim karijesnim lezijama dentina S. mutans, \nLactobacillus spp., Propionibacterium sp. FMA5  i Atopobium genomospecies C1 kao dominantne bakterije \n(Aas i sar., 2008). Munson i sar. (2004) su analizirali uzorke središnjeg i najdubljeg sloja duboke karijesne \nlezije dentina i izolovali različite vrste, ali S. mutans, Rothia dentocariosa i Propionibacterium acidifaciens \nkao najčešće u oba ispitivana sloja. Lima i sar. (2011) su analizirali tri sloja duboke karijesne lezije dentina: \npovršinski, središnji i duboki. Autori su uočili da su najbrojnije bakterije u površinskom sloju lezije \nAtopobium genomospecies C1, Streptococcus spp., Fusobacterium nucleatum i Veillonella spp.. U \nUVOD \n1. \n \n \n4 \nsredišnjem sloju najbrojnije su bile Atopobium C1, F. nucleatum, Veillonella spp., Lactobacillus fermentum \ni Lactobacillus casei, dok su najdubljim slojevima karijesne lezije dentina najbrojnije bile Atopobium C1, F. \nnucleatum, S. mutans, Streptococcus spp. i Veillonella spp. Međutim, ni u jednoj od studija nije zabilježena \nznačajna razlika u učestalosti različitih vrsta bakterija u odnosu na ispitivani sloj duboke karijesne lezije, \nosim za učestalost vrste Olsenella uli u studiji Lima i sar. (2011). \n \n1.3. PRINCIPI TERAPIJE DUBOKOG KARIJESA \nDuboka karijesna lezija predstavlja leziju koja je zahvatila veći dio dentina i gdje tanak sloj razmekšanog \ndentina razdvaja karijesnu leziju i zubnu pulpu. Terapija dubokog karijesa ima za cilj zaustavljanje \nkarijesnog procesa, očuvanje vitaliteta pulpe i stimulisanje procesa remineralizacije i dentinogeneze. \nMetode indirektnog i direktnog prekrivanja pulpe se koriste u terapiji dubokih karijesnih lezija \n(Schwendicke i sar., 2013a). \nPostoje dva pristupa indirektnog liječenja dubokog karijesa: jednoseansni i dvoseansni. Kod jednoseansne \nterapije poslije djelimičnog uklanjanja karijesa kavitet se adherento zatvara definitivnim ispunom u prvoj i \njedinoj posjeti. Količina karijesnog tkiva koja se uklanja varira. Naime, u nekim istraživanjima kavitet se \ndefintivno restauriše poslije uklanjanja samo podminirane gleđi bez uklanjanja karijesnog dentina (Mertz- \nFairhurst i sar., 1998; Phonghanyudh i sar., 2012), a u drugim poslije uklanjanja gleđi i dijela karijesnog \ndentina, ostavljajući vlažne i mekane karijesne mase na dnu kaviteta (Lula i sar., 2009). U najvećem broju \nslučajeva, karijesno tkivo se uklanja u tom obimu da na dnu kaviteta ostane tanak sloj oboljelog tkiva \n„kožaste“ konzistencije (Casagrande i sar., 2010; Gruythuysen i sar., 2010; Franzon i sar., 2014). Dno \nkaviteta se zatim prekriva zaštitnom podlogom na bazi kalcijum hidroksida koja ispoljava antibakterijski \nefekat, stimuliše dentinogenezu i remineralizaciju demineralizovanog dentina i kavitet se trajno \nrestauriše. Dvoseansnu terapiju duboke karijesne lezije karakteriše uklanjanje najvećeg dijela karijesom \nizmijenjenog tkiva, i postavljanje zaštitne podloge prije privremenog zatvaranja kaviteta. U drugoj posjeti, \nposlije određenog perioda, uklanja se karijesno tkivo u cjelosti, dno kaviteta se prekriva zaštitnom \npodlogom (kalcijum hidoksid) i kavitet se trajno restauriše. Brojna klinička, mikrobiološka, radiografska i \nlaboratorijska ispitivanja su pokazala da karijesni dentin koji ostaje u kavitetu poslije zatvaranja prelazi u \ninaktivnu formu, na šta ukazuju klinički nalazi karijesnog dentina koji postaje tvrđi, suvlji i tamnije boje, sa \nsmanjenim brojem bakterija i povećanom radiografskom gustinom (Lula i sar., 2009; Bjørndal i sar., 2010; \nLula i sar., 2011; Maltz i sar., 2012b). Sa druge strane, smanjenje broja bakterija i zaustavljanje karijesnog \nprocesa poslije nepotpunog uklanjanja karijesa i restauracije zuba nije zabilježeno u istraživanjima \nWeerheijm i sar. (1992) i Wicht i sar. (2004). Kada su poredili uspjeh liječenja dubokog karijesa u jednoj ili \ndvije posjete Orhan i sar. (2008) su našli da je poslije 12 mjeseci uspjeh liječenja približno isti (100% vs. \n98%). Sa druge strane uspješan ishod liječenja dubokog karijesa u dvije posjete u trogodišnjem \nopservacionom periodu je bio znatno manji u odnosu na jednoseansnu terapiju u istraživanju Maltz i sar. \n(2012a)(91% vs. 61%). Manji uspjeh liječenja autori povezuju sa većim rizikom od eksponiranja pulpe \ntokom uklanjanja karijesa u drugoj posjeti (Maltz i sar., 2012a; Maltz i sar., 2013). Neki autori ukazuju da \nUVOD \n1. \n \n \n5 \nsu prednosti jednoseansne terapije u odnosu na dvoseansnu terapiju i ekonomska strana (Schwendicke i \nsar., 2013c) i manja neprijatnost samog postupka, jer se liječenje završava u istoj posjeti.  \nDirektno prekrivanje pulpe je terapijska procedura koje se sprovodi u onim slučajevima kada je uklanjanje \nkarijesa dovelo do eksponiranja pulpne komore. Otvaranje pulpne komore se obično dešava kao \nposljedica uklanjanja karijesnih masa u cjelosti prije postavljanja definitivnog ispuna. Naime, istraživanja \npokazuju da je kompletna ekskavacija karijesnog tkiva u jednoj posjeti u terapiji dubokog karijesa \npovezana sa većim rizikom za otvaranjem pulpne komore i pojavom postoperativnih simptoma u \npoređenju sa indirektnim jednoseansnim ili dvoseansnim prekrivanjem (Bjørndal i sar., 2010; Schwendicke \ni sar., 2013a; Schwendicke i sar., 2013b; Ricketts i sar., 2013; Franzon i sar., 2014). Uspješan ishod \ndirektnog prekrivanja je mali u onim slučajevima kada je pulpa eksponirana prilikom uklanjanja karijesa \n(Al-Zayer i sar., 2003; Bjørndal i sar., 2010). Ovi nalazi kao i rezultati preglednih studija i meta analiza \npokazuju da indirektna terapija dubokog karijesa ima kliničku prednost u poređenju sa kompletnom \nekskavacijom karijesnog dentina (Ricketts i sar., 2006; Hayashi i sar., 2011; Schwendicke i sar., 2013a; \nSchwendicke i sar., 2013b; Ricketts i sar., 2013).  \nPoznato je da se kompletnom ekskavacijom karijesnog tkiva ne uklanjaju sve bakterije iz kaviteta (Maltz i \nsar., 2012b). Problem perzistencije bakterija još je veći kod manje invazivnih terapijskih procedura, koje \nimaju za cilj maksimalno čuvanje zubne supstance (Maltz i sar., 2002; Maltz i sar., 2012b). Bakterije koje \nostaju poslije ekskavacije karijesa i restauracije kaviteta mogu da perzistiraju i proliferišu i godinu dana \nposlije postavljanja ispuna i dovedu do sekundarnog karijesa i oštećenja pulpe (Gu i sar., 2010). Važno je \nistaći da ni jedan od dostupnih restaurativnih materijala ne obezbjeđuje adekvatno zaptivanje kaviteta u \ndužem vremenskom periodu. Uzimajući ove činjenice u obzir, preporučena je primjena antibakterijskih \nsupstanci poslije završene preparacije kaviteta a prije postavljanja zaštitnih podloga i definitivnog ispuna \n(Wicht i sar., 2004; Pappas i sar., 2005; Polydorou i sar., 2006; Al-Omari i sar., 2006; Müller i sar., 2007; Gu \ni sar., 2010; Hosoya i sar., 2010; Shafiei i Memarpour, 2012). \n \n1.4. EFIKASNOST ODONTOANTISEPTIKA U RESTAURATIVNOJ TERAPIJI  \nIdealan odontoantiseptik u restaurativnoj terapiji bi trebao da, poslije primjene u kavitetu, eliminiše \npreostale bakterije, spriječi nastanak sekundarnog karijesa i inflamacije pulpe i da smanji postoperativnu \nosjetljivost zuba bez štetnih uticaja na pulpo-dentinski kompleks i kvalitet adhezije restaurativnih \nmaterijala za zubna tkiva.  \nOdontoantiseptici koji se koriste u restaurativnoj terapiji su hlorheksidin, etilendiaminotetraacetatna \nkiselina, natrijum hipohlorit i vodonik peroksid (Shafiei i Memarpour, 2012).  \n1.4.1. Hlorheksidin \nHlorheksidin, hlorfenil bisgvanid, ispoljava širok spektar djelovanja na Gram pozitivne i na Gram negativne \nbakterije, gljivice, dermatofite i neke lipofilne viruse (Jones, 1997). Hlorheksidin smanjuje ukupan broj \nkariogenih bakterija, kao i Streptococcus spp. i Lactobacillus spp. i Actinomyces naeslundii (Wicht i sar., \nUVOD \n1. \n \n \n6 \n2004, Borges i sar., 2012; Kollmuss i sar., 2014). Zbog izraženog efekta na bakterije, hlorheksidin u \nkavitetima smanjuje učestalost karijes recidiva i postoperativnu osjetljivost (Siso i sar., 2009). Gram \npozitivne bakterije, kao što su S. mutans i S. sorbinus, koje se povezuju sa nastankom karijesa, su \nosjetljivije na djelovanje hlorheksidina od Gram negativnih bakterija (Emilson, 1977). Po nekim autorima \nosjetljivost Streptococcus spp. je izraženija u poređenju sa Lactobacillus spp. (van Lunsen i sar., 2000; \nBotelho, 2000; Ersin i sar., 2006), dok pojedini nalaze da je hlorheksidin podjednako efikasan protiv oba \nroda bakterija (Borges i sar., 2012). Istraživanja pokazuju da hlorheksidin smanjuje broj S. mutans in vitro \n(Järvinen i sar., 1993; Turkun i sar., 2006; Kollmuss i sar., 2014) i u kliničkim uslovima u okluzalnim \nfisurama, na površini korijena zuba i u karijesnim kavitetima (Fure i Emilson, 1990; Schaeken i sar., 1991; \nErsin i sar., 2006). Hlorheksidin sa pozitivno naelektrisanim azotnim atomima na obje strane \nheksametilenskog lanca vezuje se za negativno naelektrisane proteine i fosfolipide ćelijske membrane \nbakterija, čime povećava permeabilnost membrane i uzrokuje izlazak intracelularnih komponenti iz ćelije. \nU većim koncentracijama ispoljava baktericidno djelovanje koje je posljedica koagulacije citoplazme. \nPozitivno naelektrisana molekula hlorheksidina se sa visokim afinitetom vezuje i za druge negativno \nnaelektrisane površine u usnoj duplji, kao što su gleđ, dentin i oralna mukoza što znatno doprinosi \nnjegovoj adsorptivnosti i produženom antibakterijskom djelovanju.  \nPored antibakterijskog djelovanja, hlorheksidin u kavitetima inhibira metaloproteinaze (MMP), MMP-2, \nMMP-8 i MMP-9 što sprječava degradaciju kolagena u hibridnom sloju in vivo i in vitro (Ricci i sar., 2010; \nLindblad i sar., 2012). Takođe, kada se primjeni u obliku vodenog rastvora, hlorheksidin može da rehidrira \nsuv mineralizovani dentin održavajući eksponiranu mrežu kolagena (Soares i sar., 2008). Naime, kolagen \npredstavlja neophodnu komponentu za vezivanje kompozitnih materijala za dentin. Istraživanja pokazuju \nda hlorheksidin, bilo da se primjeni prije ili poslije kiselinskog nagrizanja dentina, nema uticaj na kvalitet \nveze adhezivnih sistema za dentin i kvalitet zaptivanja (Chang i Shin, 2010; Celik i sar., 2010). Međutim, u \nodređenim situacijama, hlorheksidin može da smanji jačinu veze materijala za dentin i poveća \nmirkocurenje (Pappas i sar., 2005; Saber i El-Askary, 2009; Siso i sar., 2009; Ercan i sar., 2009). Meiers i \nKresin (1996) su pokazali da hlorheksidin stvara sloj koji je otporan na kiselinsko nagrizanje što može da \nsmanji penetraciju hidrofilne smole u dentin. Takođe, hlorheksidin koji zaostaje u kavitetu poslije \nprimjene može da interreaguje sa kalcijumovim i fosfatnim jonima i tako smanji jačinu veze (Vieira i da \nSilva, 2003). Hlorheksidin ne utiče na tvrdoću dentina (Aslantas i sar., 2014), osim u slučajevima \nproduženog djelovanja (Oliveira i sar., 2007). Dugotrajna primjena hlorheksidina može biti povezana i sa \nnekim drugim neželjenim efektima kao što su: prebojavanje zuba, poremećaj ukusa, stvaranje \nsupragingivalnih konkremenata, u rjeđim slučajevima erozije sluznice, usporeno zarastanje rana i vrlo \nrijetko uvećanje parotidne pljuvačne žlijezde (Dumitrescu, 2011). Ovi neželjeni efekti nisu izraženi kada se \nkoristi u toku restaurativnog zahvata za dezinfekciju kaviteta, zbog kratkotrajnog djelovanja.  \nHlorheksidin ima malu toksičnost koja nije ćelijski specifična (Giannelli i sar., 2008; Bernardi i Teixeira, \n2015). Zabilježena je negova citotoksičnost na humane gingivalne fibroblaste, ćelije oralnog epitela, ćelije \nperiodontalnog ligamenta, ćelije alveolarne kosti i osteoblastne ćelije (Mariotti i Rumpf 1999; Huth i sar., \n2006; Almazin i sar., 2009; Lee i sar., 2010). Smatra se da je ovaj efekat zavisan od primjenjene doze i \nvremena djelovanja (Gomes i sar., 2013; Bernardi i Teixeira, 2015). Citotoksičan efekat hlorheksidina \nzavisan od primjenjene koncentracije (0,0024%, 0,004% i 0,02%) na ćelije koje liče na odontoblaste \nUVOD \n1. \n \n \n7 \npokazan je i u studiji de Souza i sar. (2007). Oblik primjenjenog lijeka i sastav medijuma na koji \nhlorheksidin djeluje takođe determinišu citotoksično djelovanje (Babich i sar., 1995; Gomes i sar., 2013; \nBernardi i Teixeira, 2015). \n \n1.4.2. Etilendiaminotetraacetatna kiselina \nEtilendiaminotetraacetatna kiselina (EDTA) ima slab antibakterijski efekat. Može da smanji broj crno \nobojenih Gram negativnih anaerobnih bakterija i nekih fakultativnih anaerobnih bakterija, bez uticaja na \nGram pozitivne bakterije (Siqueira i sar.,1998; Grawehr i sar., 2003). Zabilježen je i antifugalni efekat ovog \nsredstva (Ballal i sar., 2011). EDTA predstavlja helator kacijumovih jona, ali i jona magnezijuma, mangana i \ncinka, koji su važni u morfogenezi, adherenciji i rastu gljivica (Ates i sar., 2005; Ballal i sar., 2011). Pojedini \nautori smatraju da smanjenje broja bakterija poslije primjene EDTA nastaje zbog njegovog efekta na \nrazmazni sloj prije nego antiseptičkog djelovanja (Di Lenarda i sar., 2000). Zbog izraženog helatnog \ndjelovanja, odnosno oslobađanja kalcijumovih jona i dekalcifikacije dentinskog tkiva, kao i rastvaranja \norganskih komponenti dentina (Beltz i sar., 2003; Nishitani i sar., 2005) EDTA se koristi za uklanjanje \nrazmaznog sloja u restaurativnoj terapiji.  \nEDTA smanjuje mikrotvrdoću dentina (Eldeniz i sar., 2005; Aslantas i sar., 2014). Nygaard-Ostby (1957) je \nispitivao uticaj 15% EDTA na humanu pulpu i periapeksno tkivo zuba sa vitalnom i nekrotičnom pulpom. \nRezultati tog istraživanja pokazali su da EDTA ne dovodi do oštećenja periapeksnog tkiva 14 mjeseci \nposlije iniciranja u periapeksno tkivo, kao i da njegova primjena u trajanju od 28 dana ne dovodi do \nnekroze pulpe poslije pulpotomije. U komercijalnim preparatima za dezinfekciju kaviteta u kombinaciji sa \nkvaternernim jedinjenjima amonijaka (Tubilicid), EDTA eliminiše bakterije iz kaviteta prije postavljanja \nispuna bez štetnog djelovanja na pulpu (Brannstrom i Nyborg, 1973). Druga istraživanja ukazuju na njen \nizražen citotoksični efekat. Zabilježen je citotoksični efekat EDTA na fibroblaste i makrofage koji je dozno \nzavisan (Sousa i sar., 2005; Amaral i sar., 2007; Ballal i sar., 2009). Kada se primjeni u tkivo dovodi do \nizražene iritacije, koja može biti prisutna i 28 dana poslije primjene (Segura i sar., 1996, Segura i sar., 1997; \nZaccaro Scelza i sar., 2010).  \n \n1.4.3. Natrijum hipohlorit  \nNatrijum hipohlorit (NaOCl) ispoljava širok spektar nespecifičnog djelovanja na bakterije, spore i viruse \n(McDonnell i Russell, 1999). Istraživanja pokazuju da ovaj antiseptik djeluje na kariogene bakterije: S. \nmutans, S. sorbinus i Lactobacillus acidophilus (Ergücü i sar., 2005). Antibakterijski efekat se pripisuje \noslobađanju hidroksilnih jona i hlora, koji dovode do ireverzibile oksidacije sulfhidrilnih grupa esencijalnih \nbakterijskih enzima.  \nPored antiseptičkog dejstva, natrijum hipohlorit takođe rastvara organsko i nekrotično tkivo jer \ntransformiše masne kiseline i masti u soli (sapun) i glicerol (alkohol). Može da se primjeni i kao hemostatik \nkod direktnog prekrivanja pulpe i vitalne amputacije (Hafez i sar., 2002). Natrijum hipohlorit rastvara \nkolagen, magnezijumove i fosfatne jone iz dentina dok povećava nivo karbonata i negativno utiče na \nUVOD \n1. \n \n \n8 \nmehaničke karakteristike dentina: tvrdoću, modul elastičnosti i otpornost na savijanje (Pascon i sar., 2009; \nAslantas i sar., 2014). Zbog djelovanja na organske komponente dentina, može da remeti stvaranje \nhibridnog sloja u kavitetima i negativno utiče na kvalitet veze adhezivnih sistema za dentin i smanji \nmarginalno zaptivanje kompozitnih restauracija (Erdemir i sar., 2004; Pappas i sar., 2005; Saber i El-\nAskary, 2009; Ercan i sar., 2009), ali taj efekat zavisi od vrste primjenjenog adheziva (Shinohara i sar., \n2004; Shafiei i Memarpour, 2012). Prisustvo radikala porjeklom iz proteina hloramina natrijum hipohlorita \nmože da dovede do preranog završetka polimernog lanca i nepotpune polimerizacije kompozitnih smola \n(Lai i sar., 2001). Neželjena svojstva natrijum hipohlorita su i neprijatan miris i ukus i izražena toksičnost \nna oralna tkiva, gingivalne fibroblaste i oralne epitelne ćelije (Barnhart i sar., 2005; Huth i sar., 2006). \nSmanjenjem koncentracije i dužine djelovanja smanjuje mu se toksičnost, ali i antibakterijski efekat i \nefekat rastvaranja tkiva (Mohammadi, 2008; Alkahtani i sar., 2014).  \n \n1.4.4. Vodonik peroksid \nVodonik peroksid djeluje na veliki broj mikroorganizama: bakterije, gljivice, viruse i spore (McDonnell i \nRussell, 1999). Bakterije koje ne pokazuju katalaznu aktivnost, kao što su Streptococcus spp. i Lactobacillus \nspp., posebno su osjetljive na djelovanje ovog antiseptika (Turkun i sar., 2006; Ikai i sar., 2010). \nAntibakterijski efekat se zasniva na djelovanju hidroksilnih radikala koji, kao jaki oksidansi, lako reaguju sa \nmakromolekulima kao što su DNK i lipidi u membrani ćelija i dovode do smrti ćelije.  \nPored antiseptičkog, vodonik peroksid ima i dezodorantno dejstvo, jer uklanja i oksidiše organske materije \nneprijatnog mirisa, hemostatičko djelovanje, jer taloži fibrinogen, a zbog naglog oslobađanja kiseonika i \nstvaranja obilne pjene mehanički uklanja ostatke tkiva. Sposobnost vodonik peroksida da oksidiše \norganske komponente zubnih tkiva, koristi se za bijeljenje zuba. To djelovanje nije povezano sa \npromjenama u proteinskom i mineralnom sastavu gleđi i dentina (Eimar i sar., 2012) iako su nalazi o \nuticaju sredstava za biljeljenje zuba na mehaničke karakteristike zubnih tkiva često različiti i kontradiktorni \n(Ittatirut i sar., 2014). Kiseonik oslobođen iz vodonik peroksida inhibira polimerizaciju adhezivnih sistema \n(Nikaido i Nakabayashi, 1988; Torneck i sar., 1990, Cadenaro i sar., 2006), i negativno utiče na kvalitet \nveze ovih sistema za dentin (Erdemir i sar., 2004; Ercan i sar., 2009) kao i na fizičke karakteristike \nkompozitnih materijala (Gurgan i Yalcin Cakir, 2008). Neželjeni efekti koji mogu da se jave usljed primjene \nvodonik peroksida su ulceracije mukoze (Rees i Orth, 1986) i patološke promjene vezane za pre-\nneoplastične lezije (Weitzman i sar., 1986). Vodonik peroksid ispoljava citotoksičan efekat na gingivalne \nfibroblaste i oralne epitelne ćelije (Huth i sar., 2006). Zbog male molekulske mase, vodonik peroksid i \nnjegovi produkti mogu lako da difunduju kroz zubna tkiva i uzrokuju oksidativni stres u pulpnim ćelijama i \nćelijsku smrt (Soares i sar., 2014a; Soares i sar., 2014b). Taj efekat je dozno i vremenski zavisan.  \n \n1.4.5. Druga sredstva sa antiseptičkim djelovanjem \nZanimljivo je istaći da u savremenoj restaurativnoj stomatologiji postoji tendencija da se u sastav \nkompozitnih smola i glas jonomer cemenata dodaju različite supstance sa antibakterijskim djelovanjem. \nUVOD \n1. \n \n \n9 \nIako mogu djelovati na bakterije u karijesnim kavitetima, ove supstance istovremeno utiču i na mehaničke \nkarakteristike i vezivanje materijala za zubna tkiva (Imazato, 2003; Li i sar., 2009). Problemi vezani za ove \nmaterijale su kontrola kinetike oslobađanja antimikrobne supstance i obezbjeđivanje protrahovanog \nantibakterijskog efekta (Imazato, 2003; Li i sar., 2009). \nInteresantan je podatak da su sintetisani monomeri koji omogućavaju dugotrajan antibakterijski efekat \nadheziva i kompozitnih materijala i poslije njihovog postavljanja u kavitet, bez oslobađanja aktivnih \nsupstanci. Ispoljavaju kontaktni inhibitorni efekat na bakterije izolovane iz karijesnih lezija krunice i \nkorijena (Imazato i sar., 2001; Imazato, 2003; Korkmaz i sar., 2008), a poslije polimerizacije inhibiraju \nadherenciju i rast bakterija na svojoj površini. Dodavanje ovih monomera ne remeti vezivanje materijala \nza zubna tkiva, ne utiče na kvalitet polimerizacije, marginalnu adaptaciju i citotoksičnost materijala nosača \nantibakterijske supstance (Bortolotto i sar., 2007; Imazato i sar., 2007). \nPostoje podaci da se dezinfekcija kaviteta može postići i primjenom lasera (Klinke i sar., 1997). Energija \nlasera može da se koristi samostalno (Walsh i sar., 2003; Xia i sar., 2012) ili mogu da se kombinuju sa \nfotosenzitivnim supstancama za eliminaciju bakterija u karijesnim lezijama (Walsh i sar., 2003; Lima i sar., \n2009). Tretiranje kaviteta laserom ne utiče na vezivanje adheziva za zubna tkiva, ali je sam postupak \nprimjene kompleksan i ekonomski je zahtjevniji oblik terapije u poređenju sa drugim dostupnim \nmetodama dezinfekcije (Siso i sar., 2009).  \n \n1.5. OZON KAO ODONTOANTISEPTIK \nOzon je našao široku primjenu u medicini gdje se koristi u terapiji očnih oboljenja, akutnih i hroničnih \noboljenja izazvanih bakterijama, virusima i gljivicama, ishemičnih oboljenja, starenjem uzrokovane \nmakularne degeneracije, oboljenja koštanog sistema, kožnih, plućnih, bubrežnih i neurodegenerativnih \noboljenja i oboljenja hematopoeznog organa. Poslednjih godina ozon se kao antiseptik primjenjuje i u \nstomatologiji zbog izraženog djelovanja na bakterije, viruse, gljivice i protozoe, bez pojave antimikrobne \nrezistencije (Paraskeva i Graham, 2002).  \nU in vitro uslovima ozon primjenjen u obliku gasa efikasno djeluje na kariogene bakterije: S. mutans, L. \ncasei, Lactobacillus paracasei, A. neaslundii (Polydorou i sar., 2006; Castillo i sar., 2008; Johansson i sar., \n2009; Polydorou i sar., 2012; Kollmuss i sar., 2014). Takođe, ozon pokazuje efikasnost na bakterije koje se \nnalaze u primarnim karijesnim lezijama korijena zuba (Baysan i sar., 2000; Baysan i Lynch, 2004). Njegova \nefikasnost u kliničkim uslovima ispitivana je u malom broju studija, a dobijeni rezultati su oprečni. Pojedini \nautori nalaze da ovaj antiseptik dovodi do smanjenja broja kariogenih bakterija u karijesnim kavitetima \n(Bysan i Lynch, 2007; Dukić i sar., 2013) dok drugi nisu zabilježili njegov antibakterijski efekat (Hauser-\nGerspach i sar., 2009).  \nSa kliničkog aspekta značajni su radovi u kojima je ispitivan efekat ozona na kliničke parametre karijesa. \nHolmes i sar. (2003) su pokazali da je ozon, uz primjenu remineralizacionih sredstava (pasta, vodica za \nispiranje i sprej) u opservacionom periodu od 18 mjeseci doveo do značajnog zaustavljanja karijesnih lezija \nUVOD \n1. \n \n \n10 \nkorijena. Slično, Baysan i Lynch (2007) su zapazili da oko 51% karijesnih lezija korijena očvršćava 6 mjeseci \nposlije terapije ozonom. U nekoliko studija je ispitivan efekat ozona na okluzalni karijes kod djece i \nadolescenata u opservacionom periodu od 3 mjeseca (Huth i sar., 2005), 6 mjeseci (Atabek i Oztas, 2011), \n8 mjeseci (Dähnhardt i sar., 2006) i 12 mjeseci (Johansson i sar., 2014). Rezultati ukazuju da ozon dovodi \ndo zaustavljanja karijesa i progresije oboljenja, ali ne u svim slučajevima (Johansson i sar., 2014). Uočeno \nje da kod početnih aproksimalnih karijesnih lezija, 18 mjeseci poslije primjene gasnog ozona, dolazi do \nuklanjanja bakterija iz spoljašnjih djelova lezije i zaustavljanja demineralizacije, ali bez njegovog uticaja na \ndublje slojeve (Yazıcıoğlu i Ulukapi, 2014).  \nPo nekim autorima antimikrobno djelovanje ozon ostvaruje na dva načina: direktnim djelovanjem \nmolekularnog ozona ili preko reaktivnih produkata koji nastaju njegovim razlaganjem, kao što su \nhidroksilni anjon (OH-), superoksidni anjon (O2-), perhidroksiradikal (HO2-) (Khadre i sar., 2001). \nNespecifičnim mehanizmom ozon oštećuje ćelijski zid i citoplazmatsku membranu bakterijskih ćelija. \nNaime, oksidacijom glikoproteina, glikolipida i drugih aminokiselina inhibira i blokira enzimsku kontrolu \nćelije i dovodi do povećanja ćelijske permeabilnosti i smrti ćelije. Takođe, ozon može da reaguje sa \nbrojnim biomolekulima koje sadrže cistein, metionin i histidin. Ćelijska smrt usljed dejstva ozona može da \nnastane i zbog oštećenja enzima i nukleinskih kiselina u citoplazmi mikrobne ćelije (Khadre i sar., 2001; \nAzarpazhooh i Limeback, 2008).  \nAntibakterijski efekat ozona zavisi od nekoliko faktora: primjenjene doze, dužine primjene, prisustva \norganskog sadržaja, bakterijske vrste na koje djeluje, temperature sredine i pH. Još uvijek ne postoje \nstandardizovani protokoli primjene ozona u restaurativnoj proceduri u pogledu dužine primjene i \npotrebne doze. Istraživanja pokazuju da se sa povećanjem dužine primjene povećava i efikasnost, a da \ndoze ozona na mjestu aplikacije variraju od primjenjenog generatora ozona. U in vitro studiji Castillo i sar. \n(2008) su pokazali da poslije primjene ozona u trajanju od 10, 20 i 40 sekundi na S. mutans izolovan iz \nkarijesnih lezija djece sa visokim rizikom za nastanak karijesa, ozon značajno redukuje ove bakterije poslije \n10 i 20 sekundi, a potpuno uništava poslije 40 sekundi. Tuncer i sar. (2013) i Kollmuss i sar. (2014) nalaze \nda se sa povećanjem doze i dužine djelovanja povećava antiseptički efekat ozona na oralne bakterije. \nPrisustvo organskog sadržaja smanjuje ozonsku efikasnost. Pljuvačka i dentalni plak, kao organski \nsupstrati, u kliničkim uslovima reaguju sa ozonom smanjujući količinu dostupnog ozona za interakciju sa \nbakterijama. Takođe, bakterije organizovane u biofilmove imaju manju metaboličku aktivnost i otpornije \nsu na djelovanje antiseptika od bakterija koje se nalaze u planktonskom obliku, a polimerni matriks \nbiofilma sprječava difuziju antibakterijskih supstanci (Lima i sar., 2009). Johansson i sar. (2009) su u in \nvitro studiji pokazali da pljuvačka smanjuje efikasnost ozona na kariogene bakterije i da se inhibitroni \nefekat pljuvačke gubi sa produžavanjem djelovanja. Müller i sar. (2007) su u svojoj in vitro studiji pokazali \nna ograničen antiseptički efekat ozona na različite bakterijske vrste organizovane u kariogene biofilmove, \ndok, sa druge strane, Nagayoshi i sar. (2004) nalaze izraženi antibakterijski efekat ozonirane vode na \nbakterije u eksperimentalnom i humanom dentalnom plaku. U pogledu osjetljivosti pojednih vrsta \nmikroorganizama na ozon postoji veoma malo slaganja među istraživačima. Takođe, osjetljivost pojedinih \nvrsta se razlikuje između studija. Vrsta, starost bakterijske kulture, broj bakterija, način primjene ozona, \nnačin mjerenja efekta neki su od faktora koji otežavaju komparaciju između studija. Uočeno je da su na \ndjelovanje ozona manje osjetljive Gram pozitivne bakterije u odnosu na Gram negativne, kao i aerobne u \nUVOD \n1. \n \n \n11 \npoređenju sa anaerobnim bakterijama. Jedan od razloga manje osjetljivost Gram pozitivnih bakterija u \npoređenju sa Gram negativnim je veća koncentracija peptidoglikana u ćelijskom omotaču koji je relativno \nrezistentan na djelovanje ozona. Ozon efikasnije djeluje na obligatne anaerobne bakterije, zbog njihove \nintolerancije na prisustvo kiseonika. Sa druge strane, on može predstavljati donator kiseonika za aerobne i \nfakultativno aerobne bakterije koje ga koriste za rast (Bezirtzoglou i sar., 2008) tako da je djelovanje ozona \nna ove vrste ograničeno, posebno kada se primjeni u nižim koncentracijama. Uticaj temperature na \nefikasnost ozona se ogleda u smanjenju rastvorljivosti i stabilnost, a povećanju reaktivnosti sa supstratom \nsa povećavanjem temperature. Na smanjenje stabilnosti ozona utiče i povećanje alkaliteta, iako se smatra \nda pH u opsegu od 5,7-10,1 nema uticaj na njegovo djelovanje (Khadre i sar., 2001).  \nPored antimikrobnog, ozon ispoljava i druge značajne efekte na zubna tkiva. Interesantan je podatak da \nprimjena ozona na nekarijesni dentin sprječava stvaranje biofilmova S. mutans i L. acidophilus na površini \nzuba u trajanju od četiri nedjelje (Knight i sar., 2008). Sličan efekat ozona na sprječavanje stvaranja \ndentalnog plaka zabilježili su Nagayoshi i sar. (2004) primjenom ozonirane vode na površini \ndekalcifikovanih zuba. Postoje podaci koji ukazuju da oksidativnim djelovanjem ozon može da stimuliše \nremineralizaciju demineralizovanog dentina (Baysan i Lynch, 2004). Djelovanjem na bakterije koje se \nnalaze u karijesnoj leziji ozon dovodi do promjene sredine iz acidogene u onu koja pospješuje procese \nremineralizacije. Takođe, pirogrožđanu kiselinu, jednu od najjačih prirodnih kiselina koju stvaraju \nbakterije, ozon dekarboksiluje u acetatnu kiselinu i ugljen dioksid. Stvaranje ove i drugih kiselina sa \nvisokim pKa u plaku može da utiče na neutralizaciju plaka i procese remineralizacije početnih karijesnih \nlezija. Ozon reaguje i sa organskim materijama u karijesnim lezijama čime omogućava penetraciju \nkalcijumovih i fosfatnih jona kroz leziju, što pospješuje remineralizaciju (Tahmassebi i sar., 2014). Ipak, in \nvitro studije pokazuju da kada se primjeni samostalno, ozon ne sprječava demineralizaciju niti pospješuje \nremineralizaciju dentina (Zaura i sar., 2007; Tahmassebi i sar., 2014), ali i ne potencira procese \ndemineralizacije sveže remineralizovanih dentinskih lezija, kao što je to zabilježeno za natrijum hipohlorit \n(Zaura i sar., 2007). U kombinaciji sa supstancama koje stimulišu remineralizaciju, ozon ne ispoljava \nznačajan efekat na smanjenje demineralizacije tvrdih zubnih tkiva in situ (Duggal i sar., 2012). Ipak, treba \nuzeti u obzir ograničenja in vitro istraživanja i odsustvo reakcije vitalne komponente pulpo-dentinskog \nkompleksa na djelovanje ozona, uzimajući u obzir ulogu pulpe u procesima remineralizacije i \ndentinogeneze. Za razliku od drugih oksidativnih supstanci, ozon ne remeti vezivanje adhezivnih sistema \nza zubna tkiva, čak i povećava jačinu veze, i smanjuje mikrocurenje (Schmidlin i sar., 2005; Cadenaro i sar., \n2009; Magni i sar., 2011; Kapdan i Oztas i sar., 2015). Takođe, ozon ne utiče na mikromehaničke \nkarakteristike gleđi (Celiberti i sar., 2006), dentina (Magni i sar., 2010) i kompozitnih materijala (Magni i \nsar., 2011).  \nInteresantno je pomenuti da ozon ispoljava i druge farmakodinamske efekte na tkiva. Naime, poboljšava \nprotok krvi i dopremanje kiseonika u tkiva, što dovodi do aktiviranja ćelijskih aerobnih procesa i \nmetabolizma u tkivima. Ozon povećava sintezu antioksidativnih enzima i umjereno aktivira imuni sistem i \nstimuliše oslobađanje faktora rasta, NO sintaze i aktivira stem ćelije (Bocci, 2005; Sagai i Bocci, 2011; \nGupta i Mansi, 2012) \n \nUVOD \n1. \n \n \n12 \n1.6. PRINCIPI ISPITIVANJA BEZBJEDNOSTI ODONTOANTISEPTIKA \nOdontoantiseptici su sredstva koja se primjenjuju lokalno za dezinfekciju kaviteta zuba poslije preparacije \nkaviteta (sredstva za ispiranje kaviteta) ili za ispiranje i dezinfekciju kanala korijena zuba poslije \nendodontskog liječenja (intrakanalni irigansi i medikamenti).  \nZa odontoantiseptike, kao i druge stomatološke materijale koji se takođe primjenjuju lokalno na oralna \ntkiva, od značaja je njihov farmakodinamski efekat, kao i njihov bezbjednosni profil tj. potencijalni rizik da \noštete zubna ili oralna tkiva sa kojima dolaze u kontakt. Dva važna fenomena citotoksičnost i \nbiokompatibilnost određuju bezbjednosni profil dentalnih materijala (uključujući i odontoantiseptike) ili \nšire stomatoloških materijala. Citotoksičnost predstavlja molekularne promjene koje dovode do oštećenja \nćelija (Aldridge, 1993). Biokompatibilnost predstavlja reakciju na primjenjeni materijal od strane tkiva ili \ncijelog organizma (van Loon i Mars, 1997). Preporučeni protokol Međunarodne organizacije za \nstandardizaciju (ISO) za ispitivanje citotoksičnosti i biokompatibilnosti dentalnih materijala uključuje i \nnjihovo poređenje sa pozitivnom i negativnom kontrolom (ISO 10993, 1992; ISO 7405, 1996). Pomenuti \nISO protokol ima četiri faze: u prvoj fazi citotoksični efekti materijala se mjere u in vitro uslovima na \njednoslojnim ćelijskim kulturama što omogućuje dobru reproduktivnost rezultata (Schmalz, 1988; Schmalz \ni sar., 1996). Materijali koji u ovim testovima pokažu mali nivo citotoksičnosti se dalje implantiraju u male \nlaboratorijske životinje, obično glodare, i porede sa kontrolama čime se dobijaju in vivo citotoksične i \nbiokompatibilne karakteristike (ISO 10993, 1992; ISO 7405, 1996). Materijali koji pokažu dobru \nkomplijansu u ovim in vivo testovima postavljaju se u kavitete V klase zuba primata, ne računajući humani \nmodel, uz primjenu kontrole, uslovi koji imitiraju restaurativnu proceduru za ispitivanje biokompatibilnosti \ni citotoksičnosti (Cox i sar., 1987; Cox i sar., 1998). Poslije ovih testova zubi se ekstrahuju i histološki \nispituju. Ukoliko zubna tkiva pokažu nizak nivo ćelijskih oštećenja zajedno sa odsutnim ili minimalnim \nstepenom zapaljenja smatra se da je materijal prošao ISO zahtjeve i može se primjeniti u ispitivanjima na \npacijentima (ISO 10993, 1992; ISO 7405, 1996). Razumije se da su rezultati o bezbjednosnom profilu \ndentalnog materijala dobijeni u kliničkim studijama najvalidniji. Ove kliničke studije mogu biti dizajnirane \nkao retrospektivne, studije presjeka, prospektivne uz randomizaciju, kao kontrolisana studija, po \nmogućnosti primjenom jednostruko ili dvostruko slijepe metode.  \nIako je antimikrobni efekat ozona procjenjivan u brojnim istraživanjima, samo u nekoliko studija je \nispitana biokompatibilnost ovog antiseptika sa oralnim tkivima. Tako na primjer, Huth i sar. (2006) su \npokazali u in vitro studiji na kulturama humanih ćelija oralnog epitela i gingivalnih fibroblasta da ozon, \nprimjenjen u obliku gasa, ispoljava citotoksičan efekat na ćelije, dok primjenjen kao ozonirana voda \nispoljava optimalnu biokompatibilnost. U istoj studiji autori su uporedili biokompatibilnost ova dva oblika \nozona sa najčešće primjenjivanim oralnim antisepticima: hlorheksidinom, natrijum hipohloritom i vodonik \nperoksidom. Ozonirana voda ne ispoljava toksičan efekat na humane ćelije oralnog epitela i gingivalne \nfibroblaste, dok je efekat gasnog ozona u rangu ili čak manji od onog koji je zabilježen za 2% hlorheksidin, \n2,25% i 5,25% natrijum hipohlorit i 3% vodonik peroksid (Huth i sar., 2006). Druga studija je takođe \npokazala biokompatibilnost ozonirane vode na kulture ćelija fibroblasta (Nagayoshi i sar., 2004) i \nodontoblasta (Noguchi i sar., 2009). Ozon primjenjen kao ozonirani medijum (ozonirana voda bez fetalnog \nseruma) u kulturi humanih oralnih epitelnih ćelija, gingivalnih fibroblasta i HeLa ćelija inhibira nuklearni \nUVOD \n1. \n \n \n13 \nfaktor kapa B (NF-kB), oslobođen pod uticajem faktora nekroze tumora (Huth i sar., 2007). U istom \nistraživanju inhibitorni efekat ozoniranog medijuma na NF-kB je zabilježen i u periodontalnom ligamentu \nparodontološki kompromitovanih zuba. Ovi rezultati ukazuju na antiinflamatorni i imunomodulatorni \npotencijal ozona (Huth i sar., 2007).  \nOzon predstavlja jako oksidativno sredstvo i njegovo je razlaganje praćeno oslobađanjem vodonik \nperoksida i drugih reaktivnih vrsta kiseonika (engl. Reactive oxygen species (ROS)). ROS predstavljaju \nprodukte metabolizma kiseonika u fiziološkim uslovima i imaju značajnu ulogu u signalnim ćelijskim \nprocesima, proliferaciji ćelija i ćelijskom preživljavanju. Pretjerano stvaranje ROS dovodi do oštećenja \nćelijskih struktura, stanja poznatog kao oksidativni stres koji se povezuje sa nastankom brojnih oboljenja \n(Valko i sar., 2007; Buczko i sar., 2015). Odbrambeni mehanizmi protiv oksidativnog stresa \npodrazumijevaju: preventivne i reparatorne mehanizme, fiziološku odbranu i antioksidativnu zaštitu \n(Valko i sar., 2007). Antioksidativnu zaštitu čine neenzimski antioksidansi, kao što su askorbinska kiselina, \nα-tokoferol, glutation, karetenoidi, flavonoidi, i enzimski antioksidansi, kao što su glutation peroksidaza \n(GPx), katalaza (CAT) i superoksid dismutaza (SOD) (Valko i sar., 2007). SOD je jedan od najvažnijih \nantioksidativnih enzima koji reaguje sa ROS, posebno sa superoksidnim anjonskim radikalom stvarajući \nvodonik peroksid i kiseonik (Davis i sar., 1991). Razlikuju se tri izoforme ovog enzima: citosolna Cu, Zn \nSOD, mitohondrijalna Mn-SOD i ekstraćelijska SOD. Ovaj oksidativni enzim je nađen u zdravom tkivu pulpe \n(Davis i sar., 1991; Bödör i sar., 2007). Prisustvo SOD u zubnoj pulpi ukazuje na njen biološki zaštitni \nmehanizam protiv ROS nastalih tokom inflamacionih promjena (Davis i sar., 1991; Bödör i sar., 2007). \nVarvara i sar. (2012) su uočili da preparacija kaviteta povećava nivo SOD. Do sličnih nalaza su došli i \nBaumgardner i sar. (1999) koji su još ukazali da je SOD rani i osjetljivi indikator inflamatornog stresa u \npulpi. Povećanje nivoa SOD je zabilježeno i u tkivu ireverzibilno infamirane pulpe (Davis i sar., 1991; Bödör \ni sar., 2007). Takođe je uočeno da u toku inflamacije različite forme izoenzima SOD, Cu, Zn SOD i Mn-SOD \npokazuju različitu ekspresiju, što možda predstavlja jedinstvenu karakteristiku inflamacione reakcije u \npulpnom tkivu (Bödör i sar., 2007). Sa druge strane, Varvara i sar. (2005) ukazuju ne na povećanje već na \nsmanjenje SOD u ireverzibilno inflamiranoj pulpi. Ovo smanjenje autori povezuju sa progresijom \ninflamacije u pulpi koja je dovela do trošenja i razgradnje SOD. Uzimajući u obzir da je SOD glavni enzimski \nodbrambeni mehanizam protiv toksičnih ROS koje nastaju tokom normalnog oksidativnog metabolizma i \ntokom inflamacije (Davis i sar., 1991; Varavara i sar., 2012) i na osnovu prikazanih istraživanja može se \nsmatrati da je jedan od načina za mjerenje biokompatibilnosti odontoantiseptika, u odnosu na pulpno \ntkivo, ispitivanje njihovog uticaja na SOD u zubnoj pulpi.  \nFaktor rasta vaskularnog endotela (VEGF) ima značajnu ulogu u razvoju tkiva, ćelijskoj migraciji, inflamaciji \ni reparaciji (Mantellini i sar., 2006). VEGF potencira proces neovaskularizacije kako iz postojeće kapilarne \nmreže (angiogeneza), tako i de novo (vaskulogeneza) u fiziološkim i patološkim uslovima što čini da je ovaj \nfaktor rasta kritična komponenta za rast i reparaciju tkiva i organa. Pored toga što djeluje na vaskularne \nendotelne ćelije, uočeno je da je VEGF multifunkcionalni signalni faktor koji ostvaruje brojne biološke \nefekte djelujući i na druge ćelije (Byrne i sar., 2005). Ćelije zubne pulpe ljudi spontano stvaraju VEGF \n(Artese i sar., 2002; Tran-Hung i sar., 2008), a u pulpi se nalaze receptori za VEGF, VEGF-R1, VEGF-R2 i \nVEGFR-3 (Matsushita i sar., 1999; Grando Mattuella i sar., 2007, Virtej i sar., 2013). Matsushita i sar. \n(2000) su pokazali da VEGF stimuliše proliferaciju pulpnih ćelija i povećava nivo alkalne fosfataze važne za \nUVOD \n1. \n \n \n14 \nprocese biomineralizacije. Ova i druga istraživanja ukazuju da VEGF, pored uloge u angiogenezi koja \nprethodi formiranju reparatornog dentina, ima direktan uticaj na diferencijaciju odontoblasta i njihovu \naktivnost (Matsushita i sar., 2000; Scheven i sar., 2008). Povećan nivo VEGF u odontoblastima i \nfibroblastima je zabilježen kod zuba sa nezavršenim u odnosu na zube sa završenim rastom korijena, što \nukazuje na ulogu VEGF u maturaciji zuba (Wang i sar., 2007). Različita patološka stanja mogu dovesti do \npromjena u nivou VEGF. Artese i sar. (2002) su ispitujući ireverzibilno promjenjene i zdrave pulpe uočili da \nje u pulpama sa ireverzibilnim zapaljenjem nivo VEGF povećan u ćelijama koje čine inflamacioni infiltrat, \nali smanjen u stromalnim ćelijama pulpe. Bakterije i njihovi produkti, lipopolisaharid i lipoteihoična \nkiselina, indukuju povećanje VEGF u ćelijama zubne pulpe (Matsushita i sar., 1999; Soden i sar., 2009). \nVeći nivo VEGF u ćelijama pulpe je zabilježen poslije povrede (Tran-Hung i sar., 2008) i stanjima hipoksije \n(Aranha i sar., 2010), kao i u tkivu pulpe, odontoblastima i makrofagima poslije primjene 2-hidroksi-etil \nmetakrilata (HEMA) (Mantellini i sar., 2006; Tran-Hung i sar., 2008). Uzimajući u obzir da VEGF daje \nznačajne informacije o vitalnosti i funkcionalnosti ćelija (Paranjpe i sar., 2007) može se koristi za \nodređivanje biokompatibilnosti odontoantiseptika u odnosu na pulpno tkivo.  \n \n \n \n \n15 \nR A D N A   H I P O T E Z A \n \n \n2. \nRADNA HIPOTEZA \n2. \n \n \n16 \n2. RADNA HIPOTEZA \n \nPrimjena ozona u trajanju od 40 sekundi na duboku karijesnu leziju značajno smanjuje ukupan broj \nbakterija i Lactobacillus spp. u karijesnim kavitetima. Istovremeno, ozon povećava nivo VEGF i SOD u \nzubnoj pulpi. \n \n \n \n17 \nC I LJ E V I    I S T R A Ž I V A NJ A \n \n \n3. \nCILJEVI ISTRAŽIVANJA \n3. \n \n \n18 \n3. CILJEVI ISTRAŽIVANJA \n \nImajući u vidu činjenicu da se najveći broj do sada objavljenih studija o antibakterijskoj efikasnosti ozona \nna kariogene bakterije odnosi na rezultate dobijene u in vitro studijama i sa druge strane činjenicu da \npostoji mali broj radova koji se odnose na biokompatibilnost ozona na zubnu pulpu u in vivo uslovima \npostavljeni su sljedeći ciljevi: \n \n1. Ispitati antibakterijski efekat primjene ozona i hlorheksidina, pojedinačno na ukupan broj bakterija i \nLactobacillus spp. u karijesnim kavitetima poslije nepotpunog uklanjanja karijesa.  \n2. Ispitati antibakterijski efekat primjene ozona i hlorheksidina pojedinačno na pojedine vrste \nLactobacillus spp. u karijesnim kavitetima poslije nepotpunog uklanjanja karijesa. \n3. Uporediti antibakterijsku efikasnost ozona i hlorheksidina u karijesnim kavitetima poslije nepotpunog \nuklanjanja karijesa.  \n4. Odrediti koncentraciju VEGF i SOD u zubnoj pulpi poslije primjene ozona na otvorene dentinske \nkanaliće u ispreparisanim kavitetima intaktnih zuba koji su iz protetskih razloga indikovani za devitalizaciju \nili iz ortodontskih razloga za ekstrakciju i uporediti sa koncentracijom VEGF i SOD u zubnoj pulpi intaktnih \nzuba koji su iz protetskih razloga indikovani za devitalizaciju ili iz ortodontskih razloga za ekstrakciju. \n \n \n \n \n19 \nM A T E R I J A L   I   M E T O D E \n \n \n4. \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n20 \n4. MATERIJAL I METODE \n \n4.1. DIZAJN STUDIJE  \nIspitivanje predstavlja interventnu randomizovanu kontrolisanu kliničku studiju. Istraživanje je sprovedeno \nu periodu od januara 2013. do septembra 2014. godine. Sve osobe koje su uključene u istraživanje \npismeno su upoznate sa ciljevima i očekivanim ishodima istraživanja, procedurom uzimanja uzorka i \npotpisale su pristanak za učešće. Sa svim ispitanicima postupalo se po principima dobre kliničke prakse. \nEtički komitet Medicinskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska, dao je \nsaglasnost za sprovođenje ovog istraživanja. \n \n4.2. ISPITANICI \nU studiji su ispitanici podijeljeni u dvije grupe: studija I: ispitivanje antibakterijskog efekta ozona u \nkarijesnim kavitetima zuba i studija II: ispitivanje biokompatibilnosti ozona u odnosu na zubnu pulpu. \n \n4.2.1. Studija I: antibakterijski efekat ozona u karijesnim kavitetima zuba.  \nIspitivanjem su obuhvaćene osobe starije od 18 godina koje su se javile na Katedru za dentalnu patologiju \nMedicinskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska, radi sanacije karijesa. \nKriterijumi za uključivanje u studiju su bili: postojanje najmanje jedne duboke karijesne lezije na okluzalnoj \nili okluzalnoj i aproksimalnoj površini bočnih zuba koja je zahvatila više od polovine debljine dentina, \nprocjenjeno na osnovu retroalveolarnog radiograma; odsustvo kliničkih znakova i simptoma ireverzibilnog \noštećenja pulpe, kao što su spontani bolovi ili perzistencija bola poslije djelovanja podražaja; pozitivan \ntest vitaliteta na hladni (Endo-Frost-50C; Coltene/Whaledent, Altstatten, Switzerland) i električni \n(Analytical Technologies, Redmond, WA) nadražaj, odsustvo apscesa i otoka u parodoncijumu i \nparodontalnih džepova dubine >4mm; odsustvo radioloških znakova oboljenja apeksnog i lateralnog \nparodoncijuma, odustvo radioloških znakova interne i eksterne resorpcije i/ili kalcifikacija u zubnoj pulpi. \nOsobe sa sistemskim oboljenjima, žene u toku trudnoće i osobe koje su uzimale antibiotsku terapiju \nnajmanje mjesec dana prije uzimanja uzorka nisu uključene u istraživanje. Od svakog ispitanika u \nistraživanje je uključen samo jedan zub. \n \n4.2.2. Studija II: biokompatibilnost ozona u odnosu na zubnu pulpu.  \nIspitivanjem su obuhvaćene osobe starije od 18 godina koje su se javile na Katedru za oralnu rehabilitaciju \nMedicinskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Republika Srpska, radi ekstrakcije donjih molara \niz ortodontskih razloga ili devitalizacije ovih zuba iz protetskih razloga. U istraživanje su uključeni intaktni \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n21 \nzubi bez kliničkih znakova i simptoma ireverzibilnog oštećenja pulpe koji su reagovali na hladni (Endo-\nFrost-50C; Coltene/Whaledent, Altstatten, Switzerland) i električni (Analytical Technologies, Redmond, \nWA) nadražaj i kod kojih nisu zabilježeni apsces i otok u parodoncijumu i parodontalni džep dubine >4mm, \nkao i radiološki znaci oboljenja apeksnog i lateralnog parodoncijuma, internih i eksternih resorpcija i/ili \nkalcifikacija u zubnoj pulpi. Ispitanici koji su u anamnezi dali podatak o postojanju sistemskog oboljenja ili \nkoji su uzimali antibiotsku ili antiinflamatornu terapiju najmanje mjesec dana prije uzimanja uzorka pulpe \nsu isključeni iz istraživanja. Od svakog ispitanika u istraživanje je uključen samo jedan zub. \n \n4.2.3. Veličina uzorka \nStudija I- Veličina uzorka za ocjenu razlike u antibakterijskom efektu ozona i 2% hlorheksidina određena je \nna osnovu istraživanja Müller i sar. (2007). Pri statističkoj moći testa od 80% (greška II tipa) i nivoom \nznačajnosti od 5% (greška I tipa) izračunata je veličina uzorka od 48 karijesnih lezija, po 24 u grupi \n(G*Power 3.1, Faul i sar., 2007).  \nStudija II- Uzimajući u obzir da nema dostupnih podataka o uticaju ozona na nivo VEGF u zubnoj pulpi, \npotreban broj uzoraka određen je na osnovu pilot istraživanja na 12 uzoraka. Na osnovu dobijenih \nsrednjih vrijednosti i standardnih devijacija u grupi tretiranoj ozonom i kontrolnoj grupi, najmanje 19 zuba \npo grupi je bilo potrebno da bi se obezbjedila moć testa od 80% i nivo značajnosti od 5% (G*Power 3.1, \nFaul i sar., 2007). \n \n4.2.4. Randomizacija  \nU studiji I i II tretmani su dodijeljeni izvlačenjem terapijskog protokola iz zapečaćene koverte od osobe \nkoja nije bila uključena u istraživanje. Jedna osoba je sprovela sve terapijske procedure u studiji I i II u cilju \nstandardizacije protokola i načina uzimanja uzoraka. Uzimajući u obzir izgled i karakteristike aparata za \ngenerisanje ozona, ispitanici su kao i osoba koja je sprovela klinički dio istraživanja bili upoznati sa vrstom \ntretmana. Da bi se smanjila pristrasnost, u studiji I randomizacija je izvršena neposredno poslije uzimanja \nprvog uzorka karijesnog dentina, odnosno poslije preparisanja kaviteta na okluzalnoj površini zuba u \nstudiji II. Svi uzorci su bili kodirani brojevima, a osobe koje su sprovele analize uzoraka nisu bile upoznate \nkojoj terapijskoj grupi uzorak pripada.  \n \n4.3. KLINIČKA PROCEDURA I UZIMANJE UZORAKA \n4.3.1. Studija I  \nPoslije primjene lokalnog anestetika (1,8ml, Scandonest 3%, Plain, Septodont, Paris, France) operativno \npodručje je izolovano. Sterilnim rotirajućim okruglim dijamantskim instrumentom za visokoturažnu \nbušilicu uz vodeno hlađenje otvoren je kavitet i/ili uklonjena podminirana gleđ. Sterilnim rotirajućim \nokruglim karbidnim instrumentom za kolenjak uklonjen je karijesno promijenjeni dentin sa gleđno-\ndentinske granice i bočnih zidova kaviteta. Uklonjen je samo površinski dio karijesnog dentina. Klasifikacija \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n22 \nkarijesnog dentina je izvršena na osnovu vlažnosti (suv, vlažan), boje (žuta, svijetlo smeđa i tamno smeđa) \ni konzistencije (tvrda-tvrdoća kao i zdrav dentin, srednje tvrda, („kožasta“ konzistencija)-može da se ukloni \nekskavatorom uz primjenu većeg pritiska, i meka konzistencija-lako može da se ukloni ekskavatorom) \n(Maltz i sar., 2002; Gu i sar., 2010). Poslije ispiranja kaviteta sterilnom destilovanom vodom i posušivanja \nsterilnom vaticom, prvi uzorak dentina (S1) uzet je sa bukalne polovine karijesne lezije sterilnim karbidnim \nsvrdlom za kolenjak veličine 3 (Kidd i sar., 1993), prethodno natopljenim u sterilni fiziološki rastvor. Da bi \nse obezbijedilo uzimanje približno istih količina karijesnog dentina sa mjesta uzorokovanja, prije početka \nistraživanja izvršena je kalibracija istraživača na 20 zuba sa dubokim karijesom, koji nisu uključeni u \nistraživanje. Težina uzoraka karijesnog dentina kretala se od 0,9 do 1,5 mg, a dobijena je kao razlika težine \nsvrdla sa uzorkom i težine samog svrdla (Adventure TM, OHAUS, Corp., Pine Brook, NY, USA). Uzorak \ndentina je prenesen u Ependorf posudu (2ml) u kojoj se nalazio 1ml tioglikolata i u roku od pola sata \ntransportovan u mikrobiološku laboratoriju radi daljih analiza. U prvoj, eksperimentalnoj grupi primjenjen \nje ozon (OZ-grupa) (ElectroMagneTron®, Biozon Mylius Company, München, Germany) pomoću CA sonde \nsa silikonskom kapicom na vrhu, u cilju obezbjeđivanja što intimnijeg kontakta sonde sa tretiranom \npovršinom. Kavitet je tretiran ozonom u trajanju od 40 sekundi i pri intenzitetu 5 (jako visoki intenzitet, \nintenzitet 0-5), prema preporuci proizvođača za dezinfekciju kaviteta. Potom je uzet drugi uzorak dentina \n(S2) na isti način kao prvi, samo sa oralne polovine lezije. Ovim postupkom omogućeno je da oba uzorka \ndentina budu uzeta sa iste dubine kaviteta (Massara i sar., 2002). U drugoj, komparativnoj grupi, prema \nuputstvu proizvođača manja količina 2% hlorheksidina (HH-grupa) (Consepsis, Ultradent, South Jordan, \nUtah, USA) četkicom je primjenjena u kavitet u trajanju od 60 sekundi. Poslije posušivanja kaviteta, drugi \nuzorak dentina je uzet na isti način kao u grupi tretiranoj ozonom. Po uzimanju uzoraka, karijesno \npromijenjeno tkivo je u potpunosti uklonjeno, zubi su zaštićeni subpodlogom na bazi kalcijum hidroksida i \nrestaurisani direktnim restaurativnim ispunima. Ni jedan od primjenjenih antiseptika nije inaktivisan prije \nuzimanja drugog uzorka dentina.  \n \n4.3.2. Studija II \nZa lokalnu anesteziju je upotrebljen 1,8 ml 3% mepivakain (Scandonest 3%, Plain, Septodont, Paris, \nFrance), anestetik bez adrenalina, da bi se održao nivo intrapulpne cirkulacije. Poslije primjene lokalnog \nanestetika, operativno područje je izolovano i očišćeno 2% hlorheksidinom. Na okluzalnoj provršini zuba \nvisokoturažnom bušilicom uz vodeno hlađenje formiran je kavitet u dentinu sterilnim rotirajućim okruglim \ni fisurnim dijamantskim instrumentima odgovarajuće veličine. Rotirajući instrumenti su mijenjani poslije \nsvake četvrte preparacije, da bi se spriječilo zagrijavanje zubne pulpe. Širina preparisanog kaviteta je bila \n4mm, a dubina kaviteta 2/3 debljine dentina, određena na osnovu preoperativnog retroalveolarnog \nradiograma i prenesena u kavitet pomoću endodontskog instrumenta sa graničnikom. U grupi tretiranoj \nozonom (ElectroMagneTron®, Biozon Mylius Company, München, Germany) kavitet je izložen djelovanju \ngasnog ozona u trajanju od 40 sekundi pri intenzitetu 5 (jako visoki intenzitet, intenzitet 0-5), prema \npreporuci proizvođača za dezinfekciju kaviteta, uz korišćenje CA sonde sa silikonskom kapicom na vrhu (u \ncilju obezbjeđivanja što intimnijeg kontakta sonde sa kavitetom). U kontrolnoj grupi u kavitet je \npostavljena sterilna vatica natopljena fiziološkim rastvorom. Trepanacija pulpne komore u obje grupe je \nurađena sterilnim okruglim i fisurnim dijamantskim rotirajućim instrumentima za visokoturažnu bušilicu \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n23 \nuz vodeno hlađenje. Poslije pažljivog uklanjanja krova komore pulpe, pristupni kavitet je ispran fiziološkim \nrastvorom da se uklone ostaci dentina. Pulpa je iz komore uklonjena sterilnim pulpekstirpatorom \nodgovarajuće veličine i prenijeta u Ependorf posude (2ml) kojima je prethodno određena težina. Epruvete \nsa tkivom su opet izmjerene, zamrznute u tečnom azotu i čuvane na temperaturi od -80°C do daljih \nanaliza. Poslije uzimanja uzorka zubi su ili ekstrahovani ili je nastavljeno endodontsko liječenje prema \nstandardnoj proceduri. Mjerenje težine je obavljeno na Adventure TM digitalnoj vagi (OHAUS, Corp., Pine \nBrook, NY, USA). Težina uzorka određena je kao razlika težine Ependorf posude sa uzorkom i prazne \nEpendorf posude. \n \n4.4. MIKROBIOLOŠKA ANALIZA UZORAKA  \n4.4.1. Određivanje ukupnog broja bakterija, Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. metodom \nkultivisanja \nUzorci karijesnog dentina su vorteksirani u trajanju od 30 sekundi i razblaženi u sterilnom fiziološkom \nrastvoru. Po 0,1 ml nerazblaženog i razblaženog uzorka, razblaženja do 10-6, zasijano je na različitim \nhranjivim podlogama. Za izolaciju Lactobacillus spp. korišćen je Man, Rogosa i Sharpe agar (MRS) (Difco \nLaboratories, Teddington, Middlesex, UK). Za izolaciju bakterija Streptococcus spp. korišćen je Mitis \nSalivarius agar (MSA) sa dodatkom sterilnog 1% kalijum telurita (Sigma-Aldrich, Buchs, Switzerland). \nUkupan broj bakterija je određen na krvnom agaru sa dodatkom 5% ovčije krvi (Brain heart infusion agar). \nSve podloge su inkubirane u uslovima sa 10% C02 na temperaturi od 37°C u periodu od 48h (Lima i sar., \n2009). Krvni agar je inkubiran i u aerobnim uslovima na temperaturi od 37°C u periodu od 48h radi \nodređivanja ukupnog broja aerobnih bakterija. Prisustvo Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. na \nhranjivim podlogama potvrđeno je na osnovu makroskopskog izgleda kolonija, bojenja po Gramu i \nbiohemijskih testova. Broj bakterijskih kolonija (engl. Colony forming units (CFU)) određen je \nmakroskopski, na hranjivoj podlozi sa određenim razblaženjem na kojoj se nalazilo između 20-300 \nbakterijskih kolonija, i izražen je po mililitru uzorka (CFU/ml).  \n \n4.4.2. Identifikacija različitih vrsta Lactobacillus spp. biohemijskim testom \nIdentifikacija Lactobacillus spp. do nivoa vrste urađena je pomoću biohemijskog testa API 50 CH \n(bioMérieux, Inc., Lyon, France) koji se bazira na fermentaciji 49 različitih ugljenih hidrata. Postupak je \nsproveden u potpunosti prema uputstvu proizvođača. Sterilnim brisom kolonije Lactobacillus spp. \nrazličitog izgleda uzete su sa MRS podloge i rastvorene u sterilnom 0,85% rastvoru NaCl dok se nije dobila \nzamućenost rastvora koja odgovara 2McFarland standardu (Densichek™. bioMérieux, Inc., Lyon, France), a \nzatim je rastvor dodat API CHL medijumu. Poslije homogenizacije, bakterijski rastvor je inokulisan u 50 \nepruveta na API 50 CH trakama, vodeći računa da u epruvetama ne zaostanu mjehurići vazduha. Epruvete \nsu zatim prekrivene mineralnim uljem i inkubirane u aerobnim uslovima na temperaturi od 36°C±2°C. \nRezultati su očitani poslije 48h. Pozitivan test odgovara promjeni ljubičaste boje bromokrezola u žuto, \nosim za eculin test (epruveta broj 25) gdje se boja mijenja u crno. Promjena boje je posljedica oksidacije i \nstvaranja kiseline u anaerobnim uslovima koja djeluje na pH indikator koji se nalazi u epruveti. Epruveta \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n24 \npod rednim brojem 1. predstavlja negativnu kontrolu i u njoj se ne nalazi niti jedan aktivni sastojak. Nalaz \ntestova je zabilježen na papirnim šemama i konačan biohemijski profil je određen na osnovu \nidentifikacionog softvera apiwebTM (bioMérieux, Inc., Lyon, France).  \nMikrobiološka analiza uzoraka kultivisanjem i biohemijska identifikacija Lactobacillus spp. do nivoa vrste \nsprovedena je u Službi za medicinsku mikrobiologiju sa parazitologijom i virusologijom Univerzitetske \nbolnice u Foči, Republika Srpska.  \n \n4.4.3. Određivanje ukupnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. „real-time“ \nlančanom reakcijom polimeraze (qPCR) \nLančana reakcija polimeraze (PCR) predstavlja in vitro reakciju umnožavanja unaprijed poznatog segmenta \nDNK, primjenom dizajniranih prajmera, nukleotida i termostabilne Taq-polimeraze u prisustvu jona Mg2+. \nMilionsko umnožavanje ciljne sekvence DNK ograničene prajmerima omogućena je smjenom tri procesa \nkoji se odvijaju na različitim temperaturama (denaturacija, 94-95°C; hibridizacija, 50-60°C i elongacija, \n72°C) u određenim vremenskim intervalima, kroz niz ponovljenih ciklusa, od 35-40. Za razliku od klasične \nPCR reakcije, gde se prisustvo specifične ciljne sekvence dokazuje kada je reakcija ušla u plato fazu, kod \n„real-time“ lančane reakcije polimeraze (qPCR) softverski se prati prinos amplifikacije kroz cikluse, putem \ndetekcije fluorescentih signala koji emituju fluorescentne boje, koje se vezuju za PCR produkte. \nZa procjenu zastupljenosti bakterija putem qPCR u ovom istraživanju korišćeni su odgovarajući referentni \nsojevi kao standardi (serija različitih razblaženja DNK). Kvantitativna analiza ukupnog broja anaerobnih \nbakterija izražena je u broju kopija gena za 16S rRNK po miligramu uzorka (genska kopija/mg). U \nkompleksnoj bakterijskoj populaciji nije moguće procijeniti broj ćelija putem qPCR jer različite bakterijske \nvrste posjeduju različit broj vezanih gena za rRNK (operoni, od 1 do 15) (Vianna i sar., 2006). Za izolaciju \ntotalne bakterijske DNK (Gram pozitivne i Gram negativne anaerobne bakterije) iz uzorka dentina korišćen \nje komercijalni kit „Qiamp DNA Mini Kit“ (Qiagen, Hilden, Germany). Nakon primjenjenog protokola za \nizolaciju bakterijska DNK je rastvorena u 100 μl pufera za eluciju. Prajmeri koji su korišćeni za detekciju \ngenoma svih anaerobnih bakterijskih vrsta hibridizuju sa visoko konzerviranom sekvencom gena za 16S \nrRNK (rDNK geni), a koja odgovara poziciji 331-797bp kod Escherichia coli (tabela 1.) (Nadkarni i sar., \n2002). Amplifikacija date ciljne sekvence u okviru gena za 16S RNK prethodno je dokazana klasičnom PCR \nreakcijom dok je specifičnost PCR produkta veličine 466bp. provjerena na 8% poliakrilamidnom gelu \n(PAA). Primjenom komercijalnog kita \"Luminaris Color HiGreen qPCR Master Mix\" (Thermo Scientific, \nWaltham, MA, USA) qPCR reakcija je praćena na „Line-Gene“ PCR aparatu (Bioer Technology Co.,Ltd, \nTokyo, Japan). Reakcionu smješu u volumenu od 20 μl za qPCR reakciju činile su sljedeće komponente: 10 \nμl 2X SYBR Green Master Mix, 0,25 μM prajmera-EuF, EuR (po 1 μl), 6 μl H2O i 2 μl uzorka DNK izolovane \niz dentina. Temperaturni profil reakcije prikazan je u tabeli 1. Za provjeru specifičnosti qPCR reakcije \nnakon amplifikacije, reakcija je bila podvrgnuta temperaturnom opsegu od 72 do 95°C, koji dovodi do \ndenaturacije produkta od 466bp na određenoj temperaturi (82°C) u svim uzorcima. Svaki uzorak je \nanaliziran u duplikatu.  \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n25 \nKao referentni soj za dobijanje standardne krive korišćena je bakterija Prevotella melaninogenica (ATCC \n25845). Na osnovu baze podataka (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/genome) veličina genoma P. \nmelaninogenica iznosi 3,17Mb (3,17·106 baza), a što konverzijom u težinu iznosi 3,24fg (težina jedne \nkopije genoma). Konverzija je urađena na osnovu formule: DNA težina (pg) = veličina genoma (bp)·1,023 \nE-9 (Dolezel i sar., 2003). Za procjenu broja kopija gena za rRNK u svaku qPCR reakciju pored uzoraka koji \nsu analizirani bila je uključena i serija standarda (DNK P. melaninogenica) sa faktorom razblaženja od 10X. \nPošto 3,24fg DNK vrste P. melaninogenica predstavlja jednu ćeliju (jedna kopija bakterijskog genoma), a \npoznato je da različite vrste Prevotella spp. imaju maksimalno 2 rDNK operona (grupe gena za rRNK), \nnapravljena je serija razblaženja za standard od 32,4fg DNA (20 gena za rDNA) do 32,4ng DNA (2·107 gena \nza rDNA). Kvantitativni podaci su dobijeni primjenom „Line Gene K“ programa (Bioer Technology Co.,Ltd, \nTokyo, Japan). U svakom analiziranom uzorku dentina određen je broj genskih kopija poređenjem sa \nbrojem genskih kopija standardne krive, odnosno putem putem očitavanja korelacije između Ct vrednosti \n(vrijeme kada reakcija ulazi u eksponencijalni rast) i broja genskih kopija. \n \nTabela 1. PCR prajmeri i temperaturni profili za identifikaciju ukupnog broja anaerobnih bakterija, \nLactobacillus spp. i vrste Lactobacillus casei/paracasei metodama qPCR i PCR \nPrajmer \nSekvenca \nPCR \nprodukt (bp) \nTemperaturni \nprofil \nEuF \nEuR \n5'TCCTACGGGAGCACAGT 3' \n5'GGACTACCAGGGTATCTAATCCTGTT 3' \n466 \n94°C 10min.  \n40 ciklusa \n94°C (1min.), 60°C (1min.), 72°C(1min.30s) \n72°C (5min.) \nLactoF \nLactoR \n5'TGGAAACAGRTGCTAATACCG3' \n5'GTCCATTGTGGAAGATTCCC3' \n \n \n231-233 \n95°C 10min.  \n40 ciklusa \n95°C (15s.), 62°C (1min.)  \n72°C (5min.) \nLcaseF \nLcaseR \n5'GCACCGAGATTCAACATGG3' \n5' GGTTCTTGGATYTATGCGGTATTAG3' \n \n \n117 \n94°C 10min.  \n40 ciklusa \n95°C (15s.), 60°C (1min.)  \n72°C (5min.) \n \nPo istom principu kao za ukupan broj anaerobnih bakterija, u karijesnom dentinu analizirana je \nzastupljenost svih bakterija Lactobacillus spp.. Broj različitih vrsta roda Lactobacillus spp. izražen je u broju \nćelija, odnosno genskih kopija po miligramu uzorka (genska kopija/mg) (sve vrste imaju isti broj gena za \nrRNK) (Byun i sar., 2004). Kao referentni soj za kvantitativnu analizu bakterija Lactobacillus spp. korišćena \nje vrsta L. casei (ATCC 393). Prema podacima o sekvenci genoma prosječna veličina DNK svih vrsta \nLactobacillus spp. pronađenih u usnoj duplji je 2,2Mb, a primjenom odgovarajuće formule izračunata je \ntežina jednog genoma (1 ćelija) koji ima vrijednost 2,3fg DNK (Byun i sar., 2004). Serija standarda koja je \nkorišćena u qPCR reakciji za kvantifikaciju ukupnog broja Lactobacillus spp. predstavljala je seriju \nrazblaženja L. casei od 230fg DNK (102 ćelija) do 2,3ng DNK (106 ćelija). U svakoj PCR reakciji pored \nuzoraka DNK iz dentina korišćeni su i standardi različite koncentracije sa ciljem da se odredi broj kopija \ngenoma koji je u direktoj korelaciji sa brojem ćelija. Prije qPCR, za dokazivanje prisustva genoma \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n26 \nLactobacillus spp. od oko 230bp korišćena je klasična PCR reakcija. Sekvence prajmera i temperaturni \nprofil za detekciju ukupnog broja Lactobacillus spp. dati su u tabeli 1. Reakciona smeša za qPCR reakciju je \nbila identična recepturi navedenoj za kvantifikaciju ukupnog broja anaerobnih bakterija. Specifičnost \nreakcije je dodatno potvrđena na osnovu krive topljenja PCR produkata od 230bp. \n \n4.4.4. Određivanje učestalosti vrste Lactobacillus casei/paracasei lančanom reakcijom \npolimeraze (PCR)  \nPrimjenom klasičnog PCR određena je zastupljenosti vrste Lactobacillus casei/paracasei u uzorcima \nkarijesnog dentina. Prajmeri specifične sekvence u temperaturnim uslovima, navedenim u tabeli 1., \ndovode do sinteze PCR produkata dužine 117bp. U svakoj PCR reakciji paralelno sa testiranim uzorcima \nkorišćena je pozitivna (referentni soj) i negativna kontrola (voda) sa ciljem da se izbjegnu lažno negativni i \nlažno pozitivni rezultati. Za reakciju amplifikacije korišćen je „PCR Master Mix“ (Thermo Scientific, \nWaltham, MA, USA) i to 10 μl, po 1 μl LcaseF i LcaseR prajmera, 6 μl H2O i 2 μl uzorka DNK izolovane iz \ndentina. Putem elektroforeze na 8% PAA gelu provjereno je prisustvo specifičnog amplifikata od 117bp. \nVizuelizacija PCR produkata izvršena je putem bojenja sa etidijum bromidom. \nMikrobiološka analiza uzoraka metodama qPCR i PCR je sprovedena na Institutu za humanu genetiku, \nStomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Republika Srbija. \n \n4.5. KVANTIFIKACIJA VEGF I SOD U ZUBNOJ PULPI  \n4.5.1. Priprema uzoraka \nNakon odmrzavanja, u Ependorf posude sa uzorkom unijeta je određena količina pufera za lizu tkiva \n(20ml/1g tkiva; CellLytic MT, Sigma Aldrich, Buchs, Switzerland) i uzorak je mašinski homogenizovan na \ntemperaturi od 4°C. Lizat je zatim centrifugiran na 12000-20000xg u trajanju od 10 minuta u \nmikrocentrifugi Heraeus* Biofuge Primo R (Thermo Fisher Scientific, Waltham, MA, USA). Izdvojeni \nsupernatant za svaki uzorak je zatim podijeljen u dvije Ependorf posude, alikot za analizu nivoa VEGF i \nalikot za analizu nivoa SOD. Supernatanti su čuvani na -20°C do daljih analiza.  \n \n4.5.2. Određivanje nivoa VEGF u zubnoj pulpi imunoesejskom tehnikom \nKvantitativno određivanje nivoa VEGF u pulpi sprovedeno je sendvič ELISA (Enzyme-Linked \nImmunosorbent Assay) imunoesejskom tehnikom uz korišćenje komercijalnog kompleta „Human VEGF \nELISA Kit“ (Sigma Aldrich, Buchs, Switzerland) za ćelijski i tkivni lizat. Postupak je sproveden u potpunosti \nprema uputstvu proizvođača. U svaku od 96 reakcionih komora na mikrotitracionoj pločici ubačeno je po \n100 μl standarda ili uzorka. Poslije inkubacije od 2 sata i 30 minuta na sobnoj temperaturi i ispiranja \nreakcionih komora uliveno je po 100 μl pripemljenog biotin antitijela i pločica je ponovo inkubirana na \nsobnoj temperaturi uz lagano miješanje u trajanju od jednog sata. Poslije ispiranja reakcionih komora \ndodato je u svaku od njih 100 μl pripremljenog rastvora streptavidina i ponovljena je inkubacija u trajanju \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n27 \nod 45 minuta na sobnoj temperaturi uz lagano miješanje. Zatim je ponovljen postupak ispiranja i dodat je \nrastvor peroksidaznog supstrata 3,3',5,5'-tetrametilbenzidina (100 μl). Poslije inkubacije od 30 minuta na \nsobnoj temperaturi uz lagano miješanje bez prisustva svjetlosti, dodato je u svaku od komora 50 μl \nrastvora 0,2 M sumporne kiseline za prekidanje enzimske reakcije, pri čemu se boja reakcionih rastvora \nmijenjala iz različitih inteziteta plave boje u žutu boju različitih inteziteta. Odmah zatim je izvršeno \nočitavanje optičkih gustina rastvora na aparatu Multiskan EX (Thermo Fisher Scientific, Waltham, MA, \nUSA). Korišćenjem programa Sigma Plot 12 (SyStat Software Inc, IL, USA) određena je formula standardne \nkrive na osnovu optičkih gustina faktora rasta poznatih koncentracija. Za svaki uzorak i standard su \nsprovedena mjerenja u duplikatu i krajnja koncentracija uzorka i standarda je izračunata kao njihova \nsrednja vrijednost. Nivo VEGF prikazan je po jedinici zapremine (pg/ml). \n \n4.5.3. Određivanje nivoa SOD u zubnoj pulpi spektrofotometrijskom metodom \nAktivnost SOD je određena spektrofotometrijskom metodom pomoću „SOD Assay Kit-WST“ (Sigma \nAldrich, Buchs, Switzerland). Postupak je sproveden u potpunosti prema uputstvu proizvođača. U \nunaprijed određene reakcione komore na mikrotitracionoj pločici aplikovano je po 20 μl uzorka (komore \noznačene kao „sample“ i „blank 2“) i 20 μl dvostruko destilovane vode (komore „blank 1“ i „blank 3“). \nZatim je u svaku od komora dodato 200 μl rastvora tetrazolijumske soli (2-(4-lodofenil)-3-(4-nitrofenil)-5-\n(2,4-disulfofenil)-2H-tetrazolijum, mononatrijumska so). U sljedećem koraku po 20 μl pufera je dodato u \nkomore označene kao „blank 2“ i „blank 3“ i po 20 μl enzimskog rastvora u komore označene kao \n„sample“ i „blank 1“. Pločica je inkubirana na temperaturi od 37°C u trajanju od 20 minuta. SOD aktivnost \nje određena kao procenat inhibicije stvaranja boje WAST-1 formazana (2-(4-lodofenil)-3-(4-nitrofenil)-5-\n(2,4-disulfofenil)-2H-tetrazolijum, mononatrijumska so) na aparatu Multiskan EX (Thermo Fisher Scientific, \nWaltham, MA, USA) pri absorbansi od 440nm. Aktivnost SOD (% inhibicije) je izračunata matematički \nprema sljedećoj formuli: \nSOD aktivnost (%)={[(Ablank1-Ablank3)-(Asample1-Ablank2)]/(Ablank1-Ablank3)}x100 \nAnalize uzoraka pulpe su sprovedene u Istraživačkoj laboratoriji Klinike za bolesti zuba Stomatološkog \nfakulteta Univerziteta u Beogradu, Republika Srbija. \n \n4.6. STATISTIČKA OBRADA PODATAKA \nStatistička obrada podataka je urađena u SPSS programu 19.0 (IBM SPSS Statistics for Windows, Version \n19.0. Armonk, NY: IBM Corp, USA). Rezultati su prikazani kao srednje vrijednosti i standardne devijacije \n(SD) za numerička i učestalosti za atributivna obilježja. Izvršeno je testiranje normalnosti raspodjele u \nstudiji I (Kolmogorov-Smirnovljev test) i dobijeno je da godine imaju normalnu raspodjelu (Kolmogorov-\nSmirnovljev test, p>0,05) dok broj bakterija nije pratio normalnu raspodjelu (Kolmogorov-Smirnovljev test, \np<0,05). Razlike u karakteristikama ispitanika i uzorka između grupa određene su t-testom za dva \nnezavisna uzorka (godine) i hi-kvadrat testom (pol, kliničke karakteristike uzorka). Za ispitivanje \nantibakterijskog efekta antiseptika primijenjeni su MekNemarov test za atributivna i Vilkoksonov test \nMATERIJAL I METODE \n4. \n \n \n28 \nekvivalentnih parova za numerička obilježja. Za komparativnu analizu antibakterijskog efekta ozona i \nhlorheksidina primjenjeni su hi-kvadrat test za atributivna i Man-Vitnijev test za numerička obilježja. \nPoveznost kliničkih karakteristika lezije i broja bakterija određena je primjenom Spirmanovog koeficijenta \nkorelacije. U studiji II podaci su pratili normalnu raspodjelu (Kolmogorov-Smirnovljev test, p>0,05), te su \nza ispitivanje razlika između grupa primjenjeni t-test za dva nezavisna uzorka za numerička (godine, nivo \nVEGF i SOD) i hi-kvadrat test za atributivna obilježja (pol). Vrijednosti p<0,05 su smatrane statistički \nznačajnim u svim analizama. \n \n \n29 \nR E Z U L T A T I \n \n5. \n \n \n30 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nS T U D I J A    I \n-antibakterijski efekat ozona u karijesnim kavitetima zuba- \nREZULTATI \n5. \n \n \n31 \n5. REZULTATI ISTRAŽIVANJA \n5.1. KARAKTERISTIKE ISPITANIKA I KARIJESNOG UZORKA \n \nDijagram 1. predstavlja tok odabira ispitanika i formiranje istraživačkih grupa. Od 72 pregledane osobe, 24 \nnjih je isključeno iz daljeg istraživanja jer nisu ispunile kriterijume za uključivanje u studiju (n=18), jer su \nodbile da učestvuju (n=4) ili su isključene zbog drugih razloga (n=2). U istraživanje je uključeno ukupno 48 \nosoba koje su metodom slučajnog uzorka podijeljene u dvije grupe, eksperimentalnu, gdje je kao \nantiseptik korišćen ozon (OZ-grupa) i komparativnu, gdje je kao antiseptik korišćen hlorheksidin (HH-\ngrupa). Kod svih ispitanika eksperimentalni protokol je sproveden u jednoj posjeti i svi uzorci karijesnog \ndentina su analizirani. Prilikom izvođenja terapijskog postupka nisu zabilježeni neželjeni efekti.  \nU tabeli 2. prikazane su demografske karakteristike ispitanika i kliničke karakteristike uzorka u grupi \ntretiranoj ozonom i grupi tretiranoj hlorheksidinom. Grupu gdje je za dezinfekciju kaviteta korišćen ozon \nsačinjavalo je po 12 žena i muškaraca, starosti od 20-48 godina, a grupu gdje je korišćen hlorheksidin \nsačinjavalo je 10 žena i 14 muškaraca starosti od 19-40 godina. Između ove dvije terapijske grupe nije \nzabilježena značajna razlika u pogledu pola i starosne strukture (p>0,05). Uzorak su sačinjavali 14 \npremolara i 10 molara u grupi gdje je korišćen ozon, odnosno 15 premolara i 9 molara u grupi gdje je \nprimjenjen hlorheksidin. Karijesna lezija je bila lokalizovana kod oko 58,3% zuba na okluzalnoj, odnosno \nkod oko 41,7% zuba na okluzalnoj i aproksimalnoj površini zuba u grupi gdje je korišćen ozon, dok je u \ngrupi gdje je primjenjen hlorheksidin kod 66,7% zuba lezija lokalizovana samo na okluzalnoj, a kod 33,3% \nzuba je zahvatila i aproksimalnu površinu zuba. Nije uočena značajna razlika u zastupljenosti zuba u \nodnosu na morfološku grupu i lokalizaciji karijesa između dvije grupe (p>0,05). \n \n \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n32 \n \nDijagram 1. Odabir ispitanika i formiranje istraživačkih grupa  \n \n \n \n \n \nPregledano  \n(n=72) \nIsključeno (n=24) \n- Nisu zadovoljavali kriterijume za \nuključivanje (n= 18) \n− Odbili da učestvuju (n=4) \n− Drugi razlozi (n=2) \nAnalizirani  \n(n= 24) \n \nOdabrani za tretman ozonom  \n(n=24) \n \n \nAnalizirani  \n(n= 24) \n \nOdabrani za tretman hlorheksidinom  \n(n=24) \n  \n \nRaspodjela ispitanika \nAnaliza  \nRandomizacija  \n(n=48) \nOdabir ispitanika \nREZULTATI \n5. \n \n \n33 \n \nTabela 2. Demografske karakteristike ispitanika i kliničke karakteristike uzorka u grupi tretiranoj ozonom \n(OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nKarakteristike \nispitanika/uzorka \nVeličina uzorka \n(ukupno 48) \n \nOZ-grupa \n(ukupno 24) \n  \nHH-grupa \n(ukupno 24) \n \n \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nDemografske \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n   Godine starosti \n   (srednja vrijednost ± SD) \n28,40 ± 7,24 \n \n29,75 ± 8,07 \n \n27,04 ± 6,18 \n0,198 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n   Pol \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nŽene \n22 \n45,8 \n \n12 \n50,0 \n \n10 \n41,7 \n0,772 \n \nMuškarci \n26 \n54,2 \n \n12 \n50,0 \n \n14 \n58,3 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nKliničke  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n   Morfološka grupa zuba \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nGornji premolari \n22 \n45,8 \n \n11 \n45,8 \n \n11 \n45,8 \n0,829 \n \nGornji molari \n13 \n27,1 \n \n6 \n25,0 \n \n7 \n29,2 \n \n \nDonji premolari \n7 \n14,6 \n \n3 \n12,5 \n \n4 \n16,7 \n \n \nDonji molari \n6 \n12,5 \n \n4 \n16,7 \n \n2 \n8,3 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n   Površina zuba sa karijesom \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nOkluzalna \n26 \n54,2 \n \n10 \n41,7 \n \n16 \n66,7 \n0,147 \n \nOkluzalna i \naproksimalna \n22 \n45,8 \n \n14 \n58,3 \n \n8 \n33,3 \n \n* t-test za dva nezavisna uzorka za godine starosti; Hi-kvadrat test za ostale varijable \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n34 \nU tabeli 3. su prikazane karakteristike karijesnog dentina u eksperimentalnoj i komparativnoj grupi. U \ngrupi tretiranoj ozonom kod najvećeg broja kaviteta karijesne mase su okarakterisane kao vlažne (66,7%), \nsrednje-tvrde (kožaste) konzistencije (50%) i svijetlo smeđe boje (41,7%). U grupi gdje je primjenjen \nhlorheksidin u najvećem broju slučajeva karijes je ocijenjen kao vlažan (62,5%), meke konzistencije \n(45,8%), a boja karijesa je varirala od žute (33,3%), svijetlo smeđe (37,5%) do tamno smeđe nijanse \n(29,2%). Nije zabilježena značajna razlika u pogledu ispitivanih kliničkih karakteristika karijesnog dentina \nizmeđu grupa (p>0,05). \n \nTabela 3. Karakteristike karijesnog dentina u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj \nhlorheksidinom (HH-grupa) \nKarakteristike karijesnog \ndentina \nVeličina uzorka \n(ukupno 48) \n \nOZ-grupa \n(ukupno 24) \n \nHH-grupa \n(ukupno 24) \n \n \n \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \n   Vlažnost karijesa \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSuv \n17 \n35,4 \n \n8 \n33,3 \n \n9 \n37,5 \n1,000 \n \nVlažan \n31 \n64,6 \n \n16 \n66,7 \n \n15 \n62,5 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n   Konzistencija karijesa \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nTvrda \n10 \n20,8 \n \n4 \n16,7 \n \n6 \n25,0 \n0,335 \n \nSrednje tvrda \n19 \n39,6 \n \n12 \n50,0 \n \n7 \n29,2 \n \n \nMeka \n19 \n39,6 \n \n8 \n33,3 \n \n11 \n45,8 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n   Boja karijesa \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nŽuta \n14 \n29,2 \n \n6 \n25,0 \n \n8 \n33,3 \n0,817 \n \nSvijetlo smeđa \n19 \n39,6 \n \n10 \n41,7 \n \n9 \n37,5 \n \n \nTamno smeđa \n15 \n31,3 \n \n8 \n33,3 \n \n7 \n29,2 \n \n* Hi-kvadrat test \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n35 \n5.2. ANTIBAKTERIJSKI EFEKAT OZONA \n \n5.2.1. Efekti ozona i hlorheksidina na ukupan broj bakterija ispitivani metodom \nkultivisanja \n \n5.2.1.1. Broj kaviteta sa aerobnim bakterijama \nPrije primjene oba antiseptika, kako ozona tako i hlorheksidina, iz svih kaviteta izolovane su aerobne \nbakterije. Aerobne bakterije su izolovane i iz svih kaviteta poslije primjene ozona, dok poslije primjene \nhlorheksidina aerobne bakterije nisu izolovane iz 12,5% kaviteta. Smanjenje broja kaviteta iz kojih su \nizolovane aerobne bakterije nije bilo statistički značajno ni u jednoj od grupa (p>0,05) (tabela 4.). \nTabela 4. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo aerobnih bakterija prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa)  \n \n \nPrisustvo aerobnih bakterija \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n24 \n100,0 \n1,000 \nHH-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n21 \n87,5 \n0,250 \nUkupno \n48 \n48 \n100,0 \n \n45 \n93,8 \n0,250 \n* MekNemarov test \n \n \n5.2.1.2. Prosječan broj aerobnih bakterija \nProsječan broj aerobnih bakterija izolovanih iz karijesnog dentina prije i poslije dezinfekcije kaviteta \nprikazan je u tabeli 5. U kavitetima koji su tretirani ozonom prosječan broj aerobnih bakterija je iznosio \noko 1,0·105 CFU/ml prije primjene ozona, dok je poslije primjene taj broj smanjen na 2,1·104 CFU/ml \n(p<0,0001). Poslije primjene hlorheksidina prosječan broj aerobnih bakterija je značajno smanjen sa \n9,2·104 CFU/ml na 2,1·104 CFU/ml (p<0,0001). \nREZULTATI \n5. \n \n \n36 \nTabela 5. Prosječan broj aerobnih bakterija prije (S1) i poslije (S2) primjene antiseptika u grupi tretiranoj \nozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nTretman \nUkupan broj aerobnih bakterija (CFU/ml) \n(X̅±SD) \n \nS1 \n \nS2 \nP* \nOZ-grupa \n1,0·105 ± 1,3·105 \n \n2,1·104 ± 2,5·104 \n<0,0001 \nHH-grupa \n9,2·104 ± 1,2·105 \n \n2,1·104 ± 4,3·104 \n<0,0001 \nUkupno \n9,7·104 ± 1,2·105 \n \n2,1·104 ± 3,4·104 \n<0,0001 \n* Vilkoksonov test ekvivalentnih parova  \n \n \n5.2.1.3. Broj kaviteta sa anaerobnim bakterijama \nU svim netretiranim uzorcima karijesnog dentina izolovane su anaerobne bakterije. Ozon je doveo do \neliminacije anaerobnih bakterija iz 4,2% kaviteta dok hlorheksidin iz 16,7% kaviteta. Ni jedan od \nprimjenjenih antiseptika nije doveo do značajnog smanjenja broja kaviteta sa anaerobnim bakterijama \n(p>0,05) (tabela 6.). \n \nTabela 6. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo anaerobnih bakterija prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa)  \n \n \nPrisustvo anaerobnih bakterija \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n23 \n95,8 \n1,000 \nHH-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n20 \n83,3 \n0,125 \nUkupno \n48 \n48 \n100,0 \n \n43 \n89,6 \n0,063 \n* MekNemarov test \nREZULTATI \n5. \n \n \n37 \n5.2.1.4. Prosječan broj anaerobnih bakterija \nU tabeli 7. je prikazan ukupan broj anaerobnih bakterija koje su izolovane iz karijesnih kaviteta prije i \nposlije dezinfekcije kaviteta. U uzorcima dentina prije primjene ozona prosječan broj anaerobnih bakterija \nje iznosio oko 1,1·105 CFU/ml dok je poslije primjene taj broj značajno smanjen na 2,7·104 CFU/ml \n(p<0,0001). U komparativnoj grupi, prosječan broj anaerobnih bakterija je poslije primjene hlorheksidina \nsmanjen sa 1,2·105 CFU/ml na 2,4·104 CFU/ml (p<0,0001). \n \nTabela 7. Prosječan broj anaerobnih bakterija prije (S1) i poslije (S2) primjene antiseptika u grupi tretiranoj \nozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nTretman \nUkupan broj anaerobnih bakterija (CFU/ml) \n(X̅±SD) \n \nS1 \n \nS2 \nP* \nOZ-grupa \n1,1·105 ± 1,5·105 \n \n2,7·104 ± 4,0·104 \n<0,0001 \nHH-grupa \n1,2·105 ± 1,6·105 \n \n2,4·104 ± 4,1·104 \n<0,0001 \nUkupno \n1,2·105 ± 1,5·105 \n \n2,6·104 ± 4,0·104 \n<0,0001 \n* Vilkoksonov test ekvivalentnih parova \n \n \n \n5.2.2. Efekti ozona i hlorheksidina na Lactobacillus spp. ispitivani metodom \nkultivisanja i biohemijskom analizom \n \n5.2.2.1. Broj kaviteta sa Lactobacillus spp. \nU grupi gdje je korišćen ozon Lactobacillus spp. su izolovane iz 75,0% kaviteta prije i iz 66,7% kaviteta \nposlije primjene lijeka. U grupi gdje je primjenjen hlorheksidin, u inicijalnim uzorcima karijesa izolovane su \nLactobacillus spp. iz 45,8% kaviteta, a poslije tretiranja kaviteta antiseptikom taj broj je smanjen na 25%. \nNi u jednoj od ispitivanih grupa antiseptik nije doveo do značajnog smanjenja broja kaviteta sa \nLactobacillus spp. (p>0,05), ali značajno smanjenje je zabilježeno na nivou cijelog uzorka (p=0,016) (tabela \n8.). \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n38 \nTabela 8. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo Lactobacillus spp. prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa) \n \n \nPrisustvo Lactobacillus spp. \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n18 \n75,0 \n \n16 \n66,7 \n0,500 \nHH-grupa \n24 \n11 \n45,8 \n \n6 \n25,0 \n0,063 \nUkupno \n48 \n29 \n60,4 \n \n22 \n45,8 \n0,016 \n* MekNemarov test \n \n \n5.2.2.2. Prosječan broj Lactobacillus spp. \nU tabeli 9. prikazan je prosječan broj bakterija Lactobacillus spp. u karijesnom dentinu prije i poslije \nprimjene antiseptika u eksperimentalnoj i komparativnoj grupi. Prosječan broj bakterija je značajno snižen \nsa 2,0·104 CFU/ml na 3,2·103 CFU/ml poslije primjene ozona (p<0,0001). Tretiranje karijesnog kaviteta \nhlorheksidinom dovelo je do značajnog smanjenja prosječnog broja Lactobacillus spp. sa početnih 2,7·104 \nCFU/ml na 4,9·103 CFU/ml poslije primjene antiseptika (p=0,003).  \n \nTabela 9. Prosječan broj Lactobacillus spp. prije (S1) i poslije (S2) primjene antiseptika u grupi tretiranoj \nozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nTretman \nUkupan broj Lactobacillus spp. (CFU/ml) \n(X̅±SD) \n \nS1 \n \nS2 \nP* \nOZ-grupa \n2,0·104 ± 7,8·104 \n \n3,2·103 ± 1,0·104  \n<0,0001 \nHH-grupa \n2,7·104 ± 9,2·104 \n \n4,9·103 ± 2,0·104 \n0,003 \nUkupno \n2,4·104 ± 8,4·104 \n \n4,1·103 ± 1,6·104 \n<0,0001 \n* Vilkoksonov test ekvivalentnih parova \nREZULTATI \n5. \n \n \n39 \n5.2.2.3. Učestalost pojedinih vrsta Lactobacillus spp. \nPomoću biohemijskog testa API 50 CH prije primjene ozona iz 18 kaviteta izolovano je 14 različitih vrsta \nLactobacillus spp., najčešće između jedne i dvije različite vrste po uzorku (83,3%). Najčešće su izolovani \nLactobacillus brevis 1 (38,9%), Lactobacillus plantarum 1 (27,8%) Lactobacillus fermentum 1 (22,2%), \nLactobacillus rhamnosus (16,7%), Lactobacillus acidophilus 1 (11,1%), Lactobacillus acidophilus 2 (11,1%) i \nLactobacillus delbrueckii ssp. delbrueckii (11,1%), dok je učestalost ostalih vrsta bila manja od 10%. Poslije \nprimjene ozona Lactobacillus spp. su izolovane iz 14 kaviteta. Izolovane su sve vrste Lactobacillus spp. koje \nsu izolovane i prije primjene antiseptika, ali u nešto manjem procentu, osim Lactobacillus brevis 3, \nLactobacillus fermentum 2 i Lactobacillus plantarum 2 koje nisu nađene (p>0,05) (tabela 10.). \n \nU grupi gdje je korišćen hlorheksidin iz 11 karijesnih kaviteta, iz kojih su izolovane Lactobacillus spp., API \n50 CH biohemijskim testom izolovano je 8 različitih vrsta. U najvećem broju kaviteta nalazile su se između \njedne i dvije vrste (72,7%), a najviše tri. Najčešće izolovane vrste su bile Lactobacillus paracasei ssp. \nparacasei 1 (54,5%), Lactobacillus paracasei ssp. paracasei 3 (36,4%), L. rhamnosus (36,4%) i L. brevis 1 \n(18,2%). Izlaganje karijesnog kaviteta djelovanju hlorheksidina dovelo je do smanjenja broja kaviteta sa \nLactobacillus spp. i učestalost pojedinih vrsta, dok vrste L. plantarum 1, Lactobacillus paracasei ssp. \nparacasei 2 i Lactobacillus salivarius koje su nađene u inicijalnim uzorcima nisu izolovane (p>0,05) (tabela \n11.). \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n40 \nTabela 10. Učestalost pojedinih vrsta Lactobacillus spp. prije (S1) i poslije (S2) primjene ozona (OZ-grupa)  \n \nUčestalost pojedinih vrsta Lactobacillus spp.  \n(ukupan broj pozitivnih uzoraka 18) \n \n \nS1 \n \nS2 \n \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \n \n \nLactobacillus acidophilus 1 \n2 \n11,1 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \nLactobacillus acidophilus 2 \n2 \n11,1 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \nLactobacillus acidophilus 3 \n1 \n5,6 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \nLactobacillus brevis 1 \n7 \n38,9 \n \n5 \n27,8 \n \n0,500 \nLactobacillus brevis 2 \n1 \n5,6 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \nLactobacillus brevis 3 \n1 \n5,6 \n \n0 \n0,0 \n \n1,000 \nLactobacillus fermentum 1 \n4 \n22,2 \n \n2 \n11,1 \n \n0,500 \nLactobacillus fermentum 2 \n1 \n5,6 \n \n0 \n0,0 \n \n1,000 \nLactobacillus delbrueckii ssp. delbrueckii \n2 \n11,1 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \nLactobacillus pentosus \n1 \n5,6 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \nLactobacillus plantarum 1 \n5 \n27,8 \n \n5 \n27,8 \n \n1,000 \nLactobacillus plantarum 2 \n1 \n5,6 \n \n0 \n0,0 \n \n1,000 \nLactobacillus rhamnosus \n3 \n16,7 \n \n3 \n16,7 \n \n1,000 \nLactobacillus salivarius \n1 \n5,6 \n \n1 \n5,6 \n \n1,000 \n* MekNemarov test \n \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n41 \nTabela 11. Učestalost pojedinih vrsta Lactobacillus spp. prije (S1) i poslije (S2) primjene hlorheksidina \n(HH-grupa) \n \nUčestalost pojedinih vrsta Lactobacillus spp.  \n(ukupan broj pozitivnih uzoraka 11) \n \n \nS1 \n \nS2 \n \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \n \nLactobacillus acidophilus 1 \n1 \n9,1 \n \n1 \n9,1 \n \n1,000 \nLactobacillus brevis 1 \n2 \n18,2 \n \n1 \n9,1 \n \n1,000 \nLactobacillus plantarum 1 \n1 \n9,1 \n \n0 \n0,0 \n \n1,000 \nLactobacillus rhamnosus \n4 \n36,4 \n \n2 \n18,2 \n \n0,500 \nLactobacillus paracasei ssp. paracasei 1 \n6 \n54,5 \n \n4 \n36,4 \n \n0,500 \nLactobacillus paracasei ssp. paracasei 2 \n1 \n9,1 \n \n0 \n0,0 \n \n1,000 \nLactobacillus paracasei ssp. paracasei 3 \n4 \n36,4 \n \n3 \n27,3 \n \n1,000 \nLactobacillus salivarius \n1 \n9,1 \n \n0 \n0,0 \n \n1,000 \n* MekNemarov test \n \nU cjelokupnom uzorku na početku istraživanja iz 29 kaviteta izolovano je 17 različitih vrsta Lactobacillus \nspp., u najvećem broju između jedne i dvije vrste po uzorku (79,3%). Najčešće su izolovane L. brevis 1 \n(31,0%), L. rhamnosus (24,1%), L. paracasei ssp. paracasei 1 (20,7%), L. plantarum 1 (20,7%) i L. \nfermentum 1 (13,8%), L. paracasei ssp. paracasei 3 (13,8%) i L. acidophilus 1 (10,3%). Poslije tretiranja \nkaviteta antiseptikom, zabilježeno je smanjenje broja kaviteta iz kojih su izolovane Lactobacillus spp. \n(45,8%) i učestalost pojedinih vrsta, dok vrste L. brevis 3, L. fermentum 2, L. plantarum 2, L. paracasei ssp. \nparacasei 2, izolovane prije dezinfekcije, nisu nađene. \n \n \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n42 \n5.2.3. Efekti ozona i hlorheksidina na Streptococcus spp. ispitivani metodom \nkultivisanja \n \n5.2.3.1. Broj kaviteta sa Streptococcus spp. \nU svim uzorcima karijesnog dentina u grupi gdje je korišćen ozon izolovane su Streptococcus spp. prije \ntretiranja kaviteta antiseptikom. Poslije primjene ozona došlo je do eliminacije ove bakterijske vrste u \nsamo jednom uzorku (p>0,05). U komparativnoj grupi, Streptococcus spp. su izolovane iz 95,8% kaviteta \nprije i iz 50% kaviteta poslije primjene hlorheksidina. Ovo smanjenje broja kaviteta u grupi tretiranoj \nhlorheksidinom je bilo statistički značajno (p=0,001) (tabela 12.).  \n \nTabela 12. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo Streptococcus spp. prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa) \n \n \nPrisustvo Streptococcus spp. \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n23 \n95,8 \n1,000 \nHH-grupa \n24 \n23 \n95,8 \n \n12 \n50,0 \n0,001 \nUkupno \n48 \n47 \n97,9 \n \n35 \n72,9 \n<0,001 \n* MekNemarov test \n \n \n5.2.3.2. Prosječan broj Streptococcus spp. \nProsječan broj Streptococcus spp. je značajno snižen sa 5,8·104 CFU/ml prije primjene ozona na 1,3·104 \nCFU/ml poslije primjene (p<0,0001). Značajno smanjenje prosječnog broja Streptococcus spp. sa početnih \n5,8·104 CFU/ml na 1,2·104 CFU/ml zabilježeno je poslije tretiranja karijesnog kaviteta hlorheksidinom \n(p<0,0001) (tabela 13.).  \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n43 \nTabela 13. Prosječan broj Streptococcus spp. prije (S1) i poslije (S2) primjene antiseptika u grupi tretiranoj \nozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nTretman \nUkupan broj Streptococcus spp. (CFU/ml) \n(X̅±SD) \n \nS1 \n \nS2 \nP* \nOZ-grupa \n5,8·104 ± 7,5·104 \n \n1,3·104 ± 2,1·104 \n<0,0001 \nHH-grupa \n5,8·104 ± 9,4·104 \n \n1,2·104 ±3,1·104 \n<0,0001 \nUkupno \n5,8·104 ± 8,4·104 \n \n1,3·104 ± 2,6·104 \n<0,0001 \n* Vilkoksonov test ekvivalentnih parova \n \n \n \n \n5.2.4. Korelacija kliničkih karakteristika lezije i prosječnog broja bakterija u \ncjelokupnom uzorku \nU tabeli 14. prikazana je povezanost kliničkih karakteristika karijesnih lezija (vlažnost, konzistencija i boja \nkarijesnog tkiva) i prosječnog broja Lactobacillus spp. i Streptococcus spp.. Vlažnost, konzistencija i boja \nkarijesnog dentina su međusobno značajno povezani (svi p<0,0001). Vlažan karijesni dentin je povezan sa \nsvjetlijom bojom tkiva i mekšom konzistencijom, a karijes koji je okarakterisan kao suv tamnije je boje i \ntvrđe je konzistencije. Veća kolonizacija karijesnih kaviteta Lactobacillus spp. zabilježena je kod lezija sa \nvlažnim karijesnim masama (p=0,033), a veći broj Streptococcus spp. je zabilježen kod lezija tamnije boje \n(p=0,034).  \n \n \n \n \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n44 \nTabela 14. Povezanost kliničkih karakteristika lezije i prosječnog broja Lactobacillus spp. i Streptococcus \nspp. u cjelokupnom uzorku \n \nvrijednost koeficijenta* \n \nP \nVlažnost : konzistencija \n0,748 \n \n<0,0001 \nVlažnost : boja \n0,825 \n \n<0,0001 \nKonzistencija : boja \n0,864 \n \n<0,0001 \nVlažnost : Streptococcus spp. \n-0,239 \n \n0,102 \nVlažnost : Lactobacillus spp. \n0,246 \n \n0,093 \nKonzistencija : Streptococcus spp. \n-0,261 \n \n0,074 \nKonzistencija : Lactobacillus spp. \n0,305 \n \n0,033 \nBoja : Streptococcus spp. \n-0,307 \n \n0,034 \nBoja : Lactobacillus spp. \n0,243 \n \n0,097 \nStreptococcus spp. : Lactobacillus spp. \n0,168 \n \n0,255 \n* Spirmanov koeficijent korelacije \n \n \n \n5.2.5. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina \nispitivanog metodom kultivisanja \n \n5.2.5.1. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na aerobne bakterije, anaerobne bakterije, \nLactobacillus spp. i Streptococcus spp. prije primjene antiseptika  \nPoređenje broja kaviteta pozitivnih na aerobne bakterije, anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. prije primjene antiseptika između terapijskih grupa prikazano je na grafikonu 1. Broj \nkaviteta iz kojih su izolovane aerobne i anaerobne bakterije je bio isti u obje grupe, dok je broj kaviteta \npozitivnih na Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. bio nešto veći u eksperimentalnoj u odnosu na \nkomparativnu grupu, ali ta razlika nije bila značajna (p>0,05). \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n45 \nGrafikon 1. Poređenje broja kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo aerobnih bakterija, anaerobnih \nbakterija, Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. prije primjene antiseptika (S1) između grupe tretirane \nozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-grupa)  \n \n \nHi-kvadrat test \n \n \n \n \n \n5.2.5.2. Poređenje prosječnog broja aerobnih bakterija, anaerobnih bakterija, Lactobacillus spp. \ni Streptococcus spp. prije primjene antiseptika \nU grupi tretiranoj ozonom prosječan broj aerobnih bakterija je bio veći, a broj anaerobnih bakterija i \nLactobacillus spp. manji u odnosu na komparativnu grupu, ali ta razlika nije bila značajna (p>0,05). U obje \ngrupe na početku terapije broj Streptococcus spp. je bio približno isti (grafikon 2.).  \n \n \n \n \n \n \n0%\n20%\n40%\n60%\n80%\n100%\nAerobne bakterije Anaerobne bakterije\nLactobacillus spp.\nStreptococcus spp.\nBroj uzoraka (%)\nOZ-grupa\nHH-grupa\nLactobacillus spp.        Streptococcus spp.\nREZULTATI \n5. \n \n \n46 \nGrafikon 2. Poređenje prosječnog broja (±SD) aerobnih bakterija, anaerobnih bakterija, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. prije primjene antiseptika (S1) između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe \ntretirane hlorheksidinom (HH-grupa)  \nMan-Vitnijev test \n \n \n \n \n \n5.2.5.3. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na različite vrste Lactobacillus spp. prije primjene \nantiseptika \n \nGrafikon 3. prikazuje odnos pojedinih vrsta Lactobacillus spp. u karijesnim lezijama na početku liječenja \nizmeđu grupe tretirane ozonom i grupe tretirane hlorheksidinom. L. acidophilus 1, L. brevis 1, L. \nplantarum 1, L. rhamnosus i L. salivarius su izolovani u obje grupe, dok su ostale vrste izolovane ili u grupi \ntretiranoj ozonom ili u grupi tretiranoj hlorheksidinom. Značajna razlika je zabilježena u učestalosti L. \nparacasei ssp. paracasei 1 (p=0,001) i L. paracasei ssp. paracasei 3 (p=0,014), koji su izolovani samo u \ngrupi tretiranoj hlorheksidinom. \n \n \n \n \n \n \n \n0.0E+00\n5.0E+04\n1.0E+05\n1.5E+05\n2.0E+05\n2.5E+05\n3.0E+05\nAerobne bakterije\nAnaerobne bakterije\nLactobacillus spp.\nStreptococcus spp.\nProsječan broj bakterija (CFU/ml)\nOZ-grupa\nHH-grupa\nLactobacillus spp.       Streptococcus spp.\nREZULTATI \n5. \n \n \n47 \nGrafikon 3. Poređenje učestalosti pojedinih vrsta Lactobacillus spp. prije primjene antiseptika (S1) između \ngrupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-grupa)  \n \n \nHi-kvadrat test; *p=0,014 i **p=0,001 \n \n \n \n \n5.2.5.4. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na aerobne bakterije, anaerobne bakterije, \nLactobacillus spp. i Streptococcus spp. poslije primjene antiseptika \nPoređenje broja kaviteta iz kojih su izolovane aerobne bakterije, anaerobne bakterije, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. između grupa poslije dezinfekcije prikazano je na grafikonu 4. U grupi tretiranoj \nozonom broj kaviteta iz kojih su izolovane aerobne i anaerobne bakterije, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. je bio veći u odnosu na komparativnu grupu, pri čemu je značajna razlika zabilježena za \nbroj kaviteta pozitivnih na Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. (oba p=0,041). \n \n \n \n \n \n \n \n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\nBroj uzoraka (%)\nOZ-grupa\nHH-grupa\n**\n*\nREZULTATI \n5. \n \n \n48 \nGrafikon 4. Poređenje broja kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo aerobnih bakterija, anaerobnih \nbakterija, Lactobacillus spp. i Streptococcus spp. poslije primjene antiseptika (S2) između grupe tretirane \nozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-grupa)  \n \nHi-kvadrat test; *p=0,008 i **p=0,001 \n \n \n5.2.5.5. Poređenje prosječnog broja aerobnih bakterija, anaerobnih bakterija, Lactobacillus spp. \ni Streptococcus spp. poslije primjene antiseptika \nProsječan broj aerobnih i anaerobnih bakterija u uzorcima karijesnog dentina poslije dezinfekcije kaviteta \nje bio približno isti u obje grupe, eksperimentalnoj i komparativnoj. U grupi u kojoj je korišćen ozon \nprosječan broj Lactobacillus spp. je bio značajno manji (p=0,041), a prosječan broj Streptococcus spp. \nznačajno veći (p=0,041) u odnosu na grupu gdje je primijenjen hlorheksidin (grafikon 5.). \n \n5.2.5.6. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na različite vrste Lactobacillus spp. poslije primjene \nantiseptika \nPoslije primjene antiseptika nije zabilježena značajna razlika u učestalosti različitih vrsta Lactobacillus spp. \nizmeđu grupe tretirane ozonom i grupe tretirane hlorheksidinom, osim za učestalost L. paracasei ssp. \nparacasei 1 (p=0,014), koji je izolovan u grupi tretiranoj hlorheksidinom (grafikon 6.). \n \n \n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\nAerobne bakterije Anaerobne bakterije\nLactobacillus spp.\nStreptococcus spp.\nBroj uzoraka (%)\nOZ-grupa\nHH-grupa\n*\n**\nLactobacillus spp.     Streptococcus spp.\nREZULTATI \n5. \n \n \n49 \nGrafikon 5. Poređenje prosječnog broja (±SD) aerobnih bakterija, anaerobnih bakterija, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. poslije primjene antiseptika (S2) između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe \ntretirane hlorheksidinom (HH-grupa)  \nMan-Vitnijev test; * p=0,041 \n \n \nGrafikon 6. Poređenje učestalosti pojedinih vrsta Lactobacillus spp. poslije primjene antiseptika (S2) \nizmeđu grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-grupa) \n \nHi-kvadrat test; *p=0,014 \n0.0E+00\n1.0E+04\n2.0E+04\n3.0E+04\n4.0E+04\n5.0E+04\n6.0E+04\n7.0E+04\n8.0E+04\nAerobne bakterije\nAnaerobne bakterije\nLactobacillus spp.\nStreptococcus spp.\nProsječan broj bakterija (CFU/ml)\nOZ-grupa\nHH-grupa\n*\n*\nLactobacillus spp.\nStreptococcus spp.\n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\nBroj uzoraka (%)\nOZ-grupa\nHH-grupa\n*\nREZULTATI \n5. \n \n \n50 \n5.2.6. Efekti ozona i hlorheksidina na ukupan broj bakterija ispitivani metodom \nqPCR \n \n5.2.6.1. Broj kaviteta sa anaerobnim bakterijama \nBroj kaviteta iz kojih su izolovane anaerobne bakterije prije i poslije dezinfekcije kaviteta ozonom i \nhlorheksidinom, primjenom metode qPCR, prikazan je u tabeli 15. U obje grupe, u svim uzorcima dentina \nna početku terapije izolovane su anaerobne bakterije kao i poslije primjene antiseptika. \n \nTabela 15. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo anaerobnih bakterija prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa) \n \n \nPrisustvo anaerobnih bakterija  \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n24 \n100,0 \n1,000 \nHH-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n24 \n100,0 \n1,000 \nUkupno \n48 \n48 \n100,0 \n \n48 \n100,0 \n1,000 \n* MekNemarov test \n \n \n5.2.6.2. Prosječan broj anaerobnih bakterija \nU kavitetima u kojima je primjenjen ozon prosječan broj anaerobnih bakterija je iznosio oko 7,5·105 \ngenskih kopija/mg prije primjene ozona, dok je poslije tretiranja kaviteta taj broj smanjen na 2,4·105 \ngenskih kopija/mg (p=0,001). Prije dezinfekcije kaviteta hlorheksidinom prosječan broj anaerobnih \nbakterija je iznosio oko 8,7·105 genskih kopija/mg. Poslije primjene hlorheksidina broj anaerobnih \nbakterija je smanjen na 5,7·105 genskih kopija/mg (p=0,001) (tabela 16.). \n \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n51 \nTabela 16. Prosječan broj anaerobnih bakterija prije (S1) i poslije (S2) primjene antiseptika u grupi \ntretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nTretman \nUkupan broj anaerobnih bakterija (broj genskih kopija/mg) \n(X̅±SD) \n \nS1 \n \nS2 \nP* \nOZ-grupa \n7,5·105 ± 1,2·106 \n \n2,4·105 ± 2,1·105 \n0,001 \nHH-grupa \n8,7·105 ± 1,2·106 \n \n5,7·105 ± 1,6·106 \n0,001 \nUkupno \n8,1·105 ± 1,2·106 \n \n4,1·105 ± 1,1·106 \n<0,0001 \n* Vilkoksonov test ekvivalentnih parova \n \n5.2.7. Efekti ozona i hlorheksidina na ukupan broj Lactobacillus spp. ispitivani \nmetodom qPCR \n \n5.2.7.1. Broj kaviteta sa Lactobacillus spp. \nLactobacillus spp. je izolovan u svim uzorcima karijesnog dentina i prije i poslije primjene antiseptika u \ngrupi gdje je korišćen ozon kao i u grupi gdje je primjenjen hlorheksidin (tabela 17.). \n \nTabela 17. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo Lactobacillus spp. prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa) \n \n \nPrisustvo Lactobacillus spp. \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n24 \n100,0 \n1,000 \nHH-grupa \n24 \n24 \n100,0 \n \n24 \n100,0 \n1,000 \nUkupno \n48 \n48 \n100,0 \n \n48 \n100,0 \n1,000 \n* MekNemarov test \nREZULTATI \n5. \n \n \n52 \n5.2.7.2. Prosječan broj Lactobacillus spp. \nProsječan broj bakterija je značajno snižen sa početnih 5,0·104 genskih kopija/mg na 3,5·104 genskih \nkopija/mg poslije tretiranja kaviteta ozonom (p<0,0001). Izlaganje karijesnog kaviteta djelovanju \nhlorheksidina dovelo je do značajnog smanjenja prosječnog broja Lactobacillus spp. sa početnih 5,0·104 \ngenskih kopija/mg na 1,7·104 genskih kopija/mg (p<0,0001)(tabela 18.).  \n \nTabela 18. Prosječan broj Lactobacillus spp. prije (S1) i poslije (S2) primjene antiseptika u grupi tretiranoj \nozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-grupa) \nTretman \nUkupan broj Lactobacillus spp. (broj genskih kopija/mg) \n(X̅±SD) \n \nS1 \n \nS2 \nP* \nOZ-grupa \n5,0·104 ± 1,4·105 \n \n3,5·104 ± 1,0·105  \n<0,0001 \nHH-grupa \n5,0·104 ± 1,5·105 \n \n1,7·104 ± 5,1·104 \n<0,0001 \nUkupno \n5,0·104 ± 1,5·105 \n \n2,6·104 ± 8,2·104 \n<0,0001 \n* Vilkoksonov test ekvivalentnih parova \n \n \n \n \n5.2.8. Efekti ozona i hlorheksidina na prisustvo vrste L. casei/paracasei \nispitivani metodom PCR \n \n5.2.8.1. Broj kaviteta sa L. casei/paracasei \nUčestalost vrste L. casei/paracasei, izolovane metodom PCR, u karijesnim uzorcima prije i poslije \ndezinfekcije kaviteta u grupi tretiranoj ozonom i grupi tretiranoj hlorheksidinom prikazana je u tabeli 19. U \ngrupi gdje je korišćen ozon, ova vrsta je izolovana iz polovine kaviteta i prije i poslije primjene lijeka \n(p>0,05). U kavitetima gdje je korišćen hlorheksidin, L. casei/paracasei je izolovana iz 33,3% uzoraka prije \nprimjene, odnosno iz 29,2% uzoraka poslije primjene komparatora (p>0,05).  \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n53 \nTabela 19. Broj kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo L. casei/paracasei prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i grupi tretiranoj hlorheksidinom (HH-\ngrupa) \n \n \nPrisustvo L. casei/paracasei \n \nTretman \nUkupan broj \nuzoraka \nS1 \n \nS2 \nP* \nbroj \nuzoraka \n% \n \nbroj \nuzoraka \n% \nOZ-grupa \n24 \n12 \n50,0 \n \n12 \n50,0 \n1,000 \nHH-grupa \n24 \n8 \n33,3 \n \n7 \n29,2 \n1,000 \nUkupno \n48 \n20 \n41,7 \n \n19 \n39,6 \n1,000 \n* MekNemarov test \n \n \n \n5.2.9. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina \nispitivanog metodom qPCR  \n \n5.2.9.1. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. prije \nprimjene antiseptika \nIz svih kaviteta prije primjene antiseptika izolovane su anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. i u grupi \ntretiranoj ozonom i u grupi tretiranoj hlorheksidinom (p>0,05) (grafikon 7.). \n \n5.2.9.2. Poređenje prosječnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. prije primjene \nantiseptika  \nPoređenje prosječnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. prije dezinfekcije kaviteta između \neksperimentalne i komparativne grupe prikazano je na grafikonu 8. Broj anaerobnih bakterija je bio nešto \nveći u komparativnoj grupi, dok je broj Lactobacillus spp. bio približno isti u obje ispitivane grupe, grupe \ntretirane ozonom i grupe tretirane hlorheksidinom (p>0,05). \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n54 \nGrafikon 7. Poređenje broja kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo anaerobnih bakterija i Lactobacillus \nspp. prije primjene antiseptika (S1) između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane \nhlorheksidinom (HH-grupa)  \n \n \nHi-kvadrat test \n \n \nGrafikon 8. Poređenje prosječnog broja (±SD) anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. prije primjene \nantiseptika (S1) između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-grupa) \n \nMan-Vitnijev test  \n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\nAnaerobne bakterije\nLactobacillus spp.\nBroj uzroaka (%)\nOZ-grupa\nHH-grupa\nLactobacillus spp.\n0.0E+00\n5.0E+05\n1.0E+06\n1.5E+06\n2.0E+06\n2.5E+06\nUkupan broj bakterija\nLactobacillus spp.\nProsječan broj genskih kopija/mg\nOZ-grupa\nHH-grupa\nLactobacillus spp.\nREZULTATI \n5. \n \n \n55 \n5.2.9.3. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. poslije \nprimjene antiseptika \nPoslije primjene antiseptika anaerobne bakterije i Lactobacillus spp. su izolovane iz svih kaviteta i u \neksperimentalnoj i u komparativnoj grupi (p>0,05) (grafikon 9.). \n \nGrafikon 9. Poređenje broja kaviteta u kojima je zabilježeno prisustvo anaerobnih bakterija i Lactobacillus \nspp. poslije primjene antiseptika (S2) između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane \nhlorheksidinom (HH-grupa) \n  \n \nHi-kvadrat test \n \n \n \n \n5.2.9.4. Poređenje prosječnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. poslije primjene \nantiseptika  \nPoređenje prosječnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. poslije primjene antiseptika između \neksperimentalne i komparativne grupe prikazano je na grafikonu 10. Poslije primjene antiseptika u \nkomparativnoj grupi je zabilježen veći broj anaerobnih bakterija i manji broj Lactobacillus spp. u \npoređenju sa grupom gdje je korišćen ozon, ali ta razlika nije bila statistički značajna (p>0,05). \n \n \n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\nAnaerobne bakterije\nLactobacillus spp.\nBroj uzroaka (%)\nOZ-grupa\nHH-grupa\nLactobacillus spp.\nREZULTATI \n5. \n \n \n56 \nGrafikon 10. Poređenje prosječnog broja (±SD) anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. poslije primjene \nantiseptika (S2) između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-grupa) \nMan-Vitnijev test \n \n \n \n \n5.2.10. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina na \nvrstu L. casei/paracasei ispitivanog metodom PCR  \n \n 5.2.10.1. Poređenje broja kaviteta pozitivnih na L. casei/paracasei prije i poslije primjene \nantiseptika \nPoređenje učestalosti vrste L. casei/paracasei u karijesnim kavitetima prije i poslije primjene antiseptika \nizmeđu grupe tretirane ozonom i grupe tretirane hlorheksidinom prikazano je na grafikonu 11. Učestalost \nL. casei/paracasei je bila veća u karijesnim uzorcima u grupi gdje je korišćen ozon, i prije i poslije primjene \nlijeka, ali ta razlika nije bila statistički značajna (p>0,05). \n \n \n \n \n0.0E+00\n5.0E+05\n1.0E+06\n1.5E+06\n2.0E+06\n2.5E+06\nUkupan broj bakterija\nLactobacillus spp.\nProsječan broj genskih kopija/mg\nOZ-grupa\nHH-grupa\nLactobacillus spp.\nREZULTATI \n5. \n \n \n57 \nGrafikon 11. Poređenje broja kaviteta u kojima je izolovan L. casei/paracasei prije (S1) i poslije (S2) \nprimjene antiseptika između grupe tretirane ozonom (OZ-grupa) i grupe tretirane hlorheksidinom (HH-\ngrupa) \n \nHi-kvadrat test  \n \n \n \n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\nBroj uzoraka (%)\nL. casei/paracasei (S1)                            L. casei/paracasei (S2) \nOZ-grupa\nHH-grupa\nL.casei/paracasei (S1)\nL. casei/paracasei (S2)\nREZULTATI \n5. \n \n \n58 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nS T U D I J A    II \n-biokompatibilnost ozona u odnosu na zubnu pulpu- \nREZULTATI \n5. \n \n \n59 \n5.3. KARAKTERISTIKE ISPITANIKA I UZORKA \n \nDijagram 2. predstavlja tok odabira ispitanika i formiranje istraživačkih grupa. Pregledano je 55 osoba i \nnjih 38, koje su ispunile kliničke i radiografske kriterijume, su uključene u istraživanje. Metodom slučajnog \nizbora ispitanici su podijeljeni u dvije grupe, eksperimentalnu, gdje je korišćen ozon (OZ-grupa) i \nkontrolnu. Kod svih ispitanika eksperimentalni protokol je sproveden u jednoj posjeti i svi uzorci pulpe su \nanalizirani. Prilikom izvođenja terapijskog postupka nisu zabilježeni neželjeni efekti.  \n \nDijagram 2. Odabir ispitanika i formiranje istraživačkih grupa \n \n \nPregledano  \n(n=55) \n \n- Nisu zadovoljavali kriterijume za \nuključivanje (n=17) \n \nAnalizirani  \n(n= 19) \n \nOdabrani za tretman ozonom  \n(n=19) \n \n \nAnalizirani  \n(n= 19) \n \nOdabrani za kontrolu grupu \n(n=19) \n  \n \nRaspodjela ispitanika \nAnaliza  \nRandomizacija  \n(n=38) \nOdabir ispitanika \nREZULTATI \n5. \n \n \n60 \nU tabeli 20. prikazane su karakteristike ispitanika uključenih u istraživanje u eksperimentalnoj i kontrolnoj \ngrupi. U ispitivanoj populaciji veća je bila zastupljenost osoba ženskog pola: 73,7% u grupi tretiranoj \nozonom i 84,2% u kontrolnoj grupi. Ispitanici u grupi gdje je korišćen ozon su imali između 20 i 40 godina \n(prosječna starost 26,9 godina), dok su ispitanici u kontrolnoj grupi imali između 18 i 40 godina (prosječna \nstarost 25 godina). Nije zabilježena značajna razlika u pogledu pola i starosne struktrure između grupa \n(p>0,05). \n \nTabela 20. Demografske karakteristike ispitanika u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i kontrolnoj grupi  \n \n \nVeličina uzorka \n(ukupno 38) \n \nOZ-grupa \n(ukupno 19) \n  \nKontrolna grupa \n(ukupno 19) \n \nKarakteristike ispitanika \n \nP* \nbroj \nosoba \n% \n \nbroj \nosoba \n% \n \nbroj \nosoba \n% \nGodine starosti \n(srednja vrijednost ± SD) \n25,97 ± 6,07 \n \n26,95 ± 6,53 \n \n25,00 ± 5,59 \n0,330 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPol \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nŽene \n30 \n78,9 \n \n14 \n73,7 \n \n16 \n84,2 \n0,693 \n \nMuškarci \n8 \n21,1 \n \n5 \n26,3 \n \n3 \n15,8 \n \n * t-test za dva nezavisna uzorka za godine starosti; Hi-kvadrat test za pol \n \n \n \n5.4. EFEKAT OZONA NA NIVO VEGF U ZUBNOJ PULPI \n \nKoncentracije VEGF u grupi tretiranoj ozonom i kontrolnoj grupi su prikazane u tabeli 21. Koncentracije \nVEGF u zdravoj pulpi zuba čiji su kaviteti izloženi djelovanju gasnog ozona su značajno veće, za oko 24% u \nodnosu na vrijednosti dobijene za pulpe kontrolnih zuba (p<0,0001).  \n \n \nREZULTATI \n5. \n \n \n61 \nTabela 21. Koncentracije VEGF u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i kontrolnoj grupi \n \n \nVEGF (pg/ml) \nP* \nTretman \nUkupan broj \nuzorka \nX̅±SD \n \nRang \n \n \nMin. \n \nMax. \nOZ-grupa \n19 \n1023,39 ± 176,59 \n \n738,00 \n \n1304,00 \n<0,0001 \nKontrolna grupa \n19 \n776,18 ± 207,13 \n \n511,00 \n \n1185,00 \nUkupno \n38 \n899,79 ± 90,36 \n \n511,00 \n \n1304,00 \n* t-test za dva nezavisna uzorka \n \n \n5.5. EFEKAT OZONA NA NIVO SOD U ZUBNOJ PULPI \n \nTabela 22. prikazuje aktivnost SOD u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi. U pulpama zdravih zuba čiji su \nkaviteti tretirani ozonom aktivnost SOD je bila značajno manja, za oko 6%, u odnosu na kontrolne pulpe \n(p=0,002). \nTabela 22. Aktivnost SOD u grupi tretiranoj ozonom (OZ-grupa) i kontrolnoj grupi \n \n \nSOD (% inhibicije) \nP* \nTretman \nUkupan broj \nuzorka \nX̅±SD \n \nRang \n \n \nMin. \n \nMax. \nOZ-grupa \n19 \n88,69 ± 3,76 \n \n80,30 \n \n94,10 \n0,002 \nKontrolna grupa \n19 \n92,04 ± 2,39 \n \n87,08 \n \n95,23 \nUkupno \n38 \n90,36 ± 3,54 \n \n80,30 \n \n95,23 \n* t-test za dva nezavisna uzorka\n \n \n62 \nD I S K U S I J A \n \n6. \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n63 \n6. DISKUSIJA \n \nU studiji I ispitivan je antiseptički efekat ozona na bakterije u dubokom karijesu poslije djelimičnog \nuklanjanja karijesnog tkiva. Primjenom kultivisanja ili molekularnih metoda (PCR ili qPCR) određen je \nukupan broj bakterija i bakterija Streptococcus spp. i Lactobacillus spp., kao i pojedinih vrsta Lactobacillus \nspp. prije i poslije primjene antiseptika. Antibakterijski efekat ozona poređen je sa 2% hlorheksidinom \n(komparator) jednim od najčešće korišćenih antiseptika za dezinfekciju kaviteta prije primjene \nrestaurativnih materijala (Lafuente, 2012). \nU ovom istraživanju je ispitivano ukupno 48 karijesnih lezija od 48 ispitanika. Broj uzoraka je određen prije \npočetka istraživanja, na osnovu nalaza in vitro studije o antibakterijskoj efikasnosti gasnog ozona i 2% \nhlorheksidina, kultivisanjem bakterija (Müller i sar., 2007). Rezultati ove in vitro studije moguće da nisu \nnajpodesniji za kontrolu veličine uzorka za ispitivanje efikasnosti antiseptika u kliničkim uslovima, posebno \nkada se u istraživanju primjenjuje qPCR metod. Međutim, razlog za uzimanje ove studije je taj što su u \nperiodu dizajniranja istraživanja to bili jedini dostupni podaci. Za sada antibakterijska efikasnost ozona i \nhlorheksidina u in vivo uslovima komparativno je ispitivana samo u jednom istraživanju Hauser-Gerspach i \nsar. (2009), ali je korišćen 1% hlorheksidin. Uključivanjem samo jednog zuba kod jednog pacijenta, \nograničen je statistički efekat grupisanja podataka (Schwendicke i sar., 2013a). \nPristrasnost prilikom biranja i randomizacije uzorka je veoma važan faktor u kliničkim istraživanjima kako \nbi se obezbjedila objektivnost i validnost rezultata (Schwendicke i sar., 2013a). U ovom istraživanju klinički \npostupak uzimanja uzoraka sproveo je jedan istraživač, u cilju obezbjeđivanje standardizovane procedure. \nIspitanici i istraživač su bili upoznati kojoj terapijskoj grupi ispitanik pripada, jer zbog fizičko-hemijskih \nkarakteristika primjenjenih antiseptika nije bilo moguće obezbjediti „slijep“ dizajn. Da bi se umanjila \npristrasnost prilikom uzimanja uzoraka, pripadnost grupi je određena tek poslije uzimanja prvog uzorka \nkarijesnog dentina izvlačenjem terapijskog protokola iz zapečaćene koverte. Uzorci su kodirani brojevima i \nnjihova mikrobiološka analiza je vršena simultano, odnosno u istom aktu analizirani su uzorci dentina prije \ni poslije primjene antiseptika. Analize uzoraka kultivisanjem i molekularnim metodama (PCR i qPCR) su \nuradila dva istraživača, koja nisu učestvovala u kliničkom dijelu ispitivanja.  \nUzorak karijesnog dentina uzet je prema metodologiji preporučenoj od strane Kidd i sar. (1993). Broj \nbakterija određen kultivisanjem nije izražen u jedinici mase (CFU/mg) već u jedinici volumena (CFU/ml), \nkao i u drugim sličnim istraživanjima (Toi i sar., 2003; Bönecker i sar., 2003; Orhan i sar., 2008; Duque i \nsar., 2009; Rolland i sar., 2011). Uzimajući u obzir da je ovom metodom omogućeno uzimanje sličnih \nkoličina karijesnog dentina različitih konzistencija sa mjesta uzorkovanja (Bjørndal i sar., 1997, Paddick i \nsar., 2005) i da je izvršena kalibracija istraživača na ekstrahovanim zubima prije početka istraživanja, može \nse pretpostaviti da nije postojala značajna razlika u količini uzorkovanog dentina između grupa.  \nDobijeni rezultati pokazuju da ne postoji značajna razlika u demografskim karakteristikama ispitanika (pol, \nstarosna dob) i kliničkih karakteristika uzorka (morfološka grupa zuba, površina zuba sa karijesom, \nvlažnost, konzistencija i boja karijesnog dentina) između ispitivanih grupa. Eksperimentalna i \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n64 \nkomparativna grupa nisu se razlikovale u broju aerobnih i anaerobnih bakterija, Lactobacillus spp. i \nStreptococcus spp. određenih kultivisanjem, kao ni u ukupnom broju anaerobnih bakterija i Lactobacillus \nspp. određenih metodom qPCR i učestalosti L. casei/paracasei određene PCR na početku istraživanja. \nJedina značajna razlika je zabilježena u učestalosti vrsta Lactobacillus spp. i to L. paracasei ssp. paracasei 1 \ni L. paracasei ssp. paracasei 3 jer su izolovane samo u grupi tretiranoj hlorheksidinom kultivisanjem. \nStoga, može se pretpostaviti da su sve promjene u broju bakterija zabilježene poslije primjene antiseptika \nposljedica njihovog direktnog djelovanja. \nIdentifikacija i određivanje ukupnog broja bakterija (aerobnih i anaerobnih), Streptococcus spp., \nLactobacillus spp., kao i pojedinih vrsta Lactobacillus spp. izvršena je kultivisanjem. Kultivisanje je metod \nkoji se najčešće koristi za određivanje broja i vrste bakterija u karijesnim kavitetima, kao i za ispitivanje \nefikasnosti različitih antibakterijskih protokola u terapiji karijesa (Frencken i sar., 2007; Orhan i sar., 2008; \nDuque i sar., 2009; Rolland i sar., 2011; Maltz i sar., 2012a). Ovaj metod se karakteriše zasijavanjem \ninokuluma odmah po uzimanju uzorka na odgovarajućim hranjivim podlogama u precizno definisanim \nlaboratorijskim uslovima. U našem istraživanju, prosječan broj aerobnih i anaerobnih bakterija, \nLactobacillus spp. i Streptococcus spp., određen kultivisanjem poslije djelimičnog uklanjanja karijesa, a \nprije primjene antiseptika je u okvirima onih koji su zabilježeni u drugim sličnim istraživanjima (Bjørndal i \nLarsen, 2000; Bönecker i sar., 2003; Orhan i sar., 2008). \nBakterijski sastav lezije predstavlja odraz lokalnih uslova sredine, uključujući i karakteristike same lezije. \nSve lezije su prije primjene antiseptika klasifikovane na osnovu boje, vlažnosti i konzistencije tkiva kako bi \nse ispitao mogući uticaj ovih kliničkih karakteristika na bakterijski sastav. Rezultati korelacione analize su \npokazali da sva tri ispitivana klinička parametra lezije međusobno značajno koreliraju. Kako se \nkonzistencija tkiva mijenja od mekših ka tvrđim, tako se mijenja i vlažnost, od vlažnijih ka suvim karijesnim \nmasama, i boja, od svjetlijih ka tamnijim nijansama. Ovi rezultati su u skladu sa nalazima koji ukazuju na \npovezanost boje i konzistencije dentina kao i na poveznost vlažnosti i konzistencije (Orhan i sar., 2008; \nCorralo i Maltz, 2013). Rezultati istraživanja o povezanosti kliničkih karakteristika lezija i broja bakterija \npokazuju da je ukupan broj bakterija, kao i broj S. mutans i Lactobacillus spp. je značajno veći u lezijama sa \nmekšim i vlažnijim karijesnim masama (Ayna i sar., 2003; Orhan i sar., 2008). U našem istraživanju broj \nLactobacillus spp. je značajno veći u karijesnim lezijama mekše konzistencije, što ukazuje na veću \nbakterijsku aktivnost u razmekšanom u poređenju sa čvršćim dentinom. Postoje analize koje pokazuju da \nboja karijesnog dentina nije povezana sa stepenom bakterijske infekcije tako da boja nije adekvatan \nparametar za dijagnostikovanje oboljenja i određivanje aktivnosti lezije (Orhan i sar., 2008; Lula i sar., \n2011; Corralo i Maltz, 2013). Ipak, veoma čest nalaz u karijesnim kavitetima jesu karijesne lezije tamnije \nboje i mekše konzistencije, što ukazuje na određenu aktivnost lezije. U prilog tome govori i nalaz o \nznačajnoj povezanosti Streptococcus spp. sa lezijama tamnije boje u našem istraživanju. \nPoslije primjene ozona u trajanju od 40 sekundi na karijesni dentin, kultivisanjem bakterija zabilježeno je \nznačajno smanjenje ukupnog broja bakterija za 75,4%, za aerobne, odnosno za 79% za anaerobne \nbakterije u poređenju sa vrijednostima prije primjene antiseptika. Slično smanjenje ukupnog broja \nbakterija je zabilježeno i poslije primjene 2% hlorheksidina u trajanju od 60 sekundi (77,2% za aerobne i \n80% za anaerobne bakterije). Razlika između eksperimentalne i komparativne grupe nije bila statistički \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n65 \nznačajna. Pored efekta na ukupan broj bakterija, oba terapijska protokola su dovela i do značajnog \nsmanjenja ukupnog broja Lactobacillus spp. i Streptococcus spp., kao i smanjenje učestalosti, iako ne \nznačajnog, pojedinih vrsta Lactobacillus spp.. Poređenjem antibakterijskog efekta između grupa uočeno je \nda je broj Lactobacillus spp. bio značajno manji, a broj Streptococcus spp. značajno veći poslije primjene \nozona u poređenju sa hlorheksidinom. Takođe, broj kaviteta iz kojih su izolovane pomenute bakterijske \nvrste je bio značajno veći poslije primjene ozona u poređenju sa hlorheksidinom. Posmatrano u odnosu na \nvrstu, značajna razlika je zabilježena u učestalosti L. paracasei ssp. paracasei 1, koja je izolovana u većem \nbroju iz kaviteta u komparativnoj grupi, ali treba imati u vidu da je značajna razlika u učestalosti ove vrste \nizmeđu grupa zabilježena i prije primjene antiseptika. Iako nisu doveli do potpune eliminacije bakterija, \nznačajno smanjenje broja bakterija u karijesnom tkivu poslije primjene ozona i hlorheksidina u ovom \nistraživanju ukazuje na značaj primjene antiseptika u indirektnoj terapiji dobokog karijesa. \nPored velikog broja in vitro i in situ istraživanja (Nagayoshi i sar., 2004; Polydorou i sar., 2006; Müller i sar., \n2007; Castillo i sar., 2008; Johansson i sar., 2009; Polydorou i sar., 2012; Kollmuss i sar., 2014), samo u \nnekoliko studija ispitivan je efekat ozona na kariogene bakterije u kliničkim uslovima primjenom metode \nkultivisanja. U dvije studije zabilježeno je značajno smanjenje broja bakterija poslije djelovanja ozona, ali \nbez poređenja rezultata sa kontrolnom grupom. Baysan i Lynch (2007) su, ispitujući uticaj ozona na \nmirkroorganizme u primarnim karijesnim lezijama korijena i njegov efekat na progresiju oboljenja, našli da \nprimjena ozona u trajanju od 10 ili 20 sekundi značajno smanjuje ukupan broj mikroorganizama. Takođe, \nna kontrolnim pregledima 3 i 5,5 mjeseci poslije primjene ozona autori su našli da je kod 50,8% od \nanaliziranih lezija došlo do očvršćavanja dentina, kod 41,5% do smanjenja indeksa oštećenja sa vrijednosti \n2 na vrijednost 1, a kod 7,7% lezija nisu zabilježili nikakve promjene poslije primjene ozona u trajanju od \n10 ili 20 sekundi. Klinička studija Dukić i sar. (2013) ukazuje da primjena ozona u trajanju od 40 sekundi na \nkarijesni dentin u dubokim karijesnim lezijama na stalnim molarima dovodi do značajnog smanjenja \nukupnog broja bakterija, kao i S. mutans i Lactobacillus spp..  \nNalazi o antibakterijskoj efikasnosti hlorheksidina na karijesni dentin u kliničkim uslovima su različiti. Ersin \ni sar. (2006) su ispitivali uticaj atraumatske restaurativne terapije, kao i antibakterijski uticaj hlorheksidina \nkao dezinficijensa u karijesnim kavitetima, i to istog oblika koji je korišćen u našem istraživanju. Autori su \nuočili da je 6 mjeseci od završene restaurativne terapije, primjena hlorheksidina dovela do značajnog \nsmanjenja broja bakterija u poređenju sa kontrolnom grupom, u kojoj nije korišćen antiseptik za \ndezinfekciju. Frencken i sar. (2007) su ispitivali efekat dodavanja hlorheksidina glas jonomer cementu u \ncilju poboljšavanja njegovog antibakterijskog djelovanja u karijesnim kavitetima. Autori su zabilježili da 7 \ndana poslije primjene, kombinacija ova dva materijala značajno smanjuje ukupan broj bakterija u \nkarijesnom i od karijesa očišćenom dentinu i da je to smanjenje značajno veće u poređenju sa kontrolnom \ngrupom (konvencionalni glas jonomer cement). Sa druge strane, Wicht i sar. (2004) nisu zabilježili \nznačajan antibakterijski efekat laka koji predstavlja kombinaciju 1% hlorheksidina i 1% timola na ukupan \nbroj bakterija 6 nedjelja poslije primjene na karijesno tkivo za razliku od kombinacije demeklociklina \n(antibiotika) i triamcinolona (kortikosteroida) u obliku paste. \nSamo u jednoj kliničkoj studiji poređen je efekat gasnog ozona u odnosu na 1% hlorheksidin, kao pozitivnu \nkontrolnu grupu, na bakterije koje se nalaze u karijesnim kavitetima mliječnih molara (Hauser-Gerspach i \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n66 \nsar., 2009). Rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da primjena gasnog ozona u trajanju od 30 sekundi \ni 1% hlorheksidina u istom trajanju ne dovodi do značajnog smanjenja broja bakterija u otvorenim \nkarijesnim lezijama mliječnih molara. Značajno smanjenje nije zabilježeno ni poslije djelimičnog uklanjanja \nkarijesa ni u jednoj od ispitivanih grupa, što je u suprotnosti sa rezultatima našeg istraživanja. Razlika u \nodnosu na naše istraživanje se može pripisati velikom broju bakterija u karijesnom dentinu prije \nuklanjanja karijesa i primjene antiseptika (log 7,9-odgovara približno 100 miliona ćelija) i u uzorcima \ndentina poslije djelimičnog uklanjanja karijesa i primjene antiseptika (log 7,5) u pomenutoj studiji. Naime, \nsmanjenje broja bakterija je izražajnije ukoliko je početni broj bakterija manji u odnosu na one karijesne \nlezije koje karakteriše prisustvo većeg broja bakterija (Thanomsub i sar., 2002), kao što je u istraživanju \nHauser-Gerspach i sar. (2009). U obzir treba uzeti i da se bakterijski sastav karijesnih lezija mliječnih zuba \nznačajno razlikuje i manje je raznolik od sastava bakterija koje se nalaze u karijesnim lezijama stalnih zuba \n(Aas i sar., 2008). Naime, efikasnost antibakterijskih supstanci zavisna je od vrste bakterija na koje djeluju. \nVažan faktor koji determiniše antibakterijsko djelovanje je i doza primjenjenog antiseptika. U pomenutom \nistraživanju korišćen je zatvoreni sistem generatora ozona (HealOzone, KaVo, Biberach, Germany) koji \nproizvodi ozon u tačno određenoj koncentraciji, od 2100 ppm i protoku od 613 cm3/min. Sa druge strane \ngenerator ozona primjenjen u našem istraživanju pripada otvorenom sistemu generatora. Prema uputstvu \nproizvođača generator stvara 2,9 mg/s ozona (AV sonda intnezitet 5), odnosno na mjestu primjene od 1 \ndo 300 000 ppm ozona zavisno od izabranog programa, što predstavlja ograničenje ovog načina primjene \nantiseptika. Prednost u odnosu na zatvoreni sistem se ogleda u tome što preko posebnih nastavaka-sondi, \nozon može biti primijenjen i na manje dostupna mjesta (parodontalni džep i kanal korijena). Pored razlike \nu koncentracijama ozona, koncentracija primjenjenog 2% hlorheksidina kao komparatora u našem \nistraživanju je veća od koncentracije primjenjene u studiji Hauser-Gerspach i sar. (2009), gdje je korišćen \n1% hlorheksidin.  \nIdentifikacija i kvantifikacija ukupnog broja anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. i vrste L. \ncasei/paracasei izvršena je i primjenom molekularnih metoda: qPCR ili PCR. Analiza broja bakterija qPCR \npokazuje da se poslije primjene ozona od 40 sekundi značajno smanjuje broj anaerobnih bakterija (68%) i \nLactobacillus spp. (30%) od početnih vrijednosti, dok je učestalost L. casei/paracasei, određena PCR, \nostala skoro nepromijenjena. Hlorheksidin (2%) primjenjen u trajanju od 60 sekundi je doveo do \nznačajnog smanjenja broj anaerobnih bakterija, za 34,5%, i broja Lactobacillus spp., za 66%, od vrijednosti \nkoje su zabilježene prije primjene antiseptika. Vrsta L. casei/paracasei je poslije primjene hlorheksidina \nizolovana iz sedam od osam kaviteta koji su bili pozitivni na ovu vrstu prije primjene antiseptika. \nKomparativna analiza nije pokazala postojanje značajne razlike u antibakterijskoj efikasnosti između ozona \ni hlorheksidina. Značajno smanjenje broja bakterija poslije primjene antiseptika određeno qPCR metodom, \npored već zabilježenog smanjenja broja bakterija kultivisanjem, pokazuje na značaj primjene ozona i \nhlorheksidina u indirektnoj terapiji dubokog karijesa. Uzimajući u obzir da su molekularne metode \nkorišćene za ispitivanje efikasnosti restaurativnih protokola u veoma malom broju studija (Gu i sar., 2010), \nkao i da u tim studijama nije ispitivana efikasnost ozona i/ili hlorheksidina, nije moguće izvršiti \nkomparativnu analizu dobijenih rezultata.  \nPCR predstavlja molekularni metod koji omogućava kvalitativnu identifikaciju određenog mikroorganizma \nprimjenom prajmera za specifičan gen. Nedostatak ove metode, u nemogućnosti kvantifikacije broja \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n67 \nmikroorganizama, prevaziđen je qPCR. qPCR predstavlja enzimsku reakciju u kojoj se dva sintetska \noligonukleotidna prajmera i fluoroscentna proba hibridizuju sa nukleotidnom baznom sekvencom koja je \nkarakteristična za ciljani organizam u uzorku. Praćenjem oslobađanja fluoroscence sa svakim PCR \nciklusom, progresija reakcije i količina DNK mogu da se prate u funkciji vremena, čime je omogućeno \nodređivanje ukupnog broja mikroorganizama, bakterija ili pojedinih bakterijskih vrsta. U našem \nistraživanju ukupan broj anaerobnih bakterija i Lactobacillus spp. određen metodom qPCR kao i \nučestalosti L. casei/paracasei  određena PCR su značajno veće u poređenju sa vrijednostima dobijenim \nkultivisanjem, što je u skladu sa nalazima i drugih studija gdje je komparirana osjetljivost ove dvije metode \nidentifikacije i kvantifikacije bakterija (Nadkarni i sar., 2002; Martin i sar., 2002; Byun i sar., 2004). Veći \nbroj kopija gena u odnosu na broj kolonija određen kultivisanjem, posljedica je veće osjetljivosti qPCR, \nkojom može da se detektuje između 10 i 108 ćelija (Heid i sar., 1996). Osim teoretski veće osjetljivosti \nqPCR, veći broj bakterija određen ovom molekularnom metodom je posljedica i nekih ograničenja \nkultivisanja. U slučajevima kada se bakterije nalaze u agregatima, kao što je slučaj sa dentalnim plakom i \nkarijesom, disperzija bakterija u pojedinačne ćelije prije zasijavanja na hranjive podloge može biti \nnepotpuna poslije miješanja uzorka. Sa druge strane, pretjerano miješanje koje se koristi u toku \nkultivisanja može dovesti do smrti ćelije. Takođe, mogu se kultivisati samo žive ćelije, ukoliko se \nbakterijama obezbjede metaboličke i fiziološke potrebe koje imitiraju uslove in vivo. Uzmajući u obzir \nkompleksnost oralne flore i specifične nutritivne potrebe pojedinih bakterija nekada je ove uslove teško \nobezbjediti u eksperimentalnim uslovima. Smatra se da oko 50% oralne flore još uvijek nije moguće \nkultivisati (Nadkarni i sar., 2002). Treba uzeti u obzir i da jedna kolonija na hranjivoj podlozi ne predstavlja \nuvijek jednu bakterijsku ćeliju, što je još jedan od razloga manjeg broja bakterija određenih kultivisanjem. \nJedan od glavnih nedostataka qPCR metode je što određuje DNK ne samo živih već i mrtvih i liziranih ćelija \nu uzorku. Tako, stres i oštećenja bakterija uzrokovani djelovanjem antiseptika kao i promjene u njihovoj \nmetaboličkoj aktivnosti (Fogel i sar., 1999) mogu uticati na veći broja bakterija određenih qPCR metodom \nu poređenju sa kultivisanjem. Primjena „reverse-transcriptase“ qPCR (RT-qPCR), kojom se određuje broj \nsamo metabolički aktivnih bakterija, mogla bi dati realniju sliku o odnosu kultivisanja i molekularnih \nmetoda u određivanju broja bakterija u karijesnim uzorcima, kao i efikasnosti pojedinih terapijskih \nprotokola.  \nImajući u vidu da je qPCR osjetljivija metoda za kvantifikaciju bakterija u odnosu na kultivisanje bakterija \nsa jedne strane, i sa druge strane naše nalaze da se antibakterijski efekat ozona i hlorheksidina ne razlikuje \nmetodom qPCR, zapažene razlike između antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina prema \nLactobacillus spp. odnosno Streptococcus spp. dobijene kultivisanjem su najvjerovatnije posljedica manje \nosjetljivosti metode kultivisanja, a ne razlike u antibakterijskom efektu ozona i hlorheksidina.  \n \n \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n68 \nU studiji II ispitivana je biokompatibilnosti ozona u odnosu na tkivo pulpe određivanjem nivoa VEGF i SOD \nposlije njegove primjene na otvorene dentinske kanaliće u trajanju od 40 sekundi. \nIstraživanjem su obuhvaćeni klinički zdravi i intaktni zubi, bez znakova patoloških promjena u pulpnom \ntkivu ili apeksnom i lateralnom parodoncijumu. Između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe nije \nzabilježena značajna razlika u pogledu pola i starosne strukture, uzimajući u obzir da pojedini autori nalaze \nda starenje ima uticaj na nivo VEGF i SOD u zubnoj pulpi (Davis i sar., 1991; Matsuzaka i sar., 2008). Na \nsvakom zubu ispreparisani su duboki kaviteti (2/3 debljine dentina) da bi se imitirali uslovi koji odgovaraju \nupotrebi ozona kao odontoantiseptika u terapiji dubokog karijesa. Preparacija kaviteta je sprovedena uz \nobilno hlađenje i rotirajući instrumenti su mijenjani poslije svake četvrte preparacije da se spriječi uticaj \ntoplote na tkivo pulpe (Costa i sar., 2011). Naime, postoje nalazi koji ukazuju da preparacija kaviteta može \ndovesti do inflamatorne reakcije u pulpi i povećanja nivoa SOD (Baumgardner i sar., 1999; Varavara i sar., \n2012).  \nKlinički postupak uzimanja uzoraka sproveo je jedan istraživač, u cilju obezbjeđivanja standardizovane \nprocedure. Ispitanici i istraživač su bili upoznati kojoj terapijskoj grupi ispitanik pripada zbog fizičko-\nhemijskih karakteristika generatora ozona. Da bi se umanjila pristrasnost prilikom uzimanja uzoraka, \npripadnost grupi je određena tek poslije završene preparacije kaviteta, izvlačenjem terapijskog protokola \niz zapečaćene koverte. Uzorci su kodirani brojevima i analiza je spovedena od strane osobe koja nije \nučestvovala u kliničkom dijelu istraživanja.  \nVEGF je faktor rasta čije prisustvo utiče na vitalnost i funkcionalnosti ćelija (Paranjpe i sar., 2007). Iako \npostoje istraživanja o nivou VEGF u zdravoj pulpi, ovakvih podataka nema za pulpu izloženu djelovanju \nozona. Rezultati ove studije, dobijene ELISA imunoesejom, su pokazali da je koncentracija VEGF u zdravoj \npulpi bila 776,2 pg/ml. Ovi nalazi su u skladu sa rezultatima Tran-Hung i sar. (2008) koji su supernatantima \ndobijenim iz kulture intaktnih ćelija humane pulpe odredili nivo VEGF od 769 pg/ml. Ilić i sar. (2012) su \nnašli koncentraciju VEGF od 68 pg/mg u zubnoj pulpi zdravih osoba, a Roberts-Clark i Smith (2000) su u \nrastvorljivoj frakciji dentina našli koncentraciju VEGF od 63 pg/mg. Koncentracija VEGF u pulpi 20 minuta \nposlije primjene ozona na otvorene dentinske kanaliće zdravih zuba u trajanju od 40 sekundi je bila \nznačajno veća u poređenju sa vrijednošću koja je dobijena za kontrolnu pulpu i iznosila je 1023,4 pg/ml. \nPovećanje nivoa VEGF u zubnoj pulpi ukazuje da ozon može da penetrira kroz dentinske kanaliće i ispolji \nuticaj na tkivo pulpe poslije primjene u dubokim kavitetima. Prema nekim studijama ozon ispoljava \nantibakterijsko djelovanje u debljini dentina do 2 mm (Hugh, 2005), ali bez horizontalne difuzije sa mjesta \nprimjene (Nakano i sar., 2012). Sa druge strane, važno je napomenuti da vodonik peroksid, jedan od \nprodukata raspadanja ozona, zbog rastvorljivosti u vodi i male molekulske mase, lako penetrira kroz \ndentinske kanaliće do tkiva pulpe (Kwon i sar., 2013; Berger i sar., 2013).  \nIstraživanja pokazuju da ozon u krvi dovodi do povećanja koncentracije transformišućeg faktora rasta b1 \n(TGF-b1), faktora rasta trombocita (PDGF), interferona α, β i γ, interleukina 1, 2, 6 i 8 (Bocci i sar.,1998; \nBocci 1999; Bocci 2005; Re i sar., 2010). Kim i sar. (2009) su pokazali da lokalna primjena ozona na akutno \nizazvano oštećenje kože eksperimentalnih životinja povećava nivo PDGF, TGF i VEGF i ubrzava zarastanje \noštećenog tkiva. Povećanje vaskularizacije i nivoa VEGF poslije primjene ozona povezuje se sa stvaranjem \nROS, produkata raspadanja ozona, i to u prvom redu vodonik peroksida. Poluživot vodonik peroksida u \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n69 \nkrvi je veoma kratak, 0,5-1 minuta, jer biva neutralisan od strane antioksidativnog sistema organizma, ali \nipak dovoljno dug da aktivira brojne biološke procese među kojima i angiogenezu (Sagai i Bocci, 2011; \nPecorelli i sar., 2013). Pokazano je da ekstraćelijski vodonik peroksid stimuliše ekspresiju VEGF-A i VEGFR-\n2 receptora (receptori za koje se VEGF-A vezuje)(Roy i sar., 2008). Intraćelijski vodonik peroksid je \nneophodan za uspješnu propagaciju angiogenih signala koji nastaju poslije vezivanja VEGF-A za VEGFR-2 i \nnjegove sljedstvene aktivacije (Roy i sar., 2008).  \nVEGF je faktor rasta uključen u mnogim fiziološkim i patološkim procesima. Povećan nivo VEGF odgovoran \nje za patološke promjene kod nekih bolesti, kao što su dijabetes melitus ili neoplazme, tako da je primarni \ncilj u terapiji ovih oboljenja smanjenje efekata VEGF (prevenstveno angiogeneze) (Ho i sar., 2012, Eichten i \nsar., 2013). Sa druge strane, povećanje nivoa VEGF, koje je značajno manje od patološki povećanog nivoa \nVEGF, poželjno je tokom procesa zarastanja rana (Maulik, 2006). U tkivu pulpe VEGF je odgovoran za \nangiogenezu koja prethodi formiranju reparativnog dentina kao i za diferencijaciju odontoblasta i njihovu \naktivnost (Matsushita i sar. 2000; Scheven i sar. 2008). Značajno je istaći da naši rezultati pokazuju da je \nnivo VEGF u zdravoj, netretiranoj pulpi sličan nivou VEGF koji je dobijen u istim uslovima u drugim \nstudijama (Tran-Hung i sar., 2008; Ilić i sar., 2012). Ovaj nalaz najprije ukazuje na farmakokinetičko \nsvojstvo ozona i njegovih produkata da efikasno prolaze kroz dentinske kanaliće i dospjevaju do pulpnog \ntkiva. Sa druge strane, povećan nivo VEGF od oko 24% u tkivu pulpe poslije primjene ozona korespondira \nsa prolaznim povećanjem VEGF koje nastaje poslije mehaničke povrede pulpnog tkiva (oko 23%), kako su \nto pokazali Tran-Hung i sar. (2008). Međutim, isti autori su pokazali značajno dozno zavisno povećanje \nVEGF za oko 31% odnosno oko 49% poslije primjene 50 μM i 100 μM HEMA (monomer koji ulazi u sastav \ndentalnih adheziva i kompozita) (Tran-Hung i sar., 2008). Imajući to u vidu, može se pretpostaviti da je \nozon biokompatibliniji u odnosu na HEMA. Na biokompatibilnost ozona još više ukazuje podatak da u toku \ndijabetes melitusa tip 2  patološki porast VEGF u pulpi u odnosu na kontrolne uslove iznosi oko 33% (Ilić i \nsar., 2012) što je znatno više od onog koji je dobijen poslije primjene ozona (oko 24%). Na kraju treba \nistaći da povećani nivo VEGF zapažen u našoj studiji najvjerovatnije korespondira sa njegovim \nremineralizacionim potencijalom, koji je zabilježen u pojedinim kliničkim studijama (Baysan i Lynch, 2004). \nUzimajući u obzir oksidativni potencijal ozona i stvaranje sekundarnih glasnika, ROS i produkata lipidne \noksidacije (engl. Lipid oxydation products (LOP)), od važnosti je ispitati njegov mogući uticaj na aktivnost \nantioksidativnih enzima pulpe. SOD se smatra jednim od najvažnijih antioksidativnih enzima, čije je \nprisustvo dokazano u tkivu pulpe u fiziološkim uslovima (Davis i sar., 1991; Bödör i sar., 2007). SOD ima \nulogu u zaštiti ćelija od nekroze i matriksa od degradacije što omogućava reparaciju tkiva tokom \ninflamacije (Davis i sar., 1991). U ovom istraživanju nivo SOD u zdravoj pulpi kontrolnih zuba je iznosio \n92% i bio je značajno veći od onog koji je zabilježen u pulpama izloženim djelovanju ozona (88,7%). U \nvećem broju istraživanja pokazano je da ponovljena primjena ozona u toku dužeg vremenskog perioda (od \nnekoliko dana do nekoliko nedjelja) povećava antioksidativni status kod pacijenata sa koronarnom \nbolešću i dijabetičnim stopalom posredstvom povećanja nivoa SOD i drugih antioksidativnih enzima \n(Martínez-Sánchez i sar., 2005; Martínez-Sánchez i sar., 2012; Re i sar., 2014). Nasuprot tome, u našem \nistraživanju ispitivan je neposredni efekat jednokratne primjene ozona. U vezi sa tim značajno je istaći da \nposlije kontakta sa organskim materijama u krvi ozon veoma brzo nestaje (za 2 minute) uz stvaranje ROS i \nLOP. Nastali ROS izaziva prolazno smanjenje antioksidativnog rezervoara krvi, za 2-25% u zavisnosti od \nDISKUSIJA \n6. \n \n \n70 \nprimijenjene doze, koje se koriguje za manje od 20 minuta (Bocci, 2005). Može se smatrati da je SOD u \npulpi smanjen za oko 3% zato što je to količina SOD koja je utrošena za smanjenje ROS izazvanog \njednokratnom primjenom ozona u preparisani kavitet zuba. Odsustvo povećanja nivoa SOD neposredno \nposlije tretiranja ozonom indirektno ukazuje na činjenicu da preparacija kaviteta nije dovela do \ninflamatornih promjena u pulpi, kako je nađeno u drugim studijama (Varvara i sar., 2012). Moguće je da bi \nprodužavanje opservacionog perioda, poslije jednostruke primjene, ili ponovljene aplikacije, kako je \npreporučeno u terapiji karijesa, bilo povezano sa povećanjem nivoa antioksidativne zaštite, što bi ukazalo \nna značajnu ulogu ozona u odgovoru pulpe na povredu i infekciju. \n \n \n70 \n                                           Z A K LJ U Č C I        \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n 7. \nZAKLJUČCI \n7. \n \n \n72 \n7. ZAKLJUČCI  \n \n1. Jednokratna primjena ozona u preparisani kavitet zuba kao i primjena 2% hlorheksidina, kao \nantiseptika, prouzrokuje značajno smanjenje ukupnog broja aerobnih i anaerobnih bakterija. Rezultati \ndobijeni kultivisanjem bakterija. \n2. Jednokratna primjena ozona u preparisani kavitet zuba kao i primjena 2% hlorheksidina, kao \nantiseptika, prouzrokuje značajno smanjenje ukupnog broja Lactobacillus spp. Rezultati dobijeni \nkultivisanjem bakterija. \n3. Nema razlike u učestalosti pojedinih vrsta Lactobacillus spp. poslije jednokratne primjene ozona u \npreparisani kavitet zuba kao i primjene 2% hlorheksidina, kao antiseptika. Rezultati dobijeni kultivisanjem \nbakterija. \n4. Jednokratna primjena ozona u preparisani kavitet zuba kao i primjena 2% hlorheksidina, kao \nantiseptika, prouzrokuje značajno smanjenje ukupnog broja bakterija Streptococcus spp.. Rezultati \ndobijeni kultivisanjem bakterija. \n5. Jednokratna primjena ozona u preparisani kavitet zuba kao i primjena 2% hlorheksidina, kao \nantiseptika, prouzrokuje značajno smanjenje ukupnog broja anaerobnih bakterija. Rezultati dobijeni qPCR \nmetodom. \n6. Jednokratna primjena ozona u preparisani kavitet zuba kao i primjena 2% hlorheksidina, kao \nantiseptika, prouzrokuje značajno smanjenje ukupnog broja Lactobacillus spp.. Rezultati dobijeni qPCR \nmetodom. \n7. Nema razlike u učestalosti vrste L. casei/paracasei poslije jednokratne primjene ozona kao i 2% \nhlorheksidina, kao antiseptika u preparisani kavitet zuba. Rezultati dobijeni PCR metodom. \n8. Komparativna analiza rezultata o antibakterijskoj efikasnosti jednokratno primjenjenog ozona i 2% \nhlorheksidina u ispreparisan kavitet zuba pokazuje da su oba antiseptika podjednako efikasna. \n9. Poslije jednokratne primjene ozona kao antiseptika u kavitet zuba nivo VEGF u tkivu zubne pulpe je \npovećan u odnosu na kontrolne netretirane kavitete što ukazuje da ozon i njegovi produkti prolaze kroz \ndentinske kanaliće i povećavaju nivo VEGF (farmakokinetički aspekt), kao i da je ta količina \nbiokompatibilna sa pulpnim tkivom; šta više da je taj VEGF uključen u procese reparativne dentinogeneze. \n10. Poslije jednokratne primjene ozona kao antiseptika u kavitet zuba nivo SOD u tkivu zubne pulpe je za \noko 3% smanjen u odnosu na nivo u kontrolnim netretiranim kavitetima što ukazuje da je ozon aktivirao \nantioksidativni sistem zubne pulpe.  \n \n \n \n \n73 \n                                         L I T E R A T U R A  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n 8. \nLITERATURA \n8. \n \n \n74 \n8. LITERATURA \n \n \n1. Aas JA, Griffen AL, Dardis SR, Lee AM, Olsen I, Dewhirst FE, Leys EJ, Paster BJ. Bacteria of dental caries \nin primary and permanent teeth in children and young adults. J Clin Microbiol 2008;46:1407-1417. \n2. Aldridge WN. The biochemical principles of toxicology. Exp Toxicol 1993;5:56–78. \n3. Alkahtani A, Alkahtany SM, Anil S. An in vitro evaluation of the cytotoxicity of varying concentrations \nof sodium hypochlorite on human mesenchymal stem cells. J Contemp Dent Pract 2014;15:473-481. \n4. Almazin SM, Dziak R, Andreana S, Ciancio SG. The effect of doxycycline hyclate, chlorhexidine \ngluconate, and minocycline hydrochloride on osteoblastic proliferation and differentiation in vitro. J \nPeriodontol 2009;80:999-1005. \n5. Al-Omari WM, Al-Omari QD, Omar R. Effect of cavity disinfection on postoperative sensitivity \nassociated with amalgam restorations. Oper Dent 2006;31:165-170. \n6. Al-Zayer MA, Straffon LH, Feigal RJ, Welch KB. Indirect pulp treatment of primary posterior teeth: a \nretrospective study. Pediatr Dent 2003;25:29-36. \n7. Amaral KF, Rogero MM, Fock RA, Borelli P, Gavini G. Cytotoxicity analysis of EDTA and citric acid \napplied on murine resident macrophages culture. Int Endod J 2007;40:338-343. \n8. Aranha AM, Zhang Z, Neiva KG, Costa CA, Hebling J, Nör JE. Hypoxia enhances the angiogenic potential \nof human dental pulp cells. J Endod 2010;36:1633-1637. \n9. Artese L, Corrado R, Ferrero G, Fiorini M, Santinelli A, Piatelli A. Vascular endothelial growth factor \n(VEGF) expression in healthy and inflamed human dental pulps. J Endod 2002;28:20–23. \n10. Aslantas EE, Buzoglu HD, Altundasar E, Serper A. Effect of EDTA, sodium hypochlorite, and \nchlorhexidine gluconate with or without surface modifiers on dentin microhardness. J Endod \n2014;40:876-879. \n11. Atabek D, Oztas N. Effectiveness of Ozone with or without the Additional Use of Remineralizing \nSolution on Non-Cavitated Fissure Carious Lesions in Permanent Molars. Eur J Dent 2011;5:393-399.  \n12. Ates M, Akdeniz BG, Sen BH. The effect of calcium chelating or binding agents on Candida albicans. \nOral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 2005;100:626-630. \n13. Ayna B, Celenk S, Atakul F, Sezgin B, Ozekinci T. Evaluation of clinical and microbiological features of \ndeep carious lesions in primary molars. J Dent Child (Chic) 2003;70:15-18. \n14. Azarpazhooh A, Limeback H. The application of ozone in dentistry: a systematic review of literature. J \nDent 2008;36:104-116. \n15. Babich H, Wurzburger BJ, RubinYL, Sinensky MC, Blau L. An in vitro study on the cytotoxicity of \nchlorhexidine digluconate to human gingival cells. Cell Biol Toxicol 1995;11:79-88. \n16. Ballal NV, Kundabala M, Bhat S, Rao N, Rao BS. A comparative in vitro evaluation of cytotoxic effects \nof EDTA and maleic acid: root canal irrigants. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod \n2009;108:633-638. \nLITERATURA \n8. \n \n \n75 \n17. Ballal NV, Yegneswaran PP, Mala K, Bhat KS. In vitro antimicrobial activity of maleic acid and \nethylenediaminetetraacetic acid on endodontic pathogens. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol \nEndod 2011;112:696-700. \n18. Barnhart BD, Chuang A, Lucca JJ, Roberts S, Liewehr F, Joyce AP. An in vitro evaluation of the \ncytotoxicity of various endodontic irrigants on human gingival fibroblasts. J Endod 2005;31:613-615. \n19. Baumgardner KR, Law AS, Gebhart GF. Localization and changes in superoxide dismutase \nimmunoreactivity in rat pulp after tooth preparation. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol \nEndod 1999;88:488-495. \n20. Baysan A, Lynch E. Clinical reversal of root caries using ozone: 6-month results. Am J Dent \n2007;20:203-208. \n21. Baysan A, Lynch E. Effect of ozone on the oral microbiota and clinical severity of primary root caries. \nAm J Dent 2004;17:56-60. \n22. Baysan A, Whiley RA, Lynch E. Antimicrobial effect of a novel ozone-generating device on micro-\norganisms associated with primary root carious lesions in vitro. Caries Res 2000;34:498-501. \n23. Beighton D. The complex oral microflora of high-risk individuals and groups and its role in the caries \nprocess. Community Dent Oral Epidemiol 2005;33:248-255. \n24. Beltz RE, Torabinejad M, Pouresmail M. Quantitative analysis of the solubilizing action of MTAD, \nsodium hypochlorite, and EDTA on bovine pulp and dentin. J Endod 2003;29:334-337. \n25. Berger SB, Tabchoury CP, Ambrosano GM, Giannini M. Hydrogen peroxide penetration into the pulp \nchamber and dental permeability after bleaching. Gen Dent 2013;61:e21-25. \n26. Berkovitz KB, Holland GR, Moxham BJ. Oral anatomy, histology and embryology. Mosby St. Louis, MD, \nUSA; 2009.  \n27. Bernardi A, Teixeira CS. The properties of chlorhexidine and undesired effects of its use in \nendodontics. Quintessence Int 2015;46:575-582. \n28. Bezirtzoglou E, Cretoiu SM, Moldoveanu M, Alexopoulos A, Lazar V, Nakou M. A quantitative \napproach to the effectiveness of ozone against microbiota organisms colonizing toothbrushes. J Dent \n2008;36:600-605.  \n29. Bjørndal L, Reit C, Bruun G, Markvart M, Kjaeldgaard M, Näsman P, Thordrup M, Dige I, Nyvad B, \nFransson H, Lager A, Ericson D, Petersson K, Olsson J, Santimano EM, Wennström A, Winkel P, Gluud \nC. Treatment of deep caries lesions in adults: randomized clinical trials comparing stepwise vs. direct \ncomplete excavation, and direct pulp capping vs. partial pulpotomy. Eur J Oral Sci 2010;118:290-297. \n30. Bjørndal L, Larsen T, Thylstrup A. A clinical and microbiological study of deep carious lesions during \nstepwise excavation using long treatment intervals. Caries Res 1997;31:411-417. \n31. Bjørndal L, Larsen T. Changes in the cultivable flora in deep carious lesions following a stepwise \nexcavation procedure. Caries Res 2000;34:502-508. \n32. Bocci V, Valacchi G, Corradeschi F, Aldinucci C, Silvestri S, Paccagnini E, Gerli R. Studies on the \nbiological effects of ozone. Generation of reactive oxygen species (ROS) after exposure of human \nblood to ozone. J Biol Regul Homeost Agents 1998;12:67-75. \n33. Bocci V. Biological and clinical effects of ozone. Has ozonetherapy a future in medicine? Br J Biomed \nSci 1999;56:270–279. \n34. Bocci V. Ozone-A new medical drug. Springer Dordrecht, The Netherlands; 2005 \nLITERATURA \n8. \n \n \n76 \n35. Bödör C, Matolcsy A, Bernáth M. Elevated expression of Cu, Zn-SOD and Mn-SOD mRNA in inflamed \ndental pulp tissue. Int Endod J 2007;40:128-132. \n36. Bönecker M, Toi CS, Cleaton-Jones P. Mutans streptococci and lactobacilli in carious dentine before \nand after Atraumatic Restorative Treatment. J Dent 2003;31:423-428. \n37. Borges FM, de Melo MA, Lima JP, Zanin IC, Rodrigues LK. Antimicrobial effect of chlorhexidine \ndigluconate in dentin: In vitro and in situ study. J Conserv Dent 2012;15:22-26. \n38. Bortolotto T, Doudou W, Stavridakis M, Ferrari M, Krejci I. Marginal adaptation after aging of a self-\netching adhesive containing an antibacterial monomer. J Adhes Dent 2007;9:311-317. \n39. Botelho MG. The minimum inhibitory concentration of oral antibacterial agents against cariogenic \norganisms. Microbios 2000;103:31-41. \n40. Brannstrom M, Nyborg H. Cavity treatment with a microbicidal fluoride solution: Growth of bacteria \nand effect on the pulp. J Prosthet Dent 1973;30:303-310. \n41. Bratthall D. Estimation of global DMFT for 12-year-olds in 2004. Int Dent J 2005;55:370-372. \n42. Buczko P, Zalewska A, Szarmach I. Saliva and oxidative stress in oral cavity and in some systemic \ndisorders. J Physiol Pharmacol 2015;66:3-9. \n43. Byrne AM, Bouchier-Hayes DJ, Harmey JH. Angiogenic and cell survival functions of vascular \nendothelial growth factor (VEGF). J Cell Mol Med 2005;9:777–794. \n44. Byun R, Nadkarni MA, Chhour KL, Martin FE, Jacques NA, Hunter N. Quantitative analysis of diverse \nLactobacillus species present in advanced dental caries. J Clin Microbiol 2004;42:3128-3136. \n45. Cadenaro M, Breschi L, Antoniolli F, Mazzoni A, Di Lenarda R. Influence of whitening on the degree of \nconversion of dental adhesives on dentin. Eur J Oral Sci 2006;114:257-262. \n46. Cadenaro M, Delise C, Antoniollo F, Navarra OC, Di Lenarda R, Breschi L. Enamel and dentin bond \nstrength following gaseous ozone application. J Adhes Dent 2009;11:287-292. \n47. Casagrande L, Bento LW, Dalpian DM, García-Godoy F, de Araujo FB. Indirect pulp treatment in \nprimary teeth: 4-year results. Am J Dent 2010;21:34-38. \n48. Castillo A, Galindo-Moreno P, Avila G, Valderrama M, Liébana J, Baca P. In vitro reduction of mutans \nstreptococci by means of ozone gas application. Quintessence Int 2008;39:827-831. \n49. Celiberti P, Pazera P, Lussi A. The impact of ozone treatment on enamel physical properties. Am J Dent \n2006;19:67-72. \n50. Celik C, Ozel Y, Bagis B, Erkut S. Effect of laser irradiation and cavity disinfectant application on the \nmicrotensile bond strength of different adhesive systems. Photomed Laser Surg 2010;28:267-272. \n51. Chang YE, Shin DH. Effect of chlorhexidine application methods on microtensile bond strength to \ndentin in Class I cavities. Oper Dent 2010;35:618-623. \n52. Chhour KL, Nadkarni MA, Byun R, Martin FE, Jacques NA, Hunter N. Molecular analysis of microbial \ndiversity in advanced caries. J Clin Microbiol 2005;43:843-849. \n53. Corralo DJ, Maltz M. Clinical and ultrastructural effects of different liners/restorative materials on \ndeep carious dentin: a randomized clinical trial. Caries Res 2013;47:243-250. \n54. Costa CA, Ribeiro AP, Giro EM, Randall RC, Hebling J. Pulp response after application of two resin \nmodified glass ionomer cements (RMGICs) in deep cavities of prepared human teeth. Dent Mater \n2011;27:e158-170. \nLITERATURA \n8. \n \n \n77 \n55. Cox CF, Hafez AA, Akimoto N, Otsuki M, Suzuki S, Tarim B. Biocompatibility of primer, adhesive and \nresin composite systems on non-exposed and exposed pulps on non-human primates. Am J Dent \n1998;10:55-63. \n56. Cox CF, Keall CL, Keall H, Ostro E, Bergenholtz G. Biocompatibility of surface-sealed dental materials \nagainst exposed dental pulps. J Prosthet Dent 1987;57:1–8. \n57. Dähnhardt JE, Jaeggi T, Lussi A. Treating open carious lesions in anxious children with ozone. A \nprospective controlled clinical study. Am J Dent 2006;19:267-270. \n58. Davis WL, Jacoby BH, Craig KR, Wagner G, Harrison JW. Copper-zinc superoxide dismutase activity in \nnormal and inflamed human dental pulp tissue. J Endod 1991;17:316-318. \n59. de Souza LB, de Aquino SG, de Souza PP, Hebling J, Costa CA. Cytotoxic effects of different \nconcentrations of chlorhexidine. Am J Dent 2007;20:400-404. \n60. Di Lenarda R, Cadenaro M, Sbaizero O. Effectiveness of 1 mol L-1 citric acid and 15% EDTA irrigation \non smear layer removal. Int Endod J 2000;33:46-52. \n61. Dolezel J, Bartos J, Voglmayr H, Greilhuber J. Nuclear DNA content and genome size of trout and \nhuman. Cytometry A 2003;51:127–128. \n62. Duggal MS, Nikolopoulou A, Tahmassebi JF. The additional effect of ozone in combination with \nadjunct remineralisation products on inhibition of demineralisation of the dental hard tissues in situ. J \nDent 2012;40:934-940. \n63. Dukić W, Jurić H, Andrašević AT, Kovačević V, Dukić OL, Delija B. The efficacy of gaseous ozone on \nsome cariogenic bacteria. Coll Antropol 2013;37:109-113. \n64. Dumitrescu AL. Antibiotics and Antiseptics in Periodontal Therapy. Springer-Verlag, Berlin; 2011. \n65. Duque C, Negrini Tde C, Sacono NT, Spolidorio DM, de Souza Costa CA, Hebling J. Clinical and \nmicrobiological performance of resin-modified glass-ionomer liners after incomplete dentine caries \nremoval. Clin Oral Investig 2009;13:465-471. \n66. Eichten A, Adler AP, Cooper B, Griffith J, Wei Y, Yancopoulos GD, Lin HC, Thurston G.Rapid decrease in \ntumor perfusion following VEGF blockade predicts long-term tumor growth inhibition in preclinical \ntumor models. Angiogenesis 2013;16:429-441. \n67. Eimar H, Siciliano R, Abdallah MN, Nader SA, Amin WM, Martinez PP, Celemin A, Cerruti M, Tamimi F. \nHydrogen peroxide whitens teeth by oxidizing the organic structure. J Dent 2012;40(Suppl 2):e25-33. \n68. Eldeniz AU, Erdemir A, Belli S. Effect of EDTA and citric acid solutions on the microhardness and the \nroughness of human root canal dentin. J Endod 2005;31:107-110. \n69. Emilson CG. Susceptibility of various microorganisms to chlorhexidine. Scand J Dent Res 1977;85:255-\n265. \n70. Ercan E, Erdemir A, Zorba YO, Eldeniz AU, Dalli M, Ince B, Kalaycioglu B. Effect of different cavity \ndisinfectants on shear bond strength of composite resin to dentin. J Adhes Dent 2009;11:343-346. \n71. Erdemir A, Ari H, Güngüneş H, Belli S. Effect of medications for root canal treatment on bonding to \nroot canal dentin. J Endod 2004;30:113-116. \n72. Ergücü Z, Hiller KA, Schmalz G. Influence of dentin on the effectiveness of antibacterial agents. J \nEndod 2005;31:124-129. \n73. Ersin NK, Uzel A, Aykut A, Candan U, Eronat C. Inhibition of cultivable bacteria by chlorhexidine \ntreatment of dentin lesions treated with the ART technique. Caries Res 2006;40:172-177. \nLITERATURA \n8. \n \n \n78 \n74. Faul F, Erdfelder E, Lang AG, Buchner A. G*Power 3: A flexible statistical power analysis program for \nthe social, behavioral, and biomedical sciences. Behav Res Methods 2007;39:175-191. \n75. Fogel GB, Collins CR, Li J, Brunk CF. Prokaryotic Genome Size and SSU rDNA Copy Number: Estimation \nof Microbial Relative Abundance from a Mixed Population. Microb Ecol 1999;38:93-113. \n76. Franzon R, Guimaraes LF, Magalhaes CE, Haas AN, Araujo. Outcomes of one-step incomplete and \ncomplete excavation in primary teeth: 24-month randomized controlled trial. Caries Res 2014;48:376-\n383. \n77. Frencken JE, Imazato S, Toi C, Mulder J, Mickenautsch S, Takahashi Y, Ebisu S. Antibacterial effect of \nchlorhexidine-containing glass ionomer cement in vivo: a pilot study. Caries Res 2007;41:102-107. \n78. Fure S, Emilson CG. Effect of chlorhexidine gel treatment supplemented with chlorhexidine varnish \nand resin on mutans streptococci and Actinomyces on root surfaces. Caries Res 1990;24:242-247. \n79. Giannelli M, Chellini F, Margheri M, Tonelli P, Tani A. Effect of chlorhexidine digluconate on different \ncell types: a molecular and ultrastructural investigation. Toxicol In Vitro 2008;22:308-317. \n80. Gomes BP, Vianna ME, Zaia AA, Almeida JF, Souza-Filho FJ, Ferraz CC. Chlorhexidine in endodontics. \nBraz Dent J 2013;24:89-102. \n81. Grando Mattuella L, Westphalen Bento L, de Figueiredo JA, Nör JE, de Araujo FB, Fossati AC. Vascular \nendothelial growth factor and its relationship with the dental pulp. J Endod 2007;33:524-530. \n82. Grawehr M, Sener B, Waltimo T, Zehnder M. Interactions of ethylenediamine tetraacetic acid with \nsodium hypochlorite in aqueous solutions. Int Endod J 2003;36:411-417. \n83. Gross EL, Leys EJ, Gasparovich SR, Firestone ND, Schwartzbaum JA, Janies DA, Asnani K, Griffen AL. \nBacterial 16S sequence analysis of severe caries in young permanent teeth. J Clin Microbiol 2010; \n48:4121-4128. \n84. Gruythuysen RJ, van Strijp AJ, Wu MK. Long-term survival of indirect pulp treatment performed in \nprimary and permanent teeth with clinically diagnosed deep carious lesions. J Endod 2010;36:1490-\n1493. \n85. Gu F, Bresciani E, Barata TJ, Fagundes TC, Navarro MF, Dickens SH, Fenno JC, Peters MC. In vivo acid \netching effect on bacteria within caries-affected dentin. Caries Res 2010;44:472-477. \n86. Gupta G, Mansi B. Ozone therapy in periodontics. J Med Life 2012;5:59-67. \n87. Gurgan S, Yalcin Cakir F. The effect of three different mouthrinses on the surface hardness, gloss and \ncolour change of bleached nano composite resins. Eur J Prosthodont Restor Dent 2008;16:104-108. \n88. Hafez AA, Cox CF, Tarim B, Otsuki M, Akimoto N. An in vivo evaluation of hemorrhage control using \nsodium hypochlorite and direct capping with a one- or two-component adhesive system in exposed \nnonhuman primate pulps. Quintessence Int 2002;33:261-272. \n89. Hamada S, Slade HD. Biology, immunology, and cariogenicity of Streptococcus mutans. Microbiol Rev \n1980;44:331-384. \n90. Hauser-Gerspach I, Pfäffli-Savtchenko V, Dähnhardt JE, Meyer J, Lussi A. Comparison of the immediate \neffects of gaseous ozone and chlorhexidine gel on bacteria in cavitated carious lesions in children in \nvivo. Clin Oral Investig 2009;13:287-291. \n91. Hayashi M, Fujitani M, Yamaki C, Momoi Y. Ways of enhancing pulp preservation by stepwise \nexcavation-a systematic review. J Dent 2011;39:95-107. \n92. Heid CA, Stevens J, Livak KJ, Williams PM. Real time quantitative PCR. Genome Res 1996;6:986-994. \nLITERATURA \n8. \n \n \n79 \n93. Ho AC, Scott IU, Kim SJ, Brown GC, Brown MM, Ip MS, Recchia FM. Anti-vascular endothelial vascular \ngrowth factor pharmacotherapy for diabetic macular edema: a report by the American Academy of \nOphthalmology. Ophthalmology 2012;119:2179-2188. \n94. Holmes J. Clinical reversal of root caries using ozone, double-blind, randomized, controlled 18-month \ntrial. Gerodontology 2003;20:106-114. \n95. Hosoya Y, Ando S, Yamaguchi K, Oooka S, Miyazaki M, Tay FR. Quality of the interface of primary \ntooth dentine bonded with antibacterial fluoride-releasing adhesive. J Dent 2010;38:423-430. \n96. Hugh D. Ozone therapy for the treatment of caries. In: Operative Dentistry: a practical guide to recent \ninnovations. Springer-Verlag, Berlin; 2006 \n97. Huth KC, Paschos E, Brand K, Hickel R. Effect of ozone on non-cavitated fissure carious lesions in \npermanent molars. A controlled prospective clinical study. Am J Dent 2005;18:223-228.  \n98. Huth KC, Jakob FM, Saugel B, Cappello C, Paschos E, Hollweck R, Hickel R, Brand K. Effect of ozone on \noral cells compared with established antimicrobials. Eur J Oral Sci 2006;114:435-440. \n99. Huth KC, Saugel B, Jakob FM, Cappello C, Quirling M, Paschos E, Ern K, Hickel R, Brand K. Effect of \naqueous ozone on the NF-kappaB system. J Dent Res 2007;86:451-456. \n100. \nIkai H, Nakamura K, Shirato M, Kanno T, Iwasawa A, Sasaki K, Niwano Y, Kohno M. Photolysis of \nhydrogen peroxide, an effective disinfection system via hydroxyl radical formation. Antimicrob Agents \nChemother 2010;54:5086-5091. \n101. \nIlić J, Radović K, Roganović J, Brković B, Stojić D. The levels of vascular endothelial growth factor \nand bone morphogenetic protein 2 in dental pulp tissue of healthy and diabetic patients. J Endod \n2012;38:764-768. \n102. \nImazato S, Tay FR, Kaneshiro AV, Takahashi Y, Ebisu S. An in vivo evaluation of bonding ability of \ncomprehensive antibacterial adhesive system incorporating MDPB. Dent Mater 2007;23:170-176. \n103. Imazato S, Torii Y, Takatsuka T, Inoue K, Ebi N, Ebisu S. Bactericidal effect of dentin primer containing \nantibacterial monomer methacryloxydodecylpyridinium bromide (MDPB) against bacteria in human \ncarious dentin. J Oral Rehabil 2001;28:314-319. \n104. Imazato S. Antibacterial properties of resin composites and dentin bonding systems. Dent Mater \n2003;19:449-457. \n105. ISO 10993. Biological evaluation of dental devices. International Standards Organization 1992.  \n106. ISO 7405. Dentistry-Preclinical evaluation of biocompatibility of medical devices used in dentistry-Test \nmethods for dental materials. International Standards Organization 1996. \n107. Ittatirut S, Matangkasombut O, Thanyasrisung P. In-office bleaching gel with 35% hydrogen peroxide \nenhanced biofilm formation of early colonizing streptococci on human enamel. J Dent 2014;42:1480-\n1486. \n108. Järvinen H, Tenovuo J, Huovinen P. In vitro susceptibility of Streptococcus mutans to chlorhexidine and \nsix other antimicrobial agents. Antimicrob Agents Chemother 1993;37:1158-1159. \n109. Johansson E, Claesson R, van Dijken JW. Antibacterial effect of ozone on cariogenic bacterial species. J \nDent 2009;37:449-453. \n110. Johansson E, van Dijken JW, Karlsson L, Andersson-Wenckert I. Treatment effect of ozone and fluoride \nvarnish application on occlusal caries in primary molars: a 12-month study. Clin Oral Investig \n2014;18:1785-1792. \nLITERATURA \n8. \n \n \n80 \n111. Jones CG. Chlorhexidine: is it still the gold standard? Periodontol 2000 1997;15:55-62. \n112. Kapdan A, Oztas N. Effects of chlorhexidine and gaseous ozone on microleakage and on the bond \nstrength of dentin bonding agents with compomer restoration on primary teeth. J Dent Sci \n2015;10:46-54. \n113. Khadre MA, Youself AE, Kim JG. Microbiological Aspects of Ozone Applications in Food: A Review. \nJournal of Food Science 2001;66:1242-1252. \n114. Kianoush N, Adler CJ, Nguyen KYT, Browne GV, Simonian M, Hunter N. Bacterial profile of dentine \ncaries and the impact of pH on bacterial population diversity. PLoS One 2014;9:e92940. \n115. Kidd EA, Joyston-Bechal S, Beighton D. Microbiological validation of assessments of caries activity \nduring cavity preparation. Caries Res 1993;27:402-408. \n116. Kim HS, Noh SU, Han YW, Kim KM, Kang H, Kim HO, Park YM. Therapeutic effects of topical application \nof ozone on acute cutaneous wound healing. J Korean Med Sci 2009;24:368-374.  \n117. Klinke T, Klimm W, Gutknecht N. Antibacterial effects of Nd:YAG laser irradiation within root canal \ndentin. J Clin Laser Med Surg 1997;15:29-31. \n118. Knight GM, McIntyre JM, Craig GG, Mulyani, Zilm PS. The inability of Streptococcus mutans and \nLactobacillus acidophilus to form a biofilm in vitro on dentine pretreated with ozone. Aust Dent J \n2008;53:349-353. \n119. Kollmuss M, Kist S, Obermeier K, Pelka AK, Hickel R, Huth KC. Antimicrobial effect of gaseous and \naqueous ozone on caries pathogen microorganisms grown in biofilms. Am J Dent 2014;27:134-138. \n120. Korkmaz Y, Ozalp M, Attar N. Comparison of the antibacterial activity of different self-etching primers \nand adhesives. J Contemp Dent Pract 2008;9:57-64. \n121. Kwon SR, Oyoyo U, Li Y. Effect of light activation on tooth whitening efficacy and hydrogen peroxide \npenetration: an in vitro study. J Dent. 2013;41(Suppl 3):e39-45. \n122. Lafuente D. SEM analysis of hybrid layer and bonding interface after chlorhexidine use. Oper Dent \n2012;37:172-180. \n123. Lai S, Mak Y, Cheung G, Osorio R, Toledano M, Carvalho R, Tay F, Pashley DH. Reversal of \ncompromised bonding to oxidized etched dentin. J Dent Res 2001;80:1919-1924. \n124. Lee TH, Hu CC, Lee SS, Chou MY, Chang YC. Cytotoxicity of chlorhexidine on human osteoblastic cells is \nrelated to intracellular glutathione levels. Int Endod J 2010;43:430-435. \n125. Li F, Chen J, Chai Z, Zhang L, Xiao Y, Fang M, Ma S. Effects of a dental adhesive incorporating \nantibacterial monomer on the growth, adherence and membrane integrity of Streptococcus mutans. J \nDent 2009;37:289-296. \n126. Li J, Helmerhorst EJ, Leone CW, Troxler RF, Yaskell T, Haffajee AD, Socransky SS, Oppenheim FG. \nIdentification of early microbial colonizers in human dental biofilm. J Appl Microbiol 2004;97:1311-\n1318. \n127. Lima JP, Sampaio de Melo MA, Borges FM, Teixeira AH, Steiner-Oliveira C, Nobre Dos Santos M, \nRodrigues LK, Zanin IC. Evaluation of the antimicrobial effect of photodynamic antimicrobial therapy \nin a situ model of dentine caries. Eur J Oral Sci 2009;117:568-574. \n128. Lima KC, Coelho LT, Pinheiro IVA, Rocas IN, Siqueira Jr JF. Microbiota of dentinal caries as assessed by \nreverse-capture checkerboard analysis. Caries Res 2011;45:21-30. \nLITERATURA \n8. \n \n \n81 \n129. Lindblad RM, Lassila LV, Salo V, Vallittu PK, Tjäderhane L. One year effect of chlorhexidine on bonding \nof fibre-reinforced composite root canal post to dentine. J Dent 2012;40:718-722. \n130. Loesche WJ. Chemotherapy of dental plaque infections. Oral Sci Rev 1976;9:65-107. \n131. Lula EC, Almeida LJ Jr, Alves CM, Monteiro-Neto V, Ribeiro CC. Partial caries removal in primary teeth: \nassociation of clinical parameters with microbiological status. Caries Res 2011;45:275-280. \n132. Lula EC, Monteiro-Neto V, Alves CM, Ribeiro CC. Microbiological analysis after complete or partial \nremoval of carious dentin in primary teeth: a randomized clinical trial. Caries Res 2009;43:354-358. \n133. Magni E, Ferrari M, Hickel R, Ilie N. Influence of gasiform ozone on the micromechanical properties of \ndentin. Int Dent SA 2010;11:16-21. \n134. Magni E, Ferrari M, Papacchini F, Hickel R, Ilie N. Influence of ozone on the composite-to-composite \nbond. Clin Oral Investig 2011;15:249-256. \n135. Maltz M, de Oliveira EF, Fontanella V, Bianchi R. A clinical, microbiologic, and radiographic study of \ndeep caries lesions after incomplete caries removal. Quintessence Int 2002;33:151-159. \n136. Maltz M, Garcia R, Jardim JJ, de Paula LM, Yamaguti PM, Moura MS, Garcia F, Nascimento C, Oliveira \nA, Mestrinho HD. Randomized trial of partial vs. stepwise caries removal: 3-year folow-up. J Dent Res \n2012a;91:1026-1031. \n137. Maltz M, Henz SL, de Oliveira EF, Jardim JJ. Conventional caries removal and sealed caries in \npermanent teeth: a microbiological evaluation. J Dent 2012b;40:776-782. \n138. Maltz M, Jardim JJ, Mestrinho HD, Yamaguti PM, Podestá K, Moura MS, de Paula LM. Partial removal \nof carious dentine: a multicentre randomized controlled trial and 18-month follow-up results. Caries \nRes 2013;47:103-109. \n139. Mantellini MG, Botero T, Yaman P, Dennison JB, Hanks CT, Nör JE. Adhesive resin and the hydrophilic \nmonomer HEMA induce VEGF expression on dental pulp cells and macrophages. Dent Mater \n2006;22:434–440. \n140. Mariotti AJ, Rumpf DA. Chlorhexidine-induced changes to human gingival fibroblast collagen and non-\ncollagen protein production. J Periodontol 1999;70:1443-1448. \n141. Marsh PD, Featherstone A, McKee AS, Hallsworth AS, Robinson C, Weatherell JA, Newman HN, Pitter \nAF. A microbiological study of early caries of aproximal surfaces in schoolchildren. J Dent Res \n1989;68:1151-1154. \n142. Marsh PD. Are dental diseases examples of ecological catastrophes? Microbiology 2003;149:279-294. \n143. Martin FE, Nadkarani MA, Jacques NA, Hunter N. Quantitative microbiological study of human carious \ndentine by culture and real-time PCR: association of anaerobes with histopathological changes in \nchronic pulpitis. J Clin Microbiol 2002;40:1698-1704. \n144. Martínez-Sánchez G, Al-Dalain SM, Menéndez S, Re L, Giuliani A, Candelario-Jalil E, Alvarez H, \nFernández-Montequín JI, León OS. Therapeutic efficacy of ozone in patients with diabetic foot. Eur J \nPharmacol 2005;523:151-161.  \n145. Martínez-Sánchez G, Delgado-Roche L, Díaz-Batista A, Pérez-Davison G, Re L. Effects of ozone therapy \non haemostatic and oxidative stress index in coronary artery disease. Eur J Pharmacol 2012;691:156-\n162. \n146. Massara ML, Alves JB, Brandão PR. Atraumatic restorative treatment: clinical, ultrastructural and \nchemical analysis. Caries Res 2002;36:430-436. \nLITERATURA \n8. \n \n \n82 \n147. Matsushita K, Motani R, Sakuta T, Nagaoka S, Matsuyama T, Abeyama K, Maruyama I, Takada H, Torii \nM. Lipopolysaccharide enhances the production of vascular endothelial growth factor by human pulp \ncells in culture. Infect Immun 1999;67:1633-1639. \n148. Matsushita K, Motani R, Sakuta T, Yamaguchi N, Koga T, Matsuo K, Nagaoka S, Abeyama K, Maruyama \nI, Torii M. The role of vascular endothelial growth factor in human dental pulp cells: Induction of \nchemotaxis, proliferation, and differentiation and activation of the AP-1-dependent signalling \npathway. J Dent Res 2000;79:1596-1603. \n149. Matsuzaka K, Muramatsu T, Katakura A, Ishihara K, Hashimoto S, Yoshinari M, Endo T, Tazaki M, \nShintani M, Sato Y, Inoue T. Changes in the homeostatic mechanism of dental pulp with age: \nexpression of the core-binding factor alpha-1, dentin sialoprotein, vascular endothelial growth factor, \nand heat shock protein 27 messenger RNAs. J Endod 2008;34:818-821. \n150. Maulik N. Reactive oxygen species drives myocardial angiogenesis? Antioxid Redox Signaling \n2006;8:2161-2168. \n151. McDonnell G, Russell AD. Antiseptics and disinfectants: activity, action, and resistance. Clin Microbiol \nRev 1999;12:147-179. \n152. Meiers JC, Kresin JC. Cavity disinfectants and dentin bonding. Oper Dent 1996;21:153-159. \n153. Mertz-Fairhurst EJ, Curtis JW, Ergle JW, Rueggeberg FA, Adair SM. Ultraconservative and cariostatic \nsealed restorations: results at year 10. J Am Dent Assoc 1998;129:55-66. \n154. Mohammadi Z. Sodium hypochlorite in endodontics: an update review. Int Dent J 2008;58:329-341.  \n155. Müller P, Guggenheim B, Schmidlin PR. Efficacy of gasiform ozone and photodynamic therapy on a \nmultispecies oral biofilm in vitro. Eur J Oral Sci 2007;115:77-80. \n156. Munson M A, Banerjee A, Watson T F, Wade WG. Molecular analysis of the microflora associated with \ndental caries. J Clin Microbiol 2004;42:3023-3029.  \n157. Nadkarni MA, Martin FE, Jacques NA, Hunter N. Determination of bacterial load by real-time PCR \nusing a broad-range (universal) probe and primers set. Microbiology 2002;148(Pt 1):257-266. \n158. Nagayoshi M, Fukuizumi T, Kitamura C, Yano J, Terashita M, Nishihara T. Efficacy of ozone on survival \nand permeability of oral microorganisms. Oral Microbiol Immunol 2004;19:240–246. \n159. Nakano M, Takao A, Ozawa T, Igarashi T, Maeda N. Hosoya N. Microbicidal effect of ozone gas in vitro: \ninteraction with organic compounds and endodontic irrigation agents. Asian Pac J Dent 2012;12:21-\n25. \n160. Nikaido T, Nakabayashi N. Relationship between polymerization and adhesion to teeth. Adhesive Dent \n1988;6:229–234. \n161. Nishitani Y, Yoshiyama M, Tay FR, Wadgaonkar B, Waller J, Agee K, Pashley DH. Tensile strength of \nmineralized/demineralized human normal and carious dentin. J Dent Res 2005;84:1075-1078. \n162. Noguchi F, Kitamura C, Nagayoshi M, Chen KK, Terashita M, Nishihara T. Ozonated water improves \nlipopolysaccharide-induced responses of an odontoblast-like cell line. J Endod 2009;35:668-672. \n163. Nygaard-Ostby B. Chelation in root canal therapy: ethylendiaminetetraacetic acid for cleansing and \nwidening of root canals. Odontol Tidskr 1957;65:3-11. \n164. Obata J, Takeshita T, Shibata Y, Yamanaka W, Unemori M, Akamine A, Yamasita Y. Identification of the \nmicrobiota in carious dentin lesions using 16S rRNA gene sequencing. PLoS One 2014;9:e103712. \nLITERATURA \n8. \n \n \n83 \n165. Oliveira LD, Carvalho CA, Nunes W, Valera MC, Camargo CH, Jorge AO. Effects of chlorhexidine and \nsodium hypochlorite on the microhardness of root canal dentin. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral \nRadiol Endod 2007;104:e125-128. \n166. Orhan AI, Oz FT, Ozcelik B, Orhan K. A clinical and microbiological comparative study of deep carious \nlesion treatment in deciduous and young permanent molars. Clin Oral Investig 2008;12:369-378. \n167. Paddick JS, Brailsford SR, Kidd EA, Beighton D. Phenotypic and genotypic selection of microbiota \nsurviving under dental restorations. Appl Environ Microbiol 2005;71:2467-2472. \n168. Pappas M, Burns DR, Moon PC, Coffey JP. Influence of a 3-step tooth disinfection procedure on dentin \nbond strength. J Prosthet Dent 2005;93:545-550. \n169. Paranjpe A, Cacalano NA, Hume WR, Jewett A. N-acetylcysteine protects dental pulp stromal cells \nfrom HEMA-induced apoptosis by inducing differentiation of the cells. Free Radic Biol Med \n2007;43:1394–1408. \n170. Paraskeva P, Graham NJD. Ozonation of municipal wastewater effluents. Water Environ Res 2002;74: \n569–581. \n171. Pascon FM, Kantovitz KR, Sacramento PA, Nobre-dos-Santos M, Puppin-Rontani RM. Effect of sodium \nhypochlorite on dentine mechanical properties. A review. J Dent 2009;37:903-908. \n172. Pecorelli A, Bocci V, Acquaviva A, Belmonte G, Gardi C, Virgili F, Ciccoli L, Valacchi G. NRF2 activation is \ninvolved in ozonated human serum upregulation of HO-1 in endothelial cells. Toxicol Appl Pharmacol \n2013;267:30-40.  \n173. Petersen PE, Bourgeois D, Ogawa H, Estupinan-Day S, Ndiaye C. The global burden of oral diseases and \nrisks to oral health. Bull World Health Organ 2005;83:661-669. \n174. Phonghanyudh A, Phantumvanit P, Songpaisan Y, Petersen PE. Clinical evaluation of three caries \nremoval approaches in primary teeth: a randomised controlled trial. Community Dent Health \n2012;29:173-178. \n175. Polydorou O, Halili A, Wittmer A, Pelz K, Hahn P. The antibacterial effect of gas ozone after 2 months \nof in vitro evaluation. Clin Oral Investig 2012;16:545-550. \n176. Polydorou O, Pelz K, Hahn P. Antibacterial effect of an ozone device and its comparison with two \ndentin -bonding systems. Eur J Oral Sci 2006;114:349-353. \n177. Re L, Martínez-Sánchez G, Bordicchia M, Malcangi G, Pocognoli A, Morales-Segura MA, Rothchild J, \nRojas A. Is ozone pre-conditioning effect linked to Nrf2/EpRE activation pathway in vivo? A preliminary \nresult. Eur J Pharmacol 2014;742:158-162. \n178. Re L, Martínez-Sánchez G, Perez-Davison G, Sirito M. Role of ozone/oxygen in fibroblast growth factor \nactivation. Discovering the facts. International Journal of Ozone Therapy 2010;9:55-58. \n179. Rees TD, Orth CF. Oral ulcerations with use of hydrogen peroxide. J Periodontol 1986;57:689-692. \n180. Ricci HA, Sanabe ME, de Souza Costa CA, Pashley DH, Hebling J. Chlorhexidine increases the longevity \nof in vivo resin-dentin bonds. Eur J Oral Sci 2010;118:411-416. \n181. Ricketts DN, Lamont T, Innes NP, Kidd E, Clarkson JE. Operative caries management in adults and \nchildren. Cochrane Database Syst Rev 2013;3:CD003808 \n182. Ricketts DN, Kidd EA, Innes N, Clarkson J. Complete or ultraconservative removal of decayed tissue in \nunfilled teeth. Cochrane Database Syst Rev 2006;3:CD003808 \nLITERATURA \n8. \n \n \n84 \n183. Roberts-Clark DJ, Smith AJ. Angiogenic growth factors in human dentine matrix. Arch Oral Biol \n2000;45:1013-1016. \n184. Rolland SL, McCabe JF, Imazato S, Walls AW. A randomised trial comparing the antibacterial effects of \ndentine primers against bacteria in natural root caries. Caries Res 2011;45:574-580. \n185. Roy S, Khanna S, Sen CK. Redox regulation of the VEGF signalling path and tissue vascularization: \nHydrogen peroxide, the common link between physical exercises and cutaneous wound healing. Free \nRadic Biol Med 2008;44:180-192. \n186. Saber SE, El-Askary FS. The outcome of immediate or delayed application of a single-step self etch \nadhesive to coronal dentin following the application of different endodontic irrigants. Eur J Dent \n2009;3:83-89. \n187. Sagai M, Bocci V. Mechanisms of Action Involved in Ozone Therapy: Is healing induced via a mild \noxidative stress? Med Gas Res 2011;1:29. \n188. Schaeken MJ, Keltjens HM, Van Der Hoeven JS. Effects of fluoride and chlorhexidine on the microflora \nof dental root surfaces and progression of root-surface caries. J Den Res 1991;70:150-153. \n189. Scheven BA, Man J, Millard JL, Cooper PR, Lea SC, Walsley AD, Smith AJ. VEGF and odontoblast-like \ncells: Stimulation by low frequency ultrasound. Arch Oral Biol 2008;54:185-191. \n190. Schmalz G. Agar overlay method. Int Endod J 1988;21:59-66 \n191. Schmalz G, Schweikle H, Esch J, Hiller KA. Evaluation of a dentine barrier test by cytotoxicity testing of \nvarious dental cements. J Endod 1996;22:112-115. \n192. Schmidlin PR, Zimmermann J, Bindl A. Effect of ozone on enamel and dentin bond strength. J Adhes \nDent 2005;7:29-32. \n193. Schulze-Schweifing K, Banerjee A, Wade WG. Comparison of bacterial culture and 16S rRNA \ncommunity profiling by clonal analysis and pyrosequencing for the characterization of the dentine \ncaries-associated microbiome. Front Cell Infect Microbiol 2014;4:164. \n194. Schwendicke F, Dorfer CE, Paris S. Incomplete caries removal: a systematic review and meta-analysis. J \nDent Res 2013a;92:306-314. \n195. Schwendicke F, Meyer-Lueckel H, Dörfer C, Paris S. Failure of incompletely excavated teeth-a \nsystematic review. J Dent 2013b;41:569-580. \n196. Schwendicke F, Stolpe M, Mexer-Lueckel H, Paris S, Dorfer CE. Cost-effectiveness of one- and two-step \nincomplete and complete excavation. J Dent Res 2013c;92:880-887. \n197. Segura JJ, Calvo JR, Guerrero JM, Jimenez-Planas A, Sampedro C, Llamas R. EDTA inhibits in vitro \nsubstrate adherence capacity of macrophages: endodontic implications. J Endod 1997;23:205-208. \n198. Segura JJ, Calvo JR, Guerrero JM, Sampedro C, Jimenez A, Llamas R. The disodium salt of EDTA inhibits \nthe binding of vasoactive intestinal peptide to macrophage membranes: endodontic implications. J \nEndod 1996;22:337-340. \n199. Selwitz RH, Ismail AI, Pits NB. Dental caries. Lancet 2007;368:51-59. \n200. Shafiei F, Memarpour M. Antibacterial activity in adhesive dentistry: a literature review. Gen Den \n2012;60:e346-356. \n201. Shinohara MS, Bedran-de-Castro AK, Amaral CM, Pimenta LA. The effect of sodium hypochlorite on \nmicroleakage of composite resin restorations using three adhesive systems. J Adhes Dent 2004;6:123-\n127. \nLITERATURA \n8. \n \n \n85 \n202. Simón-Soro A, Belda-Ferre P, Cabrera-Rubio R, Alcaraz LD, Mira A. A tissue-dependent hypothesis of \ndental caries. Caries Res 2013;47:591-600. \n203. Simón-Soro A, Guillen-Navarro M, Mira A. Metatranscriptomics reveals overall active bacterial \ncomposition in caries lesions. J Oral Microbiol 2014;6:25443. \n204. Simón-Soro A, Mira A. Solving the etiology of dental caries. Trends Microbiol 2015;23:76-82. \n205. Siqueira JF Jr, Batista MM, Fraga RC, de Uzeda M. Antibacterial effects of endodontic irrigants on \nblack-pigmented gram-negative anaerobes and facultative bacteria. J Endod 1998;24:414-416. \n206. Siso HS, Kustarci A, Goktolga EG. Microleakage in resin composite restorations after antimicrobial pre-\ntreatments: Effect of KTP laser, chlorhexidine gluconate and Clearfil Protect Bond. Oper Dent \n2009;34:321-327. \n207. Soares CJ, Pereira CA, Pereira JC, Santana FR, do Prado CJ. Effect of chlorhexidine application on \nmicrotensile bond strength to dentin. Oper Dent 2008;33:183-188. \n208. Soares DG, Basso FG, Hebling J, de Souza Costa CA. Concentrations of and application protocols for \nhydrogen peroxide bleaching gels: effects on pulp cell viability and whitening efficacy. J Dent \n2014a;42:185-198. \n209. Soares DG, Pastana JV, de Oliveira Duque CC, Dias Ribeiro AP, Basso FG, Hebling J, de Souza Costa CA. \nInfluence of adhesive restorations on diffusion of H2O2 released from a bleaching agent and its toxic \neffects on pulp cells. J Adhes Dent 2014b;16:123-128. \n210. Soden RI, Botero TM, Hanks CT, Nör JE. Angiogenic signalling triggered by cariogenic bacteria in pulp \ncells. J Dent Res 2009;88:835-840. \n211. Sousa SM, Bramante CM, Taga EM. Biocompatibility of EDTA, EGTA and citric acid. Braz Dent J \n2005;16:3-8. \n212. Tahmassebi JF, Chrysafi N, Duggal MS. The effect of ozone on progression or regression of artificial \ncaries-like enamel lesions in vitro. J Dent 2014;42:167-174. \n213. Takahashi N, Iwami Y, Yamada T. Metabolism of intracellular polysaccharide in the cells of \nStreptococcus mutans under strictly anaerobic conditions. Oral Microbiol Immunol 1991;6:299-304. \n214. Takahashi N, Nyvad B. The role of bacteria in the caries process: ecological perspective. J Dent Res \n2011;90:294-303. \n215. Thanomsub B, Anupunpisit V, Chanphetch S, Watcharachaipong T, Poonkhum R, Srisukonth C. Effects \nof ozone treatment on cell growth and ultrastructural changes in bacteria. J Gen Appl Microbiol \n2002;48:193-199. \n216. Theilade E. The non-specific theory in microbial etiology of inflammatory periodontal diseases. J Clin \nPeriodontol 1986;13:905-911. \n217. Toi CS, Bönecker M, Cleaton-Jones PE. Mutans streptococci strains prevalence before and after cavity \npreparation during Atraumatic Restorative Treatment. Oral Microbiol Immunol 2003;18:160-164. \n218. Torneck CD, Titley KC, Smith DC, Adibfar A. The influence of time of hydrogen peroxide exposure on \nthe adhesion of composite resin to bleached bovine enamel. J Endodon 1990;16:123–128. \n219. Tran-Hung L, Laurent P, Camps J, About I. Quantification of angiogenic growth factors released by \nhuman dental cells after injury. Arch Oral Biol 2008;53:9-13. \n220. Tuncer D, Yazici AR, Ayturan S, Ozgunaltay G, Dayanganc B. Antimicrobial Effect of Ozone on \nCariogenic Microorganisms In Vitro. Ozone: Science & Engineering 2013;35:456-464. \nLITERATURA \n8. \n \n \n86 \n221. Turkun M, Turkun LS, Ergucu Z, Ates M. Is an antibacterial adhesive system more effective than cavity \ndisinfectants? Am J Dent 2006;19:166-170. \n222. Valko M, Leibfritz D, Moncol J, Cronin MT, Mazur M, Telser J. Free radicals and antioxidants in normal \nphysiological functions and human disease. Int J Biochem Cell Biol 2007;39:44-84. \n223. van Loon J, Mars P. Biocompatibility. The latest developments. Med Device Technol 1997;8:20–24. \n224. van Lunsen DM, de Soet JJ, Weerheijm KL, Groen HJ, Veerkamp JS. Effects of dental treatment and \nsingle application of a 40% chlorhexidine varnish on mutans streptococci in young children under \nintravenous anaesthesia. Caries Res 2000;34:268-274. \n225. Vanuspong W, Eisenburger M, Addy M. Cervical tooth wear and sensitivity: erosion, softening, and \nrehardening of dentine: effects of pH, time and ultrasonication. J Clin Parodontol 2002;29:351-357. \n226. Varvara G, Pinchi V, Caputi S, D'Arcangelo C, Scarano A, Sinjari B, Murmura G. Copper-zinc superoxide \ndismutase activity in dental pulp after dental preparation. J Biol Regul Homeost Agents 2012;26:769-\n773. \n227. Varvara G, Traini T, Esposito P, Caputi S, Perinetti G. Copper-zinc superoxide dismutase activity in \nhealthy and inflamed human dental pulp. Int Endod J 2005;38:195-199. \n228. Vianna ME, Horz HP, Gomes BP, Conrads G. In vivo evaluation of microbial reduction after chemo-\nmechanical preparation of human root canals containing necrotic pulp tissue. Int Endod J \n2006;39:484-492. \n229. Vieira Rde S, da Silva IA Jr. Bond strength to primary tooth dentin following disinfection with a \nchlorhexidine solution: An in vitro study. Pediatr Dent 2003;25:49-52. \n230. Virtej A, Løes S, Iden O, Bletsa A, Berggreen E. Vascular endothelial growth factors signalling in normal \nhuman dental pulp: a study of gene and protein expression. Eur J Oral Sci 2013;121:92-100. \n231. Walsh LJ. The current status of laser applications in dentistry. Aust Dent J 2003;48:146-155. \n232. Wang Q, Lin XJ, Lin ZY, Liu GX, Shan XL. [Expression of vascular endothelial growth factor in dental \npulp of immature and mature permanent teeth in human]. Shanghai Kou Qiang Yi Xue 2007;16:285-\n289. \n233. Weerheijm KL, de Soet JJ, van Amerongen WE, de Graaff J. Sealing of occlusal hidden caries lesions: an \nalternative for curative treatment? ASDC J Dent Child 1992; 59:263-268. \n234. Weitzman SA, Weitberg AB, Stossel TP, Schwartz J, Shklar G. Effects of hydrogen peroxide on oral \ncarcinogenesis in hamsters. J Periodontol 1986;57:685-688. \n235. Wicht MJ, Haak R, Schutt-gerowitt H, Kneist S, Noack MJ. Suppression of caries-related \nmicroorganisms in dentine lesions after short-term chlorhexidine or antibiotic treatment. Caries Res \n2004;38:436-441. \n236. Wolff D, Frese C, Maier-Kraus T, Krueger T, Wolff B. Bacterial biofilm composition in caries and caries \nfree subjects. Caries Res 2013;47:69-77. \n237. Xia D, Mo Z, Zhao G, Guo F, You C, Chen Z, Zhu X, Li Z, Chen D, Fan X. Nd:YAG Lasers Treating of \nCarious Lesion and Root Canal In Vitro. International Journal of Photoenergy 2012; Article ID 584079 \n238. Yazıcıoğlu O, Ulukapı H. The investigation of non-invasive techniques for treating early approximal \ncarious lesions: an in vivo study. Int Dent J 2014;64:1-11. \n239. Zaccaro Scelza MF, da Silva Pierro VS, Chagas MA, da Silva LE, Scelza P. Evaluation of inflammatory \nresponse of EDTA, EDTA-T, and citric acid in animal model. J Endod 2010;36:515-519. \nLITERATURA \n8. \n \n \n87 \n240. Zaura E, Buijs MJ, ten Cate JM. Effects of ozone and sodium hypochlorite on caries-like lesions in \ndentin. Caries Res 2007;41:489-492. \n \n \nИзјава о ауторству \n \n \nИме и презиме аутора:  Јелена Крунић________________________________ \n \n \nИзјављујем \n \nда \nје \nдокторска \nдисертација \nпод \nнасловом: \nОЗОН \nУ \nРЕСТАУРАТИВНОЈ \nСТОМАТОЛОШКОЈ ТЕРАПИЈИ: АНТИБАКТЕРИЈСКИ ЕФЕКАТ И УТИЦАЈ НА VEGF У \nЗУБНОЈ ПУЛПИ____________________________________________________ \n \n резултат сопственог истраживачког рада; \n да докторска дисертација у цјелини ни у дјеловима није била предложена за стицање \nбило које дипломе на другим високошколским установама; \n да су резултати коректно наведени и  \n да нисам кршио/ла ауторска права и користио/ла интелектуалну својину других \nлица.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n          Потпис аутора  \n                ___________________________ \n \n \nМјесто: Фоча \nДатум: 23.1.2023. \n \n \nИзјава o истовјетности штампане и електронске верзије докторске \nдисертације \n \n \nИме и презиме аутора: Јелена Крунић__________________________________________ \nНаслов \nрада: \nОЗОН \nУ \nРЕСТАУРАТИВНОЈ \nСТОМАТОЛОШКОЈ \nТЕРАПИЈИ: \nАНТИБАКТЕРИЈСКИ ЕФЕКАТ И УТИЦАЈ НА VEGF У ЗУБНОЈ ПУЛПИ__________ \nМентор: Проф. Др Драгица Стојић_____________________________________________ \n \nИзјављујем да је штампана верзија моје докторске дисертације истовјетна електронској \nверзији коју сам предао/ла. \nОву изјаву дајем у сврху похрањивања моје докторске дисертације у Дигитални \nрепозиторијуму Универзитета у Источном Сарајеву.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n          Потпис аутора  \n                ___________________________ \n \n \nМјесто: Фоча \nДатум: 23.1.2023. \n \n \n \n \nИзјава о коришћењу \n \nОвлашћујем Универзитет у Источном Сарајеву да унесе моју докторску дисертацију у \nДигитални репозиторијум под насловом:  \nОЗОН У РЕСТАУРАТИВНОЈ СТОМАТОЛОШКОЈ ТЕРАПИЈИ: АНТИБАКТЕРИЈСКИ \nЕФЕКАТ И УТИЦАЈ НА VEGF У ЗУБНОЈ ПУЛПИ__________________________________ \nкоја је моје ауторско дело.  \nДисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном за трајно \nархивирање.  \nМоју докторску дисертацију похрањену у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у \nИсточном Сарајеву и доступну у отвореном приступу могу да користе сви који поштују \nодредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за \nкоју сам се одлучио/ла. \n Ауторство (CC BY) \n Ауторство – некомерцијално (CC BY-NC) \n Ауторство – некомерцијално – без прерада (CC BY-NC-ND) \n Ауторство – некомерцијално – дијелити под истим условима (CC BY-NC-SA) \n Ауторство –  без прерада (CC BY-ND) \n Ауторство –  дијелити под истим условима (CC BY-SA) \n \n \n \n \n           \n \n \n \n \n \n \n       Потпис аутора  \n                ___________________________ \n \n \nМјесто: Фоча \nДатум: 23.1.2023. \n \n \n \n \n \n1. Ауторство (CC BY).  Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање \nдјела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца \nлиценце, чак и у комерцијалне сврхе. Ово је најслободнија од свих лиценци. \n2. Ауторство - некомерцијално (CC BY-NC). Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и \nјавно саопштавање дјела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране \nаутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дјела. \n3. Ауторство - некомерцијално - без прерада (CC BY-NC-ND). Дозвољавате умножавање, \nдистрибуцију и јавно саопштавање дјела, без промјена, преобликовања или употребе дјела у \nсвом дјелу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца \nлиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дјела. У односу на све остале \nлиценце, овом лиценцом се ограничава највећи обим права коришћења дјела.  \n 4. Ауторство - некомерцијално - дијелити под истим условима (CC BY-NC-SA). \nДозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дјела, и прераде, ако се \nнаведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада \nдистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну \nупотребу дјела и прерада. \n5. Ауторство - без прерада (CC BY-ND). Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно \nсаопштавање дјела, без промјена, преобликовања или употребе дјела у свом дјелу, ако се \nнаведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца \nдозвољава комерцијалну употребу дјела. \n6. Ауторство – делити под истим условима (CC BY-SA). Дозвољавате умножавање, \nдистрибуцију и јавно саопштавање дјела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин \nодређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или \nсличном лиценцом. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дјела и прерада. Слична \nје софтверским лиценцама, односно лиценцама отвореног кода. \n \nНапомена: Овај текст није саставни дио изјаве аутора о коришћењу, већ представља \nобјашњење појединих лиценци. \n \n \n \n \n"}
{"dc.title": "Nova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbomlaznih motora sa smanjenom mernom nesigurnošću", "dc.creator": "Damjanović, Srđan", "dc.source": "Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/65070959-1a9f-4e3c-b133-d7cccd379b42/download", "subject": "?", "id": "ues_2", "text": " \n \n \n \nUniverzitet u Istočnom Sarajevu \nElektrotehnički fakultet \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSrđan Damjanović \n \n \n \n \nNOVA REŠENJA AKVIZICIONOG \nSISTEMA NA STANICAMA ZA \nISPITIVANJE TURBOMLAZNIH MOTORA \nSA SMANJENOM                          \nMERNOM NESIGURNOŠĆU \n \n \n \n \n \n- Doktorska disertacija - \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSeptembar, 2006 \n \n \n \nElektrotehnički fakultet Univerzitet u Istočnom Sarajevu \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSrđan Damjanović \n \n \n \n \nNOVA REŠENJA AKVIZICIONOG  \nSISTEMA NA STANICAMA ZA  \nISPITIVANJE TURBOMLAZNIH MOTORA  \nSA SMANJENOM  \nMERNOM NESIGURNOŠĆU \n \n \n \n \n \nDisertacija za sticanje naučnog stepena doktora nauka \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSeptembar, 2006 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPosveta \n  \n \nKrunu rada protkanu stazom uspjeha, \nposvećujem ženi Slobodanki, ženi koja je omeđila \ngranice moje sreće, bogatstvu naše ljubavi Teodori i \nMihailu, te voljenim roditeljima Miri i Mirku koji \nneprestano mislite za dobro svoje djece. \n \nNOVA REŠENJA AKVIZICIONOG SISTEMA NA STANICAMA ZA ISPITIVANJE \nTURBOMLAZNIH MOTORA SA SMANJENOM MERNOM NESIGURNOŠĆU \n \nRezime \n \nPredmet naučne rasprave u doktorskoj disertaciji je realizacija nove savremene stanice za \nispitivanje turbo-mlaznih motora, koja predstavlja kompleksnu tehnološku celinu, u koju je ugrađen \nmerno akvizicioni sistem. Merno akvizicioni sistem realizovan je sa novim algoritmom za akviziciju \ni obradu mernih signala, kao i proračun korigovanih parametara turbo-mlaznih motora, uz \npridruživanje odgovarajuće merne nesigurnosti. \nU uvodnim delovima rada opisane su stacionarne ispitne stanice u kojima se nakon remonta \nturbo-mlaznog motora vrši ispitivanje u raznim radnim režimima. Tom prilikom se meri veliki broj \nparametara motora. Većina procesa koji se tom prilikom snimaju su kratkotrajni, pa se jedino \nrešenje za zapisivanje (registrovanje) fizičkih procesa mora zasnivati na brzom računarski vođenom \nakvizicionom sistemu.   \nCentralni deo rada posvećen je praktičnoj realizaciji merno akvizicionog sistema, koji se \nkoristi prilikom ispitivanja karakteristika turbo-mlaznih motora koji se ugrađuju u borbene avione \nGaleb i Orao, i koji predstavlja izuzetno kompleksan tehnički problem. Prikazano je kako se ovim \nakvizicionim sistemom mora ostvariti istovremeno merenje više desetina signala koji se međusobno \nrazlikuju po prirodi, naponskom nivou i dinamici. Od akvizicionog sistema se zahtevaju visoke \nperformanse što uključuje brojne vidove obrade mernih signala uz ostvarenje male kombinovane \nmerne nesigurnosti. Stručni doprinos predstavlja prezentovanje, odmah nakon obavljenog testa, \nrezultata ispitivanja svedenih na standardne atmosferske uslove, na osnovu čega se donose zaključci \no valjanosti izvršenog remonta, odnosno ispravnosti turbo-mlaznih motora. \nPosebno poglavlje disertacije posvećeno je određivanju i izražavanju merne nesigurnosti u \nskladu sa propisima datim od međunarodnih organizacija iz oblasti zakonske metrologije. \nPredstavljeni su izvori i tipovi merne nesigurnosti. Izvršena je analiza kako funkcija raspodele \nrezultata merenja utiče na izražavanje merne nesigurnosti. Sa praktičnog stanovišta od posebnog \ninteresa je poglavlje disertacije u kome se prikazuju konkretni primeri proračuna mernih \nnesigurnosti. \nNa kraju disertacije opisan je postupak proračuna merne nesigurnosti za sve signale koji se \nmere akvizicionim sistemima u stabilnim radnim režimima, što predstavlja korak dalje jer se do sada \nza obradu i izražavanje rezultata primenjivala klasična matematička disciplina, tzv. teorija grešaka. \nPrikazana je komparativna analiza mernih nesigurnosti za 18 signala koji su snimani u stabilnom \nradnom režimu maksimal M1 motora MM – 17, sa starim i novim algoritmom za akviziciju i obradu \nmernih signala. Pokazan je naučni doprinos novog algoritma, koji u poređenju sa starim, ima manju \nmernu nesigurnost. \nPraktična vrednost rezultata disertacije potvrđena je eksperimentalno, ispitivanjem više \nrazličitih turbo-mlaznih motora na ispitnim stanicama. Glavni naučni doprinos realizacije i primene \nakvizicionog sistema na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a je unapređenje procesa ispitivanja i \nsmanjenje vremena ispitivanja. Time se ostvaruju uštede u utrošku goriva, ulja i električne energije. \nPrimena akvizicionih sistema u ispitivanju turbo-mlaznih motora je veoma značajan rezultat, jer \ntržište danas konstantno zahteva umanjenje cene ispitivanja, ali ujedno i poboljšanje kvaliteta \nispitivanja. \n \n \n \n \n \nNEW DESIGN ACQUISITION SYSTEM ON STATIONARY CELL TESTING FOR \nTESTING TURBO-JET ENGINES WHILE LOWERING MEASUREMENT UNCERTAINTY \n \nAbstract \n \n  \nThe subject of the investigation of this thesis is the installation of new test cells for turbo-jet \nengines which represent very complex technological units with acquisition systems. Acquisition \nmeasurement systems were realized with new algorithms for acquisition and analysis of \nmeasurement signals, as well as calculations of corrected parameters of turbo-jet engines.  \nIn the introduction parts, stationary testing-cells are described, in which after overhaul of \nturbo-jet engine is done, it performs an examination of the jet-engine under different operating \nconditions. During this performance large numbers of engine parameters are monitored. The \nmajority of the measurements are so quick and rapidly fluctuate that it was necessary to use \ncomputerized data acquisitions systems.  \n The central part of this thesis is dedicated to practical applications of measurement \nacquisition systems which are used during the testing of the characteristics of turbo-jet engines that \nare built into military aircraft Galeb and Orao and represent very complex challenges. It is shown \nhow these acquisition systems have to obtain simultaneous measurements of several dozen signals \nwhich are all different by nature, including tension level and dynamics. The acquisitions system is \nrequired to have high performance, which includes analysis and measurement signals, while \nlowering measurement uncertainty. The results are captured under real atmospheric conditions, \nwhich are then represented immediately after testing is done, based on results regarding the \nconclusion of the validity of the overhaul of the turbo jet-engine.  \nA special thesis is dedicated to the determination and expression of measurement uncertainty \naccording to International Standards for Meteorology.  It provided a source of different types of \nmeasurement uncertainty; also it describes how the function of distribution of the results of \nmeasurement has influence on measurement uncertainty.  From the practical point of view the most \ninteresting part of this thesis is one which shows applied examples of calculation measurement \nuncertainty.  \nAt the end of the thesis is explained the calculation of the measurement uncertainty for all \nthe signals, which are measured by acquisition systems under the stable operating conditions. Also \nshown is the comparative analysis of measurements uncertainty for 18 signals which are monitored \nunder stable operating conditions maximal M1 engine MM17 with old and new algorithms for \nacquisition and calculation of measurement signals. The results present that new algorithms have \nmuch less uncertainty.  \nThe practical value of the results is proven experimentally after testing several different \nturbo-engine jets in a testing cell. The realization and application of the high speed acquisition \nsystem is that it has significantly improved the testing process and has contributed to the shortening \nof time for testing turbo-jet engines, and it has also provided enormous savings regarding fuel and \nelectric energy. Application of acquisition systems in the testing of turbo-jet engines have very \nmeaningful results, in that the marketplace today constantly demands lowering the price of the \ntesting while improving quality of the outcome. \n \n \n \n \n \n \n \n \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \n sa smanjenom mernom nesigurnošću       \n \n \n \nSADRŽAJ \n \n \n1. UVOD ................................................................................................................................. \n \n1 \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE  ............. \n \n5 \n3. AKVIZICIONI SISTEM .................................................................................................. \n \n17 \n3.1.  PRIMENA RAČUNARA U METROLOGIJI ............................................................. \n \n17 \n3.2. BLOK ŠEMA AKVIZICIONOG SISTEMA ............................................................... \n \n18 \n3.3. KOMPONENTE AKVIZICONO-KONTROLNE JEDINICE HP3497A ................... \n \n \n21 \n3.3.1. Integracioni voltmetar HP44420A  ...................................................................... \n \n21 \n3.3.2. FET Multiplekser HP44422A .............................................................................. \n \n23 \n3.3.3. Jednokanalni brojač HP44426A .......................................................................... \n \n23 \n3.4. DAVAČI MERNIH SIGNALA ................................................................................... \n \n24 \n3.5. NAČIN PRORAČUNA KORIGOVANIH PARAMETARA MOTORA .................... \n \n29 \n3.6. ETALONIRANJE AKVIZICIONOG SISTEMA  ....................................................... \n \n31 \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU ............................... \n \n35 \n4.1. USLUŽNI PROGRAMI ............................................................................................... \n \n35 \n4.1.1. Opis programa za merenje parametara TMM-a VIPER ...................................... \n \n36 \n4.1.2. Opis programa za snimanje krive motora ............................................................ \n \n39 \n4.1.3. Opis programa za snimanje krive vibracija  ........................................................ \n \n42 \n4.1.4. Prva verzija programa za merenje parametara TMM-a MM-16 i MM-17 .......... \n42 \n \n4.1.5. Izmene programa za merenje parametara TMM-a MM-16 i MM-17 ................. \n47 \n \n4.2. GLAVNI PROGRAM .................................................................................................. \n \n51 \n4.2.1. Deo glavnog programa koji opisuje merenje parametara motora  ....................... \n \n51 \n4.2.2. Deo glavnog programa koji opisuje etaloniranje akvizicionog sistema .............. \n \n60 \n \n \n \n \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \n sa smanjenom mernom nesigurnošću       \n \n \n5.  ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA .......................................... \n \n61 \n5.1. IZRAŽAVANJE MERNE NESIGURNOSTI .............................................................. \n \n62 \n5.2. IZVORI (UZROCI) NASTAJANJA MERNE NESIGURNOSTI  .............................. \n \n63 \n5.3.  TIPOVI MERNE NESIGURNOSTI ........................................................................... \n \n63 \n5.3.1.  Merna nesigurnost tip A  .................................................................................... \n \n63 \n5.3.2.  Kombinovana ili objedinjena merna nesigurnost tip A  ..................................... \n \n65 \n5.3.3.  Merna nesigurnost tip B ...................................................................................... \n \n66 \n5.3.4. Slučajni karakter sistematskih efekata i nesigurnosti tip B  ................................ \n \n67 \n5.4. FUNKCIJE RESPODELE  ........................................................................................... \n \n68 \n5.4.1. Gausova (normalna) raspodela ............................................................................ \n \n68 \n5.4.2. Pravougaona (uniformna) raspodela .................................................................... \n \n69 \n5.4.3. Trougaona raspodela  ........................................................................................... \n \n70 \n5.4.4.  Uticaj izbora raspodele na izražavanje merne nesigurnosti ................................ \n \n71 \n5.5.  KOMBINOVANA MERNA NESIGURNOST .......................................................... \n \n71 \n5.5.1. Kombinovana merna nesigurnost u slučaju nekorelisanih veličina  .................. \n \n72 \n5.5.2. Kombinovana merna nesigurnost u slučaju korelisanih veličina ...................... \n \n73 \n5.6. POSTUPAK IZRAČUNAVANJA MERNE NESIGURNOSTI .................................. \n \n74 \n5.6.1. Identifikacija merne metode ................................................................................ \n \n75 \n5.6.2.  Definisanje jednačine modela ............................................................................. \n75 \n \n5.6.3.  Kvantifikovanje komponenti nesigurnosti .......................................................... \n77 \n \n5.6.4.  Određivanje proširene merne nesigurnosti ......................................................... \n77 \n \n5.6.5.  Određivanje faktora pokrivanja na osnovu broja stepeni slobode  ..................... \n \n78 \n5.7. PRIMER ETALONIRANJA TERMOPARA TIP K NA 700 OC  ............................... \n \n79 \n5.7.1.  Opis metode ........................................................................................................ \n79 \n \n5.7.2.  Jednačina modela ................................................................................................ \n80 \n \n5.7.3.  Kvantifikovanje komponenti merne nesigurnosti ............................................... \n80 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \n sa smanjenom mernom nesigurnošću       \n \n \n \n5.7.4.  Merenje ............................................................................................................... \n82 \n \n5.7.5.  Budžet nesigurnosti merenja temperature u peći Tx ........................................... \n82 \n \n5.7.6.  Budžet nesigurnosti merenja napona Vx na krajevima termopara ......................... \n83 \n \n5.7.7.  Rezultat etaloniranja ........................................................................................... \n83 \n \n5.8. ZNAČAJ I DOPRINOS MERNE NESIGURNOSTI  .................................................. \n \n84 \n6.  PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA …............... \n \n85 \n6.1. REZULTATI PRORAČUNA MERNE NESIGURNOSTI ZA TMM VIPER  ........... \n \n85 \n6.2. REZULTATI PRORAČUNA MERNE NESIGURNOSTI ZA TMM MM-17  .......... \n99 \n \n6.3. POREĐENJE  REZULTATA  MERENJA  PARAMETARA TMM-A  MM-17 ....... 114 \n \n7.  REZULTATI .................................................................................................................... \n \n119 \n7.1. REZULTATI MERENJA PARAMETARA TMM-A VIPER ..................................... \n \n119 \n7.1.1.  Rezultati proračuna parametara  ......................................................................... 119 \n \n7.1.2. Rezultati snimanja krive motora  ......................................................................... 121 \n \n7.1.3. Rezultati snimanja krive vibracija ....................................................................... \n124 \n \n7.2. REZULTATI MERENJA PARAMETARA TMM-A MM-16 I MM-17 .................... \n \n125 \n7.2.1. Rezultati proračuna parametara ........................................................................... 125 \n \n7.2.2. Rezultati oscilografisanja .................................................................................... \n127 \n \n8. ZAKLJUČAK  .................................................................................................................. \n \n131 \n9. LITERATURA ................................................................................................................. \n \n135 \n \n \n \n \n \n \n1. UVOD \n \nPredmet naučne rasprave u doktorskoj disertaciji je realizacija nove savremene stanice za \nispitivanje turbo-mlaznih motora (u daljem tekstu TMM-a), koji se ugrađuju u borbene avione Galeb i \nOrao. Ova ispitna stanica predstavlja kompleksnu tehnološku celinu, u koju je ugrađen merno akvizicioni \nsistem. Od akvizicionog sistema se zahtevaju visoke performanse što uključuje brojne vidove merenja i \nobrade mernih signala. Merno akvizicioni sistem realizovan je sa novim algoritmom za akviziciju i \nobradu mernih signal, kao i proračun korigovanih parametara TMM-a, uz pridruživanje odgovarajuće \nmerne nesigurnosti. Ovo predstavlja korak dalje jer se do sada za obradu i izražavanje rezultata \nprimenjivala klasična matematička disciplina, tzv. teorija grešaka. Prvobitna verzija algoritma za \nakviziciju, obradu i etaloniranje mernih signala na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a ruske \nproizvodnje detaljno je analizirana u magistarskom radu od strane autora. \nU savremeno organizovanoj društvenoj zajednici život i rad se ne može zamisliti bez merenja. \nMerenjem čovjek produžava domašaj svojih čula. Nema robe koja nije merena pre nego što je dospela u \nrazmenu, niti prirodne spoznaje koja ne počiva na merenim vrednostima. Industrijsku proizvodnju ne \nmožemo zamisliti bez merenja, a i kvalitet proizvoda se određuje merenjem. Čovekova zaštita od \nopasnosti koje mu prete od okoline ili medicinska dijagnoza i terapija zasnovane su na rezultatima \nmerenja. Da bi se pokazalo koliki se značaj, za celokupni proces ljudskog društva, pridaje merenjima, \npopularno je istaći izreke poznatih naučnika. Tako je V. Tomson, lord Kelvin rekao: \"Ako možete izmeriti \nono o čemu govorite, i izraziti ga brojevima, vi znate nešto o njemu, ali ako to niste u stanju, znanje vam \nje slabo i nedovoljno; ono može biti početak saznanja, ali ste u vašim mislima jedva kročili ka Nauci, pa \nma kakav bio predmet vašeg interesovanja.\" D. I. Mendeljejev: \"Nauka počinje tamo gde počinju \nmerenja.\" \nTehnološki progres na polju merenja bio je izuzetno buran u nekoliko zadnjih desetina godina. \nTome su, između ostalog, doprineli zahtevi vazduhoplovstva za istovremenim preciznim merenjima \nvelikog broja veličina u dinamičkim uslovima. Kako je potreba za merenjima rasla, tehnologija izvođenja \nmerenja se sve više oslanjala na električne i elektronske metode. Do ovoga je došlo iz najmanje dva \nrazloga. Prvo, većina veličina, kao temperatura, masa, sila, ubrzanje, brzina, pomeraj, svetlost, zvuk i \npritisak, mogu se danas jednostavno transformisati u električnu veličinu (signal). Drugo, kada se merna \ninformacija jednom dobije u električnom obliku, ona može lako da se obradi, prikaže, memoriše i \nnaknadno posmatra posle završetka merenja.  \nJedan od najkompleksnijih problem merenja u vazduhoplovstvu je ispitivanje turbo-mlaznih \nmotora na stacionarnoj ispitnoj stanici. Stacionarne ispitne stanice su složeni namenski objekti, na kojima \nse vrši simulacija svih radnih režima u kojima se motor može naći u toku leta aviona. Ispitivanje na \nstacionarnoj ispitnoj stanici predstavlja završnu aktivnost u procesu remonta TMM-a, pre njegove \nugradnje na avion. Prilikom ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici meri se veliki broj različitih \nparametara. Ovi parametri se mere u kratkom vremenskom periodu na motoru, postolju na koje je motor \npostavljen i ispitnoj ćeliji u kojoj se nalazi motor sa postoljem. Zato najbolje rešenje za zapisivanje \n(registrovanje) fizičkih procesa na ispitnoj stanici mora biti zasnovano na brzom računarski vođenom \nakvizicionom sistemu. Ovi merni sistemi odlikuju se kompleksnom strukturom i visokim mernim \nperformansama, koje moraju biti usklađene sa strogim kriterijuma propisanih kod testiranja \nvazduhoplovne opreme i motora predviđenih za ugradnju u savremene letelice. U odnosu na broj mernih \nsignala koji se mere na TMM-u prilikom leta aviona, na ispitnoj stanici se meri puno više mernih signala \nna motoru i postolju na koje je motor postavljen. Tako se na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a koji se \nugrađuju u borbene avione Mig 21 (tip MM-16 i MM-17) nalaze 63 merna instrumenta, a na ispitnoj \nstanici za ispitivanje TMM-a koji se ugrađuju u borbene avione Galeb i Orao (tip VIPER 632-41, VIPER \n632-46 i VIPER 633-41) nalaze 34 merna instrumenta. Prilikom ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici \nispitivač stalno prati i zapisuje pokazivanje 20 do 30 mernih instrumenata, zavisno od režima rada \nmotora. Pokazivanje nekih mernih instrumenata ispitivač prati samo povremeno, dok pokazivanje nekih \nmernih instrumenata ispitivač prati samo prilikom postavljanja TMM-a na ispitno postolje i prilikom \nkonzervacije TMM-a, a posle završenog ispitivanja. Neki režimi rada TMM-a traju kratko. Zato ispitivač \nnije u mogućnosti da u istom trenutku prati i ručno zapiše sve parametre potrebne za donošenje odluke u \nskladu sa kriterijumima prihvatljivosti datim u specifikaciji proizvođača TMM-a. Zato se javlja veliki \nsubjektivni uticaj ispitivača na rezultate merenja parametara motora. \n2 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nZbog potrebe da se istovremeno precizno meri veliki broj mernih signala na ispitnoj stanici, \npredviđena je ugradnja merno-akvizicionog sistema kako bi se povećala brzina i pouzdanost, a smanjila \nmerna nesigurnost merenja. Merno-akvizicioni sistem (u daljem tekstu akvizicioni sistem) povezuje sve \nmerne instrumente na ispitnoj stanici u jednu celinu koju nazivamo merni sistem. Merni podaci \nprikupljeni pomoću akvizicionog sistema treba da se obrade, prikažu i memorišu. Izmerene vrednosti \nmogu se prikazati na ekranu računara i štampati na štampaču. U toku ispitivanja TMM-a na ispitnoj \nstanici, svi izmereni parametri motora, snimljeni u realnim atmosferskim uslovima, potrebno je da se u \nšto kraćem vremenu preračunaju (koriguju) na vrednosti pri standardnim atmosferskim uslovima \n(temperatura vazduha 15 oC i atmosferski pritisak 1013 mbar), bez obzira na realne uslove pri snimanju \nparametara. Suština korekcije izmerenih parametara motora na standardne atmosferske uslove leži u tome \nda se omogući poređenje osnovnih radnih parametara motora sa parametrima koje je propisao proizvođač, \na koji su dati za standardne atmosferske uslove. Upotrebom akvizicionog sistema prilikom ispitivanja \nTMM-a na ispitnoj stanici, korigovani parametri se dobijaju u realnom vremenu dok traje ispitivanje \nmotora. Na osnovu izmerenih i proračunatih korigovanih parametara može se odmah oceniti da li je \nremont dobro obavljen ili je potrebno izvršiti dodatna podešavanja na motoru. U slučaju da korigovani \nparametri motora malo odstupaju od granica koje je propisao proizvođač, mogu se izvršiti neka manja \npodešavanja dok motor radi. U slučaju da korigovani parametri motora puno odstupaju od granica koje je \npropisao proizvođač, treba prekinuti ispitivanje, dok se ne otkloni kvar na motoru, da se ne bi nepotrebno \ntrošilo gorivo za ispitivanje na ostalim radnim režimima. Sva ova snimanja na ispitnoj stanici rade se sa \nciljem da se otkrije i otkloni svaki eventualni problem u radu motora na zemlji, a pre njegove ugradnje u \navion. Kada se motor ugradi u avion, isti mora da zadovolji izuzetno veliku pouzdanost u radu, u svim \nrežimima u kojima motor može da se nađe prilikom leta aviona. \nU disertaciji su predloženi orginalni algoritmi za akviziciju i obradu mernih signala, kao i proračun \nkorigovanih parametara motora, uz pridruživanje odgovarajuće merne nesigurnosti. Novi algoritmi su \nprvo primenjeni i testirani na ispitnoj stanici za ispitivanje turbo-mlaznih motora VIPER. Ova nova \nrešenja akvizicionog sistema sa smanjenom mernom nesigurnošću zatim su primenjena i na akvizicioni \nsistem na ispitnoj stanici za TMM-re MM-16 i MM-17. Opisano je  određivanje merne nesigurnosti za \nrezultate ispitivanje TMM-a, uz uzimanje u obzir svih izvora merne nesigurnosti u skladu sa važećim \nmeđunarodnim preporukama iz oblasti merne nesigurnosti.  \nGlavni program za akviziciju i obradu mernih signala napisan je u programskom jeziku Visual \nBasic 6.0. U glavnom programu napisani su i proračuni za korigovanje izmerenih parametara motora. U \nsoftverskom paketu Agilent VEE PRO 6.0.  urađeni su uslužni programi za komunikaciju PC računara sa \nakviziciono-kontrolnim jedinicama HP3497A i HP3852A, koje su ugrađene na ispitnim stanicama. \nIzmereni i korigovani parametri motora čuvaju se u bazama podataka napravljenim u MICROSOFT \nACCESS-u. U MICROSOFT EXCEL-u prikazuju se krive motora koje prestavljaju dijagrame nacrtane \nna osnovu izračunatih korigovanih parametra motora. \nMetrologija je nauka o merenju. Merenje je skup postupaka koji imaju za cilj određivanje vrednosti \nveličine. Vrednost veličine je kvantitativan iznos veličine, uglavnom izražen u obliku proizvoda brojne \nvrednosti i merne jedinice. Rezultat merenja je vrednost dobijena merenjem koja se pripisuje mernoj \nveličini. Poznato je da su metoda merenja i merna sredstva osnovni elementi mernog procesa. Pri tome se, \nnaravno, misli isključivo na ispravna merna sredstva. Merno sredstvo je ispravno ne samo kada je \nfunkcionalno ispravno, već i kada su potvrđene njegove metrološke karakteristike propisane od strane \nproizvođača. Metrološka aktivnost, u okviru koje se proveravaju metrološke karakteristike mernih \nsredstava naziva se etaloniranje. Metrološka laboratorija ML-16 Vazduhoplovnog Zavoda \"ORAO\" (u \ndaljem tekstu VZ \"ORAO\") vrši etaloniranje svih mernih instrumenata koji se nalaze na ispitnim \nstanicama za ispitivanje TMM-a. Prilikom etaloniranja vodi se računa da najveća dopuštena greška \netalona bude najmanje tri puta manja od greške merila koje se etalonira. Etaloniranje instrumenata na \nispitnim stanicama obavlja se svaka tri meseca zbog pojačanih zahteva za kontrolom kvaliteta remonta \nTMM-a u VZ \"ORAO\". Na ovaj način se dobija veća pouzdanost, a smanjuje nesigurnost merenja \nprilikom ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici.  \nRezultat svakog realnog merenja sadrži u sebi određenu nesigurnost, što znači da se idealno tačna \nvrednost merene veličine ne može saznati. Uzroci mernih nesigurnosti mogu biti veoma brojni i po \npravilu se ne mogu svi uzeti u obzir. Da bi se postigla jednoobraznost u izražavanju mernih rezultata \nvodeće institucije međunarodnog metrološkog sistema, 1993 godine objavile su Uputstvo za izražavanje \nmerne nesigurnosti. Do tada za obradu i izražavanje rezultata primenjivala se klasična matematička \ndisciplina, tzv. teorija grešaka. Pojam greška merenja odnosi se isključivo na razliku između dobijenog \n1. UVOD \n \n \n3 \n \n \n \nrezultata i odgovarajuće vrednosti dobijene pomoću etalonskog mernog instrumenta. Načini obrade \nrezultata nisu bili standardizovani pa je bilo teško poređenje istih merenja izvršenih u različitim \nlaboratorijama. Zbog toga je za svaki merni rezultat uveden pojam „merna nesigurnost“. Obradom mernih \nrezultata na način opisan u Uputstvu dobija se merni rezultat, merna nesigurnosti i statistička sigurnost sa \nkojom važe dobijeni podaci. \n  \n \nMerna nesigurnost je parametar, pridružen rezultatu merenja, koji karakteriše rasipanje izmerenih \nvrednosti koje se opravdano mogu pripisati merenoj veličini. Usvojeno je da se merna nesigurnost \noznačava slovom u. Osnovni princip je da se svakom podatku o mernoj nesigurnosti pridruži \nodgovarajuća funkcija raspodele, kao i verovatnoća, odnosno statistička sigurnost. Standardna merna \nnesigurnost u, po definiciji, jednaka je standardnom odstupanju s. Statistička sigurnost koja odgovara \nstandardnoj mernoj nesigurnosti, zavisi od raspodele koja se pripisuje datom rezultatu merenju. Proširena \nmerna nesigurnost U ,  predstavlja umnožak standardne merna nesigurnosti i  koeficijenta proširenja k, tj. \nU = k u . Proširenoj mernoj nesigurnosti odgovara visoka vrednost  statističke sigurnosti. To znači da se \nmerena veličina sa velikom sigurnošću nalazi u intervalu xs   U. Postoje dva osnovna tipa merne \nnesigurnosti: tip A i tip B. Postoji i tzv. kombinovana merna nesigurnost koja je uglavnom kombinacija \nova dva tipa merne nesigurnosti.         \n  \nMerna nesigurnost tip A određuje se isključivo metodom statističke obrade rezultata. Iz ovog sledi \nda merna nesigurnost tip A postoji samo ako se radi o merenju koje je ponovljeno više puta i koje \nuglavnon ima Gausovu raspodelu. \n \nMerna nesigurnost tip B određuje se svim ostalim metodama, izuzev statističke analize. Merna \nnesigurnost tip B može se odrediti i kod pojedinačnog merenja, kada merna nesigurnost tip A ne postoji. \nValjano određivanje merne nesigurnosti tip B pretpostavlja upotrebu svih raspoloživih podataka i \nsaznanja o korištenoj mernoj opremi, o uticaju parametara okruženja na merenje, o raznim vrstama \nsmetnji i dr. Pri tome je neophodno pridružiti adekvatnu funkciju raspodele ovoj mernoj nesigurnosti.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n4 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \n \n \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE \n \nOsnovna delatnost Vazduhoplovnog Zavoda \"ORAO\" je remont i serijska proizvodnja TMM-a po \nlicenci engleske firme Rolls Royce. Vazduhoplovni Zavod \"ORAO\" vrši generalni remont TMM-a tipa \nVIPER (serije 200, 500, 600) engleskog proizvođača Rolls Royce i TMM-a tipa MM-16, MM-17 i RD33 \nruske proizvodnje, uz istovremeno objedinjavanje vrhunskih tehnologija zapadnih i istočnih proizvođača \nmotora. Pored generalnog remonta vrši se i opravka motora prema stanju i održavanje motora u \neksploataciji. Vazduhoplovni Zavod \"ORAO\" je verifikovani proizvođač određene game rezervnih delova \nza poznate svetske firme: Rolls Royce, General Electric i Snecma. \nObavezan remont avionskih TMM-a radi se posle određenog broja sati rada na avionu ili posle \nisteka vremenskog roka eksploatacije ili skladištenja. Skup aktivnosti koje zaokružuju remontni ciklus \nmotora su: \n \n1) Rastavljanje motora. \n2) Pranje i čišćenje delova. \n3) Defektoskopija – otkrivanje pukotina bez razaranja materijala (penetrantska metoda, \nmagnetnofluksna metoda, ultrazvučna metoda, vrtložne struje, rentgen i endoskopija). \n4) Regeneracija korištenih delova radi produženja roka upotrebe. \n5) Tehnologija regeneracije i zaštite delova depozicijom metalnih, karbidnih kao i svih vrsta \nkombinacija metal-karbid prevlaka metodama Plasma spraying, HVOF, Flame spraying i \nPVD metodom, metoda galvanske zaštite (tvrdo hromiranje, srebrenje, kadmijumizacija, \neloksiranje, niklovanje, bruniranje i slično), alitiranje i sermetal. \n6) Vrhunska tehnologija na polju mašinske obrade, obrade deformacijom, zavarivanja (TIG, \nelektrootporno, snopom elektrona EBW i visokotemperaturno lemljenje). \n7) Impregnacija u vakuumu. \n8) Termička obrada u vakuumu i zaštitnoj atmosferi. \n9) Tehnologija površinskog ojačavanja delova metodama bombardovanja mikroelementima \n(shoot peeaning), ultrazvučno ojačanje i vibroojačanje. \n10) Savremeni uređaji za statičko i dinamičko balansiranje obrtnih sklopova. \n11)  Ispitivanje agregata i sklopova na savremenim ispitnim uređajima. \n12)  Kompletna ekvivalentna homologaciona i verifikaciona ispitivanja motora i komponenti \nmotora. \n13)  Ispitivanje motora na ispitnoj stanici. \nPoslednja aktivnost u procesu remonta TMM-a, a pre njegove ugradnje na avion, je ispitivanje \nTMM-a na stacionarnoj ispitnoj stanici. Stacionarne ispitne stanice su namenski objekti, na kojima se vrši \nsimulacija svih radnih režima u kojima se motor može naći u toku leta aviona. Na ispitnoj stanici meri se \nveliki broj parametara motora. Ovi parametri se mere u kratkom vremenskom periodu na motoru, postolju \nna koje je motor postavljen i ispitnoj ćeliji u kojoj se nalazi motor sa postoljem. U odnosu na broj mernih \nsignala koji se mere na TMM-u prilikom leta aviona, na ispitnoj stanici se meri puno više mernih signala \nna motoru i postolju na koje je motor postavljen. Ovi merni sistemi odlikuju se kompleksnom strukturom \ni visokim mernim performansama, koje moraju biti usklađene sa strogim kriterijuma propisanih kod \ntestiranja vazduhoplovne opreme i motora predviđenih za ugradnju u savremene letelice. Cilj ispitivanja \nTMM-a je ocena kvaliteta izvršenog remonta motora. Propisane granice u kojima moraju da se nalaze \nparametri motora, prilikom ispitivanja na ispitnoj stanici, date su za standardne atmosferske uslove \n(temperatura vazduha 15 oC i atmosferski pritisak 1013 mbar), bez obzira na realne uslove pri snimanju \nparametara. Zato se posle ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici svi izmereni parametri, snimljeni u \nrealnim atmosferskim uslovima, preračunavaju na vrednosti pri standardnim atmosferskim uslovima (u \nliteraturi poznati pod nazivom korigovani parametri motora). Na osnovu izračunatih korigovanih \nparametara TMM-a radi se procena da li je remont TMM-a dobro obavljen ili je potrebno izvršiti dodatna \n6 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \npodešavanja na motoru. Do sada se ovaj proračun radio na računaru naknadno, tek posle završenog \nispitivanja TMM-a. Upotrebom akvizicionog sistema prilikom ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici, \nkorigovani parametri se dobijaju u realnom vremenu dok traje ispitivanje motora. Na osnovu izmerenih i \nproračunatih korigovanih parametara može se odmah oceniti da li je remont dobro obavljen ili je potrebno \nizvršiti dodatna podešavanja na motoru. U slučaju da korigovani parametri motora malo odstupaju od \ngranica koje je propisao proizvođač, mogu se izvršiti neka manja podešavanja dok motor radi. U slučaju \nda korigovani parametri motora puno odstupaju od granica koje je propisao proizvođač, treba prekinuti \nispitivanje, dok se ne otkloni kvar na motoru, da se ne bi nepotrebno trošilo gorivo za ispitivanje na \nostalim radnim režimima. Na taj način se smanjuje vreme ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici. \nSmanjenjem vremena ispitivanja smanjuje se utrošak goriva, ulja i električne energije. Sve ovo dovodi do \nsmanjenja cene ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici. Sva ova snimanja na ispitnoj stanici rade se sa \nciljem da se otkrije i otkloni svaki eventualni problem u radu motora na zemlji, a pre njegove ugradnje u \navion. Kada se motor ugradi u avion, isti mora da zadovolji izuzetno veliku pouzdanost u radu, u svim \nrežimima u kojima motor može da se nađe prilikom leta aviona. \nNa ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a tip MM-16 i MM-17 nalaze se 63 merna instrumenta. Na \nispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a VIPER nalaze se 34 merna instrumenta. Tokom ispitivanja TMM-a \nispitivač stalno prati i zapisuje pokazivanje 15 do 25 mernih instrumenata, zavisno od režima rada. \nPokazivanje nekih mernih instrumenata ispitivač prati samo povremeno, dok pokazivanje nekih mernih \ninstrumenata ispitivač prati samo prilikom postavljanja TMM-a na ispitno postolje i prilikom \nkonzervacije TMM-a posle završenog ispitivanja. Za sve merne instrumente koji se nalazi na ispitnoj \nstanici ustrojena  je \"evidencija merila\" koja sadrži: naziv, identifikacioni broj (skraćeno i.b.), vrstu \nmernog signala, merno mesto priključka (ili davača) za merenje posmatranog mernog signala, merni \nopseg, deklarisanu klasu tačnosti, proizvođača instrumenta, princip rada, naziv etalona sa kojim se radi \netaloniranje navedenog instrumenta i prisustvo mernog signala na akviziciono-kontrolnoj jedinici \nHP3497A.  Identifikacioni broj je jedinstven sedmocifren broj koji je pridružen pojedinačnom merilu i \nsluži za identifikaciju u bazi podataka metrološke laboratorije ML-16 VZ \"ORAO\". U ovoj bazi podataka \nčuvaju se osnovni podaci o svakom mernom instrumentu i rezultati svakog etaloniranja.  \nNa slici 2.1. prikazan je merno-upravljački pult na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a MM-16 i \nMM-17 na koju je ugrađen akvizicioni sistem. Instrumenti na ovom merno-upravljačkom pultu opisani su \nu mom magistarskom radu \"Razvoj i etaloniranje akvizicionog sistema na stanici za ispitivanje turbo-\nmlaznih motora\". Na slici 2.2. prikazan je merno-upravljački pult na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a \nVIPER na koju je takođe ugrađen akvizicioni sistem. Na ovoj slici pozicija 4 predstavlja akviziciono \nkontrolnu jedinicu HP3497A, pozicija 29 je personalni računar na kome je glavni program za akviziju \nparametara motora, a pozicija 30 je monitor na kome se prikazuju rezultati merenja. Ovaj merno-\nupravljački pult je rađen po uzoru na pult koji je napravila američka kompanija Central Engineering \nCompany. Veliki broj instrumenata na merno-upravljačkom pultu je američke proizvodnje, pa zbog toga \npokazivanje ovih instrumenata nije u zakonskim SI jedinicama. Za svaki takav instrument merni opseg je \ndat u jedinicama koje su na instrumentu i u zakonskim SI jedinicama.  \n \nEvidencija mernih instrumenata na ispitnoj stanici za ispitivanje VIPER motora: \n1) Digitalni merač sile, i.b. 2271120,  (pozicija 11 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Potisak motora, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu Ro \n- \nmerno mesto: merna ćelija na pokretnom postolju motora \n- \nmerni opseg: (0 do 10000) lb ili (0 do 4535,9) kg \n- \nklasa tačnosti: 0,2% \n- \nproizvođač: BLH ELECTRONICS  \n- \nprincip rada: meri silu pomoću merne ćelije koja radi na principu mernih traka \n- \netaloniranje: pomoću kidalice zadaje se istovremeno ista sila na etalonsku i mernu ćeliju \nkoja se koristi na ispitnoj stanici. Direktno se poredi pokazivanja sile izmerene na \ninstrumentu koji se etalonira, sa silom koja se meri etalonskom mernom ćelijom i \ndigitalnim meračem sile Bofors \n- \nistosmerni napon koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A  \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE \n \n \n7 \n \n \n \nSlika 2.1. Izgled merno upravljačkog pulta na ispitnoj stanici za motore MM-16 i MM-17 \n8 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \n \n \n \n13 \n \n14 \n \n15 \n \n \n \n16 \n \n17 \n18 \n \n19 \n20 \n21 \n \n22 \n \n \n23 \n24 \n \n25 \n26 \n \n27 \n28 \n \n \n \n \n29 \n \n30 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n31 \n \n \n \n \n \n12 \n \n \n \n11 \n \n10 \n \n9 \n \n \n8 \n \n \n7 \n \n6 \n \n \n5 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n4 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n3 \n \n2 \n \n \n1 \n \nSlika 2.2. Izgled merno upravljačkog pulta na ispitnoj stanici za VIPER motore \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE \n \n \n9 \n \n2) Digitalni termometar, i.b.2271377,  (pozicija 5 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Temperatura izduvnih gasova, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu T4 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: (0 do 800) oC \n- \nklasa tačnosti: 1 oC \n- \nproizvođač: DORIC \n- \nprincip rada: meri istosmerni napon sa termopara K-tip sa automatskom kompenzacijom \ntemperature hladnog spoja \n- \netaloniranje: radimo tako što odspojimo termopar sa instrumenta, a na njegovo mesto \ndovodimo naponski signal sa kalibratora temperature DORIC koji ima automatsku \nkompenzaciju hladnog spoja \n- \nparalelno ovom instrumentu signal sa termopara K tip kompenzacionim kablom K-tip \nvodi se na digitalni bar graf za merenje temperature, koji ima analogni izlaz sa koga se \nistosmerni napon proporcionalan pokazivanju bar grafa vodi na akviziciono-kontrolnu \njedinicu HP3497A \n3) Digitalni bar graf za merenje temperature, i.b.2271393,  (pozicija 6 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Temperatura izduvnih gasova, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu T4 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: (0 do 800) oC \n- \nklasa tačnosti: 5 oC  \n- \nproizvođač: DORIC                          \n- \nprincip rada: meri istosmerni napon sa termopara K-tip sa automatskom kompenzacijom \ntemperature hladnog spoja \n- \netaloniranje: radimo tako što odspojimo termopar sa instrumenta, a na njegovo mesto \ndovodimo naponski signal sa kalibratora temperature DORIC koji ima automatsku \nkompenzaciju hladnog spoja \n- \nistosmerni napon proporcionalan pokazivanju bar grafa vodi se na akviziciono-kontrolnu \njedinicu HP3497A \n4) Digitalni merač masenog protoka, i.b.2933018,  (pozicija 15 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Protok goriva, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu Qg \n- \nmerno mesto: turbina u gorivnoj instalaciji u sobi goriva \n- \nmerni opseg: (54 do 2268) kg/h, (120 do 5000) lb/h \n- \nklasa tačnosti: 0,5% \n- \nproizvođač: QUANTUM DYNAMICS  \n- \nprincip rada: broji impulse, koji dolaze sa magnetnog davača na turbininskom meraču \nprotoka, i množi ih sa vremenskom bazom (koja se računa na osnovu hemiskih \nkarakteristika goriva) da bi se dobio maseni protok goriva. \n- \netaloniranje: metoda direktnog poređenja protekle količine goriva (konstantan protok u \notvorenu posudu za određeni interval vremena) i mase goriva u posudi izmerene na vagi \nili direktnim poređenjem sa protokom goriva kroz etalonsku turbinu koja je postavljena u \nseriju sa turbinom koja se etalonira  \n- \nparalelno ovom instrumentu naizmenični signal sa turbine vodi se na pojačalo (koje \nfrekvenciju naizmeničnog signala pretvara u istosmerni napon). Istosmerni napon sa \npojačala, proporcionalan pokazivanju instrumenta vodi se na akviziciono-kontrolnu \njedinicu HP3497A  \n5) Digitalni termometar, i.b.2945707,  (pozicija 8 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Temperatura hidroulja \n- \nmerno mesto: u rezervoaru hidroulja u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 150) oC \n- \nklasa tačnosti: 1 oC \n- \nproizvođač: DORIC \n- \nprincip rada: meri istosmerni napon sa termopara K-tip sa automatskom kompenzacijom \ntemperature hladnog spoja \n- \netaloniranje: radimo ledom i termos bocom na 0 oC, a uljnim kupatilom za temperature \n20 oC  do 150 oC   \n10 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n6) Digitalni termometar, i.b.2918593,  (pozicija 7 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Temperatura vazduha na ulazu u motor, skraćeni naziv u akvizicionom \nsistemu T1 \n- \nmerno mesto: ispred uvodnika vazduha u motor \n- \nmerni opseg: (32 do 212) F ili (0 do 100) oC \n- \nklasa tačnosti: 0.5 F \n- \nproizvođač: DORIC  \n- \nprincip rada: meri otpor dvožično sa otpornog termometra Pt100  \n- \netaloniranje: radimo ledom i termos bocom na 0 oC, a uljnim kupatilom za temperature \n20 oC  do 100 oC \n- \nistosmerni napon koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A  \n7) Merač vibracija, i.b.2264000,  (pozicija 2 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Vibracije na motoru kanal 1 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg:  (0 do 5) inch/sec ili (0 do 127) mm/sec \n- \nklasa tačnosti: 3% mernog opsega \n- \nproizvođač: Endeveco \n- \nprincip rada: meri naizmenični napon sa davača vibracija koji mehaničke vibracije \npretvara u naizmenični napon \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa sistemom Ling Atec (vibrator, etalonski akcelerometar \nB&K i merač vibracija) za etaloniranje davača vibracija  \n- \nistosmerni napon koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A  \n8)  Merač vibracija, i.b.2263986,  (pozicija 3 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Vibracije na motoru kanal 2 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg:  (0 do 5) inch/sec ili (0 do 127) mm/sec \n- \nklasa tačnosti: 3% mernog opsega \n- \nproizvođač: Endeveco \n- \nprincip rada: meri naizmenični napon sa davača vibracija koji mehaničke vibracije \npretvara u naizmenični napon \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa sistemom Ling Atec (vibrator, etalonski akcelerometar \nB&K i merač vibracija) za etaloniranje davača vibracija  \n9) Filtar signala vibracija, i.b.2000321,  (pozicija 1 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Vibracije na motoru \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: (8 do 1000) Hz \n- \nklasa tačnosti: 3%  \n- \nproizvođač: Endeveco \n- \nprincip rada:  iz mernog signala vibracija na motoru izdvaja samo signal koji je na \nfrekvenciji 3 dB oko postavljene frekvencije na filteru \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa sistemom Ling Atec (vibrator, etalonski akcelerometar \nB&K i merač vibracija) za etaloniranje davača vibracija \n10)  Analogni istosmerni ampermetar, i.b.2003796,  (pozicija 11 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Struja istosmernog bloka opterećenja motora \n- \nmerno mesto: na istosmernom bloku opterećenja \n- \nmerni opseg: (0 do 1000) A \n- \nklasa tačnosti: 1,5% op \n- \nproizvođač: Simpson USA \n- \nprincip rada: instrument sa pokretnim namotajem koji meri naponski signal sa šenta (0 \nmV do 50 mV) \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa naponskim kalibratorom Takeda Riken \n \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE \n \n \n11 \n \n11)  Analogni istosmerni ampermetar, i.b.2263945,  (pozicija 12 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Struja ventila LPC na motoru \n- \nmerno mesto: na motoru \n- \nmerni opseg: (0 do 500) mA \n- \nklasa tačnosti: 1,5% op \n- \nproizvođač: Simpson USA \n- \nprincip rada: instrument sa pokretnim namotajem  \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa strujnim kalibratorom Takeda Riken \n12)  Digitalni obrtomer, i.b.2263911,  (pozicija 14 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Broj obrtaja kompresora niskog pritiska, skraćeni naziv u akvizicionom \nsistemu N1 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: (0 do 120) % ili (0 do 13760) 1/minut \n- \nklasa tačnosti: 0.06%  \n- \nproizvođač: Standard USA \n- \nprincip rada: meri frekvenciju sa tahogeneratora koji se nalazi na motoru  \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa generatorom funkcija HP3325A \n- \nistosmerni napon (0 do 10) V koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta vodi se na \nakviziciono-kontrolnu jedinicu HP3497A \n13)  Analogni obrtomer, i.b.2263929,  (pozicija 9 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Broj obrtaja kompresora niskog pritiska, skraćeni naziv u akvizicionom \nsistemu N1 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: (0 do 120) % ili (0 do 13760) 1/minut \n- \nklasa tačnosti: 0.2%  \n- \nproizvođač: SMITS \n- \nprincip rada: meri frekvenciju sa tahogeneratora koji se nalazi na motoru  \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom obrtomera UMC 7000-4 na koji je \npostavljen avionski tahogenerator \n14)  Manometar analogni, i.b.2446142, (pozicija 31 na slici 2.2.) i elektronski davač pritiska, \ni.b.2244481: \n- \nmerni signal: Barometarski pritisak, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu Bo \n- \nmerno mesto:  manometar analogni na komandno upravljačkom pultu, a elektronski \ndavač pritiska u ispitnoj ćeliji \n- \nmerni opseg: manometar (0 do 3,4) bar, elektronski davač (800 do 1100) mbar \n- \nklasa tačnosti: za manometar 0,1% mernog opsega, za elektronski davač 0,1% mernog \nopsega \n- \nproizvođač: manometra Wallace&Tiernan USA , elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: manometar ima aneroid, elektronski davač pritiska radi na piezoelektričnom \nprincipu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A  \n15)  Manometar analogni, i.b.2244309,  (pozicija 28 na slici 2.2.)  i elektronski davač pritiska, \ni.b.2244366: \n- \nmerni signal: Pritisak goriva na ulazu u motor, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu \nPgum \n- \nmerno mesto:  na motoru \n- \nmerni opseg: manometar (0 do 7) bar, elektronski davač (0 do 7) bar apsolutno \n- \nklasa tačnosti: za manometar 0,5% mernog opsega, za elektronski davač 0,1% mernog \nopsega \n- \nproizvođač: manometra Duragauge, elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: manometar ima Burdonovu cev, elektronski davač pritiska radi na \npiezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n12 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n16)  Manometar analogni, i.b.2244317,  (pozicija 26 na slici 2.2.)  i elektronski davač pritiska, \ni.b.2244382: \n- \nmerni signal: Pritisak goriva osnovnog kolektora, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu \nPgok \n- \nmerno mesto:  na motoru \n- \nmerni opseg: manometar (0 do 100) bar, elektronski davač (0 do 100) bar  \n- \nklasa tačnosti: za manometar 0,5% mernog opsega, za elektronski davač 0,1% mernog \nopsega \n- \nproizvođač: manometra Duragauge, elektronskog davača Setra Sistems    \n- \nprincip rada: manometar ima Burdonovu cev, elektronski davač pritiska radi na \npiezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa klipnim manometrom sa tegovima Negreti Zambra \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n17)   Manometar analogni, i.b.2244325,  (pozicija 24 na slici 2.2.)  i elektronski davač pritiska, \ni.b.2244408: \n- \nmerni signal: Pritisak goriva dopunskog kolektora, skraćeni naziv u akvizicionom \nsistemu Pgdk \n- \nmerno mesto:  na motoru \n- \nmerni opseg: manometar (0 do 120) bar, elektronski davač (0 do 150) bar  \n- \nklasa tačnosti: za manometar 0,5% mernog opsega, za elektronski davač 0,1% mernog \nopsega \n- \nproizvođač: manometra Duragauge, elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: manometar ima Burdonovu cev, elektronski davač pritiska radi na \npiezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa klipnim manometrom sa tegovima Negreti Zambra \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n18)  Manometar analogni, i.b.2244333,  (pozicija 27 na slici 2.2.)  i elektronski davač pritiska, \ni.b.2244424: \n- \nmerni signal: Pritisak ulja na ulazu u motor, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu Puum \n- \nmerno mesto:  na motoru \n- \nmerni opseg: manometar (0 do 5) bar, elektronski davač (0 do 10) bar  \n- \nklasa tačnosti: za manometar 0,5% mernog opsega, za elektronski davač 0,1% mernog \nopsega \n- \nproizvođač: manometra Duragauge, elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: manometar ima Burdonovu cev, elektronski davač pritiska radi na \npiezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n19)  Manometar analogni, i.b.2244341,  (pozicija 25 na slici 2.2.)  i elektronski davač pritiska, \ni.b.2244424: \n- \nmerni signal: Pritisak ulja na izlazu iz hidropumpe, skraćeni naziv u akvizicionom \nsistemu Puihp \n- \nmerno mesto:  na motoru \n- \nmerni opseg: manometar (0 do 360) bar, elektronski davač (0 do 350) bar  \n- \nklasa tačnosti: za manometar 0,5% mernog opsega, za elektronski davač 0,1% mernog \nopsega \n- \nproizvođač: manometra Duragauge, elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: manometar ima Burdonovu cev, elektronski davač pritiska radi na \npiezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa klipnim manometrom sa tegovima Negreti Zambra \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE \n \n \n13 \n \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n20)  Manometar analogni, i.b.2244358,  (pozicija 23 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Pritisak forsažnog goriva na ulazu u motor \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: (0 do 5) bar \n- \nklasa tačnosti: 0.5 % op \n- \nproizvođač: Duragauge \n- \nprincip rada: manometar ima Burdonovu cev \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n21)  Digitalni merač pritiska, i.b.2244440,  (pozicija 17 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Pritisak ulja na ulazu u hidropumpu, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu \nPuuhp \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: elektronski davač (0 do 7) bar apsolutno \n- \nklasa tačnosti: za elektronski davač 0,1% mernog opsega \n- \nproizvođač: elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: elektronski davač pritiska radi na piezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n22)  Digitalni merač pritiska, i.b.2244374,  (pozicija 20 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Pritisak startnog goriva, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu Psg \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: elektronski davač (0 do 7) bar  \n- \nklasa tačnosti: za elektronski davač 0,1% mernog opsega \n- \nproizvođač: elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: elektronski davač pritiska radi na piezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n23) Digitalni merač pritiska, i.b.2244416,  (pozicija 16 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Pritisak vazduha na izlazu kompresora, skraćeni naziv u akvizicionom \nsistemu P2 \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: elektronski davač (0 do 15) bar  \n- \nklasa tačnosti: za elektronski davač 0,1% mernog opsega \n- \nproizvođač: elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: elektronski davač pritiska radi na piezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n24)  Digitalni merač pritiska, i.b.2244465, (pozicija 22 na slici 2.2.):  \n- \nmerni signal: Pritisak motorskog vazduha A, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu \nPmvA \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: elektronski davač (0 do 1) bar  \n- \nklasa tačnosti: za elektronski davač 0,1% mernog opsega \n- \nproizvođač: elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: elektronski davač pritiska radi na piezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n \n \n14 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n25)  Digitalni merač pritiska, i.b.2244473,  (pozicija 18 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Pritisak motorskog vazduha B, skraćeni naziv u akvizicionom sistemu \nPmvB \n- \nmerno mesto: na motoru  \n- \nmerni opseg: elektronski davač (0 do 1) bar  \n- \nklasa tačnosti: za elektronski davač 0,1% mernog opsega \n- \nproizvođač: elektronskog davača Setra Sistems \n- \nprincip rada: elektronski davač pritiska radi na piezoelektričnom principu \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n- \nsa elektronskog davača pritiska istosmerni napon (0 do 5) V vodi se na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A \n26) Elektronski sekundomer, i.b.2933018,  (pozicija 13 na slici 2.2.): \n- \nmerni signal: Vreme starta motora \n- \nmerni opseg: (0 do 3600) sekundi \n- \nklasa tačnosti: 0,2 sekunde  \n- \nproizvođač: Standard \n- \nprincip rada: kvarcni oscilator \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa digitalnim brojačem Racal \n27) Manometar u gorivnoj sobi,  i.b.2933117: \n- \nmerni signal: Pritisak motorskog ulja \n- \nmerno mesto: na rezervoaru motorskog ulja u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 10) bar  \n- \nklasa tačnosti: 1% op \n- \nproizvođač: Wika \n- \nprincip rada: Burdonova cev \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n28)  Živin termometar u gorivnoj sobi,  i.b.2908002: \n- \nmerni signal: Temperatura motorskog ulja \n- \nmerno mesto: na rezervoaru motorskog ulja u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 100) oC \n- \nklasa tačnosti: 2  oC   \n- \nprincip rada: stakleni termometar punjen tečnošću \n- \netaloniranje: radimo ledom i termos bocom na 0 oC, a uljnim kupatilom za temperature \n20 oC  do 100 oC \n29)  Manometar u gorivnoj sobi,  i.b.2933109: \n- \nmerni signal: Pritisak ulja za konzervaciju motora \n- \nmerno mesto: na rezervoaru ulja za konzervaciju motora u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 10) bar  \n- \nklasa tačnosti: 1% op \n- \nproizvođač: Wika \n- \nprincip rada: Burdonova cev \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n30)  Živin termometar u gorivnoj sobi,  i.b.2908010: \n- \nmerni signal: Temperatura ulja za konzervaciju \n- \nmerno mesto: na rezervoaru ulja za konzervaciju u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 100) oC \n- \nklasa tačnosti: 2  oC   \n- \nprincip rada: stakleni termometar punjen tečnošću \n- \netaloniranje: radimo ledom i termos bocom na 0 oC, a uljnim kupatilom za temperature \n20 oC  do 100 oC \n31)  Manometar u gorivnoj sobi,  i.b.2933091: \n- \nmerni signal: Pritisak hidroulja  \n- \nmerno mesto: na rezervoaru hidroulja u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 10) bar  \n- \nklasa tačnosti: 1% op \n2. MERNI INSTRUMENTI NA ISPITNOJ STANICI ZA VIPER MOTORE \n \n \n15 \n \n- \nproizvođač: Wika \n- \nprincip rada: Burdonova cev \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n32)  Živin termometar u gorivnoj sobi,  i.b.2908028: \n- \nmerni signal: Temperatura hidroulja \n- \nmerno mesto: na rezervoaru hidroulja u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 100) oC \n- \nklasa tačnosti: 2  oC   \n- \nprincip rada: stakleni termometar punjen tečnošću \n- \netaloniranje: radimo ledom i termos bocom na 0 oC, a uljnim kupatilom za temperature \n20 oC  do 100 oC \n33) Manometar u gorivnoj sobi,  i.b.2933075: \n- \nmerni signal: Pritisak hidroulja na levoj motorskoj hidropumpi \n- \nmerno mesto: na levoj motorskoj hidropumpi u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 10) bar  \n- \nklasa tačnosti: 1% op \n- \nproizvođač: Wika \n- \nprincip rada: Burdonova cev \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n34)  Manometar u gorivnoj sobi,  i.b.2933083: \n- \nmerni signal: Pritisak hidroulja na desnoj motorskoj hidropumpi \n- \nmerno mesto: na desnoj motorskoj hidropumpi u gorivnoj sobi \n- \nmerni opseg: (0 do 10) bar  \n- \nklasa tačnosti: 1% op \n- \nproizvođač: Wika \n- \nprincip rada: Burdonova cev \n- \netaloniranje: direktno poređenje sa kalibratorom pritiska Druck  DPI 605 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n16 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \n \n \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \nZbog potrebe da se istovremeno precizno meri veliki broj mernih signala na ispitnoj stanici, \npredviđena je ugradnja merno-akvizicionog sistema kako bi se povećala brzina i pouzdanost, a smanjila \nmerna nesigurnost merenja. Merno-akvizicioni sistem (u daljem tekstu akvizicioni sistem) povezuje sve \nmerne instrumente na ispitnoj stanici u jednu celinu koju nazivamo merni sistem. Merni podaci \nprikupljeni pomoću akvizicionog sistema treba da se obrade, prikažu i memorišu. Izmerene vrednosti \nmogu se prikazati na ekranu računara i štampati na štampaču. Memorisane izmerene vrednosti \nomogućavaju da se naknadno rade razne analize rezultata ispitivanja TMM-a. Ovo skraćuje vreme \nispitivanja i dovodi do smanjenja utroška goriva, ulja i električne energije prilikom ispitivanja TMM-a. \nSve ovo utiče na  smanjenje troškova ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici. Osnovu ugrađenog \nakvizicionog sistema čini akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A, davači mernih signala i personalni \nračunar. Radom akvizicionog sistema upravlja korisnički program koji se izvršava na personalnom \nračunaru. \n \n \n \n3.1.  PRIMENA RAČUNARA U METROLOGIJI \n \n \nPosmatrajući računare koji se koriste u mernim procesima uočava se da se oni mogu podeliti po \nnameni na dva osnovna tipa, i to: \n- \nračunare posebne namene ugrađene u merni instrument i \n- \nračunare opšte namene. \nKod mernih instrumenata koji koriste ugrađeni računar posebne namene, prisustvo računara, najčešće \nmikroračunara nema značaja za operatera, jer on uglavnom nema mogućnost izmene programa. Računari \nopšte namene koji se dodaju mernim instrumentima u mernim procesima i procesima upravljanja \nzasnovani su na mikroračunarima i  miniračunarima, a programirani su u jezicima visokog nivoa. Oni su \notvoreni prema operatoru tako da on ima mogućnost da modifikuje zadatak koji računar treba da \npreuzme. \nMože se sa pravom reći da doba akvizicije u merenjima započinje primenom modernih računara. \nPosmatrajući električne i neelektrične veličine, bilo je sasvim logično da se akvizicija merenja zasnovana \nna primeni računara široko razvije prvo kod merenja električnih veličina, s obzirom da je tu merna \ninformacija sadržana u električnom signalu. Sa druge strane, dodatni impuls razvoju akvizicije merenja \nneelektričnih veličina bio je nastanak nove generacije pretvarača neelektričnih u električne veličine. \nRačunari su se prvo počeli primenjivati u vojnom vazduhoplovstvu, kao upravljački i kontrolni element, \nza istovremena precizna merenja velikog broja veličina u dinamičkim uslovima. Danas se računar \nprimenjuje u merenjima u svim privrednim i industrijskim granama sa pet osnovnih uloga: \n1) Da obezbjeđuje pristupačnu i moćnu mašinu za računanje, sposobnu da za potrebe mernog \nprocesa obavlja sva potrebna izračunavanja od jednostavnih algebarskih operacija, do složenih \nprocena spektra Furijerove transformacije. \n2) Da upravlja mernim procesom, povezujući pojedinačna merna sredstva u jedinstven akvizicioni \nmerni sistem, sa mogućnošću optimizacije metroloških karakteristika mernog sistema kao celine. \n3) Da memoriše i čuva rezultate merenja na disketama ili diskovima velikog kapaciteta. Pun \ndoprinos ove uloge računara ostvaruje se samo kada se u punoj meri koristi naredna uloga \nračunara. \n4) Da obrađuje rezultate merenja koristeći matematički aparat, a posebno matematičku statistiku, \nimajući u vidu unapred zadate relacije, propisane nacionalnim ili međunarodnim standardima. \n5) Da proizvodi dokumenta kao što su izveštaji o merenjima i ispitivanjima, tabelarne preglede \nrezultata merenja, grafičke prezentacije rezultata u vidu dijagrama. \n \nImajući u vidu sve uloge računara, kao jedan od najznačajnijih faktora u primeni računara pojavljuje \nse upravo interakcija između ovih pet uloga. Univerzalnost računara je karakteristika koju ne poseduje ni \njedno drugo tehničko sredstvo, i predstavlja njegovu veliku prednost, koja mu omogućuje opisane uloge u \nmernom procesu.  \n18 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nVeć iz izloženog jasno je da primena  računara u metrologiji dovela do ogromnih promena u mernoj \ntehnici, posebno kada su u pitanju električne veličine. Doprinos računara u metrologiji vremenom se \npovećavao, upravo sa njegovim stalnim razvojem i usavršavanjem i danas možemo da kažemo da se on u \nosnovi sastoji u sledećem: \n \n1) Proširene su mogućnosti metrologije, jer je automatizovanje merenja primenom računara \nomogućilo da se izvode i ona merenja koja bez računara nije bilo moguće obaviti, s obzirom da \nsu zahtevala da se u kratkom vremenskom intervalu izvrši veoma veliki broj merenja sa velikim \nbrojem mernih tačaka.  \n2) Povećan je kvalitet merenja smanjenjem ukupne merne nesigurnosti s obzirom na sledeće: \na) uticaj subjektivnog faktora pri merenjima sveden je na najmanju meru, isključivanjem \nmogućih grubih grešaka pri očitavanju, zapisivanju ili obradi rezultata merenja, \nb) ostvarena je skoro potpuna identičnost postupka merenja, što je u mnogome poboljšalo \nponovljivost rezultata merenja i time smanjilo slučajnu komponentu merne nesigurnosti \nkod višestruko ponovljenih merenja, \nc) po pravilu, povećan je broj mernih tačaka, kao i broj ponovljenih merenja po jednoj \nmernoj tački u odnosu na klasična merenja, što takođe smanjuje slučajnu komponentu \nmerne nesigurnosti, \nd) omogućena je automatizovana primena korekcija, čime je smanjen broj neisključenih \nsistematskih grešaka, a time i sistematska komponenta merne nesigurnosti,  \ne) omogućeno je izvođenje mernog postupka izvan radnog vremena, kada su smanjene \nsmetnje svih vrsta, a posebno noću kada su optimalni uslovi za vrlo precizna merenja. \n3) Smanjeni su troškovi merenja, jer je: \na) skraćeno vreme merenja, a kompletni izveštaji o merenju se dobijaju odmah po završetku \nmernog postupka, \nb) smanjeno angažovanje stručnog kadra, s obzirom da veći deo mernog postupka može da \nse odvija  bez kontrole operatora, ili pod kontrolom manje stručnog kadra, \nc) produženo raspoloživo radno vreme na 24 sata dnevno. \n4) Omogućena je automatizacija etaloniranja, što je podiglo kvalitet i smanjilo vreme etaloniranja \nklasičnih etalona i mernih sredstava. \n5) Postupak merenja i postupak obrade rezultata merenja nisu razdvojeni, jer se rezultati merenja \nmogu prikazivati odmah ili naknadno putem reprodukcije sa zapisa snimljenih na računaru. \n \nVidi se da primena računara u metrologiji ima niz prednosti, ali ima i par nedostataka koji se mogu \nsvesti na sledeće: \n \n1) Dodatni troškovi nabavke računarske opreme i nabavke ili izrade potrebnih programa. \n2) Neophodnost kompatibilnosti korištenih mernih sredstava računarskoj opremi, odnosno \nprilagođenost svih jedinica mernog sistema istom interfejsu. \n3) Neophodnost zamene starih generacija mernih instrumenata novim programabilnim mernim \ninstrumentima ili instrumentima koji imaju električni izlazni signal koji može da se vodi na \nmerno-akvizicioni sistem. \n4) Dodatno stručno znanje metrologa iz oblasti računarske tehnike. \n \n \n3.2. BLOK ŠEMA AKVIZICIONOG SISTEMA \n \nBlok šema realizovanog sistema za akviziciju parametara turbo-mlaznih motora VIPER na \nstacionarnoj ispitnoj stanici prikazana je na slici 3.1. Osnovni delovi sistema za akviziciju parametara \nTMM-a su: \n- Akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A; \n- Davači mernih signala; \n- PC računar ; \n- Štampač; \n- UPS (uređaj za neprekidno napajanje računara). \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n19 \n \nRad akvizicionog sistema zasniva se na prenosu informacija između njegovih sastavnih jedinica. \nKod akviziciong sistema rezultati merenja i upravljački signali prenose se u digitalnom obliku. Radi toga \nse protok informacija koristi u dve svrhe: \na) upravljanja, i  \nb) prenosa podataka. \n \n \n \nSlika 3.1. Blok šema akvizicionog sistema na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a \n \nPC računar služi za upravljanje kompletnim procesom merenja na akvizicionom sistemu. Na PC \nračunaru nalazi se program \"AKVIZICIJA\" koji preko HP-IB interfejsa šalje komande prema \nakviziciono-kontrolnoj jedinici HP3497A. Ovaj program određuje vrste merenja koja treba obaviti, koji \nsignal da se meri, kada da se meri, na kojoj kartici, kojim voltmetrom, sa kojom brzinom i gde treba da se \nsmeste izmereni podaci. \nPrenos podataka se prvo vrši od svih davača prema akviziciono-kontrolnoj jedinici HP3497A \n(analogni signali). Kada analogni signal dođe u akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3497A, on se u njoj \npreko multipleksera prvo prenosi do voltmetra. U voltmetru se meri analogni signal i ta vrednost se \npretvara u digitalnu vrednost u A/D konvertoru u definisanim vremenskim intervalima ili se dužina \nvremenskog intervala zadaje preko računara. Po završetku A/D konverzije digitalna vrednost izmerenog \nsignala preko HP-IB kabla dalje se prenosi do PC računara, gde se vrši obrada signala i prikaz merene \nveličine na monitoru ili štampanje na štampaču. Dobijena vrednost se koristi kao vizuelna informacija i \nmože poslužiti za nadgledanje toka procesa i za upravljanje parametrima procesa ispitivanja. Izmerene \nvrednosti parametara motora koriste se u proračunu korigovanih parametara motora.  \nHP 3497A \n20 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nU skladu sa zadatkom mernog sistema, moguće je izvesti različite matematičke operacije, koje su \nčesto vezane za pretraživanje baze podataka, nad rezultatima merenja dobijenim od akvizicionog sistema. \nU mnogim slučajevima dovoljno je uporediti izmerene vrednosti sa unapred postavljenim granicama, da \nbi se dobila jednostavna odluka \"ide/ne ide\".  \nDrugi zadatak akvizicionog sistema je prikaz na monitoru i memorisanje rezultata merenja u obliku \npogodnom za dalju digitalnu obradu. Memorisane izmerene vrednosti omogućavaju da se naknadno radi \nanaliza rezultata ispitivanja TMM-a. Ovo skraćuje vreme ispitivanja i dovodi do smanjenja utroška \ngoriva, ulja i električne energije prilikom ispitivanja TMM-a. Sve ovo utiče na  smanjenje troškova \nispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici. Sistemsko vreme i sistemski datum sa računara, kada je izvršeno \nmerenje, takođe se memorišu, sa rezultatima merenja u bazu podataka. Na taj način se otklanja uticaj \nsubjektivnog faktora prilikom zapisivanja rezultata merinja, kao i vremena kada je to merenje obavljeno. \nOsnovu realizovanog akvizicionog sistema čini akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A. \nKomponente akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A biće opisane u poglavlju 3.3. Akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3497A, zavisno od ugrađene kartice, može da meri električni napon, električnu \nstruju, električnu otpornost, temperaturu, vreme i frekvenciju. Zbog toga je neophodno da se za merenja \nnekih neelektričnih veličina koriste pretvarači neelektričnih veličina u električni napon, električnu struju \nili električnu  otpornost. Davači koji su upotrebljeni na ispitnoj stanici za akviziciju parametara TMM-a \nVIPER biće opisani u poglavlju 3.4.   \nZa merenje parametara TMM-a i proračun korigovanih parametara TMM-a u stabilnim radnim \nrežimima potrebno je da se mere sledeći signali: \n- pet temperatura (davači: termoparovi K tip i otporni termometar Pt100); \n- dvanaest pritisaka (pretvarači daju naponski signal); \n- potisak (pretvarač daje naponski signal); \n- protok goriva (pretvarač daje naponski signal); \n- broj obrtaja (pretvarač daje naponski signal); \n- vibracije (pretvarač daje naponski signal). \n \n \nPreporučena minimalna konfiguracija PC računara za rad programa za akviziciju parametara TMM-\na na ispitnoj stanici: \n- PC računar sa Pentium III procesorom \n- 128 MB RAM-a \n- operativni sistem \"Windows 2000 profesional\" \n- MS office 2000 \n- kolor štampač \n- HP-IB kartica za PC računar (tip: Agilent 82350A) \n- UPS (uređaj za besprekidno napajanje sa baterijama). \n \nHP-IB kartica služi za povezivanje PC računara preko HP-IB kabla sa akviziciono-kontrolnom \njedinicom HP3497A. HP-IB kartica koja se ugrađuje u računar može se zameniti sa USB/GPIB \ninterfejsom (tip: Agilent 82357A). USB/GPIB interfejs se na računar spaja na USB port, a na akviziciono-\nkontrolnu jedinicu HP3497A na HP-IB port.   \nKolor štampač se koristi za štampanje izmerenih i korigovanih parametara nakon proračuna \nparametara TMM-a. Štampač treba podesiti da štampa na A4 (ili po potrebi A3) formatu i Portrait \n(uspravnoj) orentaciji papira.  \n  \nRačunar i monitor napajaju se preko UPS-a, a akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A i štampač \npriključeni su direktno na mrežu 220 V. Kapacitet UPS-a mora da obezbedi dovoljno vremena operateru, \nda u slučaju iznenadnog nestanka napona mreže zatvori programa za akviziciju parametara motora, ugasi \nWindows operativni sistem i računar. Ovo je potrebno uraditi kako ne bi došlo do eventualnih oštećenja \nsoftvera i hardvera na računaru. \n \n \n \n \n \n \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n21 \n \n \n3.3. KOMPONENTE AKVIZICIONO-KONTROLNE JEDINICE HP3497A \n \n \nAkviziciono-kontrolna jedinica HP3497A, koja je ugrađena na stacionarnu stanicu za ispitivanje \nTMM-a VIPER, može velikom brzinom da meri veliki broj različitih mernih veličina. Akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3497A sastoji se od sledećih komponenti: \n- kontrolna jedinica sa displejom; \n- napojna kartica; \n- HP-IB kartica za komunikaciju sa računarom; \n- HP 44422A FET multiplekser sa 20 kanala, slot 000; \n- HP 44422A FET multiplekser sa 20 kanala, slot 100; \n- HP 44422A FET multiplekser sa 20 kanala, slot 200; \n- HP 44426A jednokanalni brojač, slot 300; \n- HP 44420A integracioni voltmetar (5 1/2 digita) , slot 400. \nBlok šema merenja akviziciono-kontrolnom jedinicom HP3497A prikazana je na slici 3.2.  Kada \nanalogni signal koji se želi meriti dođe u akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3497A, on se u njoj prvo vodi \nna multipleksersku karticu. Tu se izvrši, ako je potrebno, pojačanje analognog signala. Ako analogni \nsignal dolazi sa termopara, onda se na ovoj kartici vrši automatska kompenzacija temperature hladnog \nspoja. Zatim analogni signal dolazi na FET meltiplekser, koji u jednom trenutku prema integracionom \nvoltmetru propušta samo jedan analogni signal. U voltmetru se meri analogni signal i ta vrednost se \npretvara u digitalnu vrednost u A/D konvertoru u definisanim vremenskim intervalima ili u vremenskim \nintervalima čija se dužina zadaje preko računara. Po završetku A/D konverzije digitalna vrednost \nizmerenog signala ide u glavni procesor akviziciono-kontrolne jedinice gde se obrađuje. Iz glavnog \nprocesora preko HP-IB kabla digitalni signal se dalje prenosi do PC računara. U PC računaru se vrši \nobrada digitalnog signala i prikaz izmerene veličine na monitoru ili štampanje na štampaču. \n \nPrikupljanje\nsignala\nAnalogni\nsignal  na\nulazu\nIntegracioni\nvoltmetar\nHP - IB\nkartica\nPC\nRačunar\nPojačalo sa\nmultiplekserom\n \n \nSlika 3.2. Blok šema merenja akviziciono-kontrolnom jedinicom HP3497A \n \n \n3.3.1. Integracioni voltmetar HP44420A \n \nAkviziciono kontrolna jedinica HP3497A ima mogućnost da integracionim voltmetrom HP44420A  \nmultipleksiranjem kanala u jednom mernom ciklusu, koji se ponavlja (skenira) u definisanim vremenskim \nintervalima, meri više različitih mernih signala. Tokom multipleksiranja akviziciono kontrolna jedinica \nspaja na integracioni voltmetar, u jednom trenutku, jedan kanal i izvrši merenje signala na njemu. Pre \npočetka skeniranja kanala, potrebno je napraviti listu kanala (multiplekserski, relejni ili digitalni) na \nkojima se želi meriti ili vršiti upravljanje. Kanali koji nisu u listi preskaču se u toku skeniranja. Na taj \nnačin povećava se brzina merenja željenih signala, odnosno smanjuje merna nesigurnost merenja. Merna \nnesigurnost se smanjuje jer za isti vremenski interval, koliko traje jedan merni ciklus, može da se poveća \nbroj odbiraka po jednom merenju. \nIntegracioni voltmetar HP 44420A može se koristiti za merenje istosmernog ili naizmeničnog \nnapona, istosmerne ili naizmenične struje (dodavanjem eksternog šent otpornika), otpornosti (dvožično ili \nčetvorožično) i temperature (otpornim termometrima, termistorima i termoparovima). Akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3497A podržava merenje temperature termoparovima tip B, E, J, K, N, R, S i T, sa \nautomatskom kompenzacijom temperature hladnog kraja. U ovom projektu korišten je za merenje \ntemperature sa termoparova K tip. Ovaj voltmetar može se koristiti i za merenje istosmernog ili \nnaizmeničnog napona ili četvorožično merenje otpora preko vanjskih priključnica (koje se nalaze sa \n22 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nzadnje strane kartice). Integracioni voltmetar u ovom projektu je korišten za merenje signala koji služe za \nproračun parametara TMM-a na ispitnoj stanici. Ovaj voltmetar može koristi \"offset\" kompenzaciju \nprilikom merenja otpora i \"autozero\" za sve tipove merenja. Rezolucija ovog voltmetra je 3 1/2 do 5 1/2 \ndigita. \nBlok šema merenja integracionim voltmetrom prikazana je na slici 3.2. Kada analogni signal sa \nmultipleksera dođe u integracioni voltmetar on ulazi u kolo za prikupljanje signala. Ovo kolo se sastoji od \nprekidačkih kola, kola za izbor mernih opsega i pojačavačkih kola. Ulazni naponski signal se pogodnim \nizborom prekidača, oslabljivača i pojačavača dovodi unutar mernog opsega unutrašnjeg voltmetra. \nIntegracionom voltmetru se može dopustiti da sam bira merni opseg korištenjem opcije AUTORANGE. \nFiksni merni opsezi se mogu zadavati preko tastera na prednjoj ploči akviziciono kontrolne jedinice ili \nprogramski preko računara. Automatski izbor mernog opsega se koristi kada se dovoljno ne poznaje \nočekivana vrednost mernog signala, ili kada se ulazni signal menja unutar više mernih opsega \nintegracionog voltmetra. Međutim, kada se želi ostvariti veća brzina merenja, onda je bolje programirati \nfiksni merni opseg za svaki kanal. Zato jer je integracionom voltmetru potrebno više vremena za merenje \nkada je programirana opcija AUTORANGE. Ako je ulazni signal DC napon onda se ulazno kolo sastoji od \noslabljivača za signale visokog napona, odnosno od pojačala za signale niskog napona. Ako je ulazni \nsignal AC napon onda se ulazno kolo koristi da pretvori AC signal u ekvivalentnu DC vrednost (RMS \nvrednost). Merenje otpornosti se ostvaruje dovođenjem na nepoznati otpornik poznate DC struje (iz \nintegracionog voltmetra) i merenjem pada napona na tom otporniku. \n \nUlazni\npriključci\nvoltmetra\nAnalogni\nsignal  sa\nmultipleksera\nAnalogo\ndigitalni\nkonvertor\nGlavni\nprocesor\nPojačalo\n \n \nSlika 3.2. Blok šema merenja integracionim voltmetrom  \n \n \nA/D konvertor je jedan od najvažnijih delova integracionog voltmetra. Merne karakteristike \nintegracionog voltmetra u mnogome zavise od A/D konvertora, jer on utiče na rezoluciju merenja, brzinu \nočitanja i sposobnost otklanjanja ulaznog šuma. Na ove karakteristike A/D konvertora najviše utiče vreme \nintegracije. Vreme integracije je vreme u kome A/D konvertor odabira ulazni signal. Što je vreme \nintegracije veće, veća je rezolucija i manja merna nesigurnost, a smanjuje se brzina merenja. Postoji više \ntehnika A/D konverzije ali se one uglavnom mogu podeliti na integracione i neintegracione. \nIntegracionom tehnikom A/D konvertorima se meri usrednjena vrednost signala kroz definisane \nvremenske intervale, tako da se  otklanjaju mnogi izvori šuma. Neintegracionom tehnikom A/D \nkonvertorima se meri trenutna vrednost signala, plus šum u toku vrlo kratkog vremena. Neintegracionom \ntehnikom A/D konvertorima se postiže veća brzina merenja ali i puno veća merna nesigurnos. \nIntegracioni voltmetar HP44420A u akviziciono kontrolnoj jedinici HP3497A koristi integracionu \ntehniku A/D konverzije.  \n \nGlavni procesor integracionog voltmetra ima svoj operativni sistem sa kojim upravlja različitim \nsistemskim resursima i potrebama. On kontroliše: prikupljanje ulaznog signala, sinhronizaciju \nmultipleksiranja signala, izbor mernog opsega, izbor oslabljivača ili pojačavača i A/D konverziju. Glavni \nprocesor takođe kalibriše merne rezultate i pretvara vrednost napona, struje ili otpora u odgovarajuću \nfizičku veličinu (n.p.r. temperaturu, pritisak, protok itd.). Može, takođe, da kontroliše da li izmerene \nvrednosti prelaze unapred postavljene alarm vrednosti, kao i da izmerene i alarm vrednosti smešta u \ninternu memoriju. Komande se glavnom procesoru mogu zadavati preko tastera na prednjoj ploči \nakviziciono kontrolne jedinice ili programski preko računara.  \n \nPrimer programa, napisanog u programu VEE Pro 6.0., za merenje istosmernog napona pomoću \nvoltmetra HP44420A (koji je korišten u akviziciono-kontrolnoj jedinici HP3497A za merenje parametara \nmotora na ispitnoj stanici) dat je u primeru 3.1. \n \n \n \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n23 \n \nPrimer  3.1. (merenje istosmernog napona pomoću voltmetra HP44420A) \n \nWRITE TEXT \"clear \" EOL \n! Poništavanje komande koja je trenutno aktivna \nWRITE TEXT \"AR\" EOL \n! Otvara kontakt svih analognih kanala prema \nvoltmetru \nWRITE TEXT \"AC05\" EOL \n! Dovodi analogni signal sa petog kanala na voltmetar \nWRITE TEXT \"VR5VT1VA1VN5 \" EOL \n! VR5 postavljanje mernog opsega na automatski izbor \nmernog opseg \n! VT1 postavljanje internog trigerovanja za početak \nmerenja \n! VA1 uključena automatska nula na voltmetru \n! VN5 broj mjerenja voltmetrom po jednom trigeru \nREAD TEXT X REAL 64  \n! Očitanje izmerene vrednosti iz bafera akvizicije   \n \n \n \n \n3.3.2. FET Multiplekser HP44422A \n \nFET Multiplekser HP44422A koristi se za naizmenično biranje (multipleksiranje) signala sa \nmaksimalno 20 ulaznih kanala. Signal sa multipleksera meri se pomoću voltmetra koji je ugrađen u \nakviziciono-kontrolnu jedinicu HP3497A ili pomoću eksternog voltmetra. Ovaj multiplekser se koristi za \nprekidanje signala kod kojih akviziciono-kontrolnom jedinicom HP3497A merimo: napon, struju, otpor \nili temperaturu. Na svaki od 20 kanala se može dovesti različita vrsta mernog signala i svaki kanal se \nmože zasebno programirati. Ovaj 20 - kanalni multiplekser ima maksimalnu brzinu prekidanja od 475 \nkanala/sekundi. Ovaj multiplekser je korišten za merenje napona, struje i temperature (sa termopara K \ntip), prilikom snimanja parametara TMM-a.  \nOvim multiplekserom može se meriti temperatura sa otpornih termometara, termistora i \ntermoparova tip: B, E, J, K, N, R, S i T. Prilikom merenja temperature pomoću termoparova akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3497A radi automatsku kompenzaciju temperature hladnog spoja. Temperatura \nhladnog spoja meri se pomoću otpornog termometra Pt100 koji je ugrađen u multiplekser.  Na  svaki \nkanal multipleksera može se spojiti drugi tip davača temperature.  \n \n \n \n3.3.3. Jednokanalni brojač HP44426A \n \nJednokanalni brojač HP44426A može se koristiti za merenje frekvencije,  perioda i za brojanje \nimpulsa. Tip merenja bira se postavljanjem odgovarajućih kratkospojnika. Postoje dva tipa ulaznih \npriključaka:  \n- \nizolovani priključci (maksimalan ulazni napon  170 V) i  \n- \nneizolovani priključci (maksimalni ulazni napon  10 V).  \nZa svaki izolovani kanal može se pomoću kratkospojnika izabrati nivo signala koji se očekuje (5 V, \n12 V ili 24 V). Merni opseg za merenje frekvencije se kreće od 1 Hz do 200 kHz, u zavisnosti od izbora \nvremenske baze brojača (1 s, 100 ms ili 10 s). Merni opseg za merenje perioda se kreće od 5 s do \n655,35 s, u zavisnosti od izbora vremenske baze brojača (1 s, 10 s, 100 s, 1 ms ili 10 ms). Ova kartica \nkorištena je prilikom merenja broja obrtaja kompresora visokog pritiska. Pošto ovaj signal ima \nfrekvenciju 10 Hz do 100 Hz, a potrebno je da se meri sa rezolucijom od 0,01 Hz, frekvencija se nije \nmogla meriti direktno sa potrebnom  rezolucijom. Međutim, tražena rezolucija merenja frekvencije može \nse postići ako se brojač koristi u modu merenja perioda signala. Zato je meren period ovog signala \n(uzimna je srednja vrednost od deset merenja perioda signala), a onda je iz perioda signala računski \ndobijana frekvencija signala. \n \n \n24 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n3.4. DAVAČI MERNIH SIGNALA \n \nAkviziciono-kontrolna jedinica HP3497A može da meri samo električni napon, električnu struju i \nelektričnu otpornost. Da bi se izmerila neka neelektrična veličina (kao što je temperatura, pritisak, protok, \nobrtaji, vibracije i pomeraj) korišteni su pretvarači koji neelektričnu veličinu pretvaraju u električni \nnapon. Merenje naponskih signala na karticama HP44422A radi se preciznim voltmetrom HP 44420A.  \n \nU tabeli 3.1. dati su merni signali koji se vode na kartice HP 44421A. Za svaki signal dat je naziv \nmernog signala, skraćena oznaka za merni signal (koja se koristi u programu  AKVIZICIJA), broj kanala \nu akviziciono-kontrolnoj jedinici HP3497A na koji se dovodi signal (ovaj broj se koristi prilikom \nprogramiranja merenja u programu VEE Pro 6.0.), merni opseg davača i kakav signal se dovodi na karticu \nHP 44421A. U nastavku rada opisan je princip na kome radi svaki davač. \n \n1) Davač temperature vazduha na ulazu u motor T1 \nTemperatura vazduha na ulazu u motor meri se pomoću platinskog otpornog termometra Pt100, \nkoji je postavljen  ispred uvodnika vazduha u motor. Platinski otporni termometar Pt100 meri temperaturu \nna principu promene otpora sa promenom temperature. Sa povećanjem temperature otpor se povećava, sa \nopadanjem temperature otpor se smanjuje. Merenje temperature platinskim otpornim termometrom je bar \npet puta preciznije od merenja temperature termoparom. Zbog toga je odlučeno da se temperatura \nvazduha na ulazu u motor meri platinskim otpornim termometrom. Ova temperatura je vrlo bitna za \nproračun korigovanih parametara motora. Signal sa platinskog otpornog termometra se sa četiri žice vodi \ndo digitalnog termometra (na komandno-upravljačkom pultu) koji meri termperaturu. Ovaj digitalni \ntermometar daje istosmerni napon (0 do 1) V, koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta. Ovaj \nnapon se vodi na nulti kanal kartice HP44422A u slotu 1. \n \n2) Davači temperature izduvnih gasova T4 \nTemperatura izduvnih gasova se meri na izduvnoj cevi motora pomoću četiri termopara K tip \n(koji su međusobno postavljeni pod uglom od 90o) i oni su spojeni paralelno na motoru. Ova temperatura \nmeri se pomoću termoparova zato što se brzo menja, a termopar ima brz odziv što je i potrebno za ovo \nmerenje. Otporni termomerti su tačniji od termoparova, ali se nisu mogli koristiti za merenje temperature \nizduvnih gasova jer ona ide do 800 oC, a otporni termometri se koriste samo za merenje temperature do \n650 oC. Termopar radi na principu stvaranja termoelektromotorne sile na mestu spajanja dva različita \nmaterijala. Kada se spoj greje raste elektromotorna sila na slobodnim krajevima termopara. Sa mesta gde \nsu četiri termopara paralelno spojena, naponski signal se kompenzacionim kablom K tip vodi do \ndigitalnog termometra (na komandno-upravljačkom pultu) koji meri termperaturu sa automatskom \nkompenzacijom temperature hladnog spoja. Ovaj digitalni termometar daje istosmerni napon (0 do 1) V, \nkoji je proporcionalan pokazivanju instrumenta. Ovaj napon se vodi na prvi kanal kartice HP44422A u \nslotu 1. Akviziciono-kontrolna jedinica HP 3497A može direktno da meri temperaturu sa termoparova, sa \nautomatskom kompenzacijom temperature hladnog kraja. Međutim ova mogućnost akviziciono-kontrolne \njedinice nije iskorišćena na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a VIPER, a iskorišćena je na ispitnoj \nstanici za ispitivanje TMM-a MM-16 i MM-17. Na komandno-upravljačkom pultu ispitne stanice za \nispitivanje TMM-a VIPER postoji instrument za merenje temperature izduvnih gasova T4, koji ima DC \nizlazni napon proporcionalan pokazivanju instrumenta. Ovaj napon je većeg nivoa od elektromotorne sile \nna krajevima termopara K tip, tako da ga akvizicioni sistem meri sa manjom mernom nesigurnošću. \nOlakšano je i etaloniranje jer se istovremeno etalonira digitalni instrument i kanal akvizicionog sistema \nkoji meri temperaturu izduvnih gasova. Ovaj napon se vodi na prvi kanal kartice HP44422A u slotu 1. \n \n3) Davač broja obrtaja kompresora niskog pritiska N1 \n Broj obrtaja kompresora niskog pritiska meri se pomoću tahogeneratora koji se nalazi na motoru. \nTahogenerator daje naizmenični naponski signal čija je frekvencija proporcionalna broju obrtaja \nkompresora niskog pritiska (pri 13760 1/min tahogenerator daje signal frekvencije 70 Hz). Sa dve žice \nsignal se sa tahogeneratora vodi na digitalni frekvencmetar. Digitalni frekvencmetar je podešen tako da \npokazuje broj obrtaja u procentima (13760 1/min = 100 %). Ovaj digitalni frekvencmetar daje istosmerni \nnapon (0 do 5) V, koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta (odnosno proporcionalan broju obrtaja \nkompresora niskog pritiska). Ovaj napon se vodi na drugi kanal kartice HP44422A u slotu 1. \n \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n25 \n \n4) Davač potisaka motora Ro \nPotisak motora meri se pomoću merne ćelije koja radi na principu mernih traka. Merna ćelija je \npostavljena na pokretno postolje gde se postavlja motor prilikom ispitivanja. Signal sa merne ćelije vodi \nse do digitalnog merača sile koji meri silu u librama. Ovaj digitalni merač sile daje istosmerni napon (0 do \n1,5) V, koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta (odnosno proporcionalan potisku motora). Napon \nsa digitalnog merača sile vodi se na treći kanal kartice HP44422A u slotu 1. Naručilac akvizicionog \nsistema je tražio da pokazivanje potiska motora bude u librama (1 lb = 0.45359 kg), iako to nije jedinice \niz SI sistema jedinica. Međutim, u tehnologiji ispitivanja TMM-a, koju je propisao proizvođač, potisak je \ndat u librama. \n \nTabela 3.1. Merni signali koji se dovode na karticu HP 44422A \nKanal \n(slot) \nNaziv mernog signala \nSkraćena \noznaka \nMerni opseg \nUlazni signal \nna karticu \n0 (slot1) \nTemperatura vazduha u ispitnoj ćeliji \nT1 \n(-30 do 100) oC \nDC napon \n1 (slot1) \nTemperatura izduvnih gasova \nT4 \n(0 do 800) oC \nDC napon \n2 (slot1) \nBroj obrtaja motora \nN1 \n(0 do 120) % \n(0 do 16512) 1/min \nDC napon \n3 (slot1) \nPotisak motora \nRo \n(0 do 10000) lb \n(0 do 4535.9) kg \nDC napon \n4 (slot1) \nProtok goriva  \nQg \n(120 do 5000) lb/h \n(54 do 2268) kg/h \nDC napon \n5 (slot1) \nVibracije motora (brzina) \nVib \n(0 do 5) inch/s \n(0 do 127) mm/s \nDC napon \n6 (slot1) \nPoložaj mlaznika \n \n(0 do 120) % \n(0 do 6000) 1/min \nDC napon \n7 (slot1) \nRazređenje u ispitnoj ćeliji \ndBo \n(0 do 10) mbar \nDC napon \n8 (slot1) \nBarometarski pritisak u ispitnoj ćeliji \nBo \n(800 do 1100) mbar \nDC napon \n9 (slot1) \nPritisak goriva na ulazu u motor \nPgum \n(0 do 7) bar apsolutno DC napon \n10 (slot1) \nPritisak ulja na ulazu u motor \nPuum \n(0 do 10) bar \nDC napon \n11 (slot1) \nPritisak vazduha na izlazu kompresora \nP2 \n(0 do 15) bar \nDC napon \n12 (slot1) \nPritisak startnog goriva \nPsg \n(0 do 7) bar \nDC napon \n20 (slot2) \nPritisak goriva osnovnog kolektora \nPgok \n(0 do 100) bar \nDC napon \n21 (slot2) \nPritisak goriva dopunskog kolektora \nPgdk \n(0 do 150) bar \nDC napon \n22 (slot2) \nPritisak ulja na ulazu u hidropumpu \nPuuhp \n(0 do 7) bar apsolutno DC napon \n23 (slot2) \nPritisak ulja na izlazu iz hidropumpe \nPuihp \n(0 do 350) bar \nDC napon \n24 (slot2) \nPritisak motorskog vazduha A \nPmvA \n(0 do 1) bar \nDC napon \n25 (slot2) \nPritisak motorskog vazduha B \nPmvB \n(0 do 1) bar \nDC napon \n \n \n5) Davač masenog protoka goriva Qg \n Maseni protok goriva meri se pomoću turbinskog davača protoka koji je montiran u  instalaciji \ngoriva u gorivnoj sobi. Turbina ima magnetni davač impulsa sa elektronskim pojačalom. Sa pojačala \nsignal se vodi do mikroprocesorskog merača masenog protoka koji se nalazi na komandno-upravljačkom \npultu. Da bi ovaj instrument izmerio maseni protok potrebno je da dobije: podatak o protoku goriva sa \nturbine i podatke o fizičkim osobinama goriva. Fizičke osobine goriva se određuju hemijskom analizom, \nsvaki put kada stigne nova količina gorivo na ispitnu stanicu.  \nTurbinsko pojačalo daje AC signal (efektivne vrednosti oko 1 V) koji je superponiran na DC signal \nod 20 V sa kojim se napaja turbinsko pojačalo. Frekvencija ovog AC signala proporcionalna je protoku \ngoriva kroz turbinu. Pošto akviziciono kontrolna jedinica najbrže meri DC napon potrebno je izvršiti \npretvaranje frekvencije u DC napon. Da bi se uspješno izvršilo pretvaranje frekvencije u DC napon, u \npretvaraču koji je postojao na ispitnoj stanici, potrebno je potpuno izdvojiti AC signal iz DC signala. Na \nslici 3.3. prikazano je kolo koje treba da obezbedi izdvajanje AC naponskog signala iz DC naponskog \nsignala na koji je superponiran. Da bi se AC signal izdvoji potrebno ga je nekada oslabiti, a nekada \npojačati preko operacionih pojačala.  Ulazni AC naponski signal prvo dolazi na kondenzator C1 koji treba \nda blokira glavni deo DC komponente ulaznog signala. Prvo operaciono pojačalo A1 ima veliku ulaznu \n26 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \notpornost od oko 1 MΩ (kako nebi opteretili signal sa davača). Ovo operaciono pojačalo se koristi za \nslabljenje ulaznog signala, ako je potrebno. Uključenjem odgovarajućeg prekidača P11, P12 ili P13 može da \nse bira željeno slabljenje. Drugo operaciono pojačalo A2 obezbeđuje promenjivo pojačanje signala od \njediničnog (kada je uključen prekidač P21), pa do željenog pojačanja (preko prekidača P22 ili P23). \nPromenjivo pojačanje se koristi da bi se obezbedio pun otklon na skali instrumenta koji meri ovaj AC \nsignal ili pun opseg ulaznog kola pretvarača frekvencije u napon. Kondenzator C2 na kraju namenjen je da \nblokira bilo koju zaostalu DC komponentu napona, posle oslabljivača i pojačala.  \nPredhodno opisano kolo za merenje AC napona koji je superponiran na DC napon, može se \ntakođe koristiti za merenje AC struje koja je superponirana na DC struju ako se na ulaz kola na slici 3.3. \ndoda kolo prikazano na slici 3.4. Kolo prikazano na slici 3.4. predstavlja šent otpornike koji AC struju \npretvaraju u AC napon, koji se dalje meri na već opisani način. Da bi se postiglo više mernih opsega za \nmerenje AC struje, onda se kao u kolu prikazanom na slici 3.4., može se postaviti više šentova koji se \nbiraju odgovarajućim prekidačem P1, P2 ili P3.  \n \n Pretvarač\nfrekvencije u\nDC napon\nA2\nA1\nHI\nLO\nC1\n1 MΩ\nC\nC2\nR\nC\nR\nx10\nx1\nx100\nP22\nP23\nP21\nx1\nX0.1\nP11\nP12\nC\nR\nX0.01\nP13\n+\n-\n+\n-\n \n \nSlika 3.3. Izdvajanje AC naponskog signala od DC naponskog signala \n \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n27 \n \nHI\nLO\nP1\nRš1\nP2\nRš2\nP3\nRš3\nHI\nLO\nAC + DC\nSTRUJNI\nSIGNAL\nAC + DC\nNAPONSKI\nSIGNAL\n \n \nSlika 3.4. Izdvajanje AC strujnog signala od DC strujnog signala \n \n6) Davač vibracija na motoru  \nVibracije na motoru mere se pomoću dva davača vibracija koji mehaničke vibracije pretvaraju u \nnaizmenični napon. Proizvođač ovih davača je BELL&HOWELL, tip 4-123. Naponski signal sa ovih \ndavača vodi se na dvokanalni merač vibracija koji se nalazi na komandno-upravljačkom pultu. Ovaj \nmerač vibracija meri brzinu kod vibracija motora. U kombinaciji sa ovim meračem vibracija nalazi se i \nfiltar signala vibracija kontinualno promenjiv pomoću koga se određuje na kojoj frekvenciji se nalaze \nnajveće vibracije. Na osnovu te frekvencije zna se koji dio motora je napravio najveće vibracije. Merač \nvibracija daje naponski signal (0 do 1) V, koji je proporcionalan pokazivanju instrumenta (odnosno \nproporcionalan brzini vibracija motora). Ovaj napon se vodi na peti kanal kartice HP44422A u slotu 1. \nInstrument za merenje vibracija je američke proizvodnje i on meri brzinu vibracija motora u inčima u \nsekundi. Naručilac akvizicionog sistema je tražio da mu pokazivanje pomeraja vibracija motora bude u \ninčima (eng. inch) u sekundi (1 inch/s = 25,4 mm/s), iako to nije jedinica iz SI sistema jedinica. Međutim, \nu tehnologiji ispitivanja TMM-a vibracije su date u inčima u sekundi. \n \n7) Davač položaja mlaznika \nPoložaja mlaznika meri se pomoću avionskog potenciometarskog davača pomeraja. Ovaj davač \ndaje naponski signal (0 do 30) V koji se vodi na šesti kanal kartice HP44422A. Napon se meri preko \notpornog razdelnika (koji smanjuje ulazni napon 20 puta). Ovo se radi jer napon na potenciometarskom \ndavaču pomeraja može imati vrednost do 30 V, a kartica HP44422A  može meriti napon do 10,24 V. \n \n8) Davač razređenja vazduha u ispitnoj ćeliji dBo \nRazređenja vazduha u ispitnoj ćeliji meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri pritisak (0 do 10) mbar. Proizvođač  ovog  davača je  WIKA, \ntip  DP10. Davač se napaja sa istosmernim naponom (10 do 30) V, a na svom izlazu daje naponski signal \n(0 do 10) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na sedmi kanal \nkartice HP44422A u slotu 1. Klasa tačnosti davača je 0,5 %  mernog opsega. \n \n9) Davač barometarskog pritiska vazduha u ispitnoj ćeliji Bo \nBarometarski pritisak vazduha u ispitnoj ćeliji meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji \nradi na piezoelektričnom principu. Ovaj davač meri pritisak (800 do 1100) mbar. Proizvođač  ovog  \ndavača je  SETRA SISTEMS, tip 270. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu \ndaje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se \nna osmi kanal kartice HP44422A u slotu 1. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n10) Davač pritiska goriva na ulazu u motor Pgum \nPritisak goriva na ulazu u motor meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri apsolutni pritisak (0 do 7) bar, pa ga je potrebno pretvoriti u \nrelativni pritisak. Relativni pritisak se dobije kada se od izmerene apsolutne vrednosti pritiska oduzme \nvrednost barometarskog pritiska Bo. Proizvođač  ovog  davača je  SETRA SISTEMS, tip 204E. Davač se \nnapaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje naponski signal (0 do 5) V koji je \nproporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na deveti kanal kartice HP44422A u \nslotu 1. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n28 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n11) Davač pritiska ulja na ulazu u motor Puum \nPritisak ulja na ulazu u motor meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 10) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndeseti kanal kartice HP44422A u slotu 1. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n12) Davač pritiska vazduha iza kompresora P2 \nPritisak vazduha iza kompresora meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 15) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \njedanaesti kanal kartice HP44422A u slotu 1. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n13) Davač pritiska startnog goriva Psg \nPritisak startnog goriva meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 7) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndvanaesti kanal kartice HP44422A u slotu 1. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n14) Davač pritiska goriva osnovnog kolektora Pgok \nPritisak goriva osnovnog kolektora meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 100) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndvadeseti kanal kartice HP44422A u slotu 2. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n15) Davač pritiska goriva dopunskog kolektora Pgdk \nPritisak goriva dopunskog kolektora meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 150) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndvadeset prvi kanal kartice HP44422A u slotu 2. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n16) Davač pritiska ulja na ulazu u hidropumpu Puuhp \nPritisak ulja na ulazu u hidropumpu meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri apsolutni pritisak (0 do 7) bar, pa ga je potrebno pretvoriti u \nrelativni pritisak. Relativni pritisak se dobije kada se od izmerene apsolutne vrednosti pritiska oduzme \nvrednost barometarskog pritiska Bo. Proizvođač  ovog  davača je  SETRA SISTEMS, tip 204E. Davač se \nnapaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje naponski signal (0 do 5) V koji je \nproporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na dvadeset drugi kanal kartice \nHP44422A u slotu 2. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n17) Davač pritiska ulja na izlazu iz hidropumpe Puihp \nPritisak ulja na izlazu iz hidropumpe meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 350) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndvadeset treći kanal kartice HP44422A u slotu 2. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n18) Davač pritiska motorskog vazduha A PmvA \nPritisak motorskog vazduha A meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 1) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n29 \n \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndvadeset četvrti kanal kartice HP44422A u slotu 2. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n19) Davač pritiska motorskog vazduha B PmvB \nPritisak motorskog vazduha B meri se pomoću elektronskog davača pritiska, koji radi na \npiezoelektričnom principu. Ovaj davač meri relativni pritisak (0 do 1) bar. Proizvođač  ovog  davača je  \nSETRA SISTEMS, tip 205-2. Davač se napaja sa istosmernim naponom 24 V, a na svom izlazu daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan pritisku koji se meri. Ovaj naponski signal vodi se na \ndvadeset peti kanal kartice HP44422A u slotu 2. Klasa tačnosti davača je 0,1 %  mernog opsega. \n \n \n \n \n3.5. NAČIN PRORAČUNA KORIGOVANIH PARAMETARA MOTORA \n \nPosle ispitivanja TMM-a na stacionarnoj ispitnoj stanici, svi izmereni parametri motora, snimljeni \nu realnim atmosferskim uslovima, preračunavaju se (koriguju) na vrednosti pri standardnim atmosferskim \nuslovima (temperatura vazduha 15,15 oC i atmosferski pritisak 1013,25 mbar). Na osnovu korigovanih \nparametara daje se finalna ocena kvaliteta izvršenog remonta TMM-a. Na osnovu ove ocene vidi se da li \nje remont TMM-a dobro obavljen ili je potrebno izvršiti dodatna podešavanja na motoru. Za TMM-re \nVIPER 632-41, VIPER 632-46 i VIPER 633-41 radi se proračun sledećih parametara: \n \n- korigovani broj obrtaja motora Nk, \n- korigovani potisak motora Rk, \n- korigovani protok goriva Qgk, \n- korigovana specifična potrošnja goriva CRk, \n- korigovana temperatura izduvnih gasova motora T4, \n- ekvivalentni prečnik izduvne cevi motora dek, \n- korisni zazor klipova hidrocilindra motora Kz. \n \n1) Korigovani broj obrtaja motora \n \n \nKorigovani broj obrtaja motora Nk (%) računa se prema sledećoj formuli: \n \n288,15\n(\n)\n1\nNk\nN\ndNin\nT k\n\n\n\n \n(3.1) \ngde je: \n \nN (%) – izmereni broj obrtaja motora, \n \ndNin (%) – greška instrumenta za merenje broja obrtaja motora, \n \nT1 (oC) – izmerena temperatura vazduha na ulazu u motor, u stepenima Celziusa,  \n \nT1k (K) – temperatura vazduha na ulazu u motor, u Kelvinima, koja se računa prema sledećoj \nformuli: \n \n1\n1 273,15\nT k\nT\n\n\n \n(3.2) \n \n2) Korigovani potisak motora \n \n \nKorigovani potisak motora Rk, je prema tehnologiji ispitivanja TMM-a, dat u jedinici libri sile (lbs) \ni računa se prema sledećoj formuli: \n \n1\n1013,25\n(\n)\n1\nT\nRk\nR\ndRin\nR\nB\n\n\n\n\n \n(3.3) \n \n30 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \ngde je: \n \nR (lbs) – izmereni potisak motora, \n \ndRin (lbs) – greška instrumenta za merenje potiska motora (vrednost odstupanja instrumenta za \nmerenje potiska od nulte vrednosti kada postolje motora nije opterećeno), \n \nB0 (mbar) – barometarski pritisak vazduha okoline,  \n \n∆B0 (mbar) – razređenje vazduha u ispitnoj ćeliji,  \n \nB1 (mbar) – barometarski pritisak vazduha u ispitnoj ćeliji, koji se računa prema sledećoj formuli: \n \n1\n0\n0\nB\nB\nB\n\n\n \n(3.4) \n \n \n∆RT1 (lb) – korekcija potiska motora prema temperaturi vazduha na ulazu u motor (T1) u stepenima \nCelziusa. Ova korekcija se računa prema sledećoj formuli: \n \n∆RT1\n2,6667\n1 40\nT\n\n\n\n \n(3.5) \n \n3) Korigovani maseni protok goriva \n \n \nKorigovani maseni protok goriva Qgk (lb/h) računa se prema sledećoj formuli: \n \n1\n1013,25 288,15\n(\n)\n1\n1\nT\nQgk\nQg\ndQgin\nQg\nB\nT k\n\n\n\n\n\n \n(3.6) \n \ngde je: \n \nQg (lb/h) – izmereni maseni protok goriva, \n \ndQgin (lb/h) – greška instrumenta za merenje masenog protoka goriva, \n \nB1 (mbar) – barometarski pritisak vazduha u ispitnoj ćeliji, koji se računa prema formuli (3.4), \n \nT1k (K) – temperatura vazduha na ulazu u motor u Kelvinima, koji se računa prema formuli (3.2), \n \n∆QgT1 (lb/h) – korekcija masenog protoka goriva prema temperaturi vazduha na ulazu u motor (T1) \nu stepenima Celziusa. Ova korekcija se računa prema sledećoj formuli: \n \n∆QgT1\n4,961\n1 74,4\nT\n\n\n\n   za T1 < 15 oC \n \n∆QgT1\n5\n1 75\nT\n\n\n               za T1 ≥ 15 oC \n(3.7) \n \n4) Korigovana specifična potrošnja goriva \n \n \nKorigovana specifična potrošnja goriva se računa prema sledećoj formuli: \n \nQgk\nCRk\nRk\n\n \n(3.8) \n \ngde je: \n \nQgk (lb/h) – korigovani maseni protok goriva, koji se računa prema formuli (3.6), \n \nRk (lbs) – korigovani potisak motora, koji se računa prema formuli (3.3). \n \nKorigovana specifična potrošnja goriva CRk , se u tehnologiji ispitivanja TMM-a daje u jedinici \nlibra goriva kroz libra sile za jedan sat (lb/lbsh). \n \n5) Korigovana temperatura izduvnih gasova motora \n \n \nKorigovana temperatura izduvnih gasova motora T4k (oC) računa se prema sledećoj formuli: \n \n1\n288,15\n4\n( 4\n4\n273,15)\n4\n1\nT\nT k\nT\ndT in\nT\nT k\n\n\n\n\n\n \n(3.9) \n \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n31 \n \ngde je: \n \nT4 (oC) – izmerena temperatura izduvnih gasova motora, \n \ndT4in (oC) – greška instrumenta za merenje temperature izduvnih gasova motora, \n \nT1k (K) – temperatura vazduha na ulazu u motor u Kelvinima, koji se računa prema formuli (3.2), \n \n∆T4T1 (oC) – korekcija temperature izduvnih gasova motora prema temperaturi vazduha na ulazu u \nmotor (T1) u stepenima Celziusa. Ova korekcija se računa prema sledećoj formuli: \n \n∆T4T1\n0,5455\n1 8,1818\nT\n\n\n\n    \n(3.10) \n \n6) Ekvivalentni prečnik izduvne cevi motora \n \n \nEkvivalentni prečnik izduvne cevi, koja je sastavni deo motora, dek (mm) računa se samo za motore \nVIPER 632-41 i VIPER 632-46 prema sledećoj formuli: \n \ndek =\n\n\n0,762\n0,381\ns\nd\nn\np\n\n\n\n\n \n(3.11) \n \ngde je: \n \nds (mm) – srednji prečnik tehnološke izduvne cevi motora bez trimera, \n \nn – broj trimera VU102262 ugrađenih na motor, \n \np – broj trimera VU103115 ugrađenih na motor. \n \n7) Korisni zazor klipova hidrocilindra motora \n \n \nKorisni zazor klipova hidrocilindra motora Kz (mm) računa se za motore VIPER 633-41 prema \nsledećoj formuli: \n \nKz =\n\nH\nC\nB\nA\nB\n\n\n\n \n(3.12) \n \ngde je: \n \nC (mm) – očitana vrednost položaja mlaznika motora, pri radu motora na 95% ili 100% obrtaja bez \ndopunskog sagorevanja goriva, \n \nB (mm) – očitana vrednost položaja mlaznika motora, pri radu motora sa uključenim prekidačem \nPrinudno zatvoren mlaznik, \n \nA (mm) – očitana vrednost položaja mlaznika motora, pri radu motora na režimu Mali gas (kada je \nmlaznik motora potpuno otvoren, \n \nH (mm) – ukupan hod klipova hidrocilindra na mlazniku motora koji se uzima iz liste ispitivanja \nmotorskog agregata KDS.  \n \n \n \n3.6. ETALONIRANJE AKVIZICIONOG SISTEMA \n \nMetrologija je nauka o merenju. Merenje je skup postupaka koji imaju za cilj određivanje vrednosti \nveličine. Vrednost veličine je kvantitativan iznos veličine, uglavnom izražen u obliku proizvoda brojne \nvrednosti i merne jedinice. Rezultat merenja je vrednost dobijena merenjem koja se pripisuje mernoj \nveličini. Potpuno iskazivanje rezultata merenja treba obuhvatiti i informaciju o mernoj nesigurnosti.  \nPoznato je da su metode merenja i merna sredstva osnovni elementi mernog procesa. Pri tome se, \nnaravno, misli isključivo na ispravna merna sredstva. Merno sredstvo je ispravno ne samo kada je \nfunkcionalno ispravno, već i kada su potvrđene njegove metrološke karakteristike propisane od strane \nproizvođača. Metrološka aktivnost, u okviru koje se proveravaju metrološke karakteristike mernih \nsredstava naziva se etaloniranje. Etaloniranje je skup postupaka kojima se, u određenim uslovima, \nuspostavlja odnos između vrednosti veličine koju pokazuje merilo ili merni sistem, ili vrednosti koju \npredstavlja materijalizovana mera ili referentni materijal, i odgovarajuće vrednosti ostvarene etalonom. \n32 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nEtaloniranje instrumenata je potrebno da bi se odredilo i dokumentaovalo odstupanje pokazivanja mernog \ninstrumenta od stvarne vrednosti. To znači da instrument treba uporediti sa fizičkim etalonom. Etalon je \nmaterijalizovana mera, merni instrument ili merni sistem namenjen da definiše, ostvari, čuva ili \nreprodukuje jedinicu, odnosno jednu vrednost ili više poznatih vrednosti jedne veličine, kako bi se \npoređenjem mogle preneti na etalone nižeg reda ili merila. Pošto nije uvek moguće porediti svako merilo \nsa fizičkim etalonom, poređenje treba izvršiti po fazama sa fizičkog etalona na etalone nižeg ranga ili \nmerila. U svakoj fazi poređenja od najvišeg (primarnog) etalona do mernih instrumenta u procesu \nproizvodnje, poređenje se uvek vrši između dva instrumenta. Prvo poređenje se vrši između najvišeg \n(primarnog) etalona sa nižim (sekundarnim). Zatim između nižeg i sledećeg nižeg sve dok se poređenje \nne završi. Ova metoda stvara hijerarhiju etalona i mernih instrumenta. Hijerarhija etalona i mernih \ninstrumenata prikazana je na slici 3.5. Na vrhu piramide je međunarodni etalon, a na dnu preko mernih \ninstrumenata proizvod koji se proizvodi u fabrici.  \n \nMeđunarodni etaloni\nNacionalni\netaloni\nSekundarni etaloni\nRadni etaloni\nMerni instrumenti\nProizvodi koji se mere\n \nNacionalne metrološke laboratorije\nAkreditovane\nlaboratorije\nLaboratorije unutar firme\nMerna oprema firme\nProizvodi koji se mere\n \nSlika 3.5. Hijerarhija etalona \nSlika 3.6. Hijerarhija metroloških laboratorija \n \nEtaloniranje mernih instrumenata vrši se u metrološkim laboratorijama. Hijerarhija metroloških \nlaboratorija prikazana je na slici 3.6. Na vrhu piramide u svakoj zemlji su nacionalne metrološke \nlaboratorije, koje su nosioci razvoja metrologije u zemlji. One se brinu o primarnim etalonima u zemlji i \nobezbjeđuju njihovu sledljivost prema međunarodnim etalonima. Sledeći nivo u hijerarhiji metroloških \nlaboratorija su akreditovane laboratorije. Akreditovane laboratorije mogu biti akreditovane od domaćih ili \nmeđunarodnih akreditacionih kuća. Cilj postojanja akreditovanih laboratorija je obezbjeđenje sledljivosti \nsvakog instrumenta, koji se koristi za merenje finalnog proizvoda, prema fizičkom primarnom etalonu. \nAkreditovane laboratorije mogu obavljati etaloniranje samo u svojoj firmi, ali i za druge firme. Unutar \nfirme mogu postojati metrološke laboratorije koje nisu akreditovane. Međutim, da bi ispravno radile i te \nmetrološke laboratorije moraju etalonirati svoje instrumente u akreditovanim laboratorijama i time \nostvariti sledljivost do međunarodnog etalona. Neprekidni lanac poređenja naziva se lancem sledljivosti. \nOn prikazuje redoslijed i tačnost postupka prenošenja merne jedinice određene veličine. \nTermin sledljivost ima dva značenja: \n1) Osobina rezultata merenja ili vrednosti etalona preko koga se može dovesti u vezu sa nacionalnim \nili međunarodnim etalonom preko neprekidnog lanca poređenja od kojih svako ima utvrđenu \nmernu nesigurnost. \n2) Mogućnost da se utvrdi istorijat, primena ili lokacija instrumenata. \n \nDruga definicija se odnosi na praćenje traga instrumenta koji su etalonirani u laboratoriji ili na \nkorekciju pogrešnih rezultata etaloniranja. U odnosu na prvu definiciju treba napomenuti da nesigurnost \nsvake karike u lancu sledljivosti mora biti poznata. Ovo se može postići sledljivim etaloniranjem prema \nvišim etalonima. Tokom svakog poređenja merna nesigurnost je sve veća zbog uslova ponovljivosti i \nuslova okoline. U svakoj fazi poređenja se merna nesigurnost povećava i ne može se nikada smanjiti u \nodnosu na predhodne nivoe poređenja.  \n3. AKVIZICIONI SISTEM \n \n \n33 \n \nVažno gledište efikasnosti sistema etaloniranja je određivanje perioda verifikacije etaloniranog \nmernog instrumenta. Period verifikacije zavisi od: \n- \nParametara za vrednovanje radnih metoda, \n- \nTipa instrumenta, \n- \nPreporuke proizvođača, \n- \nPerioda verifikacije sličnih instrumenata, \n- \nNastajanje kvarova tokom perioda verifikacije, \n- \nIntenziteta korišćenja instrumenta, \n- \nTendencije trošenja i drifta instrumenta, \n- \nUticaja okoline (temperatura, vlažnost, vibracije itd.), \n- \nPodaci o trendu rezultata merenja dobijeni iz zapisa predhodnog etaloniranja, \n- \nZahtjevane nesigurnosti merenja, \n- \nPisanoj istoriji održavanja i servisiranja instrumenata. \n \nDa bi se našao optimalan period verifikacije, treba uspostaviti ravnotežu između dva osnovna, ali \nsuprotna kriterijuma: \n- \nRizik da etalon ili merni instrument bude izvan zahtevane tolerancije, treba da je što manji. \n- \nTroškovi etaloniranja treba da su na razumnom nivou. \n \nMetrološka laboratorija ML-16 Vazduhoplovnog Zavoda \"ORAO\"  bavi se etaloniranjem svih mernih \ninstrumenata koji se nalaze na ispitnim stanicama za ispitivanje TMM-a. Prilikom etaloniranja vodi se \nračuna da najveća dopuštena greška etalona bude najmanje tri puta manja od greške merila koje se \netalonira. Propisani period verifikacije instrumenata na ispitnoj stanici kreće se od jednog meseca (za \ninstrumente za merenje temperature), tri meseca (za instrumente za merenje pritiska, protoka goriva, \nvibracija, potiska i broja obrtaja motora) do šest meseci (za ampermetre i voltmetre). Ovako kratki periodi \nverifikacije određeni su zbog pojačanih zahteva za kontrolom kvaliteta izvršenog remonta TMM-a u VZ \n\"ORAO\". Na ovaj način se dobija veća tačnost i pouzdanost, a smanjuje nesigurnost merenja prilikom \nispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici. \nAkvizicioni sistem je ispravan ne samo kada je funkcionalno ispravan već i kada se uradi njegovo \netaloniranje. Etaloniranje akvizicionog sistema obuhvata etaloniranje akviziciono-kontrolne jedinice i \netaloniranje svih signala koji od davača, ugrađenih na ispitnu stanicu, dolaze u akviziciono-kontrolnu \njedinicu. Ako je voltmetar ugrađen u akviziciono-kontrolnu jedinicu tačan i davači ispravni do greške \nmerenja nekog signala akvizicionim sistemom može uglavnom doći zbog pada napona na kablovima koji \npovezuju davače i akviziciono-kontrolnu jedinicu. Kablovi koji povezuju davače i akviziciono-kontrolnu \njedinicu na ispitnoj stanici dugi su i do 20 metara. Dužina kablova više utiče na naponske nego na stujne \nsignale sa davača. Zbog toga etaloniranje jednog mernog signala na akvizicionom sistemu predstavlja \netaloniranje kompletne merne linije od davača signala do akviziciono-kontrolne jedinice. Na ovaj način se \nskoro potpuno potiskuju svi sistematski efekti koji utiču na mernu nesigurnost pri merenju akvizicionim \nsistemom. \n  Etaloniranje signala na akvizicionom sistemu radi se programski, svaki put kada se radi \netaloniranje klasičnih instrumenata na ispitnoj stanici ili kada se pojavi razlika između pokazivanja \nakvizicionog sistema i klasičnih instrumenata na ispitnoj stanici. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n34 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \n \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \nUočeno je da prilikom ispitivanja TMM-a, radni režim ne može biti u potpunosti stacionaran, već \nuvek postoje određene varijacije merenog signala u okolini njegove vrednosti pri ustaljenom režimu. Na \nprethodnim ispitnim stanicama koje nisu raspolagale merno-akvizicionim sistemima, vremenske \nvarijacije signala se nisu mogle uzimati u obzir prilikom naknadnog proračuna korigovanih parametara \nmotora. Rezultati analize akvizicionog sistema koji je ranije razvijen za potrebe ispitivanja TMM-a tip \nMM-16 i MM-17, iskorišćeni su za formulaciju novog algoritma za akviziciju i obradu mernih signala. \nNovi algoritam je razvijen kako bi se smanjio uticaj malih promena signala oko ustaljene vrednosti u \nstacionarnim radnim režimima, odnosno smanjenjila komponente merne nesigurnosti tip A. \nRadom akvizicionog sistema upravlja korisnički program koji se izvršava na personalnom računaru. \nProgram određuje vrste merenja koje treba obaviti i njihov vremenski raspored, oblik i vremenski \nraspored mernih podataka koje daju merni instrumenti, kao i vrste matematičkih operacija koje izvodi \nračunar nad tim podacima, pre njihovog alfanumeričkog ili grafičkog predstavljanja. Korisnički  program \nza akviziciju parametara TMM-a na ispitnoj stanici sastoji se od dva dela: \n- \nuslužnih programa i \n- \nglavnog programa. \n \n \n4.1. USLUŽNI PROGRAMI \n \nUslužni programi sastoje se od rutina (podprograma, procedura, raznih biblioteka) koje se odnose na \nprogramiranje i saobraćaj mernih podataka od računara prema akviziciono-kontrolnoj jedinici HP3497A i \nod akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A prema računaru. Uslužni programi su pisani u programskom \npaketu VEE Pro 6.0. (čija je osnovna namena upravljanje i merenje Hewlett-Packard mernim \ninstrumentima, te obrada i prikaz izmerenih vrednosti). Programski paket VEE Pro 6.0.  je objektno \norentisan. Program se pravi tako što se sastavlja iz gotovih blokova.  \n \n \n \nSlika 4.1. Izgled dela programa za merenje parametara motora napisanog u VEE Pro 6.0. \n36 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nSvaki blok predstavlja niz naredbi koje čine jednu celinu (n.p. IF, FOR, UNTIL BREAK petlje, \nmatematičke funkcije, brojači, grafici, displeji, dugmad i dr.). Programer ove gotove blokove prilagođava \nsvome programu i povezuje ih u jednu celinu. Na slici 4.1. prikazan je izgled dela programa napisanog u \nprogramskom paketu VEE Pro 6.0. za merenje pomoću akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A. \nOsnovni cilj pri pisanju uslužnih programa je da sekcije koje rukuju odvojenim zadacima \npredstavljaju samostalne jedinice unutar programa. Ovakva podela programa je: \n \n1) omogućila lakše pisanje programa, \n2) uprostila korekcije i pronalaženje grešaka u programu, i  \n3) olakšala razvoj programa. \n \nPrvi korak u pisanju uslužnog programa je crtanje dijagrama toka. Izrada uslužnog programa se \nnastavlja podelom programa na segmente, nakon čega se segmenti programiraju biranjem gotovih naredbi \niz biblioteka naredbi. Na kraju je potrebno omogućiti da se uslužni program može pozivati iz glavnog \nprograma, odnosno da rezultate merenja koji su rezultat uslužnog programa šalje u glavni program. \n \n \n \n4.1.1. Opis programa za merenje parametara TMM-a VIPER \n \nNa slici 4.2. prikazan je dijagram toka uslužnog programa MONITORINGVIPER napisanog u \nprogramskom paketu VEE Pro 6.0., za merenje parametara motora VIPER. Izmerene vrednosti, koje su \nrezultat ovog pograma, koriste se u glavnom programu za proračun korigovanih parametara za sve \nstabilne radne režime (100%, 98%, 95%, Mali Gas ili režim provera LPC) motora VIPER 632-41, VIPER \n632-46 i VIPER 633-41. Nakon pokretanja programa unose se koeficijenti K i N (iz baze podataka \nKALIBRACIONI KOEFICIJENTI) za svih 19 mernih signala koji se dovode na karticu HP44710A, koji \nse mere u stacionarnim radnim režimima motora. Nakon toga pojavi se prozor prikazan na slici 4.3. Na \novom prozoru se vidi da se broj obrtaja motora N1 prikazuje u vidu simulacije analognog instrumenta sa \nkazaljkom i u vidu digitalne vrednosti koja prikazuje zadnju izmerenu vrednost. Ovo je urađeno da bi \novaj parametar bio vizuelno što uočljiviji, jer je on najbitniji za ocenu u kom radnom režimu se nalazi \nmotor. Ispod ovog displeja nalazi se displej N1sr. Ovaj displej uvek prikazuje srednju vrednost broja \nobrtaja motora od zadnjih deset merenja koja su izvršena akvizicionim sistemom. On je dodat da bi se \npoređenjem sa displejom koji stalno pokazuje trenutnu (zadnju) vrednost broja obrtaja motora, moglo \nutvrditi da li je broj obrtaja motora stabilan, odnosno da je rad motora stabilan. Ako nema velikog \nodstupanja u pokazivanju broja obrtaja motora na ova dva displeja, može se reći da motor stabilno radi i \nda se može pristupiti merenju ostalih parametara potrebnih za proračun korigovanih parametara motora. \nOvaj displej za prikaz srednje vrednosti zadnjih deset merenja broja obrtaja motora N1 napravljen je \npomoću jednog shift registra. Shift registar je gotov programski blok koji postoji u  programskom paketu \nVEE Pro 6.0. Ovaj registar je napravljen tako da u svakom trenutku pamti zadnjih deset (ili već koliko se \nprogramira) rezultata merenja koja dolaze na njegov ulaz. Na izlazu iz ovog registra stalno se računa \nsrednja vrednost od deset vrednosti koje se u tom trenutku nalaze u registru. Ovakav registar postoji za \nsvih devetnaest signala koji se mere ovim programom. Tako se kao izlazni podaci iz ovog programa, \nodnosno ulazni podaci u program za proračun korigovanih parametara, za svaki signal uzima zadnjih \ndeset merenja koja su izvršena akvizicionim sistemom.  \nTemperatura izduvnih gasova T4 prikazuje se u vidu položenog bar-grafa i u vidu digitalne vrednosti. \nOvo je urađeno da bi ovaj parametar bio, takođe, vizuelno što uočljiviji. Jer ako ova temperatura pređe \nodređene granice koje je deklarisao proizvođač, može doći do trajnog oštećenja motora. Zato operator za \nispitivanje motora treba lako da očitava ovu temperaturu i na vreme uoči eventualno prekoračenje \ntemperature i preduzme sve potrebne mere kako bi se ova temperatura brzo smanjila. Smanjivanje ove \ntemperature radi se postepenim smanjivanjem broja obrtaja motora, pošto bi naglo smanjivanje broja \nobrtaja motora ili naglo zaustavljanje motora moglo takođe da izazove trajno oštećenje motora.  Zato je \nbar-graf programiran da se ova temperatura prikazuje zelenom bojom sve dok je u granicama koje je \ndeklarisao proizvođač motora. Čim pređe deklarisane granice, ova temperatura se prikazuje crvenom \nbojom. To je jasan znak operatoru za ispitivanje motora da nešto nije u redu i da treba brzo da preduzme \nodgovarajuće aktivnosti kako ne bi došlo do oštećenja motora. \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n37 \n \n \nStart\nPrekid\nDugme \npritisnuto\nVrednosti izmerene akvizicionim \nsistemom šalju se u glavni \nprogram za proračun parametara\nDugme\nPovratak \nDA\nNE\nNE\nDA\nKraj\nDozvoljen pristup\nKraj\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nReset\nIzlazak ka formi za \nizbor režima\nKraj\nDugme\nStart/Stop\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nNije dozvoljen pristup\nUnos koeficijenata od K1 i N1do K20 i N20 iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nMerenje naponskih signala \nsa 6 davača pritiska\nMerenje 13 naponskih signala\n13 Displeja\n za 13 signala\nOva srednja vrednos \nide u glavni program za \nproračun korigovanih \nparametara\nY1 = U1   K1 + N1\ndo\nY13 = U13   K13+N13\n\n\nDugme\nKorigovani Parametri\nDugme\nMeri Sve Pritiske\nSHIFT Registar pamti \nzadnjh 10 merenja \nsvakog signala\nIzračuna se srednja \nvrednost zadnjih 10 \nmerenja\nY1 = U1   K1 + N1\ndo\nY6 = U6   K6+N6\n\n\nOva srednja vrednos \nide u glavni program za \nproračun korigovanih \nparametara\nSHIFT Registar pamti \nzadnjh 10 merenja \nsvakog signala\nIzračuna se srednja \nvrednost zadnjih 10 \nmerenja\n6 Displeja\n za 6 pritisaka\nPonovljeno\n 11 puta\nNE\nDA\n \nSlika 4.2. Dijagram toka programa MONITORINGVIPER napisanog u VEE Pro 6.0. \n38 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \nBroj obrtaja N1 [%] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nRo [kg]                   \nRo [lb]    \n \nQg [kg/h] \nQg [lb/h] \n \n1704,59 \n3758 \n \n1705,5 \n3760 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nBo [mbar] \n \ndBo [mbar] \n \n1012,1 \n \n0,35 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPuum [bar] \n \nP2 [bar] \n \nPgum [bar] \n \n2,05 \n \n2 \n \n2,44 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPuuhp [bar] \n \nPmvA [bar] \n \nPsg [bar] \n \n \nN1sr [%] \n100,43 \n \n2,05 \n \n2 \n \n2 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT4 [oC] \n \nPuihp [bar] \n \nPmvB [bar] \n \nPgok [bar] \n \n \n2 \n \n2 \n \n2 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPgdk [bar] \n \n \n \n \n \n \n2 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nVibracije \n \n● Opseg 1.5 in/s \n \n○ Opseg 5 in/s \n \n \n \nT1 [oC]        \nT1 [F] \n \n[mm/s] \n[in/s] \n \n \n \n21,39 \n70,5 \n \n9,652 \n0,38 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nStart/Stop \n \nMeri sve \npritiske \n \nKorigovani \nparametri \n \n \nPovratak \n \n \n  \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 4.3. Izgled ekrana prilikom merenja parametara motora \n \nTemperatura vazduha na ulazu u motor T1 data je u zakonskoj jedinici stepen Celziusa i u \nFaranhajtima (1 F = 1,8  Tc [oC] + 32), t.j. u jedinici u kojoj je pokazivanje digitalnog instrumenta na \nkomandno upravljačkom pultu.  \nPotisak motora Ro dat je u zakonskoj jedinici kilogram i u librama (1 lb = 0,45359 kg), t.j. u jedinici \nu kojoj je pokazivanje digitalnog instrumenta na komandno upravljačkom pultu. \nMaseni  protok goriva Qg  dat je u zakonskoj  jedinici  kilogram na čas i u  librama  na  čas (1 lb/h = \n0,45359 kg/h), t.j. u jedinici u kojoj je pokazivanje digitalnog instrumenta na komandno upravljačkom \npultu.  \nKod vibracija na motoru meri se brzina u zakonskoj jedinici milimetri u sekundi i u inčima (eng. \ninch) u sekundi (1 in/s = 25,4 mm/s), t.j. u jedinici u kojoj je pokazivanje instrumenta na komandno \nupravljačkom pultu. Vibracije na motoru se mere pomoću analognog instrumenta. Istosmerni napon koji \nje proporcionalan pokazivanju instrumenta vodi se na akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3497A. Ovaj \ninstrument na komandno upravljačkom pultu ima sedam mernih opsega za merenje vibracija. Međutim, \nza merenje vibracija na VIPER motorima praktično se uglavnom koristi merni opseg od 1,5 in/s. Veći \nmerni opseg od 5 in/s koristi se samo ako vibracije na motoru prelaze granice koje je propisao proizvođač \nmotora, tj. kada motor nije ispravan. Zato je i napravljeno da u toku merenja vibracija akvizicionim \nsistemom, operator koji ispituje motor može izabrati sa kojim mernim opsegom se vrši merenje. Na \nakvizicionom sistemu je uvek inicijalno postavljeno da se vibracije mere sa mernim opsegom od 1,5 in/s. \nIzmerene vrednosti u zakonskim jedinicama prikazane su na levom displeju, a na desnom displeju su \nprikazane izmerene vrednosti u jedinici u kojoj je pokazivanje instrumenta na komandno upravljačkom \npultu. Postojanje dve merne jedinice za jedan merni signal opravdava se obavezom prikaza izmerenih \nvrednosti u zakonskim jedinicama SI sistema, sa jedne strane, i poređenje pokazivanja akvizicionog \nsistema i instrumenata na komandno upravljačkom pultu, sa druge strane. Čim se uoči razlika u \npokazivanju akvizicionog sistema i instrumenta na komandno upravljačkom pultu potrebno je uraditi \nvanredno etaloniranje tog mernog signala.  \n721 \n100,5 \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n39 \n \n \nMerenje parametara motora pomoću akvizicionog sistema počinje klikom miša na dugme Start/Stop \n(videti sliku 4.3). Merenje se ponavlja svake sekunde sve dok se ne zaustavi ponovnim klikom miša na \ndugme Start/Stop. Kada je pritisnuto dugme Start/Stop, odnosno dok traje merenje akvizicionim \nsistemom, nije moguć pristup dugmetu Korigovani Parametri. Akvizicioni sistem meri prvo 13 \nnaponskih signala koji su dovedeni na karticu HP44421A u slotu1 (T1, N1, T4, Ro, Qg, Vibracije, Položaj \nmlaznika (samo za motor VIPER 633-41), dBo, Bo, Pgum, Puum, P2 i Psg) i svaku vrednost izmerenog \nnapona množi sa koeficijentom K i dodaje koeficijent N za odgovarajući signal i tu vrednost prikazuje na \ndispleju za svaki signal. Pritiskom na dugme Meri sve pritiske, meri se 11 ciklusa 6 naponskih signala \nkoji su dovedeni na karticu HP44421A u slotu2 (Pgok, Pgdk, Puuhp, Puihp, PmvA i PmvB) i prikaže se \nnjihova srednja vrednost na displeju. Ovi pritisci se mere samo po potrebi jer ne ulaze u direktan proračun \nkorigovanih parametara motora. Međutim ovi pritisci ulaze u ukupni izveštaj o ispitivanju motora pa se \nzato mere na jednom mestu zajedno sa ostalim signalima. Oni se mere odvojeno da bi se povećala brzina \nmerenja i smanjila merna nesigurnost merenja signala koji ulaze u proračun korigovanih parametara \nmotora. \n \nKada se zaustavi merenje akvizicionim sistemom (klikom miša na dugme Start/Stop) tek onda \nmože da se pritisne dugme Korigovani Parametri. Kada se pritisne dugme Korigovani Parametri, za \nsvaki signal koji se meri, uzimaju se srednje vrednosti zadnjih deset merenja izmerenih akvizicionim \nsistemom i šalju u glavni program gde se sa njima radi proračun korigovanih parametara motora za \nizabrani radni režim. Kada se završi proračun korigovanih parametara na ekranu se pojavljuje forma na \nkojoj se nalaze svi izmereni parametri i proračunati korigovani parametri motora za izabrani radni režim.  \n \nAko se ne želi raditi proračun korigovanih parametara sa izmerenim vrednostima, onda je potrebno \nklikom miša pritisnuti dugme Povratak, nakon čega se prekida merenje, zatvara program \nMONITORINGVIPER i vraća se u glavni program gde se bira režim rada motora. \n \n \n \n \n4.1.2. Opis programa za snimanje krive motora \n \nNa slici 4.4. prikazan je dijagram toka uslužnog programa KRIVAMOTORA napisanog u \nprogramskom paketu VEE Pro 6.0., za merenje parametara motora VIPER. Izmerene vrednosti, koje su \nrezultat ovog pograma, koriste se u glavnom programu za proračun korigovanih parametara za radni \nrežim snimanje krive motora za motore VIPER 632-41, VIPER 632-46 i VIPER 633-41. Proizvođač ovih \nmotora je preporučio da se kriva motora snima pri: 80%, 90%, 94%, 98%, 100%, 96%, 92%, 85%, 70%, \n60%, 40%, 65% i 75%  broja obrtaja motora. Nakon pokretanja programa unose se koeficijenti K i N (iz \nbaze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI) za sedam mernih signala (T1, N1, T4, Ro, Qg, dBo, \nBo) koji se dovode na karticu HP44710A. Zatim se otvara Excel dokument EXDIJAGRAM4, ali on u \ntoku rada ovog programa nije vidljiv na ekranu. Ovaj Excel dokument sadrži tri stranice. Na prvoj stranici \nse nalazi šablon tabela za upis izmerenih, korigovanih i svedenih korigovanih parametara motora. Na \ndrugoj stranici se nalazi napravljena šablon tabela u koju se upisuju podaci na osnovu kojih se crtaju četri \nkrive motora. Na trećoj strani napravljen je šablon dijagram za prikaz četri krive motora u funkciji broja \nobrtaja motora. Ovaj Excel dokument napravljen kao šablon, može se koristiti i za ručni unos parametara \nmotora potrebnih za crtanje četri krive motora. Nakon otvaranja Excel dokumenta pojavi se prozor \nprikazan na slici 4.5. Na ovom prozoru se vidi da postoje displeji za prikaz srednjih vrednosti zadnjih \ndeset merenja ovih sedam signala. Pored ovih sedam displeja postoji i displej za prikaz trenutne vrednosti \nbroja obrtaja motora Ntrenutno. On je dodat da bi se poređenjem sa displejom koji stalno pokazuje \ntrenutnu (zadnju) vrednost broja obrtaja motora, moglo utvrditi da li je broj obrtaja motora stabilan, \nodnosno da je rad motora stabilan. Ako nema velikog odstupanja u pokazivanju broja obrtaja motora na \nova dva displeja, može se reći da motor stabilno radi i da se može pristupiti merenju ostalih parametara. \n40 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nStart\nPrekid\nDugme \npritisnuto\nVrednosti izmerene akvizicionim \nsistemom šalju se u glavni \nprogram za proračun parametara\nDugme\nPovratak \nDA\nNE\nNE\nDA\nKraj\nDozvoljen pristup\nKraj\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nIzlazak ka formi za izbor režima i \nZatvaranje Excel dokumenta\nKraj\nDugme\nStart/Stop\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nNije dozvoljen pristup\nUnos koeficijenata od K1 i N1 do K7 i N7 iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nMerenje 7 signala potrebnih za snimanje krive motora\n7 Displeja\n za 7 signala\nY1 = U1   K1 + N1\ndo\nY7 = U7    K7 + N7\n\n\nDugme\nIzveštaj\nSHIFT Registar pamti zadnjh 10 merenja\nIzračuna se srednja vrednost zadnjih 10 merenja\nPonovljeno\n 15 puta\nNE\nDA\nReset\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nDugme\nSpasi Merenje\nTačka = 0\nDugme\nPonovi Tačku\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nTačka = Tačka + 1\nPrikaz spašenih vrednosti i-te \ntačke za N, R, Qg i T4\nSpašavanje srednje vrednosti \nzadnjih 10 merenja i-te tačke\nPrikaz Tačke\nTačka = Tačka - 1\nOtvaranje Excel dokumenta EXDIJAGRAM4\nU Excel\nDokument\nZatvaranje Excel \ndokumenta\nZatvaranje Excel \ndokumenta\nSlika 4.4. Dijagram toka programa KRIVAMOTORA napisanog u VEE Pro 6.0. \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n41 \n \n \n \n \nSlika 4.5. Izgled ekrana prilikom snimanja krive motora \n \nDisplej za prikaz srednje vrednosti uvek zadnjih deset merenja broja obrtaja motora napravljen je \npomoću jednog shift registra. Shift registar je gotov programski blok koji postoji u  programskom paketu \nVEE Pro 6.0. Ovaj registar je napravljen da u svakom trenutku pamti zadnjih deset (ili već koliko se \nprogramira) rezultata merenja koja dolaze na njegov ulaz. Na izlazu iz ovog registra računa se srednja \nvrednost od deset vrednosti koje se u tom trenutku nalaze u registru. Ovakav registar postoji i za ostalih \nšest signala koji se mere ovim uslužnim programom. Tako da se kao izlazni podaci iz ovog programa \nuzimaju srednje vrednosti zadnjih deset merenja za svaki signal koji se meri. Samo ako je broj obrtaja \nmotora stabilan mere se svi parametri za snimanje krive motora i može se pritisnuti dugme Spasi \nMerenje. \nMerenje parametara motora pomoću akvizicionog sistema počinje klikom miša na dugme \nStart/Stop (videti sliku 4.5). Merenje se ponavlja svake sekunde sve dok se ne zaustavi ponovnim klikom \nmiša na dugme Start/Stop. Kada se motor dovede na željeni broj obrtaja i kada se broj obrtaja motora \nustabili može se pritisnuti dugme Spasi Merenje nakon čega se: \n- \nizmerene vrednosti sedam signal smeštaju se u Excel dokument EXDIJAGRAM4, \n- \nna displeju Merenje se prikaže redni broj merenja koje je spašeno (maksimalno je moguće \nsnimiti 15 tačaka za ovaj radni režim), \n- \nna četiri displeja (Ni, Ri, Qgi i T4i) za i-to merenje prikažu se snimljene vrednosti.   \nAko operator za ispitivanje motora nije zadovoljan spašenim i-tim merenjem, to merenje se može \nponoviti pritiskom na dugme Ponovi Tačku. Pritiskom na dugme Ponovi Tačku broj merenja na displeju \nMerenje se ne povećava, već se samo za i-to merenje ponovo spasi zadnja vrednost sedam signala. Bilo \nkoje i-to merenje se može ponavljati neograničen broj puta. Kada je pritisnuto dugme Start/Stop, \nodnosno dok traje merenje akvizicionim sistemom, nije moguć pristup dugmetu Izveštaj. \nKada se zaustavi merenje akvizicionim sistemom (klikom miša na dugme Start/Stop) tek onda \nmože da se pritisne dugme Izveštaj. Kada se pritisne dugme Izveštaj, za svaki signal koji se meri, \nuzimaju se srednje vrednosti zadnjih deset merenja izmerenih akvizicionim sistemom i šalju u glavni \nprogram gde se sa njima radi proračun korigovanih parametara i svedenih korigovanih parametara \nmotora. Kada se završi ovaj proračun, na ekranu se pojavljuje forma na kojoj se nalaze izračunati svedeni \nkorigovani parametri motora.  \n \nAko se ne želi raditi proračun korigovanih parametara motora sa izmerenim vrednostima, onda je \npotrebno klikom miša pritisnuti dugme Povratak, nakon čega se prekida merenje, zatvara Excel \ndokument EXDIJAGRAM4, zatvara uslužni program KRIVAMOTORA i vraća se u glavni program gde \nse bira režim rada motora. \n42 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n4.1.3. Opis programa za snimanje krive vibracija \n \nNa slici 4.6. prikazan je dijagram toka uslužnog programa KRIVAVIB napisanog u programskom \npaketu VEE Pro 6.0., za merenje parametara motora VIPER. Izmerene vrednosti, koje su rezultat ovog \npograma, koriste se u glavnom programu za pravljenje izveštaja za radni režim snimanje krive vibracija \nmotora za motore VIPER 632-41, VIPER 632-46 i VIPER 633-41.  Proizvođač ovih motora je preporučio \nda se kriva vibracija snima pri: 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 92%, \n94%, 96%, 98% i 100%  broja obrtaja motora. Nakon pokretanja programa unose se koeficijenti K i N (iz \nbaze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI) za četri merna signala (Vibracije motora, N1, T4 i \nPuum) koji se dovode na karticu HP44710A. Nakon toga pojavi se prozor prikazan na slici 4.7. Na ovom \nprozoru se vidi da postoje displeji za prikaz srednjih vrednosti zadnjih deset merenja ova četri signala. \nPored ova četri displeja postoji i displej za prikaz trenutne vrednosti broja obrtaja motora. On je dodat da \nbi se poređenjem sa displejom koji stalno pokazuje trenutnu (zadnju) vrednost broja obrtaja motora, \nmoglo utvrditi da li je broj obrtaja motora stabilan, odnosno da je rad motora stabilan. Ako nema velikog \nodstupanja u pokazivanju broja obrtaja motora na ova dva displeja, može se reći da motor stabilno radi i \nda se može pristupiti merenju ostalih parametara potrebnih za snimanje krive vibracija. Displej za prikaz \nsrednje vrednosti zadnjih deset merenja broja obrtaja motora napravljen je pomoću jednog shift registra. \nShift registar je gotov programski blok koji postoji u  programskom paketu VEE Pro 6.0. Ovaj registar je \nnapravljen tako da u svakom trenutku pamti zadnjih deset (ili već koliko se programira) rezultata merenja \nkoja dolaze na njegov ulaz. Na izlazu iz ovog registra stalno se računa srednja vrednost od deset vrednosti \nkoje se u tom trenutku nalaze u registru. Ovakav registar postoji i za ostala tri signala koji se mere ovim \nprogramom. Tako da se kao izlazni podaci iz ovog programa uzimaju srednje vrednosti zadnjih deset \nmerenja za svaki signal koji se meri. Samo ako je broj obrtaja motora stabilan mere se svi parametri za \nsnimanje krive vibracija i može se pritisnuti dugme Spasi Merenje. \nMerenje parametara motora pomoću akvizicionog sistema počinje klikom miša na dugme \nStart/Stop (videti sliku 4.7.). Merenje se ponavlja svake sekunde sve dok se ne zaustavi ponovnim \nklikom miša na dugme Start/Stop. Kada se motor dovede na željeni broj obrtaja i kada se broj obrtaja \nmotora ustabili može se pritisnuti dugme Spasi Merenje nakon čega se: \n- \nna displeju Merenje prikaže redni broj merenja koje je spašeno (maksimalno je moguće snimiti \n18 tačaka za ovaj režim), \n- \nna dva displeja (Ni i Vibi) za i-to merenje prikažu snimljene vrednosti.   \nAko nismo zadovoljni spašenim merenjem možemo ga ponoviti pritiskom na dugme Ponovi Tačku. \nPritiskom na dugme Ponovi Tačku broj merenja na displeju Merenje se ne povećava, već se samo za i-to \nmerenje ponovo spasi zadnja vrednost dva signala. Bilo koje i-to merenje se može ponavljati neograničen \nbroj puta. Kada je pritisnuto dugme Start/Stop, odnosno dok traje merenje akvizicionim sistemom, nije \nmoguć pristup dugmetu Izveštaj. \nKada se zaustavi merenje akvizicionim sistemom (klikom miša na dugme Start/Stop) tek onda \nmože da se pritisne dugme Izveštaj. Kada se pritisne dugme Izveštaj, za svaki signal koji se meri, \nuzimaju se srednje vrednosti zadnjih deset merenja izmerenih akvizicionim sistemom i šalju u glavni \nprogram gde se koriste za pravljenje izveštaja za radni režim snimanje krive vibracija motora.  \n \nAko se ne želi praviti izveštaj za radni režim snimanje krive vibracija motora sa izmerenim \nvrednostima, onda je potrebno klikom miša pritisnuti dugme Povratak, nakon čega se prekida merenje, \nzatvara uslužni program KRIVAVIB i vraća se u glavni program gde se bira režim rada motora. \n \n \n4.1.4. Prva verzija programa za merenje parametara TMM MM-16 i MM-17 \n \n  \nNa slici 4.8. prikazan je dijagram toka prve verzije uslužnog programa MONITORING 17, \nnapisanog u programskom paketu VEE Pro 6.0., za merenje parametara TMM-a. Izmerene vrednosti, koje \nsu rezultat ovog pograma, koriste se u glavnom programu za proračun korigovanih parametara za sve \nstabilne radne režime motora tip MM-16 i MM-17. Nakon pokretanja programa unose se koeficijenti K i \nN (iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI) za svih 20 mernih signala koji se dovode na \nkarticu HP 44710A i koji se mere u stacionarnim režimima rada motora. Nakon toga pojavi se prozor \nprikazan na slici 4.9.  \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n43 \n \n \nStart\nPrekid\nDugme \npritisnuto\nVrednosti izmerene akvizicionim \nsistemom šalju se u glavni \nprogram za proračun parametara\nDugme\nPovratak \nDA\nNE\nNE\nDA\nKraj\nDozvoljen pristup\nKraj\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nIzlazak ka formi za \nizbor režima\nKraj\nDugme\nStart/Stop\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nNije dozvoljen pristup\nUnos koeficijenata K1 i N1do K4 i N4 iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nMerenje 4 signala potrebnih za snimanje krive vibracija\n4 Displeja\n za 4 signala\nY1 = U1  K1 + N1\ndo\nY4 = U4   K4 + N4\n\n\nDugme\nIzveštaj\nSHIFT Registar pamti zadnjh 10 merenja\nIzračuna se srednja vrednost zadnjih 10 merenja\nPonovljeno\n 18 puta\nNE\nDA\nReset\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nDugme\nSpasi Merenje\nTačka = 0\nDugme\nPonovi Tačku\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nTačka = Tačka + 1\nPrikaz spašenih vrednosti i-te tačke \nza broj obrtaja N i Vibracije motora\nSpašavanje srednje vrednosti \nzadnjih 10 merenja i-te tačke\nPrikaz Tačke\nTačka = Tačka - 1\nSlika 4.6. Dijagram toka programa KRIVAVIB napisanog u VEE Pro 6.0. \n44 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \nSlika 4.7. Izgled ekrana prilikom snimanja krive vibracija motora \n \nNa ovom prozoru se vidi da se broj obrtaja motora N1 i N2 prikazuju u vidu simulacije analognog \ninstrumenta sa kazaljkom i u vidu digitalne vrednosti. Ovo je urađeno da bi ova dva parametra bili \nvizuelno što uočljiviji, jer su oni najbitniji za ocenu u kom radnom režimu se nalazi motor.  \nTemperatura izduvnih gasova T4 prikazuje se u vidu položenog bar-grafa i u vidu digitalne vrednosti. \nOvo je urađeno da bi ovaj parametar bio, takođe, vizuelno što uočljiviji. Jer ako ova temperatura pređe \nodređene granice koje je deklarisao proizvođač, može doći do trajnog oštećenja motora. Zato operator za \nispitivanje motora treba lako da očitava ovu temperaturu i na vreme uoči eventualno prekoračenje \ntemperature i preduzme sve potrebne mere kako bi se ova temperatura brzo smanjila. Smanjivanje ove \ntemperature se radi postepenim smanjivanjem broja obrtaja motora, pošto bi naglo smanjivanje broja \nobrtaja motora ili naglo zaustavljanje motora moglo takođe da izazove trajno oštećenje motora. Bar-graf \nje programiran da se ova temperatura prikazuje zelenom bojom sve dok je u granicama koje je deklarisao \nproizvođač motora. Čim pređe deklarisane granice, ova temperatura se prikazuje crvenom bojom. To je \njasan znak operatoru za ispitivanje motora da nešto nije u redu i da treba brzo da preduzme odgovarajuće \naktivnosti kako nebi došlo do oštećenja motora. \nPotisak motora Ro dat je u zakonskoj jedinici kg i u librama (1 lb = 0,45359 kg), t.j. u jedinici u kojoj \nje pokazivanje digitalnog instrumenta na komandno upravljačkom pultu.  \nPritisci Bo, dBo i Hs dati su zakonskoj jedinici mbar i u inčima žive (1 inHg = 33,8639 mbar), t.j. u \njedinici u kojoj je pokazivanje vodenih stubova na komandno upravljačkom pultu.  \nPritisci P2, P2bar, P2' i P2'' dati su zakonskoj jedinici bar i u inčima žive (1 inHg = 0,0338639 bar), \nt.j. u jedinici u kojoj je pokazivanje manometara na komandno upravljačkom pultu.  \nPritisci P2''', Pgdcn i Pgdfk dati su zakonskoj jedinici bar i u PSI (1 PSI = 0,068947 bar), t.j. u \njedinici u kojoj je pokazivanje manometara na komandno upravljačkom pultu.  \nKod vibracija na motoru meri se pomeraj u zakonskoj jedinici mm i u milsima (1 mils = 0,0254 mm), \nt.j. u jedinici u kojoj je pokazivanje instrumenta na komandno upravljačkom pultu.  \nIzmerene vrednosti u zakonskim jedinicama prikazane su na levom displeju, a na desnom displeju su \nprikazane izmerene vrednosti u jedinici u kojoj je pokazivanje instrumenta na komandno upravljačkom \npultu. \nPostojanje dve merne jedinice za jedan merni signal opravdava se obavezom prikaza izmerenih \nvrednosti u zakonskim jedinicama SI sistema, sa jedne strane, i poređenje pokazivanja akvizicionog \nsistema i instrumenata na komandno upravljačkom pultu, sa druge strane. Čim se uoči razlika u \npokazivanju akvizicionog sistema i instrumenta na komandno upravljačkom pultu potrebno je uraditi \nvanredno etaloniranje tog mernog signala.  \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n45 \n \n \nStart\nPrekid\nDugme\nKorigovani Parametri\nDugme \npritisnuto\nVrednosti izmerene akvizicionim \nsistemom šalju se u program za \nproračun parametara\nDugme\nPovratak \nDA\nNE\nNE\nDA\nKraj\nDozvoljen pristup\nKraj\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nDugme\nMeri Hs\nReset\nIzlazak ka formi za \nizbor režima\nKraj\nDugme\nStart/Stop\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nNije dozvoljen pristup\nUnos koeficijenata od K1 i N1 do K20 i N20 iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nPostaviti releje na kartici \nHP44728A za merenje Hs1\nKašnjenje 2 s\nMerenje pritiska Hs1\nPostaviti releje na kartici \nHP44728A za merenje Hs2\nKašnjenje 2 s\nMerenje pritiska Hs2\nMerenje 14 naponskih signala\nMerenje 5 temperatura \npomoću termoparova\nMerenje pritiska dBo\n14 Displeja\n za 14 signala\n5 Displej za\n 5 temperatura\nDisplej za  \nPritisak dBo\nHs = (Hs1 + Hs2) / 2\nDisplej za  \nPritisak Hs\nY1 = U1   K1 + N1\ndo\nY14 = U14   K14+N14\nT1 = T1   K15 + N15\ndo\nT5 = T5   K19+N19\ndBo = dBo   K20 + N20\nHs = Hs   K20 + N20\nPostaviti releje na kartici \nHP44728A za merenje dBo\n\n\n\n\n\n \nSlika 4.8. Dijagram toka programa MONITORING 17  pre izmene \n46 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nBroj obrtaja N1 [%] \nBroj obrtaja N2 [%] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nRo [kg]          [lb]          \n \nQg [kg/h] \n \n \n3642,4 \n \n8030 \n \n3563 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \ndBo [mbar]   [inHg] \n \nHs [mbar]    [inHg] \n \n \n10,83 \n \n0,32 \n \n160,5 \n \n4,74 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nP2 [bar]        [inHg] \n \nP2bar [bar]   [inHg] \n \n \nT4 [oC] \n \n \n7,72 \n \n228 \n \n7,58 \n \n224 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nP2' [bar]       [inHg] \n \nP2'' [bar]      [inHg] \n \n \n0,34 \n \n10 \n \n0,67 \n \n20 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT2-1 [oC] \n \nT2-3 [oC] \n \nP2''' [bar]     [PSI] \n \nPgdcn [bar]    [PSI] \n \n \n339 \n \n341 \n \n0,44 \n \n13 \n \n2,06 \n \n30 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT2-2 [oC] \n \nT2-4 [oC] \n \nPgdfk [bar]   [PSI] \n \nBo [mbar]    [inHg] \n \n \n332 \n \n336 \n \n2,75 \n \n40 \n \n964,1 \n \n28,47 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT1 [oC] \n \nVibracije [mm]    [mils] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n29,44 \n \n0,015 \n \n0,6 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nStart/Stop \n \n \nMeri Hs \n \n \nKorigovani \nparametri \n \n \nPovratak \n \n \n  \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 4.9. Izgled ekrana prilikom merenja parametara motora pre izmene \n \nMerenje parametara motora pomoću akvizicionog sistema počinje klikom miša na dugme Start/Stop \n(videti sliku 4.9.). Merenje se ponavlja svake sekunde sve dok se ne zaustavi ponovnim klikom miša na \ndugme Start/Stop. Kada je pritisnuto dugme Start/Stop, odnosno dok traje merenje akvizicionim \nsistemom, nije moguć pristup dugmetu Korigovani Parametri. Akvizicioni sistem meri prvo 14 \nnaponskih signala sa kartice HP 44710A (T1, N1, N2, Ro, Qg, Bo, P2, P2bar, P2', P2'', P2''', Pgdcn, \nPgdfk i Vibracije) i svaku vrednost izmerenog napona množi sa koeficijentom K i dodaje koeficijent N za \nodgovarajući signal i tu vrednost prikazuje na displeju za svaki signal. Zatim akvizicioni sistem meri 5 \ntemperatura (T2-1, T2-2, T2-3, T2-4 i T4) i svaku vrednost izmerene temperature množi sa koeficijentom \nK i dodaje koeficijent N za odgovarajuću temperaturu i tu vrednost prikazuje na displeju za svaku \ntemperaturu. Posle toga akvizicioni sistem meri napon sa elektronskog davača pritiska dBo množi ga sa \nkoeficijentom K i dodaje koeficijent N i tu vrednost prikazuje na displeju za pritisak dBo.   \nAko želimo da merimo pritisak Hs onda je potrebno da se pritisne dugme Meri HS. Kada se pritisne \novo dugme preko relejne kartice HP44728A uključuju se elektropneumatski ventili koji prvo propuštaju \npritisak Hs1 do davača pritiska DP-10. Sačeka se dve sekunde da se ovaj pritisak stabilizuje u instalaciji, \npa se onda akvizicionim sistemom vrši merenje naponskog signala sa davača pritiska DP-10. Zatim se \npreko relejne kartice HP44728A uključuju elektropneumatski ventili koji propuštaju pritisak Hs2 do \ndavača pritiska DP-10. Sačeka se dve sekunde da se ovaj pritisak stabilizuje u instalaciji, pa se onda \nakvizicionim sistemom vrši merenje naponskog signala sa davača pritiska DP-10. Dok traje merenje \npritisaka Hs1 i Hs2 ostali signali se ne mere. Na displeju za pritisak Hs prikazuje se srednja vrednost od \ndva izmerena pritiska Hs1 i Hs2  \n2\n)\n2\n1\n(\nHs\nHs\nHs\n\n\n . \n \nZatim se preko relejne kartice HP44728A uključuju  elektropneumatski ventili koji propuštaju \npritisak dBo do davača pritiska DP-10. Tada je merenje pritiska Hs završeno i ponovo počinje merenje \nostalih 20 signala. Da bi ponovo izmerili pritisak Hs potrebno je ponovo pritisnuti dugme Meri HS. \n700 \n100,5 \n98,9 \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n47 \n \n \nZa motor MM-17 pritisak Hs je potrebno meriti za radne režime: M1, MS, F2 i F4. \nZa motor MM-16 pritisak Hs je potrebno meriti za radne režime: M1 i MS. \nZa ostale radne režime motora nije potrebno da se meri pritisak Hs. \nKada se zaustavi merenje (klikom miša na dugme Start/Stop) tek onda može da se pritisne dugme \nKorigovani Parametri. Kada se pritisne dugme Korigovani Parametri vrednosti izmerene akvizicionim \nsistemom šalju se u glavni program gde se sa njima radi proračun korigovanih parametara motora za \nizabrani radni režim. Kada se završi proračun korigovanih parametara na ekranu se pojavljuje forma na \nkojoj se nalaze svi izmereni parametri i proračunati korigovani parametri  TMM-a za izabrani radni \nrežim.  \nAko se ne želi raditi proračun korigovanih parametara motora sa izmerenim vrednostima, onda je \npotrebno klikom miša pritisnuti dugme Povratak, nakon čega se prekida merenje, zatvara uslužni \nprogram MONITORING17 i vraćamo se u glavni program gde se bira režim rada motora. \n \n \n \n4.1.5. Izmene programa za merenje parametara TMM-a MM-16 i MM-17 \n \nNa osnovu snimljenih rezultata merenja prvobitne izvedbe merno akvizicionog sistema na ispitnoj \nstanici za ispitivanje TMM-a tip MM-16 i MM-17, uradio sam proračun merne nesigurnosti za jedan \nradni režim motora. Na osnovu praćenja rezultata merenja i proračuna merne nesigurnosti došao sam do \nodređenih zaključaka kako da se smanji merna nesigurnost merno akvizicionog sistema prilikom merenja \nparametara TMM-a. Nova rešenja u merenju parametara TMM-a akvizicionim sistemom, prvo sam \nprimenio na akvizicionom sistemu koji je razvijan za ispitivanje TMM-a tip VIPER. Posle niza praktičnih \nprovera snimanja parametara TMM-a, pokazalo se da su nova rešenja dovela do smanjena merne \nnesigurnosti merenja u odnosu na prvobitnu izvedbu merno akvizicionog sistema.  Ta nova rešenja sam \nzatim primenio i na akvizicionom sistemu za ispitivanje TMM-a tip MM-16 i MM-17. \nU prvobitno napravljenoj izvedbi akvizicionog sitema za snimanje parametara TMM-a tip MM-16 i \nMM-17, za merenje tri pritiska Hs1 (pad pritiska vazduha u uvodniku vazduha), Hs2 (pad pritiska \nvazduha u uvodniku vazduha) i dBo (razređenje vazduha u uvodniku vazduha) koristio se samo jedan \nelektronski davač pritiska. Pritisak je na ovaj davač dolazio preko mehaničkog selektora pritisaka i \nelektropneumatskih ventila. Ovim elektropneumatskim ventilima se upravljalo preko relejne kartice u \nakviziciono kontrolnoj jedinici. Ovo je bilo ekonomično rešenje. Međutim ovakav način merenja ova tri \npritiska usporio je merenje svih ostalih signala i povećao mernu nesigurnost merenja ova tri pritiska. \nPosebno veliku mernu nesigurnost imalo je merenje pritiska dBo. Vrednost ovog pritiska je u pojedinim \nradnim režimima motora oko dvadeset puta manja od vrednosti pritisaka Hs1 i Hs2. Tako da se prilikom \nmerenja ova tri pritiska, između dva merenja, pojavljivala velika razlika pritisaka na elektronskom \ndavaču. Ovo je dovodilo do slabe ponovljivosti rezultata merenja pritiska dBo, u onim radnim režimima \nmotora, gde je bilo potrebno da se mere pritisci Hs1 i Hs2. Zato je odlučeno da se nabave dva nova \nelektronska davača za merenje pritiska. Jedan davač, sa mernim opsegom od 10 mbara, uzet je za merenje \npritiska dBo. Izabrani davač za merenje pritiska dBo ima puno manji merni opseg od do tada korištenog \ndavača. Klasa tačnosti za ove davače daje se prema punom mernom opsegu davača. Na taj način značajno \nje smanjena komponenta merne nesigurnosti tip B, koja potiče od klase tačnosti davača. Drugi davač, sa \nmernim opsegom od 400 milibara, uzet je za merenje pritiska Hs2. Davač koji je u prvobitnoj izvedbi \nkorišten za merenje sva tri pritiska, sada je iskorišten samo za merenje pritiska Hs1. Mehanički selektor \npritisaka i elektropneumatski ventili se više ne koriste za merenje ova tri pritiska. Upotrebom ova nova \ndva elektronska davača pritiska povećana je brzina i pouzdanost merenja celokupnog merno akvizicionog \nsistema.   \nNa slici 4.10. prikazan je dijagram toka modernizovanog programa MONITORING17, napisanog u \nprogramskom paketu VEE Pro 6.0., za snimanje parametara TMM-a. Izmerene vrednosti, koje su rezultat \novog pograma, koriste se u glavnom programu za proračun korigovanih parametara motora za sve \nstabilne radne režime motora tip MM-16 i MM-17. Nakon pokretanja programa unose se koeficijenti K i \nN (iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI) za 22 merna signala koji se dovode na karticu \nHP44710A. Nakon toga pojavi se prozor prikazan na slici 4.11.  \n48 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nStart\nPrekid\nDugme\nKorigovani Parametri\nDugme \npritisnuto\nVrednosti izmerene akvizicionim \nsistemom šalju se u program za \nproračun parametara\nDugme\nPovratak \nDA\nNE\nNE\nDA\nKraj\nDozvoljen pristup\nKraj\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nDugme\nMeri Hs\nIzlazak ka formi za \nizbor režima\nDugme\nStart/Stop\nDugme \npritisnuto\nDA\nNE\nNije dozvoljen pristup\nUnos koeficijenata K1 i N1do K22 i N22 iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nDugme \npritisnuto\nNE\nDA\nMerenje 2 naponska signala \nHs = (Hs1 + Hs2) / 2\nDisplej za  Pritisak \nHs\n  Y21 = U21    K21 + N21\ni\n  Y22 = U22     K22 + N22\n\n\nDisplej za  Pritisak \nHs1 i Hs2\nMerenje 14 naponskih signala\nMerenje 5 temperatura \npomoću termoparova\nMerenje pritiska dBo\nDisplej za 14 signala\nDisplej za 5 \ntemperatura\nDisplej za  Pritisak \ndBo\nY1 = U1   K1 + N1\ndo\nY14 = U14   K14 + N14\nT1 = T1   K15 + N15\ndo\nT5 = T5   K19 + N19\ndBo = dBo   K20 + N20\n\n\n\n\n\nOve srednje vrednosti idu u \nglavni program za proračun \nkorigovanih parametara\nSHIFT Registar pamti zadnjh\n 10 merenja svakog signala\nIzračuna se srednja vrednost \nzadnjih 10 merenja svakog \nsignala\nSpajanje \nsignala\nKraj\n \nSlika 4.10. Dijagram toka programa MONITORING 17  posle izmene \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n49 \n \n \n \nBroj obrtaja N1 [%] \nBroj obrtaja N2 [%] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nRo [kg]          [lb]          \n \nQg [kg/h] \n \n \n3642,4 \n \n8030 \n \n3563 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \ndBo [mbar] [inHg] \n \nHs [mbar]    [inHg] \n \n \n10,83 \n \n0.32 \n \n160,5 \n \n4.74 \n \n \nN1sr [%] \n100.49 \n \n \nN2sr [%] \n98.92 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nP2 [bar]     [inHg] \n \nP2bar [bar]   [inHg]  \n \nT4 [oC] \n \n \n7,72 \n \n228 \n \n7,58 \n \n224 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nP2' [bar]      [inHg] \n \nP2'' [bar]      [inHg] \n \n \n0,34 \n \n10 \n \n0,67 \n \n20 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT2-1 [oC] \n \nT2-3 [oC] \n \nP2''' [bar]       [PSI] \n \nPgdcn [bar]   [PSI] \n \n \n339 \n \n341 \n \n0,44 \n \n13 \n \n2,06 \n \n30 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT2-2 [oC] \n \nT2-4 [oC] \n \nPgdfk [bar]     [PSI] \n \nBo [mbar]     [inHg] \n \n \n332 \n \n336 \n \n2,75 \n \n40 \n \n964,1 \n \n28,47 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nT1 [oC] \n \nVibracije [mm] [mils] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n29,44 \n \n0,015 \n \n0,6 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nStart/Stop \n \n \nMeri Hs \n \n \nKorigovani \nparametri \n \n \n \nPovratak \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 4.11. Izgled ekrana prilikom merenja parametara motora MM-16 posle izmene \n \nNa ovom prozoru se vidi da se broj obrtaja motora N1 i N2 prikazuju u vidu simulacije analognog \ninstrumenta sa kazaljkom i u vidu digitalne vrednosti. Ovo je urađeno da bi ova dva parametra bili \nvizuelno što uočljiviji, jer su oni najbitniji za ocenu u kom radnom režimu se nalazi motor. Ispod ova dva \ndispleja nalazi se displej N1sr i N2sr koji uvek prikazuje srednju vrednost zadnjih deset merenja broja \nobrtaja motora N1 odnosno N2, koja su izvršena akvizicionim sistemom. Ova dva displeja sa srednjom \nvrednošću zadnjih deset merenja broja obrtaja motora N1 i N2, dodati su da bi se poređenjem sa \ndisplejima koji stalno pokazuje trenutnu (zadnju) vrednost broja obrtaja motora, moglo utvrditi da li je \nbroj obrtaja motora stabilan, odnosno da je rad motora stabilan. Ako nema velikog odstupanja u \npokazivanju broja obrtaja motora na ova dva displeja, može se reći da motor stabilno radi i da se može \npristupiti merenju ostalih parametara potrebnih za proračun korigovanih parametara motora. Displej za \nprikaz srednje vrednosti zadnjih deset merenja broja obrtaja motora napravljen je pomoću jednog shift \nregistra. Shift registar je gotov programski blok koji postoji u  programskom paketu VEE Pro 6.0. Ovaj \nregistar je napravljen tako da u svakom trenutku pamti zadnjih deset (ili već koliko se programira) \nrezultata merenja koja dolaze na njegov ulaz. Na izlazu iz ovog registra stalno se računa srednja vrednost \nod deset vrednosti koje se u tom trenutku nalaze u registru. Ovakav registar postoji za svih dvadeset dva \nsignala koji se mere ovim programom. Tako da se kao izlazni podaci iz ovog programa, odnosno ulazni \npodaci u program za proračun korigovanih parametara, uzimaju srednje vrednosti zadnjih deset merenja \nza svaki signal koji se meri. \n Temperatura izduvnih gasova T4 prikazuje se u vidu položenog bar-grafa i u vidu digitalne vrednosti. \nOvo je urađeno da bi ovaj parametar bio, takođe, vizuelno što uočljiviji. Jer ako ova temperatura pređe \nodređene granice koje je deklarisao proizvođač, može doći do trajnog oštećenja motora. Zato operator za \nispitivanje motora treba lako da očitava ovu temperaturu i na vreme uoči eventualno prekoračenje \ntemperature i preduzme sve potrebne mere kako bi se ova temperatura brzo smanjila. Smanjivanje ove \n100.5 \n98.9 \n700 \n50 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \ntemperature se radi postepenim smanjivanjem broja obrtaja motora, pošto bi naglo smanjivanje broja \nobrtaja motora ili naglo zaustavljanje motora moglo takođe da izazove trajno oštećenje motora. Bar-graf \nje programiran da se ova temperatura prikazuje zelenom bojom sve dok je u granicama koje je deklarisao \nproizvođač motora. Čim pređe deklarisane granice, ova temperatura se prikazuje crvenom bojom. To je \njasan znak operatoru za ispitivanje motora da nešto nije u redu i da treba brzo da preduzme odgovarajuće \naktivnosti kako nebi došlo do oštećenja motora. \nPotisak motora Ro dat je u zakonskoj jedinici kg i u librama (1 lb = 0,45359 kg), t.j. u jedinici u kojoj \nje pokazivanje digitalnog instrumenta na komandno upravljačkom pultu.  \nPritisci Bo, dBo i Hs dati su zakonskoj jedinici mbar i u inčima žive (1 inHg = 33,8639 mbar), t.j. u \njedinici u kojoj je pokazivanje vodenih stubova na komandno upravljačkom pultu.  \nPritisci P2, P2bar, P2' i P2'' dati su zakonskoj jedinici bar i u inčima žive (1 inHg = 0,0338639 bar), \nt.j. u  jedinici u kojoj je pokazivanje manometara na komandno upravljačkom pultu.  \nPritisci P2''', Pgdcn i Pgdfk dati su zakonskoj jedinici bar i u PSI (1 PSI = 0,068947 bar), t.j. u \njedinici u kojoj je pokazivanje manometara na komandno upravljačkom pultu.  \nKod vibracija na motoru meri se pomeraj u zakonskoj jedinici mm i u milsima (1 mils = 0,0254 mm), \nt.j. u jedinici u kojoj je pokazivanje instrumenta na komandno upravljačkom pultu. \nIzmerene vrednosti u zakonskim jedinicama prikazane su na levom displeju, a na desnom displeju su \nprikazane izmerene vrednosti u jedinici u kojoj je pokazivanje instrumenta na komandno upravljačkom \npultu. Postojanje dve merne jedinice za jedan merni signal opravdava se obavezom prikaza izmerenih \nvrednosti u zakonskim jedinicama SI sistema, sa jedne strane, i poređenje pokazivanja akvizicionog \nsistema i instrumenata na komandno upravljačkom pultu, sa druge strane. Čim se uoči razlika u \npokazivanju akvizicionog sistema i instrumenta na komandno upravljačkom pultu potrebno je uraditi \nvanredno etaloniranje tog mernog signala.  \nMerenje parametara motora pomoću akvizicionog sistema počinje klikom miša na dugme Start/Stop \n(videti sliku 4.11.). Merenje se ponavlja svake sekunde sve dok se ne zaustavi ponovnim klikom miša na \ndugme Start/Stop. Kada je pritisnuto dugme Start/Stop, odnosno dok traje merenje, nije moguć pristup \ndugmetu Korigovani Parametri. Akvizicioni sistem meri prvo četrnaest naponskih signala sa kartice \nHP44710A (T1, N1, N2, Ro, Qg, Bo, P2, P2bar, P2', P2'', P2''', Pgdcn, Pgdfk i Vibracije) i svaku \nvrednost izmerenog napona množi sa koeficijentom K i dodaje koeficijent N za odgovarajući signal i tu \nvrednost prikazuje na displeju za svaki signal. Zatim akvizicioni sistem meri pet temperatura (T2-1, T2-2, \nT2-3, T2-4 i T4) i svaku vrednost izmerene temperature množi sa koeficijentom K i dodaje koeficijent N \nza odgovarajuću temperaturu i tu vrednost prikazuje na displeju za svaku temperaturu. Posle toga \nakvizicioni sistem meri napon sa elektronskog davača pritiska dBo množi ga sa koeficijentom K i dodaje \nkoeficijent N i tu vrednost prikazuje na displeju za pritisak dBo.   \nAko želimo da merimo pritisak Hs onda je potrebno da se pritisne dugme Meri HS. Kada se pritisne \novo dugme akvizicioni sistem, u svakom narednom mernom ciklusu, posle već navedenih dvadeset \nsignala meri napon sa elektronskog davača pritiska Hs1 i sa elektronskog davača pritiska Hs2. Svaka \nvrednost izmerenog napona množi se sa koeficijentom K i dodaje koeficijent N za odgovarajući signal. \nNa  displeju za pritisak Hs prikazuje se srednja vrednost od dva izmerena pritiska Hs1 i Hs2  \n \n2\n)\n2\n1\n(\nHs\nHs\nHs\n\n\n . \n \nZa motor MM-17 pritisak Hs je potrebno meriti za radne režime: M1, MS, F2 i F4. \nZa motor MM-16 pritisak Hs je potrebno meriti za radne režime: M1 i MS. \nZa ostale radne režime motora nije potrebno da se meri pritisak Hs. \nU prvobitnoj izvedbi merno akvizicionog sistema pritisci dBo, Hs1 i Hs2 merili su se pomoću samo \njednog elektronskog davača. Ovo je znatno usporavalo merenje ostalih signala potrebnih za proračun \nkorigovanih parametara motora. \nKada se zaustavi merenje (klikom miša na dugme Start/Stop) tek onda može da se pritisne dugme \nKorigovani Parametri. Kada se pritisne dugme Korigovani Parametri, za svaki signal koji se meri, \nuzimaju se srednje vrednosti zadnjih deset merenja izmerenih akvizicionim sistemom i šalju u glavni \nprogram gde se sa njima radi proračun korigovanih parametara motora za izabrani radni režim. Kada se \nzavrši proračun korigovanih parametara na ekranu se pojavljuje forma na kojoj se nalaze svi izmereni \nparametri i proračunati korigovani parametri  motora za izabrani radni režim.  \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n51 \n \n \nAko se ne želi raditi proračun korigovanih parametara motora sa trenutno izmerenim vrednostima, \nonda je potrebno klikom miša pritisnuti dugme Povratak, nakon čega se prekida merenje akvizicionim \nsistemom, zatvara uslužni program MONITORING17 i vraćamo se u glavni program gde se bira režim \nrada motora. \n \n \n \n4.2. GLAVNI PROGRAM \n \nGlavni program je drugi deo korisničkog programa koji opisuje operativni proces sistema i \nalgoritam mernog ciklusa. Glavni program određuje trenutak startovanja i zaustavljanja mernog procesa, \nredosled mernih ciklusa, broj merenja u jednom ciklusu i odredište mernih podataka. U njemu se \nobavljaju matematičke operacije nad izmerenim parametrima, kako bi se dobili korigovani parametri i \nautomatski napravio izveštaj o ispitivanju motora. Iz glavnog programa se pozivaju uslužni programi \nnapisani u VEE Pro 6.0., komunicira se sa bazama podataka koje su napravljene u MICROSOFT \nACCESS-u i komunicira sa MICROSOFT EXCEL dokumentima koji služe za prikaz krivih motora. \nGlavni program napisan je u programskom jeziku Visual Basic 6.0. Prvi korak u pisanju glavnog \nprograma je crtanje dijagrama toka. Na slici 4.12. prikazan je dijagram toka glavnog programa \nAKVIZICIJA napisanog u Visual Basicu 6.0., koji se koristi prilikom ispitivanja TMM-a VIPER na \nstacionarnoj ispitnoj stanici. Na slici 4.18. prikazan je deo dijagrama toka glavnog programa \nAKVIZICIJA koji opisuje programsko etaloniranje akvizicionog sistema. \nGlavni program se pokreće dvostrukim klikom miša na ikonicu sa nazivom Akvizicija koja se \nnalazi na desktopu monitora. Kada se pokrene glavni program pojavljuje se prozor na kome se bira: \n- novo ispitivanje, \n- etaloniranje akvizicionog sistema, \n- provera komunikacije između PC računara i akvizicionog sistema ili  \n- zatvaranje glavnog programa.  \n \n \n \n4.2.1. Deo glavnog programa koji opisuje merenje parametara motora \n \nAko se u glavnom programu izabere opcija novo ispitivanje na ekranu se pojavljuje prozor na kome \nispitivač treba prvo da izabere tip motora koji se trenutno ispituje: \n- VIPER 632-41,  \n- VIPER 632-46 ili  \n- VIPER 633-41. \n \nNa osnovu izabranog tipa motora koji se ispituje program se dalje grana na tri slična ali nezavisna \ndela za tri tipa motora. Odmah zatim se otvara prozor za unos serijskog broja motora i nekih parametara \n(tri parametra za motore VIPER 632-41 i VIPER 632-46, a jedan parametar za motor VIPER 633-41) iz \nliste ispitivanja agregata motora (koje je obavljeno pre postavljanja agregata na motor). Ovi parametri se \nkoriste pri proračunu korigovanih parametara motora za neke radne režime. Kada se unese serijski broj \nmotora i svi paramerti potrebni za proračun korigovanih parametara motora pojavljuje se prozor na kome \ntreba da se izabere:  \n- proračun parametara-novo ispitivanje,  \n- proračun parametara arhiva ili  \n- povratak (na predhodni prozor). \n \nAko se izabere opcija proračun parametara novo ispitivanje otvori se prozor za unos tare. Tara \npredstavlja vrednost odstupanja pokazivanje instrumenta za merenje potiska u odnosu na nulu, t.j. kada \nmerna ćelija za silu na postolju motora nije opterećena. Tara se može ukucati ručno preko tastature ili \nizmeriti automatski preko akvizicionog sistema, ali samo pre nego što se optereti merna ćelija za silu na \npostolju motora. \n52 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nIzbor\n1 Etaloniranje sistema  \n2 Novo ispitivanje\n3 Provera komunikacije između računara i akvizicije\n4 Izlaz\nUnos serijskog broja \nmotora\nEtaloniranje sistema\nStart\nKraj\n1\n2\n4\nIzabran tip motora VIPER 633-41\n1 Proračun parametara - novo ispitivanje\n2 Proračun parametara - arhiva \n3 Povratak\nIzabran tip motora\n VIPER 632-41 ili VIPER 633-41\nDalje je blok dijagram isti kao za \nmotor VIPER 633-41\nPovratak\nUnos serijskog \nbroja motora\nUnos tare za potisak motora\nIzbor režima rada iz ponuđene \nliste  od 11 režima \nMerenje\nDA\nNE\nStart programa \nMONITORINGVIPER \nnapisanog u VEE\nZavršeno merenje signala za proračun parametara\nRučni unos \nvrednosti \npotrebnih za \nproračun \nparametara\nProračun parametara TMM\nIzbor \n1 Štampanje rezultata\n2 Spašavane rezultata u bazu podataka \n3 Povratak\n4 Izlaz\nŠtampač\nBaza podataka \nPRORAČUN63341\nIzbor novog \nrežima\nKraj\nPovratak\nDA\nNE\nIzbor datuma \nispitivanja\nIzbor režima rada iz \nponuđene liste  od 11 \nrežima \nIzbor vremena \nispitivanja\nPrikaz izmerenih i korigovanih \nparametara snimljenih u bazu \nPRORAČUN63341\nIzbor\n1 Štampanje\n2 Povratak \n3 Novi režim\nPovratak\nNovi režim\n1\n2\n3\n1\n2\n3\n4\nŠtampač\n1\n2\n3\nProvera komunikacije \nizmeđu računara i akvizicije\n3\nIzbor tipa motora\n1 VIPER 632-41\n2 VIPER 632-46\n3 VIPER 633-41\n1 i 2\n3\nStart programa \nKRIVAVIB \nnapisanog u VEE\nStart programa \nKRIVAMOTORA \nnapisanog u VEE\nIzabrani \n1 Fiksni režimi\n2 Snimanje krive motora\n3 Snimanje krive vibracija\n1\n2\n3\n \nSlika 4.18. Dijagram toka glavnog programa AKVIZICIJA napisanog u Visual Basicu \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n53 \n \n \nZatim se pojavljuje prozor na kome iz ponuđene liste izabere režim rada na kome se želi ispitivati \nmotor. Za motor VIPER 632-41 i VIPER 632-46 može se izabrati sedam različitih radnih režima. A za \nmotor VIPER 633-41 može se izabrati jedanaest različitih radnih režima. Na osnovu izabranog tipa \nmotora otvara se odgovarajuća Access baza podataka (tri baze za tri tipa motora), a na osnovu izabranog \nradnog režima otvara se odgovarajuća tabela u bazi podataka. Svaki radni režim ima svoju tabelu u bazi \npodataka za smeštaj izmerenih i korigovanih parametara motora. Na ovom prozoru se bira i način unosa \nparametara motora koji su potrebni za proračun korigovanih parametara motora. Način unosa parametara \nmotora može biti: \n- \nručni (preko tastature) ili  \n- \nautomatski (pomoću akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A).  \nAko se izabere ručni unos parametara motora onda se pojavljuje prozor na kome se ručno preko \ntastature mogu uneti vrednosti za 19 signala, koji mogu ulaziti u proračun korigovanih parametara motora \ni nalaze se na izveštaju o ispitivanju motora. Pri ručnom unosu može se izabrati da se parametri motora \nunose u SI jedinicama ili u jedinicama u kojima je njihovo pokazivanje na komandno upravljačkom pultu. \nKada se ručno unesu svi parametri klikom miša na dugme Korigovani parametri radi se proračun \nkorigovanih parametara TMM-a za izabrani radni režim (isto kao i pri automatskom unosu parametara \nmotora). Ova opcija za ručni unos parametara motora je napravljena kako bi se ispitivaču na stacionarnoj \nispitnoj stanici dala mogućnost da na brz i jednostavan način dođe do podatka koliko je potrebno \npromeniti neki parametar motora, da bi korigovani parametri motora bili u granicama koje je propisao \nproizvođač TMM-a. Ova opcija se može koristiti i u slučaju kad iz bilo kog razloga, u toku ispitivanja \nmotora na stacionarnoj ispitnoj stanici, dođe do greške pri merenju akvizicionim sistemom (pojavi se \nrazlika u pokazivanju između akvizicionog sistema i instrumenata na komandno upravljačkom pultu) na \njednom ili više signala. Tada se na režimu na kome se motor ispituje akvizicionim sistemom izmere, \nspase u bazu podataka i odštampaju svi signali. Ručno se zapišu vrednosti onih signala na kojima se \npojavila greška pri merenju akvizicionim sistemom. Zatim se izabere opcija za ručni unos parametara \nmotora. Ručno se unesu vrednosti i za one signale koji su izmereni akvizicionim sistemom i za one \nsignale koji su ručno izmereni pomoću instrumenata na komandno upravljačkom pultu. \nAko se izabere automatski unos parametara motora sa akvizicionog sistema onda se pojavljuje prozor \nsa porukom da se uključi akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A, ako već nije uključena. Ako se zatim \nizabere neki od stacionarnih radnih režima: 100%, 100%DS, 99%DS, 98%, 98%DS, 95%, Mali Gas ili \nRežim provera LPC poziva se uslužni program MONITORINGVIPER, napisan u VEE Pro 6.0., za \nmerenje 19 parametara motora. Zatim se pojavljuje prozor prikazan na slici 4.3. Ovaj uslužni program je \nveć opisan u poglavlju 4.1. Kada se završi merenje parametara motora pomoću uslužnog programa \nMONITORINGVIPER, izmerene vrednosti se šalju u glavni program gde se radi proračun korigovanih \nparametara motora. Nakon završenog proračuna korigovanih parametara motora pojavljuje se prozor na \nkome se prikazuju izmereni i korigovani parametri za izabrani režim rada motora, kao što je prikazano na \nslici 4.13. Sve vrednosti izmerenih i korigovanih parametara motora koji izlaze iz dozvoljenih granica, \nkoje je propisao proizvođač motora, biće obojene crvenom bojom. Ovo u mnogome olakšava rad \nispitivaču motora jer odmah lako uočava sve parametre koji su izvan granica koje je propisao proizvođač. \nOn odmah može da donese odluku da li da prekida ispitivanje motora ili da pokuša da uradi manja \npodešavanja na motoru dok motor radi. Ako su vršena podešavanja na motoru, ispitivač ponavlja merenje \ni računanje korigovanih parametara nekoliko puta da bi se uverio da su svi izmereni i korigovani \nparametri motora u dozvoljenim ganicama ili treba uraditi dodatna podešavanja na motoru. Na ovom \nprozoru koji prikazuje izmerene i korigovane parametre motora može se izabrati:  \n- \nPrint, izmereni i korigovani parametri štampaju se na štampaču,  \n- \nSpasi, izmereni i korigovani parametri memorišu se u bazu podataka,  \n- \nNovi režim, povratak na ekran gde se bira novi režim ili  \n- \nGlavni meni, povratak na početak programa.  \nAko se izabere opcija spašavanje izmerenih i korigovanih parametara u bazu podataka, onda se \nizmereni i korigovani parametri spašavaju u bazu podataka, u tabelu sa nazivom izabranog režima. Baza \npodataka PRORAČUN63241 i PRORAČUN63246 ima 7 tabela, a baza podataka PRORAČUN63341 ima \n11 tabela.  Svaka tabela ima onoliko kolona koliko taj režim ima podataka koji treba da se spase (8 \ntekstualnih podataka plus svi izmereni i korigovani parametri motora za posmatrani režim). Za datum i \nvreme kada je obavljeno ispitivanje motora uzima se sistemski datum i vreme sa računara, čime se \notklanja mogućnost greške subjektivnog faktora prilikom unosa datuma i vremena ispitivanja. \n54 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nAko se izabere radni režim Snimanje krive vibracija poziva se uslužni program KRIVAVIB, \nnapisan u VEE Pro 6.0., za merenje 4 parametara motora. Zatim se pojavljuje prozor prikazan na slici 4.7. \nOvaj uslužni program je već opisan u poglavlju 4.1. Kada se završi merenje parametara motora pomoću \nuslužnog programa KRIVAVIB, izmerene vrednosti se šalju u glavni program gde se pravi izveštaj za \nsnimljeni režim. Izgled jednog izveštaja za režim snimanja krive vibracija prikazan je na slici 4.14. Na \novom prozoru koji prikazuje izmerene parametre snimanja krive vibracija motora može se izabrati:  \n \n- \nPrint, izmereni parametri štampaju se na štampaču,  \n- \nSpasi, izmereni parametri memorišu se u bazu podataka,  \n- \nNovi režim, povratak na ekran gde se bira novi režim ili  \n- \nGlavni meni, povratak na početak programa.  \n \n \nVZ ORAO \nIzmereni parametri  \nKorigovani parametri \nISPITNA STANICA \n \n \n \n \n \n \nVibracije [in/s] 0,38 \nVibracije [mm/s] 9,652 \n \n \n \n \n \n \nTip motora: Viper 632-41 \nT1 [F] \n70,5 \n \nT1k [oC] \n21,39 \n \n \n \n \n \n \nSerijski broj motora: 63241429Y \nT4 [oC] \n721 \n \nT4k [oC] \n695,95 \n \n \n \n \n \n \nRežim rada: 100% \nN1 [%] \n99,9 \n \nN1k [%] \n \n98,81 \n \n \n \n \n                          \n \nIspitivač: Srđan \nRo [lb] \n3760,1 \n \nRk [lb] \n3747,61 \n \n \n \n \n \n \nDatum: 5.10.2005 \nQg [lb/h] \n3758,2 \n \nQgk [lb/h] \n3649,08 \n \n \n \n \n \n \nVreme: 12:22:11 \nBo [mbar] \n1011,9 \n \nCrk [lb/(lbsh)] \n0,974 \n \n \n \n \n \n \nUnos parametara: Automatski \ndBo [mbar] \n0,35 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nBroj trimera VU102262:  2 \nPgum [bar] \n2,44 \n \nRk [kg] \n1699,87 \n \n \n \n \n \n \nBroj trimera VU103115:  0 \nPuum [bar] \n2,05 \n \nQgk [kg/h] \n1655,19 \n \n \n \n \n \n \ndek:     343,271 mm \nP2 [bar] \n7,212 \n \nCrk [kg/(kgsh)] \n0,974 \n \n \n \n \n \n \nKomentar:  \nDrugo zapuštanje \nPsg [bar] \n2,373 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPgok [bar] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPgdk [bar] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSpasi \n \n \nNovi režim \n \nPuuhp [bar] \n2,621 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPuihp [bar] \n215,36 \n \n \n \n \n \nGlavni meni \n \n \nPrint \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPmvA [bar] \n0,665 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPmvB [bar] \n0,819 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 4.13. Izgled ekrana sa izmerenim i korigovanim parametrima motora za režim 100% \n \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n55 \n \n \nVZ ORAO \nIzmereni  \n \nIzmerene \n \nIzmerene \n \nobrtaji \n \nvibracije \n \nvibracije \nISPITNA STANICA \n[%] \n \n[in/s] \n \n[mm/s] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN1  \n40,25 \n   Vib1 \n0,18 \n   Vib1 \n4,572 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nTip motora: Viper 632-41 \nN2 \n45,17 \n \nVib2   \n0,16 \n \nVib2   \n4,064 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSerijski broj motora: 63241429Y \nN3 \n50,35 \n \nVib3   \n0,32 \n \nVib3   \n8,128 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nRežim rada: Snimanje krive vibracija \nN4  \n55,27 \n \nVib4   \n0,31 \n \nVib4   \n7,874 \n \n \n \n \n                          \n \n \n                          \n \nIspitivač: Srđan \nN5 \n59,89 \n \nVib5 \n0,34 \n \nVib5 \n8,636 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nDatum: 5.10.2005 \nN6 \n64,95 \n \nVib6   \n0,28 \n \nVib6   \n7,112 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nVreme: 13:33:15 \nN7 \n70,16 \n \nVib7  \n0,26 \n \nVib7  \n6,604 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nUnos parametara: Automatski \nN8  \n75,05 \n \nVib8 \n0,26 \n \nVib8 \n6,604 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nVibmax  =  0,38  [in/s] \nN9 \n80,18 \n \nVib9  \n0,37 \n \nVib9  \n9,398 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n     pri N = 100 [%] \nN10  85,28 \n \nVib10 \n0,28 \n \nVib10 \n7,112 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN11  90,25 \n \nVib11   \n0,28 \n \nVib11   7,112 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nKomentar:  \nKriva 1 \nN12  92,13 \n \nVib12   \n0,34 \n \nVib12   8,636 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN13  94,45 \n \nVib13   \n0,33 \n \nVib13   8,382 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN14  96,15 \n \nVib14   \n0,35 \n \nVib14   8,89 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSpasi \n \n \nNovi režim \n \nN15 \n98,75 \n \nVib15   \n0,36 \n \nVib15   9,144 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN16  99,88 \n \nVib16   \n0,38 \n \nVib16   9,652 \n \n \nGlavni meni \n \n \nPrint \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN17   \n \nVib17   \n \n \nVib17    \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN18   \n \nVib18   \n \n \nVib18    \n \nSlika 4.14. Izgled ekrana sa izmerenim  parametrima motora za režim snimanje krive vibracija \n \nAko se izabere radni režim Snimanje krive Motora poziva se uslužni program KRIVAMOTORA, \nnapisan u VEE Pro 6.0., za merenje sedam parametara motora pomoću akvizicionog sistema. Način rada \novog uslužnog programa je već opisan u poglavlju 4.1. Kada se pokrene ovaj uslužni program pojavljuje \nse prozor prikazan na slici 4.5. Kada se završi merenje parametara motora pomoću programa \nKRIVAMOTORA, izmerene vrednosti se privremeno spašavaju u templejt Excel dokumenat. Zatim se \nizmerene vrednosti šalju u glavni program gde se vrši proračun korigovanih parametara i pravi izveštaj za \nsnimljeni radni režim. Izgled jednog izveštaja za režim snimanja krive motora prikazan je na slici 4.15. \nNa ovom izveštaju o ispitivanju vide se tri kolone korigovanih parametara motora (potisak R, protok \ngoriva Qg, temperatura izduvnih gasova T4 i specifična potrošnja motora Crk). Ova tri korigovana \nparametra motora zovu se svedeni korigovani parametri jer su izračunati na osnovu 95% (prva kolona), \n56 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n98% (druga kolona) i 100% (treća kolona) korigovanih obrtaja motora Nk. Na ovom prozoru koji \nprikazuje izmerene parametre snimanja krive motora može se izabrati:  \n- \nPrint, izmereni parametri štampaju se na štampaču,  \n- \nSpasi, izmereni parametri memorišu se u bazu podataka,  \n- \nNovi režim, povratak na ekran gde se bira novi režim ili  \n- \nVidi Excel, za crtanje krive motora. \n \nAko se izabere opcija Vidi Excel otvara se Excel dokument sa svim snimljenim vrednostima koje \nsluže za crtanje krive motora. U ovom Excel dokumentu na stranici Dijagrami mogu da se vide četiri \nkrive motora koje su nacrtane na osnovu korigovanih parametara motora. Na slici 4.16. prikazan je izgled \novog dijagrama sa četiri krive motora. Korigovani potisak motora Rk u funkciji korigovanog broja obrtaja \nmotora Nk, predstavljen je na ovom dijagramu plavom bojom. Korigovani protok goriva Qk u funkciji \nkorigovanog broja obrtaja motora Nk, predstavljen je na ovom dijagramu crvenom bojom. Korigovana \ntemperatura izduvnih gasova T4k u funkciji korigovanog broja obrtaja motora Nk, predstavljena je na \novom dijagramu žutom bojom. Korigovana specifična potrošnja goriva Crk u funkciji korigovanog broja \nobrtaja motora Nk, predstavljena je na ovom dijagramu zelenom bojom. \nAko se u glavnom programu izabere opcija proračun parametara arhiva otvora se prozor za unos \nserijskog broja motora po kome želimo da pretražujemo arhivu snimljenih ispitivanja motora u bazi \npodataka. U polju za unos serijskog broja motora stoji serijski broj motora koji je zadnji unešen. Arhiva \nsnimljenih parametara motora može da se pretražuje po ovom serijskom broju ili po drugom serijskom \nbroju koga unesemo. Ako se prihvata uneseni serijski broj treba pritisnuti dugme DA, nakon čega se \npojavljuje prozor prikazan na slici 4.17.  \nAko se ne želi gledati arhiva snimljenih ispitivanja motora, onda je potrebno klikom miša pritisnuti \ndugme Povratak i vraćamo se na početak programa. \n \n \nVZ ORAO ISPITNA STANICA \n \n \n \n \n \nTip motora: Viper 632-41 \nSvedeni korigovani parametri motora \n \n \n \n \n \n \n \nSerijski broj motora: 63241445 \nNk [%] \n95 \n \n98 \n \n100 \n \n \n \n \n \n \n \nRežim rada: Snimanje krive motora \nRk [lb] \n3157,07 \n \n3647,5 \n \n3941,16 \n \n \n \n \n \n \n \nIspitivač: Srđan \nQgk [lb/h] \n3103,79 \n \n3635,24 \n \n3945,32 \n \n \n \n \n \n \n \nDatum: 5.10.2005 \nT4k [oC] \n629,06 \n \n693,25 \n \n734,92 \n \n \n \n \n \n \n \nVreme: 14:25:37 \nCrk [lb/lbh] \n0,98 \n \n0,98 \n \n1 \n \n \n \n \n \n \n \nUnos parametara: Automatski \nSvedeni korigovani parametri motora \nu zakonskim jedinicama \nKomentar: Kriva 1 \n \n \n \n \n \n \n \nRk [kg] \n1432,47 \n \n1654,47 \n \n1787,67 \n \n \n \n \n \n \n \n \nQgk [kg/h] \n1407,85 \n \n1648,91 \n \n1789,56 \n \n \n \n \n \n \n \n \nCrk [kg/kgh] \n0,98 \n \n0,98 \n \n1 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSpasi \n \n \n \nNovi režim \n \n \nRučni unos \n \n \nPrint \n \n \nVidi Excel \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 4.15. Izgled ekrana sa svedenim korigovanim  parametrima motora za režim  \nsnimanje krive motora \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n57 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 4.16. Izgled dijagrama sa četiri krive motora \n \nKada se pojavi prozor prikazan na slici 4.17. iz liste (Režim rada) klikom miša treba izabrati režim \nrada motora, za koji se želi pretraživati arhiva snimljenih ispitivanja motora. Kada se izabere radni režim \npotrebno je klikom miša pritisnuti dugme DA. U levom polju (Odaberi serijski broj motora) pojaviće se \n58 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nlista svih serijskih brojeva motora za koje postoje snimljene vrednosti parametra za izabrani režim. U \npolju do njega (Odabrani serijski broj motora) pojavi se odabrani serijski broj motora po kome \npretražujemo arhivu. U polju do njega (Odaberi Datum ispitivanja za izabrani režim) pojavi se datum \nkada su za izabrani serijski broj i režim rada snimani parametri na motoru. Ako je ovo polje prazno, znači \nda za taj serijski broj motora i izabrani režim u bazi podataka nema snimljen nijedan podatak. Ako se u  \novom polju pojavi više datuma,  duplim klikom miša bira se željeni datum. Nakon toga se u polju do \nnjega (Odaberi Vreme ispitivanja za izabrani datum) pojave vremena kada su za izabrani serijski broj, \nrežim rada i datum snimanja, snimljeni parametri motora u bazu podataka. Pored svakog datuma pojavi se \ni komentar (samo ako postoji), koji dodatno opisuje izvršeno snimanje. Klikom miša na željeno vreme \npostaje aktivno dugme Pregled pre štampe. Klikom miša na dugme Pregled pre štampe otvoriće se \nprozor na kome se mogu videti snimljeni i korigovani parametri motora. Svi parametri koji izlaze iz \ndozvoljenih granica biće obojeni crvenom bojom. Klikom miša na dugme Print štampaju se izmereni i \nkorigovani parametre na štampaču. Klikom miša na dugme Povratak izlazi se iz ovog prozora i vraćamo \nse na početak programa. Klikom miša na dugme Novi režim izlazi se iz ovog prozora i vraćamo se na \nprozor prikazan na slici 4.17. na kome se može izabrati drugi radni režim za pregled arhive.  \nAko se želi pretraživati arhiva za neki drugi serijski broj motora koji se nalazi u listi u levom polju na \nslici 4.17., duplim klikom miša izabere se željeni serijski broj motora. On se pojavi u polju za odabrani \nserijski broj motora. Iz liste (Režim rada) odabere se željeni režim rada i klikom miša pritisne se dugme \nDA. Dalji postupak gledanja arhive je već opisan.  \nAko se želi pretraživati arhiva za drugi tip motora tada se klikom miša izabere opcija željenog tipa \nmotora (VIPER 632-41, VIPER 632-46 ili VIPER 633-41 u gornjem levom uglu prozora na slici 4.17.). \nZatim se odabere režim rad motora i klikom miša pritisne dugme DA. U levom polju pojavi se lista svih \nserijskih brojeva motora za koje postoje snimljeni parametri motora za izabrani režim. Izabere se željeni \nserijski broj duplim klikom miša i on se pojavi u polju za odabrani serijski broj motora. Iz liste (Režim \nrada) ponovo se odabere željeni režim rada i klikom miša pritisne dugme DA. Dalji postupak gledanja \narhive je već opisan. \n \n \n \n \nSlika 4.17. Izgled ekrana prilikom gledanja arhive snimljenih ispitivanja motora \n4. PROJEKTOVANJE I RAZVOJ SOFTVERA ZA AKVIZICIJU \n \n \n59 \n \n \nIzabrano Etaloniranje akvizicionog sistema\nUnos lozinke\nIspravna \nlozinka\nNE\nDA\nIzbor signala\nStart programa FUNKCIJE 1 napisanog u VEE\nKontrolno merenje sa starim koeficijentima K i N\nUnos svih koeficijenata K i N iz baze\n KALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nUnos vrednosti (nula ili početak mernog \nopsega) postavljene na etalonu u polje \nNULA POSTAVLJENO\nMerenje nule\nMerenje maksimalne vrednosti\nUnos vrednosti (maksimum mernog opsega) \npostavljene na etalonu u polje \nSPAN POSTAVLJENO\nKontrolno merenje sa novim koeficijentima K i N\nRačunanje koeficijenata K i N\nIzbor\n1 Spasi nove koeficijente K i N\n2 Izbor novog signala\n3 Izlaz\nIzbor novog signala \nkoji se želi etalonirati\nSpašavanje novih koeficijenata\n K i N u bazu \nKALIBRACIONI KOEFICIJENTI\nSpasi novi \nK i N\nNE\nDA\nSpašavanje novih koeficijenata\n K i N u bazu \nKALIBRACIONI KOEFICIJENTI\n1\n2\n3\nStart\nKraj\n \n \nSlika 4.18. Dijagram toka dela glavnog programa koji opisuje etaloniranje akvizicionog sistema \n60 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n4.2.2. Deo glavnog programa koji opisuje etaloniranje akvizicionog sistema \n \nEtaloniranje signala na akvizicionom sistemu radi se programski, svaki put kada se radi \netaloniranje klasičnih instrumenata na ispitnoj stanici ili kada se pojavi razlika između pokazivanja \nakvizicionog sistema i klasičnih instrumenata na ispitnoj stanici. Pretpostavio sam da je linearna zavisnost \nizmeđu stvarne vrednosti signala i vrednosti signala koja se dobije merenjem pomoću akvizicionog \nsistema, prema formuli (4.1).  Za jednačinu prave Y = K  X + N , kroz dve tačke (X1,Y1) i (X2,Y2), vidi \nsliku 4.19., potrebno je izračunati koeficijent K (nagib prave) i koeficijent N (odsečak na  Y osi). \nKoeficijent K se računa prema formuli (4.2), a koeficijent N se računa prema formuli (4.3).  \nPrilikom etaloniranja akvizicionog sistema i instrumenata na ispitnoj stanici za svaki signal koji se \nmeri akvizicionim sistemom određuju se koeficijenti K i N. Ovi koeficijenti se čuvaju u bazi podataka. \nPrilikom merenja svaki izmereni signal množi se sa koeficijentom K i na tu vrednost se dodaje koeficijent \nN. Dobijeni rezultat predstavlja stvarnu vrednost signala koji se meri i ta vrednost se u realnom vremenu \nprikazuje na monitoru akvizicionog sistema. Prilikom etaloniranje signala na akvizicionom sistemu prva \ntačka (X1,Y1) je početak mernog opsega (NULA), a druga tačka (X2,Y2) je kraj mernog opsega (SPAN).  \nNa slici 4.18. prikazan je dio dijagrama toka glavnog programa AKVIZICIJA koji opisuje \nprogramsko etaloniranje akvizicionog sistema. Ako se nakon starta glavnog programa AKVIZICIJA \nizabere opcija Etaloniranje akvizicionog sistema pojavi se prozor na kome treba da se unese lozinka. \nIspravan unos lozinke omogućava pristup delu glavnog programu u kome se radi etaloniranje \nakvizicionog sistema. Pristup ovom delu glavnog programa imaju samo radnici metrološke laboratorije \nVZ ORAO. Na ovaj način se onemogućava neovlašteni pristup delu programa za etaloniranje sistema, tj. \nneovlaštena izmena koeficijenta K i N. Kada se uđe u program za etaloniranje akvizicionog sistema prvo \nse iz ponuđene liste signala izabere signal koji se želi etalonirati. Zatim se poziva uslužni program \nFUNKCIJE napisan u VEE Pro 6.0., koji služi za merenje izabranog signala. Unose se stari koeficijenti K \ni N iz baze podataka KALIBRACIONI KOEFICIJENTI. Ako se želi proveriti da li za stare koeficijente K \ni N merni signal zadovoljava propisanu klasu tačnosti, onda se na ulazu u akvizicioni sistem simulira \nmerni signal pomoću odgovarajućeg etalona. Uradi se kontrolno merenje akvizicionim sistemom. Uporedi \nse ova vrednost sa vrednošću koju pokazuje etalon i vidi se kolika je greška merenja akvizicionog \nsistema. Ako je greška merenja unutar granice dozvoljene greške za posmatrani merni signal, onda su \nvrednosti starih koeficijenata K i N dobre i nije potrebno određivati nove vrednosti. Ako je greška \nmerenja veća od granice dozvoljene greške za posmatrani merni signal, onda je potrebno uraditi novo \netaloniranje. U polje Nula postavljeno unosi se vrednost, sa početka mernog opsega, koja je postavljena \nna etalonu sa kojim se vrši simuliranje merenog signala. Izmeri se ova vrednost  akvizicionim sistemom. \nZatim se na etalonu zada vrednost sa kraja mernog opsega posmatranog mernog signala. Vrednost \npostavljena na etalonu unosi se u polje Span postavljeno. Izmeri se ova vrednost  akvizicionim sistemom. \nIzračunaju se vrednosti novih koeficijenata K i N. Uradi se kontrolno merenje sa novim vrednostima \nkoeficijenata K i N. Ova vrednost se uporedi sa vrednošću koju pokazuje etalon i vidi se kolika je greška \nmerenja akvizicionog sistema. Ako je greška merenja unutar granice dozvoljene greške za posmatrani \nmerni signal, onda su nove vrednosti koeficijenata K i N dobre. Novi koeficijenti se mogu spasiti u bazu \npodataka ili se mogu zadržati stari koeficijenti. Prilikom izlaska iz programa za etaloniranje uvek se \npojavi pitanje: \"Da li želiš da spasiš nove koeficijente K i N\"? Tako da, i ako se zaboravilo, prilikom \nizlaska iz programa za etaloniranje mogu se spasiti nove vrednosti koeficijenata K i N u bazu podataka.  \n \nstvarna vrednost = K   izmerena vrednost + N    (4.1) \n \nK = \n2\n1\n2\n1\nX\nX\nY\nY\n\n\n                                                       (4.2) \n \nN = Y1 - X1  \n2\n1\n2\n1\nX\nX\nY\nY\n\n\n  ili  \n \nN = Y1 - X1  K                                                     (4.3) \n            \nX\nY\n(X2,, Y2)\n(X1,, Y1)\nN\n \n \nSlika 4.19. Jednačina prave kroz dve tačke \n \n \n \n5.  ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n  \nReč \"nesigurnost\" izražava sumnju, a \"merna nesigurnost\", odnosno \"nesigurnost merenja\" izražava \nsumnju u validnost rezultata merenja. Rezultat merenja je vrednost dobijena merenjem koja se pripisuje \nmernoj veličini. Potpuno iskazivanje rezultata merenja treba obuhvatiti i informaciju o mernoj \nnesigurnosti. Nesigurnost rezultata merenja je posledica nedostataka egzaktnog poznavanja vrednosti koja \nse meri. Rezultat merenja posle korigovanja za prepoznate sistematske efekte je i dalje samo procena \nmerene vrednosti zbog: \n- \nnesigurnosti koja potiče od slučajnih efekata i  \n- \nnesavršenosti korekcije za sistematske efekte. \nPostupak merenja je složen proces i obuhvata niz elemenata kao što su informacije o etalonu i merilu, \nmetodi merenja, korekcijama na dejstvo određenih uticajnih veličina, nesigurnosti sa kojom je dobijen \nrezultat i slično. Rezultat svakog realnog merenja sadrži u sebi određenu nesigurnost, što znači da se \nidealno tačna vrednost merene veličine ne može saznati. Uzroci mernih nesigurnosti mogu biti veoma \nbrojni  i po pravilu se ne mogu svi uzeti u obzir. Kada se prikazuju rezultati merenja potrebno je jasno \niskazati da li on predstavlja pokazivanje merila, korigovanu ili nekorigovanu vrednost merene veličine, i \nda li je na osnovu niza ponovljenih merenja izvršeno usrednjavanje.  \nDa bi se postigla jednoobraznost u izražavanju mernih rezultata vodeće institucije međunarodnog \nmetrološkog sistema ( BIPM, IEC, IFCC, ISO, IUPAC, IUPAP i OIML),  godine 1993. publikovale su \nUputstvo za izražavanje merne nesigurnosti (eng. Guide to the Expression of Uncertainty in \nMeasurement). Ovo uputstvo definiše harmonizovane i usaglašene metode izračunavanja i izražavanja \nmerne nesigurnosti u laboratorijama za etaloniranje i ispitivanje sa procedurom proračuna merne \nnesigurnosti. Do tada za obradu i izražavanje rezultata bila je primenjivana klasična matematička \ndisciplina, tzv. teorija grešaka. Načini obrade rezultata nisu bili ujednačeni pa je bilo teško poređenje istih \nmerenja izvršenih u različitim institucijama. \n \nObradom mernih rezultata na način opisan u Uputstvu dobija se merni rezultat, zatim merna \nnesigurnost i statistička sigurnost sa kojom važe dobijeni podaci. Pojam greška merenja odnosi se \nisključivo na razliku dobijenog rezultata i odgovarajuće vrednosti dobijene pomoću etalonskog mernog \ninstrumenta. Koncept izražavanja merne nesigurnosti iznesen u Uputstvu ima kao teorijsku podlogu isti \nmatematički aparat koji se koristi kod teorije grešaka. Međutim, metod izražavanja merne nesigurnosti je \npraktično orijentisan i može se dobro primeniti u svim eksperimentalnim merenjima. Nasuprot tome, \npolazne veličine teorije grešaka su slučajne i sistematske greške koje kao idealizovani pojmovi ne postoje \nu praksi.  \nSistematska greška predstavlja razliku između srednje vrednosti koja bi se dobila iz beskonačnog \nbroja merenja iste merene veličine, obavljenih u uslovima ponovljivosti i prave vrednosti merene veličine. \nKao i prava vrednost, tako i sistematska greška i njeni uzroci ne mogu biti u potpunosti poznati. Naime, \nsistematske greške, po klasičnoj teoriji, potiču od fizičkih veličina koje izazivaju promenu uvek iste \nveličine i znaka, dakle ona je predvidiva. Sistematske greške koje se mogu odrediti eksperimentalno ili \nproračunom mogu se eliminisati odgovarajućum korekcijom. \nNausuprot tome slučajne greške su prouzrokovane veličinama koje prouzrokuju isključivo slučajne \n(stohastičke) promene merene veličine. Slučajna greška predstavlja razliku između rezultata merenja i \nsrednje vrednosti koja bi se dobila iz beskonačnog broja merenja iste merene veličine, obavljenih u \nuslovima ponovljivosti. Ovakve pretpostavke nisu ispunjene u stvarnim merenjima, jer se može obaviti \nsamo konačan broj merenja.  \n \nNaime često jedna ista fizička veličina izaziva kako slučajne tako i sistematske efekte. Na primer, \nbrze fluktuacije temperature imaju za posledicu efekte koji odgovaraju slučajnim greškama. Međutim \nsporije temperaturske promene mogu stvarati promene koje odgovaraju sistematskim  greškama. Drugi \nprimer, gde jedna veličina istovremeno izaziva i brze i spore promene, je napon napajanja pojačavača i \nmernih mostova. Napon napajanja dobijen iz mrežnog ispravljača ima brze fluktuacije (tzv. talasnost), a \ntakođe i lagane promene koje zavise od temperature okoline i od nestabilnosti mrežnog napona. Otuda \nnapon napajanja istovremeno prouzrokuje i slučajne i sistematske efekte.  \n \nNasuprot teoriji grešaka pristup u izražavanju merne nesigurnosti dat u Uputstvu je praktično \norijentisan pa ga je moguće primeniti u analizi eksperimentalnih rezultata merenja i rezulta etaloniranja. \n \n \n62 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n 5.1. IZRAŽAVANJE MERNE NESIGURNOSTI  \n  \nMerna nesigurnost izražava interval u kome se nalazi prava vrednost fizičke veličine koja se meri i \nmože se proceniti ili eksperimentalno odrediti uz određene uslove koji ograničavaju njenu vrednost. \nJednostavnije rečeno, merna nesigurnost je parametar, pridružen rezultatu merenja, koji karakteriše \nrasipanje vrednosti koje se opravdano mogu pripisati merenoj veličini. Usvojeno je da se merna \nnesigurnost označava slovom u, (engl. Uncertainty - nesigurnost). Osnovni princip je da se svakom \npodatku o nesigurnosti pridruži odgovarajuća funkcija raspodele kao i verovatnoća, odnosno statistička \nsigurnost. Osim uobičajenih pojmova iz matematičke statistike, koriste se sledeći novi pojmovi.  \n \nStandardna merna nesigurnost u, po definiciji jednaka je standardnom odstupanju od srednje \nvrednosti u = \ns\nx\ns\n. Standardno odstupanje od srednje vrednosti\ns\nx\ns\nračuna se prema formuli 5.3. A rezultat \nviše ponovljenih merenja predstavlja srednju vrednost xs, koja se računa prema formuli 5.1. Statistička \nsigurnost koja odgovara standardnoj mernoj nesigurnosti zavisi od raspodele koja se pripisuje datom \nmerenju. Na primer u slučaju Gausove (normalne) raspodele mernih rezultata, intervalu širine jednog \nstandardnog odstupanja, xs    s, odgovara sigurnost od 68,2 %, a  intervalu širine dva standardna \nodstupanja, xs    2s, odgovara sigurnost od 95,4 %.  \n \nProširena merna nesigurnost, U ,  predstavlja umnožak standardne merne nesigurnosti i  \nkoeficijenta proširenja, k, tj. U = k u . Koeficijent k može imati vrednost u intervalu od \n3  do 3, \nzavisno od raspodele. Proširenoj mernoj nesigurnosti odgovara visoka vrednost  statističke sigurnosti. To \nznači da se merena veličina sa velikom sigurnošću nalazi u intervalu xs    U. \nU slučajevima kada se rezultatima merenja može pripisati Gausova raspodela i standardna \nnesigurnost pridružena izlaznoj proceni je dovoljno pouzdana, treba koristiti standardni koeficijent \nproširenja k = 2. Pripisanoj proširenoj nesigurnosti odgovara vrednost statističke sigurnosti od približno \n95 %. Uslovi za Gausovu raspodelu su ispunjeni u većini slučajeva koji se sreću pri poslovima \netaloniranja. Pretpostavka Gausove raspodele se ne može uvek eksperimentalno jednostavno potvrditi. \nMeđutim u slučajevima kada se nekoliko komponenti nesigurnosti (na primer N  3), izvedenih iz \nverovatnoće raspodele nezavisnih veličina koje se dobro ponašaju (npr. Gausove ili pravougaone \nraspodele), doprinose standarnoj nesigurnosti u uporedivim iznosima. Onda se na osnovu centralne \ngranične teoreme može veoma približno pretpostaviti da je raspodela izlazne veličine Gausova. Za \npreostale slučajeve tj. sve slučajeve u kojima se ne može prihvatiti pretpostavka Gausove raspodele, \nmoraju se primeniti podaci o stvarnoj verovatnoći raspodele radi dobijanja vrednosti koeficijenta \nproširenja k koji odgovara nivou statističke sigurnosti od približno 95 %.  \nU sertifikatima o etaloniranju mora se dati kompletan rezultat merenja sastavljen od procene \nmerne veličine xs  i pridružene proširene merne nesigurnosti U (tj. kao xs  U). Uz to treba dati napomenu \nsa objašnjenjem koja, uglavnom, treba da sadrži koeficijent proširenja k, funkciju raspodele izmerenih \nvrednosti i vrednost statističke sigurnosti. Sertifikat o etaloniranju potrebno je da sadrži i: \n- \nnaziv, tip, serijski broj i proizvođača merila koje se etalonira. \n- \nMernu metodu, odnosno оdrеđеni prоpis prema kome jer urađeno etaloniranje. \n- \nNаvеsti izјаvu dа је rеzultаt еtаlоnirаnjа slеdljiv dо mеđunаrоdnоg еtаlоnа ili nаciоnаlnоg \nеtаlоnа. Моgu sе nаvеsti i mеtrоlоškе kаrаktеristikе еtаlоnа kојi је kоrištеn i brој njеgоvоg \nuvеrеnjа.   \n- \nUslove okoline u toku merenja.  \n- \nDatum obavljenog etaloniranja. \n- \nPotpis lica koje je izvršilo merenje, kao i potpis njegovog rukovodioca. \n \nBrojčana vrednost merne nesigurnosti treba biti data sa najviše dva značajna broja. Brojčanu vrednost \nrezultata merenja u završnom izveštaju treba zaokružiti na poslednji značajan broj vrednosti proširene \nnesigurnosti određene za taj rezultat merenja. Međutim, ako se zaokruživanjem smanjuje vrednost merne \nnesigurnosti za više od 5 %, treba primeniti zaokruživanje na više. \n \n \n \n \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n63 \n \n5.2. IZVORI (UZROCI) NASTAJANJA MERNE NESIGURNOSTI \n \nNesigurnost rezultata merenja odražava nedostatak potpunih saznanja o vrednosti merene veličine. \nPotpuna saznanja zahtevaju beskonačnu količinu informacija o izvršenom merenju. Fenomeni doprinosa \nnesigurnosti i činjenica da se rezultat merenja ne može okarakterisati kao jedinstvena vrednost nazivaju se \nizvori nesigurnosti. Praktično su mogući mnogi izvori nesigurnosti pri merenju koji uključuju: \n \n1) nepotpuna definicija merne veličine, \n2) nesavršena realizacija definicije merne veličine, \n3) nereprezentativno uzorkovanje. Uzorak merene veličine ne predstavlja definisanu merenu \nveličinu, \n4) nesavršenost u postavci merenja, merne metode i merne procedure, \n5) neadekvatno poznavanje delovanja uslova okoline na merenje ili nesavršeno merenje istih, \n6) subjektivna greška metrologa, \n7) nesigurnost merne opreme, konačna rezolucija ili prag osetljivosti merila, \n8) netačne vrednosti mernih etalona i referentnih materijala, \n9) netačne vrednosti konstanti ili drugih parametara dobijenih od spoljašnjih izvora i korištenih pri \nizračunavanju rezultata, \n10)  aproksimacije i pretpostavke unete u proceduru i metodu merenja, softver i izračunavanje, \n11)  razlike u rezultatima merenja pri ponovljenim merenjima merne veličine uz prividno jednake \nuslove. \nOvi izvori nisu neophodno nezavisni. Neki od (1) do (10) faktora mogu doprineti faktoru (11). \n \n \n5.3.  TIPOVI MERNE NESIGURNOSTI  \n \n  \nPostoje dva osnovna tipa merne nesigurnosti: tip A i tip B. Ova podela je zasnovana isključivo na \nosnovu metoda kojima se nesigurnosti određuju. U određenim uslovima, o kojima će biti reči, koristi se i \ntzv. kombinovana merna nesigurnost.         \n  \n  \n5.3.1.  Merna nesigurnost tip A \n  \n \nMerna nesigurnost tip A određuje se isključivo metodom statističke obrade rezultata. Iz ovog sledi \nda merna nesigurnost tip A postoji samo ako se radi o merenju koje je ponovljeno više puta. Postoje dva \npodtipa procene ulazne veličine x tipa A i to kao:  \n- \nEksperimentalno standardno odstupanje srednje vrednosti \n- \nKombinovana procena \n \nEksperimentalno standardno odstupanje srednje vrednosti računa se kada se radi o ponovljenim \nmerenjima i kada se standardno odstupanje srednje vrednosti uzima kao standardna  nesigurnost tip A. \nAko su rezultati ponovljenih merenja predstavljeni uzorkom x1, x2, ... , xi, xn ,  pomoću (5.1) može se \nizačunati srednja vrednost xs koja, po pravilu predstavlja krajnju vrednost merenja,   \n          xs  = \n\nn\ni\ni\nx\nn\n1\n1\n.                                                                    (5.1) \n \nStandardna nesigurnost pojedinih elemenata jednaka je standardnom odstupanju pojedinih rezultata \nšto je dato izrazom (5.2),  \n \n              \n \n \n1\n)\n(\n2\n\n\n\n\n\nn\nx\nx\ns\nu\nn\ni\ns\ni\nA\n .                                                    (5.2)         \n                \n64 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nSrednja vrednost xs koja predstavlja rezultat merenja, ima svoje standardno odstupanje \ns\nx\ns\n, koje se \nzove standardno odstupanje srednje vrednosti. Standardno odstupanje srednje vrednosti predstavlja \nstandardnu  nesigurnost tip A, mernog rezultata,  \n \n)\n1\n(\n)\n(\n2\n\n\n\n\n\n\nn\nn\nx\nx\nn\nu\ns\nu\nn\ni\ns\ni\nA\nA\nx\nAx\ns\ns\n \n                                   (5.3) \n \n \nMerna nesigurnost tip A se određuje kada se raspolaže sa nizom od n međusobno različitih \nrezultata ponovljenih merenja. Ako je broj n dovoljno velik, srednja vrednost i njeno standardno \nodstupanje ispunjava uslove Centralne granične teoreme što znači da joj se po pravilu pridružuje  \nGausova raspodela  (nezavisno od raspodele kojoj pripadaju elementi uzorka). Pri tome raspodela \npolaznih rezultata ne mora biti Gausova. \n \nPrimer  5.1. (Merna nesigurnost tip A) \nSa digitalnim frekvencmetrom Agilent 53131A izvršeno je deset merenja frekvencije, signala koji \nse generiše pomoću generatora funkcija HP3325A (1 MHZ). Prvo je izvršeno deset merenja kada \nvremenske baze digitalnog frekvencmetra i generatora funkcija nisu bile sinhronizovane. Zatim je \nizvršeno 10 merenja kada je izvršena sinhronizacija vremenskih baza digitalnog frekvencmetra i \ngeneratora funkcija pomoću standarda vremena GPS prijemnika Symmetricom 58503B. Potrebno je \nodrediti standardnu mernu nesigurnost srednje izmerene vrednosti frekvencije pre i posle sinhronizacije \nsa GPS prijemnikom. Dobijeni rezultati merenja prikazani su u tabeli 5.1.  \n \nTabela 5.1.   Rezultati merenja  frekvencije \nR.broj \nBez sinhronizacije sa GPS prijemnikom \nSa sinhronizacijom sa GPS prijemnikom \n1.  \n1,000 001 840 MHz \n1,000 000 000 01 MHz \n2.  \n1,000 001 895 MHz \n1,000 000 000 00 MHz \n3.  \n1,000 001 802 MHz \n1,000 000 000 01 MHz \n4.  \n1,000 001 840 MHz \n1,000 000 000 00 MHz \n5.  \n1,000 001 729 MHz \n1,000 000 000 01 MHz \n6.  \n1,000 001 593 MHz \n1,000 000 000 01 MHz \n7.  \n1,000 001 616 MHz \n1,000 000 000 00 MHz \n8.  \n1,000 001 669 MHz \n1,000 000 000 01 MHz \n9.  \n1,000 001 686 MHz \n1,000 000 000 01 MHz \n10.  \n1,000 001 803 MHz \n0,999 999 999 99 MHz \n \nRešenje   \n        Srednja vrednost frekvencije za deset izvršenih merenja pre sinhronizacije je  \nfs = 1,0000017473 MHz.  \n        Standardno odstupanje frekvencije pojedinih merenja je s = 0,103 Hz. Za standardnu mernu \nnesigurnost (Tip A) frekvencije pojedinih merenja, dobija se  \nu = \ns\nx\ns\n= s / 10  = 0,0327 Hz.  \n        Srednja vrednost frekvencije za deset izvršenih merenja posle sinhronizacije sa GPS prijemnikom je \n fs = 1,000000000005 MHz.  \n        Standardno odstupanje frekvencije pojedinih merenja je s = 0,000007 Hz. Za standardnu mernu \nnesigurnost (Tip A) frekvencije pojedinih merenja, dobija se  \nu = \ns\nx\ns\n= s / 10  = 0,0000022 Hz. \n       Na osnovu analize dobijenih rezultata merenja frekvencije može su uočiti da se sinhronizacijom \nvremenske baze digitalnog frekvencmetra i generatora funkcija sa GPS prijemnikom značajno smanjuje \nkomponenta merne nesigurnosti tip A. \n \n \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n65 \n \n \n5.3.2.  Kombinovana ili objedinjena merna nesigurnost tip A \n \nKao što je rečeno, merna nesigurnost tip A dobija se statističkom obradom većeg broja rezultata \nponovljenih merenja. Međutim, praktične okolnosti često onemogućavaju da se neko merenje ponavlja \nveći broj puta, jer ponavljanje merenja značajno poskupljuje proces etaloniranja ili ispitivanja. Ako se \nmerenje izvrši samo jedanput ili manji broj puta, na primer, dva ili tri puta, dobija se uzorak koji je suviše \nmali da bi se njegovom obradom došlo do valjanih statističkih podataka.  \nMerna nesigurnost, kod ovako malih uzoraka, može se odrediti na osnovu podatka koji se naziva \nkombinovana ili objedinjena nesigurnost1. Pri pregledu nekog instrumenta u metrološkoj laboratoriji vrši \nse njegovo detaljno ispitivanje. Ono uključuje i višestruko ponavljanje merenja pri istim uslovima. Na \nosnovu jedne ili nekoliko serija ponovljenih merenja, određuje se standardno eksperimentalno odstupanje, \ntj. standardna merna nesigurnost tip A. \nKombinovana procena merne nesigurnosti tip A primenjuje se ukoliko su merenja dobro \nkarakterisana i pod statističkom kontrolom. Za merenja koja su dobro karakterizirana i statistički se \nkontrolišu može se koristiti kombinovana ili objedinjena procena varijance sp\n2 koja bolje karakteriše \nrasipanje od procenjenog standardnog odstupanja postignutog ograničenim brojem merenja. Ako imamo \nslučaj određivanja vrednosti ulazne veličine X kao aritmetičke sredine xs malog m broja nezavisnih \nmerenja, varijanca srednje vrednosti može biti procenjena  pomoću jednačine: \n \nm\ns\nx\ns\np\n2\n2\n)\n(\n\n \n \n \n(5.4) \nKombinovna procena varijance sp\n2 zasnovna na N nezavisno ponovljenih serija merenja slučajne \npromenjive se dobija iz jednačine: \n \n \n\n\n\n\n\nN\ni\ni\nN\ni\ni\ni\np\nv\ns\nv\ns\n1\n1\n2\n2\n                                                         (5.5) \n \npri čemu je si\n eksperimentalno standardno odstupanje i-te serije od ni nezavisnih ponovljenih merenja \n(koje se računa prema formuli 5.2.) i ima broj stepeni slobode vi= ni - 1. Broj stepeni slobode \nkombinovane varijance je  \n\n\n\nN\ni\ni\nv\nv\n1\n. \n \nStandardna nesigurnost se izvodi iz ove vrednosti primjenom jednačine \n \n)\nx\n(\n)\n(\ns\ns\nx\nuAp\n\n \n \npa je standardna nesigurnost zasnovna na N nezavisno ponovljenih serija merernja, pri čemu serija sa \nmalim brojem uzoraka, za koju se računa merna nesigurnost tip A, ima m merenja: \n \n \nm\ns\nx\nu\np\nAp\n\n)\n(\n \n(5.6) \n \npri čemu broj stepeni slobode za u(x) takođe iznosi v. \n \n                                                 \n1 Engleski: Pooled uncertainty \n66 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  5.2. (Kombinovana procena merne nesigurnosti tip A) \nSa digitalnim frekvencmetrom Agilent 53131A izvršeno je pet serija od po deset merenja \nfrekvencije signala koji se generiše pomoću generatora funkcija HP3325A (1 MHZ), pri čemu je izvršena \nsinhronizacija vremenskih baza digitalnog frekvencmetra i generatora funkcija pomoću standarda \nvremena GPS prijemnika Symmetricom  58503B. Dobijeni rezultati merenja prikazani su u tabeli 5.1.  Za \nsvaku seriju od deset merenja izračunata je standardna devijacija si prema formuli 5.2. Potrebno je \nodrediti kombinovanu procenu merne nesigurnosti tip A i broj stepeni slobode, ako se merenje \nfrekvencije radi 5 ili 10 puta.  \n \nTabela 5.2.   Pet serija merenja  frekvencije \nR.broj \nSerija 1 \n[MHz] \nSerija 2 \n[MHz] \nSerija 3 \n[MHz] \nSerija 4 \n[MHz] \nSerija 5 \n[MHz] \n1.  \n1,00000000001 \n1,00000000001 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n1,00000000001 \n2.  \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n1,00000000001 \n1,00000000000 \n3.  \n1,00000000001 \n1,00000000000 \n1,00000000002 \n1,00000000000 \n1,00000000001 \n4.  \n1,00000000000 \n1,00000000003 \n1,00000000002 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n5.  \n1,00000000001 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n1,00000000001 \n6.  \n1,00000000001 \n1,00000000001 \n1,00000000001 \n1,00000000001 \n1,00000000000 \n7.  \n1,00000000000 \n1,00000000001 \n0,99999999999 \n1,00000000000 \n0,99999999998 \n8.  \n1,00000000001 \n1,00000000001 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \n9.  \n1,00000000001 \n1,00000000002 \n1,00000000001 \n0,99999999999 \n0,99999999999 \n10.  \n0,99999999999 \n1,00000000001 \n0,99999999999 \n1,00000000000 \n1,00000000000 \nsi \n7,071  10-6 Hz \n9,428  10-6 Hz \n1,075  10-5 Hz \n5,674  10-6 Hz \n9,427  10-6 Hz \n  \nRešenje   \nKombinovna procena varijance sp\n2, zasnovna na N=5 nezavisno ponovljenih serija merenja \nslučajne promenjive, dobija se iz jednačine 5.5. i iznosi 7,51 x 10-11 Hz.  \nKombinovana procena merne nesigurnosti tip A koja se računa prema jednačini 5.6. za pet merenja \nfrekvencije (m = 5) iznosi uAp = 0,00000387 Hz, a za deset merenja (m = 10) iznosi uAp = 0,00000274 Hz. \nBroj stepeni slobode za jednu seriju od deset merenja je 9. Broj stepeni slobode kombinovane procene \nmerne nesigurnosti tip A za pet merenja frekvencije je 45. \n \n \n \n5.3.3.  Merna nesigurnost tip B \n   \n \nMerna nesigurnost tip B određuje se svim ostalim metodama, izuzev statističke analize. Merna \nnesigurnost tip B može se odrediti i kod pojedinačnog merenja, kada merna nesigurnost tip A ne postoji. \nValjano određivanje merne nesigurnosti tip B pretpostavlja upotrebu svih raspoloživih podataka i \nsaznanja o korištenoj mernoj opremi, o uticaju parametara okruženja na merenje, o raznim vrstama \nsmetnji i dr. Pri tome je poželjno da je metrolog koji vrši merenje iskusan, da ima što bolja teorijska \nznanja i da poznaje uticaj okruženja na merni proces.  \n \nStandardna merna nesigurnost, tip B, uB , predstavlja standardno odstupanje dobijeno analizom \nrazličitih uticaja na merni rezultat. Pri tome je neophodno da se pridruži adekvatna funkcija raspodele \novoj nesigurnosti. Kod merne nesigurnosti tip B mogu se javiti razne raspodele (najčešće Gausova, \npravougaona i trougaona). Nasuprot tome kod merne nesigurnosti tip A uglavnom je uvek reč o Gausovoj \nraspodeli.    \n \nJedan od najvažnijih izvora podataka za određivanje merne nesigurnosti tip B su katalozi i \npriručnici koje proizvođači daju uz svoj instrument. Obično su dati podaci o nesigurnosti merenja u \nzavisnosti od mernog opsega, i pri  određenim vrednostima parametara okoline, (opseg temperature, \nrelativna vlažnost i dr).  \n Sva merila u zakonskoj metrologiji, po zakonu, treba da budu pregledana na propisani način \npomoću opreme višeg nivoa tačnosti. Podaci u sertifikatu dobijenom nakon pregleda instrumenta, zajedno \nsa eventualnim dodatnim obaveštenjima stručnjaka koji su izvršili pregled, predstavljaju korisne izvore  u \nodređivanju merne nesigurnosti tip B. \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n67 \n \n  \nAnalizom merne metode treba ustanoviti da li dobijeni rezultat zaista predstavlja valjanu brojnu \nvrednost fizičke veličine koja treba da se izmeri. Na primer, pri merenju temperature nekog objekta treba \nustanoviti da li je termički kontakt termometra i objekta dobar, tj. ustanoviti da li termometar zaista meri \ntraženu temperaturu.  \n \nPri merenju otpornosti nekog otpornika, pored ostalog, treba ustanoviti da li snaga koja se razvija u \notporniku izaziva znatan porast temperature, pa time i izmenu otpornosti. Treba takođe voditi računa o \nuticaju temperature okoline, vlažnosti i atmosferskog pritiska, ako se radi o merenjima visoke tačnosti.  \n \nPoznato je da većina laboratorijskih merenja ima statički karakter, to jest očitavanje se obavlja tek \nnakon uspostavljanja stacionarnog stanja. Međutim, potpuna ustaljenost fizičkih veličina nije ostvariva u \npraksi. Tokom prikupljanja podataka merena veličina i parametri okoline imaju određenu brzinu \npromene, pa se javljaju određene dinamičke greške merenja. Instrumenti usled starenja ili primene u \nteškim radnim uslovima mogu promeniti svoje karakteristike. Neophodno je analizirati valjanosti \nalgoritama korištenih u obradi rezultata i dr.   \n  \n \n \n5.3.4. Slučajni karakter sistematskih efekata i nesigurnosti tip B \n  \n \nPre upotrebe instrumenta neophodno je da svi sistematski efekti koji utiču na grešku budu potisnuti \ndo minimuma. To se vrši postupkom etaloniranja. Nakon etaloniranja uvek postoje preostali sistematski \nefekti čije potiskivanje nije bilo mogućno. Ovi preostali efekti ponašaju se kao slučajne veličine i samim \ntim imaju svoju funkciju raspodele. Nesigurnosti tipa B prouzrokovane su sistematskim efektima koje \nnije mogućno u potpunosti otkloniti. Odgovarajući primer je otklanjanje sistematskog efekta kod \nvoltmetra usled poremećaja “nule”, tzv. nulovanje instrumenta. Pri nulovanju ulazni krajevi ispitivanog \nvoltmetra se kratko spajaju. Pri tome,  umesto očekivanog nultog napona, na izlazu se očitava  napon od, \nrecimo,  + 200 μV. Merenje sa ovako razdešenim voltmetrom davalo bi rezultate koji su sistematski \npomereni za približno toliki napon. Otuda je neophodno da se pre početka rada otkloni ovaj sistematski \nporemećaj. Kod instrumenta starije proizvodnje to se obavlja pomoću odvijača kojim se okreće \npotenciometar \"nula\" i pokazivanje indikatora dovodi do nulte vrednosti. Kod novijih voltmetra to se \npostiže pritiskom na taster “nula”, ili pri automatskom procesu provere i autokalibracije pri svakom \nuključenju instrumenta. Međutim, nakon nulovanja mogućno je uočiti da se na indikatoru kratko spojenog \ninstrumenta ipak javljaju manje promene pokazivanja reda veličine nekoliko μV. To je tzv. kratkotrajna \nnestabilnost nule. Ako bi se posmatranje produžilo, uočilo bi se dodatno sporije “šetanje” (drift) nule. \nTako da sistematski pomeraj na izlazu ipak nije u potpunosti otklonjen. Dakle zaostali sistematski efekati \nnakon korekcije (etaloniranja) imaju slučajni karakter pa im je s toga potrebno pridružiti neku od \nodgovarajućih funkcija raspodele.  \n \nIzbor raspodele za merne nesigurnosti tip B može se izvršiti pomoću serije merenja.  Time se \ndobija probni uzorak podataka sa kojima se crta histogram i sprovodi ispitivanje o tome koja je raspodela \nadekvatna. Za određivanje pogodne raspodele koriste se određeni statistički testovi. Slučajni karakter \nmerne nesigurnosti tip B ilustruje se takođe i sledećim primerima.  \n  \nPrimer  5.3. (Merna nesigurnost usled rezolucije digitalnog instrumenta) \n \nOdrediti mernu nesigurnost idealno tačnog digitalnog instrumenta, uzimajući u obzir samo \nrezoluciju instrumenta. \n \nRešenje  Na skali instrumenta očitava se vrednost merene veličine prikazana brojem od N digita. Stvarna \nvrednost merene veličine, pri tome, ima neku analognu vrednost koja se sa podjednakom verovatnoćom \nmože nalaziti u intervalu između N – ½  do N + ½  digita. U ovom slučaju sama rezolucija digitalnog \ninstrumenta od jednog digita, unosi proširenu nesigurnost od a = 0,5 digita. Svaka vrednost unutar \ngornjeg intervala podjednako je verovatna. Otuda se nesigurnosti usled rezolucije digitalnih instrumenata \npridružuje pravougaona raspodela, čije je standardno odstupanje  s = \n3\na , pa je standardna nesigurnost   \nuB = s = \n29\n,\n0\n3\n5\n,\n0\n\n  digita.   \n68 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n  \nPrimer  5.4. (Merna nesigurnost na osnovu podataka proizvođača) \n \n Komercijalni voltmetar pokazuje na svojoj skali napon V = 1,000000 V. U katalogu proizvođača \nnalazi se podatak da u tom mernom opsegu maksimalna nesigurnost  iznosi 0,002 % od očitane vrednosti \nplus 6 digita. Odrediti proširenu nesigurnost .   \n \nRešenje  Podatak iz kataloga ima smisao proširene nesigurnost U , jer je reč o garantovanim \nkarakteristikama. Proširena nesigurnost iznosi  \nU = V  0,00002 + 0,000006 = 26 V. \n \nIz tog podatka sledi da se stvarna vrednost napona nalazi u opsegu  od  \nV = 1,000000 V  26 V. \n \nUslov za izračunavanje standardne nesigurnosti je određivanje odgovarajuće raspodele na osnovu nekih \ndodatnih saznanja ili iskustava. Treba primetiti da kod ovog instrumenta nije neophodno uzimati u obzir \nnesigurnost usled digitalnog očitavanja (0,5 digita), jer je znatno manja od proširene nesigurnosti od 26 \ndigita.   \n \n \n \n 5.4. FUNKCIJE RASPODELE  \n   \n \nJedna od osnovnih postavki u konceptu merne nesigurnosti je da se svakom sistematskom efektu \npridruži neka funkcija raspodele. Samim tim može se odrediti i verovatnoća koja odgovara tom podatku. \nU pogledu pridruživanja raspodele postoji jasna razlika koncepta merne nesigurnosti  u poređenju sa \nklasičnom teorijom grešaka. U klasičnoj teoriji, funkcija raspodele se pridružuje samo slučajnim \ngrešakama. Sistematske greške se u toj teoriji posmatraju kao determinističke veličine, tj. kao veličine \nkoje nemaju slučajni karakter nego imaju konstantnu vrednost u posmatranom merenju.  \nPri obradi mernih rezultata primenjuje se nekoliko vrsta raspodela. U ovom radu razmotriću \nsledeće raspodele:   \n \n- \nGausovu ili normalnu,  \n- \nPravougaonu ili uniformna i \n- \nTrougaonu. \n  \n \n \n5.4.1. Gausova (normalna) raspodela \n \n         Eksperimentalno iskustvo pokazuje da se pri ponavljanju nekog merenja rezultati na neki način \ngrupišu oko srednje vrednosti. Na bazi eksperimentalnog iskustva i teorijskih razmatranja Gaus je \npočetkom XIX veka izveo raspodelu kojom se uspešno prikazuju rezultati merenja praćeni slučajnim \ngreškama. Ova raspodela nazvana je Gausovom ili normalnom. Grafički prikaz Gausove raspodele dat je \nna slici 5.1. Parametri Gausove raspodele su  srednja vrednost xs i standardno odstupanje s. Oko srednje \nvrednosti podjednako verovatno su raspoređena pozitivna i negativna odstupanja. U opsegu (srednja \nvrednost  standardno odstupanje) nalazi se oko 68 % rezultata. Ovo se može iskazati i drugim rečima  \nstatističkoj sigurnosti od 68 % odgovara interval rezultata (xs - s, xs + s). Važi i sledeće pravilo: svaki \npojedinačni rezultat ima verovatnoću od 68 % da se nađe u intervalu (xs - s, xs + s). Na sličan način se \npokazuje da opsegu xs  2s odgovara statistička sigurnost od 95,4 %. U opsegu xs  3s nalazi se 99,7 %, tj. \nu tom intervalu su praktično svi merni rezultati. Interval xs  3s  se naziva maksimalna greška. Ako je u \nnekom merenju poznato standardno odstupanje s, onda se rezultati sa greškom većom od   3s   obično \nodbacuju jer najverovatnije potiču od neke grube greške. \n \n \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n69 \n \np(x) \n \n                             xs - 3s        xs - 2s       xs - s             xs           xs + s        xs + 2s       xs + 3s                      X \n \nSlika 5.1. Gausova raspodela \n \n \n \n5.4.2. Pravougaona (uniformna) raspodela \n \nDijagram simetrične pravougaone raspodele prikazan je na slici 5.2. Raspodela je određena \nsrednjom vrednošću  xs  i poluširinom intervala  a. Sve vrednosti slučajne promenljive  x nalaze se u \nopsegu  x  (xs - a, xs + a), pri čemu je svaka vrednost unutar opsega podjednako verovatna. Pravougaona \nraspodela ispunjava uslov normiranosti, što znači da površina ispod krive raspodele p(x) iznosi  1. \nStandardno odstupanje za pravougaonu raspodelu računa se kao \n \n3\na\ns \n.                                                                      (5.7) \n                                              \n        p(x) \n \n                                  xs - a              xs - s \n               xs                     xs + s              xs + a             X \n \nSlika 5.2. Simetrična pravougaona raspodela sa poluširinom a \n \n \n \nU opsegu (srednja vrednost  standardno odstupanje) nalazi se oko 57 % rezultata. Pravougaona \nraspodela se najčešće primenjuje kada se raspolaže sa malo informacija o nekom instrumentu.     \n \nNa primer, iz kataloga proizvođača se pročita podatak da instrument ima klasu tačnosti 1,5 % \nmaksimalne vrednosti Um. Ako ne postoji iskustvo ili drugo saznanje o eventualnom grupisanju rezultata \noko srednje vrednosti, može se pretpostaviti da rezultati pri nekoj vrednosti merene veličine imaju \nuniformnu raspodelu sa poluširinom    a = 0,015  Um. \n \n \n \n70 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n5.4.3. Trougaona raspodela \n \nDijagram simetrične trougaone funkcije raspodele prikazana je na slici 5.3. Trougaona i \npravougaona raspodela imaju zajedničku osobinu da im je interval u kojem se nalaze rezultati ograničen. \nSa slike 5.3. vidi se da se svi rezultati nalaze u ograničenom intervalu poluširine a simetrično raspoređeni \noko srednje vrednosti xs . Osnovna karakteristika trougaone raspodele je skoncentrisanost rezultata oko \nsrednje vrednosti. To znači da su manja odstupanja rezultata od srednje vrednost verovatnija od većih \nodstupanja. Trougaona raspodela ispunjava uslov normiranosti, što znači da površina ispod krive \nraspodele p(x) iznosi  1.  \n \n     p(x) \n \n                        xs - a                          xs - s \n               xs                   xs + s                         xs + a         X \n \nSlika 5.3. Simetrična trougaona raspodela sa poluširinom a \n \nStandardno odstupanje za trougaonu raspodelu računa se kao \n6\na\ns \n.                                                                      (5.8) \nU opsegu (srednja vrednost  standardno odstupanje) nalazi se oko 65 % rezultata. Poredeći ovu \nvrednost sa statističkom sigurnošću intervala xs  s  kod pravougaone raspodele (57 %) vidi se da \ntrougaona raspodela, usled skoncentrisanosti, ima veću sigurnost.  \n \nTrougaona raspodela se primenjuje u slučaju kada se iz iskustva zna da postoji jasno grupisanje \nmernih rezultata oko srednje vrednosti. Pri tome uslovi centralne granične teoreme nisu potpuno \nzadovoljeni, što znači da raspodela najverovatnije nije Gausova. \n \n \n5.4.4.  Uticaj izbora raspodele na izražavanje merne nesigurnosti \n  \n \nRadi lakšeg poređenja Gausove, pravougaone i trougaone raspodele u tabeli 5.3. date su statističke \nsigurnosti i koeficijenti proširenja k, kada se rezultati merenja nalaze grupisani oko srednje vrednosti u \nnekim intervalima. Iz tabele 5.3. može se lako uočiti da pravougaona raspodela ima najmanju statističku \nsigurnost u intervalu  xs    s  i najmanji koeficijent proširenja. \n \nTabela 5. 3.   Upoređivanje tri  funkcije raspodele \nRaspodela \nInterval rezultata \nmerenja \nStatistička \nsigurnost \nKoeficijent \nproširenja   k \nSimetrična  \npravougaona \nxs    s \n57,7 % \n3  = 1,73 \nSimetrična \nTrougaona \nxs    s \n65 % \n6  = 2,45 \n   \nGausova \nxs    s \n68,2 % \n1 \nxs    2s \n95,4 % \n2 \nxs    3s \n99,7 % \n3 \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n71 \n \nPrimer  5.5.  (Upoređivanje funkcija raspodele) \n \nIzvršena je provera mase 10 proizvoda iste vrste, pri čemu su, pomoću digitalne vage sa \nrezolucijom  1 g  dobijeni podaci dati u tabeli 5.4. Potrebno je odrediti standardnu i proširenu nesigurnost \nmase pojedinih proizvoda. Ne raspolaže se nikakvim dodatnim podacima u vezi merne nesigurnosti. \n \nTabela 5.4.   Mase proizvoda \nR.broj \n1 \n2 \n3 \n4 \n5 \n6 \n7 \n8 \n9 \n10 \nMasa [kg] \n1,001 \n0,995 \n0,997 \n1,008 \n0,999 \n1,011 \n0,997 \n1,012 \n1,008 \n0,996 \n   \nRešenje  Srednja vrednost mase za deset izvršenih merenja mase je ms = 1002,4 g. Standardno odstupanje \nmase pojedinih proizvoda je s = 6,6 g. Za standardnu mernu nesigurnost (Tip A) mase pojedinih \nproizvoda, dobija se u = \ns\nx\ns\n= s / 10  = 2,1 g. U ovom slučaju je opravdano zanemarivanje standardne \nnesigurnosti usled digitalnog očitavanja, koja iznosi (0,5/\n)\n29\n,\n0\n3 \n. Iz malog broja dobijenih rezultata \nnije mogućno pouzdano proceniti koja raspodela je zastupljena.  \nProširena nesigurnost U  za slučaj tri raspodele ima sledeće vrednosti.  \n \nPravougaona raspodela:  U = u\n\n3\n 3,6 g, (P = 57,7  %); \nTrougaona raspodela: U = u\n\n6\n 5,1 g, (P = 65  %); \nGausova raspodela: U = u2 = 4,2 g, (P = 95,4  %), odnosno U = u3 = 6,3 g, (P = 99,7  %). \n   \n \n \n \n5.5.  KOMBINOVANA MERNA NESIGURNOST  \n  \nKombinovana merna nesigurnost je standardna merna nesigurnost rezultata merenja i koristi se u \nsledećim slučajevima: \n- \nZa ponovljena merenja kod kojih je određena merna nesigurnost tip A i istovremeno je za ta \nmerenja određena merna nesigurnost tip B.  \n- \nKada na krajnji rezultat merenja utiču nesigurnosti bar dve ili više uticajnih veličina. \n \nStandardnoj kombinovanoj mernoj nesigurnosti  potrebno je pridružiti adekvatnu funkciju raspodele. \nOdređivanje standardne kombinovane merne nesigurnosti i proširene kombinovane merne nesigurnosti po \npravilu, predstavlja krajnji cilj obrade mernih podataka.  \n \n \n \n5.5.1.  Kombinovana merna nesigurnost u slučaju nekorelisanih veličina \n \n \n \nDve veličine su nekorelisane (ili statistički nezavisne) onda, kada promene jedne od njih, ne \nizazivaju predvidljive promene druge veličine. Razmotrimo problem standardnog odstupanja indirektno \nmerenih veličina  \ny = f(x1, x2, ... , xi, xn), \n(5.9) \n \ngde su promene uticajnih veličina xi  međusobno nezavisne. Zamenom u izrazu za računanje standardnih \nodstupanja sxi sa odgovarajućim nesigurnostima, dobija se standardno odstupanje indirektno merene \nveličine    \nuy = \n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n2\n2\nxi\ni\nu\nx\ny\n ,                                          (5.10) \n \ngde je uxi  standardna merna nesigurnost tip B uticajne veličine xi.  \n72 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nAko je nelinearnost funkcije y = f(xi) značajna za izračunavanje kombinovanog standardnog \nodstupanja koristi se sledeća jednačina: \n \n \n2\n2\n2\n1\nN\nyc\nxi\ni\ni\ny\nu\nu\nx\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n+\n2\n2\n3\n2\n2\n2\n1\n1\n1\n2\nN\nN\nxi\nxj\ni\nj\ni\nj\ni\ni\nj\ny\ny\ny\nu\nu\nx x\nx\nx x\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n \n(5.11) \n \nParcijalni izvodi \n/\ni\ny\nx\n\n se nazivaju koeficijenti osjetljivosti. Oni opisuju kako procena izlazne \nveličine varira sa promenom vrednosti procene ulaznih veličina x1, x2, x3,…, xN. \nKombinovna standardna nesigurnost procene izlazne veličine y se izračunava jednačinom: \n \n \n2\n1\n)\ni\nN\nyc\ni\nx\ni\nu\nc u\n\n\n\n\n\n\n\n \n(5.12) \ngde je: \n \ni\ni\ny\nc\nx\n\n\n \n(5.13) \n \nMerne nesigurnosti tip A i tip B kod neke serije ponovljenih merenja dobijaju se potpuno \nrazličitim metodama. To znači da su ove dve vrste nesigurnosti uvek nekorelisane slučajne veličine. Kada \nse odrede standardne nesigurnosi uA i uB, kombinovana standardna nesigurnost dobija se \"sabiranjem\" \ndveju nesigurnosti. Kod zbira više veličina   \ny = x1 +  x2  +  ... + xi +  ... + xn =  xi            važi     \n1\n\n\n\nx\ny\n \n i   (5.12)   postaje \n          uy = \n2\nxi\nu\n .                                                             (5.14) \n \nKombinovana merna nesigurnost u slučaju dve nekorelisane nesigurnosti uA i uB iznosi  \n \nuc = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n    .                                                     (5.15) \n \n Primer  5.6.  (Kombinovana merna nesigurnost na osnovu merne nesigurnosti tip A i merne nesigurnosti \ntip B).  \n \nPrimenom voltmetra visoke rezolucije, u ustaljenom režimu nekog električnog kola više puta je \nponovljeno merenje razlike potencijala. Na osnovu dobijenog uzorka razultata  određena je srednja \nvrednost Vs = 1,003210 V i standardno odstupanje srednje vrednosti sVs = 6 V. U katalogu proizvođača \ndaje se podatak da instrument na tom mernom opsegu ima maksimalnu nesigurnost Vm = 28 V. \nIskustvo u radu sa ovim instrumentom pokazuje da postoji određeno grupisanje rezultata oko srednje \nvrednosti. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu mernu nesigurnost u slučaju date serije \nponovljenih merenja.  \nRešenje  Standardna merna nesigurnost tip A srednje vrednosti merenja voltmetra jednaka je standardnom \nodstupanju uA = sVs = 6 V. Standardna merna nesigurnost tip B dobija se iz podatka koje proizvođač daje \no maksimalnoj nesigurnosti uz usvajanje odgovarajuće funkcije raspodele. Iz uslova zadatka da se \nrezultati merenja grupišu oko srednje vrednosti sledi da se nesigurnosti tipa B može osnovano pridružiti \ntrougaona raspodela sa poluširinom a = 28 V. (Mogla bi se takođe usvojiti i Gausova raspodela).  \nStandardna merna nesigurnost tip B za trougaonu raspodelu iznosi uB = a/\n6  = 11,43 V.  \nU ovom primeru opravdano je zanemarivanje merne nesigurnost usled digitalnog očitavanja \nrezultata jer odgovarajuća proširena nesigurnost iznosi  0,5 V, a standardna nesigurnost 0,29 V, videti \nprimer (5.3). \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n73 \n \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda kada postoje nesigurnosti tip A i tip B standardna kombinovana merna \nnesigurnost određuje se izrazom (5.15),  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 13 V . \n \nProširena kombinovana merna nesigurnost dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija \nvrednost zavisi od funkcije raspodele.  \nU cilju izbora optimalne funkcije raspodele kombinovane nesigurnosti razmatraju se sledeće \nčinjenice.  \n- \nNesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova raspodela.  \n- \nNesigurnosti tipa B pridružena je trougaona, dakle jedna takođe skoncentrisana raspodela. \n- \nOtuda se zaključuje da se kombinovanoj mernoj nesigurnosti ucAB može opravdano pridružiti \nneka od skoncentrisanih raspodela (Gausova ili trougaona). \nKoeficijent proširenja za trougaonu raspodelu iznosi  k = 2,45,  a za Gausovu raspodelu iznosi k = 2 \n(P = 95 %), (vidi tabelu 5.3.). Kao kompromisna vrednost, može se usvojiti  k = 2,2, što je približno \nsrednja vrednost gornjih koeficijenata. Dakle, proširena kombinovana merna nesigurnost, kojoj odgovara \nsigurnost bliska  95 %,  iznosi    Uc = k  uc   28,6 V  . \n \n Primer  5.7. (Kombinovana merna nesigurnost na osnovu nekorelisanih mernih nesigurnosti tipa B).  \n \nU cilju dobijanja otpornika nominalne otpornosti Re = 1000  ostvarena je redna veza deset \notpornika nominalne otpornosti R = 100 . Proširena nesigurnost (maksimalno odstupanje) svakog od \notpornika iznosi UR = 0,1   Otpornici i podaci o njima potiču od različitih izvora (proizvođača ili \nlaboratorija). Odrediti proširenu nesigurnost ekvivalentne otpornosti URe.  \n \nRešenje  Proširenoj mernoj nesigurnosti pojedinih otpornika, koji se nalaze u rednoj vezi, pridružuje se \npravougaona raspodela, pa se za standardnu mernu nesigurnost jednog otpornika dobija  \nuR = UR / \n3  = 0,058 .  \nEkvivalentna otpornost iznosi Re =\ni\nR ,  odakle sledi \n1\nR\nRe\ni\n\n\n\n. Prema uslovu zadatka, pojedine \notpornosti Ri etalonirane su različitom opremom, pa se mogu smatrati nekorelisanim veličinama. \nPrimenom izraza (5.15) dobija se   uRe = uR 10  = 0,18 .  Ekvivalentna otpornost Re, kao zbir većeg \nbroja slučajnih veličina, ispunjava uslove centralne granične teoreme, pa ima približno Gausovu \nraspodelu. Usvajajući koeficijent proširenja  k = 2 ( P = 95 % ),  proširena merna nesigurnost ekvivalentne \notpornosti iznosi   \n   URe = k   uRe  = 0,36 ,  tj.   Re = (1000  0,36) . \n   \n \n \n5.5.2.  Kombinovana merna nesigurnost u slučaju korelisanih veličina \n \n \nU klasičnoj teoriji grešaka razmatraju se sistematske greške indirektno merenih veličina koje se \nmogu izraziti u obliku y = f(x1, x2, ... , xi, xn). Kada su promene uticajnih veličine xi u potpunosti \nkorelisane sve promene se sabiraju. Ako se promene y i xi zamene svojim standardnim nesigurnostima  \nuy i uxi , respektivno, dobija se   \n \nuy = \n\n\n\n\n\n\nN\ni\nN\ni\nN\ni\nj\nj\ni\nxj\nj\ni\nxi\ni\nx\nx\nr\nu\nc\nc\nu\nc\n1\n1\n1\n2\n2\n)\n,\n(\n2\n)\n.                                        (5.16) \npri čemu je: \n \nxj\nxi\nj\ni\nj\ni\nu\nu\nx\nx\nu\nx\nx\nr\n\n\n)\n,\n(\n)\n,\n(\n \n    (5.17) \n \n74 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \ni to predstavlja formulu za korelacione koeficijente (pri čemu je i  j   i   r   1). Ako su srednje \nvrednosti korelisanih ulaznih veličina xi i xj izračunate na osnovu n nezavisnih parova simultanih merenja \npod istim uslovima tada je: \n \n)\n,\n(\n)\n,\n(\nj\ni\nj\ni\nx\nx\ns\nx\nx\nu\n\n \npri čemu je: \n \n\n\n\n\n\n\nn\nk\nj\njk\ni\nik\nj\ni\nx\nx\nx\nx\nn\nn\nx\nx\ns\n1\n)\n)(\n(\n)\n1\n(\n1\n)\n,\n(\n \n    (5.18) \n \nU specijalnom slučaju kada je \n1\n\n\n\ni\nx\ny\n  (funkcija y predstavlja zbir ili razliku veličina xi i tada su \nkorelacioni koeficijenti jednaki jedan), nesigurnost je data zbirom nesigurnosti merenih veličina \n \nuy =\nxi\nu\n                                                                        (5.19) \n \nTreba imati u vidu da nesigurnosti i greške (slučajne ili sistematske) predstavljaju različite veličine. \nDok odstupanja izmerene od srednje vrednosti mogu biti različitog znaka, dotle nesigurnost uy kao i \nnesigurnosti uticajnih veličina uxi  uvek su pozitivne veličine.  \n \nPrimer 5.8. (Kombinovana merna nesigurnost na osnovu korelisanih mernih nesigurnosti tip B).  \n \nOtpornik nominalne otpornosti Re = 1000  dobijen je rednom vezom deset istih otpornika \notpornosti R = 100 . Proširena merna nesigurnost (maksimalno odstupanje) svake od otpornosti iznosi  \nUR = 0,1 .  Sve otpornosti su određene istom opremom i pomoću istog etalonskog otpornika. Odrediti \nnesigurnost ekvivalentne otpornosti  URe.  \n Rešenje  \nEkvivalentna otpornost redne veze otpornika je Re =\ni\nR . Sve  otpornosti određene su \nistovetnom metodom i opremom pa se mogu smatrati potpuno korelisanim. Primenom formule (5.19) \ndobija se uRe = 10uR . U ovom slučaju ekvivalentna otpornost Re, kao zbir korelisanih vrednosti, ne \nispunjava uslove centralne granične teoreme. Otuda je raspodela Re pravougaona, kao i kod pojedinih \notpornosti. Proširena merna nesigurnost iznosi  \nURe = 10 x UR  = 1 , \npa je \nRe = (1000  1) . \n \nTreba obratiti pažnju da u ovom slučaju postoji uočljiva razlika dobijene proširene merne \nnesigurnosti, u odnosu na proširenu merna nesigurnost u primeru 5.7. Merna nesigurnost merenja sa \nkorelisanim veličinama je veća od merne nesigurnosti sa nekorelisanim uticajnim veličinama. \n  \n \n \n \n 5.6. POSTUPAK IZRAČUNAVANJA MERNE NESIGURNOSTI \n \nDefinisanje merne metode i postupka izračunavanja merne nesigurnosti u metrološkoj laboratoriji \n(ispitnoj laboratoriji) potrebno je da se vrši u pisanoj formi obično u sledećim koracima: \n1) Identifikacija merne metode i postupka \n2) Definisanje jednačine modela \n3) Kvantifikovanje komponenti nesigurnosti \n4) Određivanje kombinovane merne nesigurnosti \n5) Određivanje proširene merne nesigurnosti \n6) Analiza podataka i rezultatata \n \n \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n75 \n \n5.6.1. Identifikacija merne metode  \n \nMerna metoda i postupak izračunavanja merne nesigurnosti za svaku vrstu etaloniranja (ispitivanja) \nkoja se sprovodi u metrološkoj laboratoriji (ispitnoj laboratoriji) mora biti jednoznačno identifikovana i \noznačena.  Merna metoda mora imati naziv, kratak opis i standard prema kom se primenjuje merna \nmetoda. Jednoznačna identifikacija se sastoji u tome da se jednoj mernoj metodi i odgovarajućem \npostupku izračunavanja merne nesigurnosti pridruži jedinstven identifikacioni broj. U mernoj metodi se \nnavode svi etaloni (koji takođe trebaju biti jednoznačno identifikovani) sa kojima se vrši merenje, kao i \nkarakteristike merila koje se etaloniraju, što dodatno jednoznačno određuje mernu metodu i postupak. Za \nsvaki etalon treba biti navedena merna nesigurnost sa kojom je on etaloniran i kako se ostvaruje \nsledljivost do međunarodnog etalona. \n \n \n \n5.6.2.  Definisanje jednačine modela   \n \nProcena merene veličine Y, se označava sa y a dobija se iz jednačine (5.20) koristeći procene \nulaznih veličina Xi koje se označavaju sa xi: \n \ny = f(x1, x2, x3,…xN ) \n(5.20) \n \nFunkcionalna zavisnost f  koja odražava princip, metodu i postupak merenja se definiše kao model \nmerenja koji opisuje kako se dobija procena vrednosti merene veličine y iz procene vrednosti ulaznih \nveličina xi. Procene ulaznih veličina  x1, x2, x3,…xN   od kojih zavisi procena izlazne veličine y mogu, same \npo sebi, biti zavisne od procene drugih veličina, uključujući korekcije i korekcione faktore za sistematske \nefekte. \nFunkcionalna zavisnost  f  može biti: \n- \neksplicitna, \n- \nsastavljena od više funkcija, \n- \neksperimentalno određena, \n- \nalgoritam, \n- \nkombinacija gore navednih oblika. \n \nModel funkcije f se mora izražavati tako da se u nju uključe sve one veličine, koje u značajnoj meri \nmogu doprineti mernoj nesigurnosti. \nAko analiza podataka ukazuje na to da funkcija  f  nije adekvatna stepenu zahtevane tačnosti mernih \nrezultata, u funkciju  f se moraju uključiti dodatne ulazne veličine da bi se eliminisala ta neadekvatnost. \nAko ulazne vrednosti nisu korigovane zbog uticaja bitnih za model, neophodne korekcije treba uvesti \nkao posebnu ulaznu veličinu. \nModel funkcije  f  treba pisati u takvoj formi da se broj korelisanih ulaznih veličina svede na \nnajmanju moguću meru. \nStandardna merna nesigurnost pridružena proceni y merene veličine Y, koja se označava sa u(y), je \nstandardno odstupanje merene veličine Y. Ona se određuje iz procene xi ulaznih veličina Xi i njima \npripadajuće standardne nesigurnosti u(xi). Standardna nesigurnost sa pridruženom procenom ima istu \ndimenziju kao i procena. U nekim slučajevima se može koristi i relativna standardna merna nesigurnost \nmerenja dobijena kada se merna nesigurnost procene podeli sa apsolutnom vrednošću procene te je prema \ntome bez dimenzije. Ovaj koncept se ne može koristiti ako je procenjena vrednost jednaka nuli. \n \nPrilikom pisanja jednačina modela merenja potrebno je pridržavati se određenih pravila. Model \nmerenja može biti dat sa jednom ili više jednačina pri čemu je obavezno za svaku veličinu u jednačini \ndefinisati oznaku, jedinicu i naziv. Ulazne veličine koje se unose u model su podeljene na glavne, \nnominalne, korekcione i veličine granica pri čemu su za svaku od ovih ulaznih veličina definisana sledeća \npravila pisanja: \n \na) \nGlavne veličine su one ulazne veličine koje bitno doprinose merenoj veličini. One se pišu malim \nslovima italikom. Ukoliko predstavljaju razliku ispred njih se dodaje veliko grčko slovo delta. \n76 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  5.9. \ntix \n–  temperatura pokazivanja termometra X koji se etalonira. Indeks i znači pokazana \n(indikovana) vrednost. \nl \n– \nrazlika u pomeraju prilikom merenja dužine. \n \nb) \nNominalne veličine su veličine pridružene realizaciji veličine preko etalona ili mernog instrumenta. \nOne su približne veličine koje čine glavni dio realizovane veličine. One se pišu velikim slovima \nitalikom. \nPrimer  5.10. \nL \n– \nnominalna dužina paralelne granične merke koja se etalonira. \n \nc) \nKorekcione veličine su mala odstupanja od glavne vrednosti koja su poznata ili koja se moraju \nodrediti. U većini slučajeva korekcione veličine su aditivne. Pišu se slovom koje predstavlja \nveličinu koju razmatramo ispred kojeg se dodaje malo grčko slovo delta (). \nPrimer  5.11. \nmp –  moguće odstupanje vrednosti etalonskog tega od njegovog zadnjeg etaloniranja. \nmc –  korekcija zbog ekscentriteta opterećenja i magnetnih efekata pri etaloniranju tega. \n \nd) \nVeličine granica su utvrđene (fiksne) vrednosti mogućih varijacija vrednosti veličina. One se pišu \nslovom (simbolom) kojim je označena veličina koja se razmatra ispred kojeg se dodaje veliko \ngrčko slovo delta. \nPrimer  5.12. \nx –  procenjena poluširina intervala mogućeg odstupanja linearnog termičkog \nkoeficijenta otpornosti otpornika, koji je dat u specifikaciji proizvođača za otpornik \nkoji se etalonira. \ne) \nDefinisane referentne vrednosti pišu se simbolom koji predstavlja veličinu sa indeksom 0. \nPrimer  5.13. \np0 \n-  referentni pritisak, npr. 1000 mbar. \n \nf) \nOdnosi veličina iste vrste (bezdimenzionalni odnosi) se pišu malim slovima italikom. \nPrimer  5.14. \n \nr = Rx  / RiN          - \nodnos pokazivanja otpronika čiji je otpor nepoznat i etalonskog otpornika. \n \nAko se etaloniranje vrši komparacijom etalona i merila koje se etalonira direktno bez posrednika \n(komparater merila), rezultat komparacije je razlika u njihovim pokazivanjima, pa bi matematičku \nformulu u prvom koraku trebalo pisati u vidu: \n \nd=(pokazivanje etalona x korekcija etalona)-(pokazivanje merila x korekcija merila) \n(5.21) \n \nProcenu merene veličine vršimo merilom i označavamo sa y, pa je jednačina modela data sa : \n \ny=((pokazivanje etalona x korekcija etalona)-d)/(korekcija merila) \n(5.22) \n \nAko se etaloniranje vrši komparacijom etalona i merila koje se etalonira indirektno preko \nposrednika (komparater merila), rezultat komparacije je korigovana razlika u njihovim pokazivanjima, pa \nbi matematičku formulu u prvom koraku trebalo pisati: \n \nd x korekcija komparatera= \n(pokazivanje etalona x korekcija etalona)-(pokazivanje merila x korekcija merila) \n \n(5.23) \n \nProcenu merene veličine vršimo merilom i označavamo sa y, pa je jednačina modela data sa : \n \ny=((pokazivanje etalona x korekcija etalona)-(d x korekcija komparatera))/ (korekcija merila) \n(5.24) \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n77 \n \n \nJednačina modela u oba gore navedena slučaja dobija oblik: \n \n\nd\nx\nd\nx\ny\ns\n\n\n\n\n\n \n(5.25) \ntako da je u opštem slučaju: \n \nN\nx\nx\nx\ny\n\n\n\n\n\n2\n1\n \n(5.26) \nodnosno dobijamo jednačinu modela (5.20) \n \ny = f(x1, x2, x3,…xN ) \n(5.20) \n \n \n \n5.6.3.  Kvantifikovanje komponenti nesigurnosti   \n \nZa svaku veličinu procene xi u jednačini modela (5.20) daje se opis koji bliže određuje način na \nkoji se dobijaju podaci o mernoj nesigurnosti procene te veličine. Svakoj veličini iz modela bilo da je ona \nulazna ili izlazna obavezno treba dodati oznaku tipa koja određuje prirodu i položaj te veličine u modelu \nmerenja kao i tip procene merne nesigurnosti.  \nMerna nesigurnost tip A određuje se isključivo metodom statističke obrade rezultata. Iz ovog sledi \nda merna nesigurnost tip A postoji samo ako se radi o merenju koje je ponovljeno više puta. Način \nodređivanja merne nesigurnosti tip A opisan je u poglavlju 5.3.1. \nMerna nesigurnost tip B određuje se svim ostalim metodama, izuzev statističke analize. Merna \nnesigurnost tip B može se odrediti i kod pojedinačnog merenja, kada merna nesigurnost tip A ne postoji. \nValjano određivanje merne nesigurnosti tip B pretpostavlja upotrebu svih raspoloživih podataka i \nsaznanja o korištenoj mernoj opremi, o uticaju parametara okruženja na merenje, o raznim vrstama \nsmetnji i dr. Pri tome je poželjno da je metrolog koji vrši merenje iskusan, da ima što bolja teorijska \nznanja i da poznaje uticaj okruženja na merni proces. Način određivanja merne nesigurnosti tip B opisan \nje u poglavlju 5.3.2.  \n \n \n \n5.6.4.  Određivanje proširene merne nesigurnosti \n \n Određivanje kombinovane merne nesigurnosti i proširene kombinovane merne nesigurnosti po \npravilu, predstavlja krajnji cilj obrade mernih podataka. Kombinovana merna nesigurnost je standardna \nmerna nesigurnost rezultata merenja i koristi se u sledećim slučajevima: \n- \nZa ponovljena merenja kod kojih je određena merna nesigurnost tip A i istovremeno je za ta \nmerenja određena merna nesigurnost tip B.  \n- \nKada na krajnji rezultat merenja utiču nesigurnosti bar dve ili više uticajnih veličina. \nStandardnoj kombinovanoj mernoj nesigurnosti potrebno je pridružiti adekvatnu funkciju raspodele. \nNačin određivanja kombinovane merne nesigurnosti opisan je u poglavlju 5.5. \n \nSvakom rezultatu merenja treba da se pridruži odgovarajuća proširena merna nesigurnost. \nProširena merna nesigurnost, U, predstavlja umnožak standardne merne nesigurnosti i  koeficijenta \nproširenja, k, tj. U = k u . Proširenoj mernoj nesigurnosti odgovara visoka vrednost  statističke \nsigurnosti. To znači da se merena veličina sa velikom sigurnošću nalazi u intervalu xs    U. \nU slučajevima kada se rezultatima merenja može pripisati Gausova (normalna) raspodela i \nstandardna nesigurnost pridružena izlaznoj proceni je dovoljno pouzdana, treba koristiti standardni \nkoeficijent proširenja k = 2. Pridruženoj proširenoj mernoj nesigurnosti odgovara vrednost statističke \nsigurnosti od približno 95 %. Uslovi za Gausovu raspodelu su ispunjeni u većini slučajeva koji se sreću \npri poslovima etaloniranja.  \n \n \n \n78 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n5.6.5.  Određivanje faktora pokrivanja na osnovu broja stepeni slobode \n \n \nZa određivanje vrednosti faktora pokrivanja k koji odgovara specificiranoj verovatnoći pokrivanja \npotrebno je da se u proračun uzme pouzdanost standardne nesigurnosti u(y) izlazne procene y. To znači \nrazmotriti kako dobro u(y) procenjuje standardno odstupanje pridruženo rezultatu merenja. Za ocenu \nstandardnog odstupanja normalne raspodele, pogodna mera pouzdanosti je stepen slobode te procene, koji \nzavisi od veličine uzorka. Slično pogodna mera pouzdanosti standardne nesigurnosti, pridružene izlaznoj \nproceni, je njen efektivni stepen slobode Veff . Efektivni stepen slobode Veff  je približan pogodnoj \nkombinaciji efektivnog stepena slobode njegovih raznih doprinosa nesigurnosti ui(y). \n \nTabela 5.5.   Faktor pokrivanja k za razne efektivne stepene slobode Veff \nBroj stepeni \nslobode \nVeff \nVrednost verovatnoće pokrivanja u procentima \n68,27% \n90% \n95% \n95,45% \n99% \n99,73% \n1 \n1,84 \n6,31 \n12,71 \n13,97 \n63,66 \n235,80 \n2 \n1,32 \n2,92 \n4,30 \n4,53 \n9,92 \n19,21 \n3 \n1,20 \n2,35 \n3,18 \n3,31 \n5,84 \n9,22 \n4 \n1,14 \n2,13 \n2,78 \n2,87 \n4,60 \n6,62 \n5 \n1,11 \n2,02 \n2,57 \n2,65 \n4,03 \n5,51 \n6 \n1,09 \n1,94 \n2,45 \n2,52 \n3,71 \n4,90 \n7 \n1,08 \n1,89 \n2,36 \n2,43 \n3,50 \n4,53 \n8 \n1,07 \n1,86 \n2,31 \n2,37 \n3,36 \n4,28 \n9 \n1,06 \n1,83 \n2,26 \n2,32 \n3,25 \n4,09 \n10 \n1,05 \n1,81 \n2,23 \n2,28 \n3,17 \n3,96 \n11 \n1,05 \n1,80 \n2,20 \n2,25 \n3,11 \n3,85 \n12 \n1,04 \n1,78 \n2,18 \n2,23 \n3,05 \n3,76 \n13 \n1,04 \n1,77 \n2,16 \n2,21 \n3,01 \n3,69 \n14 \n1,04 \n1,76 \n2,14 \n2,20 \n2,98 \n3,64 \n15 \n1,03 \n1,75 \n2,13 \n2,18 \n2,95 \n3,59 \n16 \n1,03 \n1,75 \n2,12 \n2,17 \n2,92 \n3,54 \n17 \n1,03 \n1,74 \n2,11 \n2,16 \n2,90 \n3,51 \n18 \n1,03 \n1,73 \n2,10 \n2,15 \n2,88 \n3,48 \n19 \n1,03 \n1,73 \n2,09 \n2,14 \n2,86 \n3,45 \n20 \n1,03 \n1,72 \n2,09 \n2,13 \n2,85 \n3,42 \n25 \n1,02 \n1,71 \n2,06 \n2,11 \n2,79 \n3,33 \n30 \n1,02 \n1,70 \n2,04 \n2,09 \n2,75 \n3,27 \n35 \n1,01 \n1,70 \n2,03 \n2,07 \n2,72 \n3,23 \n40 \n1,01 \n1,68 \n2,02 \n2,06 \n2,70 \n3,20 \n45 \n1,01 \n1,68 \n2,01 \n2,06 \n2,69 \n3,18 \n50 \n1,01 \n1,68 \n2,01 \n2,05 \n2,68 \n3,16 \n100 \n1,005 \n1,660 \n1,984 \n2,025 \n2,626 \n3,077 \n \n1,000 \n1,645 \n1,960 \n2,000 \n2,576 \n3,000 \n \n \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n79 \n \nPostupak izračunavanja pogodnog faktora pokrivanja k, kada su zadovoljeni uslovi centralne granične \nteoreme, obuhvata sledeća tri koraka: \na) Dobijanje standardne nesigurnosti pridružene izlaznoj proceni postupkom korak po korak. \nb) Procena efektivnog stepena slobode  Veff  za kombinovanu standardnu nesigurnost, koji se \npridružuje izlaznoj proceni računa se prema sledećoj formuli \n \n\n\n\nN\ni\ni\ni\nc\neff\nV\ny\nu\ny\nu\nV\n1\n4\n4\n)\n(\n)\n(\n \n \n(5.27) \ngde su: \n- uc(y) kombinovana standardna nesigurnost.  \n- ui(y) (i = 1, 2, 3 ... N) doprinosi standarne nesigurnosti pridruženi izlaznoj proceni y koja je \nrezultat standardne nesigurnosti pridružene ulaznoj proceni xi, za koje je pretpostavljeno da su \nmeđusobno statistički nezavisne.  \n- Vi  je efektivni stepen slobode doprinosa standardne nesigurnosti ui(y). \n \nZa standardnu mernu nesigurnost dobijenu procenom tip A, broj stepeni slobode je dat sa  \nVi = n-1. \nVeći problem je pridružiti stepen slobode standardnoj mernoj nesigurnosti koja je dobijena na \nosnovu procene merne nesigurnosti tip B. Međutim, uobičajena je praksa izvođenje procena na \nnačin koji osigurava izbegavanje bilo kakvog nižeg ocenjivanja. Ako se, na primer, uvode donje i \ngornje granice a- i a+ , one se obično biraju tako da je izuzetno mala verovatnoća da konkretni \nrezultat merenja leži izvan tih granica. Pod pretpostavkom usvajanja takve prakse za stepen \nslobode standardne nesigurnosti u(xi) dobijene procenom tip B može se usvojiti da je Vi  . \nc) Usvojiti faktor pokrivanja k iz tabele 5.5. Ova tabela je zasnovana na t - raspodeli za različite \nvrednosti verovatnoće pokrivanja. Ako Veff nije celi broj, što je većinom slučaj, tada Veff  \nzaokružiti na sledeći manji broj. \n \n \n \n5.7. PRIMER ETALONIRANJA TERMOPARA TIP K NA 700 OC \n \n \nU ovom poglavlju opisana je metoda etaloniranja termopara K tip na 700 ºC. Ova metoda \nnapravljena je u Metrološkoj laboratoriji ML-16 u VZ \"ORAO\". Izrađena je za potrebe akreditacije ove \nlaboratorije kod Bosanskog akreditacionog tjela (BATA). Rezultat etaloniranja je izlazna elektromotorna \nsila termopara, za temperaturu njegovog toplog spoja, kada se hladni spoj nalazi na referentnoj \ntemperaturi 0 ºC. Ova metoda etaloniranja satoji se od dva koraka: \n \n- određivanje temperature u peći pomoću etalonskog termopara S tip i \n \n- određivanje elektromotorne sile termopara koji se etalonira. \nZato je i procena merne nesigurnosti podeljena u dva dela. \n \n \n5.7.1.  Opis metode  \n \n \nPrilikom etaloniranja termopara tip K na 700 ºC, kao temperaturni izvor koristi se vertikalna \nkalibraciona peć (tip 912C, proizvođač Rosemount). Termopar koji se etalonira postavlja se u termo blok \npeći pored referentnog termopara tip S (tip 163A, proizvođač Rosemount) koji se koristi kao etalon za \nmerenje temperature u peći. Potrebno je da vrh  termopara koji se etalonira i vrh referentnog termopara \nbudu na istoj visini. Kada peć dostigne temperaturu od 700 ºC, potrebno je sačekati pola sata da se \ntemperatura u peći stabiliše. Elektromotorna sila koja se stvara na krajevima termopara koji se etalonira, \nkompenzacionim kablom tip K vodi se do referentne temperature hladnog spoja 0 ºC. Na referentnoj \ntemperaturi hladnog spoja vrši se spajanje kompenzacionog kabla tip K i bakarnih kablova sa kojim se \nsignal dalje vodi do digitalnog multimetra (tip HP3458A, proizvođač Hewlet Packard). Spoj etalonskog \ntermopara tip S i bakarnih kablova sa kojima se signal vodi na digitalni multimetar, vrši se takođe na \n80 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nreferentnoj temperaturi hladnog spoja 0 ºC. Spoj kompenzacionog i bakarnog kabla postavlja se u \nstaklenu epruvetu, kako u vodi ne bi došlo do kontakta između dva kraja termopara. Referentna \ntemperatura hladnog spoja od 0 ºC ostvaruje se pomoću destilovane vode i leda koji se mešaju u termos \nboci. Referentna temperatura hladnog spoja kontroliše se pomoću živinog termometra podele 0,1 ºC (tip \nN16B, proizvođač Ludwig Schnider).  \n \n \n5.7.2.  Jednačina modela  \n \n \nJednačina modela merenja temperature Tx toplog spoja termopara koji se etalonira kada je hladni \nspoj na 0 ºC, predstavljena je jednačinom \n \n \nTx=Ts + Cs  ΔVs + Cs*ΔVr - ΔTos  (Cs/Cso) + ΔTh + ΔTa \n(5.28) \n \n \ngde su: \nTs (ºC) - Temperatura referentnog termopara u funkciji napona hladnog spoja na 0 ºC.  \nΔVs (μV) - Korekcija napona pri etaloniranju voltmetra \nΔTos (ºC) - Korekcija merenja referentne temperature 0 ºC. \nΔTh (ºC) - Korekcija temperature zbog neravnomerne raspodele temperature u peći \nCs (ºC/ μV) - Osetljivost termopara S tip pri temperaturi 700 ºC \nCso (ºC/ μV) - Osetljivost termopara S tip pri temperaturi 0 ºC \nΔTa (ºC) - Razlika u pokazivanju temperature referentnog termopara (ovo je komponenta merne \nnesigurnosti tip A)  \n \nJednačina modela merenja napona Vx na krajevima termopara koji se etalonira kada je hladni spoj \nna 0 ºC, predstavljena je jednačinom  \n \nVx=Vs + ΔVr + ΔT/Cx + ΔTox/Cxo + ΔVLX + ΔVa \n(5.29) \n \ngde su: \nVs (μV) - Pokazivanje voltmetra  \nΔVr (μV) - Korekcija voltmetra zbog ograničene rezolucije \nΔT (ºC) - Odstupanje temperature na kojoj se radi etaloniranje od temperature peći \nΔTox - Korekcija merenja referentne temperature 0 ºC. \nCx (ºC/ μV) - Osetljivost termopara K tip koji se etalonira pri temperaturi 700 ºC \nCxo (ºC/ μV) - Osetljivost termopara K tip koji se etalonira pri temperaturi 0 ºC \nΔVLX (μV) - Korekcija merenja napona zbog kompenzacionog kabla \nΔVa (μV) - Razlika u pokazivanju pri merenju napona na nepoznatom termoparu (ovo je komponenta \nmerne nesigurnosti tip A) \n \n \n5.7.3.  Kvantifikovanje komponenti merne nesigurnosti  \n \n \n1) Ts (ºC) - Temperatura referentnog termopara u funkciji napona hladnog spoja na 0 ºC.  \nTermopar S tip koji se koristi kao etalon za merenje temperature u peći, etaloniran je u ZMDM Beograd. \nZa merenje temperature od 700 ºC, sa etalonskim termoparom, u uverenju o etaloniranju data je proširena \nmerna nesigurnost od 0,75 ºC. Ova proširena merna nesigurnos data je za normalnu raspodelu rezultata \nmerenja i koeficijent proširenja k = 2.  \n \n \n2) Vs (μV) - Pokazivanje digitalnog multimetra  \nProizvođač digitalnog multimetra HP 3458A je na mernom opsegu 100 mV, koji se koristi za merenje \nnapona na krajevima termopara, deklarisao grešku kao ±(0,3 μV od opsega + 0,0005% od očitanja). Tako \nda na temperaturi od 700 ºC prilikom merenja napona na krajevima termopara K tip, koji se etalonira, \ndeklarisana greška merenja napona digitalnog multimetra iznosi ±0,45 μV. Pretpostavljeno je da rezultati \nmerenja istosmernog napona pomoću ovog multimetra imaju pravouganu raspodelu. \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n81 \n \n3) ΔVs (μV) - Korekcija napona pri etaloniranju digitalnog multimetra  \nProizvođač digitalnog multimetra HP 3458A je na opsegu 100 mV, koji se koristi za merenje napona na \nkrajevima termopara, deklarisao grešku kao ±(0,3 μV od opsega + 0,0005% od očitanja). Tako da na \ntemperaturi od 700 ºC prilikom merenja napona na krajevima termopara S tip, koji se koristi kao etalonski \ntermopar, deklarisana greška merenja napona digitalnog multimetra iznosi ±0,34 μV. Pretpostavljeno je \nda rezultati merenja istosmernog napona pomoću ovog multimetra imaju pravouganu raspodelu. \n4) ΔVr (μV) - Korekcija digitalnog multimetra zbog ograničene rezolucije \nProizvođač digitalnog multimetra HP 3458A je na opsegu 100 mV deklarisao najmanji značajan digit  \n0,01 μV. Iz ovoga sledi da se svako pokazivanje digitalnog multimetra nalazi u granicama ± 0,005 μV. \nPretpostavljeno je da uticaj zadnjeg digita na rezultat merenja istosmernog napona pomoću ovog \nmultimetra ima pravouganu raspodelu. \n \n5) ΔTos i ΔTox (ºC) - Korekcija merenja referentne temperature 0 ºC. \nProizvođač živinog termometra (koji se koristi za merenje referentne temperature 0 ºC) je deklarisao \ngrešku kao ±  0,1 ºC. Pretpostavljeno je da rezultati merenja referentne temperature 0 ºC imaju \npravouganu raspodelu. \n \n6) ΔTh (ºC) - Korekcija temperature zbog neravnomerne raspodele temperature u peći \nPrema dokumentaciji proizvođača homogenost temperature u vertikalnoj kalibracionoj peći je ±0,25 ºC za \ntemperature do 800 ºC, a ± 0,5 ºC za temperature od 800 ºC do 1100 ºC. Pretpostavljeno je da \nhomogenost temperature u peći ima pravouganu raspodelu. \n \n7) Cs (ºC/ μV) - Osetljivost termopara S tip pri temperaturi 700 ºC \nOva konstanta od 0,0952 ºC/ μV uzeta je iz tabele zavisnosti elektromotorne sile termopara S tip od \ntemperature, pri temperaturi 700 ºC. \n \n8) Cso (ºC/ μV) - Osetljivost termopara S tip pri temperaturi 0 ºC \nOva konstanta od 0,2 ºC/ μV uzeta je iz tabele zavisnosti elektromotorne sile termopara S tip od \ntemperature, pri temperaturi 0 ºC. \n \n9) Cx (ºC/ μV) - Osetljivost termopara K tip pri temperaturi 700 ºC \nOva konstanta od 0,0238 ºC/ μV uzeta je iz tabele zavisnosti elektromotorne sile termopara K tip od \ntemperature, pri temperaturi 700 ºC. \n \n10) Cxo (ºC/ μV) - Osetljivost termopara K tip pri temperaturi 0 ºC \nOva konstanta od 0,0256 ºC/ μV uzeta je iz tabele zavisnosti elektromotorne sile termopara K tip od \ntemperature, pri temperaturi 0 ºC. \n11) ΔTa (ºC) - Razlika u pokazivanju temperature referentnog termopara (komponenta merne \nnesigurnosti tip A) \nNa svakoj mernoj tačci u kojoj se radi etaloniranja termopara K tip vrši se po deset merenja temperature \nna referentnom termoparu i termoparu koji se etalonira. Doprinos ove komponente merne nesigurnosti \nmerenja temperature na referentnom termoparu računa se kao standardno odstupanje srednje vrednosti. Za \nsvako konkretno merenje dobija se druga komponenta merne nesigurnosti tip A. Ova merna nesigurnost \nse uzima sa normalnom raspodelom. \n12) ΔVa (μV) - Razlika u pokazivanju pri merenju napona na nepoznatom termoparu (komponenta \nmerne nesigurnosti tip A) \nNa svakoj mernoj tačci u kojoj se radi etaloniranja termopara K tip vrši se po deset merenja temperature \nna referentnom termoparu i termoparu koji se etalonira. Doprinos ove komponente merne nesigurnosti \nmerenja napona na termoparu koji se etalonira računa se kao standardno odstupanje srednje vrednosti. Za \nsvako konkretno merenje dobija se druga komponenta merne nesigurnosti tip A. Ova merna nesigurnost \nse uzima sa normalnom raspodelom. \n \n13) ΔVLX (μV) - Korekcija merenja napona zbog kompenzacionog kabla \nTermopar koji se etalonira kompenzacionim kablom se povezuje sa referentnom tačkom 0 ºC, odakle se \nbakarnim kablovima signal vodi do digitalnog multimetra. Kompenzacioni kabal K tip ispitan je u \ntemperaturnom području od 0 ºC do 40 ºC. Kao rezultat ovog ispitivanja utvrđeno je da pad napona na \nkompenzacionom kablu između termopara i bakarnih kablova iznosi ±6 μV. \n14) ΔT =T - Tx  Odstupanje temperature na kojoj se radi etaloniranje od temperature peći \nDoprinos merne nesigurnosti ove komponente dobije se na osnovu procene merne nesigurnosti \ntemperature Tx toplog spoja termopara koji se etalonira, predstavljene u jednačini 5.28. \n \n \n \n82 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n5.7.4.  Merenje  \n \nTabela 5.6.  Rezultati etaloniranja termopara K tip na 700 ºC \nTermopar \nS tip \nK tip \nIzmerena vrednost napona \n1. \n \n6311,94 μV \n29266,16 μV \n \n2. \n \n6313,74 μV \n29279,24 μV \n \n3. \n \n6315,38 μV \n29271,68 μV \n \n4. \n \n6314,24 μV \n29268,31 μV \n \n5. \n \n6313,59 μV \n29264,54 μV \n \n6. \n \n6312,68 μV \n29259,12 μV \n \n7. \n \n6312,17 μV \n29257,53 μV \n \n8. \n \n6311,73 μV \n29251,64 μV \n \n9. \n \n6311,24 μV \n29248,82 μV \n \n10. \n \n6310,67 μV \n29242,79 μV \nSrednja vrednost napona \n6312,738 μV \n29260,983 μV \nSrednja vrednost temperature \n703,55 ºC \n703,14 ºC \nStandardno odstupanje merenja napona \nza 10 merenja \n1,47 μV \n11,17 μV \nStandardno \nodstupanje \nmerenja \ntemperature za 10 merenja \n0,140 ºC \n0,266 ºC \nStandardno odstupanje srednje vrednosti \nmerenja napona  \n0,47 μV \n3,53 μV \nStandardno odstupanje srednje vrednosti \nmerenja temperature \n0,044 ºC \n0,084 ºC \n \nU tabeli 5.6. prikazani su rezultati etaloniranja termopara K tip na 700 ºC u Metrološkoj laboratoriji \nML-16 u VZ \"ORAO\". Digitalnim multimetrom izvršeno je po deset merenja napona, koji se stvara na \netalonskom termoparu S tip i na termoparu K tip koji se etalonira. \n \n \n \n5.7.5.  Budžet nesigurnosti merenja temperature u peći Tx \n \n \nNa osnovu jednačine 5.28. modela merenja temperature Tx toplog spoja termopara koji se etalonira, \nnapravljen je budžet doprinosa pojedinih komponenti mernih nesigurnosti prilikom merenja temperature u \npeći sa etalonskim termoparom S tip. Ovaj budžet mernih nesigurnosti prikazan je u tabeli 5.7.   \n \nTabela 5.7.  Budžet mernih nesigurnost merenja temperature u peći \nVeličina \nProcena \nStandardna \nnesigurnost \nVerovatnoća \nraspodele \nKoeficijent \nosetljivosti \nDoprinos \nnesigurnosti \nTs \n703,55 ºC \n0,325 ºC \nnormalna \n1 \n0,325 ºC \nΔVs \n0 μV \n(0,34/ 3 ) μV \npravougaona \n0,0952 ºC/ μV \n0,019 ºC \nΔVr \n0 μV \n(0,005/ 3 ) μV \npravougaona \n0,0952 ºC/ μV \n0,00027 ºC \nΔTos \n0 ºC \n(0,1/ 3 ) ºC \npravougaona \n0,476  \n0,027 ºC \nΔTh \n0 ºC \n(0,25/ 3 ) ºC \npravougaona \n1 \n0,144 ºC \nΔTa \n0 ºC \n0,044 ºC \nnormalna \n1 \n0,044 ºC \nCs \n0,0952 ºC/ μV \n \nkonstanta \n \n \nCso \n0,2 ºC/ μV \n \nkonstanta \n \n \nCs/Cso \n0,476 \n \nkonstanta \n \n \nTx \n703,55 ºC \n \nnormalna \n \n0,36 ºC \n \n \n5. ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI MERENJA \n \n \n83 \n \n \n5.7.6.  Budžet nesigurnosti merenja napona Vx na krajevima termopara \n \n \nNa osnovu jednačine 5.29. modela merenja napona Vx na krajevima termopara koji se etalonira \nkada je hladni spoj na 0 ºC, napravljen je budžet doprinosa pojedinih komponenti mernih nesigurnosti \nprilikom merenja napona na krajevima termopara sa digitalnim multimetrom HP3458A. Ovaj budžet \nmernih nesigurnosti prikazan je u tabeli 5.8.   \n \nTabela 5.8.  Budžet mernih nesigurnosti merenja napona Vx na krajevima termopara  \nVeličina \nProcena \nStandardna \nnesigurnost \nVerovatnoća \nraspodele \nKoeficijent \nosetljivosti \nDoprinos \nnesigurnosti \nVs \n29260,983 μV \n0,45/ 3  μV \npravougaona \n1 \n0,26 μV \nΔVr \n0 μV \n(0,005/ 3 ) μV \npravougaona \n0,0952 ºC/ μV \n0,0029 μV  \nΔT \n0,4 ºC \n(0,36) ºC \nnormalna \n42 μV/ºC \n15,12 μV \nΔTox \n0 ºC \n(0,1/ 3 ) ºC \npravougaona \n39 μV/ºC \n2,25 μV  \nΔVLX \n0 μV \n(6/ 3 ) μV \npravougaona \n1 \n3,47 μV  \nΔVa \n0 ºC \n3,53 μV \nnormalna \n1 \n3,53 μV \nCx \n0,0238 ºC/ μV \n \nkonstanta \n \n \n1/ Cx \n42 μV/ºC \n \nkonstanta \n \n \nCxo \n0,0256 ºC/ μV \n \nkonstanta \n \n \n1/ Cxo \n39 μV/ºC \n \nkonstanta \n \n \nVx \n29277,95 μV \n \nnormalna \n \n16,07 μV \n \n \n \n5.7.7.  Rezultat etaloniranja \n \n \nProširena merna nesigurnost pridružena merenju temperature peći je: \n \n \n \nU= k  u(Tx) = 2  0,36 ºC = 0,72 ºC . \n \n \nProširena merna nesigurnost pridružena elektromotornoj sili termopara koji se etalonira je: \n \n \n \nU= k  u(Vx) = 2  16,07 μV = 32,14 μV. \n \n \nRezultat etaloniranja termopara K tip na temperaturi 700 ºC, pri čemu je njegov referentni spoj bio \nna 0 ºC, je elektromotorna sila koja se javila na njegovim krajevima od: \n \n \n \n29277,95 μV  32,14 μV. \n \n \nNavedena proširena merna nesigurnost merenja napona na krajevima termopara koji se etalonira \nkada je hladni spoj na 0 ºC utvrđena je kao standardna merna nesigurnost pomnožena sa koeficijentom \nproširenja k = 2, koji za normalnu raspodelu odgovara nivou poverenja od približno 95%. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n84 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n5.8. ZNAČAJ I DOPRINOS MERNE NESIGURNOSTI \n \nMerna nesigurnost je kvantitativni pokazatelj rezultata merenja. Ona daje odgovor na pitanje koliko \ndobro rezultat predstavlja vrednost merene veličine i omogućava korisniku rezultata da oceni njegovu \npouzdanost. Poznavanje merne nesigurnosti omogućuje poređenje rezultata merenja dobijenih iz različitih \nizvora, različitim metodama, u različitim laboratorijama i tako pomaže smanjenju trgovačkih barijera. \nPoznavanje merne nesigurnosti je značajno i presudno za ocenu usaglašenosti, kada se rezultat poredi sa \ngraničnim vrednostima definisanim u specifikacijama ili propisima. \nMerna nesigurnost je značajna za: \n- kontrolu kvaliteta i obezbjeđenje kvaliteta u proizvodnji, \n- usklađivanje sa zakonom i zakonskim regulativama, \n- sprovođenje osnovnih istraživanja i primenu istraživanja i razvoja u nauci i praksi, \n- etaloniranje etalona i merila i sprovođenje ispitivanja u okviru nacionalnog metrološkog \nsistema, sa ciljem da se postigne sledljivost do nacionalnih, odnosno međunarodnih etalona, \n- razvoj, održavanje i poređenje međunarodnih i nacionalnih referentnih etalona uključujući i \nreferentne materijale, \n- akreditaciju laboratorija za etaloniranje i ispitivanje. \n \n \n \n \n \n \n \n \n6.  PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \nRezultat svakog realnog merenja, pa time i merenje akvizicionim sistemom, sadrži u sebi određenu \nmernu nesigurnost. Nesigurnost rezultata merenja je posledica nedostataka egzaktnog poznavanja mernog \nprocesa i vrednosti koja se meri. To znači da se idealno tačna vrednost merene veličine ne može saznati. \nUzroci mernih nesigurnosti mogu biti veoma brojni i po pravilu se ne mogu svi uzeti u obzir.  \nSvi parametri motora izmereni na ispitnoj stanici pomoću akvizicionog sistema sadrže u sebi \nodređenu mernu nesigurnost. Zato je potrebno svakom izmerenom parametru motora pridružiti proširenu \nmernu nesigurnost U. Uz to treba dati koeficijent proširenja k, funkciju raspodele izmerenih vrednosti i \nvrednost statističke sigurnosti izmerenih vrednosti. Do sada publikovani radovi iz ove oblasti vrše opis \nakvizicionih sistema uz davanje podataka o njihovoj klasi tačnosti, ali ne i podataka o mernoj nesigurnosti \nkonkretnih merenja. \nU ovoj glavi opisaću postupak procene merne nesigurnosti za sve signale koji se mere akvizicionim \nsistemima za jedan stacionarni radni režim motora Viper 632-41 i motora MM-17. Predstaviću i \npoređenje mernih nesigurnosti za signale koji su snimani u stabilnom radnom režimu maksimal M1 \nmotora MM – 17, pre i posle modernizacije ovog akvizicionog sistema. \n \n \n6.1. REZULTATI PRORAČUNA MERNE NESIGURNOSTI ZA TMM VIPER \n \nTMM tip Viper 632-41 serijski broj 63241429Y ispitivan je na stacionarnoj ispitnoj stanici u \nradnom režimu maksimal 100% 11 minuta. Tek nakon dve minute stabilizacije rada motora na ovom \nradnom režimu  izvršeno je po 10 merenja akvizicionim sistemom za svih 16 signala koji se koriste za \nproračun korigovanih parametara motora. Da bi režim rada maksimal 100%  bio stabilan nastojalo se u \ntoku ispitivanja TMM-a da broj obrtaja kompresora N1 što manje menja vrednost. Vrednosti izmerene \nakvizicionim sistemom date su u tabeli 6.1. i 6.2.  U tabeli 6.1. i 6.2. za svaki signal pored izmerenih \nvrednosti data je srednja vrednost xs, standardno odstupanje s i standardna merna nesigurnost tip A uA . \nStandardna merna nesigurnost tip A svakog signala za deset merenja računa se kao standardno odstupanje \nsrednje vrednosti prema sledećoj formuli  \nuA =\n10\ns\n   . \nTemperatura izduvnih gasova T4 se meri pomoću 4 termopara, ali su oni na motoru spojeni u \nparalelu, tako da na akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3497A dolazi samo jedan signal. \n \nTabela 6.1. Vrednosti izmerene akvizicionim sistemom u režimu maksimal 100%   \nrb \n \nVreme \nT1 \n[oC] \nT4 \n[oC] \nN1 \n[%] \nRo \n[lb] \nQg \n[lb/h] \nVibracije \n[in/s] \nBo \n[mbar] \ndBo \n[mbar] \n1 \n12:16:36 \n21,361 \n720,13 \n99,923 \n3754,9 \n3758,3 \n0,378 \n1012,01 \n0,755 \n2 \n12:18:10 \n21,389 \n721,16 \n99,913 \n3757,2 \n3760,3 \n0,381 \n1012,03 \n0,753 \n3 \n12:19:03 \n21,418 \n722,72 \n99,876 \n3766,5 \n3762,5 \n0,382 \n1012,07 \n0,751 \n4 \n12:20:42 \n21,364 \n720,33 \n99,882 \n3762,8 \n3761,2 \n0,385 \n1012,05 \n0,747 \n5 \n12:21:34 \n21,382 \n719,24 \n99,923 \n3752,4 \n3758,4 \n0,381 \n1012,02 \n0,743 \n6 \n12:22:25 \n21,425 \n721,28 \n99,907 \n3746,8 \n3757,2 \n0,38 \n1011,99 \n0,747 \n7 \n12:23:45 \n21,373 \n722,85 \n99,918 \n3754,4 \n3759,1 \n0,376 \n1011,96 \n0,75 \n8 \n12:25:17 \n21,376 \n720,18 \n99,886 \n3767,2 \n3760,6 \n0,373 \n1011,98 \n0,753 \n9 \n12:26:55 \n21,419 \n722,67 \n99,872 \n3754,6 \n3761,5 \n0,377 \n1012,01 \n0,752 \n10 \n12:27:42 \n21,352 \n719,46 \n99,906 \n3761,3 \n3762,3 \n0,382 \n1012,04 \n0,756 \nproračun \n \n \n \n \n \n \n \n \nxs \n21,386 \n721,002 \n99,9006 \n3757,81 \n3760,14 \n0,3795 1012,016 \n0,7507 \ns \n0,0262 \n1,359 \n0,0198 \n6,52 \n1,81 \n0,0035 \n0,033 \n0,004 \nuA \n0,0083 \n0,43 \n0,0063 \n2,06 \n0,57 \n0,0011 \n0,011 \n0,0013 \n \n \n86 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nTabela 6.2. Vrednosti izmerene akvizicionim sistemom u režimu maksimal 100%   \nrb \n \nVreme \nPuum \n[bar] \nP2 \n[bar] \nPgum \n [bar] \nPsg \n[bar] \nPuuhp \n[bar] \nPuihp \n[bar] \nPmvA \n[bar] \nPmvB \n[bar] \n1 \n12:16:36 \n2,053 \n7,215 \n2,439 \n2,371 \n2,623 \n215,25 \n0,664 \n0,817 \n2 \n12:18:10 \n2,05 \n7,212 \n2,442 \n2,373 \n2,621 \n215,36 \n0,665 \n0,819 \n3 \n12:19:03 \n2,049 \n7,209 \n2,444 \n2,37,5 \n2,618 \n215,42 \n0,664 \n0,816 \n4 \n12:20:42 \n2,051 \n7,213 \n2,442 \n2,373 \n2,62 \n215,27 \n0,667 \n0,818 \n5 \n12:21:34 \n2,053 \n7,217 \n2,443 \n2,372 \n2,623 \n215,36 \n0,665 \n0,815 \n6 \n12:22:25 \n2,052 \n7,213 \n2,443 \n2,372 \n2,621 \n215,29 \n0,662 \n0,817 \n7 \n12:23:45 \n2,054 \n7,208 \n2,441 \n2,374 \n2,622 \n215,14 \n0,665 \n0,817 \n8 \n12:25:17 \n2,052 \n7,215 \n2,439 \n2,373 \n2,624 \n215,07 \n0,661 \n0,815 \n9 \n12:26:55 \n2,051 \n7,217 \n2,441 \n2,371 \n2,622 \n215,11 \n0,665 \n0,818 \n10 \n12:27:42 \n2,049 \n7,214 \n2,443 \n2,369 \n2,621 \n215,05 \n0,664 \n0,815 \nproračun \n \n \n \n \n \n \n \n \nxs \n2,0514 \n7,2133 \n2,4417 \n2,372 \n2,6215 \n215,232 \n0,6642 \n0,8167 \ns \n0,0017 \n0,003 \n0,00170 \n0,0015 \n0,0017 \n0,13 \n0,0017 \n0,0014 \nuA \n0,0005 \n0,001 \n0,00054 \n0,00047 \n0,0005 \n0,04 \n0,0005 \n0,0004 \n \nU tabeli 6.3. za svaki signal data je standardna merna nesigurnost tip A uA, standardna merna \nnesigurnost tip B uB,  standardna kombinovana merna nesigurnost  uc, funkcija raspodele kombinovane \nmerne nesigurnosti, koeficijent proširenja k kombinovane merne nesigurnosti, statistička sigurnost P \nkombinovane merne nesigurnosti, proširena kombinovana merna nesigurnost Uc i krajnji rezultat merenja \nkoji predstavlja zbir srednje vrednosti i proširene kombinovane merne nesigurnosti xs  Uc. U daljem \ntekstu za svaki signal koji je sniman u režimu maksimal 100%  biće detaljno opisan proračun merne \nnesigurnosti (skraćeno MN). \n \nTabela 6.3. Proračun MN za vrednosti izmerene u režimu maksimal 100%   \nMerni signal \nuA \nuB \nuc \nFunkcija \nraspodele \nk \nP \nUc \nRezultat \nmerenja \nT1 [oC] \n0,0083 \n0,17 \n0,17 \nGausova \n2 \n95 % \n0,34 \n21,386  0,34 \nT4 [oC] \n0,43 \n3,19 \n3,22 \nGausova \n2 \n95 % \n6,44 \n721,002 6,44 \nN1 [%] \n0,0063 \n0,0385 \n0,039 \nGausova \n2 \n95 % \n0,078 \n99,9  0,078 \nRo [lb] \n2,06 \n4,87 \n5,28 \nGausova \n2 \n95 % \n10,57 \n3757,81 10,6 \nQg [lb/h] \n0,57 \n11,08 \n11,1 \nGausova \n2 \n95 % \n22,2 \n3760,14 22,2 \nVibracije [in/s] \n0,0011 \n0,026 \n0,026 \nGausova \n2 \n95 % \n0,053 \n0,3795 0,053 \nBo [mbar] \n0,011 \n0,43 \n0,43 \nGausova \n2 \n95 % \n0,86 \n1012,02 0,86 \ndBo [mbar] \n0,0013 \n0,058 \n0,058 \nGausova \n2 \n95 % \n0,116 \n0,7507 0,116 \nPgum [bar] \n0,00054 \n0,0043 \n0,0043 \nGausova \n2 \n95 % \n0,0087 \n2,442 0,0087 \nPuum [bar] \n0,0005 \n0,0061 \n0,0061 \nGausova \n2 \n95 % \n0,0123 \n2,051 0,0123 \nP2 [bar] \n0,001 \n0,009 \n0,009 \nGausova \n2 \n95 % \n0,019 \n7,2133 0,019 \nPsg [bar] \n0,00047 \n0,0043 \n0,0043 \nGausova \n2 \n95 % \n0,0086 \n2,372 0,0086 \nPuuhp [bar] \n0,0005 \n0,0043 \n0,0043 \nGausova \n2 \n95 % \n0,0087 \n2,622 0,0087 \nPuihp [bar] \n0,04 \n0,22 \n0,225 \nGausova \n2 \n95 % \n0,45 \n215,232 0,45 \nPmvA [bar] \n0,0005 \n0,0006 \n0,0008 \nGausova \n2 \n95 % \n0,0016 \n0,664 0,0016 \nPmvB [bar] \n0,0004 \n0,0006 \n0,0008 \nGausova \n2 \n95 % \n0,0016 \n0,817 0,0016 \nPgok [bar] \n0 \n0,067 \n0,134 \nGausova \n2 \n95 % \n0,134 \n \nPgdk [bar] \n0 \n0,1 \n0,2 \nGausova \n2 \n95 % \n0,2 \n \n \nNapomena: Pritisci goriva osnovnog kolektora Pgok i dopunskog kolektora Pgdk mere se samo prilikom \nispitivanja motora VIPER 633-41. Pošto su u tabeli 6.3. prikazani rezultati proračuna MN-i za stacionarni \nradni režim motora VIPER 632-41, nema komponente MN-i tip A za ove pritiske. Prikazana je samo \nkomponenta MN-i tip B koja ne zavisi od izmerene vrednosti. \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n87 \n \nPrimer  6.1.1. (Kombinovana MN za merenje tempereture vazduha na ulazu u motor T1) \nTemperatura vazduha na ulazu u motor T1 meri se pomoću otpornog termometra Pt100 i \nelektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje naponski signal (0 do 1) V koji je proporcionalan \nizmerenoj temperaturi. Merenjem ovog napona akvizicioni sistem meri temperaturu T1. U katalogu \nproizvođača instrument za merenje temperature T1 daje se podatak da se njegova greška merenja \ntemperature nalazi u granicama  0,5 F. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od \n1 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,16 mV. Maksimalna merna \nnesigurnost etalona sa kojim etaloniramo temperaturu T1 je 0,1 oC. Odrediti standardnu i proširenu \nkombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti temperature, prikazanih u tabeli 6.1., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 21,386 oC i standardno odstupanje s = 0,0262 oC.  Standardna MN tip A merenja \ntemperature T1 jednaka je uA =  s / 10  = 0,0083 oC.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN otpornog termometra uOT, MN elektronskog instrumenta \nui, MN akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Prilikom etaloniranja temperature \nT1 na ispitnoj stanici, kao nerastavljiva celina etalonira se otporni termometar i elektronski instrument. \nTako da se kao dominantna uzima u obzir samo MN elektronskog instrumenta, a MN otpornog \ntermometra se zanemaruje u proračunu ukupne MN. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog instrumenta za merenje temperature T1, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN \nrezultata merenja  ima  pravougaonu  raspodelu  sa poluširinom a  =  0,5 F (odnosno a  =  0,278 oC). \nStandardna  MN elektronskog instrumenta je ui  = a /\n\n3\n0,16 oC. Na osnovu podataka iz kataloga \nproizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A  na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,16 mV. Kod \nelektronskog instrumenta za merenje temperature T1 promena izlaznog napona (koji je proporcionalan \ntemperaturi  T1)  od 1 mV odgovara promeni  temperature  T1  od  0,1 F, pa  je poluširina  a  =  0,016 F \n(odnosno a  =  0,0089 oC).  Standardna MN uAS  =  a /\n\n3\n 0,0051 oC. Na osnovu podataka iz kataloga \nproizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja  ima pravougaonu  raspodelu sa \npoluširinom a = 0,1 oC. Standardna MN je uE = a /\n\n3\n0,058 oC. Ove tri nesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje \nčine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB = \n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n = 0,17 oC. \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,17 oC. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost od 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,34 oC. \n \nPrimer  6.1.2. (Kombinovana MN za merenje tempereture izduvnih gasova T4) \nTemperatura izduvnih gasova T4 meri se pomoću termopara K tip i elektronskog instrumenta. \nOvaj instrument daje naponski signal (0 do 1) V koji je proporcionalan izmerenoj temperaturi. Merenjem \novog napona akvizicioni sistem meri temperaturu T4. U katalogu proizvođača instrument za merenje \ntemperature T4 daje se podatak da se njegova greška merenja temperature nalazi u granicama  1 oC. \nAkviziciono-kontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od 1 V ima maksimalnu grešku merenja \nnapona koja se nalazi u granicama 0,16 mV. Maksimalna merna nesigurnost etalona sa kojim \netaloniramo indikator temperature T4 je 0,5 oC. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti temperature, prikazanih u tabeli 6.1., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 721,002 oC i standardno odstupanje s = 1,359 oC.  Standardna MN tip A merenja \ntemperature T4 jednaka je uA =  s / 10  = 0,43 oC.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN termopara K tip uTP, MN elektronskog instrumenta ui, MN \nakviziciono-kontrolne jedinice HP3497A uAS  i MN etalona kojim etaloniramo indikator temperature uE.  \n88 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nNa osnovu pravilnika o metrološkim uslovima za termoparove  MUS.13MS0201-01, uzimamo da uticaj \ntermopara K tip (na temperaturi 721 oC) na MN  rezultata merenja temperature ima pravougaonu \nraspodelu sa poluširinom a = 5,4 oC. Standardna MN uTP = a /\n\n3\n3,12 oC. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača elektronskog instrumenta za merenje temperature T4, uzimamo da uticaj ovog \ninstrumenta na MN rezultata merenja  ima  pravougaonu  raspodelu  sa  poluširinom  a  =  1 oC.  \nStandardna  MN elektronskog instrumenta je ui  = a /\n\n3\n0,58 oC. Na osnovu podataka  iz  kataloga  \nproizvođača akviziciono-kontrolne  jedinice  HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,16 mV. Kod \nelektronskog instrumenta za merenje temperature T4 promena izlaznog napona (koji je proporcionalan \ntemperaturi  T4)  od 1 mV odgovara promeni temperature T4 od 1 oC, pa je poluširina a = 0,16 oC. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,092 oC. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, uzimamo \nda uticaj etalona sa kojim etaloniramo indikator temperature T4 na MN rezultata merenja  ima \npravougaonu  raspodelu sa poluširinom  a = 0,5 oC. Standardna  MN je uE  = a /\n\n3\n0,29 oC. Ove četri \nnesigurnosti (uTP, ui, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi     \nuB = \n2\n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nTP\nu\nu\nu\nu\n\n\n\n = 3,19 oC. \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 3,22 oC. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   6,44 oC. \n \n Primer  6.1.3. (Kombinovana MN za merenje broja obrtaja kompresora niskog pritiska N1) \nBroj obrtaja kompresora niskog pritiska N1 meri se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj \ninstrument daje naponski signal (0 do 10) V koji je proporcionalan izmerenom broju obrtaja. Merenjem \novog napona akvizicioni sistem meri broj obrtaja N1. U katalogu proizvođača daje se podatak da \ninstrument za merenje broja obrtaja ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  0,06 %. \nAkviziciono-kontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja \nnapona koja se nalazi u granicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo broj \nobrtaja N1 je 0,0001 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije \nponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti broja obrtaja, prikazanih u tabeli 6.1., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 99,9 % i standardno odstupanje s = 0,0198 %.  Standardna MN tip A merenja broja \nobrtaja N1 jednaka je uA =  s / 10  = 0,0063 %.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog \ninstrumenta za merenje broja obrtaja kompresora niskog pritiska N1, uzimamo da uticaj ovog instrumenta \nna MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,06 %. Standardna MN \ninstrumenta je ui = a /\n\n3\n0,0347 %. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 1,6 mV. Kod elektronskog instrumenta \nza merenje broja obrtaja N1, promena izlaznog napona (koji je proporcionalan broju obrtaja kompresora \nniskog pritiska) od 1 mV odgovara promeni broja obrtaja N1 od 0,018 %, pa je poluširina a = 0,029 %. \nStandardna MN uAS =  a /\n\n3\n0,0166 %. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona vidi se da \nje MN etalona znatno manja od MN elektronskog merača broja obrtaja, pa se MN etalona zanemaruje u \nproračunu MN tip B. Ove dve nesigurnosti ( ui i uAS)  koje čine MN tip B predstavljaju međusobno \nnekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n89 \n \nuB = \n2\n2\nAS\ni\nu\nu \n = 0,0385 % . \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,039 % . \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,078 % . \n \nPrimer  6.1.4. (Kombinovana MN za merenje potiska motora Ro) \nPotisak motora Ro meri se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje naponski \nsignal (0 do 1) V koji je proporcionalan izmerenom potisku motora. Merenjem ovog napona akvizicioni \nsistem meri potisak motora Ro. U katalogu proizvođača daje se podatak da instrument za merenje potiska  \nu kombinaciji sa mernom ćelijom za silu, ima maksimalnu grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n0,2 %. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od 1 V ima maksimalnu grešku \nmerenja napona koja se nalazi u granicama 0,16 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim \netaloniramo potisak Ro je 0,1 % . Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije \nponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti potiska motora, prikazanih u tabeli 6.1., izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 3757,81 lb i standardno odstupanje s = 6,52 lb.  Standardna MN tip A \nmerenja potiska Ro jednaka je uA =  s / 10  = 2,06 lb.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog \ninstrumenta za merenje potiska Ro, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 7,515 lb. Standardna MN instrumenta je ui  = a /\n\n3\n4,34 lb. \nNa osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da \nuticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom a = 0,16 mV. Kod elektronskog instrumenta za merenje potiska motora, promena izlaznog \nDC napona od 1 mV odgovara promeni potiska motora od 4 lb, pa je poluširina a = 0,64 lb. Standardna \nMN uAS =  a /\n\n3\n 0,38 lb. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, uzimamo da uticaj \netalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 3,76 lb. Standardna  MN \nuE  = a /\n\n3\n2,17 lb. Ove tri nesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno \nnekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi   uB = \n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n = 4,87 lb. \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 5,28 lb. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   10,57 lb. \n \n Primer  6.1.5. (Kombinovana MN za merenje protoka goriva Qg) \nProtok goriva Qg meri se pomoću turbinskog merača protoka i elektronskog instrumenta. Ovaj \ninstrument daje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom protoku. Merenjem ovog \nnapona akvizicioni sistem meri protok goriva Qg. U katalogu proizvođača daje se podatak da instrument \nza merenje protoka zajedno sa turbinskim davačem protoka ima grešku merenja koja se nalazi u \ngranicama  0,5 %. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od 10 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV. Maksimalna nesigurnost \n90 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \netalona sa kojim etaloniramo protok goriva je 0,1 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN \nu slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti protoka goriva, prikazanih u tabeli 6.1., izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 3760,14 lb/h i standardno odstupanje s = 1,81 kg/h.  Standardna MN tip A \nmerenja protoka goriva Qg jednaka je uA =  s / 10  = 0,57 lb/h.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta za merenje protoka goriva ui, \nMN akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga \nproizvođača elektronskog instrumenta za merenje protoka goriva Qg, uzimamo da uticaj ovog \ninstrumenta na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 18,8 kg/h. \nStandardna MN instrumenta je ui  = a /\n\n3\n 10,85 lb/h. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nakviziciono-kontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na \nMN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,16 mV. Kod elektronskog \ninstrumenta za merenje protoka goriva promeni napona na izlazu instrumenta od 1 mV odgovara promena \nprotoka na turbini od 6,55 lb/h, pa je poluširina a = 1,05 lb/h. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,6 lb/h. Na \nosnovu podataka iz kataloga  proizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja \nima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 3,76 lb/h. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n2,18 lb/h. Ove \ntri nesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi \n   uB = \n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n= 11,08 lb/h. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 11,1 lb/h . \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   22,2 lb/h . \n \nPrimer  6.1.6. (Kombinovana MN za merenje vibracija na motoru) \nVibracije na motoru mere se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje naponski \nsignal (0 do 1) V koji je proporcionalan izmerenim vibracijama. Merenjem ovog napona akvizicioni \nsistem meri vibracije na motoru. U katalogu proizvođača daje se podatak da instrument za merenje \nvibracija ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  3 % od punog opsega 1,5 in/s. Akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od 1 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se \nnalazi u granicama 0,16 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo vibracije je 0,5 % . \nOdrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti vibracija motora, prikazanih u tabeli 6.1. izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 0,3795 in/s i standardno odstupanje s = 0,0035 in/s.  Standardna MN tip A \nmerenja vibracija na motoru jednaka je uA =  s / 10  = 0,0011 in/s.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog \ninstrumenta za merenje vibracija na motoru, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN rezultata \nmerenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,045 in/s. Pa je onda standardna MN \ninstrumenta je ui =a /\n\n3\n0,026 in/s. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne \njedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja \nima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,16 mV. Kod elektronskog instrumenta za merenje \nvibracija, promena izlaznog napona od 1 V odgovara promeni vibracija od 1,5 in/s. Tako da promena \nnapona od 1 mV odgovara promeni protoka od 0,0015 in/s, pa je poluširina a = 0,00024 in/s.  Standardna  \nMN uAS = a /\n\n3\n 0,000139 in/s. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, uzimamo da  \nuticaj  etalona  na  MN  rezultata  merenja  ima  pravougaonu  raspodelu  sa  poluširinom a = 0,0075 in/s. \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n91 \n \nStandardna MN uE  = a /\n\n3\n0,0043 in/s. Ove tri nesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje čine MN tip B \npredstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB = \n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n = 0,026 in/s. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,026 in/s. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,053 in/s. \n \nPrimer  6.1.7. (Kombinovana MN za merenje barometarskog pritiska vazduha Bo) \nBarometarski pritisak vazduha Bo meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona akvizicioni \nsistem meri barometarski pritisak vazduha Bo. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska \nima grešku merenja koja se nalazi u granicama  0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna \njedinica HP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na  osnovu  izmerenih  vrednosti pritiska prikazanih u tabeli  6.1. izračunata je srednja vrednost \nsignala xs = 1012,016 mbar i standardno odstupanje s = 0,033 mbar. Standardna MN  tip  A  za deset \nmerenja  jednaka je uA = s / 10  = 0,011 mbar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska  ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg 800 mbar do 1200 mbar), uzimamo da uticaj  ovog  \ninstrumenta na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,3 mbar.  \nStandardna MN ud  = a /\n\n3\n0,173 mbar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog davača \npritiska, promena izlaznog DC napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od 0,3 mbar,  pa je poluširina \na = 0,48 mbar. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,277 mbar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \netalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom a = 0,5 mbar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,28 mbar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) \nkoje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi           \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,43 mbar \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,43 mbar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,86 mbar. \n \nPrimer  6.1.8. (Kombinovana MN za merenje pada pritiska vazduha u uvodniku vazduha dBo) \nPad pritiska vazduha u uvodniku vazduha dBo meri se pomoću elektronskog davača pritiska. \nOvaj davač daje naponski signal (0 do 10) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog \nnapona akvizicioni sistem meri pritisak dBo. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska \nima grešku merenja koja se nalazi u granicama  1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \n92 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.1. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 0,756 mbar i standardno odstupanje s = 0,004 mbar.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0013 mbar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska, uzimamo da uticaj ovog davača na MN rezultata merenja ima pravougaonu \nraspodelu sa poluširinom a = 0,1 mbar. Standardna MN ud  = a /\n\n3\n0,058 mbar. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne \njedinice  HP3497A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 1,6 mV. \nKod elektronskog davača pritiska, promena izlaznog DC napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od \n0,001 mbar, pa je poluširina a = 0,0016 mbar. Standardna MN uAS  = a /\n\n3\n0,0009 mbar. Na  osnovu  \npodataka  iz  kataloga proizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu  sa poluširinom a = 0,0005 mbar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,00029 mbar. \nOve tri nesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. \nUkupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,058 mbar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,058 mbar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,116 mbar. \n \nPrimer  6.1.9. (Kombinovana MN za merenje pritiska goriva na ulazu u motor Pgum) \nPritisak goriva na ulazu u motor Pgum meri se pomoću elektronskog davača pritiska koji meri \napsolutni pritisak. Ovaj davač daje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. \nMerenjem ovog napona akvizicioni sistem meri pritisak Pgum. U katalogu proizvođača daje se podatak \nda davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega.  Akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se \nnalazi u granicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. \nOdrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 2,4417 bar i standardno odstupanje s = 0,0017 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska Pgum jednaka je uA =  s / 10  = 0,00054 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN merenja \nbarometarskog pritiska Bo uBo, MN akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na \nosnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 7 bar \napsolutno), uzimamo da uticaj ovog davača na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom a = 0,007 bar. Standardna MN ud = a /\n\n3\n0,004 bar. Na osnovu proračuna kombinovane \nmerne nesigurnusti za merenje barometarskog pritiska Bo u ovom radnom režimu, koji je već opisan u \nprimeru 6.1.7.,  uzima se da je standardna MN uBo= 0,43 mbar. Na osnovu podataka iz kataloga \nproizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod \nelektronskog  davača  pritiska,  promena izlaznog DC napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od  \n0,0014 bar, pa je poluširina a = 0,00224 bar. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,00129 bar. Na osnovu \npodataka iz kataloga proizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n93 \n \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,0012 bar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,7 mbar. Ove četri \nnesigurnosti ( ud, uBo, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. \nUkupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nBo\n2\nu\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n\n = 0,0043 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,00435 bar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0087 bar. \n \nPrimer  6.1.10. (Kombinovana MN za merenje pritiska ulja na ulazu u motor Puum) \nPritisak ulja na ulazu u motor Puum meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak Puum. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama  0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 2,0514 bar i standardno odstupanje s = 0,0017 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska Pgum jednaka je uA =  s / 10  = 0,0005 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg davača 0 bar do 10 bar), uzimamo da uticaj ovog instrumenta \nna MN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,01 bar. Standardna \nMN ud  = a /\n\n3\n0,0058 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne \njedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja \nima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog  davača pritiska,  promena \nizlaznog napona od  1 mV odgovara promeni pritiska od 0,002 bar, pa je poluširina a = 0,0032 bar. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n0,00185 bar. Na osnovu podataka iz  kataloga proizvođača etalona, \nuzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa  poluširinom  \na = 0,001 bar.  Standardna  MN uE = a /\n\n3\n0,6 mbar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine MN \ntip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,0061 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,0061 bar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0123 bar. \n \nPrimer  6.1.11. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha iza kompresora P2) \nPritisak vazduha iza kompresora P2 meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak P2. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku \n94 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nmerenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A \nna mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 1,6 mV. \nMaksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu \nkombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 7,2133 bar i standardno odstupanje s = 0,003 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska P2 jednaka je uA =  s / 10  = 0,001 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg davača 0 bar do 15 bar), uzimamo da uticaj ovog instrumenta \nna MN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,015 bar. Standardna \nMN ud = a /\n\n3\n0,00867 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne \njedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja \nima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog  davača pritiska,  promena \nizlaznog napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od 0,003 bar, pa je poluširina a = 0,0048 bar. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n0,00277 bar. Na osnovu podataka iz  kataloga proizvođača etalona, \nuzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa  poluširinom  \na = 0,0036 bar.  Standardna  MN uE = a /\n\n3\n2 mbar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine MN \ntip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,009 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,009 bar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,019 bar. \n \nPrimer  6.1.12. (Kombinovana MN za merenje pritiska startnog goriva Psg) \nPritisak startnog goriva Psg meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač daje \nnaponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona akvizicioni \nsistem meri pritisak Psg. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja \nkoja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3497A na \nmernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 1,6 mV. \nMaksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu \nkombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 2,372 bar i standardno odstupanje s = 0,0015 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska Psg jednaka je uA =  s / 10  = 0,00047 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg davača 0 bar do 7 bar), uzimamo da uticaj ovog instrumenta na \nMN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,007 bar. Standardna MN \nud = a /\n\n3\n0,004 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog  davača  pritiska,  promena \nizlaznog napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od  0,0014 bar, pa je poluširina  a = 0,00224 bar. Pa \nje onda standardna MN  uAS = a /\n\n3\n 0,00129 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \netalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu  raspodelu  sa  poluširinom \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n95 \n \na = 0,0012 bar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,7 mbar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine MN \ntip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,0043 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,0043 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0086 bar. \n \nPrimer  6.1.13. (Kombinovana MN za merenje pritiska ulja na ulazu u hidropumpu Puuhp ) \nPritisak ulja na ulazu u hidropumpu Puuhp meri se pomoću elektronskog davača pritiska koji \nmeri apsolutni pritisak. Ovaj davač daje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom \npritisku. Merenjem ovog napona akvizicioni sistem meri pritisak Puuhp. U katalogu proizvođača daje se \npodatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 %  od mernog opsega.  \nAkviziciono-kontrolna jedinica  HP3497A  na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja \nnapona koja se nalazi u granicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo \npritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih \nmerenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 2,6215 bar i standardno odstupanje s = 0,0017 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska Puuhp  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0005 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN merenja \nbarometarskog pritiska Bo uBo, MN akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na \nosnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 7 bar \napsolutno), uzimamo da uticaj ovog davača na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom a = 0,007 bar. Standardna MN ud  = a /\n\n3\n0,004 bar. Na osnovu proračuna kombinovane \nmerne nesigurnusti za merenje barometarskog pritiska Bo u ovom radnom režimu, koji je već opisan u \nprimeru 6.1.7., uzima se da je standardna MN uBo= 0,43 mbar. Na osnovu podataka iz kataloga \nproizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod \nelektronskog davača pritiska, promena izlaznog DC napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od \n0,0014 bar, pa je poluširina  a = 0,00224 bar. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,00129 bar. Na osnovu \npodataka iz  kataloga proizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,0012 bar. Standardna MN uE = a /\n\n3\n0,7 mbar. Ove četri \nnesigurnosti ( ud, uBo, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. \nUkupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\n2\nE\nAS\nBo\nd\nu\nu\nu\nu\n\n\n\n = 0,0043 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,00436 bar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0087 bar. \n \n96 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  6.1.14. (Kombinovana MN za merenje pritiska ulja na izlazu iz hidropumpe Puihp ) \nPritisak ulja na izlazu iz hidropumpe Puihp meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj \ndavač daje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak Puihp. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 215,232 bar i standardno odstupanje s = 0,13 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska Puihp  jednaka je uA =  s / 10  = 0,04 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg davača 0 bar do 350 bar), uzimamo da uticaj ovog davača na \nMN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,35 bar. Pa je onda standardna MN \nud = a /\n\n3\n 0,202 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog  davača  pritiska,  promena \nizlaznog napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od 0,07 bar, pa je poluširina a = 0,112 bar. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n0,064 bar. Na osnovu podataka iz  kataloga proizvođača etalona, uzimamo \nda uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,1 bar. \nStandardna MN uE = a /\n\n3\n0,062 bar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B \npredstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,22 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,225 bar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,45 bar. \n \nPrimer  6.1.15. (Kombinovana MN za merenje pritiska motorskog vazduha A PmvA ) \nPritisak motorskog vazduha A PmvA meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak PmvA. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 0,6642 bar i standardno odstupanje s = 0,0017 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska PmvA  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0005 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 1 bar), uzimamo da uticaj ovog davača na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 0,001 bar. Pa je onda standardna  MN \nud = a /\n\n3\n 0,00058 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena izlaznog \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n97 \n \nnapona od 1 mV odgovara promeni pritiska na ulazu od  0,0002 bar, pa je poluširina a = 0,00032 bar. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,000185 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, \nuzimamo da uticaj etalona na  MN  rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom \na = 0,00033 bar. Standardna MN uE = a /\n\n3\n0,19 mbar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine \nMN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,00063 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,00083 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,00166 bar. \n \n Primer  6.1.16. (Kombinovana MN za merenje pritiska motorskog vazduha B PmvB) \nPritisak motorskog vazduha B PmvB meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak PmvB. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska, prikazanih u tabeli 6.2., izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 0,8167 bar i standardno odstupanje s = 0,0014 bar. Standardna MN tip A merenja \npritiska PmvB  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0004 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 1 bar), uzimamo da uticaj ovog davača na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 0,001 bar. Pa je onda standardna  MN \nud = a /\n\n3\n 0,00058 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog davača pritiska,  promena izlaznog \nnapona od 1 mV odgovara promeni pritiska na ulazu od  0,0002 bar, pa je poluširina a = 0,00032 bar. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,000185 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, \nuzimamo da uticaj etalona na  MN  rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom \na = 0,00041 bar. Standardna MN uE = a /\n\n3\n0,29 mbar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine \nMN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,00065 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,00079 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0016 bar. \n \n98 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  6.1.17. (Proširena MN za merenje pritiska goriva osnovnog kolektora Pgok ) \nPritisak goriva osnovnog kolektora Pgok meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj \ndavač daje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak Pgok. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Ovaj pritisak se meri samo na motorima tip VIPER 633-41. Tako da za motor tip VIPER 632-41 \nserijski broj 63241429Y koji je ispitivan je na stacionarnoj ispitnoj stanici u radnom režimu maksimal \n100% nema komponente MN tip A. Za ovaj radni režim je zato prikazana samo tip B komponenta MN.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A  uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni  opseg  0 bar do  100 bar),  uzimamo  da  uticaj  ovog  davača  na \nMN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 0,1 bar.  Pa je onda standardna  \nMN ud = a /\n\n3\n 0,058 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog  davača  pritiska,  promena \nizlaznog napona od 1 mV odgovara promeni pritiska na ulazu od  0,02 bar, pa je poluširina a = 0,032 bar. \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,0185 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, \nuzimamo da uticaj etalona na  MN  rezultata merenja pritiska ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom \na = 0,05 bar. Standardna  MN  uE = a /\n\n3\n0,029 bar. Ove tri nesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine MN \ntip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,067 bar. \nProširena MN dobija se množeći uB koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od funkcije \nraspodele. Nesigurnosti tipa B u ovom slučaju pridružena je Gausova raspodela sa koeficijentom \nproširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  \niznosi    Uc = k  uc   0,134 bar. \n \nPrimer  6.1.18. (Proširena MN za merenje pritiska goriva dopunskog kolektora Pgdk ) \nPritisak goriva dopunskog kolektora Pgdk meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj \ndavač daje naponski signal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog napona \nakvizicioni sistem meri pritisak Pgdk. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama 0,1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3497A na mernom opsegu od 10 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 1,6 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Ovaj pritisak se meri samo na motorima tip VIPER 633-41. Tako da za motor tip VIPER 632-41 \nserijski broj 63241429Y koji je ispitivan je na stacionarnoj ispitnoj stanici u radnom režimu maksimal \n100% nema komponente MN tip A. Za ovaj radni režim je zato prikazana samo tip B komponenta MN.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A uAS i MN etalona sa kojim se vrši etaloniranje davača uE. Na osnovu \npodataka iz kataloga proizvođača elektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 150 bar), uzimamo \nda uticaj ovog davača na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,15 bar. \nStandardna MN ud = a /\n\n3\n 0,0867 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3497A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1,6 mV. Kod elektronskog  davača  \npritiska,  promena izlaznog napona od 1 mV odgovara promeni pritiska na ulazu od  0,03 bar, pa je \npoluširina a = 0,048 bar. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n 0,028 bar. Na osnovu podataka iz kataloga \nproizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja pritiska ima pravougaonu \nraspodelu sa poluširinom a = 0,075 bar. Standardna MN uE = a /\n\n3\n0,043 bar. Ove tri nesigurnosti ( ud, \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n99 \n \nuAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip \nB iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,1 bar. \nProširena MN dobija se množeći uB koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od funkcije \nraspodele. Nesigurnosti tipa B u ovom slučaju pridružena je Gausova raspodela sa koeficijentom \nproširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  \niznosi    Uc = k  uc   0,2 bar. \n \n \n \n6.2. REZULTATI PRORAČUNA MERNE NESIGURNOSTI ZA TMM MM-17 \n \nNakon modernizacije akvizicionog sistema koji je ugrađen na stacionarnu ispitnu stanicu za \nispitivanje TMM-a ruske proizvodnje, TMM tip MM - 17 serijski broj G71325043 ispitivan je u radnom \nrežimu maksimal M1 9 minuta. Tek nakon dve minute stabilizacije rada motora na ovom radnom režimu \nizvršeno je po 10 merenja akvizicionim sistemom za svih 22 signala koji se koriste za proračun \nkorigovanih parametara motora. Da bi režim rada motora bio stabilan u toku ispitivanja TMM-a na \nispitnoj stanici, nastoji se da broj obrtaja kompresora niskog pritiska N1 bude što stabilniji. Vrednosti \nizmerene akvizicionim sistemom date su u tabeli 6.4. i 6.5.  U tabeli 6.4. i 6.5. za svaki signal pored \nizmerenih vrednosti data je srednja vrednost xs, standardno odstupanje s i standardna merna nesigurnost \ntip A uA . Standardna merna nesigurnost tip A svakog signala za deset merenja računa se kao standardno \nodstupanje srednje vrednosti prema sledećoj formuli \nuA =\n10\ns\n   . \n \nTemperature vazduha iza kompresora T21, T22, T23 i T24 mere se na motoru istovremeno sa četri \ntermopara K-tip. Sa svakog termopara merni signal se kompenzacionim kablom K-tip paralelno vodi do \ndigitalnog instrumenta na komandno upravljačkom pultu i na akvizicioni sistem. U tabeli 6.4. T2 \npredstavlja srednju vrednost od četri izmerene temperature T2 = (T21 + T22 + T23 + T24)/4 . Standardno \nodstupanje i standardna merna nesigurnost tip A za temperaturu T2, izračunati su prema srednjoj \nvrednosti ove četiri temperature. \nTemperatura izduvnih gasova T4 se meri pomoću četri termopara, ali su oni na motoru spojeni u \nparalelu, tako da na akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3852A dolazi samo jedan signal. \n \nTabela 6.4. Vrednosti izmerene u režimu maksimal M1 za TMM tip MM - 17 \nrb \n \nVreme \nT1 \n[oC] \nT2 \n[oC] \nT4 \n[oC] \nN1 \n[%] \nN2 \n[%] \nRo \n[lb] \nQg \n[kg/h] \nBo \n[mbar] \ndBo \n[mbar] \n1 \n13:24:17 \n19,632 \n343,25 \n656,24 \n100,125 \n99,726 \n8032,4 \n3552,6 \n958,03 \n9,465 \n2 \n13:24:56 \n19,628 \n343,52 \n657,89 \n100,133 \n99,735 \n8041,6 \n3554,3 \n958,05 \n9,523 \n3 \n13:25:53 \n19,672 \n343,94 \n658,64 \n100,138 \n99,715 \n8050,1 \n3557,2 \n958,01 \n9,565 \n4 \n13:26:41 \n19,653 \n344,25 \n657,13 \n100,116 \n99,698 \n8033,6 \n3553,8 \n958,07 \n9,498 \n5 \n13:27:58 \n19,689 \n344,12 \n656,24 \n100,095 \n99,673 \n8025,3 \n3550,1 \n957,98 \n9,445 \n6 \n13:28:45 \n19,697 \n343,94 \n655,53 \n100,104 \n99,692 \n8027,6 \n3547,6 \n957,95 \n9,471 \n7 \n13:29:42 \n19,626 \n343,65 \n656,14 \n100,086 \n99,676 \n8019,4 \n3552,3 \n958,01 \n9,405 \n8 \n13:30:37 \n19,652 \n343,71 \n657,95 \n100,113 \n99,685 \n8022,3 \n3548,4 \n957,98 \n9,462 \n9 \n13:31:24 \n19,702 \n343,45 \n658,75 \n100,094 \n99,704 \n8014,6 \n3546,3 \n958,03 \n9,535 \n10 \n13:32:38 \n19,683 \n343,34 \n659,47 \n100,126 \n99,723 \n8037,1 \n3552,8 \n958,05 \n9,456 \nproračun \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nxs \n19,663 \n343,72 \n657,4 \n100,113 \n99,703 \n8030,4 \n3551,5 \n958,02 \n9,4825 \ns \n0,029 \n0,336 \n1,33 \n0,0178 \n0,0216 \n10,76 \n3,38 \n0,0375 \n0,0476 \nuA \n0,0092 \n0,106 \n0,42 \n0,0056 \n0,0068 \n3,4 \n1,07 \n0,0118 \n0,015 \n \n100 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \nTabela 6.5. Vrednosti izmerene u režimu maksimal M1 za TMM tip MM - 17 \nrb \n \nVreme \nHs \n[mbar] \nP2 \n[bar] \nP2bar \n[bar] \nP2' \n[bar] \nP2'' \n[bar] \nP2''' \n[bar] \nPgdcn \n[bar] \nPgdfk \n[bar] \nVibracije \n[mils] \n1 \n10:03:36 \n173,82 \n8,75 \n8,76 \n2,045 \n5,005 \n0,663 \n2,065 \n4,452 \n0,563 \n2 \n10:04:10 \n173,75 \n8,77 \n8,73 \n2,047 \n5,009 \n0,662 \n2,062 \n4,453 \n0,566 \n3 \n10:06:03 \n173,79 \n8,76 \n8,75 \n2,046 \n5,012 \n0,663 \n2,052 \n4,451 \n0,557 \n4 \n10:07:42 \n173,65 \n8,73 \n8,76 \n2,048 \n5,005 \n0,661 \n2,061 \n4,452 \n0,553 \n5 \n10:09:34 \n173,74 \n8,75 \n8,73 \n2,046 \n5,009 \n0,663 \n2,069 \n4,449 \n0,561 \n6 \n10:10:15 \n173,86 \n8,74 \n8,74 \n2,044 \n5,011 \n0,664 \n2,072 \n4,451 \n0,567 \n7 \n10:10:45 \n173,78 \n8,78 \n8,76 \n2,045 \n5,003 \n0,661 \n2,065 \n4,449 \n0,554 \n8 \n10:13:27 \n173,76 \n8,77 \n8,75 \n2,046 \n4,999 \n0,663 \n2,063 \n4,452 \n0,563 \n9 10:15:55 173,68 \n8,74 \n8,76 \n2,045 \n5,012 \n0,661 \n2,067 \n4,45 \n0,568 \n10 10:19:52 173,79 \n8,73 \n8,73 \n2,046 \n5,004 \n0,662 \n2,075 \n4,452 \n0,557 \nproračun \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nxs \n173,76 \n8,752 \n8,747 \n2,0458 \n5,0069 \n0,6623 \n2,0651 \n4,451 \n0,561 \ns \n0,062 \n0,0175 \n0,0134 \n0,00113 0,00436 0,00106 0,00638 \n0,00137 \n0,0054 \nuA \n0,0196 \n0,0055 \n0,0042 \n0,00036 0,00138 0,00033 \n0,002 \n0,00043 \n0,0017 \n \nTabela 6.6. Proračun MN za vrednosti izmerene u režimu maksimal M1 \nMerni signal \nuA \nuB \nuc \nFunkcija \nraspodele \nk \nP \nUc \nRezultat merenja \nT1 [oC] \n0,0092 \n0,297 \n0,297 \nGausova \n2 \n95 % \n0,595 \n19,663  0,595 \nT2 [oC] \n0,106 \n1,5 \n1,51 \nGausova \n2 \n95 % \n3,01 \n343,72  3,01 \nT4 [oC] \n0,42 \n2,63 \n2,67 \nGausova \n2 \n95 % \n5,34 \n657,4  5,34 \nN1 [%] \n0,0056 \n0,0147 \n0,0157 \nGausova \n2 \n95 % \n0,031 \n100,1130,031 \nN2 [%] \n0,0068 \n0,0147 \n0,0162 \nGausova \n2 \n95 % \n0,032 \n99,703  0,032 \nRo [lb] \n3,4 \n11,7 \n12,2 \nGausova \n2 \n95 % \n24,4 \n8030,4  24,4 \nQg [kg/h] \n1,07 \n11,4 \n11,5 \nGausova \n2 \n95 % \n23 \n3551,5  23 \nBo [mbar] \n0,0118 \n0,668 \n0,668 \nGausova \n2 \n95 % \n1,34 \n958,02  1,34 \ndBo [mbar] \n0,015 \n0,058 \n0,06 \nGausova \n2 \n95 % \n0,12 \n9,482  0,12 \nHs [mbar] \n0,0196 \n2,3 \n2,3 \nGausova \n2 \n95 % \n4,6 \n173,76  4,6 \nP2 [bar] \n0,0055 \n0,037 \n0,038 \nGausova \n2 \n95 % \n0,076 \n8,752  0,076 \nP2bar [bar] \n0,0042 \n0,037 \n0,038 \nGausova \n2 \n95 % \n0,075 \n8,747  0,075 \nP2' [bar] \n0,00036 \n0,036 \n0,036 \nGausova \n2 \n95 % \n0,072 \n2,0458  0,073 \nP2'' [bar] \n0,00138 \n0,015 \n0,015 \nGausova \n2 \n95 % \n0,03 \n5,0069  0,03 \nP2''' [bar] \n0,00033 \n0,015 \n0,015 \nGausova \n2 \n95 % \n0,03 \n0,6623  0,03 \nPgdcn [bar] \n0,002 \n0,036 \n0,036 \nGausova \n2 \n95 % \n0,072 \n2,0651  0,072 \nPgdfk [bar] \n0,00043 \n0,23 \n0,23 \nGausova \n2 \n95 % \n0,46 \n4,451  0,46 \nVibracije [mils] \n0,0017 \n0,009 \n0,0091 \nGausova \n2 \n95 % \n0,018 \n0,561  0,018 \n \n \nPritisci vazduha u uvodniku vazduha Hs1 i Hs2 mere se u novoj izvedbi akvizicionog sistema \npomoću dva elektronska davača pritiska. U tabeli 6.5. Hs predstavlja srednju vrednost od dva izmerena \npritiska  Hs = (Hs1 + Hs2)/2. Standardno odstupanje i standardna merna nesigurnost tip A za pritisak Hs, \nračunati su prema srednjoj vrednosti ova dva pritiska. \nU režimu maksimal M1 pritisci P2', P2\", P2''', Pgdcn i Pgdfk imaju vrednosti koje su sa početka \nmernog opsega davača. Njihove izmerene vrednosti se ne koriste u proračunu korigovanih parametara \nrežima maksimal M1. Prilikom ispitivanja motora u forsažnim režimima ovi pritisci imaju puno veće \nvrednosti i tada se koriste za proračun korigovanih parametara motora. Ispitivanje motora u forsažnim \nrežimima je vremenski ograničeno zbog velikih opterećenja kojima je motor pri tome izložen, tako da se \njavljaju puno veće promene svih mernih signala na motoru nego kada se motor ispituje u režimu \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n101 \n \nmaksimal M1. Upravo zbog toga je MN i za ove pritiske izračunata u režimu maksimal M1 da bi bili \nostvareni isti uslovi ispitivanja (a posebno broj obrtaja kompresora niskog pritiska N1) za sve signale u \ndužem vremenskom periodu. \nU tabeli 6.5. za svaki signal data je standardna merna nesigurnost tip A uA, standardna merna \nnesigurnost tip B uB,  standardna kombinovana merna nesigurnost  uc, funkcija raspodele kombinovane \nmerne nesigurnosti, koeficijent proširenja k kombinovane merne nesigurnosti, statistička sigurnost \nkombinovane merne nesigurnosti P, proširena kombinovana merna nesigurnost Uc i krajnji rezultat \nmerenja koji presdtavlja zbir srednje vrednosti i proširene kombinovane merne nesigurnosti xs  Uc. U \ndaljem tekstu za svaki signal koji je sniman u režimu maksimal M1 biće detaljno opisan proračun merne \nnesigurnosti. \n \nPrimer  6.2.1. (Kombinovana MN za merenje temperature vazduha na ulazu u motor T1) \nTemperatura vazduha na ulazu u motor T1 meri se pomoću otpornog termometra Pt100 i \nelektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje naponski signal (0 do 10) V koji je proporcionalan \nizmerenoj temperaturi. Merenjem ovog napona akvizicioni sistem meri temperaturu T1. U katalogu \nproizvođača instrument za merenje temperature T1 daje se podatak da se njegova greška merenja \ntemperature nalazi u granicama  0,5 oC. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od \n30 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 5,7 mV. Maksimalna \nnesigurnost etalona sa kojim etaloniramo temperaturu T1 nalazi se u granicama 0,1 oC. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti temperature T1, prikazanih u tabeli 6.4., izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 19,663 oC i standardno odstupanje s = 0,029 oC.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja jednaka je uA =  s / 10  = 0,0092 oC.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN otpornog termometra uOT,  MN elektronskog instrumenta \nui, MN akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Prilikom etaloniranja temperature \nT1 na ispitnoj stanici, kao nerastavljiva celina etalonira se otporni termometar i elektronski instrument. \nTako da se kao dominantna uzima u obzir samo MN elektronskog instrumenta, a MN otpornog \ntermometra se zanemaruje u proračunu ukupne MN. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog instrumenta za merenje temperature T1, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a  = 0,5 oC.  Standardna  MN instrumenta je \nui  = a /\n\n3\n0,29 oC. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A  na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 5,7 mV. Kod elektronskog instrumenta za merenje \ntemperature T1 promena izlaznog napona (koji je proporcionalan temperaturi T1 i koji se vodi na \nakvizicioni sistem) od 1 mV odgovara promeni temperature  T1 od  0,01 oC, pa je poluširina a = 0,057 oC. \nStandardna MN uAS  = a /\n\n3\n 0,033 oC. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, sa kojim \netaloniramo temperaturu T1, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu \nraspodelu sa poluširinom a = 0,1 oC. Standardna  MN je uE  = a /\n\n3\n0,058 oC. Ove tri nesigurnosti ( ui, \nuAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip \nB iznosi    \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n = 0,297 oC.  \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,297 oC. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost od 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,595 oC. \n \n \n102 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  6.2.2. (Kombinovana MN za merenje tempereture vazduha iza kompresora T2) \nTemperatura vazduha iza kompresora T2 meri se pomoću termopara K tip. Akvizicioni sistem \nmeri ovu temperaturu sa kompenzacijom hladnog kraja. U katalogu proizvođača daje se podatak da \nakviziciono-kontrolna jedinica HP3852A ima grešku kompenzacije temperature hladnog kraja koja se \nnalazi u granicama 0,1 oC. Na mernom opsegu od 30 mV akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A ima \ngrešku merenja napona koja se nalazi u granicama 30 V.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti temperature T2, prikazanih u tabeli 6.4., izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 343,72 oC i standardno odstupanje s = 0,336 oC.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja jednaka je uA =  s / 10  =  0,106 oC.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN termopara K tip koji se koristi kao davač temperature uTP, \nMN akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A uAS i MN kompenzacije temperature hladnog kraja pri  \nmerenju temperature sa termoparom uHK. Na osnovu pravilnika o metrološkim uslovima za termoparove  \nMUS.13MS0201-01, uzimamo da uticaj termopara K tip (na temperaturi 343 oC) na MN rezultata \nmerenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 2,5 oC. Standardna MN uTP = a /\n\n3\n1,44 oC. \nNa osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da \nuticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom  a  = 30 V. Za termopar K tip promeni temperature od 1 oC (na temperaturi 343 oC) \nodgovara promena napona od 41 V, pa je poluširina a = 0,75 oC. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n0,43 oC. \nNa osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da \nuticaj kompenzacije temperature hladnog kraja na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom a = 0,1 oC. Standardna MN  uHK = a /\n\n3\n0,058 oC. Ove tri nesigurnosti ( uTP, uAS i uHK ) \nkoje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi   \nuB =\n2\n2\n2\nHK\nAS\nTP\nu\nu\nu\n\n\n = 1,5 oC . \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 1,51 oC. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   3,01 oC. \n \n Primer  6.2.3. (Kombinovana MN za merenje tempereture izduvnih gasova T4) \nTemperatura izduvnih gasova T4 meri se pomoću termopara K tip. Akvizicioni sistem meri ovu \ntemperaturu sa kompenzacijom hladnog kraja. U katalogu proizvođača daje se podatak da akviziciono-\nkontrolna jedinica HP3852A ima grešku kompenzacije temperature hladnog kraja koja se nalazi u \ngranicama 0,1 oC. Na mernom opsegu od 30 mV kontrolna jedinica HP3852A ima grešku merenja \nnapona koja se nalazi u granicama 30 V.   \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti temperature T4, prikazanih u tabeli 6.4., izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 657,4 oC i standardno odstupanje s = 1,33 oC. Standardna MN tip A za deset \nmerenja jednaka je uA =  s / 10  = 0,42 oC.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN termopara K tip koji se koristi kao davač temperature uTP, \nMN akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A uAS  i MN kompenzacije temperature hladnog kraja pri \nmerenju temperature sa termoparom uHK. Na osnovu pravilnika o metrološkim uslovima za termoparove \nMUS.13MS0201-01, uzimamo da uticaj termopara K tip ( na temperaturi 657 oC ) na MN rezultata \nmerenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 4,5 oC. Standardna MN uTP  = a /\n\n3\n2,6 oC. Na \nosnovu podataka  iz  kataloga  proizvođača  akviziciono-kontrolne  jedinice  HP3852A, uzimamo da \nuticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN rezultata merenja ima pravougaonu  raspodelu sa \npoluširinom  a = 30 V.  Za termopar  K tip promeni temperature od 1 oC ( na temperaturi 657 oC) \nodgovara promena napona od 43 V, pa je poluširina a = 0,75 oC. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n0,43 oC. \nNa osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n103 \n \nuticaj  kompenzacije temperature hladnog  kraja  na  MN rezultata  merenja  ima  pravougaonu  raspodelu  \nsa  poluširinom  a = 0,1 oC. Standardna MN uHK  = a /\n\n3\n0,058 oC. Ove tri nesigurnosti ( uTP, uAS i uHK ) \nkoje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi    \n uB =\n2\n2\n2\nHK\nAS\nTP\nu\nu\nu\n\n\n = 2,63 oC . \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 2,67 oC. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   5,36 oC. \n  \n Primer  6.2.4. (Kombinovana MN za merenje broja obrtaja kompresora niskog pritiska N1) \nBroj obrtaja kompresora niskog pritiska N1 meri se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj \ninstrument daje naponski signal (0 do 3) V koji je proporcionalan izmerenom broju obrtaja. Merenjem \novog napona akvizicioni sistem meri broj obrtaja N1. U katalogu proizvođača daje se podatak da \ninstrument za merenje broja obrtaja ima maksimalnu grešku 0,015 %. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3852A na mernom opsegu od 3 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama \n0,548 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo broj obrtaja N1 je 0,0001 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti broja obrtaja N1 prikazanih u tabeli 6.4. izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 100,113% i standardno odstupanje s = 0,0178 %.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja jednaka je uA =  s / 10  = 0,0056 %.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog \ninstrumenta za merenje broja obrtaja kompresora niskog pritiska N1, uzimamo da uticaj ovog instrumenta \nna MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,0147 %. Standardna MN \ninstrumenta je ui  = a /\n\n3\n0,0085 %. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,548 mV. Kod elektronskog \ninstrumenta za merenje broja obrtaja N1, promena izlaznog napona (koji je proporcionalan broju obrtaja \nN1) od 1 mV odgovara promeni broja obrtaja N1 od 0,04 % , pa je poluširina a = 0,021 %. Standardna \nMN uAS  = a /\n\n3\n0,012 %. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona vidi se da je MN \netalona znatno manja od elektronskog merača broja obrtaja, pa se ona zanemaruje u proračunu MN tip B. \nOve dve nesigurnosti ( ui i uAS)  koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. \nUkupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\nAS\ni\nu\nu \n = 0,0147 % . \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,0157 % . \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0315 % . \n \nPrimer  6.2.5. (Kombinovana MN za merenje broja obrtaja kompresora visokog pritiska N2) \nBroj obrtaja kompresora visokog pritiska N2 meri se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj \ninstrument daje naponski signal (0 do 3) V koji je proporcionalan izmerenom broju obrtaja. Merenjem \novog napona akvizicioni sistem meri broj obrtaja N2. U katalogu proizvođača daje se podatak da \n104 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \ninstrument za merenje broja obrtaja ima maksimalnu grešku 0,015 %. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3852A na mernom opsegu od 3 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama \n0,548 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo broj obrtaja N2 je 0,0001 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti broja obrtaja N2 prikazanih u tabeli 6.4. izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 99,703 % i standardno odstupanje s = 0,0216 %.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja jednaka je  uA =  s / 10  = 0,0068 % .   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog \ninstrumenta za merenje broja obrtaja kompresora visokog pritiska N2, uzimamo da uticaj ovog \ninstrumenta na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,0147 %. \nStandardna MN instrumenta je ui  = a /\n\n3\n0,0085 %. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nakviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na \nMN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,548 mV. Kod elektronskog \ninstrumenta za merenje broja obrtaja N2, promena izlaznog napona (koji je proporcionalan broju obrtaja \nN2) od 1 mV odgovara promeni broja obrtaja N2 od 0,04 % , pa je poluširina a = 0,021 %. Standardna \nMN uAS  =  a /\n\n3\n0,012 %. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona vidi se da je MN \netalona znatno manja od elektronskog merača broja obrtaja, pa se ona zanemaruje u proračunu MN tip B. \nOve dve nesigurnosti ( ui i uAS) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. \nUkupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\nAS\ni\nu\nu \n = 0,0147 % . \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,0162 % . \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,0324 % . \n \nPrimer  6.2.6. (Kombinovana MN za merenje potiska motora Ro) \nPotisak motora Ro meri se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje naponski \nsignal (0 do 5) V koji je proporcionalan izmerenom potisku motora. Merenjem ovog napona akvizicioni \nsistem meri potisak motora Ro. U katalogu proizvođača daje se podatak da instrument za merenje potiska \nu kombinaciji sa mernom ćelijom za silu, ima maksimalnu grešku merenja potiska koja se nalazi u \ngranicama  0,2 %. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 3 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV. Maksimalna nesigurnost \netalona sa kojim etaloniramo potisak Ro je 0,1 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti potiska motora prikazanih u tabeli 6.4. izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 8030,4 lb i standardno odstupanje s = 10,76 lb.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja jednaka je uA =  s / 10  = 3,4 lb.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača elektronskog \ninstrumenta za merenje potiska Ro, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 17,4 lb. Standardna MN instrumenta je  ui  = a /\n\n3\n10 lb. \nNa osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da \nuticaj akviziciono-kontrolne jedinice  HP3852A  na  MN  rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu \nsa poluširinom a = 0,548 mV. Kod elektronskog instrumenta za merenje potiska motora, promena \nizlaznog DC napona od 1 mV odgovara promeni potiska od 11,25 lb, pa je poluširina a = 6,16 lb. \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n105 \n \nStandardna MN uAS = a /\n\n3\n3,5 lb. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona, uzimamo da \nuticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 8,7 lb. Standardna \nMN uE  = a /\n\n3\n5 lb. Ove tri nesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno \nnekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi \n   uB =\n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n = 11,7 lb. \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 12,2 lb. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   24,4 lb. \n \n Primer  6.2.7. (Kombinovana MN za merenje protoka goriva Qg) \nProtok goriva Qg meri se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje strujni signal \n(4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom protoku. U akvizicionom sistemu na otporniku od 510  \nova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se protok goriva Qg. U katalogu \nproizvođača daje se podatak da instrument za merenje protoka ima maksimalnu grešku merenja koja se \nnalazi u granicama 0,5 %. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 3 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV. Maksimalna nesigurnost \netalona sa kojim etaloniramo protok goriva je 0,1 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN \nu slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti protoka goriva prikazanih u tabeli 6.4. izračunata je \nsrednja vrednost signala xs = 3551,5 kg/h i standardno odstupanje s = 3,38 kg/h.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja jednaka je uA =  s / 10  = 1,07 kg/h.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A uAS i MN korišćenog etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog instrumenta za merenje protoka goriva Qg, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 19,05 kg/h. Standardna MN instrumenta \nje ui  = a /\n\n3\n11 kg/h. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN rezultata merenja napona \nima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,548 mV. Kod elektronskog instrumenta za merenje \nprotoka goriva, promena struje na izlazu iz instrumenta od 1 mA odgovara promeni protoka od 3708 kg/h. \nTako da promena izlaznog DC napona od 1 mV odgovara promeni protoka od 7,27 kg/h, pa je poluširina \na = 3,98 kg/h. Standardna MN uAS = a /\n\n3\n2,3 kg/h. Na osnovu podataka  iz  kataloga  proizvođača  \netalona,  uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  \na = 3,81 kg/h.  Standardna  MN  uE  = a /\n\n3\n2,2 kg/h. Ove tri nesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje čine MN \ntip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\ni\nu\nu\nu\n\n\n = 11,45 kg/h. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 11,5 kg/h . \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   23 kg/h . \n \n106 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  6.2.8. (Kombinovana MN za merenje barometarskog pritiska vazduha Bo) \nBarometarski pritisak vazduha Bo meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač daje \nstrujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se barometarski \npritisak vazduha Bo. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja \nse nalazi u granicama  0,25 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom \nopsegu od 30 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 5,7 mV. \nMaksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu \nkombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na  osnovu  izmerenih  vrednosti pritiska prikazanih u tabeli  6.4. izračunata je srednja vrednost \nsignala xs = 958,02 mbar i standardno odstupanje s = 0,0375 mbar. Standardna MN  tip  A  za deset \nmerenja  jednaka je uA = s / 10  = 0,0118 mbar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska  ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg 800 mbar do 1200 mbar), uzimamo da uticaj  ovog  \ninstrumenta na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 1 mbar.  Standardna \nMN ud = a /\n\n3\n0,578 mbar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN rezultata merenja \nima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 5,7 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena \nizlazne DC struje od 1 mA odgovara promeni pritiska od 25 mbar. Tako da promena izlaznog DC napona \nod 1 mV odgovara promeni pritiska od  0,049 mbar,  pa je poluširina  a = 0,279 mbar.  Standardna MN \nuAS = a /\n\n3\n 0,16 mbar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona sa kojim radimo \netaloniranje ovog pritiska, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu \nraspodelu sa poluširinom a = 0,51 mbar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,295 mbar. Ove tri nesigurnosti \n(ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN \ntip B iznosi      \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,668 mbar \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,668 mbar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   1,34 mbar. \n \nPrimer  6.2.9. (Kombinovana MN za merenje pada pritiska vazduha u uvodniku vazduha dBo) \nPad pritiska vazduha u uvodniku vazduha dBo meri se pomoću elektronskog davača pritiska. \nOvaj davač daje naponski signal (0 do 10) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog \nnapona akvizicioni sistem meri pritisak dBo. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska \nima grešku merenja koja se nalazi u granicama  1 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3852A na mernom opsegu od 30 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 5,7 mV. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.4. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 9,487 mbar i standardno odstupanje s = 0,013 mbar.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,015 mbar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska, uzimamo da uticaj ovog davača na MN rezultata merenja pritiska ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,1 mbar. Standardna MN ud  = a /\n\n3\n0,058 mbar. Na \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n107 \n \nosnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj \nakviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa \npoluširinom a = 5,7 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena izlaznog DC napona od 1 mV \nodgovara promeni pritiska od 0,001 mbar, pa je poluširina   a = 0,0057 mbar.  Pa je onda standardna MN   \nuAS  = a /\n\n3\n 0,0033 mbar. Na  osnovu  podataka  iz  kataloga proizvođača etalona, uzimamo da uticaj \netalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu  sa poluširinom  a = 0,005 mbar. Standardna \nMN  uE  = a /\n\n3\n0,0029 mbar. Ove tri nesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju \nmeđusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi \n uB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,058 mbar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,06 mbar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,12 mbar. \n \nPrimer  6.2.10. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha u uvodniku vazduha Hs) \nPritisak vazduha u uvodniku vazduha Hs meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj \ndavač daje naponski signal (0 do 10) V koji je proporcionalan izmerenom pritisku. Merenjem ovog \nnapona akvizicioni sistem meri pritisak Hs. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima \ngrešku merenja koja se nalazi u granicama  1 %. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom \nopsegu od 30 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 5,7 mV. \nMaksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu \nkombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 173,76 mbar i standardno odstupanje s = 0,062 mbar.  Standardna MN tip A za \ndeset merenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0196 mbar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A  uAS i MN etalona  uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska, uzimamo da uticaj ovog davača na MN rezultata merenja ima pravougaonu \nraspodelu sa poluširinom a = 4 mbar . Standardna MN ud  = a /\n\n3\n2,3 mbar. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 5,7 mV. Kod \nelektronskog davača pritiska, promena izlaznog napona od 1mV odgovara promeni pritiska od 0,04 mbar, \npa je poluširina  a = 0,228 mbar.  Standardna MN  uAS  = a /\n\n3\n 0,132 mbar. Na  osnovu  podataka  iz  \nkataloga proizvođača etalona, uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu  \nraspodelu  sa poluširinom  a = 0,09 mbar . Standardna MN  uE  = a /\n\n3\n0,052 mbar. Ove tri \nnesigurnosti ( ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 2,3 mbar \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 2,3 mbar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   4,6 mbar. \n108 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nPrimer  6.2.11. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha iza kompresora P2) \nPritisak vazduha iza kompresora P2 meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od  510   ova  struja  pravi  pad  napona.  Merenjem ovog pada napona meri se pritisak  P2. U \nkatalogu  proizvođača  daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n 0,25 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 30 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 5,7 mV. Maksimalna nesigurnost  \netalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 8,752 bar i standardno odstupanje s = 0,0175 bar.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja jednaka je uA =  s / 10  = 0,0055 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 25 bar), uzimamo da uticaj ovog davača na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 0,625 bar. Pa je onda standardna  MN \nud = a /\n\n3\n0,036 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na  MN  rezultata  merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 5,7 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena struje na \nizlazu iz davača od 1 mA odgovara promeni pritiska na ulazu u davač od 1,56 bar. Tako da promena \nnapona na ulazu u akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3852A od 1 mV odgovara promeni pritiska od \n0,00306 bar, pa je poluširina a = 0,0174 bar.  Standardna MN  uAS  = a /\n\n3\n 0,01 bar. Na osnovu \npodataka iz kataloga proizvođača etalona uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja pritiska ima \npravougaonu raspodelu  sa poluširinom a = 0,0043 bar. Standardna MN  uE  = a /\n\n3\n0,0025 bar. Ove \ntri nesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi  \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,037 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,038 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,076 mbar. \n \nPrimer  6.2.12. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha iza kompresora P2bar) \nPritisak vazduha iza kompresora P2bar meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se pritisak P2bar. U \nkatalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n0,25 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 30 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 5,7 mV. Maksimalna  nesigurnost  \netalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 8,747 bar i standardno odstupanje s = 0,0134 bar.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0042 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog  davača  pritiska (merni opseg 0 bar do 25 bar), uzimamo da uticaj ovog davača na MN \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n109 \n \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 0,625 bar. Pa je onda standardna MN  \nud = a /\n\n3\n0,036 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na  MN  rezultata  merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 5,7 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena struje na \nizlazu iz davača od 1 mA odgovara promeni pritiska na ulazu u davač od 1,56 bar. Tako da promena \nnapona na ulazu u akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3852A od 1 mV odgovara promeni pritiska od  \n0,00306 bar, pa je  poluširina  a = 0,0174 bar.  Standardna  MN  uAS  = a /\n\n3\n 0,01 bar. Na  osnovu  \npodataka iz kataloga proizvođača etalona uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu  sa poluširinom a = 0,0043 bar. Standardna MN  uE  = a /\n\n3\n0,0025 bar. Ove \ntri nesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi   \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,037 bar.     \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,038 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,075 mbar. \n \nPrimer  6.2.13. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha iza kompresora P2' ) \nPritisak vazduha iza kompresora P2' meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se pritisak P2'. U \nkatalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n0,25 %  od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 3 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV. Maksimalna nesigurnost  \netalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 2,0458 bar i standardno odstupanje s = 0,00113 bar.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,00036 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona uE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 25 bar), uzimamo da uticaj ovog davača na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom  a = 0,625 bar. Pa je onda standardna  MN  \nud  = a /\n\n3\n0,036 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na  MN  rezultata  merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,548 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena struje \nna izlazu iz davača od 1 mA odgovara promeni pritiska na ulazu u davač od 1,56 bar. Tako da promena \nnapona na ulazu u akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3852A od 1 mV odgovara promeni pritiska od \n0,00306 bar, pa je  poluširina a = 0,00167 bar. Standardna MN  uAS  = a /\n\n3\n 0,00096 bar. Na  osnovu  \npodataka  iz  kataloga proizvođača etalona uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,001 bar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,00058 bar. Ove tri \nnesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi    \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,0374 bar. \n110 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,0374 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost  95 %, iznosi Uc = k  uc   0,075 mbar. \n \nPrimer  6.2.14. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha iza kompresora P2\" ) \nPritisak vazduha iza kompresora P2\" meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se pritisak P2\". U \nkatalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n0,25 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 30 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 5,7 mV. Maksimalna nesigurnost  \netalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 5,0069 bar i standardno odstupanje s = 0,00436 bar .  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,00138 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona sa kojim se davač etalonira uE. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača elektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do  10 bar), uzimamo da uticaj \novog davača na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,025 bar.  \nStandardna MN  ud  = a /\n\n3\n0,0144 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na  MN  \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 5,7 mV. Kod upotrebljenog \nelektronskog davača pritiska, promena struje na izlazu iz davača od 1 mA odgovara promeni pritiska na \nulazu u davač od 0,625 bar. Tako da promena DC napona na ulazu u akviziciono-kontrolnu jedinicu \nHP3852A od 1 mV odgovara promeni ulaznog pritiska od  0,001225 bar,  pa je poluširina  a = 0,007 bar.  \nStandardna MN uAS  = a /\n\n3\n 0,004 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača etalona uzimamo \nda uticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu  sa poluširinom a = 0,0025 bar. \nStandardna MN  uE  = a /\n\n3\n0,0014 bar. Ove tri nesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B \npredstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna standardna MN tip B iznosi     \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,015 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,015 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost  95 %, iznosi Uc = k  uc   0,03 mbar. \n \n \n \n \n \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n111 \n \nPrimer  6.2.15. (Kombinovana MN za merenje pritiska vazduha iza kompresora P2''' ) \nPritisak vazduha iza kompresora P2''' meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se pritisak P2'''. U \nkatalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n0,25 %  od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 3 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV. Maksimalna  nesigurnost \netalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 0,6623 bar i standardno odstupanje s = 0,00106 bar .  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,00033 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona sa kojim se davač etalonira uE. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača elektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 10 bar), uzimamo da uticaj ovog \ndavača na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa  poluširinom  a = 0,025 bar.  Standardna \nMN ud = a /\n\n3\n0,0144 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na  MN  rezultata  merenja ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a =0,548 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena struje \nna izlazu iz davača od 1 mA odgovara promeni pritiska na ulazu u davač od 0,625 bar. Tako da promena \nnapona na ulazu u akviziciono-kontrolnu jedinicu HP3852A od 1 mV odgovara promeni pritiska od \n0,001225 bar, pa je poluširina a = 0,00067 bar. Standardna MN  uAS  = a /\n\n3\n 0,00039 bar.  Na  osnovu  \npodataka  iz  kataloga  proizvođača  etalona  uzimamo  da uticaj etalona na MN rezultata merenja pritiska \nima  pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,00033 bar. Standardna MN  uE  = a /\n\n3\n0,0019 bar. \nOve tri nesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. \nUkupna standardna MN tip B iznosi   \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,015 bar.   \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,015 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,03 mbar. \n \nPrimer  6.2.16. (Kombinovana MN za merenje pritiska goriva iz pumpe DCN Pgdcn ) \nPritisak goriva iz pumpe DCN Pgdcn meri se pomoću elektronskog davača pritiska. Ovaj davač \ndaje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona meri se pritisak Pgdcn. U \nkatalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja se nalazi u granicama  \n0,25 %  od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom opsegu od 3 V ima \nmaksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV. Maksimalna nesigurnost  \netalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu kombinovanu MN u \nslučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 2,0651 bar i standardno odstupanje s = 0,00638 bar.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,002 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A uAS i MN etalona sa kojim se davač etalonira uE. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača elektronskog davača pritiska (merni opseg 0 bar do 25 bar), uzimamo da uticaj ovog \n112 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \ndavača na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,625 bar. Standardna  \nMN  ud  = a /\n\n3\n0,036 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-kontrolne jedinice \nHP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na  MN  rezultata  merenja  ima  \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,548 mV. Kod elektronskog davača pritiska, promena  \nizlazne  struje iz davača od 1 mA  odgovara  promeni  pritiska  od   1,56 bar.   Tako da promena  napona  \nod  1 mV  odgovara  promeni  pritiska  od  0,00306 bar,  pa  je  poluširina a = 0,00167 bar. Standardna \nMN  uAS  = a /\n\n3\n 0,00096 bar. Na  osnovu  podataka  iz  kataloga proizvođača etalona uzimamo da \nuticaj etalona na MN rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu  sa poluširinom a = 0,001 bar. \nStandardna MN  uE  = a /\n\n3\n0,00058 bar. Ove tri nesigurnosti (ud, uAS i uE  )  koje čine MN  tip B \npredstavljaju međusobno nekorelisane veličine.  Ukupna standardna  MN tip B iznosi        \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,036 bar. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,036 bar. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,072 mbar. \n \nPrimer  6.2.17. (Kombinovana MN za merenje pritiska goriva dopunskog forsažnog kolektora Pgdfk ) \nPritisak goriva dopunskog forsažnog kolektora Pgdfk meri se pomoću elektronskog davača \npritiska. Ovaj davač daje strujni signal (4 do 20) mA koji je proporcionalan izmerenom pritisku. U \nakvizicionom sistemu na otporniku od 510  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona \nmeri se pritisak Pgdfk. U katalogu proizvođača daje se podatak da davač pritiska ima grešku merenja koja \nse nalazi u granicama  0,25 % od mernog opsega. Akviziciono-kontrolna jedinica HP3852A na mernom \nopsegu od 3 V ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u granicama 0,548 mV.  \nMaksimalna nesigurnost etalona kojim etaloniramo pritisak je 0,05 %. Odrediti standardnu i proširenu \nkombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti pritiska prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 4,451 bar i standardno odstupanje s = 0,00137 bar. Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,00043 bar.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog davača pritiska ud, MN akviziciono-\nkontrolne jedinice  HP3852A uAS  i  MN etalona sa kojim se davač etalonira uE. Na osnovu podataka iz \nkataloga proizvođača elektronskog  davača  pritiska (merni opseg 0 bar do 160 bar), uzimamo da uticaj \novog davača na MN  rezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,4 bar. \nStandardna MN ud = a /\n\n3\n0,2312 bar. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN  \nrezultata  merenja ima pravougaonu  raspodelu  sa poluširinom  a = 0,548 mV. Kod elektronskog davača \npritiska, promena DC struje na izlazu iz davača od 1 mA odgovara promeni pritiska na ulazu u davač od \n10 bar. Tako da  promena DC napona od 1 mV odgovara promeni pritiska od 0,0196 bar,  pa je poluširina \na = 0,0107 bar. Standardna MN uAS  = a /\n\n3\n 0,0062 bar. Na osnovu  podataka  iz  kataloga \nproizvođača etalona uzimamo da uticaj etalona na MN rezultata merenja ovog pritiska goriva ima \npravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,0022 bar. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,0013 bar. Ove tri \nnesigurnosti (ud, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi     \nuB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,23 bar. \n \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n113 \n \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,23 bar. \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,46 mbar. \n \n Primer  6.2.18. (Kombinovana MN za merenje vibracija na motoru) \nVibracije na motoru mere se pomoću elektronskog instrumenta. Ovaj instrument daje strujni \nsignal (0 do 0,51) mA koji je proporcionalan izmerenim vibracijama. U akvizicionom sistemu na \notporniku od 100  ova struja pravi pad napona. Merenjem ovog pada napona mere se vibracije na \nmotoru. U katalogu proizvođača daje se podatak da instrument za merenje vibracija na motoru ima grešku \nmerenja koja se nalazi u granicama  1 %, od punog opsega 1,5 mils. Akviziciono-kontrolna jedinica \nHP3852A na mernom opsegu od 30 mV ima maksimalnu grešku merenja napona koja se nalazi u \ngranicama 20 V. Maksimalna nesigurnost etalona sa kojim etaloniramo vibracije je 0,5 %. Odrediti \nstandardnu i proširenu kombinovanu MN u slučaju date serije ponovljenih merenja.  \nRešenje  Na osnovu deset izmerenih vrednosti vibracija prikazanih u tabeli 6.5. izračunata je srednja \nvrednost signala xs = 0,561 mils i standardno odstupanje s = 0,0054 mils.  Standardna MN tip A za deset \nmerenja  jednaka je uA =  s / 10  = 0,0017 mils.   \nStandardna MN tip B sastoji se od MN elektronskog instrumenta ui, MN akviziciono-kontrolne \njedinice HP3852A uAS i MN etalona sa kojim se etalonira merni sistem koji čini davač vibracija i \nelektronski instrument za merenje vibracija na motoruuE. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača \nelektronskog instrumenta za merenje vibracija na motoru, uzimamo da uticaj ovog instrumenta na MN \nrezultata merenja ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 0,015 mils. Standardna MN  \ninstrumenta je ui = a /\n\n3\n0,0087 mils. Na osnovu podataka iz kataloga proizvođača akviziciono-\nkontrolne jedinice HP3852A, uzimamo da uticaj akviziciono-kontrolne jedinice HP3852A na MN \nrezultata merenja napona ima pravougaonu raspodelu sa poluširinom a = 20 V. Kod elektronskog \ninstrumenta za merenje vibracija, promena struje na izlazu iz instrumenta od 0,1 mA  odgovara promeni \nvibracija na ulazu od 1,6 mils. Ova struja stvara pad napona na otporniku koji se nalazi u akviziciono-\nkontrolnoj jedinici. Tako da promena napona od 1 mV odgovara promeni vibracija  od 0,16 mils,  pa je \npoluširina a = 0,0033 mils. Standardna MN uAS  =  a /\n\n3\n0,0019 mils. Na osnovu  podataka  iz kataloga \nproizvođača etalona, uzimamo da  uticaj  etalona  na  MN  rezultata  merenja  ima  pravougaonu  \nraspodelu  sa poluširinom a = 0,00195 mils. Standardna MN uE  = a /\n\n3\n0,0011 mils. Ove tri \nnesigurnosti ( ui, uAS i uE ) koje čine MN tip B predstavljaju međusobno nekorelisane veličine. Ukupna \nstandardna MN tip B iznosi  \n uB =\n2\n2\n2\nE\nAS\nd\nu\nu\nu\n\n\n = 0,009 mils. \nNesigurnosti tip A i tip B uvek predstavljaju nekorelisane veličine, jer se određuju potpuno \nrazličitim postupcima. Otuda se standardna kombinovana MN  određuje izrazom  \nucAB = \n2\n2\nB\nA\nu\nu \n = 0,0091 mils. \n \nProširena kombinovana MN dobija se množeći uc koeficijentom proširenja k čija vrednost zavisi od \nfunkcije raspodele. Nesigurnosti tipa A, shodno centralnoj graničnoj teoremi odgovara Gausova \nraspodela. Nesigurnosti tipa B pridružena je pravougaona raspodela. Kombinovanoj MN ucAB pridružena \nje Gausova raspodela sa koeficijentom proširenja k = 2 i statističkom sigurnosti od 95 %. Dakle, proširena \nkombinovana MN, kojoj odgovara sigurnost 95 %,  iznosi Uc = k  uc   0,018 mils. \n \n \n \n \n114 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n6.3. POREĐENJE REZULTATA MERENJA NA TMM-A  MM-17 \n \n \nU poglavlju 6.2. predstavljeni su rezultati merenja parametara TMM-a MM-17 (serijski broj \nG71325043), koji su izmereni pomoću akvizicionog sistema u stabilnom radnom režimu maksimal M1, \nnakon izvršene modernizacije akvizicionog sistema. Na osnovu ovih podataka za svaki merni signal \nizračunata je merna nesigurnost tip A. U odnosu na srednje izmerene vrednosti, za svaki merni signal, \nizračunata je merna nesigurnost tip B. Pri tome su uzeti u obzir svi raspoloživi podaci i saznanja o \nkorišćenoj mernoj opremi, etalonima i uticaju parametara okruženja na merne rezultate. Na kraju je za \nsvaki merni signal izračunata i kombinovana merna nesigurnost, kao kombinacija merne nesigurnosti tip \nA i merne nesigurnosti tip B. U mom magistarskom radu \"Razvoj i etaloniranje akvizicionog sistema na \nstanici za ispitivanje turbo-mlaznih motora\" predstavio sam rezultate merenja parametara TMM-a MM-17 \n(serijski broj G82425122), koji su izmereni u stabilnom radnom režimu maksimal M1 sa prvobitnom \nizvedbom akvizicionog sistema. U tabeli 6.6. prikazani su uporedni rezultati srednje vrednosti xs, \nstandardnog odstupanja s, procentualnog standardnog odstupanja S% i proširene kombinovane merne \nnesigurnosti UC, za sve signale koji su izmereni akvizicionim sistemom u stabilnom radnom režimu \nmaksimal M1, pre i posle modernizacije akvizicionog sistema. Na dijagramima prikazanim na slici 6.1., \nslici 6.2. i slici 6.3. predstavljen je odnos procentualnog standardnog odstupanja S% svakog signala pre i \nposle modernizacije akvizicionog sistema. Procentualno standardno odstupanje S% izračunato je kao \nprocentualna vrednost standardnog odstupanja s za deset merenja, u odnosu na srednju vrednost signala \nxs, prema sledećoj formuli \n \n%\nS\ns\nS\nx\n\n  100%,                                                                   (6.1) \n \nosim za temperaturu vazduha na ulazu u motor T1, gde je procentualno standardno odstupanje S% \nizračunato je kao procentualna vrednost standardnog odstupanja deset merenja, u odnosu na 15 oC, prema \nsledećoj formuli \n%\n15\ns\nS\n\n  100%.                                                                  (6.2) \n \n \nTabela 6.6. Poređenje rezultata merenja i mernih nesigurnosti u režimu M1 za motor MM-17 \nMerni signal \nPre modernizacije \nPosle modernizacije \nxs \ns \nS% \nUC \nxs \ns \nS% \nUC \nT1 [oC] \n2,066  \n0,095 \n0,64 \n0,76 \n19,663 \n0,029 \n0,19 \n0,595 \nT2 [oC] \n306,09  \n1,146 \n0,37 \n3,8 \n343,72 \n0,336 \n0,098 \n3,01 \nT4 [oC] \n608, 49  \n4,3 \n0,7 \n6,6 \n657,4 \n1,33 \n0,2 \n5,34 \nN1 [%] \n98,275  \n0,0577 \n0,059 \n0,054 \n100,113 \n0,0178 \n0,0177 \n0,031 \nN2 [%] \n97,535  \n0,0699 \n0,072 \n0,06 \n99,703 \n0,0216 \n0,022 \n0,032 \nRo [lb] \n8712,2  \n41,05 \n0,47 \n46 \n8030,4 \n10,76 \n0,134 \n24,4 \nQg [kg/h] \n3811,3  \n9,71 \n0,255 \n31,6 \n3551,5 \n3,38 \n0,095 \n23 \nBo [mbar] \n1020,12  \n0,119 \n0,012 \n2,06 \n958,02 \n0,0375 \n0,0039 \n1,34 \ndBo [mbar] \n6,783  \n0,969 \n14,3 \n0,62 \n9,482 \n0,0476 \n0,5 \n0,12 \nHs [mbar] \n181,49  \n0,283 \n0,156 \n2,4 \n173,76 \n0,062 \n0,036 \n4,6 \nP2 [bar] \n8,545  \n0,046 \n0,54 \n0,1 \n8,752 \n0,0175 \n0,2 \n0,076 \nP2bar [bar] \n8, 567  \n0,0316 \n0,37 \n0,1 \n8,747 \n0,0134 \n0,153 \n0,075 \nP2' [bar] \n2, 44  \n0,0025 \n0,125 \n0,075 \n2,0458 \n0,00113 \n0,055 \n0,072 \nP2'' [bar] \n4,953  \n0,0096 \n0,194 \n0,04 \n5,0069 \n0,00436 \n0,087 \n0,03 \nP2''' [bar] \n0,654  \n0,0023 \n0,36 \n0,03 \n0,6623 \n0,00106 \n0,16 \n0,03 \nPgdcn [bar] \n2, 575  \n0,0149 \n0,73 \n0,074 \n2,0651 \n0,00638 \n0,31 \n0,072 \nPgdfk [bar] \n4,414  \n0,0039 \n0,089 \n0,48 \n4,451 \n0,00137 \n0,03 \n0,46 \nVibracije [mils] \n0,391  \n0,019 \n4,9 \n0,026 \n0,561 \n0,0054 \n0,96 \n0,018 \n \n \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n115 \n \nOvakav način izračunavanja relativnog standardnog odstupanja za temperaturu vazduha na ulazu u \nmotor T1 je primenjen, jer se prilikom ispitivanja motora na ispitnoj stanici, ova temperatura direktno \nzavisi od temperature vazduha okoline. U tehničkoj dokumentaciji za ispitivanje motora na stacionarnim \nispitnim stanicama stoji da se motori MM-16 i MM-17 mogu ispitivati kada se temperatura okoline kreće \nod -40 oC do 60 oC. Međutim praktično kod nas se ovi motori ispituju kada se temperatura okoline kreće \nod 0 oC do 30 oC. Samim tim i srednja vrednost temperature vazduha na ulazu u motor T1 koja se može \nizmeriti akvizicionim sistemom kreće se od 0 oC do 30 oC. Ako bi se za izračunavanje procentualnog \nstandardnog odstupanja S% primenila formula (6.1), onda bi za merenja temperature vazduha sa istim \nstandardnim odstupanjem s, dobijala vrlo različita procentualna standardna odstupanja S%, u zavisnosti \ntemperature vazduha u toku ispitivanja motora.  Nizom praktičnih merenja temperature vazduha na ulazu \nu motor, pokazalo se da brojna vrednost standardnog odstupanja s, ima približno istu vrednost unutar \nčitavog mernog opsega. Zbog toga sam odlučio da procentualno standardno odstupanje S% računam u \nodnosu na 15 oC, jer je to temperatura prema kojoj se radi proračun korigovanih parametara motora, a \nujedno to je i sredina mernog opsega ove temperature. Zato je moguće realno poređenje rezultata \nproračuna procentualnog standardnog odstupanja S% temperature vazduha na ulazu u motor, koja se \nračunaju prema formuli (6.2) i kada su merenja urađena u različitim godišnjim dobima, pri različitim \natmosferskim prilikama.  \n \n Poređenjem rezultata merenja prikazanih u tabeli 6.6., može se uočiti da je procentualno \nstandardno odstupanje S% modernizovanog akvizicionog sistema za 2 do 4 puta manje od prvobitne \nizvedbe akvizicionog sistema. Izuzetak je diferencijalni pritisak dBo, kod koga je procentualno \nstandardno odstupanje preko 20 puta manje kod modernizovanog akvizicionog sistema. Zbog toga je na \ndijagramu prikazanom na slici 6.3. izabrana logoritamska skala za prikaz procentualnog standardnog \nodstupanja S% ovog signala. Prvenstveni razlog za ovako veliko smanjenje procentualnog standardnog \nodstupanja leži u tome što se u novoj izvedbi akvizicionog sistema, diferencijalni pritisak dBo meri sa \nnovom elektronskim davačem pritiska. U prvobitnoj izvedbi akvizicionog sitema sa jednim davačem \npritiska merena su tri pritiska (dBo, Hs1 i Hs2), preko elektro mehaničkog selektora pritiska. Pritisci Hs1 i \nHs2 imaju puno veću vrednost od pritiska dBo i to je bio glavni razlog velike merne nesigurnosti pri \nmerenju pritiska dBo. Upotrebom novog davača, koji ima puno manji merni opseg od onog koji je \nkorišten u prvobitnoj izvedbi, značajno je smanjena i komponenta merne nesigurnosti tip B, koja potiče \nod klase tačnosti davača pritiska. Pošto se klasa tačnosti za elektronske davače pritiska daje prema punom \nmernom opsegu davača.  \nPosmatranjem rezultata prikazanih u tabeli 6.5., može se uočiti, da se najmanje procentualno \nstandardno odstupanje javlja prilikom merenja broja obrtaja motora, a zatim pri merenju pritisaka. \nNajveće procentualno standardno odstupanje se javlja pri merenju temperatura T2 i T4 i vibracija na \nmotoru. Ovo se objašnjava time što se broj obrtaja i pritisci na motoru relativno sporo menjaju prilikom \nispitivanja motora u stabilnim radnim režimima. Sa druge strane, temperature T2 i T4 i vibracija na \nmotoru imaju relativno brze i skokovite promene vrednosti i u stabilnim radnim režimima. Pri merenju \nbroja obrtaja motora N1 i N2, meri se frekvencija naponskog signala. Pošto se frekvencija puno tačnije \nmeri od svih ostalih fizičkih veličina, to je i procentualno standardno odstupanje merenja broja obrtaja \nmotora najmanje.  \n \nPrilikom posmatranja rezultata merenja i njima pridruženih mernih nesigurnosti, koji su prikazani u \ntabeli 6.6., moraju se uzeti u obzir određenja ograničenja. Prvo, ovi rezultati su dobijeni snimanjem \nparametara na dva motora istog tipa. Međutim, dva motora nikada nemogu imati sve iste karakteristike \nkoje se snimaju na ispitnoj stanici. Drugo, ova dva motora su ispitivana pri različitim atmosferskim \nuslovima (velika razlika u temperaturi okolnog vazduha i atmosferskom pritisku). Atmosferski uslovi \ndosta utiču na vrednost izmerenih parametara motora na ispitnoj stanici. Kada se isti motor ispituje u \nrazličitim atmosferskim prilikama, on ima različite izmerene parametre, ali svaki motor treba da ima \nkorigovane parametre motora u strogo definisanim granicama koje je propisao proizvođač motora. \nSuština korekcije izmerenih parametara motora na standardne atmosferske uslove leži u tome da se \nomogući poređenje osnovnih radnih parametara motora sa parametrima koje je propisao proizvođač, a \nkoji su dati za standardne atmosferske uslove. Sveukupno gledano, poređenjem izračunatih mernih \nnesigurnosti, modernizovani akvizicioni sistem ima značajno manju mernu nesigurnost, u odnosu na \nprvobitnu izvedbu akvizicionog sistema. \n \n \n116 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n0\n0,1\n0,2\n0,3\n0,4\n0,5\n0,6\n0,7\nRo [lb]\nQg [kg/h]\nP2 [bar]\nP2bar [bar]\nP2'' [bar]\nP2''' [bar]\nPgdcn [bar]\nS [%]\nStara verzija\nNova verzija\n \n \nSlika 6.1. Dijagram procentualnog standardnog odstupanja parametara motora MM - 17  \n \n0\n0,02\n0,04\n0,06\n0,08\n0,1\n0,12\n0,14\n0,16\nN1 [%]\nN2 [%]\nBo [mbar]\nP2' [bar]\nHs [mbar]\nPgdfk [bar]\nS [%]\nStara verzija\nNova verzija\n \n \n \nSlika 6.2. Dijagram procentualnog standardnog odstupanja  parametara motora MM - 17  \n \n6. PRORAČUN MERNE NESIGURNOSTI AKVIZICIONIH SISTEMA \n \n \n117 \n \n0,01\n0,1\n1\n10\n100\nT1 [ºC]\nT2 [ºC]\nT4 [ºC]\nVibracije [mils]\ndBo[mbar]\nS [%]\nStara verzija\nNova verzija\n \n \nSlika 6.3. Dijagram procentualnog standardnog odstupanja  parametara motora MM - 17  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n118 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \n \n \n \n7.  REZULTATI \n \nPoslednja aktivnost u procesu remonta TMM-a, a pre njegove ugradnje na avion,  je ispitivanje \nTMM-a na stacionarnoj ispitnoj stanici. Nakon završenog ispitivanja TMM-a, pravi se izveštaj o \nispitivanju. Izveštaj o ispitivanju TMM-a sadrži: \n- \nizmerene parametre motora, \n- \nkorigovane parametre motora i \n- \noscilograme. \nIzmereni i korigovani parametri motora daju se za stacionarne radne režime. Oscilogrami se daju za \nparametre koji se snimaju pri prelasku iz jednog u drugi radni režim motora.   \n \n \n \n7.1. REZULTATI MERENJA PARAMETARA TMM-A VIPER \n \n \nMotori tip VIPER 632-41, VIPER 632-46 i VIPER 633-41 se ugrađuju u borbene avione Galeb i \nOrao. Motori tip VIPER 632-41 i VIPER 632-46  imaju sedam različitih radnih režima, sedam različitih \nproračuna korigovanih parametara, a time i sedam različitih izveštaja o ispitivanju motora. Motor tip \nVIPER 633-41 ima deset različitih radnih režima, deset različitih proračuna korigovanih parametara, a \ntime i deset različitih izveštaja o ispitivanju motora. Ovi radni režimi se mogu podeliti na: \n- \nrežime u kojima se vrši proračun korigovanih parametara motora, \n- \nrežim u kome se snima kriva vibracija na motoru i  \n- \nrežim u kome se snimaju radne krive motora. \n \n \n \n7.1.1. Rezultati proračuna korigovanih parametara  \n \nU ovom radu prikazaću dva primera izveštaja o ispitivanju TMM-a VIPER u stacionarnim radnim \nrežimima. Na slici 7.1. prikazan je izveštaj o ispitivanju motora VIPER 632-41 u stacionarnom radnom \nrežimu 100%. Na slici 7.2. prikazan je izveštaj o ispitivanju motora VIPER 632-46 u stacionarnom \nradnom režimu 98%.  \nNa svakom izveštaju o ispitivanju motora obavezno treba da postoji: tip motora ( VIPER 632-41, \nVIPER 632-46 ili VIPER 633-41), serijski broj motora, režim rada u kome je motor ispitivan i za koji je \nrađen proračun korigovanih parametara, ime ispitivača koji je radio ispitivanje, datum i vreme kada je \nurađeno merenje, kakav je bio unos izmerenih parametara motora (automatski ili ručni) i komentar gde \nmože da se unese proizvoljan tekst koji dodatno opisuje izvršeno ispitivanje motora. Za datum i vreme \nispitivanja uzima se sistemski datum i vreme sa računara. Na ovaj način otklanja se uticaj subjektivnog \nfaktora pri unosu ovih vrednosti i sprečava da u bazi podataka o izvršenom ispitivanju motora postoje dva \nispitivanja sa istim datumom i vremenom ispitivanja. Ako na izveštaju o ispitivanju unos parametara ima \nvrednost automatski (kao na slici 7.1.), to znači da su vrednosti izmerenih parametara TMM-a dobijene \nmerenjem pomoću akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A. Ako na izveštaju o ispitivanju unos \nparametara ima vrednost ručni (kao na slici 7.2.), to znači da su vrednosti izmerenih parametara TMM-a \ndobijene merenjem pomoću instrumenata na komandno-upravljačkom pultu. Ručni unos izmerenih \nparametara TMM-a radi se samo ako se pojavio problem u radu akvizicionog sistema. Jedan od problema \nkoji se može pojaviti je pojava smetnje na jednom ili više signala koji se mere akvizicionim sistemom,  a \nda su svi preostali signali dobro izmereni. U tom slučaju se sa instrumenta na komandno upravljačkom \npultu očita vrednost signala na kome se pojavila greška i ručno zapiše, a svi ostali signali se snime \npomoću akvizicionog sistema i spase u bazu podataka. Naknadno, kada se završi ispitivanje motora ručno \nse unose vrednosti izmerenih parametara motora i dobija se proračun korigovanih parametara.  \nNazivi izmerenih i korigovanih parametara motora dati su u skraćenom obliku. Uz naziv svakog \nparametra stoji i merna jedinica u kojoj se taj parametar meri. Neki izmereni parametri prikazani su u \nmernim jedinicama koje ne pripadaju SI sistemu mernih jedinica. Ovo je urađeno na zahtev naručioca \n120 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nakvizicionog sistema koji je tražio da se poklapaju merne jedinice parametara izmerenih akvizicionim \nsistemom sa pokazivanjima instrumenata na komandno-upravljačkom pultu. Korigovani potisak motora \nRk, prema tehnologiji ispitivanja TMM-a, dat je u jedinici kilogram sile  \n \n\n\nkg\ns\nm\ns\nm\nkg\ng\nF\nkgs\n\n\n\n2\n2\n .                                                       (7.1) \n \nKorigovana specifična potrošnja goriva CRk računa se prema formuli \nRk\nQvk\nCRk \n  ,                                                                       (7.2) \ngde je Qvk korigovani protok goriva, a Rk korigovani potisak motora. Korigovana specifična potrošnja \ngoriva CRk je bezdimenzionalna veličina, ali se u tehnologiji ispitivanja TMM-a ovaj koeficijent daje u \njedinici kg/(kgsh). \n \nVZ ORAO \nIzmereni parametri  \nKorigovani parametri \nISPITNA STANICA \n \n \n \n \n \n \nVibracije [in/s] 0,38 \nVibracije [mm/s] 9,652 \n \n \n \n  \n \nTip motora: Viper 632-41 \nT1 [F] \n70,5 \n T1k [oC] \n21,39 \n \n \n \n  \n \nSerijski broj motora: 63241429Y \nT4 [oC] \n721,2 \n T4k [oC] \n695,95 \n \n \n \n  \n \nRežim rada: 100% \nN1 [%] \n99,9 \n N1k [%] \n \n98,81 \n \n \n \n                           \n \nIspitivač: Srđan \nRo [lb] \n3760,1 \n Rk [lbs] \n3747,61 \n \n \n \n  \n \nDatum: 5.10.2005 \nQg [lb/h] \n3758,2 \n Qgk [lb/h] \n3649,08 \n \n \n \n  \n \nVreme: 12:22:11 \nBo [mbar] \n1011,9 \n Crk [lb/(lbsh)] \n0,974 \n \n \n \n  \n \nUnos parametara: Automatski \ndBo [mbar] \n0,35 \n  \n \n \n \n \n  \n \nBroj trimera VU102262:  2 \nPgum [bar] \n2,44 \n Rk [kgs] \n1699,87 \n \n \n \n  \n \nBroj trimera VU103115:  0 \nPuum [bar] \n2,05 \n Qgk [kg/h] \n1655,19 \n \n \n \n  \n \ndek:     343,271 mm \nP2 [bar] \n7,212 \n Crk [kg/(kgsh)] \n0,974 \n \n \n \n  \n \nKomentar:  Drugo zapuštanje \nPsg [bar] \n2,373 \n  \n \n \n \n \n \n  \n \n \n \n \n \n Puuhp [bar] 2,621 \n  \n \n \n \n  \n \n  \n \n \n \n \n \n Puihp [bar] \n215,36 \n  \n \n \n \n \n \n  \n \n  \n \n \n \n PmvA [bar] \n0,665 \n  \n \n \n \n \n  \n \n \n \nPmvB [bar] \n0,819 \n  \n \n \n \n \n  \n \n \nSlika 7.1. Izmereni i korigovani parametri motora VIPER 632-41 za režim 100% \n \n7. REZULTATI \n \n \n121 \n \n \nVZ ORAO \nIzmereni parametri  \nKorigovani parametri \nISPITNA STANICA \n \n \n \n \n \n \nVibracije [in/s] 0,42 \nVibracije [mm/s] 10,67 \n \n \n \n  \n \nTip motora: Viper 632-46 \nT1 [F] \n70 \n T1k [oC] \n21,11 \n \n \n \n  \n \nSerijski broj motora: 63246325Y \nT4 [oC] \n709 \n T4k [oC] \n685,269 \n \n \n \n  \n \nRežim rada: 98% \nN1 [%] \n98,9 \n N1k [%] \n \n97,867 \n \n \n \n                           \n \nIspitivač: Srđan \nRo [lb] \n3610,1 \n Rk [lbs] \n3598,16 \n \n \n \n  \n \nDatum: 27.10.2005 \nQg [lb/h] \n33654,2 \n Qgk [lb/h] \n3551,98 \n \n \n \n  \n \nVreme: 13:42:11 \nBo [mbar] \n1012 \n Crk [lb/(lbsh)] \n0,9872 \n \n \n \n  \n \nUnos parametara: Ručni \ndBo [mbar] \n0,35 \n  \n \n \n \n \n  \n \nBroj trimera VU102262:  0 \nPgum [bar] \n2,44 \n Rk [kgs] \n1632,09 \n \n \n \n  \n \nBroj trimera VU103115:  0 \nPuum [bar] \n2,05 \n Qgk [kg/h] \n1611,14 \n \n \n \n  \n \ndek:     343,32 mm \nP2 [bar] \n7,31 \n Crk [kg/(kgsh)] \n0,9872 \n \n \n \n  \n \nKomentar:  Probno zapuštanje \nPsg [bar] \n2,38 \n  \n \n \n \n \n \n  \n \n \n \n \n \n Puuhp [bar] 2,65 \n  \n \n \n \n  \n \n  \n \n \n \n \n \n Puihp [bar] \n212,4 \n  \n \n \n \n \n \n  \n \n  \n \n \n \n PmvA [bar] \n0,723 \n  \n \n \n \n \n  \n \n \n \nPmvB [bar] \n0,821 \n  \n \n \n \n \n  \n \n \nSlika 7.2. Izmereni i korigovani parametri motora VIPER 632-46 za režim 98% \n \nVrednosti izmerenih i korigovanih parametara koje izlaze iz granica koje je propisao proizvođač \nmotora biće obojene crvenom bojom da bi bile lako uočljive. \nNa osnovu izveštaja o ispitivanju prikazanih na slici 7.1. i slici 7.2. ispitivač može vrlo lako uočiti \nda ispitivani motori imaju karakteristike koje je propisao proizvođač i da nije potrebno izvršiti dodatna \npodešavanja na motoru.  \n \n \n \n7.1.2. Rezultati snimanja krive motora  \n \nProizvođač Viper motora je preporučio da se kriva motora snima pri: 80%, 90%, 94%, 98%, 100%, \n96%, 92%, 85%, 70%, 60%, 40%, 65% i 75%  broja obrtaja motora. U toku snimanja krive motora meri \nse sedam mernih signala (T1, N1, T4, Ro, Qg, dBo, Bo). Kada se završi merenje parametara motora, \nizmerene vrednosti se šalju u glavni program gde se vrši proračun korigovanih parametara i pravi izveštaj \nza snimljeni režim. Izgled jednog izveštaja za režim snimanja krive vibracija prikazan je na slici 7.3. \nSvaki izveštaj o snimanju krive motora obavezno sadrži: tip motora ( VIPER 632-41, VIPER 632-46 ili \nVIPER 633-41), serijski broj motora, režim rada u kome je motor ispitivan, ime ispitivača koji je radio \n122 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nispitivanje, datum i vreme kada je urađeno merenje, kakav je bio unos izmerenih parametara motora \n(automatski ili ručni) i komentar gde može da se unese proizvoljan tekst koji dodatno opisuje izvršeno \nispitivanje motora. Za datum i vreme ispitivanja uzima se sistemski datum i vreme sa računara. Na ovaj \nnačin otklanja se uticaj subjektivnog faktora pri unosu ovih vrednosti i sprečava se da u bazi podataka o \nizvršenom ispitivanju motora postoje dva ispitivanja sa istim datumom i vremenom ispitivanja. \n \nVZ ORAO ISPITNA STANICA \n \n \n \n \n \nTip motora: Viper 632-41 \nSvedeni korigovani parametri motora \n \n \n \n \n \n \n \nSerijski broj motora: 63241445Y \nNk [%] \n95 \n \n98 \n \n100 \n \n \n \n \n \n \n \nRežim rada: Snimanje krive motora \nRk [lb] \n3157,07 \n \n3647,5 \n \n3941,16 \n \n \n \n \n \n \n \nIspitivač: Srđan \nQgk [lb/h] \n3103,79 \n \n3635,24 \n \n3945,32 \n \n \n \n \n \n \n \nDatum: 5.10.2005 \nT4k [oC] \n629,06 \n \n693,25 \n \n734,92 \n \n \n \n \n \n \n \nVreme: 14:25:37 \nCrk [lb/lbh] \n0,98 \n \n0,98 \n \n1 \n \n \n \n \n \n \n \nUnos parametara: Automatski \nSvedeni korigovani parametri motora \nu zakonskim jedinicama \nKomentar: Kriva 1 \n \n \n \n \n \n \n \nRk [kg] \n1432,47 \n \n1654,47 \n \n1787,67 \n \n \n \n \n \n \n \n \nQgk [kg/h] \n1407,85 \n \n1648,91 \n \n1789,56 \n \n \n \n \n \n \n \n \nCrk [kg/kgh] \n0,98 \n \n0,98 \n \n1 \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 7.3. Svedeni korigovani  parametri motora za režim snimanje krive motora \n \nAko na izveštaju o ispitivanju unos parametara ima vrednost automatski, to znači da su vrednosti \nizmerenih parametara TMM-a dobijene merenjem pomoću akviziciono-kontrolne jedinice HP3497A. Ako \nna izveštaju o ispitivanju unos parametara ima vrednost ručni, to znači da su vrednosti izmerenih \nparametara TMM-a dobijene merenjem pomoću instrumenata na komandno-upravljačkom pultu. Ručni \nunos izmerenih parametara TMM-a radi se samo ako se pojavio problem u radu akvizicionog sistema. \nNazivi izmerenih i korigovanih parametara motora dati su u skraćenom obliku. Uz naziv svakog \nparametra stoji i merna jedinica u kojoj se taj parametar meri. Neki izmereni parametri prikazani su u \nmernim jedinicama koje ne pripadaju SI sistemu mernih jedinica. Ovo je urađeno na zahtev naručioca \nakvizicionog sistema koji je tražio da se poklapaju merne jedinice parametara izmerenih akvizicionim \nsistemom sa pokazivanjima instrumenata na komandno-upravljačkom pultu. Na izveštaju prikazanom na \nslici 7.3. vide se tri kolone korigovanih parametara motora (potisak R, protok goriva Qg, temperatura \nizduvnih gasova T4 i specifična potrošnja motora Crk), svedenih na 95% (prva kolona), 98% (druga \nkolona) i 100% (treća kolona) obrtaja motora Nk.  U ovom Excel dokumentu  se prikazuju četiri krive \nmotora koje su nacrtane na osnovu korigovanih parametara motora. Na slici 7.4. prikazan je izgled jednog \ndijagrama sa četiri krive motora. Korigovani potisak motora Rk u funkciji korigovanog broja obrtaja \nmotora Nk, predstavljen je na ovom dijagramu plavom bojom. Korigovani protok goriva Qk u funkciji \nkorigovanog broja obrtaja motora Nk, predstavljen je na ovom dijagramu crvenom bojom. Korigovana \ntemperatura izduvnih gasova T4k u funkciji korigovanog broja obrtaja motora Nk, predstavljena je na \novom dijagramu žutom bojom. Korigovana specifična potrošnja goriva Crk u funkciji korigovanog broja \nobrtaja motora Nk, predstavljena je na ovom dijagramu zelenom bojom. \n \n \n \n7. REZULTATI \n \n \n123 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 7.4. Izgled dijagrama sa četiri krive motora \n \n \n \n \n124 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n7.1.3. Rezultati snimanja krive vibracija  \n \n \nProizvođač VIPER motora je preporučio da se kriva vibracija snima pri: 40%, 45%, 50%, 55%, \n60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 92%, 94%, 96%, 98% i 100%  broja obrtaja motora. U toku \nsnimanja krive vibracija mere se četiri merna signala: \n- \nVibracije motora,  \n- \nBroj obrtaja kompresora niskog pritiska N1,  \n- \nTemperatura izduvnih gasova T4 i \n- \nPritisak ulja na ulazu u motor Puum.  \nKada se završi merenje parametara motora za svaki traženi broj obrtaja motora, izmerene vrednosti se \nšalju u glavni program gde se pravi izveštaj za snimljeni režim. Izgled jednog izveštaja za režim snimanja \nkrive vibracija prikazan je na slici 7.5.  \n \nVZ ORAO \nIzmereni  \n \nIzmerene \n \nIzmerene \n \nobrtaji \n \nvibracije \n \nvibracije \nISPITNA STANICA \n[%] \n \n[in/s] \n \n[mm/s] \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN1  \n40,25 \n   Vib1 \n0,18 \n   Vib1 \n4,572 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nTip motora: Viper 632-41 \nN2 \n45,17 \n \nVib2   \n0,16 \n \nVib2   \n4,064 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSerijski broj motora: 63241429Y \nN3 \n50,35 \n \nVib3   \n0,32 \n \nVib3   \n8,128 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nRežim rada: Snimanje krive vibracija \nN4  \n55,27 \n \nVib4   \n0,31 \n \nVib4   \n7,874 \n \n \n \n \n                          \n \n \n                          \n \nIspitivač: Srđan \nN5 \n59,89 \n \nVib5 \n0,34 \n \nVib5 \n8,636 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nDatum: 5.10.2005 \nN6 \n64,95 \n \nVib6   \n0,28 \n \nVib6   \n7,112 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nVreme: 13:07:47 \nN7 \n70,16 \n \nVib7  \n0,26 \n \nVib7  \n6,604 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nUnos parametara: Automatski \nN8  \n75,05 \n \nVib8 \n0,26 \n \nVib8 \n6,604 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nVibmax  =  0,38  [in/s] \nN9 \n80,18 \n \nVib9  \n0,37 \n \nVib9  \n9,398 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n     pri N = 100 [%] \nN10  85,28 \n \nVib10 \n0,28 \n \nVib10 \n7,112 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN11  90,25 \n \nVib11   0,28 \n \nVib11   7,112 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nKomentar:  Kriva 1 \nN12  92,13 \n \nVib12   0,34 \n \nVib12   8,636 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN13  94,45 \n \nVib13   0,33 \n \nVib13   8,382 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN14  96,15 \n \nVib14   0,35 \n \nVib14   8,89 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN15 98,75 \n \nVib15   0,36 \n \nVib15   9,144 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nN16  99,88 \n \nVib16   0,38 \n \nVib16   9,652 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nSlika 7.5. Izmerenim  parametrima motora za režim snimanje krive vibracija \n \nSvaki izveštaj o snimanju krive vibracija na motoru obavezno treba da sadrži sledeće podatke: tip \nmotora (VIPER 632-41, VIPER 632-46 ili VIPER 633-41), serijski broj motora, režim rada u kome je \n7. REZULTATI \n \n \n125 \n \n \nmotor ispitivan, ime ispitivača koji je radio ispitivanje, datum i vreme kada je urađeno merenje i \nkomentar gde može da se unese proizvoljan tekst koji dodatno opisuje izvršeno ispitivanje motora. Na \nizveštaju se posebno naglašava broj obrtaja i vrednost vibracija, kada su izmerene maksimalne vibracije \nna motoru. Za datum i vreme ispitivanja uzima se sistemski datum i vreme sa računara. Na ovaj način \notklanja se uticaj subjektivnog faktora pri unosu ovih vrednosti i sprečava se da u bazi podataka o \nizvršenom ispitivanju motora postoje dva ispitivanja sa istim datumom i vremenom ispitivanja. Nazivi \nizmerenih parametara motora dati su u skraćenom obliku. Uz naziv svakog parametra stoji i merna \njedinica u kojoj se taj parametar meri. Neki izmereni parametri prikazani su u mernim jedinicama koje ne \npripadaju SI sistemu mernih jedinica. Ovo je urađeno na zahtev naručioca akvizicionog sistema koji je \ntražio da se poklapaju merne jedinice parametara izmerenih akvizicionim sistemom sa pokazivanjima \ninstrumenata na komandno-upravljačkom pultu. Na izveštaju prikazanom na slici 7.5. vide se tri kolone \nizmerenih parametara motora. U prvoj koloni prikazani su brojevi obrtaja motora za koje su snimane \nvibracije. U drugoj koloni prikazane su izmerene vibracije u inčima u sekundi, a u trećoj koloni prikazane \nsu izračunate vibracije u milimetrima u sekundi.  \n \n \n7.2. REZULTATI MERENJA PARAMETARA TMM-A MM-16 I MM-17 \n \n \nMotori tip MM-16 i MM-17 se ugrađuju u borbene avione Mig 21. Motor tip MM-16 ima 10 \nrazličitih radnih režima, 10 različitih proračuna korigovanih parametara, a time i 10 različitih izveštaja o \nispitivanju motora. Motor tip MM-17 ima 11 različitih radnih režima, 11 različitih proračuna korigovanih \nparametara, a time i 11 različitih izveštaja o ispitivanju motora. Oscilografisanje parametara motora \nkoristi se prilikom starta motora i pri prelasku iz jednog u drugi radni režim. Oscilografisanje se radi zato \nšto ispitivač nije u mogućnosti da u istom trenutku prati i ručno zapiše sve parametre potrebne za \ndonošenje odluke u skladu sa kriterijumima prihvatljivosti datim u specifikaciji proizvođača TMM-a. \n \n \n7.2.1. Rezultati proračuna parametara  \n \nU ovom radu prikazaću dva primera izveštaja o ispitivanju TMM-a, koji su dobijeni nakon \nsnimanja parametara motora u stacionarnim radnim režimima, nakon modernizacije akvizicionog sistema \nkoji je ugrađen na ispitnu stanicu za ispitivanje TMM-a MM-16 i MM-17.  Na slici 7.6. prikazan je \nizveštaj o ispitivanju motora MM - 16 u stacionarnom radnom režimu maksimal M2. Na slici 7.7. \nprikazan je izveštaj o ispitivanju motora MM - 17 u stacionarnom radnom režimu forsaž F3.  \nNa svakom izveštaju o ispitivanju obavezno treba da postoji: tip motora ( MM-16 ili MM-17), \nserijski broj motora, režim rada u kome je motor ispitivan i za koji je rađen proračun korigovanih \nparametara, ime ispitivača koji je radio ispitivanje, datum i vreme kada je urađeno merenje, kakav je bio \nunos izmerenih parametara motora (automatski ili ručni) i komentar gde može da se unese proizvoljan \ntekst koji dodatno opisuje izvršeno ispitivanje motora. Za datum i vreme ispitivanja uzima se sistemski \ndatum i vreme sa računara. Na ovaj način otklanja se uticaj subjektivnog faktora pri unosu ovih vrednosti \ni sprečava da u bazi podataka o izvršenom ispitivanju motora postoje dva ispitivanja sa istim datumom i \nvremenom ispitivanja. Ako na izveštaju o ispitivanju unos parametara ima vrednost automatski (kao na \nslici 7.6.), to znači da su vrednosti izmerenih parametara TMM-a dobijene merenjem pomoću \nakviziciono-kontrolne jedinice HP3852A. Ako na izveštaju o ispitivanju unos parametara ima vrednost \nručni (kao na slici 7.7.), to znači da su vrednosti izmerenih parametara TMM-a dobijene merenjem \npomoću instrumenata na komandno-upravljačkom pultu. Ručni unos izmerenih parametara TMM-a radi \nse samo ako se pojavio problem u radu akvizicionog sistema. Jedan od problema koji se može pojaviti je \npojava smetnje na jednom ili više signala koji se mere akvizicionim sistemom,  a da su svi preostali \nsignali dobro izmereni. U tom slučaju se sa instrumenta na komandno upravljačkom pultu očita vrednost \nsignala na kome se pojavila greška i ručno zapiše, a svi ostali signali se snime pomoću akvizicionog \nsistema i spase u bazu podataka. Naknadno, kada se završi ispitivanje motora ručno se unose vrednosti \nizmerenih parametara motora i dobija se proračun korigovanih parametara.  \nNazivi izmerenih i korigovanih parametara motora dati su u skraćenom obliku. Uz naziv svakog \nparametra stoji i merna jedinica u kojoj se taj parametar meri. Neki izmereni parametri prikazani su u \nmernim jedinicama koje ne pripadaju SI sistemu mernih jedinica. \n126 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \nVZ ORAO \nIzmereni parametri  \nKorigovani parametri \nISPITNA STANICA \n \n \n  \n \n \nVibracije [mils] 0,85 \nVibracije [mm] 0,0216 \n \n \n \n  \n \nTip motora: MM - 16 \nT1 [oC] \n29,44 \n N1k [%] \n92,265 \n \n \n \n  \n \nSerijski broj motora: G32695119 \nBo [mbar] \n964,105 \n N2k [%] \n91,861 \n \n \n \n  \n \nRežim rada: M2 \ndBo [mbar] \n8,8046 \n Rk [kgs] \n  (1) 3488,6 \n \n \n \n                           \n \nIspitivač: Srđan \nN1 [%] \n94,55 \n CRk [kg/(kgsh)] 0,9291 \n \n \n \n  \n \nDatum: 16.06.2005 \nN2 [%] \n95,2 \n Qvk [kg/h] \n2917,54 \n \n \n \n  \n \nVreme: 9:22:11 \nT4 [oC] \n620,2 \n T2k [oC] \n275,35 \n \n \n \n  \n \nUnos parametara: Automatski \nT2 [oC] \n297,8 \n T4k [oC] \n577,36 \n \n \n \n  \n \nKomentar: 2 zapuštanje, 3 zapis \nRo [lb] \n6810,6 \n S [%] \n2,366 \n \n \n \n  \n \n \nQg [kg/h] \n2937,31 \n P2k [bar] \n8,37 \n \n \n \n  \n \n \nP2 [bar] \n7,53 \n P2bk [bar] \n8,18 \n \n \n \n  \n \n \nP2b [bar] \n7,45 \n  \n \n \n \n \n  \n \n \nSlika 7.6. Izmereni i korigovani parametri motora MM - 16 u režimu M2 \n \nVZ ORAO \nIzmereni parametri  \nKorigovani parametri \nISPITNA STANICA \n \n \n  \n \n \nVibracije [mils] 1,05 \nVibracije [mm] 0,0267 \n \n \n \n  \n \nTip motora: MM - 17 \nT1 [oC] \n21,94 \n N1k [%] \n99,013 \n \n \n \n  \n \nSerijski broj motora: G2425170 \nBo [mbar] \n958,35 \n N2k [%] \n100,819 \n \n \n \n  \n \nRežim rada: F3 \ndBo [mbar] \n11,51 \n Rk [kgs] \n5350,9 \n \n \n \n  \n \nIspitivač: Srđan \nN1 [%] \n100,2 \n Qvk [kg/(kgsh)] \n8170,84 \n \n \n \n  \n \nDatum: 29.9.2005 \nN2 [%] \n100,9 \n CRk [kg/(kgsh)] 1,527 \n \n \n \n  \n \nVreme: 9:45:33 \nT4 [oC] \n708 \n T3kF [oC] \n1105,3 \n \n \n \n  \n \nUnos parametara: Ručni \nHs [mbar] \n177.78 \n T4k [oC] \n684,904 \n \n \n \n  \n \nKomentar: Ručno uneseni parametri Ro [lb] \n10620,6 \n N2max [%] \n85,737 \n \n \n \n  \n \n \nQg [kg/h] \n17352,85   \n \n \nSlika 7.7. Izmereni i korigovani parametri motora MM - 17 u režimu F3 \n \n7. REZULTATI \n \n \n127 \n \n \nOvo je urađeno na zahtev naručioca akvizicionog sistema koji je tražio da se poklapaju merne \njedinice parametara izmerenih akvizicionim sistemom sa pokazivanjima instrumenata na komandno-\nupravljačkom pultu. Korigovani potisak motora Rk (pozicija (1) na slici 7.6.), prema tehnologiji \nispitivanja TMM-a, dat je u jedinici kilogram sile  \n \n\n\nkg\ns\nm\ns\nm\nkg\ng\nF\nkgs\n\n\n\n2\n2\n .                                                       (7.3) \n \nKorigovana specifična potrošnja goriva CRk računa se prema formuli \n \nRk\nQvk\nCRk \n  ,                                                                       (7.4) \n \ngde je Qvk korigovani protok goriva, a Rk korigovani potisak motora. Korigovana specifična potrošnja \ngoriva CRk je bezdimenzionalna veličina, ali se u tehnologiji ispitivanja TMM-a ovaj koeficijent daje u \njedinici kg/(kgsh). \nVrednosti izmerenih i korigovanih parametara koje izlaze iz granica koje je propisao proizvođač \nmotora obojene su crvenom bojom.  Na slici 7.7. vidi se da korigovani parametri CRk i T3kF nisu unutar \ngranica koje je propisao proizvođač za motor MM-17 na režimu F3.  \nNa osnovu izveštaja o ispitivanju prikazanog na slici 7.7. ispitivač može vrlo lako uočiti da \nispitivani motor nema karakteristike koje je propisao proizvođač i da je potrebno izvršiti dodatna \npodešavanja na motoru.  \n \n \n7.2.2. Rezultati oscilografisanja  \n \nNa ispitnoj stanici za ispitivanje TMM oscilografisanje se koristi prilikom starta motora i pri prelasku \niz jednog u drugi radni režim. Oscilografisanje se izvodi da bi se otkrile eventualne nepravilnosti u radu \nmotora. Prilikom oscilografisanja svaki signal koji se snima meri se 4 puta u sekundi. Istovremeno se \nmože oscilografisati 2 do 7 signala, pri čemu svaki signal ima svoju Y osu. Vremenska osa ima \nautomatsko skaliranje, tako da se uvek na ekranu vidi kompletan oscilogram od početka do kraja \noscilografisanja. Jedno oscilografisanje može trajati maksimalno 5 minuta. Nakon završenog snimanja \nizabere se optimalni vremenski interval u kome se želi posmatrati snimljeni oscilogram. Izmerene \nvrednosti se spašavaju u Excel tabelu, tako da se nakon završetka oscilografisanja može naknadno raditi \nanaliza izmerenih vrednosti.  \nNa slici 7.8. prikazan je oscilogram sa 3 snimljena signala, a na slici 7.9. oscilogram sa 7 snimljenih \nsignala prilikom ispitivanja TMM na ispitnoj stanici. Oscilogram na slici 7.8. snimljen je prilikom \nprelaska  TMM sa režima mali gas (na kome broj obrtaja kompresora niskog pritiska N1 ima vrednost oko \n35 %) u režim maksimal M1 (na kome broj obrtaja kompresora niskog pritiska N1 ima vrednost 100,5 % \n 0,5 %). Na ovom oscilogramu prikazano je oscilografisanje broja obrtaja N1, broja obrtaja N2 i \ntemperature izduvnih gasova T4. \nU naslovu oscilograma (pozicija (1) na slici 7.8.) stoji: \n- Serijski broj motora za koji je rađeno oscilografisanje \n- 1. Naziv i merna jedinica prvog signala koji je oscilografisan (koji je predstavljen crnom \nlinijom na oscilogramu)  \n- 2. Naziv i merna jedinica drugog signala koji je oscilografisan (koji je predstavljen crvenom \nlinijom na oscilogramu)  \n- 3. Naziv i merna jedinica trećeg signala koji je oscilografisan ( koji je predstavljen zelenom \nlinijom na oscilogramu).  \n128 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \nSlika 7.8. Oscilografisanje N1, N2 i T4 pri prelasku iz režima mali gas u maksimal M1 \n7. REZULTATI \n \n \n129 \n \n \n \n \nSlika 7.9. Oscilografisanje 7 signala pri prelasku iz režima maksimal M1 u forsažni režim F1 \n \n130 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nSa leve strane oscilograma (pozicija (2) na slici 7.8.) prikazano je kojom bojom je crtana linija za 1., \n2. i 3. signal koji je oscilografisan. Ispod oscilograma (pozicija (3) na slici 7.8.) nalazi se vremenska osa u  \nsekundama. Za oscilogram prikazan na slici 7.8. prikazane su vrednosti snimane između dvadesete i \ntridesete sekunde, od trenutka početka oscilografisanja. Ovaj vremenski interval izabran je posle \nzavršetka oscilografisanja. Sa leve strane oscilograma prikazana je Y osa za prvi signal koji je \noscilografisan (pozicija (4) na slici 7.8.). Sa desne strane oscilograma prikazana je Y osa prvo za drugi \n(pozicija (5) na slici 7.8.), pa za treći signal koji je oscilografisan (pozicija (6) na slici 7.8.). Kada se za \noscilografisanje akvizicionim sistemom izaberu 2 ili 3 signala uvek se dobije oscilogram sličan \noscilogramu na slici 7.8. \nOscilogram prikazan na slici 7.9. snimljen je prilikom prelaska TMM iz režima maksimal M1  u \nforsažni režim F1. Pošto je ovde oscilografisano 7 signala oni su raspoređeni na dva oscilograma koji su \npostavljeni jedan ispod drugog. Na prvom oscilogramu se snimaju tri pritiska P4, Pgdcn i Pgdk. Na \ndrugom oscilogramu se snima broj obrtaja N1, broj obrtaja N2, pomeraj mlaznika DOS i uključenje \nelektromagnetnog ventila EM6. Ovo je urađeno jer jedan oscilogram može imati maksimalno tri Y ose, a \nza oscilografisanje ovih 7 signala potrebno je 6 različitih Y osa.  \nU naslovu prvog oscilograma (pozicija (1) na slici 7.9.) stoji: \n- serijski broj motora za koji je rađeno oscilografisanje \n- 1. Naziv i merna jedinica prvog signala koji je oscilografisan ( koji je predstavljen crnom \nlinijom na oscilogramu)  \n- 2. Naziv i merna jedinica drugog signala koji je oscilografisan ( koji je predstavljen crvenom \nlinijom na oscilogramu)  \n- 3. Naziv i merna jedinica trećeg signala koji je oscilografisan ( koji je predstavljen zelenom \nbojom na oscilogramu).  \nU naslovu drugog oscilograma (pozicija (7) na slici 7.9.) stoji: \n- Serijski broj motora za koji je rađeno oscilografisanje \n- 4. Naziv i merna jedinica četvrtog signala koji je oscilografisan ( koji je predstavljen crnom \nlinijom na oscilogramu)  \n- 4. Naziv i merna jedinica petog signala koji je oscilografisan (koji je predstavljen crvenom \nlinijom na oscilogramu). Kod oscilografisanja 7 signala ponovo je korištena oznaka 4. jer se \noscilografiše broj obrtaja kompresora niskog pritiska N1 i broj obrtaja kompresora visokog \npritiska N2 za koje se uzima samo jedna Y osa \n- 5. Naziv i merna jedinica šestog signala koji je oscilografisan (koji je predstavljen zelenom \nlinijom na oscilogramu) \n- 6. Naziv i merna jedinica sedmog signala koji je oscilografisan (koji je predstavljen plavom \nlinijom na oscilogramu). \nSa leve strane prvog oscilograma (pozicija (2) na slici 7.9.) prikazano je kojom bojom je crtana linija \nza 1., 2. i 3. signal koji je oscilografisan. Sa leve strane drugog oscilograma (pozicija (8) na slici 7.4.) \nprikazano je kojom bojom je crtana linija za 4.(N1), 4.(N2), 5. i 6. signal koji je oscilografisan. Ispod \noscilograma (pozicija (3) i pozicija (9) na slici 7.9.) nalazi se vremenska osa u  sekundama. Za oscilogram \nprikazan na slici 7.9. prikazane su vrednosti snimane između treće i trinaeste sekunde, od trenutka \npočetka oscilografisanja. Ovaj vremenski interval izabran je posle završetka oscilografisanja. Sa leve \nstrane prvog oscilograma prikazana je Y osa za prvi signal koji je oscilografisan (pozicija (4) na slici \n7.9.). Sa desne strane prvog oscilograma prikazana je Y osa prvo za drugi (pozicija (5) na slici 7.9.), pa \nonda za treći signal koji je oscilografisan (pozicija (6) na slici 7.9.). Sa leve strane drugog oscilograma \nprikazana je  Y osa za četvrti i peti signal koji su oscilografisani (pozicija (10) na slici 7.9.). Sa desne \nstrane drugog oscilograma prikazana je Y osa prvo za šesti (pozicija (11) na slici 7.9.), pa onda za sedmi \nsignal koji je oscilografisan (pozicija (12) na slici 7.9.).  \n \n \n \n \n \n8. ZAKLJUČAK \n \nU doktorskoj disertaciji izvršena je naučna rasprava o novoj savremenoj stacionarnoj ispitnoj stanici \nkoja je razvijena i realizovana za potrebe ispitivanja karakteristika tri tipa TMM-a engleske proizvodnje \n(VIPER 632-41, VIPER 632-46 i VIPER 633-41). Osnovni doprinos teze je originalni algoritam za \nakviziciju i obradu mernih signala, kao i proračun korigovanih parametara motora, uz pridruživanje \nodgovarajuće merne nesigurnosti. Rad sadrži faze analitičkog projektovanja, postupke verifikacije \nsimulacijom na računaru, kao i eksperimentalnu verifikaciju predloženog algoritma. Treba naglasiti da \nstacionarne ispitne stanice za analizu parametara TMM-a koji se ugrađuju u borbene avione predstavljaju \nkompleksne sisteme koji se teško mogu nabaviti na komercijalnoj osnovi. U javno dostupnoj literaturi \nnema puno publikovanih podataka o ispitnim stanicama koje se koriste u zemljama sa razvijenom \nvazduhoplovnom tehnikom. \nU radu su opisana i nova rešenja koja se koriste prilikom merenja parametara TMM-a sa akvizicionim \nsistemom ugrađenim na ispitnu stanicu za ispitivanje TMM-a ruske proizvodnje ( tip MM-16 i MM-17 ). \nOpisani akvizicioni sistemi koriste se za merenje parametara TMM-a u stabilnim radnim režimima i \noscilografisanje, pri prelazu sa jednog radnog režima na drugi. Motori MM-16 i MM-17 imaju 11, a \nmotori VIPER imaju 7 do 9 stacionarnih radnih režima. Za svaki stacionarni radni režim urađen je \nproračun korigovanih parametara motora prema standardnim atmosferskim uslovima (temperatura 15 oC i \natmosferski pritisak 1013 mbar), bez obzira na realne uslove pri snimanju parametara. Realizovani \nakvizicioni sistemi se sastoje od akviziciono-kontrolne jedinice, davača mernih signala, personalnog \nračunara, štampača i uređaja za neprekidno napajanje računara. Ovi merni sistemi odlikuju se \nkompleksnom strukturom i visokim mernim performansama, koje moraju biti usklađene sa strogim \nkriterijuma propisanih kod testiranja vazduhoplovne opreme i motora predviđenih za ugradnju u \nsavremene letelice. Teza je podeljena na više celina, koje postepeno opisuju način razvoja akvizicionog \nsistema i postupak procene merne nesigurnosti. \nU drugoj glavi daje se skup aktivnosti koji sačinjavaju remontni ciklus TMM pre pristupanja \nnjegovom ispitivanju na stacionarnoj ispitnoj stanici. Osnovne metrološke komponente od kojih se sastoji \nispitna stanica su 34 instrumenta za merenje većeg broja neelektričnih i nekoliko električnih veličina. \nFizičke veličine koje se mere su sila potiska motora, temperature nekoliko vrsta fluida, na primer \nizduvnih gasova, vazduha na ulazu u motor, gasova na ulazu u motor, hidroulja, i dr. Manometri takođe \npredstavljaju vrlo značajne instrumente. Mere se pritisci na većem broju tačaka, kao na primer, \natmosferski pritisak, pritisak goriva na ulazu u motor, goriva osnovnog kolektora, goriva dopunskog \nkolektora, ulja na ulazu u motor, ulja na ulazu i na izlazu iz hidropumpe, forsažnog goriva, startnog \ngoriva, vazduha na izlazu kompresora, motorskog vazduha, motorskog ulja, ulja za konzervaciju motora i \ndr. Koriste se i neka druga merila, među kojima maseni protometar goriva, dva ampermetra, digitalni i \nanalogni obrtometar, dva vibrometra i dr. Za svaki instrument dati su podaci o mestu priključka, merni \nopseg, deklarisana klasa tačnosti, proizvođač, princip rada i postupak etaloniranja. \nOsnovne prednosti primene računara u metrologiji opisane su u trećoj glavi. Ovde je data i blok šema \nrealizovanog akvizicionog sistema. Opisan je princip rada svake kartice u akviziciono-kontrolnoj jedinici \nHP3497A i princip rada svakog davača koji se koristi u akvizicionom sistemu za merenje parametara \npotrebnih za  proračun korigovanih parametara motora. Prikazan je način proračuna korigovanih \nparametara za VIPER motore. \nU četvrtoj glavi se dalje uočava da prilikom ispitivanja TMM-a, radni režim ne može biti u potpunosti \nstacionaran, već uvek postoje određene varijacije merenog signala u okolini njegove vrednosti pri \nustaljenom režimu. Na prethodnim ispitnim stanicama koje nisu raspolagale merno-akvizicionim \nsistemima, vremenske varijacije signala se nisu mogle uzimati u obzir prilikom naknadnog proračuna \nkorigovanih parametara motora. Rezultati analize akvizicionog sistema koji je ranije razvijen za potrebe \nispitivanja TMM-a MM-16 i MM-17, iskorišćeni su za formulaciju novog algoritma za akviziciju i \nobradu mernih signala. Novi algoritam je razvijen kako bi se smanjio uticaj malih promena signala oko \nustaljene vrednosti u stacionarnim radnim režimima. Pokazano je da novi algoritam znatno utiče na \nsmanjenje komponente merne nesigurnosti tip A. Predloženi algoritam, koji je veoma jednostavan, lako je \nugraditi u postojeće programske module i primenjiv je na akvizicione sisteme koji se koriste na ispitnim \nstanicama za razne tipove motora. Opisan je razvoj i projektovanje softvera pod nazivom \"AKVIZICIJA\". \nDati su i opisani algoritmi uslužnih programa napisanih u programskom paketu VEE Pro 6.0. Ovi \nprogrami služe za merenje i prikaz parametara motora u stacionarnim radnim režimima, za \noscilografisanje i ponovni prikaz memorisanih rezultata oscilografisanja.  \n132 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \nU cilju jasnijeg prikaza ostvarenih rezultata, opisani su i uslužni programi za merenje parametara \nmotora akvizicionim sistemom na ispitnoj stanici za motore MM-16 i MM-17, pre i posle modernizacije \novog akvizicionog sistema. Ova modernizacija urađena je u cilju smanjenja merne nesigurnosti merenja \nparametara motora. Dat je i opisan algoritam rada glavnog programa napisanog u programskom paketu \nVisual Basicu 6.0. Glavni program određuje trenutak startovanja i zaustavljanja mernog procesa, redosled \nmernih ciklusa, broj merenja u jednom ciklusu i odredište mernih podataka. U glavnom programu se \nobavljaju matematičke operacije nad izmerenim parametrima, kako bi se dobili korigovani parametri i \nautomatski napravio izveštaj o ispitivanju motora. Iz glavnog programa se pozivaju uslužni programi \nnapisani u VEE Pro 6.0., komunicira se sa bazama podataka i dokumentima koji služe za prikaz krivih \nmotora. \nOdređivanje i izražavanje merne nesigurnusti opisano je u petoj glavi. Predstavljeni su izvori i tipovi \nmerne nesigurnosti. Izvršena je analiza kako funkcija raspodele rezultata merenja utiče na izražavanje \nmerne nesigurnosti. Sa praktičnog stanovišta od posebnog interesa su praktični primeri proračuna mernih \nnesigurnosti. \nU šestoj glavi opisan je postupak proračuna merne nesigurnosti za signale senzora svih neelektričnih \nveličina koji se mere akvizicionim sistemima u stabilnim radnim režimima. Ovo predstavlja naučni \ndoprinos jer do sada publikovani radovi iz ove oblasti vrše opis akvizicionih sistema uz davanje podataka \no njihovoj klasi tačnosti, ali ne i podataka o mernoj nesigurnosti konkretnih merenja. U ovoj glavi \npredstavljeno je i poređenje mernih nesigurnosti za 18 signala koji su snimani u stabilnom radnom režimu \nmaksimal M1 motora MM – 17, pre i posle modernizacije ovog akvizicionog sistema. Pokazano je da je \nhardverskom i softverskom modernizacijom akvizicionog sistema, ostvareno značajno smanjenje merne \nnesigurnosti u poređenju sa prethodnim sistemima ove vreste. \nPraktična vrednost rezultata disertacije potvrđena je eksperimentalno, ispitivanjem više različitih \nturbo-mlaznih motora na ispitnim stanicama. Rezultati dobijeni prilikom merenja parametara TMM-a sa \nobadva akviziciona sistema i proračun korigovanih parametara TMM-a u stabilnim radnim režimima \npredstavljeni su u sedmoj glavi. Predstavljeni su i oscilogrami koji su dobijeni prilikom snimanja \nprelaznih režima TMM-a akvizicionim sistemom. \nOsnovni doprinosi primene realizovanog akvizicionog sistema za ispitivanje TMM-a sastoje se u \nsledećem: \n \n1) Velika brzina merenja  \nPovećanje brzine merenja postignuto je zahvaljujući znatno većoj brzini rada računara u \npoređenju sa čovekom kao operatorom. Operator koji ispituje motor na ispitnoj stanici može da \nočita i ručno zapiše rezultat sa nekog analognog mernog instrumenta na merno upravljačkom \npultu maksimalnom brzinom od jednog očitanja u pet sekundi. Tako da je za merenje svih mernih \nsignala za jedan režim rada na kome se motor ispituje potrebno minimalno oko dve minute. U \npraksi je operatoru za očitanje nekog signala često potrebno i puno više vremena, kada \npokazivanje svih instrumenta nije stabilno. Sa druge strane, akvizicioni sistem koji je ugrađen na \nispitnu stanicu uradi mininimalo 20 očitanja mernih signala u jednoj sekundi. Doprinos veće \nbrzine merenja ima za posledicu skraćenje ukupno potrebnog vremena za izvođenje merenja, a \ntime i smanjenje troškova, inače skupog i složenog procesa ispitivanja TMM-a. \n2) Rezultati se daju sa proširenom mernom nesigurnošću \nPoznato je da su, ne tako davno, od međunarodnih metroloških ustanova, doneseni obavezujući \npropisi, koji nalažu da rezultati merenja budu praćeni i odgovarajućim podacima o mernoj \nnesigurnosti. Za svaki merni signal koji se koristi prilikom akvizicije parametara motora \nizračunata je komponenta merne nesigurnosti tip B. Komponenta merne nesigurnosti tip A dobija \nse statističkom obradom većeg broja rezultata ponovljenih merenja, a u proračun proširene merne \nnesigurnosti uzima se kao kombinovana (objedinjena) nesigurnost. \n3) Manja merna nesigurnost \nUticaj subjektivnog faktora pri merenjima sveden je na najmanju meru, isključivanjem mogućih \ngrubih grešaka pri očitanju, zapisivanju ili obradi rezultata merenja. Kada operator vrši merenje \nsvih mernih signala, za jedan režim rada na kome se motor ispituje, sa analognih mernih \ninstrumenta na merno upravljačkom pultu potrebno mu je minimalno oko dve minute. Tako da, \nkada se meri poslednji signal, prvi izmereni signal može značajno da promeni vrednost i na taj \nnačin da se javi greška u proračunu korigovanih parametara motora. Ova greška se ne može \n8. ZAKLJUČAK \n \n \n133 \n \npojaviti kada merenje radimo sa akvizicionim sistemom pošto se u jednoj sekundi obavi merenje \nsvih signala za režim rada na kome se motor ispituje. \n4) Fleksibilnost u izražavanju i predstavljanju rezultata merenja  \nSvi signali koji su potrebni za proračun korigovanih parametara motora prikazuju se na jednom \nmonitoru, što je puno preglednije nego posmatranje tih signala na analognim instrumentima na \nmerno upravljačkom pultu. Sve vrednosti izmerene merno-akvizicionim sistemom mogu se \nodmah odštampati na štampaču i memorisati u bazu podataka. Tako se, posle završenog \nispitivanja TMM-a, memorisane vrednosti mogu naknadno obrađivati, analizirati i štampati. \n5) Dobijanje korigovanih parametara motora u realnom vremenu \nUpotrebom akvizicionog sistema prilikom ispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici, korigovani \nparametri se dobijaju u realnom vremenu dok traje ispitivanje motora. Na osnovu izmerenih i \nproračunatih korigovanih parametara može se odmah oceniti da li je remont dobro obavljen ili je \npotrebno izvršiti dodatna podešavanja na motoru. U slučaju da korigovani parametri motora malo \nodstupaju od granica koje je propisao proizvođač, mogu se izvršiti neka manja podešavanja dok \nmotor radi. U slučaju da korigovani parametri ne ispunjavaju propisane kriterijume, mogućan je \nblagovremeni prekid ispitivanje, bez prelaženja na sledeće predviđene režime, čime se sprečava \nnepotrebna potrošnja goriva i smanjuju ukupni troškovi. \n6) Ispitivanje motora u režimima rada koji u izvesnoj meri odstupaju od stacionarnosti \nPo pravilu, određivanje parametara motora vrši se pri stacionarnom radnom režimu. Međutim, u \npraksi se stacionarnost radnog režima postiže tek nakon dužih intervala rada motora. U ovom \nradu je postavljeno kao cilj da se izvrši estimacija stacionarnih parametara takođe i u režimima \nrada koji u izvesnoj meri odstupaju od stacionarnosti. Ostvarivanjem ovog zahteva takođe se \ndoprinosi skraćivanju procesa ispitivanja i poboljšanju ekonomičnosti, ali bez uticaja na \npogoršanje merne nesigurnosti ili pouzdanosti karakterizacije motora. \n7) Oscilografisanje prelaznih režima rada TMM-a \nProizvođač TMM-a je predvideo da se na motoru radi oscilografisanje 7 prelaznih radnih režima, \na stara ispitna stanica nije imala ovu mogućnost. Na novoj ispitnoj stanici ugrađen je akvizicioni \nsistem koji može da radi oscilografisanje 18 mernih signala koji će se očitavati brzinom od 4 \nmerenja u sekundi. \n8) Automatizacija procesa etaloniranja  \nAutomatizacija procesa etaloniranja ostvarena je na bazi originalnog algoritma kojom se postiže \nvisoki stepen pouzdanosti, skraćenje celokupnog procesa etaloniranja uz minimalni broj \nprofesionalno angažovanog osoblja metrološke laboratorije. Etaloniraju se svi signali koji se mere \nakvizicionim sistemom prilikom proračuna parametara i oscilografisanja na TMM-u. \n \nGlavni naučni doprinos realizacije i primene akvizicionog sistema na ispitnoj stanici za ispitivanje \nTMM-a je unapređenje procesa ispitivanja i smanjenje vremena ispitivanja. Smanjenjem vremena \nispitivanja smanjuje se utrošak goriva, ulja i električne energije. Sve ovo dovodi do smanjenja cene \nispitivanja TMM-a na ispitnoj stanici. Primena akvizicionih sistema u ispitivanju turbo-mlaznih motora je \nveoma značajan rezultat, jer tržište danas konstantno zahteva umanjenje cene ispitivanja, ali ujedno i \npoboljšanje kvaliteta ispitivanja.  \nBuduća eksperimentalna ispitivanja TMM-a na realizovanim ispitnim stanicama daće nova \niskustva, koja će se moći iskoristiti kako bi se dodatno smanjila merna nesigurnost merenja akvizicionim \nsistemom. Takođe je moguće izvršiti različite prepravke na postojećim ispitnim stanicama kako bi se one \nmogle koristiti za ispitivanje i drugih tipova TMM-a. Postoje višestruki pravci daljeg razvoja i primene \npredloženog  algoritma za akviziciju i obradu mernih signala na ispitnim stanicama za ispitivanje ne samo \navionskih, već i motora koji se koriste u automobilskoj industriji. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n134 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n9. LITERATURA \n \n[1] \n     Getting Started Guide HP3852A Data Acquisition/Control Unit, Hewlett Packard Company, \n1987 . \n[2] \n     Plug-in \nAccessories \nConfiguration \nand \nProgramming \nManuals \nHP3852A \nData \nAcquisition/Control Unit, Hewlett Packard Company, 1987 . \n[3] \n     Mainframe Configuration and Programming Manual HP3852A Data Acquisition/Control Unit, \nHewlett Packard Company, 1987 . \n[4] \n     Command Reference Manual HP3852A Data Acquisition/Control Unit, Hewlett Packard \nCompany, 1987 . \n[5] \n     Quick Reference Guide HP3852A Data Acquisition/Control Unit, Hewlett Packard Company, \n1987 . \n[6] \n     Assembly Level Service Manual HP3852A Data Acquisition/Control Unit, Hewlett Packard \nCompany, 1987 . \n[7] \n     User's Guide Agilent 3497A Data Acquisition/Switch Unit, 1999. \n[8] \n     User's Guide Agilent 82357A USB/GPIB Interface for Windows, Agilent Technologies, 2000. \n[9] \n     VEE PRO 6.0. Help, Agilent Technologies, 2000. \n[10]      Agilent Technologies Libraries for Instrument Control Revision: L.02.00, Agilent Technologies \nCD, 2002. \n[11]      Microsoft Visual Basic 6.0 Help, Microsoft, 1999. \n[12]      Uput za opštu opravku motora MM - 16, knjiga 62, VZ \"ORAO\" Rajlovac. \n[13]      Uput za opštu opravku motora MM - 17, knjiga 63, VZ \"ORAO\" Rajlovac. \n[14]      Uput za ispitivanje motora VIPER 432-41, knjiga 46, VZ \"ORAO\" Rajlovac. \n[15]      Uput za ispitivanje  motora VIPER 432-46, knjiga 47, VZ \"ORAO\" Rajlovac. \n[16]      Uput za ispitivanje  motora VIPER 433-41, knjiga 48, VZ \"ORAO\" Rajlovac. \n[17] Srđan Damjanović, \"Razvoj i etaloniranje akvizicionog sistema na stanici za ispitivanje turbo-\nmlaznih motora,\" Magistarski rad, Beograd 2004. \n[18] Srđan Damjanović, Mirko Antić, \"Akvizicioni sistem MGC+ na ispitnoj stanici za turbo-mlazne \nmotore,\" Zbornik radova sa Kongresa metrologa Jugoslavije 2003, Beograd 2003. \n[19] Srđan Damjanović, Mirko Antić, \"Akvizicioni sistem HP3852A na ispitnoj stanici za turbo-mlazne \nmotore,\" Zbornik radova sa XLVII Konferencije ETRAN 2003, Herceg Novi 2003. \n[20] Srđan Damjanović, Mirko Antić, \"Akviziciono-merni sistem na ispitnoj stanici za turbo-mlazne \nmotore VIPER 632/633,\" Zbornik radova sa XLIX Konferencije ETRAN 2005, Budva 2005. \n[21] Srđan Damjanović, \" Merna neigurnost merenja parametara turbo-mlaznih motora pre i posle \nmodernizacija akvizicionog sistema,\" Zbornik radova sa 50 Konferencije ETRAN 2006, Beograd \n2006. \n[22] B.Milatović, V.Bošković, \"Razvoj sistema za računarsku akviziciju parametara TMM-a u \ndinamičkim uslovima rada,\" izvještaj o projektu,  VZ \"ORAO\" Rajlovac, 1991. \n[23] Guy Degrave, \"Next generation data acquisition and control systems for gas turbine engine \ntesting,\" Aerospace Testing Expo,  2005. \n[24] Rolf Mendel, \"Synhronisation of measurement data acquisition with DAQ systems from different \nmanufacturers,\" Aerospace Testing Expo,  2005. \n[25] Tom Stone, \"Netvork-centric aircraft data acqusition,\" Aerospace Testing Expo,  2005. \n[26] Miroslav Jovanović, Zoran Filipović, \"Merenje motorskih parametara na avionu sa modifikovanom \nstrukturom i uporedna analiza parametara sa etalon-avionom,\" Zbornik radova sa 50 Konferencije \nETRAN 2006, Beograd 2006. \n[27] Dragan Lazić, Dejan Pavlović, \"Realizacija kartice za povezivanje PCM akvizicionog računara \nUAM-V i PC preko USB porta,\" Zbornik radova sa 50 Konferencije ETRAN 2006, Beograd 2006. \n[28] Dragan Stanković, Fizičko Tehnička Merenja - Senzori, Univerzitetski Udžbenik, Beograd 1997. \n[29] Dragan Stanković, Predrag Osmokraković, PRAKTIKUM LABORATORIJSKIH VEŽBI IZ FIZIKE, \nZavod za Fiziku Tehničkih Fakulteta u Beogradu, 2005. \n[30] Petar Pravica, Ivan Bagarić, Metologija Električnih Veličina Opšti Deo, Univerzitetski Udžbenik, \nBeograd 1993. \n[31] D.Tasić V.Živković, Osnovi Metrologije, SZMDM, Beograd 2000. \n136 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n[32]      Međunarodni rečnik osnovnih i opštih termina u metrologiji, SZMDM, Beograd 1997. \n[33]      Pravilnik o metrološkim uslovima za otporne termometre MUS.13MS0101-01, Službeni list \nSRJ, br. 34/96. \n[34]      Metrološko uputstvo za pregled otpornih termometara MUP.13MS0101-01, GLASNIK \nSZMDM, br. 3/96. \n[35]      Pravilnik o metrološkim uslovima za termoparove MUS.13MS0201-01 i MUS.13MS0202-01, \nSlužbeni list SRJ, br. 34/96. \n[36]      Metrološko uputstvo za pregled termoparova MUP.13MS0201-01 i MUP.13MS0202-01, \nGLASNIK SZMDM, br. 4/98. \n[37] Mile Pešaljević, Ispitivanje električnih pokaznih mjernih instrumenata, Savezni zavod za mere i \ndragocene metale, Beograd 1977. \n[38]      Metrološki uslovi za merila električnih veličina, Savezni zavod za mere i dragocene metale, \nBeograd 1979. \n[39]      Pravilnik o metrološkim uslovima za manometre, vakuummetre i manovakuummetre  \n \nMUS.P-(1,2,4)/1, Službeni list SFRJ, br. 30/86. \n[40]      Metrološko uputstvo za pregled manometara, vakuummetara i manovakuummetara   \n \nMUP. P-(1,2,4)/1, GLASNIK SZMDM, br. 2/88. \n[41]      Metrološko  uputstvo  za  pregled elektromagnetnih merila protoka i zapremine  MUP.Z-10/7 , \nGLASNIK SZMDM, br. 1/83. \n[42] Thermocouples, Part 1, Reference tables, IEC 584-1 : 1995 (EN 60584-1 : 1996).  \n[43] Thermocouples, Part 3, Extension and Compensating Cables —Tolerances and Identification \nSystem, IEC 584-3 : 1989. \n[44] Dragan Stanković \"Obrada rezultata eksperimenata u fizici i određivanje merne nesigurnosti\", \nTEMPUS-TEHNIČKI FAKULTETI-BEOGRAD, predavanja iz fizike.  \n[45]       Guide to the Expression of the Uncertainty in Measurement, ISO, 1993. \n[46]       EA-4/02 Expresion of the Uncertainty of Measurement in Calibration, European co-operation \nfor Accreditation, 1999. \n[47]      EA-10/11 Guidelines on the Calibration of Temperature Indicators and Simulators by Electrical \nSimulation and Measurement, European co-operation for Accreditation, 2000. \n[48]       EA-10/15 Guidelines on the Calibration of Digital Multimeters, European co-operation for \nAccreditation, 2001. \n[49]       EA-10/08 Calibration of Thermocouples, European co-operation for Accreditation, 1997. \n[50]       EA-10/07 Calibration of Osciloscopes, European co-operation for Accreditation, 1997. \n[51]       Guide to the Expression of the Uncertainty in Measurement, Suplement 1 Numerical Method \nfor the Propagation of Distributions, European co-operation for Accreditation, 2004. \n[52]       Obuka u proračunavanju nesigurnosti u mjeriteljstvu, PRAQ III Regionalni program osiguranja \nkvaliteta, Sarajevo, 2000. \n[53] W. Bich, \"Simple Formula for the Propagation of Variances and Covariances,\" Istituto di \nMetrologia \"G. Colonnetti\", Turin, Italy, 1996. \n[54] C.D. Ehrlich, S.D. Rasberry, \"Metrological timelines in traceability,\" Technology Services, \nNational Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, USA, 1997. \n[55] Tyler W. Estler, \"A Distribution-Independent Bound on the Level of Confidence in the Result of a \nMeasurement,\" National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, USA, 1997. \n[56] Ignacio H. Lira, Wolfgang Wöger, \"The Evaluation of Standard Uncertainty in the Presence of \nLimited Resolution of Indicating Devices,\"Physikalisch-Technische Bundesanstalt, Braunschweig, \nGermany, 1997. \n[57] Leon Jay Gleser, \"Assessing Uncertainty in Measurement,\" University of Pittsburgh, Pennsylvania, \nUSA, 1998. \n[58] Ignacio H. Lira, Wolfgang Wöger, \"Evaluation of the Uncertainty Associated with a Measurement \nResult not Corrected for Systematic Effects,\" Physikalisch-Technische Bundesanstalt, \nBraunschweig, Germany, 1998. \n[59] Ignacio H. Lira, Wolfgang Wöger, \"The Evaluation of the Uncertainty in Knowing a Directly \nMeasured Quantity,\" Physikalisch-Technische Bundesanstalt, Braunschweig, Germany, 1998. \n[60] S. D. Phillips, \"Calculation of Measurement Uncertainty Using Prior Information,\" Technology \nServices, National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, USA, 1998. \n9. ZAKLJUČAK \n \n \n137 \n \n[61] W. Schulz, Klaus-Dieter Sommer, \"Uncertainty of Measurement and Error Limits in Legal \nMetrology,\" Physikalisch-Technische Bundesanstalt, Braunschweig, Germany, 1999. \n[62] D. Turzeniecka, \"Comments on the Accuracy of Some Approximate Methods of Evaluation of \nExpanded Uncertainty,\" Technical University of Pozna, Poland, 1999. \n[63] Clemens Elster, \" Evaluation of Measurement Uncertainty in the Presence of Combined Random \nand Analogue-to-digital Conversion Errors,\" Physikalisch-Technische Bundesanstalt, Berlin, \nGermany, 2000. \n[64] D. R. White, P. Saunders, \"The Propagation of Uncertainty on Interpolated Scales, with Examples \nfrom Thermometry,\" Measurement Standards Laboratory of New Zealand, New Zealand, 2000. \n[65] Emil Hazarian, \"AN OVERVIEW OF MEASUREMENT UNCERTAINTY ASSESSMENT \nTECHNIQUES,\" National Conference of Standard Laboratories International, San Diego, \nCalifornia, USA, 2002. \n[66] W. Sabuga, M. Bergoglio, G. Buonanno, J.C. Legras, L. Yagmur, \"Calculation of the Distortion \nCoefficient and Associated Uncertainty of a PTB 1 GPa Pressure Balance Using Finite Element \nAnalysis,\" EUROMET Project 463, 2005. \n[67] David Deaver, \"The Calibration and Use of Thermocouple Simulators,\" Fluke Corporation, United \nKingdom, 2002. \n[68] Thomas Kegel, \"UNCERTAINTY ANALYSIS OF A VOLUMETRIC PRIMARY STANDARD,\" \nColorado Engineering Experiment Station, Inc., 2005. \n[69] Alan Rowley, Evaluating Uncertanty for Laboratories, a Practical Guide and Handook, FRSC, \n2001. \n[70] G.M.S. De Silva, \"Example of uncertainty calculations,\" OIML Bullettin, Vol XXXVIII, No. 1, \n1997. \n[71] M. Harwitz, \"Statistical process measurement assurance used to ensure adequate confidence in the \nmeasurement process,\" OIML Bullettin, Vol XXXVIII, No. 1, 1997. \n[72] Klaus-Dieter Sommer, Bernd Siebert \" Importance of Measurement Uncertainty in Calibration   \nand Conformity Testing of Measuring Instruments,\" OIML Bullettin, Vol XLII, No. 1, 2001. \n[73] N. Vućjak, M. Pavlović, R. Dereta, \"ZMDM Participation in EUROMET Key - Comparison of AC \nPower at 50 Hz - The Analysis od YDMDM results of Reference Voltage Measurement,\" Zbornik \nradova sa 50 Konferencije ETRAN 2006, Beograd 2006. \n[74] Jasmina Lazarević, Tatjana Cincar-Vujović, Rade Dereta, \"Postupak etaloniranja voltmetara \nnaizmeničnog napona u dokumentovanom sistemu kvaliteta ZMDM,\" Zbornik radova sa 50 \nKonferencije ETRAN 2006, Beograd 2006. \n[75] Mirjana Mladenović, Slobodan Eremija, \"Etaloniranje digitalnih termometara sa platinskim \notpornim termometrima,\" Zbornik radova sa 50 Konferencije ETRAN 2006, Beograd 2006. \n[76] Rüdiger Kessel, \" The 'GUM Workbench' program,\" Gronau, Germany, 1995. \n[77] S M Lower, \" Software Support for Metrology Best Practice Guide No. 9 Selection and Use of \nLIMS,\" Sira Test & Certification Ltd, Kent, United Kingdom, 2001. \n[78]      Uncertainty Calculator 3.2, software program, NIST Technical Note 1297, etc, 1993. \n[79]      Operating manual CATMAN V 3.1, HBM, 2001. \n[80]      Operating manual AMPLIFIER SISTEM MGC+, HBM,  2001. \n[81]      Test-System Development Guide Introduction to Test-System Design, Application Note 1465-1 \nAgilent Technologies, 2003. \n[82]      Test-System Development Guide Computer I/O Considerations, Application Note 1465-2 \nAgilent Technologies, 2003.  \n[83]      Guide for Aircraft Ground Support Equipment, Central Engineering Company USA. \n[84]      Automatic Data Acquisition for You Engine Test Facility, Central Engineering Company USA. \n[85]      Model DA-5 Automatic Digital Data Acquisition System, Product Information, Central \nEngineering Company USA. \n[86]      Data Acquisition & Control Owerview, Keithley Instruments INC. \n[87]      Advanced Test Cell Designs and Systems, Aero Systems Engineerind INC. \n[88]      Automatic Data Acquisition and Processing System for Aircraft Engine Testing, Functional \nDescription ORACLE, Aero Systems Engineerind INC. \n[89] Matthias Wagner, \"The third generation, catman 3.0,\" HOTINGER line NEWS FROM THE \nWORLD OF PROCESS MEASUREMENT TECHNOLOGY, vol.3, pp.16-17, 1999 \n138 \nNova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbo-mlaznih motora \nsa smanjenom mernom nesigurnošću \n \n \n[90] Luc Delage, \"Brake testing,\" The International Sound and Vibration Magazine from Bruel&Kjaer, \nNo.1, pp.8-9, 2003. \n[91] Karl Kristian, \"Advanced Engine Vibration Testing,\" The International Sound and Vibration \nMagazine from Bruel&Kjaer, No.1, pp.6-9, 2005. \n[92] Andy Russell, \"Advanced Defence and Aerospace Testing Systems,\" The International Sound and \nVibration Magazine from Bruel&Kjaer, No.2, pp.12-15, 2005. \n[93] Bob  Faeber,  \"Advanced  flight  management  system  human interface, \"    Air@SpaceEurope,  \npp. 42-44,  January 1999 \n[94] Sam Campbell, A profile of DARA's military engine test cell at Fleetlands in the UK, Aero Space \nTesting International Magazine, pp. 54-59,  June 2004 \n[95] Bob Patera, \"Earth moving systems, \" Aero Space Testing International Magazine, pp. 60-63, June \n2004 \n[96] CEC Vibration Products Inc, \"Controlled monitoring, \" Aero Space Testing International \nMagazine, pp. 81, June 2004 \n[97] Karel van Gelder, Michel Guillaume, \"The Swiss F/A-18 full-scale fatigue test - 77 channels of \nFCS Smart Test load control with fully integrated HBM Data acquisition system, \" Aero Space \nTesting International Magazine, pp. 66-69, September 2004 \n[98] Heinrich Hemker, \"Testing is an essential element in the Maintance Repair and Overhaul \nprocedure, \" Aero Space Testing International Magazine, pp. 30-35, December 2004 \n[99] Greg Caesar, \"How the latest commercial storage technologies, such as RAID, Serial-ATA, and \nreal-time recorder, can be cost-effectively inserted into modular test systems, \"  Aero Space Testing \nInternational Magazine, pp. 51-55, December 2004 \n[100] Grahame Clinch, \"Checking the pulse, \" Aero Space Testing International Magazine, pp. 64-65, \nDecember 2004 \n[101] BS2 MULTIDATA GmbH, \"Precision data acquisition, \" Aero Space Testing International \nMagazine, pp. 71,  December 2004 \n[102] Patrick Mattingly, \"CEL Building test solutions, \"  Aero Space Testing International Magazine,  \npp. 102-103,  March 2004 \n[103] Don Drewry, \"Sleeping next to 150,000 lbs of thrust, \" Aero Space Testing International Magazine,  \npp. 148,  March 2004 \n[104] Thibauld Jongen, \"Embracing the engine, \" Aero Space Testing International Magazine, pp. 80-83, \nJune 2005 \n[105] Paul Nicholls, \"Quick prediction, \" pp. 93, Aero Space Testing International Magazine, September \n2005 \n[106] Charles Alcock, \"Rolls-Royce weathers ongoing 9/11 storm,\" Aviation International News \nFarnbough 2002, pp.16,  July 2002.  \n[107] David A. Lombardo, \"Pratt&Whitney Canada retains its solid grip on bizav markets,\" Aviation \nInternational News Farnbough 2002, pp.69,  July 2002.  \n[108]      Series 4000 Advanced Flow Computer Reference Manual, COX Instrument 2002. \n[109]      Instruction Manual for Panel Tachometers, Monarch Instrument. \n[110]      Operating Manual 8000 Transducer Indicator, BLH Electronics, INC. \n[111]      Operating and Maintance Manual Vibration Meter Type 1-157, Bell&Howell. \n[112]      Operating and Maintance Manual Variable Filters Type 1-159, Bell&Howell. \n \n \nПрилог 1. \n \nИзјава о ауторству \n \n \nИме и презиме аутора:  Срђан Дамјановић \n \nИзјављујем \n \nда је докторска дисертација под насловом:   Нова решења аквизиционог система на \nстаницама за испитивање турбомлазног мотора са смањеном мерном несигурношћу \n \n резултат сопственог истраживачког рада; \n да докторска дисертација у цјелини ни у дјеловима није била предложена за \nстицање било које дипломе на другим високошколским установама; \n да су резултати коректно наведени и  \n да нисам кршио/ла ауторска права и користио/ла интелектуалну својину других \nлица.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n          Потпис аутора  \n                \n___________________________ \n \n \nМјесто: Бијељина \nДатум: 22.12.2023.  \nПрилог 2. \n \nИзјава o истовјетности штампане и електронске верзије докторске \nдисертације \n \n \nИме и презиме аутора: Срђан Дамјановић \nНаслов рада:  Нова решења аквизиционог система на станицама за испитивање \nтурбомлазног мотора са смањеном мерном несигурношћу \nМентор: Драган Станковић \n \nИзјављујем да је штампана верзија моје докторске дисертације истовјетна електронској \nверзији коју сам предао/ла. \nОву изјаву дајем у сврху похрањивања моје докторске дисертације у Дигитални \nрепозиторијуму Универзитета у Источном Сарајеву.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n          Потпис аутора  \n                \n___________________________ \n \n \nМјесто: Бијељина \nДатум: 22.12.2023.  \n \n \n \n \nПрилог 3. \n \nИзјава о коришћењу \n \nОвлашћујем Универзитет у Источном Сарајеву да унесе моју докторску дисертацију у \nДигитални репозиторијум под насловом:  \nНова решења аквизиционог система на станицама за испитивање турбомлазног мотора са \nсмањеном мерном несигурношћу \nкоја је моје ауторско дело.  \nДисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном за \nтрајно архивирање.  \nМоју докторску дисертацију похрањену у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у \nИсточном Сарајеву и доступну у отвореном приступу могу да користе сви који поштују \nодредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за \nкоју сам се одлучио/ла. \n Ауторство (CC BY) \n■  Ауторство – некомерцијално (CC BY-NC)   \n Ауторство – некомерцијално – без прерада (CC BY-NC-ND) \n Ауторство – некомерцијално – дијелити под истим условима (CC BY-NC-SA) \n Ауторство –  без прерада (CC BY-ND) \n Ауторство –  дијелити под истим условима (CC BY-SA) \n \n \n           \n \n \n \n \n \n \n       Потпис аутора  \n                \n___________________________ \n \n \nМјесто: Бијељина \nДатум: 22.12.2023.  \n \n \n                                                                                                                                  Прилог 4. \n \nПојашњење типа лиценце Креативне заједнице  \nза потребе попуњавања Изјаве о коришћењу \n \n1. Ауторство (CC BY).  Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање \nдјела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца \nлиценце, чак и у комерцијалне сврхе. Ово је најслободнија од свих лиценци. \n2. Ауторство - некомерцијално (CC BY-NC). Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и \nјавно саопштавање дјела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране \nаутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дјела. \n3. Ауторство - некомерцијално - без прерада (CC BY-NC-ND). Дозвољавате \nумножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дјела, без промјена, преобликовања или \nупотребе дјела у свом дјелу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора \nили даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дјела. У односу \nна све остале лиценце, овом лиценцом се ограничава највећи обим права коришћења дјела.  \n 4. Ауторство - некомерцијално - дијелити под истим условима (CC BY-NC-SA). \nДозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дјела, и прераде, ако се \nнаведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се \nпрерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца не дозвољава \nкомерцијалну употребу дјела и прерада. \n5. Ауторство - без прерада (CC BY-ND). Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно \nсаопштавање дјела, без промјена, преобликовања или употребе дјела у свом дјелу, ако се \nнаведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца \nдозвољава комерцијалну употребу дјела. \n6. Ауторство – делити под истим условима (CC BY-SA). Дозвољавате умножавање, \nдистрибуцију и јавно саопштавање дјела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин \nодређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом \nили сличном лиценцом. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дјела и прерада. \nСлична је софтверским лиценцама, односно лиценцама отвореног кода. \n \n \n"}
{"dc.title": "Утицај режима девизног курса на платне билансе Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске", "dc.creator": "Ђого, Марко", "dc.source": "Универзитет у Источном Сарајеву, Економски факултет Пале", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/aba4ef36-cdb8-4565-b66f-6b46df66e5f1/download", "subject": "?", "id": "ues_3", "text": "УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ \nЕкономски факултет Пале \n \n \n \n \n \n \n \nДокторски рад под насловом: \n„Утицај режима девизног курса на платне билансе Босне и Херцеговине, \nСрбије и Хрватске“ \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nМентор:                                                                                                         Кандидат: \nПроф. др Радован Ковачевић                                                                      мр Марко Ђого \n \nПале, јануар 2013. Године \nСАДРЖАЈ:                                                                                                                               \nСписак кориштених скраћеница  \nСписак табела у тексту \nСписак графикона у тексту \nУвод.................................................................................................................................................1 \nДИО I - ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ И ЕМПИРИЈСКА ИСКУСТВА СА ПОЛИТИКОМ \nДЕВИЗНОГ КУРСА И ЊЕГОВИМ УТИЦАЈЕМ НА ПЛАТНИ БИЛАНС.............................5 \n1.1. Врсте девизног курса у појмовном смислу: номинални и реални девизни курсеви........5 \n1.2. Равнотежни девизни курс....................................................................................................10 \n1.3. Маршал – Лернер – Робинсонов услов...............................................................................11 \n1.4. Фундаменталне варијабле које утичу на кретање вриједности девизног курса без \nуплитања централне банке..........................................................................................................12 \n1.4.1. Понуда и тражња за валутом која произилази из трансакција текућег рачуна...........14 \n1.4.2. Капитални рачун................................................................................................................15 \n1.4.3. Понуда и тражња за валутом  која произилази из  токова  финансијских средстава са \nиностранством:  финансијски рачун..........................................................................................15 \n1.4.4. Рачуноводствена и привредна равнотежа.......................................................................16 \n1.5. Врсте девизног курса у избору централне банке: фиксни и флексибилни девизни \nкурсеви, предности и мане..........................................................................................................16 \n1.5.1. Фактори при избору између фиксних и флуктуирајућих режима девизних \nкурсева..........................................................................................................................................18 \n1.6. Макроекономски модел Роберта – Мандела......................................................................20 \n1.7. Teoрија немогућег тројствa..................................................................................................21 \nДИO II – РЕГИОНАЛНА ИСКУСТВА СА ПОЛИТИКОМ ДЕВИЗНОГ КУРСА: \nПРИМЈЕРИ БИХ, СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ................................................................................23 \n2.1. Институционални оквир Централне банке Босне и Херцеговине...................................24 \n2.1.1. Циљеви ЦББХ....................................................................................................................25 \n2.1.2. Инструменти монетарне политике које користи ЦББХ................................................26 \n2.1.3. Покриће девизних резерви................................................................................................28 \n2.1.4. Персонална независност...................................................................................................30 \n      2.1.5. Искуства са монетарним одбором у БиХ у протеклих тринаест година   \n                (у периоду 1997 – 2010. године )................................................................................31 \n2.1.5.1. Цјеновна стабилност и стабилност девизног курса....................................................32 \n2.1.5.2. Кретање реалног девизног курса...................................................................................33 \n2.1.5.3. Утицај монетарног система на фискалну дисциплину...............................................34 \n2.1.5.4. Утицај изабраног режима девизног курса на финансијску стабилност у \nземљи.............................................................................................................................................35 \n2.1.5.5. Подложност шпекулативним ударима..........................................................................36 \n2.1.5.6. Кретање штедње..............................................................................................................37 \n2.1.5.7. Капитализованост банкарског сектора.........................................................................39 \n2.1.5.8. Девизне резерве, инфлација и неликвидност (ефикасност стерилизације)...............40 \n2.1.5.9. Искуства са кризом 2008 - 2010. године.......................................................................43 \n2. 1.6. Претходна искуства са монетарним властима у БиХ...................................................45 \n2.2. Институционални оквир Народне банке Србије................................................................47 \n2.2.1. Циљеви НБС.......................................................................................................................47 \n2.2.2. Инструменти монетарне политике које користи НБС..................................................48 \n2.2.3. Девизне резерве..................................................................................................................49 \n2.2.4. Персонална независност...................................................................................................50 \n2.2.5. Искуства са монетарним системом Србије у периоду 2001 – 2010. године................51 \n2.2.5.1. Цјеновна стабилност.......................................................................................................52 \n2.2.5.2. Стабилност девизног курса............................................................................................52 \n2.2.5.3. Апресијација реалног девизног курса...........................................................................53 \n2.2.5.4. Фискална дисциплина и монетарне власти..................................................................54 \n2.2. 5.5. Курс и стабилност финансијског система...................................................................57 \n2.2.5.6. Шпекулативни удари......................................................................................................60 \n2.2.5.7. Раст домаће штедње........................................................................................................60 \n2.2.5.8. Капитализованост банкарског сектора.........................................................................62 \n2.2.5.9. Подстицајна инфлација..................................................................................................63 \n2.2.5.10. Кретање девизних резерви и инфлације.....................................................................64 \n2.2.5.11. Неликвидност................................................................................................................65 \n2.2.5.12. Искустава са кризом 2008 – 2010. године..................................................................66 \n2.2.6. Претходна искуства са монетарним властима у Србији................................................68 \n2.3. Институционални оквир Хрватске народне банке............................................................71 \n2.3.1. Циљеви ХНБ-а....................................................................................................................71 \n2.3.2. Инструменти монетарне политике...................................................................................72 \n2.3.3. Девизне резерве..................................................................................................................72 \n2.3.4. Персонална независност...................................................................................................73 \n2.3.5. Искуства са монетарним системом Хрватске у периоду 1996 – 2010. годинe…........75 \n2.3.5.1. Цјеновна стабилност.......................................................................................................75 \n2.3.5.2. Стабилност девизног курса............................................................................................75 \n2.3.5.3. Апресијација реалног девизног курса...........................................................................77 \n2.3.5.4. Девизне резерве и инфлација/неликвидност (потреба за стерилизацијом)..............78 \n2.3.5.5. Фискална дисциплина и монетарне власти.................................................................79 \n2.3.5.6. Курс и стабилност финансијског система....................................................................80 \n2.3.5.7. Шпекулативни удари......................................................................................................82 \n2.3.5.8. Раст домаће штедње........................................................................................................83 \n2.3.5.9. Капитализованост банкарског сектора.........................................................................84 \n2.3.5.10. Искустава са кризом 2008 – 2010. године..................................................................85 \n2.3.6. Претходна искуства са монетарним системом Хрватске..............................................86 \n \nДИО III – ПРОБЛЕМИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАЈУ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ ЗЕМАЉА У \nРЕГИОНУ И ПОСЉЕДИЦЕ НА ДЕВИЗНИ КУРС.................................................................89 \n3.1. Проблеми са којима се суочава ЦББХ................................................................................89 \n3.1.1. Девизне резерве БиХ – постојеће стање и очекивана кретања.....................................91 \n3.1.1.1. Разлози за прекид прилива девиза кроз банкарски сектор.........................................93 \n3.1.1.2. Пад трговинског дефицита.............................................................................................95 \n3.1.1.3. Раст спољног јавног дуга...............................................................................................95 \n3.1.1.4. Потенцијални проблем; прикривени пад девизних резерви......................................96 \n3.1.1.5.Сумарна анализа: повезивање уочених трендова са осталим ставкама платног \nбиланса и пројекција кретања девизних резерви.....................................................................98 \n3.1.1.6. Проблем примјене савремених економетријских модела на привредна \nкретања у БиХ...........................................................................................................................100 \n3.1.1.7. Средњорочна пројекција кретања основних ставки платног биланса БиХ............103 \n3.1.1.8. Процјена кретања девизних резерви ЦББХ у периоду 2011 – 2015. Године..........108  \n3.1.2. Процјене стабилности финансијског система БиХ (ФСАП БиХ)...............................110 \n3.1.2.1. ММФ-ов ФСАП за БиХ 2006. годину.........................................................................110 \n3.1.2.1.1. Сценарији ФСАП-а БиХ 2006...................................................................................111 \n3.1.2.2. Извјештај о финансијској стабилности Централне банке БиХ (ФСАП 2010.).......113 \n3.1.3. Социјални притисак за промијеном монетарног система...........................................115 \n3.1.3.1.Фактори који утичу на величину социјалног притиска за промјеном постојећег \nмонетарног система...................................................................................................................116 \n3.1.3.2. Хјумов механизам, БиХ и одрживост валутног одбора............................................118 \n3.1.3. Дугорочна пријетња по монетарни систем БиХ:  бржи раст зарада од раста \nпродуктивности..........................................................................................................................119 \n3.2. Проблеми са којима се суочава НБС................................................................................122 \n3.2.1. Степен евроизације Србије.............................................................................................126 \n3.2.2. Ефикасност инструмената монетарне политике НБС-а...............................................127 \n3.2.2.1. Операције на отвореном тржишту (канал каматне стопе)........................................128 \n3.2.2.2. Канал девизног курса...................................................................................................132 \n3.2.2.3. Дисконтни шалтер (кредитни канал).........................................................................133 \n3.2.2.4. Административне мјере...............................................................................................136 \n3.2.2.5. Канал инфлаторних очекивања...................................................................................138 \n3.2.3. Девизне резерве Србије – постојеће стање  и очекивана кретања..............................141 \n3.2.3.1. Пројекција кретања дефицита рачуна роба и услуга................................................144 \n3.2.3.2. Пројекција кретања спољног дуга Србије..................................................................148 \n3.2.3.2.1.  Кретање спољног јавног дуга..................................................................................148 \n3.2.3.2.2.  Кретање спољног дуга банкарског сектора Србије...............................................150 \n3.2.3.2.3. Кретање спољног дуга предузећа.............................................................................152 \n3.2.3.3. Кретање СДИ и портфолио инвестиција....................................................................153 \n3.2.3.4. Пројекције кретања девизних резерви у периоду 2011 – 2015. године...................154 \n3.2.4. Стабилност финансијског система.................................................................................155 \n3.2.4.1. ММФ- Република Србија – Процјена стабилности финансијског система  \nза 2010. годину..........................................................................................................................156 \n3.2.4.2. Извјештај о стању у финансијском систему за 2010. годину \nНародне банке Србије...............................................................................................................157                   \n 3.2.5. Дугорочни проблеми (раст плата и продуктивности)................................................157 \n3.3. Проблеми са којима се суочава ХНБ................................................................................159 \n3.3.1. Ефикасност инструмената монетарне политике..........................................................160 \n3.3.1.1. Операције на отвореном тржишту..............................................................................161 \n3.3.1.2. Обавезне резерве...........................................................................................................162 \n3.3.1.3. Дисконтни шалтер........................................................................................................164 \n3.3.1.4. Друге административне мјере.....................................................................................164 \n3.3.1.4.1. Минимално потребна девизна потраживања..........................................................164 \n3.3.1.4.2. Благајнички записи ХНБ-а........................................................................................165 \n3.3.2. Ефикасност спроведене стерилизације..........................................................................165 \n3.3.3. Девизне резерве Хрватске – постојеће стање и очекивана кретања...........................166 \n3.3.3.1. Процјена средњорочног кретања (2011 – 2015. године) девизних резерви \nХНБ-а.........................................................................................................................................168 \n3.3.3.1.1. Пројекција кретања дефицита рачуна роба и услуга............................................170 \n3.3.3.1.2. Пројекција кретања спољног дуга Хрватске..........................................................173 \n3.3.3.1.2.1. Кретање спољног јавног дуга................................................................................173 \n3.3.3.1.2.2. Кретање спољног дуга банкарског сектора у Хрватској....................................175 \n3.3.3.1.2.3. Кретање спољног дуга предузећа.........................................................................178 \n3.3.3.1.3. Кретање СДИ и портфолио инвестиција.................................................................180 \n3.3.3.1.4. Пројекције кретања девизних резерви ХНБ-а у периоду  \n2011 – 2015. године....................................................................................................................180 \n3.3.4. Процјена стабилности финансијског сектора Хрватске..............................................181 \n3.3.4.1. ММФ, Република Хрватска: Процјена стабилности финансијског система  \nза 2008. годину – допуњена верзија.........................................................................................182 \n3.3.4.2. ХНБ: Финансијска стабилност за 2011. годину ........................................................184 \n3.3.5. Дугорочни проблеми (раст плата и продуктивноности)..............................................186 \nДИО IV - ДЕВИЗНИ КУРС КАО ФАКТОР КОНКУРЕНТНОСТИ И УНАПРЕЂЕЊА \nПЛАТНОБИЛАНСНИХ ПЕРФОРМАНСИ БИХ, СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ…………….....188 \n4.1. Девизни курс као фактор конкурентности БиХ...............................................................189 \n4.1.1. Структура извоза и увоза као индиректан показатељ  еластичности трговинског \nдефицита на промјене девизног курса.....................................................................................191 \n4.1.2. Однос између кретања  реалног девизног курса и  \nспољнотрговинског дефицита..................................................................................................193 \n4.1.2.1. Кретање реалног девизног курса РЕЕР 20 и трговинског дефицита.......................194 \n4.1.2.2. Кретање билатералног реалног девизног курса КМ/евро и трговинског \nдефицита БиХ/ЕМУ -17.............................................................................................................195 \n4.1.2.3. Кретање реалног курса КМ/динар и трговинског дефицита БиХ/Србија...............196 \n4.1.3. Други фактори који потпуније објашњавају кретање трговинског дефицита \nБиХ..............................................................................................................................................197 \n4.2. Девизни курс као фактор конкурентности привреде Србије..........................................201 \n4.2.1. Други фактори који потпуније објашњавају кретање дефицита текућег рачуна \nСрбије..........................................................................................................................................205 \n4.3. Девизни курс као фактор конкурентности Хрватске......................................................208 \n4.3.1. Други фактори који потпуније објашњавају кретање трговинског дефицита \nХрватске......................................................................................................................................212 \nДИО V - НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ ЗА ДУГОРОЧНУ ОДРЖИВОСТ СТАБИЛНИХ \nДЕВИЗНИХ КУРСЕВА.............................................................................................................215 \n5.1. БиХ.......................................................................................................................................216 \n5.1.1. Досадашњи резултати на подручју реструктуирања реалног сектора привреде \nпосматраних земаља, ефекти приватизације и либерализације економије.........................216 \n5.1.1.1. Утицај ратних дешавања у периоду 1992 – 1995. године на реструктуисање \nи смањење привреде..................................................................................................................216 \n5.1.1.2. Процес приватизације...................................................................................................219 \n5.1.1.3. Процес либерализације.................................................................................................221 \n5.1.1.3.1. Индекс економских слобода Херитиџ фондације..................................................224 \n5.1.1.3.2. Ниво економских слобода у БиХ у свјетлу процјена Фрejзер \nинститута....................................................................................................................................225 \n5.1.2. Даљи правци реформе у реалном и финансијском сектору........................................226 \n5.1.2.1. Мјере усмјерене ка отклањању постојећих ограничења..........................................228 \n5.1.2.1.1. Реформе у реалном сектору......................................................................................229 \n5.1.2.1.1.1. Слобода пословања.................................................................................................229 \n5.1.2.1.1.2. Царинске, нецаринске баријере и субвенције......................................................230 \n5.1.2.2. Реформе финансијског система...................................................................................232 \n5.1.2.2.1. Слобода на тржишту кредита...................................................................................232 \n5.1.2.2.2. Контрола међународних токова капитала...............................................................232 \n5.1.2.3. Реформе привредног окружења...................................................................................234 \n5.1.2.3.1. Величина јавног сектора...........................................................................................234 \n5.1.2.3.1.1. Нови талас приватизације......................................................................................236 \n5.1.2.3.1.2. Реформа јавне потрошња и трансфера..................................................................238 \n5.1.2.3.1.3. Реформа пореског система.....................................................................................239 \n5.1.2.3.2. Реформа правног система.........................................................................................240 \n5.1.2.4. Активне мјере подршке развоју привреде БиХ.........................................................242 \n5.1.2.4.1. Инкубатори и кластери..............................................................................................243 \n5.1.2.4.2. Повезивање великих домаћих малопродаваца у јединствен ланац у \nРепублици Српској и БиХ.........................................................................................................245 \n5.1.2.4.3. Стварање фондова за привлачење СДИ и подстицај извоза..................................248 \n5.2. Србија..................................................................................................................................252 \n5.2.1. Досадашњи резултати на подручју реструктуисања реалног сектора привреде \nпосматраних земаља, ефекти приватизације и либерализације економије.........................252 \n5.2.1.1. Промјена привредне структуре у периоду 1990 – 2000. године...............................252 \n5.2.1.2. Процес приватизације...................................................................................................253 \n5.2.1.3. Процес либерализације.................................................................................................256 \n5.2.2. Даљи правци реформе у реалном и финансијском сектору.........................................258 \n5.2.2.1. Мјере усмјерене ка отклањању постојећих ограничења...........................................259 \n5.2.2.1.1. Реформе у реалном сектору......................................................................................260 \n5.2.2.1.1.1. Слобода пословања.................................................................................................260 \n5.2.2.1.1.2. Царинске, нецаринске баријере и субвенције.....................................................261 \n5.2.2.1.3. Реформе финансијског система................................................................................262 \n5.2.2.1.3.1. Слобода на тржишту кредита................................................................................262 \n5.2.2.1.3.2. Контрола међународних токова капитала............................................................262 \n5.2.2.1.4. Реформа привредног амбијента................................................................................263 \n5.2.2.1.4.1. Величина јавног сектора........................................................................................263 \n5.2.2.1.4.2. Реформа правног система......................................................................................265 \n5.2.2.2. Активне мјере подршке развоју привреде Србије.....................................................265 \n5.3. Хрватска...............................................................................................................................267 \n5.3.1. Досадашњи резултати на подручју реструктуисање реалног сектора привреде \nпосматраних земаља, ефекти приватизације и либерализације економије........................267 \n5.3.1.1. Ратно реструктуисање и смањење привреде..............................................................267 \n5.3.1.2. Процес приватизације...................................................................................................268 \n5.3.1.3. Процес либерализације.................................................................................................270 \n5.3.2. Даљи правци реформе у реалном и финансијском сектору ........................................272 \n5.3.2.1. Мјере усмјерене на отклањање постојећих ограничења...........................................273 \n5.3.2.1.1. Реформе у реалном сектору......................................................................................273 \n5.3.2.1.1.1. Слобода пословања.................................................................................................274 \n5.3.2.1.1.2. Царинске, нецаринске баријере и субвенције.....................................................274 \n5.3.2.1.2. Реформе финансијског система................................................................................275 \n5.3.2.1.2.1. Слобода на тржишту кредита................................................................................275 \n5.3.2.1.2.2. Контрола међународних токова капитала............................................................276 \n5.3.2.1.3. Реформа привредног амбијента................................................................................277 \n5.3.2.1.3.1. Величина јавног сектора........................................................................................277 \n5.3.2.1.3.2. Реформа правног система......................................................................................278 \n5.3.2.2.2. Активне мјере подршке развоју привреде Хрватске..............................................279 \n \nДИО VI – ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................282 \nДодатак.......................................................................................................................................287\nЛитература..................................................................................................................................302 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nСПИСАК КОРИШТЕНИХ СКРАЋЕНИЦА : \n \nАБРС – Агенција за банкарство Републике Српске \nАОФИ – Агенција за осигурање и финансирање извоза \nАСБХ – Агенција за статистику Босне и Херцеговине \nАПИУ (Хрватска) -  Агенцију за промоцију извоза и страних улагања \nБЕОНИА – Преконоћна каматна стопа на београтском међубанкарском тржиту \nБЕЛИБОР – Краткорочна међубанкарска каматна стопа на београтском новчаном \nтржишту \nБИС – Банка за међународна поравнања \nГ 20 – Група 20 \nГOP – Граничне обавезне резерве \nДЕП (БиХ) – Дирекција за економско планирање \nДОС – Демократска опозиција Србије \nДР – Девизне резерве \nДЗС (Хрватске) – Државни завод за статистику \nДМ – Њемачка марка \nЕБА – Европска банкарска агенција  \nЕБРД – Европска банка за обнову и развој \nЕМС – Европски монетарни систем \nЕМУ – Европска монетарна унија \nЕУ – Европска Унија \nЕУРИБОР  - Краткорочна међубанкарска каматна стопа на европском новчаном \nтржишту \nЕСЦБ – Европски систем централних банака \nEСС – Економске слободе у свијету (извјештај Фрејзер института)  \nЕМИ – Европски монетарни институт \nЗУТ – Земље у транзицији \nЗУР – Земље у развоју \nЗФО (Хрватска) – Закон о фискалној одговорности \nKM – Конвертибилна марка \nЛИБОР - Краткорочна међубанкарска каматна стопа на лондонском новчаном \nтржишту \nМАТ – Макроекономске анализе и трендови \nМбиС – Мрежа бизнис инкубатора Србије \nММФ – Међународни монетарни фонд \nММС – Међународни монетарни систем \nМРС – Међународни рачуноводствени стандарди \nНБДП – Номинални бруто друштвени производ \nНБС – Народна банка Србије \nНЛБ – Нова Љубљанска банка \nНСА – Нето страна актива \nНТК – Национална трговинска класификација \nНЕЕР – Мултилатерални (ефективни) номинални девизни курс \nOБЗ – Обавезни благајнички записи \nОЕБС – Организација за европску сарадњу и развој \nOOT – Операције на отвореном тржишту \nПДВ – Порез на додату вриједност \nПИФ – Приватизационо-инвестициони фондови \nПКМ (Србија) – Пост-кризни модел развоја Србије 2011-2020. \nРБДП – Реални бруто домаћи производ \nРЗС (Србија) – Републички завод за статистику \nРЕЕР – Мултилатерални (ефективни) реални девизни курс \nРСД – Динар Републике Србије \nСАД – Сједињене Америчке Државе \nСФРЈ – Социјалистичка Федеративна Република Југославија \nСДИ – Стране директне инвестиције \nСМТК – Стандардна међународна трговинска класификација \nСИЕПА (Србија) –  Агенција за страна улагања и промоцију извоза \nСТО – Свјетска трговинска организација \nTР  – Транзициони извјештај ЕБРД-а \nУСД – Амерички долар \nФБА (ФБиХ) – Федерална банкарска агенција \nФЕД – Федералне резерве \nФИПА (БиХ) – Агенција за промоцију страних улагања \nФРЕН – Фонд за развој економске науке  \nФСАП – Програм процјене стабилности финансијског система \nФССА - Процјена стабилности финансијског система  \nХНБ – Хрватска народна банка \nХРК – Хрватска куна \nХГК – Хрватска господарска комора \nХАНФА – Хрватска агенција за надзор финансијских услуга \nХИПЦ – Хармонизовани индекс потрошачких цијена  \nЦББХ – Централна банка Босне и Херцеховине \nЦЕФТА – Централно-европска зона слободне трговине \nЦХФ – Швајцарски франак \nИПЦ – Индекс потрошачких цијена \nКАР – Показатељ адекватности капитала узимајући у обзир ниво ризика \nСБГ – Групација свјетске банке \nСЕФ – Свјетски економски форум \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nСписак табела \nТабела бр. 1.   Билатерални и мултилатерални (ефективни) номинални курсеви КМ           7 \nТабела бр. 2.   Кретање реалног девизног курса КМ/€ \n \n \n \n \n          8 \nТабела бр. 3.   Мултилатерални (ефективни) номинални и реални курс динара \n          9 \nТабела бр. 4.   Класификација ставки платног биланса према методолоији ММФ-а           13 \nТабела бр. 5.   Фактори при избору режима девизног курса \n \n \n \n        19 \nТабела бр. 6.   Девизне резерве и монетарна пасива ЦББХ \n \n \n \n        29 \nТабела бр. 7.   Стопа инфлације у БиХ у периоду 2000 – 2010. године  \n \n        32 \nТабела бр. 8.   Кретање РЕЕР 20 \n \n \n \n \n \n \n \n        33 \nТабела бр. 9.   Владине финансије у БиХ  \n \n \n \n \n \n        34 \nТабела бр. 10.  Штедња у БиХ \n \n \n \n \n \n \n \n        38 \nТабела бр. 11.  Валутна структура штедње у БиХ  \n \n \n    \n                    38 \nТабела бр. 12.  Адекватност капитала банака у Републици Српској \n \n \n        39 \nТабела бр. 13.  Адекватност капитала банака у ФБиХ \n \n \n \n \n        39 \nТабела бр. 14.  Кретање девизних резерви, РБДП-а и инфлације у БиХ у периоду  \n1999 - 2010. године  \n      \n             \n                                            41 \nТабела бр. 15.   Показатељи (не)ликвидности у БиХ \n \n \n \n \n        42 \nТабела бр. 16.   Кретање основних макроекономских агрегата БиХ 2008-2010. године      44 \nТабела бр. 17.   Стопа(е) инфлације БиХ у периоду 1990 – 1997. године \n                    45 \nТабела бр. 18.   Покривеност примарног новца и готовог новца у оптицају девизним \nрезервама  \n \n \n \n \n \n \n \n        49 \nТабела бр. 19.   Кретање инфлације у Србији у периоду 2001 – 2010. године                     52 \nТабела бр. 20.   Кретање номиналног девизног курса динар/евро, амерички долар, \nшвајцарски франак \n \n \n \n \n \n \n \n        53 \nТабела бр. 21.   Кретање мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса \n        54 \nТабела бр. 22.   Кредити државе код НБС и стопа инфлације \n \n \n \n        56 \nТабела бр. 23.   Кретање базичне инфлације у Србији \n \n \n \n \n        56 \nТабела бр. 24.   Кретање кредита у Србији по секторима 2001-2010. године                        58 \nТабела бр. 25.   Интервенције НБС на девизном тржишту \n \n \n \n        60 \nТабела бр. 26.   Кретање штедње у Србији  \n \n \n \n \n \n        61 \nТабела бр. 27.   Рочна структура штедње у Србији \n \n \n \n \n        61 \nТабела бр. 28.   Валутна структура штедње у Србији \n \n \n \n \n        61 \nТабела бр. 29.   Адекватност капитала банака у Србији  \n \n \n \n        62 \nТабела бр. 30.   Кретање РБДП-а у Србији и БиХ у периоду 2001 – 2010. године               63 \nТабела бр. 31.   Кретање девизних резерви и инфлације у Србији \n \n \n        64 \nТабела бр. 32.   Кретање основних макроекономских агрегата у Србији у периоду \n2008-2010. године                                                                                             67 \nТабела бр. 33.   Кретање инфлације у Србији у периоду 1990 – 2000. године                     69 \nТабела бр. 34.   Званични и тржишни девизни курс у периоду 1990 – 2000. године            69 \nТабела бр. 35.   Девизне резерве, готов новац и примарни новац ХНБ-а                              73 \nТабела бр. 36.   Кретање инфлације у Хрватској у периоду 1996 – 2010. године                 75 \nТабела бр. 37.   Кретање номиналног девизног курса куна/евро, амерички долар, \nшвајцарски франак \n \n \n \n \n \n \n \n        76 \nТабела бр. 38.   Мултилатерални (ефективни) реални девизни курс куне                             77 \nТабела бр. 39.   Кретање девизних резерви, примарног новца, агрегата М1, РБДП-а и \nинфлације у Хрватској 1996 – 2010. године                                                   78                         \nТабела бр. 40.   Кретање државног дуга ка Хрваткој народној банци                                    79 \nТабела бр. 41.   Кретање кредита по секторима у Хрватској, 1996 – 2010. године               80 \nТабела бр. 42.   Интервенције ХНБ ради ублажавања осцилација на девизном тржишту   82 \nТабела бр. 43.   Кретање штедње у Хрватској                                                                           84 \nТабела бр. 44.   Адекватност капитала банка у Хрватској                                                       85 \nТабела бр. 45.  Кретање основних макроекономских агрегата у Хрватској 2008 - 2010. \nгодине \n \n \n \n \n \n \n \n \n        86 \nТабела бр. 46.  Кретање инфлације у Хрватској у периоду 1986 – 1995. године                  86 \nТабела бр. 47.  Кретање курса динар/хрватски динар/куна/ДМ  \nу периоду 1990 – 1995. године \n \n \n \n                                87 \nТабела бр. 48.   Кретање девизних резерви ЦББХ 2000 - 2010. године                                  90 \nТабела бр. 49.   Макроекономски трендови у Босни и Херцеговини 2000 - 2010. године   92 \nТабела бр. 50.   Властити капитал и страна пасива банака у БиХ                                           94 \nТабела бр. 51.   Задуженост по запосленом у земљама Ј.И. Европе у 2010. години             94 \nТабела бр. 52.   Платни биланс БиХ 1998 - 2010. године                                                         99 \nТабела бр. 53.   Структура финансијског рачуна БиХ у периоду 2005 – 2010. године       106 \nТабела бр. 54.   Процјена кретања девизних резерви БиХ у периоду 2011-2015. године   108 \nТабела бр. 55.   Кретање девизних резерви и новчаних агрегата ЦББХ                              115 \nТабела бр. 56.   БДП/запосленом наспрам раста зарада 1999 -2010. године                        120 \nТабела бр. 57.   Показатељи степена евроизације Србије на крају 2010. године                127             \nТабела бр. 58.   Утицај референтне стопе НБС на краткорочну кориговану активну  \nкаматну стопу                                                                                                  128 \nТабела бр. 59.   Утицај референтне стопе НБС на кориговану активну каматну стопу     129 \nТабела бр. 60.   Утицај референтне стопе НБС на пасивну каматну стопу                          130 \nТабела бр. 61.   Директан и индиректан утицај референтне стопе на каматне стопе  \n            банака                                                                                       \n \n      130 \nТабела бр. 62.   Значај кредита НБС банкама                                                                          134 \nТабела бр. 63.   Каматне стопе на кредитне олакшице и тржишне каматне стопе              135 \nТабела бр. 64.   Обавезне резерве и вишак резерви код НБС                                                135 \nТабела бр. 65.   Динамика кредитне експанзије у Србији 2000- 2010. године                     137 \nТабела бр. 66.   Стопе обавезних резерви НБ Србије на различите врсте депозита           138 \nТабела бр. 67.   Планирана и остварена годишња стопа инфлације у Србији                     139 \nТабела бр. 68.   Инфлаторна очекивања финансијског сектора Србије                               140 \nТабела бр. 69.   Кретање девизних резерви НБС                                                                    141 \nТабела бр. 70.   Макроекономски трендови у Србији 2001-2010. године                            142 \nТабела бр. 71.   НБДП и домаћа тражња у Србији 2001 -2010. године                                145 \nТабела бр. 72.  Кретање извоза и увоза Србије у 2008. и 2009. године                                146 \nТабела бр. 73.   Пројекција кретања РБДП-а у ПКМ  2011 – 2020. године                          147 \nТабела бр. 74.   Кретање спољног јавног дуга Србије 2001- 2010. године                           148  \nТабела бр. 75.   Кретање спољног дуга банкарског система Србије 2000 - 2010. године   151  \nТабела бр. 76.   Кретање кредита приватном сектору у Србији  \nу периоду 2001-2010. године \n \n \n \n \n \n      151 \nТабела бр. 77.   Динамика спољног дуга предузећа из Србије у периоду 2001 - 2010.  \nгодине                                                                                                               152 \nТабела бр. 78.  Динамика СДИ и портфолио инвестиција у Србију у периоду  \n2001 - 2010. године                                                                                           154                        \nТабела бр. 79.   Процјена кретања девизних резерви НБ Србије  \nу периоду 2011 - 2015. године \n \n \n \n \n                  155  \nТабела бр. 80.   Кретање зарада и продуктивности у Србији 2001 - 2010. године              158 \nТабела бр. 81.   Динамика страних улагања у Хрватску 2001 - 2010. године                      159 \nТабела бр. 82.   Макроекономски трендови у Хрватској 2001-2010. године                       169 \nТабела бр. 83.   Кретање домаће тражње у Хрватској у периоду 2001 - 2010. године        171 \nТабела бр. 84.   Пројекција кретања БДП-а Хрватске 2011-2015. године                            173 \nТабела бр. 85.   Кретање спољног јавног дуга Хрватске 2001-2010. године                        174 \nТабела бр. 86.   Пројекција буџетског дефицита Републике Хрватске 2011-2015.  \nгодине                                                                                                               175 \nТабела бр. 87.   Спољни дуг банкарског сектора Хрватске                                                   175 \nТабела бр. 88.   Слободна средства банака Хрватске наспрам укупних кредита                176 \nТабела бр. 89.   Домаћа штедња и инострана актива банака у Хрватској                            177 \nТабела бр. 90.   Кретање спољног дуга предузећа у Хрватској                                             179 \nТабела бр. 91.   Стање СДИ и портфолио ивестиција у Хрватској                                       180 \nТабела бр. 92.   Процјена кретања девизних резерви ХНБ-а 2011-2015. године                 181 \nТабела бр. 93.   Кретање продуктивности и надница у Хрватској 2001-2010. године        186 \nТабела бр. 94.   Најважнији извозни производи БиХ                                                             191 \nТабела бр. 95.   Најважнији увозни производи у БиХ                                                            192 \nТабела бр. 96.   Кретање РЕЕР 20 и трговинског дефицита БиХ                                          194 \nТабела бр. 97.   Кретање реалног курса КМ/€ и трговинског дефицита БиХ са ЕМУ-17  195 \nТабела бр. 98.   Кретање билатералног реалног курса КМ/динар  \nи трговинског рачуна БиХ/Србијe \n \n \n \n                  196 \nТабела бр. 99.   Кретање НБДП-а и трговинског дефицита БиХ           \n \n      197 \nТабела бр. 100.  Банкарски кредити приватном сектору и трговински дефицит БиХ        199 \nТабела бр. 101.  Буџетски суфицит/дефицит и трговински дефицит БиХ                           200 \nТабела бр. 102.  Кретање мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса  \nдинара  и трговинског дефицита Србије                                       \n      201 \nТабела бр. 103.  Еластичност извоза Србије на кретање мултилатералног (ефективног) \n реалног курса динара                                                                                     203 \nТабела бр. 104.  Еластичност увоза Србије на кретање мултилатералног (ефективног) \nреалног курса динара                   \n \n \n \n                  203 \nТабела бр. 105.   Кретање извоза привреде Србије и мултилатералног (ефективног) реалног \nдевизног курса динара   \n \n \n \n \n \n \n      204 \nТабела бр. 106.  Регресиони модел за текући рачун Србије                                                  206 \nТабела бр. 107.  Кретање мултилатералног (ефективног) реалног курса куне и трговинског \nдефицита Хрватске    \n \n \n \n \n \n                  207 \nТабела бр. 108.  Еластичност извоза Хрватске на кретање реалног мултилатералног \n(ефективног) курса куне   \n  \n \n \n \n \n      208 \nТабела бр. 109.  Еластичност увоза Храватске на кретање реалног мултилатералног \n(ефективног) курса куне   \n \n \n \n \n                  209 \nТабела бр. 110.   Регресиони модел за извоз Републике Хрватске   \n \n \n      212 \nТабела бр. 111.   Регресиони модел за увоз Републике Хрватске \n \n \n      213 \nТабела бр. 112.  Структура бруто-домаћег производа БиХ 1990. године                            217 \nТабела бр. 113.  Структура бруто-домаћег производа БиХ 2000. године                            218  \nТабела бр. 114.  Оцјена приватизованости привреденог система БиХ по сегментима  \n2000. и 2010. године                                                                                        221 \nТабела бр. 115.  Оцјене  ЕБРД-а о нивоу либерализованости у БиХ                                    222 \nТабела бр. 116.  Промјена структура БДП-а БиХ у периоду  2001-2010. године                223 \nТабела бр. 117.  Оцјена БиХ у пет области према Фрејзер институту                                 225 \nТабела бр. 118.  Рангирање ЗУТ према нивоу економске слобода                                       226 \nТабела бр. 119.  Економске слободе у БиХ                                                                             228 \nТабела бр. 120.  Критеријуми и оцјене за слободу пословања у БиХ                                   229 \nТабела бр. 121.  Критеријуми и оцјене за спољнотрговинску размјену БиХ                      231 \nТабела бр. 122.  Критеријуми и оцјена слободе токова капитала за БиХ                            233 \nТабела бр. 123.  Критеријуми и оцјена величине јавног сектора БиХ                                  235 \nТабела бр. 124.  Критеријуми и оцјена заштите имовинских права у БиХ                          240 \nТабела бр. 125.  Финансијска подршка страним инвестицијама у Србији                           249 \nТабела бр. 126.  Бесповратна средства за извознике из Србије                                             250 \nТабела бр. 127.  Структура БДП-а Србије и Црне горе 1989. и 2000. године                     253 \nТабела бр. 128.  Оцјена завршености приватизације у Србије  \nпо сегментима 2001. и 2010. године                                                              255 \nТабела бр. 129.  Индекс транзиције ЕБРД-а за Србију                                                          256 \nТабела бр. 130.  Оцјена нивоа економских слобода у Србији према Фрејзер институту   257 \nТабела бр. 131.  Бруто додата вриједност Србије по дијелатностима (учешће), у текућим \nцијенама 2000. и 2010. године                                                                      258 \nТабела бр. 132.  Критеријуми и оцјена нивоа економских слобода у Србији према Фрејзер \nинституту                                                                                                        259 \nТабела бр. 133.  Критеријуми и оцјена слободе пословања у Србији                                  260 \nТабела бр. 134.  Критеријуми и оцјена слободе спољнотрговинског пословања  \nу Србији                                                                                                           261 \nТабела бр. 135.  Критеријуми и оцјена величине јавног сектора у Србији                          264 \nТабела бр. 136.  Критеријуми и оцјена заштите права у Србији                                           265 \nТабела бр. 137.  Структура БДП-а Хрватске 1990. и 1996. године                                       268 \nТабела бр. 138.  Оцјена завршености приватизације у Хрватској по сегментима  \n1992. и 2010. године                                                                                        269 \nТабела бр. 139.  Индекс транзиције ЕБРД-а за Хрватску 1992. и 2010. године                   270 \nТабела бр. 140.  Оцјена нивоа слобода у Хрватској према Фрејзер институту                   271 \nТабела бр. 141.  Структура БДП-а Хрватске 1996. и 2010. године                                       271 \nТабела бр. 142.  Ниво економских слобода у Републици Хрватској                                    273 \nТабела бр. 143.  Слобода пословања у Хрватској                                                                   274 \nТабела бр. 144.  Слобода трговине са иностранством у Хрватској                                      275 \nТабела бр. 145.  Слободе на тржишту кредита у Хрватској                                                  276 \nТабела бр. 146.  Оцјене величине јавног сектора у Хрватској                                              277 \nТабела бр. 147.  Порески разреди пореза на добит у Хрватској                                            278 \nТабела бр. 148.  Оцјена рада правног система Хрватске према Фрејзер институту           279 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nСписак графикона \nГрафик бр. 1.   Манделов модел привредне равнотеже                                                           20 \nГрафик бр. 2.   Кретање дуга Р. Србије ка НБС                                                                        55 \nГрафик бр. 3.   Кретање девизног курса динар/ евро и инфлације у Србији 2000 – 2010.  \nгодине   \n \n \n \n \n \n \n \n \n      132 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nУвод \n \nРазлог због којег смо се одлучили да истражујемо утицај примијењених режима \nдевизних курсева у БиХ, Србији и Хрватској на платне билансе ових земаља су дубоко \nподјељена мишљења, чак и стручне јавности, у свакој од њих о овој теми. При томе, \nпредмет изношења разичитих мишљења није само питање може ли политика девизног \nкурса бити ефикасна у исправљању неравнотежa у платном билансу (прије свега се мисли \nна смањење дефицита текућих рачуна), већ и да ли је пожељно њихово отклањање \nактивним кориштењем економских политика или је пак сврсисходније сачекати процес \nтржишног прилагођавања, а о чијем се постојању такође воде расправе. Тако немали број \nаутора, позивајући се на релевантна емпиријска истраживања (Томаш1, Дидика2, \nАристовик3), наводи како дефицит текућег рачуна поред ризика које носи са собом може \nимати и позитивне консеквенце на привредни развој једне земље. Може се рећи да се и у \nнашој економској науци, као и у свијету, води активна расправа о утицају дефицита \nтекућег рачуна на битне макроекономске варијабле. Подсјетимо да су се у свијету ставови \nпо овом питању мијењали од „дефицит декућег рачуна је битан“, преко „није битан“ до \nактуелног „могао би да буде битан“4.  \nМи ћемо у овом истаживању начелно прихватити став да је дефицит текућег \nрачуна битан и то како због његове величине5 код посматраних земаља, тако и због \nчињенице да је актуелна економска криза у свјетској економији проузроковала значајне \nпроблеме у његовом финансирању. То је изазвало значајне реперкусије и на монетарне \n                                                             \n1 Тomaš, R.,.,Limited Possibilities of Adopting the Economy of Bosnia and Herzegovina to the External Pressures of \nthe \nEconomic \nCrisis“, \nActa \neconomica, \nBanja \nLuka, \n2012, \nстр. \n20. \n(преузето \nса: \nhttp://www.actaeconomica.efbl.org/broj17/e-ActaEconomica-broj17-RTomas.pdf, датум приступа: 27.6.2012. \nгодине). \n2 Didika, N., „Current account deficit sustanability in Bosnia and Hercegovina“, EPPU, Sarajevo, 2007, стр. 6. \n(преузето са: http://www.dep.gov.ba/dep_publikacije /doc/?id=105, датум приступа: 29.6.2012. године). \n3 Аristovik, А., Кumara, А.,„Some characterististics of sharp current account deficit reversals in transition \ncountries“, South-Eastern Europe Journal of Economics 1-2006, Thesaloniki, 2006, стр. 10. (преузето са: \nhttp://www.asecu.gr/ Seeje/issue06/aristovnik.pdf, датум приступа: 22-6.2012. године) \n4 Edvards, S., „Does the Current Account Matter?“, NBER Working Paper, No 8275,  Cambridge – Massachusetts, \n2001. \n5 Аristovik, А., Кumara, А.,; „Some characterististics of sharp current account deficit reversals in transition \ncountries“, South-Eastern Europe Journal of Economics 1-2006, Thesaloniki 2006, на стр. 13 наводе како је \nопштеприхваћен став да није нарочито битан дефицит текућег рачуна до нивоа од 5% БДП-а годишње. У \nнаставку ћемо показати да овај дефицит код све три земље у дужем периоду значајно превазилазио или још \nувијек превазилази овај ниво (преузето са: http://www.asecu.gr/ Seeje/issue06/aristovnik.pdf, датум приступа: \n22-6.2012. године). \nполитике и политике девизног курса у посматраним земљама због чега ћемо везу \nполитике девизног курса и стања у платном билансу посматрати двострано.  \nЧињеница да су се три, некада централне републике бивше СФРЈ, опредијелиле за \nтри различита режима девизних курсева, даје нам занимљив простор за компарацију \nискустава на овом пољу. \nОсновни циљ нам је да  анализирајући прикупљене податке дођемо до чврсто \nутемељеног закључка о томе какав је режим девизног курса оптималан за сваку од \nпосматраних земаља. У том контексту желимо да утврдимо у којој мјери се политика \nдевизног курса може ефикасно користити за исправљање платнобилансних проблема ових \nземаља (прије свега на отклањање високих дефицита трговинских рачуна), али и да јасно \nискажемо шта би биле негативне стране активнијег кориштења такве политике.  \nТемељна хипотеза нам је:  \nОптималан режим девизног курса за  земље у транзицији, међу којима су и Босна и \nХерцеговина, Србија и Хрватска, je неки вид стабилног девизног курса. \nДа бисмо задовољили циљ, односно испитали хипотезу, поставили смо парцијалне \nциљеве који се налазе у сржи подјеле рада на дијелове. Тако се рад састоји од пет (V) \nдијелова, Закључка и Додатка. \nПрви дио се састоји од кратког излагања релевантних теоретских концепата који ће \nбити кориштени у нашем истраживању. Њихово излагање биће кратко у складу са \nистраживачким карактером рада. \nУ другом дијелу се упознајемо са уређењем монетарних власти у БиХ, Србији и \nХрватској крајем 2010. ослањајући се углавном на анализу четири облика независности \nових државних органа. Затим приступамо излагању ефеката рада ових институција од \nтренутка увођења кључних промјена (у БиХ од увођења валутног одбора, у Србији од \nдемократских промјена из 2000. године, у Хрватској од 1994. године6,) закључно са 2010. \nМогло би се рећи да овај други дио представља cost анализу у својеврсној cost-benefit \nанализи употребе активније  политике девизног курса, будући да показује чега би се \nземље са стабилнијим курсевима (БиХ, Хрватска) морале одрећи ако би напустиле \nпостојеће режиме у корист активног кориштења политике девизног курса. \n                                                             \n6 Будући да је Хрватска кључну промјену  фиксирање девизног курса, провела још 1994. године. \nЦиљ трећег дијела је да испитамо одрживост постојећих примијењених рјешења \nдевизних курсева тиме што ћемо истражити основне проблеме са којима се сусрећу \nмонетарне власти ових земаља. С обзиром на различите принципе на којима функционишу \nпосматране централне банке, и проблеми које ћемо испитивати биће различити. Ипак, на \nкрају овог дијела ћемо, за све три земље, анализирати и трендове и пријетње по девизне \nрезерве, сматрајући да њихово кретање снажно говори о дугорочној одрживости било ког \nмонетарног  система укључујући и оне који се ослањају на флексибилније режиме \nдевизних курсева. \nУ четвртом дијелу ћемо најдиректније испитивати утицај девизних курсева на \nплатне билансе ослањајући се, углавном,  на преношење резултата публикованих \nистраживања из ове области (прије свега резултате истраживања званичних органа). \nДобијени резултати ће, са резултатима истраживања из претходног дијела (о могућности \nмонетарних власти да утичу на кретање реалних курсева) дати значајан дио одговора на \nпитање о примјењивости политике девизног курса за исправљање спољнотрговинских \nпроблема. \nКроз пети дио ћемо провјеравати тезу да је добро одабран режим девизног курса \nпотребан али не довољан услов одрживог привредног раста. Заправо, за успостављање \nздравих односа са иностранством кључно је постојање конкурентне привредне структуре, \nшто је према свим релевантним истраживањима (ММФ-а, Свјетске банке, ЕБРД-а итд.), за \nсве три земље слаба тачка. Због тога ћемо у овом дијелу прво анализирали мјере усмјерене \nна отклањање постојећих баријера за бржи привредни развој, а онда и активне мјере за \nподстицај бржем развоју. \nУ завршном дијелу (Закључку), кроз сумирање резултата из свих претходних \nдијелова рада, извући ћемо коначан закључак, односно потврдити или демантовати \nполазну хипотезу.  \nУ Додатку се налази материјал који би оптерећивао основни тект (споредне табеле \nи графикони), на које се повремено позивамо. \nИзвори података, модели и методе. До података ћемо долазити из секундарних \nизвора, као што су званичне публикације државних органа (прије свега извјештаји \nцентралних банака, агенција за статистику, агенција за економско планирање, \nминистрастава финансија итд.), међународних мултилатералних институција (ММФ, \nСвјетске банке, ЕБРД, Базелског комитета итд.), те свјетски познатих невладиних \nорганизација (Херитиџ фондације, Економски форум у Давосу, Фрејзер института итд.), те \nмногих других извора. На овако прибављене податке  примијениће се методе \nсистематизације, редукције и  класификације података. \nПрипремљени подаци ће представљати полазну основу, на коју ће се примијенити \nквалитативне и квантитативне методе анализе. Од квалитативних метода користићемо \nметоде опсервације, логичког објашњења, провјеравања и критичке анализе теоретских и \nемпиријских истраживања итд. Од квантитативних метода користићемо углавном методе \nрегресионе анализе и  рангирања вишедимензионих појава. Поред тога, користићемо и  \nмоделе којима ћемо описати везе основних детерминанти, чије кретање посматрамо. \nТоком формулисања закључака биће кориштене  класичне методе индукције и \nдедукције, апстракције и конкретизације.  \nСвјесни важности истраживања које проводимо трудићемо се да се при извлачењу \nзакључака држимо принципа обазривости, чврсто вјерујући да је посао макроекономског \nаналитичара за једно друштво осјетљивији чак и од посла доктора (хирурга). Јер, ако \nдоктор погријеши у свом раду патиће један или неколицина грађана. Међутим, ако \nмакроекономиста погријеши, а његову анализа постане основ битних економских \nполитика, патиће цијела привреда и становништво те (али и других повезаних држава) у \nмного дужем временском периоду. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nДИО I -  ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ И ЕМПИРИЈСКА ИСКУСТВА \nСА ПОЛИТИКОМ ДЕВИЗНОГ КУРСА И ЊЕГОВИМ \nУТИЦАЈЕМ НА ПЛАТНИ БИЛАНС \nЗа правилно разумијевање било ког текста, информације или поруке, неопходно је \nда и они који шаљу поруку и они који је примају схватају кориштене појмове на исти \nначин. У том смислу у овом дијелу биће изнесени и објашњени основни теоретски \nконцепти које ћемо користити у нашем истраживању на начин на које их ми схватамо.  \nОвај дио је незаобилазан у свим економским радовима, будући да је  природа \nекономије као друштвене науке довела до тога да је садржина немалог броја битних \nконцепата ствар конвенција које се могу разликовати у времену и простору, те да постоје \nбројни неспоразуми о постојању и релевантности теоретских концепата извучених из \nемпиријских искустава. \n \n1.1. Врсте девизног курса у појмовном смислу: номинални и реални девизни \nкурсеви \n \nДевизни курс је појам који се често може срести и у широј јавности, о њему пише \nштампа, извјештавају медији, поготово у вријеме када се брзо мијења или када постоје \nназнаке да би се у скорије вријеме могао промијенити. Међутим, девизни курс о којем они \nговоре, а најчешће се ради о номиналном билатералном девизном курсу, није девизни курс \nкоји је од превелике важности у стручним радовима, па није ни курс на кога ћемо \nнајчешће мислити када будемо употребљавали појам девизног курса. Наиме ми ћемо, с \nобзиром на сврху нашег истраживања, углавном, разматрати кретање мултилатералног \n(ефективног) реалног девизног курса. Због тога ћемо овдје само укратко објаснити \nразлику између различитих појмова који у себи садрже сентенцу „девизни курс“.  \nБилатерални номинални девизни курс је (када се ради о директној нотацији) износ \nновчаних јединица домаће валуте који је потребно дати за једну новчану јединицу стране \nвалуте7 (на примјер: 1,95 конвертибилних марака за 1 евро, или 100 динара за 1 евро). \nМеђутим, када анализирамо економске везе једне земље са остатком свијета, битно је \nпримијетити да свака земља углавном тргује са већим бројем других земаља у којим се \nкористе различите националне валуте. Због тога да бисмо дошли до информације колико \nсе промијенио номинални девизни курс спрам остатка свијета (свих трговинских \nпартнера), ствара се синтетички показатељ назван мулилатерални (ефективни) номинални \nдевизни курс. Он се израчунава као пондерисана аритметичка средина која укључује све \nбилатералне номиналне курсеве, гдје се као пондер користи учешће трговинског партнера \nу спољнотрговинској размјени8 или учешће поједине валуте у укупном приливу или \nодливу девиза у/из посматране земље. Овај други девизни курс скоро се никада не помиње \nу широј јавности, иако је заправо са економског стајалишта битнији. Примјер једног \nоваквог девизног курса је НЕЕР 209 (Nominal Effective Exchange Rate) Централне банке \nБиХ. Кретање овога курса се, наравно, разликује од кретања било ког билатералног \nноминалног девизног курса. Тако, иако БиХ има фиксан девизни курс спрам Евра (што је \nбитан дио система „монетарног одбора“ по којем функционише ЦББХ, а о чему ћемо више \nговорити касније), мултилатерални (ефективни) номинални девизни курс је у протеклом \nпериоду благо осцилирао што се може видјети из колоне шест у табели бр. 1. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n7 Изузетак је једино Велика Британија која користи индиректну нотацију тј. која рачуна билатерални \nноминални девизни курс као број страних новчаних јединица које је потребно дати за једну јединицу домаће \nвалуте (фунте). Ово је остатак времена у којем је фунта била најзначајнија свјетска валута. \n8 На примјер: вриједност укупне трговине БиХ са остатком свијета је у 2009. години износила 17.879 \nмилиона КМ (збир извоза и увоза), док је вриједност размјене са Хрватском износила 2797,6 милиона КМ \n(944,1 милион извоз и 1.853,5 милиона увоз), па је пондер курса КМ/ куна 0,1565.  \n9Назива се 20 јер се израчунава за двадесет трговинских партнера (Аустрија, Чешка, Француска, Њемачка, \nМађарска, Италија, Литванија, Холандија, Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, БЈР \nМакедонија, Румунија, Руска Федерација, САД, Србије, Црна Гора, Швајцарска и Турска).   \nТабела бр. 1.  \nБилатерални и мултилатерални (ефективни) номинални курсеви КМ-а \n \nЕвро \nАмерички \nдолар \nШвајцарски \nфранак \nРСД (100) \nНЕЕР 20 \n1 \n2 \n3 \n4 \n5 \n6 \n2005. \n1,9558 \n1,5728 \n1,2631 \n2,3605 \n99,98 \n2006. \n1,9558 \n1,5594 \n1,2433 \n2,3271 \n99,76 \n2007. \n1,9558 \n1,4295 \n1,1909 \n2,4463 \n100,29 \n2008. \n1,9558 \n1,3366 \n1,2332 \n2,4067 \n100,04 \n2009. \n1,9558 \n1,4068 \n1,2953 \n2,0837 \n96,34 \n2010. \n1,9558 \n1,4769 \n1,4176 \n1,9033 \n96,53 \nИзвор: Сачињено према подацима ЦББХ из Билтена 4-2010, табеле бр. 39. и 50., Сарајево, 2011. \n \nИако осцилације НЕЕР 20 у протеклом периоду нису биле велике, што је \nпосљедица чињенице да су земље чланице ЕМУ (и оне које су вриједност националних \nвалута блиско везале за евро) најзначајније спољнотрговински партнери БиХ са учешћем у \nспољнотрговинској размјени од око 70%10. Из претходног се може видјети колико је битно \nсагледавање комплетне слике [мултилатерални (ефективни) девизни курс], а не само \nпојединачних билатералних курсева. Oво посебно добија на важности код земаља код \nкојих су једнако важни економски односи са већим бројем валутних зона између којих не \nпостоје стабилни девизни курсеви.   \nЗа разумијевање утицаја девизног курса на платни биланс није довољно да \nпознајемо и пратимо кретање чак ни мултилатералног (ефективног) номиналног девизног \nкурса. У том циљу  неопходно је да пређемо са номиналних на реалне величине, то јесте \nда на неки начин пређемо са апсолутних на  релативне вриједности. У економији се тај \nпрелазак најчешће врши уз укључивање инфлације, што је и овдје случај. Билатерални \nреални девизни курс је билатерални номинални девизни курс исправљен за разлику у \nинфлацијама између двије земље. Формула за израчунавање може се једноставно \nпредставити: \nσ =  S×P/P* \nгдје: σ представља реални девизни курс,  P  ниво цијена у земљи, P*  ниво цијена у \nиностранству, S  номинални девизни курс. \n \n                                                             \n10 Погледати табелу бр. 35. из Билтена 4-2011, ЦББХ, Сарајево, 2012. \nИз формуле слиједи да, ако номинални девизни курс остане непромијењен, а у \nдомаћој  земљи је инфлација већа него у другој, то ће довести до апресијације њеног \nреалног девизног курса. Оно што је за нас посебно битно је да то у већој или мањој мјери \nпосљедично доводи до раста увоза и пада извоза, што није тешко објаснити. Наиме, \nинфлација значи да се за домаћу робу мора платити више новчаних јединица домаћег \nновца, а то, уз непромијењен девизни курс значи и вишу извозну цијену у страној валути. \nС друге стране, цијена стране робе изражена у домаћој валути остаје непромијењена. Ако \nсе ради о конкуренцији домаћих и страних производа, долази до очекиваног \nпреусмјеравања домаће тражње ка страним производима и пада стране тражње за домаћом \nробом. Како је предмет нашег интересовања утицај девизног курса на платни биланс, за \nнас је много битнији овај (реални) од номиналног девизног курса. Колико је погрешно \nпосматрати номинални курс умјесто реалног девизног курса можемо видјети у табели бр. \n2. \nТабела бр. 2. \nКретање реалног девизног курса КМ/евро \nГодина \nБиХ \nP \nЕврозона 1711 \nP* \nРазлика \nНоминални \nдевизни курс \nΣ = S12× ∆S ×P*/P а прву \nгодину, \nΣ` = Σ 13× ∆S ×P*/P за све \nнаредне године \n1998. \n \n \n \n1,972 \n \n1999. \n3,7 \n1,2 \n2,5 \n1,9558 \n1,9086 \n2000. \n4,8 \n2,2 \n2,6 \n1,9558 \n1,8613 \n2001. \n3,1 \n2,4 \n0,7 \n1,9558 \n1,8487 \n2002. \n0,4 \n2,3 \n-1,8 \n1,9558 \n1,8836 \n2003. \n0,6 \n2,1 \n-1,5 \n1,9558 \n1,9117 \n2004. \n0,4 \n2,2 \n-1,6 \n1,9558 \n1,9460 \n2005. \n3,8 \n2,2 \n1,6 \n1,9558 \n1,9160 \n2006. \n6,1 \n2,2 \n3,9 \n1,9558 \n1,8456 \n2007. \n1,5 \n2,1 \n-0,6 \n1,9558 \n1,8565 \n2008. \n7,4 \n3,3 \n4,1 \n1,9558 \n1,7845 \n2009. \n-0,4 \n0,3 \n-0,7 \n1,9558 \n1,7982 \n2010. \n2,1 \n1,6 \n0,5 \n1,9558 \n1,7894 \nКум.: \n \n \n9,7% \n \n \nИзвори: Сачињено према подацима ЦББХ из Билтена 4-2010, табеле бр. 5, Сарајево, 2011 и Еurostatа, HIPC \n– \ninflation \nrate, \nпреузето \nса: \nhttp://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab= \n                                                             \n11 До укидања националних валута и потпуног преласка на кориштење евра, конвертибилна марка је била \nвезана за њемачку марку, па би до 2000. године било правилније израчунати разлику у инфлацији у БиХ и \nЊемачкој, што би представљало још строжи критеријум, јер је инфлација у Њемачкој била још нижа од \nпросјека у Еврозони. \n12 Са краја претходне године. \n13 Са краја претходне године. \ntable&language=en&pcode=tsieb060&tableSelection=1&footnotes=yes&labeling=labels&plugin=1, (датум увида: \n25.5.2011). \n \nЗнајући да је номинални курс у посматраном периоду био фиксан, видимо да је \nреални девизни курс КМ/евро апресирао за око 10%. Да закључимо,  промјене номиналног \nи реалног девизног курса могу али и не морају да буду симултане. На примјер: ако је \nноминални девизни курс фиксан, а инфлација значајно већа у једној земљи него у другој, \nонда се реални девизни курс, поготово током дужег временског периода, може значајно \nразликовати од номиналног. \nИз већ објашњених разлога нас (опет) примарно занима мултилатерални \n(ефективни) реални, а не билатерални реални девизни курс. И овај мултилатерални \nдевизни курс се израчунава као пондерисани просјек реалних девизних курсева, гдје се \nкористи исти пондер као и код мултилатералног (ефективног) номиналног девизног курса. \nКао што смо већ објаснили, већи број укључених валута чине кретање овог курса \nдрукчијим у односу на било који посматрани билатерални реални девизни курс. Примјер \nразличитог кретања мултилатералних (ефективних) номиналних и реалних курсева  дат је \nу табели бр. 3. \nТабела бр. 3.   \nМултилатерални (ефективни) номинални и реални курс динара \nГодина \nНоминални \nРеални \nКрај претходне године  = 100 \n1998.14 \n56,8 \n79,7 \n1999. \n94,0 \n140,0 \n200015. \n19,3 \n40,2 \n2001. \n96,0 \n130,0 \n2002. \n104,7 \n116,8 \n2003. \n96,3 \n101,9 \n2004. \n89,3 \n98,8 \n2005. \n88,7 \n101,6 \n2006. \n110,7 \n114,2 \n2007. \n102,1 \n109,7 \n2008. \n88,6 \n95,1 \n2009. \n92,8 \n97,7 \n2010. \n89,5 \n96,9 \nИзвор: Сачињено према подацима Народне банке Србије из Статистичког билтена за јануар 2011, табеле \nбр. 21, Београд, 2011. \n                                                             \n14 Динар у односу на њемачку марку је девалвиран за 45%. \n15 Динар у односу на њемачку марку је девалвиран 80%. \n \nИз претходне табеле се види колико нам информација о кретању номиналном \nдевизног курса (па макар он био и мултилатерални тј. ефективни) заправо не мора дати \nпотпуну слику чак ни о краткорочним посљедицама монетарно-девизне политике на \nконкурентност земље. Иако су промјене номинаног и реалног девизног курса најчешће \nистосмјерне16, интезитет тих кретања у кратком периоду често није исти.  \nБрзина прилагођавања реалног девизног курса промјенама номиналног је битно \nпитање које ће значајно утицати на наше закључке. \nЗанимљиво је примијетити да ово прилагођавање и номиналног курса разликама у \nинфлацији може довести јавност и у заблуду како је номинални курс заправо претјерано \nпромјењљив док се са економског стајалишта ради о оправданој  (или бар очекиваној) \nпромјени.  Наравно, постоје и ситуације када нам кретање номиналног девизног курса даје \nправу информацију, а то је ситуација у којој је инфлација у земљи на нивоу пондерисаног \nпросјека инфлације у трговинским партнерима.  \n \n1.2. Равнотежни девизни курс \n \nПретходним појмовима треба додати и појам равнотежног девизног курса који не \nпредставља посебну врсту девизног курса већ говори да ли се одређени девизни курс \n(номинални и реални) налази на нивоу који обезбјеђује уравнотежену спољнотрговинску \nразмјену. Треба имати на уму да је равнотежни девизни курс теоретски концепт који \nпредставља одређен идеал и који се понекад користи као аргумент у договорима власти \nоко „поштеног“ и дугорочно одрживог девизног курса. Међутим, у пракси се овај курс \nскоро никада не среће (баш као што у пракси не постоје ни тржиште савршене \nконкуренције), већ се схвата нешто растегљивије (као курс који у једном дужем \nвременском периоду обезбјеђује приближну једнакост остварених спољнотрговинских \nдефицита и суфицита). Осим тога за равнотежни курс је кључна претпоставка ceteris \nparibus (константности других услова) што је нереално у дужем временском периоду. Тако \nсе може десити да у истом временском периоду постоји више равнотежних девизних \n                                                             \n16 Примјер динара који смо горе користили илуструје истосмјерност у кретању номиналног и реалног курса. \nНаиме, у земљама са значајним обимом валутне супституције, промјена номиналног курса утиче на \nинфлацију у земљи која онда неутралише промјену реалног девизног курса.  \nкурсева у зависности од других фактора (варијабли) које утичу на трговинску размјену са \nиностранством (нпр. царинска и бесцаринска ограничења). Посебно је битно нагласити да \nне треба пренаглашавати значај девизног курса у успостављању спољнотрговинске \nравнотеже будући да могу постојати ситуације у којима практично ни један девизни курс \nније равнотежни тј. не може да осигура ову равнотежу. Ови фактори утицаја структуре (и \nстања) привреде на спољнотрговинску размјену се сажимају и разматрају приликом оцјене \nефикасности политике девизног курса и квантификовани су у Маршал-Лернер-\nРобинсоновом услову. \n \n1.3. Маршал – Лернер – Робинсонов услови \n \n„У свом најпростијем облику МЛР услови кажу да збир ценовне еластичности \nдомаће тражње и ценовне еластичности стране увозне тражње мора прећи јединицу, \nуколико депресијација домаће валуте треба да побљша домаћи трговински биланс.17“ \nЦјеновна еластичност зависи од стања и структуре привреде, те расположивости \nресурса. Тако нпр. ако је доминантна ставка увоза земље неки ресурс за који не постоји \nдовољно близак супститут у земљи или иностранству, онда ту земљу одликује ниска \nеластичност увозне тражње. Слична је ситуација када земља не посједује технологију да \nпроизведе одређене производе којих се не може одрећи у потрошњи.  \nЗбог тога, иако Маршал-Лернер-Робинсонов услов говори о ефектима девалвације \nу посматраном тренутку, за успостављање дугорочне спољнотрговинске равнотеже \nбитније је дјеловати у правцу изградње конкурентне привредне структуре, јер искуство \nпоказује док су код земља које већ дуже вријеме имају спољнотрговинске проблеме \nефекти девалвације најчешће једнократни и краткорочни. \nОво је повезано са уоченом тенденцијом девалвације да подстиче инфлацију у \nземљи и тако враћа реални девизни курс на почетни ниво. Ово се објашњава углавном \n                                                             \n17 Ковачевић, Р., Међународне финансије, Институт за спољну трговину, Београд, 1999, стр. 75. \n. \nрастом цијена увозних производа, али и Балаш-Самуелсоновим ефектом18, мада у \nнестабилним привредама не треба потцијенити ни психолошке ефекте.  \nШто се тиче Балаш-Самуелсоновог ефекта, истраживање19  БиС банке показује да \nје за 11 ЗУТ у периоду који обухвата од почетка 1990. до другог квартала 2008, овај \nефекат могао да објасни око 24% разлике у инфлацији између ових земаља и еврозоне тј. \nоко 16% домаће инфлације или 1,1% инфлације годишње. \nУ којој мјери ће доћи до пораста цијена као посљедице девалвације зависи и од \nважности тог тржишта за страног произвођача. Ако му је посматрано тржиште веома \nважно, онда ће се он као реакцију на девалвацију одрећи дијела профита како би цијена у \nдомаћој валути остала непромијењена. У сваком случају примијећено је да постоји \nодређен временски размак између девалвације и раста инфлације, при чему чешће \nкориштење девалвације доводи до скраћивања овог помака. \n \n1.4. Фундаменталне варијабле које утичу на кретање вриједности девизног \nкурса без уплитања централне банке \n \nКао што смо већ истакли, номинални девизни курс је цијена, и баш као и свака \nдруга цијена одређује се кроз однос понуде и тражње20 на одговарајућем тржишту. У овом \nслучају то тржиште је девизно, а његова основна специфичност је у томе што је понуда \nједне валуте истовремено и тражња за другом валутом и обрнуто. Ова подударност \nолакшава објашњење конкретних мотива који стоје иза тражње за неком валутом, јер је \nдовољно објаснити једну страну (нпр. тражњу) за валутом.  \nИза конкретних мотива стоје двије чињенице и низ фундаменталних варијабли које \nодређују интезитет ових мотива. Те двије чињенице су: потреба за успостављањем \n                                                             \n18 Кругман, П., Обстфелд, М., Међународна економија: теорија и политика, Датастатус, Београд, 2009, стр. \n401 и 411. \n19\n Mihaljek, D., Кlau, М., „Catching-up and inflation in transition economies: the Balassa-Samuelson effect \nrevisited”BIS, Warking Papers No 270, Basel, 2008, стр. 16. (преузето са:www.bis.org/publ/ work270.htm, датум \nприступа: 26.6.2012. године). \n20 Наравно, овдје се мисли на краткорочно одређивање цијене. Запажено је да је у дугом року девизни курс \nподложан одређеним законитостима као што је она изражена у теорији паритета куповне моћи. Ипак, то није \nбитно у овом тренутку за наше објашњење девизног курса. \nекономских односа са иностранством и постојање монетарног суверенитета21 земље са \nкојом се обављају трансакције. Интезитет потребе за успостављањем економских односа \nса иностранством зависи од фундаменталних варијабли, а то су: величине земље, \nструктуре привреде, распосложивост ресурса, стање спољног дуга па и шаблон \n(преференције) потрошње. Комбинација ових фундаменталних варијабли детерминише \nконкретне појавне облике понуде и тражње за валутама. Ове појавне облике није тешко \nобјаснити посебно јер су сажети и груписани у платном билансу. Да подсјетимо, платни \nбиланс је преглед свих трансакција које су резиденти једне земље обавили са остатком \nсвијета у току одређеног временског периода.  \nПреглед основних рачуна и подрачуна платног биланса према класификацији \nММФ22-а, дат је у табели бр. 4. Сваку од ових група трансакција објаснићемо детаљније \nпозивајући се на ММФ-ов Приручник за класификацију ставки платног биланса који \nкористи ЦББХ. \nТабела бр. 4.   \n \nКласификација ставки платног биланса према методолоији ММФ-а \nТекући рачун \nРачун капитала \nФинансијски рачун \nИзвоз и увоз роба \nКапитални рачун \n    -пренос власништва над сталним \nсредствима \n     -опрост дуга итд. \nТокови инвестиција \n    -портфолио \n    -директне \n     -остале \nИзвоз и увоз услуга \nТрансакције \nдохотка: \n    -Компезација \nзапосленима \n    -Доходак од \nинвестиција \nПромјене \nмеђународних резерви \nТекући трансфери: \n-страна помоћ, \nдонације \n                                                             \n21 Монетарни суверенитет значи да се трансакције у једној земљи, по правилу, обављају у валути те \nземље (домаћа валута је једино законско средство плаћања), чак и ако су валуте трговинских партнера \nмного квалитетније од домаће валуте па чак и ако се ради о валутама које су  стекле статус свјетских валута \n(нпр. амерички долар или евро) и опште су прихваћене као обарачунска јединица у међународним \nуговорима.   \n22 ЦББХ, ММФ-вог Приручник за платни биланс, пето издање (BPM 5), преузето са: \nhttp://www.cbbh.ba/files/metodoloska_objasnjenja/metodoloska_objasnjenja_bs.pdf,  датум увида: 31.5.2012. \nгодине. \n    \nИзвор: Сачињено према ММФ-вом Приручник за платни биланс, пето издање (BPM 5), преузето са:  \nhttp://www.cbbh.ba/files/metodoloska_objasnjenja/metodoloska_objasnjenja_bs.pdf, , датум увида: 31.5.2012. \nгодине. \n \nОво је битно будући да ће нам стабилност или промјењивост ових ставки  бити од \nвелике важности касније када будемо анализирали могућност за успостављање стабилних \nдевизних курсева у свакој од посматраних земаља.  \n \n1.4.1. Понуда и тражња за валутом која произилази из трансакција  текућег \nрачуна \n \nОсновна подјела платног биланса на текући рачун и финансијски рачун требало је \nда буде изведена по систему да текући рачун обухвати трансакције које се односе на \nтрговину робама и услугама, док би финансијски рачун обухватао трансакције које се \nвежу за токове финансијских средстава са иностранством. Међутим, постоје и бројне \nдруге ставке које не спадају ни у једну од ове двије  категорије и које су уврштене у неки \nод рачуна платног биланса по принципу груписања сличних трансакција. Тако текући \nрачун обухвата сљедећа четири подрачуна: извоз и увоз роба, извоз и увоз услуга, \nтрансакције дохотка и текући трансфери. Прве двије врсте трансакција су добро познате и \nу већини платних биланса спадају у најбитније ставке. Већина обичних људи када говори \nо економским односима са иностранством мисли превасходно на извоз и увоз робе. Рачун \nуслуга обухвата приходе и расходе које једна земља остварује по основу пружења или \nкориштења услуга од резидената других земаља. Типичне врсте ових услуга су услуге \nтранспорта робе и путника, грађевинске услуге (изградња објеката у иностранству), \nкомуникацијске услуге, услуге осигурања, провизије по основу финансијских услуга и \nслично. Битно је нагласити да су услуге генерално промјењивија (осјетљивија) ставка од \nтрговине робом. Трансакције дохотка обухватају компензације запосленима (плаћање \nсезонским радницима, запосленим у дипломатским и другим представништвима итд.) и \nдоходак од инвестиција (поврат у облику дивиденди и камата по основу домаћих \nинвестиција у иностранству и страних у земљу). Текући трансфери обухватају пензије из \nиностранства у земљу и обрнуто, донације за развој, дознаке радника из иностранства \nитд. \n \n1.4.2. Капитални рачун \n \nУ суштини трансакције изражене у капиталном рачуну не утичу на тражњу и \nпонуду за валутама будући да се ради о преносу права власништва и опросту дуга. \n(„Капитални трансфери су они трансфери којима се преноси власништво над сталним \n(капиталним) средствима, који су повезани са набавком или давањем на располаање \nсталних средстава, те они трансфери који укључују опрост дуга од стране кредитора23)“. \n \n1.4.3. Понуда и тражња за валутом  која произилази из  токова  финансијских \nсредстава са иностранством:  финансијски рачун \n \nФинансијски рачун је подјељен у два битно различита подрачуна: токове \nинвестиција и промјене међународних резерви.  \nТокови инвестиција су подјељени у сљедеће категорије: портфолио инвестиције \n(гдје инвеститор не стиче контролу над предузећем у који ивестира) и СДИ (било да се \nради о стицању већинског гласачког права или тзв. greenfeeld инвестиције) и остале \nинвестиције.   \nПрема методологији ММФ-а међународне резерве обухватају: девизне резерве, \nмонетарно злато, специјална права вучења, резервна позиција код ММФ-а и остала \nпотраживања.  \n \n1.4.4. Рачуноводствена и привредна равнотежа \n \nПретходном је потребно додати и да је платни биланс у рачуноводственом смислу \nзамишљен на принципу игре нултог збира односа са иностранством. То значи да за све \nшто из земље извеземо добијемо нешто заузврат, било да се ради о новчаном добру, \n                                                             \n23 \nЦББХ; \nМетодолошка \nобјашњења, \nпреузето \nса: \nhttp://www.cbbh.ba/files/metodoloska_ \nobjasnjenja/metodoloska_objasnjenja_bs.pdf,  (датум приступа 31.5.2012), стр. 10. \nреалном добру, власништву над имовином у иностранству, дуговним ХоВ или нечему \nдругом. Наравно, важи и обрнуто. Принцип нултог збира је исказан једначином: \n \nТекући рачун + Рачун капитала + Финансијски рачун = 0 (тј. нето грешкама и \nпропустима)   \n \n \nДа не би дошло до двојног сабирања, које очито не би дало збир једнак нули, све \nтрансакције које представљају прилив девиза носе знак + , а оне које значе одлив девиза \nносе знак -. \nЗа наш рад је битно уочити и да иако је збир свих трансакција у сваком \nпојединачном платном билансу једнак 0, то не значи да је било каква структура платног \nбиланса дугорочно одржива. Можда би се могло рећи да је ово још један примјер како \n„папир трпи свашта“, а како стварност захтијева одређено понашање или у овом случају \nодређену структуру платног биланса. Ово је најлакше објаснити на најчешћем проблему \nса којим се суочава велики број ЗУР, ЗУТ али и немали број развијених земаља, а то је \nслучај гдје земље биљеже дуготрајнији дефицит текућег рачуна који покривају суфицитом \nфинансијског рачуна. Ово је могуће док у земљи постоји имовина (реална или \nфинансијска) коју страни резиденти желе да купе за домаћу валуту до које су дошли \nсуфицитом њиховог текућег рачуна. Битно је истаћи да износ ове имовине никада није \nбесконачан, и да чак и финансијска имовина (као што су обвезнице) може да се емитију \nсамо до одређеног нивоа који не угрожава перцепцију о кредитном бонитету емитента. \n \n \n1.5. Врсте девизног курса у избору централне банке: фиксни и флексибилни \nдевизни курсеви, предности и мане \n \nОписане фундаменталне варијабле које одређују девизни курс могу током времена \nбити прилично константне и у том случају би и девизни курс био стабилан, али могу и \nзначајно осцилирати и узроковати значајна колебања девизног курса. При томе разлози за \nосцилације понуде и тражње за валутама не морају увијек бити економски оправдани, због \nчега земља може сносити одређене посљедице, а да у суштни власти и становништво те \nземље нису одговорни за толика колебања курсева. Иако су данас познате бројне \nконкретне негативне посљедице превеликих осцилација девизног курса, о чему ће \nдетаљније бити ријечи касније, основни проблем осцијација је од појаве међународне \nтрговине до данас остао исти  девизни курс је као и свака цијена у суштини информација \nна основу које учесници у трансакцији доносе своје одлуке. Због тога значајне и честе \nпромјене девизног курса остављају учеснике међународне размјене роба, услуга и \nкапитала без могућности за рационално доношење њихових (економских) одлука усљед \nчега се они уздржавају од успостављања економских односа са земљама са врло \nваријабилним девизним курсом. Да би ово спријечиле монетарне власти у бројним \nземљама су одавно постале значајан учесник на девизном тржишту. За девизни курс који \nсе одржава на одређеном нивоу захваљујући дјеловању монетарних власти кажемо да је \nфиксан девизни курс. Насупрот фиксном девизном курсу стоји флексибилан девизни курс \nкоји се формира и мијења у складу са промјенама понуде и тражње на девизном тржишту \nа у одуству интервенција монетарних власти. Овдје је битно примијетити да стабилан и \nфиксан девизни курс нису синоними. Стабилност девизног курса је циљ фиксних \nдевизних курсева, али такав циљ који је могуће практично постићи и у режиму \nфлексибилних девизних курсева уколико су понуда и тражња за валутама стабилне. \nЗначи, стабилност девизног курса је тежња већине земаља које желе да се активно \nукључе у свјетску економију. Међутим, у реализацији овога циља постоје бројне препреке. \nОне би се могле сврстати у препреке економске, техничке и политичке природе. \nНајједноставније би их могли сажети у питању како одвојити жито од кукоља тј. како \nодвојити \nкраткорочне-нерационалне \nпромјене \nдевизног \nкурса \nод \nдугорочног \nприлагођавања реалног девизног курса.     \nОво теоретко питање има огромне практичне и политичке импликације будући да \nби фиксирање девизног курса на прениском нивоу (прецјењена домаћа валута) значило \nвјештачко умањивање конкурентности земље, што би водило одливу девиза из земље, а \nзатим и распродаји националне (било државне било приватне) имовине која би доспјела у \nруке странаца. \nПодцјењивањем домаће валуте би се, с друге стране,  вјештачки подигла \nконкурентност земље и тако изазвао прилив девиза. Ово би временом црпило економије \nспољнотрговинских партнера, који свакако не би дуго стајали скрштених руку, а за шта \nпостоје бројни историјски примјери. Да би помирили ова два опречна захтијева \n(стабилност девизног курса у условима промјењивости чак и фундаменталних  варијабли \nкоје одређују девизни курс), историја међународног монетарног система је пуна \nразличитих облика режима девизних курсева и механизама који су требали помоћи \nзаинтересованим институцијама да стабилизују те курсеве.  \n \n1.5.1. Фактори при избору између фиксних и флуктуирајућих режима девизних \nкурсева \n \nИстакли смо да постоји мноштво режима девизних курсева од којих сваки има неке \nпредности и мане. Занимљиво је питање како у том мноштву одабрати оптималан девизни \nкурс за неку земљу, односно који фактори детерминишу тај избор. Када се ради о избору \nфиксних девизних курсева најчешће се помиње Манделова теорија оптималних валутних \nзона. Она каже да су услови за одрживост фиксног девизног курса: мобилност фактора \nпроизводње, флексибилност цијена, отвореност за трговину и разноврсност производње.  \nМеђутим, већина економиста се слаже да је списак критеријума за избор девизног \nкурса знатно дужи.  \nЗато кроз табелу бр. 5. дајемо кратак преглед основних24 од тих критеријума и \nпозиције наше три посматране земље по сваком од тих фактора. \nИпак, при анализи ових фактора битно је истаћи да су многи од њих ендогени тј. \nзависни од одбарног режима девизног курса, па их приликом оцјене о избору треба узети \nса резервом. Типичан примјер је одступање инфлације у земљи у односу на инфлацију у \nтрговинским партнерима или учесталост домаћих номиналних удара у Србији, Хрватској \nи БиХ. Србија има доста већу инфлацију и чешће домаће номиналне ударе него друге \nдвије земље између осталог и због одабраног режима девизног курса.  \n \n \n \n \n                                                             \n24 Ковачевић, Р., Девизни курсеви: режими и политика, Београд: Институт за спољну трговину, 2002, стр. 4. \nТабела бр. 5.  \nФактори при избору режима девизног курса \nКарактеристике \nпривреде \nПозитивна \nкорелација: \nБиХ \nСрбија \nХрватска \nВелика \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nОтворена \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nКредибилитет \nмонетарних власти \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nВеличина одступања \nинфлације у  \nземљи у односу на \nинфлацију у \nтрговинским \nпартнерима \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nСтепен развоја \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nКонцентрација \nтрговне са  једном \nвеликом земљом \n(монетарном зоном) \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс25 \nФиксан девизни \nкурс26 \nФиксан девизни \nкурс27 \nУчесталост \nиностраних \nноминалних удара \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nФиксан девизни \nкурс \nУчесталост домаћих \nноминалних удара \nФиксан девизни \nкурс \nФлексибилан \nдевизни курс \nФиксан девизни \nкурс \nФлексибилан \nдевизни курс \nОсјетљивост \nпривреде на реалне \nшокове \nФлексибилан \nдевизни курс \nФлексибилан \nдевизни курс \nФлексибилан \nдевизни курс \nФлексибилан \nдевизни курс \nМобилност радне \nснаге \nФиксан девизни \nкурс \nФлексибилан \nдевизни курс28 \nФлексибилан \nдевизни курс29 \nФлексибилан30 \nдевизни курс \nМобилност капитала \nФлексибилан \nдевизни курс \nФлексибилан \nдевизни курс \nФлексибилан \nдевизни курс \nФлексибилан \nдевизни курс \n                                                             \n25 Из података ЦББХ презентованих у Билтену 4-2010, табеле 35 и 36, се види да од 10 спољнотрговинских \nпартнера највећих  размјена са земљама ЕМУ и земљама које су своје валуте везале за евро чини око 70 % \nспољнотрговинске размјене. \n26 Из Саопштења бр. 40. РЗС Србије се види да од 10 највећих спољнотрговинских партнера размјена са \nземљама ЕМУ и земљама које су валуте везале за евро (БиХ, Хрватска, Македонија) чини око 80 % \nспољнотрговинске размјене Србије. \n27 Из података Државног завода за статистику Републике Хрватске, Приопћење: Робна размјена Републике \nХрватске са иноземством за раздобље од сијења до просинца 2010, табела 5,  се види да око 70% \nспољнотрговинске размјене отпада на земље ЕМУ. \n28 Наш закључак како је у БиХ ниска мобилност радне снаге базирамо на истраживању портала Moj-posao \n(преузето са:  http://www.moj-posao.net/Vijest/69994/Mobilnost-radne-snage-2009/, датум приступа 30.11.2010), \nте на запажањима проф. др Рајка Томаша изнијетим у раду: „Limited Possibilities of Adopting the Economy of \nBosnia and Herzegovina to the External Pressures of the Economic Crisis“, Acta economica, Бања Лука, 2012, на \nстр. 26. (преузето са: http://www.actaeconomica.efbl.org/broj17/e-ActaEconomica-broj17-RTomas.pdf, датум \nприступа: 27.6.2012. године). \n29 Национална служба за запошљавање Републике Србије, Извјештај о раду НСЗ за 2010, Београд, 2011., \nстр. 2. \n30 До закључка да је мобилност радне снаге у Хрватској (а самим тим и са иностранством)  ниска дошао је \nпортал Moj posao.net на основу анкете коју су 2009. провели на 500 испитаника, (преузето са: \nhttp://www.she.hr/karijera/slaba-mobilnost-radne-snage , http://www.she.hr/karijera/u-potrazi-za-kruhom, датум \nприступа: 2.12.2011). \nИзвор: Систематизација изведена на основу извора датих у фуснотама \n \n1.6. \nМакроекономски модел Роберта Мандела \n \nОвај једноставни макроекономски модел износимо како бисмо објаснили значај \nефикасности тржишта рада за достизање привредне равнотеже, а с обзиром на изабрани \nрежим девизног курса. Визуелно је модел представљен у облику графика бр. 1. \nГрафик бр. 1. \nМанделов модел привредне равнотеже \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nИзвор: Кристић И, „Одрживост валутног одбора у БиХ“, Дирекција за економско планирање Савјета \nминистара БиХ, Сарајево, 2007., стр. 19. \n \nКао што се види на апсциси је приказан ниво плата (НП), а на ординати девизни \nкурс (ДК). Линијом УР је приказана унутрашња равнотежа (у облику пуне запослености), \nдок је линијом СР приказана спољна равнотежа (равнотежа у платном билансу).  \nУ тачци А плате (НПр) и девизни курс (ДКр) су на нивоу којим се осигурава општа \nпривредна равнотежа. \nОно што је релевантно за наше истраживање и што објашњава пажњу коју ћемо \nпосветити стању на тржишту рада је сљедећи закључак који се може извући из графика бр. \nСР \nНПр \nУР \nДКр \nР \nДК1 \nДК2 \nНП2 \nНП1 \n1.: Ако је девизни курс фиксан, а земља се налази изван тачке равнотеже сва \nприлагођавања морају се одвијати преко нивоа плата31. \n1.7. \nTeoрија немогућег тројствa \n \nТеорија о немогућем тројству каже да не можете истовремено имати фиксан \nдевизни курс, аутономну монетарну политику и слободне токове капитала са \nиностранством32. Ово је лако објaснити тиме што аутономна монетарна политика (у \nједном дужем временском периоду) подразумијева различите стопе инфлације између \nземље и иностранства. Различите стопе инфлације утичу на кретање реалног девизног \nкурса, а управо је он један од фактора који утичу на конкуренстност земље на \nмеђународном тржишту. Тако веће стопе инфлације у земљи него у иностранству воде \nапресијацији реалног девизног курса, под условом да је номинални курс фиксан, а самим \nтим и до већег или мањег погоршања спољнотрговинске позиције (у зависности и од \nнеких других фактора о којима ће касније бити више ријечи). Једино што би ово могло да \nограничи на кратак рок је ограничена слобода кретања капитала између земље и \nиностранства будући да се дефицит текућег рачуна мора на неки начин покрити (за \nпочетак занемарујемо сток девиза у земљи, а ван монетарних власти, те званичне девизне \nрезерве као извор финансирања трговинског дефицита), приливом токова капитала из \nиностранства. Ови токови могу бити у облику стицања власништва над активом у земљи \nили у облику раста дугова владе и резидената једне земље ка иностранству. И један и \nдруги извор страног капитала имају своје лимите и не могу бити дугорочан извор \nфинансирања дефицита. Када досегну своје лимите могуће је, евентуално, још неко \nвријеме покривати трговински дефицит трошењем девизних резерви. Када девизне \nрезерве буду потрошене одбрана девизног курса под притиском постаје немогућа. Тада \nакумулирани дуг у иностранству ствара притисак за побољшање конкурентности земље \nкако би се остварили девизни приливи неопходни за плаћање приспјелих рата претходно \nакумулираног дуга. У том тренутку земља је приморана да девалвира свој реални девизни \nкурс што је могуће урадити на два начина: дефлацијом (унутрашњим прилагођавањем) \n                                                             \n31 Кристић, И., „Одрживост валутног одбора у БиХ“, Дирекција за економско планирање Савјета министара \nБиХ, Сарајево, 2007. стр. 20. \n32 Кругман, П., Обстфелд, М., Међународна економија: теорија и политика, Датастатус, Београд, 2009, стр. \n650. \n \nили девалвацијом номиналног девизног курса уз задржавање инфлације на нивоу \nинфлације у трговинским партнерима. Прва опција је изузетно непопуларана због тога \nшто њено спровођење подразумијева смањење надница у земљи. Због тога је често једина \nполитички прихватљива опција напуштање фиксног девизног курса и његова девалвација. \nДо свега овога не би дошло да су токови капитала ограничени већ на почетку, због чега не \nби постојали извори за финансирање трговинског дефицита због чега не би ни дошло до \nтрговине. Међутим, у ери глобализације гдје скоро све земље теже учешћу у \nмеђународним организацијама као што су ММФ, Свјетска банка, СТО, оваква \nограничавања економских односа су изузетно ријетка па се тројство практично своди \nна двојство: на избор између активне монетарне политике и стабилности девизног курса.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nДИO II – РЕГИОНАЛНА ИСКУСТВА СА ПОЛИТИКОМ \nДЕВИЗНОГ КУРСА: ПРИМЈЕРИ БИХ, СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ \n \nКако је политика девизног курса дио оквира монетарне политике, у овом дијелу \nдетаљније ћемо се бавити начинима функционисања монетарних власти у земљама које су \nпредмет нашег посматрања, те ефектима њиховог рада, остављајући  за почетак по страни \nпитање утицаја на платни биланс коме ће бити посвећен посебан дио рада. Тиме \nприхватамо запажање да усвојена политика девизног курса има бројне економске ефекте \nосим утицаја на трговински суфицит/дефицит коме јавност посвећује највише пажње. \nЗбог тога ћемо, за почетак, стећи ширу слику о томе на који начин су проведене \nреформе монетарних власти у БиХ, Србији и Хрватској у протеклих 15-ак година, односно \nу којој мјери је свака од њих усвојила шест33 широко прихваћених постулата модерног \nцентралног банкарства. \nИпак, наглашавамо да смо свјесни да је ова посљедња економска криза донекле \nуздрмала опште прихваћена стајалишта о улози монетарних власти у економији и навела \nнеке економисте34 да изнесу теорије о цикличној промјени понашања централних банака \nкроз историју по многим кључним питањима као што су прихватљивости монетаризације \nбуџетског дефицита, дискреционе монетарне политике наспрам политике засноване на \nчврстим правилима, политике засноване за стабилности цијена наспрам других \nквантитативних агрегата. \n                                                             \n33 Ове постулате је објаснио Фредерик Мишкин, у „Стратегије монетарне политике: како смо доспели \nовде?“ PANOECONOMICUS, 4 – 2006, Нови Сад, 2007, гдје  на стр. 359 наводи сљедећих шест принципа: \n„Нема дугорочног односа размјене између запослености и инфлације, очекивања су од основне важности за \nисход монетарне политике, инфлација има високе трошкове, монетарна политика подлеже проблему \nвременске недосљедности, независност централених банака доприноси унапријеђењу ефикасности \nмонетарних политика, снажно номинално сидро је од кључне важности за стварање добрих исхода \nмонетарних политика.“ \n34 Ugolini, S., „What do we really know about the long-term evolution of central banking? Evidence from the past, \ninsights for the present”, Norges Bank’s bicentenary project WP 15/2011, Oslo, 2011. стр. 23. (преузето са: \nhttp://www.norges-bank.no/en/about/published/publications/working-papers \n/2011/wp-201115, \nдатум \nприступа:  13.5.2012. године). \n \nДа би смо испунили зацртани циљ, овај дио рада подјељен је у двије цјелине. Прва \nсе бави уређењем монетарних власти крајем 2010, док се друга бави анализом ефеката \nњиховог рада у протеклих 10-ак година по већем броју критеријума. \nДа бисмо успоставили једнообразан метод анализе уређења монетарних власти  \nфокусираћемо се на четири типа независности која се најчешће помињу у литератури \n(независност при избору циља, избора инструмената за вођење монетарне политике, \nперсоналну и финансијску независност). О њима ћемо судити ослањајући се на анализу \nправне реулативе (закона о централним банкама), мада ће нам и други дио, кроз резултате \nњиховог рада, дати представу  о стварном нивоу независности.  \nЧетири типа независности, ако их схватимо имало шире, практично обухватају сва \nбитна питања везана за функционисање монетарних власти. Тако кроз независност циља \nсазнајемо шта је и ко одређује циљ центалне банке, анализа независности при избору \nмонетарних инструмената нас упућује на начин на које монетарна власт намјерава да \nпостигне зацртане циљеве, персонална независност, схваћена нешто шире обухвата и  \nодносе са околином али и анализу организационе структуру која треба да обезбједи \nнезависност монетарних власти од утицаја из вана итд. \n \n2.1. Институционални оквир Централне банке Босне и Херцеговине \n \nУређење монетарног система Босне и Херцеговине какво постоји данас је настало \nпод доминантним утицајем ММФ-а који је био савјетник за монетарна питања још у току \nмировних преговора у Дејтону, да би након тога дао приједлог Закона о Централној банци \nкоји је уз пар мањих измјена на снази и данас, па чак је и Гувернер ЦББХ у првих шест \nгодина био странац именован од стране ММФ-а. \nТако Централна банка БиХ какву данас познајемо постоји од 1997. године и по \nпринципима функционисања дијаметрално се разликује од претходних искустава БиХ на \nовом пољу, бар од времена након Другог свјетског рата.  \nКао што смо рекли оснивање ЦББХ је предвиђено Дејтонским мировном \nспоразумом (члану VII) који гласи:  \n\"Постојаће Централна банке Босне и Херцеговине која ће бити једина одговорна \nза издавање новца и монетарну политику у цијелој Босни и Херцеговини. Надлежности \nЦентралне банке одређиваће Парламентарна скупштина. Међутим у првих шест година \nод ступања на снагу овог устава, Централна банка неће моћи давати кредите \nштампањем новца и у том погледу ће функционисати као currency board, послије тога \nПарламентарна скупштина може ту надлежност дати Централној банци….” \nДакле, овај споразум није предвидио само оснивање ЦББХ већ је и  експлицитно \nодредио да начин њеног функционисања у првих шест година буде монетарни одбор. \nНакон истека овог периода парламент БиХ је, по споразуму, могао одлучити о промјени \nмодела функционисања ЦББХ.  \nУ складу са тим Парламент БиХ је 1997. године донио Закон о ЦББХ у којем су \nпрецизирана питања која се тичу функционисања Централне банке БиХ. Овај закон је, као \nшто смо рекли мијењан и допуњаван некoлико35 пута у складу са накнадним \nпроширивањем функција (функција у платном промету, Централни регистар кредита, \nспрјечавање прања новца, координатор ентитетских агенција за банкарство итд.). Ипак, \nдио који се односи на монетарни одбор није мијењан иако је Парламент БиХ имао \nмогућност да и тај дио промијени већ седме године након увођења. То говори у прилог \nставу да су власти БиХ задовољне начином функционисања ЦББХ (укључујући и режим \nдевизног курса) тј. резултатима њеног рада или да бар из њихове перспективе не постоји \nадекватна алтернатива.   \n \n1.7.1. \nЦиљеви ЦББХ \n \nЦентрална банка БиХ има врло занимљиво постављене циљеве. О њима сама Банке \nкаже, између осталог, сљедеће:  \n„Основни циљеви и задаци Централне банке су утврђени законом сагласно Општем \nоквирном споразуму за мир у БиХ. Централна банка Босне и Херцеговине одржава \nмонетарну стабилност у складу са \"currency board\" аранжманом (1КМ : 0,51129 ЕURO), \nшто значи да издаје домаћу валуту уз пуно покриће у слободним конвертибилним \nдевизним средствима по фиксном курсу 1КМ : 0.51129 ЕURO. Централна банка дефинише \nи контролише провођење монетарне политике Босне и Херцеговине. Централна банка \nуправља службеним девизним резервама оствареним издавањем домаће валуте. \n                                                             \n35 Закључно са 31.12. 2010. учињене су шест допуна Закона о ЦББХ.  \nЦентрална банка помаже и одржава одговарајуће платне и обрачунске системе. Такође \nкоординирање дјелатности агенција за банкарство бх. ентитета, обје су надлежне за \nиздавање дозвола за рад и супервизију банака36.” \nИз претходног се могу уочити чак три занимљиве ствари. Прво, можемо \nпримијетити да творац ових циљева на одређен начин изједначава цјеновну стабилност са \nсистемом монетарног одбора или да пак очување монетарног одбора поставља за циљ \nравноправан цјеновној стабилности. Касније ћемо показати да, иако искуство говори \nдрукчије, теорија сугерише да монетарни одбор и цијенова стабилност не морају увијек да \nиду руку под руку. Друга битна ствар коју треба примијетити је да независност Централне \nбанке постоји само у односу на трећа лица, тј. нико без промјене Закона не може \nнаметнути ЦББХ било који други циљ. Међутим, дефинисање овог питања на овај начин \n(кроз укључивање одржавања система монетарног одбора као равноправног циља) \nнеутралише могућност чак и руководству ЦББХ да само бира циљеве. Тиме се значајно \nподиже повјерење јавности у саму Банку. Трећа занимљива ствар је да се банци не \nприписује било каква одговорност за постизање било каквих других општих економских \nциљева као што су привредни раст, запосленост, спољнотрговинска равнотежа и слично, \nчак и када достизање ових циљева не би било у супротности са правилима функционисања \nмонетарног одбора, што је на фону либералног става како монетарна политика дугорочно \nне може да остави никаквог ефекта на реалне варијабле већ само може да изазове \nинфлацију.  \n \n2.1.2. Инструменти монетарне политике које користи ЦББХ \n \nИ инструменти монетарне политике су дефинисани у самом Закону мада не увијек \nексплицитно. Тако се дисконтни шалтер експлицитно искључује као могући инструмент \nмонетарне политике37 ЦББХ, баш као и операције на отвореном тржишту38. \nСа друге стране Закон намјењује39 обавезним резервама улогу  јединог инструмента \nмонетарне политике ЦББХ. Међутим, одмах овдје желимо да на кратко изађемо из анализе \n                                                             \n36 ЦББХ, преузето са: http://www.cbbh.ba/index.php?id=13&lang=sr, датум увида: 25.10.2010. \n37 Закон о ЦББХ, члан 1, став 1 и члан 67, став 1, Службени гласник БиХ 76/06. \n38 Закон о ЦББХ, члан 37, анешто индиректније у члану 31, Службени гласник БиХ 76/06. \n39 Закон о ЦББХ, члан 36, став г, Службени гласник БиХ 76/06. \nзаконског оквира и подсјетимо да је стварна могућност ЦББХ да користи и овај \nинструмент практично незнатна будући да комерцијалне банке у БиХ држе код ЦББХ два \nпута више средства него што су дужне по основу обавезних резерви40. Оне ово чине због \nтога што немају довољно квалитетних клијената којима би одобриле кредите док са друге \nстране од централне банке добијају (минималну) камату на депонована средства. Због тога \nповећање или смањење стопе обавезних резерви не би значајније утицало на новчану масу \nвећ само на прерасподјелу између обавезних резерви и вишка резерви.  \nПосебно је занимљиво да ЦББХ није диференцирала обавезне резерве према \nвалутној структури, док је диференцирање по рочној структуру извршено као антикризна \nмјера у току 2009. Ово је штета јер би на тај начин овај инструмент добио већу \nупотребљивост у постизању различитог третмана штедње у домаћој и страним валутама. \nНа тај начин би се могла подстицати штења у домаћој валути и, бар донекле, \nконтролисати (стерилисати) утицај дотока девиза кроз банкарски систем. Наиме, стране \n„мајке“ банке су пласирале значајан дио средстава у домаће „кћерке„ банке путем \nполагања депозита код њих.  \nЦББХ никада није увела ни граничне обавезне резерве као инструмент монетарне \nполитике, мада то не би било у супротности са системом валутног одбора, као ни обавезна \nдевизна потраживања.  \nЦББХ никада није размишљала ни о промјенама Закона које би јој омогућиле да \nразмишља о потенцијалној монетаризацији слободних девизних резерви о којима смо већ \nговорили. У теорији се каже како монетарне власти у систему монетарног одбора али са \nзнатним вишком девизних резерви (које су створене као својеврсни „амортизер“ у случају \nкризе) имају простора да одобравају кредите и да при томе не наруше основна три \nпринципа монетарног одбора. Додајмо свему овоме да регулацију банкарског система у \nБиХ врше ентитетске агенције за банкарство у чијој надлежности је да прате адекватност \nкапитала, укључујући и дефинисање класификације кредита и издвајања за доспјеле и \nненаплативе кредите, па стичемо слику колико је ЦББХ крајем 2010. беспомоћна да \nзначајније реагује на спољне и унутрашње шокове. \nКолико су ЦББХ везане руке можда најбоље говори чињеница да је улогу значајног \nсредства у условима притиска на девизне резерве додијелила забрани обављања \n                                                             \n40 ЦББХ, Билтен  4-2011, табела бр. 23, Сарајево, 2012.  \nтрансакција у страној валути на територији БиХ41 која је практично проведена кроз \nентитетске Законе о девизном пословању. \nНи овдје се наравно не ради о инструменту монетарне политике већ мјери која, \nдодуше, може дати одређене ефекте на краћи рок тиме што приморава све секторе \nекономије да штедњу у страној валути претварају у домаћу валуту када желе да обаве \nодређене трансакције унутар земље. \nТреба нагласити да постоје одређене разлике међу монетарним властима у систему \nвалутног одбора које се тичу начина на који је могуће продати или купити девизе од \nмонетарних власти. Тако је нпр. ЦБ Естоније користила (до краја 2010. када је ова земља \nприступила ЕМУ), тзв. „валутни прозор“ где је било могуће успоставити директан контакт \nса монетарним властима. С друге стране ЦББХ је изградила систем у којем девизе купује \nили продаје искључиво комерцијалним банкама, преко којих и друга правна и физичка \nлица могу вршити валутне конверзије. \nИз претходног можемо закључити да избором законодаваца у БиХ ЦББХ не \nпосједује инструменте за вођење активне монетарне политике. \n \n2.1.3.  Покриће новчане масе девизним резервама \n \nИако систем монетарног одбора зацртава основни начин функционисања \nмонетарних власти, свака Централна банка која функционише по овом принципу има \nодређене специфичности. У теорији најважније разлике међу монетарним властима које \nфункционишу по принципима монетарног одбора се тичу процента девизног покрића за \nмонетарну пасиву и начина на који лица заинтересована за купопродају девиза ступају у \nконтакт са монетарним властима (индиректно или директно). Што се тиче девизног \nпокрића за монетарну пасиву ту можемо говорити о три типа монетарних власти: \nа) Покриће мање од 100% какво је некада користила Аргентина се сматра квази-\nвалутним одбором јер не задовољава три основна принципа „пунокрвног“ валутног \nодбора; \n                                                             \n41 Ово јој је омогућено у складу са Законом о ЦББХ (Службени гласник БиХ 76/06), члан 48, став 2, који \nгласи: „Централна банка или други ауторитети неће постављати ограничења на плаћања и међународне \nтрансакције, осим ако Централна банка не одлучи да су таква ограничења потребна за извршење обавеза \nБосне и Херцеговине, у сладу са међународним законом. О свим овим питањима Управно вијеће трба \nдонијети једногласну одлуку.“ \nб) Покриће равно 100% је неоспорни валутни одбор, али је оваква ситуација ријетка \nу пракси, између осталог и зато што све централне банке желе да имају одређене резерве \nкао покриће за ризике повезане са инвестирањем девизних резерви; \nв) Банке са покрићем већим  од 100% монетарне пасиве. У овом случају централне \nбанке имају потпуно покриће за монетарну пасиву, ризике повезане са инвестирањем \nдевизних резерви и одређен вишак. Ово посљедње је најчешћа категорија и у њу спада и \nЦББХ са Законским захтјевом за 105% покриће42 што се може видјети из табеле бр. 6. \nТабела бр. 6.   \nДевизне резерве и монетарна пасива ЦББХ \nГодина: \nНето \nдевизне \nрезерве43 \nМонетарна \nпасива44 \nГотовина у \nоптицају \nОмјер девизних \nрезерви и \nмонетарне \nпасиве \nОмјер \nдевиз. рез и \nготовине \n1997. \n144,1 \n160,3 \n114,6 \n0,90 \n1,26 \n1998. \n283,3 \n253,9 \n167,5 \n1,12 \n1,69 \n1999. \n866,9 \n836,7 \n538,4 \n1,04 \n1,61 \n2000. \n1027,3 \n973,2 \n695,9 \n1,06 \n1,48 \n2001. \n2708,4 \n2591,6 \n1,806,0 \n1,05 \n1,50 \n2002. \n2482,9 \n2345,2 \n1,868,7 \n1,06 \n1,33 \n2003. \n2791,9 \n2627,7 \n1,721,9 \n1,06 \n1,62 \n2004. \n3478,0 \n3303,6 \n1,817,4 \n1,05 \n1,91 \n2005. \n4223,5 \n4010,1 \n1,907,2 \n1,05 \n2,21 \n2006. \n5450,7 \n5182,6 \n2,154,2 \n1,05 \n2,53 \n2007. \n6697,6 \n6303,9 \n2,439,7 \n1,06 \n2,75 \n2008. \n6294,8 \n5727,5 \n2,552,4 \n1,10 \n2,47 \n2009. \n6211,2 \n5705,5 \n2,267,7 \n1,09 \n2,74 \n2010. \n6456,3 \n5969,6 \n2,497,5 \n1,08 \n2,59 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 2-2011, табеле бр. 10 и 33, Сарајево, 2011. \nИз претходне табеле се види да ЦББХ има преко 100% девизног покрића монетарне \nпасиве, тј, условно говорећи, вишак девизних резерви (назван нето слободне девизне \nрезерве). Међутим треба имати на уму да поред 100% покрића за монетарну пасиву (што \nзахтијева валутни одбор), свака банка мора имати и дио средстава која служе за \nпокривање потенцијалних губитака које централна банка евентуално направи при \nуправљању девизним резервама (такви губитке је ЦББХ убиљежила у 2010. и 2011). У том \nсмислу покриће преко 100% је неопходно како тај евентуални губитак не би довео у \nпитање принципе валутног одбора.  \n                                                             \n42 Члан 27 став а, Закона о ЦББХ, Службени гласник БиХ, 76/06. \n43 Нето девизне резерве предствљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. \n44 Монетарну пасиву ЦББХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних \nвласти. \nНачин на који ЦББХ ствара ове резерве за евентуалне губитке је једноставан. Он \nнастаје издвајањем из прихода које остварује упрваљајући девизним резервама земље. \nГодишњи приход који је ЦББХ остваривала по тој основи износио је прије избијања \nсвјетске економске кризе преко 200 милиона КМ. Од избијања свјетске економске кризе \nпао је на око 100 милиона КМ годишње, а захваљујући паду пасивних каматних стопа код \nинституција код којих је ЦББХ до сада чувала девизне резерве. \nИз тих средстава је издржавано особље банке (у задњих пар година око 35 милиона \nКМ годишње), исплаћиване су минималне камате на депозите комерцијалних банака код \nЦББХ, дио средстава је пребациван трезору45 БиХ док је дио добити задржаван да би \nпојача капитал банке. Тај задржани дио заправо није тако мали јер је довео до стварања \nслободних девизних резерви које су на свом врхунцу (2008. године) износиле 567,3 \nмилиона КМ. Захваљујући томе је и капитал ЦББХ досегао 50046 милиона КМ.  \n \n2.1.4. Персонална независност \n \nВелики дио Закона је посвећен управо обезбјеђивању персоналне независности \nЦББХ. Она се штити уопштеним одредбама као што је; \n„Самосталност Централне банке биће поштована и нико не може бесправно \nтражити да се утиче на било којег члана тијела Централне банке које доноси одлуке у \nизвршавању његових дужности према Централној банци нити да се мијеша у дјелатност \nЦентралне банке47“, али и врло конкретним одредбама као што су оне које се односе на \nизбор, разрјешење, изузеће од одговорности и сукоб интереса у Банци. \nТако чланове Управног вијећа ЦББХ (које је највише управно тијело ЦББХ) и \nГувернера бира Предсједништво БиХ као највиши државни орган и то на период од шест \nгодина48 што је дуже од једног изборног циклуса. Такође је прецизирано да чланови \nУправног вијећа не могу бити смјењени49 осим у четири тачно дефинисана случаја и да \n                                                             \n45 Овај износ се значајно мијењао током времена. Највеће пребацивање средстава Трезору се одиграло 2008. \nгодине када им је ЦББХ пребацила 119,7 милиона КМ (извор: Годишњи извјештај ЦББХ за 2008, Сарајево, \n2009, стр. 7).  \n46 ЦББХ, Билтен 4-2010, табела бр. 10, Сарајево, 2011. \n47 Закон о ЦББХ, члан 3, Службени гласник БиХ 76/06. \n48 Закон о ЦББХ, члан 8, став 4, Службени гласник БиХ 76/06. \n49 Закон о ЦББХ, члан 11, Службени гласник БиХ 76/06. \n \nпосједују имунитет који може да уклони само Парламентарна скупштина БиХ. \nПерсонална независност се појачава и члановима 21. и 23. којима се управи и особљу \nЦББХ забрањује да обављају неко друго запослење или примају кредит од било кога \nдругог осим од Централне банке. \n \n2.1.5. Искуства са монетарним одбором у БиХ у протеклих тринаест година (у \nпериоду 1997 – 2010. године ) \n \nУ овом дијелу ћемо да изложимо искуства резидената са монетарним системом  \nБиХ од увођења валутног одбора. Ова анализа ће добити посебну тежину након што \nупоредимо искуства у све три земље. Ипак, није једноставно говорити о резултатима било \nког монетарног система, будући да је неопходно обухватити и оно што је очито и \nостварено због чега доминантно обликује субјективни утисак јавности о монетарном \nсистему, али и све оне друге трендове и посљедице које уочава само стручна анализа која \nима у виду дужу временску перспективу или чак укључује и неостварене али присутне \nшансе и пријетње. Осим тога, на неке варијабле монетарна кретања имају само дјелимичан \nили индиректан утицај па је доношење закључака на основу њиховог посматрања само \nдјелимично утемељено.  \nДа би наша анализа била што објективнија опредијелили смо се за широк дијапазон \nкритеријума који ће нам дати темељну слику резултата примјењених монетарних система. \nТако наши критеријуми обухватају: \n1.) Цјеновну стабилност \n2.) Стабилност девизног курса \n3.) Кретање реалног девизног курса \n4.) Утицај монетарног система на фискалну дисциплину \n5.) Утицај изабраног режима девизног курса на финансијску стабилност у земљи \n6.) Подложност шпекулативим ударима  \n7. )Кретање домаће штедње \n8.) Капитализованост банкарског сектора \n9.) Девизне резерве, инфлација и неликвидност (политика стерилизације) \n10.) Искуства са кризом 2008.  \n \nНаравно, имамо на уму да између већег броја ових критеријума постоје блиске \nмеђусобне везе због чега им је резултате тешко „хируршки“ одвојити. \n \n2.1.5.1. Цјеновна стабилност и стабилност девизног курса \n \nМонетарни одбор ужива широку подршку у БиХ, углавном, због тога што је у \nкратком року показао способност стварања и оджавања цјеновне стабилности и \nстабилности девизног курса. Иако се ради о два одвојена ефекта, њих јавност у БиХ \nпосматра заједно будући да је моментално по увођењу овог система (што је укључивало \nфиксирање девизног курса) дошло до стабилизације цијена и тај период траје до данас. \nКонкретни подаци о кретању стопе инфлације су дати у табели бр. 7. \nТабела бр. 7.   \nСтопа инфлације у БиХ у периоду 2000 – 2010. године \nГод.: \n2000. \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nПросј. \nИПЦ \n4,8 \n3,1 \n0,4 \n0,6 \n0,4 \n3,8 \n6,1 \n1,5 \n7,4 \n-0,4 \n2,1 \n2,7 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2010, табела бр. 5, Сарајево, 2011.  \n \nПросјечна стопа инфлације од 2.7% годишње у протеклој деценији сврстава БиХ у \nгрупу привилегованих земаља са високом цјеновном стабилношћу и говори врло похвално \nо монетарном систему БиХ. \nШто се тиче стабилности девизног курса нећемо дати посебну табелу будући да \nсмо још у табели бр. 2. показали да је он од 1998. непромјењив спрам евра, што је једна од \nосновних карактеристика оваквог монетарног одбора. \n \n2.1.5.2. Кретање реалног девизног курса \n \nКао што смо у уводном дијелу показали теорија сугерише да је битно кретање \nмултилатералног (ефективног) реалног девизног курса, док је кретање било ког \nбилатералног реалног девизног курса од мање50 важности. Ми ћемо овдје приказати \n                                                             \n50Ипак треба примијетити да ако једној земљи нека валутна област представља доминантног трговинског \nпартнера (као што БиХ, Србији и Хрватској домимантног партнера представљају земље ЕМУ и земље које \nсу своје валуте везале за евро, онда и такав билатерални реални курс може бити од велике важности. \nкретање мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса (табела бр. 8). Одмах на \nпочетку је битно примијетити да ниска просјечна стопа инфлације у земљи у посматраном \nпериоду, сугерише да акумулирана разлика у инфлацијама између БиХ и главних \nтрговинских партнера не би требала бити изражена. Штавише да би за БиХ реалније било \nда је дошло до депресијације реалног девизног курса.  \nТабела бр. 8.   \nКретање РЕЕР 2051 \nГодина: \nРEEР 20 (2005. = 100) \n2002. \n98,93 \n2003. \n98,50 \n2004. \n100,10 \n2005. \n99,98 \n2006. \n97,88 \n2007. \n100,44 \n2008. \n99,09 \n2009. \n98,41 \n2010. \n99,94 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из  Билтена 4-2010, табела бр. 50, Сарајево, 2011. \n \nПретходна табела потврђује оваква очекивања будући да се из ње види да је \nмултилатерални (ефективни) реални девизни курс од тренутка када је ЦББХ почела да га \nизрачунава и објављује био врло стабилан. \n \n \n2.1.5.3. Утицај монетарног система на фискалну дисциплину \n \nСистем монетарног одбора је, у оквиру својих могућности, максимално извео \nдржаву на чистац када се ради о буџетском дефициту и начину његовог финансирања. \nТако држава нема могућност добијања кредита од централне банке, па нема ни могућност \nда финансира буџетски дефицит из примарне емисије. Поред тога немогућност да државне \nХоВ послуже другим субјектима као колатерал за добијање кредита је онемогући чак и \nиндиректно финансирање буџетског дефицита. Тако је држави практично ускраћена \nмогућност наплате прикривеног „инфлаторног“ пореза. Умјесто тога држава је приморана \n                                                             \n51 Ради се о истих 20 земаља које смо навели у фусноти бр. 4 приликом објашњења значења НЕЕР-а 20  \nЦББХ датог  у табели бр. 1.  \nда евентуалне буџетске дефиците покрива задуживањем по комерцијалним условима. С \nобзиром на релативно низак кредитни рејтинг БиХ ово представаља озбиљно фискално \nограничење.  \nКретање буџетског суфицита/дефицита власти  БиХ у периоду 200352-2010. године \nдато је у табели бр. 9. \nТабела бр. 9.   \nВладине53 финансије у БиХ \nГодина: \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nБуџетски \nсуфицит/дефицит \nопште Владе БиХ (у \nмил. КМ)  \n102,6 \n253,9 \n410,8 \n550,9 \n258,1 \n-539,3 \n-1.070 \n-611,9 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 2-2011, табела бр. 40, Сарајево, 2011. \n \nКао што се види буџетски суфицит/дефицит власти у БиХ постоји, али ниједну КМ \nвласти БиХ не дугују ЦББХ, а и у вријеме када је земља биљежила буџетски суфицит \nспољни дуг земље се смањивао. Разлоге за промјену из суфицита у дефицит општег \nсектора Владе БиХ од 2008. године ћемо посебно обрадити у трећем дијелу овог рада. \n \n \n \n2.1.5.4. Утицај изабраног режима девизног курса на финансијску стабилност у \nземљи \n \nВеза \nкурса \nи \nстабилности \nфинансијског \nсистема \nполази \nод \nвалутне \n(не)усклађености активе и пасиве банака и утицаја који би промјена девизног курса могла \nда има због тога.  \nНаиме, приватизација банкарског сектора БиХ изведена је на начин да се исти по \nњеном окончању нашао у доминантно страном власништву што је поред позитивних \nефеката створило и одређене околности које би се могле негативно одразити на \n                                                             \n52 Период посматрања почиње од 2003. године јер је ЦББХ тек од ове године почела да публикује овај \nподатак. \n53 У Владине финансије, према методологији ЦББХ кориштеној у табели бр. 40, Билтена 2-2011, спадају \nбуџети институција БиХ, ентитета (Републике Спске и ФБиХ) и дистрикта Брчко.  \nфинансијску стабилност земље и њен дугорочан развој поготово ако се период економске \nнестабилности настави.  \nКонкретније, нека54 истраживања показују да су банке у власништву државе \nсклоније да се понашају контрациклично (повећавајући понуду кредита у периодима \nкризе, а ограничавајући раст недепозитних извора у периодима просперитета), док се \nбанке у приватном власништву понашају проциклично.  \nОсим тога различита емпиријска истраживања показују да постоји разлика у \nпонашању приватних банака у зависности да ли је ради о домаћем или страном \nвласништву на начин да се банке у страном власништву лакше одлучују за смањење \nпонуде кредите или чак повлачење капитала из земаља са дуготрајним економским \nпроблемима55. \nТако су и у случају БиХ банке у страном власништву биле носиоци брзе кредитне \nекспанзије у периоду релативног просперитета, али нису нашле за сходно (или им није  \nбило довољно економски исплативо) да испрате исту подстицањем домаће штедње. \nУмјесто тога, оне су се значајно ослониле на недепозитне изворе  средстава углавном у \nоблику задуживања у иностранству. То им је наметнуло обавезу да усагласе валутну \nструктуру активе и пасиве, што су оне и учиниле индексирањем кредита − чиме су \nвалутни ризик пребациле на грађане и привреду. Тако је крајем 2010. године, у Републици \nСрпској 89%56 укупне активе валутно осјетљиво (углавном путем индексације обавеза \nклијената на девизни курс, а мањим дијелом директним одобравањем кредита и других \nбанкарских пласмана у страној валути).  Захваљујући томе што су обавезе мање од активе, \nдок капитал није било могуће индексирати, укупна отворена дуга девизна позиција је \n                                                             \n54 Bertay, А.,  Demirgüç-Kunt, А.,  Huizinga, H., „Bank Ownership and Credit over the Business Cycle: Is Lending \nby State Banks Less Procyclical?” The World bank, WBS 6110, Washington D.C, 2012, стр. 15. (преузето са: \nhttp://econ. \nworldbank.org/ \nexternal/default/main?pagePK=64165259 \n&theSitePK=469382&piPK=64165421&menuPK=64166093&entityID=000158349_20120629103609 \nдатум \nприступа: 14. 4. 2012. године). \n55 Cull, R.,  Martínez Pería, M., „Bank Ownership and Lending Patterns during the 2008–2009 Financial Crisis \nEvidence from Latin America and Eastern Europe“, The World bank, WBS 6195, Washington D.C, 2012, стр. 19. \n(преузето са: http://elibrary.worldbank.org/content/workingpaper/ 10.1596/1813-9450-6195, датум приступа: \n12.4.2012. године). \n \n56 Агенција за банкарсво Републике Српске, Извјештај о стању у банкарско  систему Републике Српске за \nпериод 1.1.2010.- 31.12.2010, Бања Лука, 2011, стр. 48.  \n1357%, што се чини значајним али је испод законског максимума од 30%. Међутим, \nзахваљујући фиксном девизном курсу валутни ризик у БиХ се није остварио.  \nОсим тога, битно је нагласити да различита истраживања58 показују да већа \nстабилност девизног курса (као и виши степен финансијске интеграције) позитивно утичу \nна стабилизацију прекограничних банкарских позајмица између мајки–банака из \nразвијених земаља Европе и банака–кћери из мање развијених земаља ЈИ Европе. То у \nодређеној мјери говори у прилог систему валутног одбора и начину на који је изведена \nреформа банкарског сектора у БиХ. \nМеђутим, подаци који не говоре у прилог одржавању стабилности финансијског \nсистема су пораст проблематичних кредита и пад профитабилности банкарског сектора \nБиХ у периоду 2008- 2010. Тако је проценат проблематичних кредита порастао са 3,159% \nна 11,4%, док је профитабилност пала са 4,360% на -5,5%.  \nМеђутим, ови подаци се не могу директно довести у везу са кретањем девизног \nкурса који је остао стабилан. \n \n2.1.5.5. Подложност шпекулативним ударима \n \nЦББХ је успјела да задржи непромијењен номинални девизни курс у реално \nтешким околностима крајем 2008. Додуше, ово је пошло за руком свим европским \nземљама (односно њиховим монетарним властима) које функционишу по принципу \nвалутног одбора (Естонији, Литванији, Бугарској). То се може објаснити и инхерентним \nдекужирањем шпекулативних удара од стране валутног одбора, што је још једна \nпредност овог система.  \nЗашто систем монетарног одбора није подложан шпекулацијама, иако се зна да су \nфиксни режими девизног курса плодно тло за њих? Прије свега систем монетарног одбора \n                                                             \n57 Ibid. \n58 Herrmann, S., Mihaljek, D., „The determinants of cross-border bank flows to emerging markets: New empirical \nevidence on the spread of financial crises”, BOFIT Discussion Papers 3/2011, Helsinki, 2011, стр. 31. (преузето са: \nwww.bis.org/ publ/work315.htm, датум приступа: 23. 5. 2012. године). \n59 Cocozza, E., Colabella, A., Spadafora, F., “The Impact of the Global Crisis on South-Eastern Europe”, IMF, WP \n11/300, \nWashington \nD.C, \n2011, \nстр. \n54. \n(преузето \nса: \nhttp://www.imf.org/ \nexternal/ \npubs/ft/wp/2011/wp11300.pdf, датум приступа: 15.7.2012. године). \n60 Ibid. \nима девизне резерве на нивоу 100% и више монетарне пасиве и ова институција гарантује \nсамо за тај новац. Монетарне власти немају обавезу да интервенишу на девизном тржишту \nкако би одржале курс (за разлику од класичног фиксног курса) тако да се не упуштају у \n„надмудривање“ да ли су девизне резерве довољне. То шпекуланте ограничава на \nкалкулисање да ли је социјални притисак одржавања система монетарног одбора \nпревисок, док је са практичне стране јасно да је девизни курс фиксан све док постоји и \nједна јединица домаће валуте у промету. Шпекулације су у БиХ још теже изводљиве, због \nтога што  није изграђено тржиште финансијских деривата, па шпекуланти не могу да \nкористе сложене механизме шпекулативних удара, већ морају „ићи пешке“. Тако би \nшпекуланти, ако би жељели да изврше притисак на спољну вриједност КМ морали бити у \nстању да у самој земљи прибаве довољне количине домаће валуте коју би онда мијењали \nза девизе које би износили из земље до нивоа када би пад новчане масе изазвао дубоку \nекономску кризу.  Овакве шпекулације у БиХ у протеклом периоду нису забиљежене. \n \n2.1.5.6. Кретање штедње \n \nПосљедица монетарне стабилности је и раст повјерења јавности у монетарне власти \nкоје је дуго било на ниском нивоу као посљедица лоших искустава из претходног периода. \nТиме су створени повољни услови за све даље реформе, што се посебно показало \nприликом реформи финансијског сектора, где је поред приватизације банака, монетарна \nстабилност пресудно утицала на повратак традицији штедње која је била практично \nпрекинута када су штедишама из доба СФРЈ одузета њихова права. О повратку повјерења \nу домаћи банкарски систем и посебно у домаћу валуту говори табела бр. 10. \n \n \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 10.  \nШтедња у БиХ \nГодина: \nШтедња у домаћој валути \n(у мил. КМ) \nШтедња у страној \nвалути (у мил. КМ) \nУкупна штедња \n(у мил. КМ) \n1997. \n188,7 \n1.028,4 \n1.217,1 \n1998. \n194,3 \n1.062,0 \n1.256,3 \n1999. \n658,7 \n1.161,2 \n1.819,9 \n2000. \n903,9 \n1.049,8 \n1.953,7 \n2001. \n1.264,3 \n2.006,4 \n3.270,7 \n2002. \n1.758,5 \n1.965,8 \n3.724,3 \n2003. \n2.274,2 \n2.091,8 \n4.366,0 \n2004. \n2.897,2 \n2.681,2 \n5.578,4 \n2005. \n3.623,4 \n3.252,8 \n6.876,2 \n2006. \n4.800,1 \n3.998,3 \n8.798,4 \n2007. \n6.138,1 \n5.962,7 \n12.100,8 \n2008. \n5.909,6 \n6.028,7 \n11.938,3 \n2009. \n6.217,5 \n5.970,7 \n12.188,2 \n2010. \n6.446,5 \n5.968,5 \n12.525,0 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2010, табела бр. 20, Сарајево, 2011. \n \nКао што се види од увођења система монетарног одбора у БиХ штедња је порасла \nпреко 10 пута. Штедња у домаћој валути је расла и брже, али тај податак ипак није \nдовољно поуздан будући да је прелазак на КМ са других валута које су кориштене у БиХ \nбио постепен и свакако није завршен те 1997. године. Горе изнијети подаци, само \nпрерачунати у релативне величине како би се јасније видио раст повјерења у монетарне \nвласти (кроз валутну структуру штедње) су дати у табели бр. 11. \nТабела бр. 11.    \n \n Валутна структура штедње у БиХ (као % укупне штедње) \nГодина: \n2001. \n2002. \n2003.  2004.  2005.  2006.  2007.  2008.  2009. \n2010.  \nШтедња у КМ \n38,6 \n47,2 \n52 \n52 \n52,7 \n54,6 \n50,7 \n49,5 \n51 \n51,5 \nШтедња у страним \nвалутама \n51,4  \n52,8  \n48 \n48  \n47,3  \n45,4  \n49,3  \n50,5  \n49  \n48,5  \n Извор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4- 2010, табела бр. 20, Сарајево, 2011. \n \nИпак, укупни обим штедње је и даље далеко испод очекиваног нивоа што је посљедица \nдругих фактора (прије свега ниског животног стандарда), који, за разлику од монетарне \nстабилности и приватизације банкарског сектора, нису ишли на руку бржем расту штедње. \n \n \n \n2.1.5.7. Капитализованост банкарског сектора \n \nИзабрани оквир монетарне политике БиХ (валутни одбор)  оставио је трага и у овој \nобласти. Тако је посљедица чињенице да ЦББХ не може давати кредите банкама утицала \nна то да се од банкарског система очекују нешто више стопе адекватности капитала. То се \nпоказало нарочито битним у вријеме кризе, будући да се губици по основу ненаплативих \nкредита покривају из резерви за губитке које су дио властитог капитала банака. Солидну \nкапитализованост банака у БиХ можемо видјети из наредне двије61 табеле. \nАдекватност капитала банака са сједиштем у Републици Српској  приказана је у \nтабели бр. 12. \nТабела бр. 12.  \nАдекватност капитала банака у Републици Српској \n \n31.12.2008. \n31.12.2009. \n31.12.2010 \nАдекватност \nкапитала62 (%)  \n15,7 \n15,77 \n16,9463 \nИзвор: Сачињено на основу података АБРС-а из Извештаја о стању у банкарском систему Републике \nСрпске на 31.12.2010, Бања Лука, март 2011, стр. 35.  \n \nАдекватност капитала банака са сједиштем у ФБиХ приказана је у табели бр. 13. \nТабела бр. 13.  \nАдекватност капитала банака у ФБиХ \n \n31.12.2008. \n31.12.2009. \n31.12.2010 \nАдекватност \nкапитала64 \n16,4 \n16,1 \n16,2 \nИзвор: Сачињено на основу података ФБА из Информација о банкарском систему ФБиХ на 31.12.2010, \nСарајево, фебруар 2011, стр. 29. \n \n                                                             \n61 Надлежност за праћење адекватности капитала банака у БиХ је подјељена по територијалном принципу \nизмеђу двије банкарске агенције (Агенције за банкарство Републике Српске и Федералне банкарске \nагенције), због чега су и ови подаци приказани у одвојеним табелама. \n62 Израчуната као омјер властитог капитала банака спрам ризиком пондерисане активе у складу са \nБезелским споразумом I о минималној капитализованости банака. \n63 У току 2010.  АБРС је измјенила методологију извјештавања тј. ускладила је са Међународним  \nрачуноводственим стандардима (МРС). Уз ову новију методологију коефицијент адекватности капитала је \nпао на 16,19%, али смо ми ради упоредивости података у табелу унијели коефицијент по старој \nметодологији извјештавања \n64 Ibid. \nЗа тумачење података треба знати да је у БиХ на снази споразум Базел I који \nзахтијева од банака у ЗУТ 12% покриће у властитом капиталу за ризиком пондерисану \nактиву. Као што се види, стопа адекватности капитала банака у БиХ је за око 25% већа од \nзаконског минимума. \n \n2.1.5.8. Девизне резерве, инфлација и неликвидност \n(ефикасност стерилизације) \n \nОсновна мана коју теорија приписује монетарном одбору је вођење пасивне \nмонетарне политике која не одговара потребама домаће привреде65. Наиме, у овом \nсистему новчана маса (бар када се ради о нижим новчаним агрегатима) доминантно зависи \nод кретања девизних резерви. Ово је случај и у БиХ која је, како је то објаснио проф. др \nРајко Томаш,: „Избором валутног одбора и евра као резервне валуте одбацила вођење \nмонетарне политике и препустила то, прије свега, Дојч банци, а онда и Европској \nцентралној банци66“.  \nПосљедица овог поступка је да, усљед различите динамике привредних циклуса67 у \nЕУ и БиХ  и чињенице да ЦББХ не води ни политику девизног курса ни политику \nстерилизације68, долази до цикличних смјена кризе девизног курса и кризе девизних \nрезерви у интервалима од свега неколико мјесеци69. Ово доводи до нестабилних услова за \nпословање због чега је БиХ постала жртва „кризе валутне заразе70“.  \nИз свега претходног јасно се види да систем монетарног одбора игнорише \nпостулате класичне монетарне политике какву је препоручивао један од најзначајнијих \nмонетарних економиста XX вијека Милтон Фридман. Подсетимо се, Фридман је сугерисао \nда се здрава монетарна политика заснива на стабилном расту новчане масе у току дужег \n                                                             \n65 Јовановић-Гавриловић, П., „Међународне пословне финансије“, Економски факултет Београд. Београд, \n2000, стр. 145. \n66 Тomaš, R., „Limited Possibilities of Adopting the Economy of Bosnia and Herzegovina to the External Pressures \nof \nthe \nEconomic \nCrisis“, \nActa \neconomica, \nBanja \nLuka, \n2012, \nстр. \n15. \n(преузето \nса: \nhttp://www.actaeconomica.efbl.org/broj17/e-ActaEconomica-broj17-RTomas.pdf, датум приступа: 27.6.2012. \nгодине). \n67 Ibid, стр. 18. \n68 Ibid, стр. 27. \n69 Ibid, стр. 18. \n70 Ibid, стр. 27. \nвременског периода, док се та стабилна стопа раста израчунава на основу свега неколико \nбитних  макроекономских варијабли (Friedman's k-percent rule)71.  \nИпак, док је Фридман овакву политику препоручивао већим и развијенијим \nземљама како би избјегле проблеме инфлације и неликвидности, сама чињеница да земље \nкоје су прихватиле валутни одбор воде пасивну монетарну политику сугерише \nпотенцијално постојање једног од два проблема: \n1. Инфлације у случају да прилив девиза надмашује потребе земље за новцем, \n2. Неликвидности у случају да долази до брзог пада девизних резерви уз одржавање \nпривредне активности на дотадашњем нивоу. \nКако бисмо проверили да ли се овај проблем материјализовао у БиХ у протеклом \nпериоду саставили смо табелу бр. 14. у којој смо представити кретање девизних резерви, \nРБДП-а и инфлације. \nТабела бр. 14. \nКретање девизних резерви, РБДП-а и инфлацје у БиХ у периоду 1999 - 2010. \nГодине \n \nПромјена нето девизних \nрезерви (у % у односу на \nпретходну годину) \nСтопа раста \nРБДП-а \n(у %) \n \nСтопа инфлације \nмјерена ИПЦ \n199972. \n206,0 \n10,0 \n \n2000. \n18,5 \n5,5 \n4,8 \n2001. \n163,6 \n4,5 \n3,1 \n2002. \n-8,3 \n5,5 \n0,4 \n2003. \n12,4 \n3,8 \n0,6 \n2004. \n24,5 \n6,3 \n0,4 \n2005. \n21,4 \n3,9 \n3,8 \n2006. \n29,0 \n6,1 \n6,1 \n2007. \n22,9 \n6,2 \n1,5 \n2008. \n-6,0 \n5,7 \n7,4 \n2009. \n– 1,3 \n-2,9 \n-0,4 \n2010. \n+3,9 \n0,5 \n2,1 \nРаст у \nпосматраном \n \n \n \n                                                             \n71 Ip G, Whitehouse M, \"How Milton Friedman Changed Economics, Policy and Markets\". The Wall Street Journal \n(2006-11-17), \nWashington \nD.C, \n2006. \n(преузето \nса: \nhttp:// \nwww.columbia.edu/~esp2/ \nWSJ%20Whitehouse%20Article.pdf, датум приступа:  7. 6. 2011.  године). \n72 Серија података почиње од 1999. године јер је те године, условно речено, дошло до довршавања увођења \nКМ у платни систем БиХ будући да је до те године Република Српска користила србијански динар као \nсредство плаћања. Тада су и девизне резерве Народне банке Републике Српске пренесене на ЦББХ због чега \nје дошло до брзог раста истих.   \nпериоду \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2003, табела бр. 2, Сарајево, 2004. и Билтена 4-\n2010, табела бр. 2, Сарајево, 2011. \n \nИз претходне табеле је тешко извући недвосмислене закључке. Очито је период, \n1999 – 2007. (осим 2002. године) карактерисао много бржи раст девизних резерви од раста \nРБДП-а, док је у 2008-2010. дошло до кумулативног пада девизних резерви, а раста РБДП-\nа. Ипак, низак ниво инфлације у првом периоду (који можемо видјети у трећој колони) \nдемантује постојање проблема који би се бар (теоретски) могао очекивати, док дефлација \nсамо у једној години (2009.) демантује дубљи проблем неликвидности. Објашњење за прву \nпојаву (недостатак инфлације) се може наћи у запажању БИС-а како отварањем земље \nтрговински дефицит постаје канал који неутралише утицај раста новчане масе на цијене у \nземљи73. С друге стране разлика у расту РБДП-а и пада девизних резерви је тако мала, а \nпериод посматрања тако кратак, да није било за очекивати дубље проблеме неликвидности \nузроковане падом девизних резерви. \nИпак, да не бисмо преко проблема потенцијалне неликвидности тек тако прешли, \nкроз табелу бр. 15. дајемо кретање неких показатеља за БиХ за које теорија сугерише да \nби требали да показују евентуално присуство неликвидности: \nТабела бр. 15.   \nПоказатељи (не)ликвидности у БиХ \n \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nМо \n5.056,6 \n6.229,0 \n5.704,0 \n5.648,0 \n5.899,7 \nМ1 \n5.070,7 \n6.159,8 \n5.995,3 \n5.888,4 \n6.342,9 \nМ2 \n10.032,2 \n12.211,7 \n12.703,7 \n13.003,0 \n13.868,0 \nНезапослених из Анкете \n (000) \n366 \n347 \n272 \n272 \n315 \nРегистрована незапосленост \n(000) \n524 \n515 \n483 \n510 \n522 \nПросјна бруто надница (КМ) \n910 \n994 \n1.163 \n1.223 \n1.250 \nПросјна нето надница (КМ) \n613 \n681 \n785 \n802 \n818 \nАктивне каматне стопе на \nкраткорочне кредите у КМ \nприватним предузећима (%) \n7,66 \n7,03 \n7,42 \n8,10 \n7,84 \nАктивне каматне стопе на \nдугорочне кредите у КМ \nприватним предузећеима (%) \n7,39 \n7,13 \n7,36 \n7,78 \n8,25 \nАктивне каматне стопе на \nкраткорочне кредите у КМ \nстановништву (%) \n9,55 \n10,54 \n9,14 \n9,79 \n9,67 \nАктивне каматне стопе на \nдугорочне кредите у КМ \n9,34 \n9,95 \n10,93 \n8,26 \n9,10 \n                                                             \n73 Рохатински, Ж., Монетарна политика, Излагање на конференцији у Опатији, Опатија, 2008. стр.1. \nстановништву (%) \nИзвор:  Сачињено на основу података АСБХ  из Мjесечних извештаји за децембар 2006, 2007, 2008, 2009. и \n2010, Сарајево, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, те података ЦББХ  из Билтен 4-2010, табела бр. 8, Сарајево, \n2011. \n \nИз табеле се може видјети да је стварно дошло до пада ужих новчаних агрегата  у \n2008. и 2009. и раста незапослености од 2008. на овамо, што би требале бити одлике и \nпосљедице раста неликвидности у земљи. Међутим, кретање каматних стопа и надница \nдемантује претходни закључак како је ово посљедица неликвидности. Тако је кретање \nкаматних стопа било доста промјењиво. У 2008. и 2009. су порасле, али не драматично, \nкаматне стопе пословним субјектима (што одражава велики пораст ненаплативих кредита \nовом сектору, прије него неликвидност банака које имају вишак резерви врло близу нивоу \nобавезних резерви), док су се каматне стопе сектору становништва  кретале и на горе и на \nдоље. Када се ова кретања сумирају долази се до слике према којој су каматне стопе \nстановништву у 2010. за нешто мање од 1% ниже него 2007, док су привреди за нешто \nмање од 1% више него 2007. Да је раст каматних стопа посљедица опште неликвидности \nон би погодио све секторе економије, а не само поједине. Због тога сматрамо да горњи \nподаци показују како није дошло до монетарно изазване неликвидности већ да за \nформирање ланаца неликвидности треба тражити друге узроке у финансијској, реалној, па \nи правној сфери. \n \n2.1.5.9. Искуства са кризом 2008 - 2010. године \n \nПретходно смо разматрали проблем неликвидности који се потенцијално могао \nјавити у БиХ. Међутим, у сврху поређења перформанси монетарних система  три земље, \nжељели смо да размотримо шири круг привредних показатеља како бисмо повезали \nекономске ефекте у земљама са различитим режимима девизног курса. Теорија сугерише \nда би у периодима кризе валутни одбор због своје ригидности (немогућности значајније \nстерилизације, о чему смо већ говорили али и немогућности било какве депресијације), \nмогао имати теже посљедице по привреду БиХ од друга два система који имају одређене \n„вентиле“. Да бисмо одговорили да ли је то тачно, питање посљедица подијелићемо у два \nпод-питања: 1. шта су монетарне власти БиХ предузеле да умање посљедице кризе, 2. како \nсу се кретали неки од основних макроекономских агрегата, што ће нам касније, кроз \nпоређење са друге двије земље, показати и да ли је БиХ заиста била „погођена“ \nригидношћу њеног монетарног система. \nПотези које је ЦББХ предузела да помогне стабилност финансијског система су \nсљедећи. Прво − крајем 2008. године смањила је стопу обавезних резерви са 18% на 14%, \nда би затим диференцирала стопу обавезних резерви по року доспјећа обавеза, након чега \nје за дугорочне обавеза смањила стопу са 14% на 10%. Друго − учествовала је у стварању \n„Бечке иницијативе“ којом су се мајке банке обавезале да неће смањивати своју \nизложеност ка банкама кћерима у БиХ. ЦББХ, за разлику од већине централних банака се \nније обавезала на нарочите уступке (осим већ поменутог смањења стопе обавезних \nрезерви), јер јој то систем валутног одбора није дозвољавао. Ипак, треба знати да је Бечка \nиницијатива настала уз асистенцију ММФ-а и да постоји за све земље у региону.  \nА сада ћемо видјети како су се кретали основни макроекономски агрегати у \nпериоду 2008-2010. године (табела бр. 16.), што ће добити на значају када их упоредимо са \nкретањима у друге двије земље у завршном дијелу рада. \nТабела бр. 16.   \nКретање основних макроекономских агрегата БиХ 2008-2010. године \n \n2008. \n2009. \n2010. \nИнфлација (%) \n7,4 \n-0,4 \n2,1 \nКретање кредита (ланчани индекс) \n100 \n96,9 \n103,4 \nРБДП \n5,7 \n-3 \n0,7 \nИндустријска производња РС \n116,8 \n119 \n105 \nИндустријаска производња ФБиХ \n107,9 \n88,4 \n104,2 \nБрој запослених (Анкета о радној снази) \n890.000 \n859.218 \n842.831 \nТрговински биланс (у мил. КМ) \n-9.432 \n-6.669 \n-6.353 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 2-2011, табела бр. 3, Сарајево, 2011. \n \nКао што се може видјети, долазак свјетске кризе крајем 2008. на ове просторе довео \nје до пада РБДП-а, броја запослених и кредитних пласмана у БиХ у 2009. То је очекивано \nоборило инфлацију, док је раст индустријске производње у Републици Српској посљедица \nприватизације Нафтне индустрије након чега су нови власници покренули производњу у \nдотад неискориштеним, а за БиХ значајним капацитетима. За 2010. би се могло рећи да је \nгодина благог привредног опоравка с тим да је незапосленост наставила расти. \n \n \n \n \n2.1.6. Претходна искуства са монетарним властима у БиХ \n \nВише свјетла на успјех монетарног система БиХ базираног на валутном одбору \nбаца поређење са искуством које је му је претходило.  \nНаиме, Босна и Херцеговина, у модерној историји, све до распада СФРЈ није била \nнезависна држава због чега није имала ни властиту валуту па ни властити монетарни \nсистем. Због тога искуства становништва БиХ са „домаћом“ валутом се вежу за валуте \nОтоманског царства, затим Аустро-Угарског царства и краљевства, те за искустава из доба \nКраљевине Југославије и ФНР Југолавије. Ипак, у сјећању грађана БиХ најдубље и \nнајтрауматичније искуство се веже за период од првих вишестраначких избора у СФРЈ \n(1990. година) до увођења КМ и валутног одбора. То је период галопирајуће инфлације \nнекад заједничког динара, а затим период грађанског рата у којем је БиХ фактички била \nподијељена на три валутна подручија између који није било званичне монетарне сарадње: \nбосанског динара, југословенског динара и хрватске куне. О нестабилности сва три \nвалутна подручја говори и то да је у сваком од њих дошло до значајне валутне \nсупституције у њемачку марку, што опет не чуди знајући околности у којима се све то \nдешавало. \nДа бисмо само укратко дали представу о каквим искуствима резидената БиХ се \nради у периоду прије увођења валутног одбора дали смо табелу бр. 17. која нам говори о \nцјеновној стабилности као основном критеријуму на основу кога се оцјењује успјешност \nсваког монетарног система: \nТабела бр. 17.   \nСтопа(е) инфлације БиХ у периоду 1990 – 1997. године \nГодина \nбосански динар \nДинар \nхрватски динар/ \nкуна \n1990. \n593,18 \n580,4 \nн п \n1991. \n114,00 \n118,1 \n123,0 \n1992. \n73.280,70 \n19.810,2 \n666,5 \n1993. \n44.069,00 \n40 x 10¹³ \n1.517 \n1994. \n780,00 \n3,3 \n97,6 \n1995. \n-16,50 \n78,6 \n2,0 \n1996. \n-22,10 \n94,3 \n3,5 \n1997. \n10,80 \n21,3 \n3,6 \nИзвор: Сачињено на основу података из: Козарић, К., „Модели монетарне политике са освртом на валутни \nодбор \nвалутни \nодбор \nБиХ“, \nЦББХ, \nпреузето \nса: \nhttp://www.cbbh.ba/files/ \nspecijalne_teme_istrazivanja/STI01_07_I%20tema.pdf, (датум увида: 15.3.2011), те података Народне банке \nСрбије из Статистичког билтена за јануар 2005, табела бр. 26, Београд, 2005. и података Хрватске народне \nбанке из Билтена бр. 66, табела Х9, Загреб 2005. \n \nДакле, све до 1994. године може се искључиво говорити о великој цјеновној \nнестабилности у свим дјеловима БиХ (додуше донекле различитог интезитета). \nИпак, након монетарних реформи у тадашњој СР Југославији из 1994, долази до \nпрелијевања те стабилности и у Републику Српску која је тада користила југословенски \nдинар. Нажалост овај период није дуго трајао, јер се висока инфлација враћа већ 1995, али \nје бар период хипер-инфлација окончан.  Дијелови БиХ у којима су кориштени босански \nдинар и хрватска куна од 1995. улазе у период трајне монетарне стабилности. \nАко бисмо требали да сумирамо садашњи институционални оквир ЦББХ могли бисмо рећи \nда се ради о институцији истински посвећеној искључиво једном циљу (монетарној стабилности) \nперсонално и финансијски 74 независној, која је успјела значајно вратити повјерење у монетарне \nвласти ове земље.  \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n74 Закон о ЦББХ, члан 27:  \n„Ако Централна банка оствари  чисти профит у било којој години,  чисти профит распоређује \nУправно вијеће примјењујући сљедећи редослијед приоритета:  \nа. дио чистог профита издваја на рачун генералне резерве Централне банке, тако да износ почетног \nкапитала и генералне резерве буде еквивалентан износу од пет процената укупог износа новчане пасиве \n(како је дефинисано чланом 31. Закона) приказане на рачунима Централне банке за крај те финансијске \nгодине;   \n  \nб. остатак  чистог профита распоређује се тако да 40 процената Управно вијеће распоређује својом \nодлуком за повећање капитала и резерве за генералне резерве Централне банке, а 60 процената Централна \nбанка уплаћује на рачун институције задужене за Буџет Босне и Херцеговине, у периоду од четири мјесеца \nнакон завршетка буџетске године.“, Службени гласник БиХ бр. 76/06. \n \n \n2.2. Институционални оквир Народне банке Србије \n \nПоред неколико битних монетарних реформи у правцу усвајања модерних \nпринципа функционисања централне банке власти у Србији никада нису направиле тако \nдраматичан рез са прошлошћу као што су то учиниле власти Босне и Херцеговине \nувођењем валутног одбора. Због тога су и принципи функционисања монетарних власти и \nискуства резидената Србије значајно различита у односу на сусједне земље. Да бисмо ово \nпоказали прво ћемо прeдставити основне интенције Закона о Народној банци Србије (у \nдаљем тексту Закон), Статута Народне банке Србије (у даљем тексту Статут) у њиховом \nактуелном издању са краја 2010. године  како бисмо видјели правни уквир у којем НБС \nдјелује, те представили искуства грађана и привреде Србије са монетарним системом у \nпериоду 2001 – 2010. \n \n2.2.1. Циљеви НБС \n \nПред Народну банку Србије, бар декларативно, постављена су три хијерархијски \nустројена циља: \n \nПримарни: цјеновна стабилност, \n \nСекундарни \n(не \nдоводећи \nу \nпитање \nпримарни): \nстабилност \nфинансијског система, \n \nТерцијални (не доводећи у питање претходна два): подршка \nекономској политици Владе Републике Србије. \n \nЗа циљеве који су постављени пред НБС се може рећи да су прешироки и \nконтрадикторни при достизању. Превелика ширина постављених циљева се огледа у томе \nшто је сљедећи циљ стабилности финансијског система Народна банка постала и \nрегулаторно тијело за све банке, лизинг куће и осигуравајуће куће које дјелују на подручју \nРепублике Србије. Иако је могуће дати различита објашњења и наводити примјере \nцентралних банака резвијених земаља које такође имају ове функције, остаје чињеница да \nје са овим функцијама НБС је престала да буде чисто монетарна институција. Тиме јој је \nдата могућност да чак и ако не постигне свој основни циљ (цјеновну стабилност), а \nоствари одређене резултате на пољу адекватности капитала и слично, користи ове \nспоредне циљеве као својеврсно покриће за лоше резултате у области која би јој и по \nприроди и по закону морала бити основна. \nПроблем контрадикторности циљева се веже за два питања: да ли је могуће \nистовремено постићи и цјеновну стабилност и стабилност финансијског система, односно \nда ли је могуће постићи и цјеновну стабилност и подржавати економску политику Владе \nСрбије. \nПрва контрадикторност се веже за теорију немогућег тројства која каже како ово \nније могуће. Наиме, Србија је либерализивала токове капитала са иностранством чиме се \nодрекла или аутономне монетарне политике или контроле девизног курса. Међутим, како \nдевизни курс има потенцијално значајан утицај на стабилност финансијског система  (о \nчему ћемо такође више говорити касније) НБС покушава да спријечи претјеране \nфлуктуације истог. Друга контрадикторност се своди на питање да ли НБС може да утиче \nна Владу при доношењу економске политике на начин да економска политика не захтијева \nодрицање од циља цјеновне стабилности. Одговор на ово питање даје члан 72 Закона о \nНБС који каже да Влада, односно министарства, достављају НБС нацрте закона ради \nдобијања мишљења. Овај члан даље не прецизира, али очито да та мишљења нису \nобавезујућа због чега су и први и трећи циљ често контрадикторни. Из претходног \nизвлачимо закључак како НБС нема потпуну независност циља (који би тебала бити \nцјеновна стабилност) будући да увијек мора бар дијелом размишљати и о стабилности \nфинансијског система и што је много горе, о жељама законодавне и извршне власти.   \n \n2.2.2. Инструменти монетарне политике које користи НБС \n \nДа је творац Закона о НБС једноставно написао да ова институција може да \nкористи све инструменте и мјере монетарне политике које нађе за сходно, његова намјера \nби била јаснија. Умјесто тога он се одлучио за набрајање у коме се наводе практично сви \nинструменти и мјере монетарне политике, да би у завршном ставу  чак експлицитно дао за \nправо да НБС утврди и друге инструменте и мјере који нису претходно наведени у Закону. \nИз овога се може извући закључак да Народна банка бар формално има потпуну \nнезависност у одабиру инструмен(а)та за вођење монетарне политике. \n2.2.3. Девизне резерве \n \nЗемље које се одлуче за у потпуности флуктуабилан девизни курс, бар теоретски, \nне морају да посједују девизне резерве којим би интервенисале на девизном тржишту. \nМеђутим, у пракси је ситуација доста друкчија. Посједовање значајних девизних резерви \nпомаже рејтингу земље у изградњи перцепције о сигурној дестинацији за улагања тако да \nвећина иностраних кредитора тражи информацију о односу девизних резерви и спољног \nдуга (посебно краткорочног), девизних резерви и нижих новчаних агрегата и односу увоза \nи девизних резерви. Када се ради о девизном покрићу нижих новчаних агрегата, оно је за \nпосматрани период  приказано у табели бр. 18.  \nТабела бр. 18.  \nПокривеност примарног новца и готовог новца у оптицају девизним \nрезервама \n \nДевизне \nрезерве  \n(у мил. евра) \nДевизне \nрезерве \n(у мил. \nдинара) \nПримарни \nновац \nГотов \nновац у \nоптицају \nПокриће \nпримарног \nновца \nдевизним \nрезервама \nПокриће \nготовине \nу оптицај. \nдевизним \nрезервама \n2001. \n2.420,43 \n144.500 \n58.052 \n25.266 \n2,50 \n5,72 \n2002. \n2.185,84 \n134.462 \n101.908 \n43.719 \n1,32 \n3,08 \n2003. \n2.835,60 \n193.699 \n115.430 \n42.979 \n1,68 \n4,51 \n2004. \n3.103,72 \n244.837 \n147.948 \n45.165 \n1,65 \n5,42 \n2005. \n4.921,30 \n420.770 \n247.808 \n53.650 \n1,70 \n7,84 \n2006. \n9.020,03 \n712.582 \n396.972 \n68.461 \n1,80 \n10,41 \n2007. \n9.634,33 \n763.328 \n439.172 \n77.000 \n1,74 \n9,91 \n2008. \n8.161,84 \n     723.147 \n514.125 \n90.075 \n1,41 \n8,02 \n2009. \n10.600,70 \n1.016.607 \n533.776 \n95.519 \n1,90 \n10,64 \n2010. \n10.001,43 \n1.055.151 \n537.338 \n91.750 \n1,96 \n11,50 \nИзвор:  Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 2, \nБеоград, 2011. \n \nИз табеле се види да је покривеност примарног новца током посматраног периода \nизносила изнад 1,3 (130%), просјечно 177 %, док је на крају посматраног период нарасла \nна близу 200%.  Покривеност готовине у оптицају девизним резервама износила је \nнајмање 300%, просјечно 770% при чему на крају посматраног период расте на преко \n1100%. \nОви релативно високи омјери се могу објаснити са два фактора;  \n1. Девизни курс није у потпуности препуштен односу понуде и тражње због чега \nНБС требају девизне резерве да интервенише на тржишту чији је обим трговања у 2010. \nгодини износио преко 59 милијарди евра75,  \n2. Србија има висок трговински дефицит због чега јој је неопходно да посједује \nвисоке девизне резерве како би у случају краткотрајног прекида прилива девиза економија \nмогла наставити нормално да функционише. \n \n2.2.4. Персонална независност \n \nНасупрот помало нејасном циљу и одрјешеним рукама Народној банци за \nкориштење било ког инструмента монетарне политике, творац закона је очито имао \nснажну жељу да НБС учини персонално независном институцијом. Тако се питањем \nперсоналне независности баве чланови 2, 19, 22, 26, 28 и 86а.  \nВећ у члану бр. 2. став 2 каже се како чланови НБС: „у обављању својих функција \nне примају нити траже упутства од државних органа и организација, као ни од других \nлица. Државни органи и организације,  као ни друга лица,  не могу угрожавати \nсамосталност и независност Народне банке Србије, нити могу вршити утицај на \nНародну банку Србије,  органе Народне банке Србије и чланове ових органа у обављању \nњихових функција.“ \nМеђутим од ове декларативне независности много су битнији чланови 19, 22, 26 и \n28 у којим се дефинише начин избора и разрјешења највиших службеника Народне банке. \nТако члан 19 дефинише да гувернера бира Народна скупштина на приједлог \nпредсједника Републике Србије чиме се кроз подјелу права на именовање између \nпредсједника Републике и Народне скупштине покушава подићи независност гувернера. \nОсим тога у истом члану се дефинише мандат гувернера од шест година што је дуже од \nмандата предсједника76 или посланика у Народној скупштини, а што је опет у складу са \nпрепорукама ЕМИ тј ЕСЦБ-а. \nЧлан 22 дефинише избор Савјета гувернера на начин да је ова одлука у потпуности \nпрепуштена Народној скупштини. Тиме се ствара равнотежа између Народне скупштине и \n                                                             \n75 НБС, Статистички билтен за април 2011, табела бр. 19, Београд, 2011. \n76 Устав Републике Србије, члан 116, Службени галсник Републике Србије бр. 83/06. \nпредсједника Републике будући да је гувернер уједно и предсједник Избршног одбора \nНБС. \nУ члановима 26 и 28 се на доста рестриктиван начин дефинишу услови за смјену \nгувернера Народна банке Србије сводећи их на истек мандата, вољу гувернера и \nразрјешење које је могућа само у пет тачно дефинисаних случајева (ако се накнадно \nутврди да није испуњавао услове за избор на функцију гувернера или да је дао лажну \nизјаву, ако здравствена установа утврди његову радну неспособност, ако буде \nправоснажно осуђен за дијело привредног криминала и ако се утврди да је усљед његовог \nнестручног и несавјесног обављања функције дошло до појаве инфлације. Практично \nједина могућност за коју се власти могу ухватити ако желе смјенити гувернера прије \nистека мандата је неиспуњење циља ниске инфлације, међутим и тада само ако могу \nдоказати да је ова инфлација узокована његовом нестручношћу. \nОви чланови Закона су допуњени и неким члановима Статута (као што је чланом 30 \nкојим се гувернеру и вицегувернерима забрањује да шест мјесеци по истеку дужности \nприхвате посао у некој оф финансијских институција над којима НБС врши надзор). \nЧлан 86а Закона штити руководиоце (садашње и  бивше) НБС од одговорности за \nштету која је настала у обављању послова за Народне банке Србије. \n \n2.2.5. Искуства са монетарним системом Србије у периоду 2001 – 2010. године \n \nКако \nје \nу \nдомену \nмонетарне \nполитике \nпостојао \nодређен \nконтинуитет \nсоцијалистичког система наслијеђеног из доба СФРЈ, опредијелили смо се да размотримо \nискуства резидената Србије са монетарним системом земље након демократских промјена \nкрајем прошлог вијека. Ово је логично с обзиром да се та „нова“ власт на одређен начин \nобавезала да ће и у домену монетарне политике наступати друкчије и одговорније. Осим \nтога, овај период се у великој мјери подудара са периодом који смо разматрали у случају \nБиХ, што је погодно за компарацију и извлачење закључака.  \n \n \n \n \n2.2.5.1. Цјеновна стабилност \n  \nКао што смо претходно показали цјеновна стабилност је према Закону основни циљ \nНародне банке Србије. У којој мјери је НБС успјела да испуни овај циљ у протеклом \nпериоду можемо видјети из табеле бр. 19. \nТабела бр. 19.   \nКретање инфлације у Србији у периоду 2001 – 2010. године \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \n ИПЦ \n40,7 \n14,8 \n7,8 \n13,7 \n17,7 \n6,6 \n11 \n8,6 \n6,6 \n10,3 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за децембар 2007, табела бр. 26, \nБеоград, 2008, те из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 27, Београд, 2011. \n \nСа просјечном стопом инфлације од скоро 14% годишње у посљедних 10 година \nСрбија је далеко од подручија монетарне стабилности. Ипак, ако бисмо из рачунања \nискључили 2001. годину као годину почетног прилагођавања просјечна стопа инфлације \nби се смањила на 10,8%. То и даље сврстава Србију у земље са високом инфлацијом, али \nна доњу границу са које је могуће уз пар година нижих стопа инфације прећи у групу \nекономија са умјереном инфлацијом (од 5 до 10% годишње).  \n \n2.2.5.2. Стабилност девизног курса \n \nИако стабилност девизног курса формално није циљ НБС (тј. чак је формално \nодабран режим контролисаног флуктуирања), она под одређеним околностима утиче на \nбројне битне макроекономске величине (најуочљивији је утицај на инфлацију и \nстабилност финансијског система што ћемо посебно размотрити), али и значајно \nдетерминише утисак шире јавности о стабилности монетарног система (бар у ЗУТ код \nкојих је у прошлости постојала блиска корелација у кретању инфлације и номиналног \nдевизног курса). \nЗбог тога кроз табелу бр. 20. дајемо податке о кретању неколико најважнијих \nноминалних девизних курсева. \n \n \nТабела бр. 20.   \nКретање номиналног девизног курса динар/евро, амерички долар, швајцарски \nфранак \nГодина: \nДинар/евро \nДинар/амерички долар \nДинар/швајцарски \nфранак \n2001. \n59,7055 \n67,6702 \n40,3159 \n2002. \n61,5152 \n58,9848 \n42,3047 \n2003. \n68,3129 \n54,6372 \n43,7847 \n2004. \n78,8850 \n57,9355 \n51,0913 \n2005. \n85,5000 \n72,2189 \n54,9380 \n2006. \n79,0000 \n59,9757 \n49,1569 \n2007. \n79,2362 \n53,7267 \n47,8422 \n2008. \n88,6010 \n62,9000 \n59,4040 \n2009. \n95,8888 \n66,7285 \n64,4631 \n2010. \n105,4982 \n79,2802 \n84,4458 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 21, \nБеоград, 2011. \n \nИз претходне табеле се види да је у појединим кратким периодима курс динара био \nуско везан за евро (нпр. у периодима 2000-2002. и 2006-2007.), али и да је у појединим \nгодинама долазило до значајних промјена курса. \n \n2.2.5.3. Апресијација реалног девизног курса \n \nЗваничне податке о кретању мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса \nдинара већ смо презентовали у табели бр. 3. у облику ланчаног индекса, када смо \nпоредили кретање номиналних и реалних курсева. Ипак, за потребе наше анализе \nадекватније је представљање у облику базичног индекса (између осталог и зато што су \nдруге двије ценралне банке дале податке о овим курсевима у облику базичних индекса), \nшто је учињено у табели бр. 21. Наравно за  базу узимамо почетну годину посматрања.  \n \n \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 21.  \nКретање мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса \nбаза 2000. = 100 \n2000. \n100,00 \n2001. \n130,00 \n2002. \n151,84 \n2003. \n154,73 \n2004. \n152,87 \n2005. \n155,31 \n2006. \n177,37 \n2007. \n194,57 \n2008. \n185,00 \n2009. \n180,80 \n2010. \n175,20 \nНапомена: Вриједност изнад 100 означава апресијацију мултилатералног (ефективног) реалног девизног \nкурса, а испод 100 депресијацију истог. \nИзвор: Властита калкулација на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за јануар 2010, \nтабела бр. 21, Београд, 2010. \n \nКао што се види реални мултилатерални (ефективни) курс динара је, ако гледамо \nцијели период, снажно апресирао. Међутим, та апресијација није била линеарна. Тако је \nдо највеће апресијације дошло у прве двије године посматраног периода. Међутим, након \nшто се НБС у 2003. одлучила за промјену оквира монетарне политике (у правцу пузајућег \nкурса) реални мултилатерални (ефективни) курс је сљедеће три године, очекивано, био \nстабилан. Ипак, нова промјена оквира монетарне политике у 2006. (у праву таргетирања \nинфлације уз напуштање курса као инструмента за постизање платно-билансних циљева) \nје довела до новог таласа апресијације. На крају, у задње три године посматраног периода, \nзахваљујући снажној депресијацији номиналног курса спрам евра, долази до лагане \nдепресијације и реалног курса. Ипак, у збиру, апресијација мултилатералног (ефективног) \nкурса динара од  75% је свакако значајна. \n \n2.2.5.4. Фискална дисциплина и монетарне власти \n \nУ теорији се често наводи како је најчешћи узрок инфлације у ЗУТ монетаризација \nбуџетског дефицита. Ова лоша пракса, добро позната и на овим просторима, била је мета \nбројних критика. Због тога се поставља питање да ли је у протеклом, посматраном, \nпериоду напокон искоријењена. Одговор на то питање ћемо покушати да нађемо на више \nначина: \n1. Користећи податке из Биланса стања НБС утврдићемо колико је средстава ова \nинституција позајмила држави и како се тај дуг кретао.  \n2. Упоредићемо кретање државног дуга НБС израженог у еврима са кретањем \nинфлације у земљи. \n3. Размотрићемо податке о кретању базичне77 инфлације која на одређен начин \nсводи инфлацију на монетарни феномен отклањајући битне узроке који долазе из реалног \nсектора. \nКретање дуга Републике Србије ка Народној банци приказано је помоћу графика \nбр. 2. \nГрафик бр. 2.  \n \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 2, \nБеоград, 2011. \n \nИз претходног се може видјети да је позамљивање државе од НБС на самом \nпочетку посматраног периода брзо расло, да би затим пар година стагнирало, а од 2005. \nгодине је у сталном паду. Из тога би се могло закључити да се НБС више не користи као \nизвор средства за покривање буџетског дефицита. То се види и из табеле бр. 22. у којој је \n                                                             \n77  До 2007. базна инфлација је искључивала административно  контролисане цијене и цијене \nпољопривредних производа, док се од 2007. искључују и цијене нафтних деривата. \n2001\n2003\n2005\n2007\n2009\nКредити држави\n0\n5\n10\n15\n20\n25\nКретање дуга Р. Србије ка НБС\n (у милијардама дин.)\nКредити држави\nдуг Републике Србије ка НБ Србије изражен у еврима, а његова динамика приказана \nупоредо са кретањем инфлације у земљи. \n \nТабела бр. 22.  \nКредити државе код НБС и стопа инфлације \nГодина \nКредити држави у милионима евра78 \nСтопа инфлације \n2001. \n270,75 \n40,7 \n2002. \n370,73 \n14,8 \n2003. \n289,30 \n7,8 \n2004. \n284,00 \n13,7 \n2005. \n193,10 \n17,7 \n2006. \n208,20 \n6,6 \n2007. \n136,45 \n11,0 \n2008. \n123,17 \n8,6 \n2009. \n117,85 \n6,6 \n2010. \n12,50 \n10,3 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билатена за  април 2011, табела бр. 2, \nБеоград, 2011. \n \n \nШта више, из табеле бисмо могли закључити да овај дуг у посматраном периоду \nније ни био нарочито значајан узрочник инфлације. Тако је у 2002. овај дуг порастао чак \n37%, али се инфлација значајно смањила. У осталом дијелу периода дуг се континуирано \nсмањује, а инфлација има властиту динамику, очито вођењу неким другим разлозима. На \nкрају, и резултати примијене регресионе анализе потврђују закључак о маргиналном \nутицају овог дуга на инфлацију. Тако израчунати79 коефицијент просте линеарне \nкорелације износи 0,338, а коефицијент детерминације 0,114.  \nС друге стране, кретање базичне инфлације и њен просјечан ниво од чак 8,1% у \nпосматраној деценији (табела бр. 23.) показују да су монетарне власти Србије својим \nчињењем или нечињењем несумњиво утицале на стварање високих стопа инфлације у \nземљи.   \nТабела бр. 23. \nКретање базичне инфлације у Србији \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nБазична \n20,5 \n4,4 \n6,1 \n11 \n14,5 \n5,9 \n7,9 \n10,8 \n3,6 \n8,6 \n                                                             \n78 Кредите држави смо морали изразити у еврима по тада важећем девизном курсу како би се избјегло да \nимамо исту величину на обје старне израчунате корелације. \n79 За израчунавање смо користили IBM-ов програм SPSS Statistics 19. \nинфлација   \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за јули 2007, табела бр. 26, \nБеоград, 2007. и из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 27, Београд, 2011. \n \nИпак, битно је нагласити да претходна анализа показује да узрочнике инфлације \nвише не треба тражити у штампању новца без покрића ради покривања буџетског \nдефицита. \n \n2.2.5.5. Курс и стабилност финансијског система \n \nОвдје се на кратко морамо вратити на објашњење начина транзиције финансијског \nсистема Србије како бисмо објаснили околности које су довеле до појаве значајнијег \nутицаја девизног курса на стабилност самог система. Наиме, након промјене власти 2000. \nгодине нове власти су затекле потиснути, доминантно државни, банкарски сектор који је \nчинио основу80 финансијског система. Донекле слушајући упозорења неких од \nеминентнијих представника академске заједнице81 да се транзицији банкарског система \nмора прићи пажљиво водећи рачуна о специфичности истог (вриједност банака зависи од \nздравља реалног сектора коме су банке пласирале кредите), власти Србије су, реформу \nбанкарског система започеле нешто касније и  проводиле нешто дуже него власти у \nвећини ЗУТ.82  \nТако је држава све до 2003. била већински власник у 11 банака и мањински у 5 \nбанака. До овог власништва држава је дошла након што је на себе преузела обавезе по \nоснову старе девизне штедње и обавезе према Париском и Лондонском клубу повјерилаца \nкоје су направиле ове банке. Тиме је ишчистила пасиву ових банака, али не и активу, што \nих је свакако учиниле много атрактивнијим. Процес приватизације, али и гашења дијела \n                                                             \n80 Београдска берза као алтернатива банкарског позајмљивању је те 2000. године тек почела да се развија о \nчему свједочи и сљедећи цитат „Иако је 1991. године обављено прво трговање акцијама (предузећа \nСинтелон и Ауто куће Кикинда), значајнији помак у трговању на Берзи остварен је тек 2000. године, када су \nу секундарно трговање укључене акције из претходних поступака приватизације, а трговање се још \nинтензивније наставља од 2001. године.“,  преузето са преузето саа Београдске берзе, доступно на: \nhttp://www.belex.rs/o_berzi/istorijat (датум увида: 8.4.2011),  \n81 Нпр. проф. др Милутин Ћировић у својој књизи Банкарство, Bridge company,  Београд, 2001. године у \nдијелу Реструктуисање банкарског сектора говори о овоме. \n82 Cottareli, C., Dell Ariccia, G., Vlakova – Hollar, I., „Early Birds, Late Risers, and Sleeping Beauties: Bank Credit \nGrowth to Private Sector in Central and Eastern Europe and Balkans“ IMF Working Paper wp/03/213, (преузето \nса: www.imf.org/external/pubs/cat/longres.cfm?sk=16855.0, датум приступа: 9.4.2011. године).  \nмањих банака  проведен је у периоду 2003- 2006, када је држава продала шест83 великих \nбанака (Ју Банку, Војвођанску банку, Новосадску банку, Континентал банку, Панонску \nбанка и Нишку банку). Тако је Комерцијална банка остала једина „велика“ банка у \nвећинском државном власништву. \nНакон провођења процеса приватизације банкарског сектора дошло је до \nочекиваних ефеката: велике експанзије кредитне активности и то превасходно приватном \nсектору (привредним друштвима и становништву) што је повољно утицало на раст \nстандарда грађана, али је и одгодило потребу за хитним провођењем темељних реформи.  \nДинамика кредитирања и структура кредита по секторима у протеклој деценији \nдати су у табели бр. 24.  \nТабела бр. 24.   \nКретање кредита у Србији по секторима 2001-2010. године (у мил. динара) \n \nДржава на \nсвим нивоима \nЈавна \nпредузећа \nПривредна \nдруштва \nСтановништво \n2001. \n24.947 \n37.885 \n209.944 \n5.277 \n2002. \n35.785 \n9.326 \n144.317 \n16.139 \n2003. \n33.666 \n11.739 \n185.580 \n29.536 \n2004. \n45.270 \n16.166 \n248.322 \n66.514 \n2005. \n42.314 \n19.358 \n351.417 \n132.146 \n2006. \n39.929 \n17.096 \n364.339 \n203.631 \n2007. \n26.212 \n18.050 \n490.117 \n305.967 \n2008. \n29.612 \n25.470 \n638.514 \n428.683 \n2009. \n130.657 \n50.317 \n756.490 \n462.971 \n2010. \n212.089 \n69.522 \n961.235 \n571.946 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 4, \nБеоград, 2011. \n \nЗа нашу анализу у овом моменту је битно нагласити да тада већ доминанто стране \nбанке у Србији, слично пракси у другим ЗУТ, нису нашле за сходно да испрате кредитни \nбум подстицањем домаће штедње. Умјесто тога оне су се у значајној мјери ослониле на \nзадуживање у иностранству. Због обавезе да усагласе валутну структуру активе и пасиве \nприбјегле су индексирању кредита чиме је валутни ризик пребачен на грађане и привреду \nСрбије. Уз флуктуирајући курс овај ризик је (у првом реду по грађане, а онда и по банке) \nбио изражен од почетка. Међутим, како је у првој деценији транзиције Србија успјела да \nпривуче значајне износе страног капитала, па чак је и у периоду 2005 – 2007. дошло до \n                                                             \n83 За ових шест банака Србија је приходовала укупно нешто мање од 1 милијарду евра. \nапресијације номиналног курса, упозорења НБС на валутни ризик велики број субјеката \nједноставно није послушао. Тако је крајем 2010. године 6684 % кредита било валутно \nосјетљиво (индексирано или одобрено у страној валути), а курс је у периоду 2008 – 2010, \nдепресирао око 20%. У истом периоду је проценат ненаплативих кредита порастао са \n5,2985 % са краја 2008. на 16,986 крајем 2010, док је профитабилност банкарског сектора \n(поврат на властити капитал) смањена са 9,387% на 5,4%. Међутим, треба водити рачуна \nкако се не може комплетан овај раст проблематичних кредита приписати порасту рата \nкредита усљед девалвације. \nИпак, битно је истаћи закључак како је девалвација номиналног курса динара спрам \nевра и швајцарског франка, свакако у одређеној мјери негативно утицала на стабилност \nфинансијског система превасходно кроз пораст динарских обавеза корисника банкарских \nуслуга по основу неотплаћених кредита и најмова (лизинга). \nОсим кроз банкарски сектор курс је потенцијално имао негативан утицај на \nфинансијску стабилност земље и кроз привлачење шпекулативног капитала у периоду \nраста тј. кроз материјализацију „дилеме Тошковског88“. Наиме, као што смо већ \nнагласили, Србију у периоду 2005-2007. одликује апресијација номиналног курса \nдинар/евро, пораст куповне моћи, кредитни бум и високе каматне стопе (посебно на \nновчаном тржишту што је посљедица промјене оквира монетарне политике о чему ће бити \nвише ријечи) што су све оптимални услови за привлачење шпекулативног капитала чији \nдолазак у већим износима чини финансијски систем рањивим.  \nИпак, и о овоме потенцијалном проблему биће више ријечи у дијелу рада који се \nбави проблемима са којима се суочавају монетарне власти у ове три земље. \n \n \n \n                                                             \n84НБС,  Извештај о стању у финансијском систему за 2010, Београд, 2011,  стр 9. \n85 НБС, Контрола пословања банака – Извјештај за IV тромјесјечје 2009. године, табела бр. 12 Београд, \n2010. \n86 НБС, Контрола пословања банака – Извјештај за IV тромјесјечје 2010. године, графикон бр. 4,  Београд, \n2011. \n87 Cocozza, E., Colabella, A., Spadafora, F., “The Impact of the Global Crisis on South-Eastern Europe”, IMF, WP \n11/300, \nWashington \nD.C, \n2011, \nстр. \n54. \n(преузето \nса: \nhttp://www.imf.org/ \nexternal/pubs/ft/wp/2011/wp11300.pdf, датум приступа: 15.7.2012. године). \n88 Ковачевић М,“Резултати транзиције и ризици дестабилизације“, Економска мисао, Београд, 2006, стр. 48. \n2.2.5.6. Шпекулативни удари \n \nЗбог примораности Народне банке да утиче на стабилизовање девизног курса како \nби подржала стабилност цијeнa, али и финансијског система, јавља се овај проблем. \nНаиме, када би се курс у потпуности одређивао на тржишту и одражавао стварно стање \nпривреде Србије шпекуланти не би имали велики простор за зараду. Међутим, управо због \nчињенице да НБС повремено интервенише на девизном трижишту, чинећи курс мање \n„тржишним“ ствара, на одређен начин, прилику шпекулантима за зараду. Поред тога \nзначајан утицај капиталних токова на номинални курс, а врло ограничен на промјену \nпривредне структуре, дјелује као сигнал шпекулантима да је курс дугорочно неодржив \nшто појачава обим шпекулација. \nО мјери у којој је НБС реаговала на ове шпекулације и утицала на кретање курса \nможемо судити на основу података из табеле бр. 25. \nТабела бр. 25.   \nИнтервенције НБС на девизном тржишту (у милионима евра) \n \n2008. \n2009. \n2010. \nИнтервенције НБС ради ублажавања осцилација \n1.335,589 \n656,990 \n2.30091 \nИзвор: Табела сачињена на основу података из извора датих у фуснотама. \n \nКао што се може видјети иако се НБС формално опредијелила за контролисано \nфлуктуирајући девизни курс, НБС је у протеклом периоду доста интервенисала на \nдевизном тржишту (поготово у 2010). Како је циљ НБС само да спријечи претјеране \nдневне осцилације девизног курса, овакав обим интервенције говори о постојању јаких \nпритисака на исти. \n \n2.2.5.7. Раст домаће штедње \n \nРаст домаће штедње је једна од варијабли на које монетарна стабилност свакако \nзначајно утиче, али иста није једини битан фактор који је одређује. Тако примјер Србије \nјасно показује да на обим штедње утиче и читав низ других фактора (повјерење у \n                                                             \n89 НБС, Годишњи извјештај о пословању и резултатима рада за 2008,  Београд, 2009 ,стр. 96. \n90 НБС, Годишњи извјештај о пословању и резултатима рада за 2009,  Београд, 2010, стр. 100. \n91 НБС, Годишњи извјештај о пословању и резултатима рада за 2010,  Београд, 2011, стр. 48. \nбанкарски сектор, (не)постојање агенције за осигурање депозита, могућност да се штеди у \nстраној валути, могућност изношења девиза из земље итд.) будући да уз ниску цјеновну \nстабилност штедња значајно расте и то не само у динарима (што би била посљедица \nинфлације) него и изражено у eврима. \nТако се из табеле бр. 26. види да је штедња у Србији у посматраном периоду \nпорастала са 1.675,4 милиона евра у 2001. на 11.897 милиона евра у 2010. години, што \nзначи пораст од 7,1 пута  или 610%. \nТабела бр. 26. \nКретање штедње у Србији (у мил.) \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \n \nДин. \n100.022 \n147.671 \n199.748 \n271.666 \n398.079 \n555.575 \n816.210 \n887.705 \n1.096.936 \n1.255.140 \nЕвро \n1.675,4 \n2.401,2 \n2.924,6 \n3.443,2 \n4.655,9 \n7.032,6 \n10.305,7 \n10.019,2 \n11.438,3 \n11.897 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 3, \nБеоград, 2011. \n \nКао додатну информацију која показује повјерење у домаћи монетарни и \nфинансијски систем дајемо и рочну и валутну структуру депозита (табеле бр. 27. и 28).   \nТабела бр. 27.   \nРочна структура штедње у Србији  \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nКрат. \n96,8 \n98,4 \n97,3 \n94,5 \n91,8 \n90,5 \n92,2 \n92,6 \n92,7 \n89 \nДуг. \n3,2 \n1,6 \n2,7 \n5,5 \n8,2 \n9,5 \n7,8 \n7,4 \n7,3 \n11 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табеле бр. 5 и 5а, \nБеоград, 2011. \n \n \nИз претходног се види да су практично цијели посматрани период краткорочни \nдепозити чинили преко 90% депозита (у западним земљама сматра се да је нормалан омјер \n13 краткорочних, 23 дугорочних) што само по себи говори да повјерење у финансијски \nсистем још увијек није успостављено. За оцјену повјерења у монетарни систем још је \nбитнија информација о валутној структури депозита дата у табели бр. 28. \nТабела бр. 28.   \nВалутна структура штедње у Србији (као % укупне штедње) \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nДин. \n42,7 \n45,4 \n40 \n35 \n33 \n36 \n37 \n32,7 \n30 \n24,3 \nДев. \n57,3 \n54,6 \n60 \n65 \n67 \n64 \n63 \n67,3 \n70 \n75,7 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 3, \nБеоград, 2011. \n \nКао што се може видјети од 2001. основи тренд је раст штедње у страној валути \nшто говори о неповјерењу у вриједност динара или о утицају флексибилног курса на \nпреусмјеравање штедње у стране валуте са предвидљивијом вриједношћу. Практично \nједини период када је расла штедње у домаћој валути је период 2005 – 2007. за који смо \nрекли да је период раста вриједности динара спрам евра. \n \n2.2.5.8. Капитализованост банкарског сектора \n \nДобру капитализованост банкарског сектора БиХ дијелом смо приписали систему \nмонетарног одбора у којем монетарне власти не могу да одобравају кредите \nкомерцијалним банкама због чега исте морају да имају већи капитал него у системима гдје \nцентрална банка може играти улогу „посљедњег уточишта, креатора посљедње шансе“ \nитд. Међутим, ако погледамо податке за банке у Србији (табела бр. 29.) можемо видјети да \nје банкарски систем Србије чак и боље капитализован од банкарског система БиХ. \nЗаправо из компаративних истраживања92 можемо видјети да је Србија у регионалном \nврху по нивоу капитализованости банкарског сектора. \nТабела бр. 29.   \nАдекватност капитала банака у Србији \n \n2008. \n2009. \n2010. \nАдекватност капитала93 (на датум 31.12.) \n22 \n21,4 \n19,9 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Извештаја о стању у финансијском систему за 2009, \nБеоград, 2010, стр. 51. и Извештаја о стању у финансијском систему за 2010, Београд, 2011, стр. 28. \n \nЗа ово постоји једноставно објашњење. Наспрам могућности узимања кредита од \nмонетарних власти, банке у Србији се налазе под већим валутним ризиком од банака у \nземљама са стабилним девизним курсом, што оправдава потребу за већим резервама, \nодносно капиталом. Додуше, валутна усклађеност активе и пасиве банака теоретски би \nнеутралисала овај ризик, па и потребу за додатним капиталом, али како то практично није \n                                                             \n92 “Банке по адекватности капитала у европском врху, бољи Србија и Турска“, Bussiness hrvatska, преузето \nса: \nwww.business.hr/hr/Naslovnica/Ekonomija/Banke-po-adekvatnosti-kapitala-u-europskom-vrhu-bolji-Srbija-i-\nTurska, датум увида: 17.6.2011).  \n93 Израчуната као омјер властитог капитала банака спрам ризиком пондерисане активе у складу са \nБезелским споразумом II о минималној капитализованости банака. \nмогуће или није исплативо банке у Србији имају ниску отворену девизну позицију (крајем \n2009. девизни ризик94 је оцјењен са 3,6%). Међутим, овако низак девизни ризик односи се \nсамо на директну штету која би наступила значајнијом депресијацијом девизног курса, \nдок би већа штета могла настати кроз раст обима ненаплативих кредита о чему ћемо више \nговорити у дијелу који се односи на искуства Србије са финансијском кризом која је \nпочела 2008. године.  Ипак, стручна јавност оцијењује95 да је банкарски сектор добро \nкапитализован. \n \n2.2.5.9. Подстицајна инфлација \n \nМеђу присталицама кејзијанске економске школе широко је распрострањено \nмишљење како постоји позитивна корелација између реалног привредног раста и нешто \nвиших, али и даље не претјерано високих стопа инфлације (тзв. подстицајна инфлација). С \nдруге стране, присталице класичне економске школе тврде да инфлација у суштини не \nможе утицати ни на шта, али како цјеновна стабилност ипак ствара повољне услове за \nпривредни раст. Да бисмо испитали која је од ове двије теорије тачнија, бар за двије досад \nпосматране земље саставили смо табелу бр. 30. \nТабела бр. 30.   \nКретање РБДП-а у Србији и БиХ у периоду 2001 – 2010. године \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nПросјечно \nСтопе раста РБДП-\nа у Србији \n5,3 \n4,3 \n2,5 \n9,3 \n5,4 \n3,6 \n5,4 \n3,8 \n-3,5 \n1,8 \n3,80 \nСтопе раста РБДП-\nа у БиХ \n4,5 \n5,5 \n3,8 \n6,3 \n3,9 \n6,1 \n6,2 \n5,7 \n-2,9 \n0,5 \n3,96 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табеле бр. 22, \nБеоград, 2011, те података  ЦББХ из Билтена 4-2010, табеле бр. 2, Сарајево, 2011. \n \nИз претходног се може видјети да је просјечан реални раст обје економије у \nпосматраном периоду био практично на истом нивоу. Ипак, овдје не можемо са \n                                                             \n94 Укупна ризична девизна позиција банке (збир дугих и кратких отворених нето девизних позиција по \nодређеним валутама и племенитим металима) у односу на капитал банке. \n95 Таквуу оцјену је изнио Гувернер НБС Дејан Шошкић на конференцији под називом: „Финансирање \nсистема осигурања депозита и фондова за заштиту инвеститора“ која је одржана у Београду 30.5.2011. а ту \nњегову изјаву је пренио пренио Танјуг  30.5.2011. (доступно на: http://www.seebiz.eu/guverner-nbs-bankarski-\nsistem-srbije-jedan-od-stabilnijih-u-regionu/ar-35948/, датум приступа: 17.6.2011.) \nсигурношћу извући закључак, с обзиром на мноштво фактора који утичу на кретање \nРБДП-а. \n 2.2.5.10. Кретање девизних резерви и инфлације \n \nУ режиму таргетиране инфлације теоретски је могуће вођењем рестриктивне \nмонетарне политике неутралисати (стерилисати) утицај прилива девиза у земљу на \nинфлацију (ако таквог утицаја има96). Међутим, ово је деликатан па и потенцијално скуп \nзадатак ако монетарне власти желе стерилизацију проводити на тржишним принципима \n(операцијама на отворенеом тржишту). \nДа бисмо кроз једноставну анализу дошли до основне информације да ли је НБС \nвршила значајнију стерилизацију прилива девиза у периоду 2001 – 2010,  сачинили смо \nтабелу бр. 31. у којој су представљена кретања девизних резерви и инфлације у Србији. \nТабела бр. 31.  \nКретање девизних резерви и инфлације у Србији \nГод. \nДевизне резерве \n(у милионима евра) \nИнфлација  \n(мјерена индексом потрошачких \nцијена, у % годишње) \n2001. \n1.169,1 \n40,7 \n2002. \n2.185,8 \n14,8 \n2003. \n2.835,5 \n7,8 \n2004. \n3.103,7 \n13,7 \n2005. \n4.921,3 \n17,7 \n2006. \n9.020,0 \n6,6 \n2007. \n9.633,6 \n11,0 \n2008. \n8.161,8 \n8,6 \n2009. \n10.601,9 \n6,6 \n2010. \n10.001,6 \n10,3 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2007, табела бр. 17, \nБеоград, 2007. и  Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 27, Београд, 2011. \n \n \nОвдје прије свега морамо да примијенимо логичку анализу базирано на запажању \nкако кретање износа девизних резерви доминантно не зависи од воље централне банке \n                                                             \n96 Овдје ипак треба подсјетити да инфлацију у Србији ограничава отвореност ове земље према иностранству \nзбог чега се вишак  тражње неутралише и увозом. \n \n(већ од девизних прилива и одлива из земље) те да у годинама када девизне резерве расту \nбрже постоји могућност инфлаторних притисака узрокованих растом тражње у земљи.  \nИпак, из претходне табеле не можемо извући недвосмислен закључак о \nповезаности у кретању ове двије величине у Србији, што објашњавамо како отвореношћу \nземље (због чега се инфлаторни притисци дијелом неутралишу кроз трговински дефицит), \nтако и релативно честим промјенама оквира монетарне политике због чега је операцијама \nстерилизације придавана различита важност чак и у оквиру овог релативно кратког \n(десетогодишњег) периода. \nТако у првој половини посматраног периода брз пораст девизних резерви прате и \nрелативно високе стопе инфлације, што би требало да значи да операцијама стерилизације \nније посвећено пуно пажње. \nУ другом пак дијелу овог периода и поред значајног раста девизних резерви \nинфлација је знатно нижа, што се подудара са промјеном оквира монетарне политике из \n2006. када се НБС одлучила за достизање цјеновне стабилности као основног циља, због \nчега период 2006-2008. одликују обимне операције стерилизацје (референтна каматна \nстопа је половином 2006. достигла 2397%, имобилисани новчани сток је у септембру 2008. \nдостигао 4,798 милијарди амерички долар, док су трошкови репооперација у 2007. \nдостигли 24099 милиона евра).  \nСитуација се значајно мијења крајем 2008. године када са доласком свјетске кризе \nинфлаторни притисци слабе. \n \n2.2.5.11. Неликвидност  \n \nНеликвидност смо уврстили у списак посматраних карактеристика монетарних \nсистема да бисмо могли да нагласимо једну од, додуше, потенцијалних предности \nусвојеног монетарног рјешења у Србији (и Хрватској) над примјењеним у БиХ. Тако док \nпривреди БиХ пријети проблем неликвидности и из чисто монетарних разлога Србија \nнема тај проблем што доказују и стопе инфлације. Због тога закључујемо да је \n                                                             \n97 Китановић, Д., Крстић, М., „Утицај девизног курса на привредни раст Србије“, Економске теме 1/2010, \nНиш, 2010, стр. 18. \n98 Ibid. \n99 Ibid. \nнеликвидност стриктно повезана са ситуацијом у привреди, док сама НБС својом \nполитиком не изазива неликвидност. \n2.2.5.12. Искустава са кризом 2008 – 2010. године \n \nИзвлачење оцјене о ефектима кризе из 2008. на привреду Србије, донекле је \nкомпликованија него код друге двије земље, будући да су власти Србије поред одређене \nрелаксације монетарне политике прибјегле (или бар допустиле) и девалвацију девизног \nкурса. Тако, за нас, примарна тема постаје утицај курса на ублажавање спољног шока што \nнисмо имали код друге двије земље. \nМишљена о користима и штетама које је одабрани режим девизног курса донио \nСрбији од почетка кризе из 2008. године врло су подијељења. На једној страни  налазе се \nекономисти који сматрају да је постојећи режим био одличан  у ублажавању шока и они су \nуглавном окупљени око НБС. Тако се у полу-званичној стратегији развоја Србије под \nназивом: „Посткризни модел раста и развоја Србије 2011- 2020.“, на стр. 113., постојећи \nрежим девизног курса хвали као спасиоц: „Емпиријски, текућа криза је чини се јасно \n„пресудила у корист \" флексибиланог курса: највећи пад производње су имале привреде са \nфиксираним курсом. То су пре свега балтичке земље – једна од њих (Литванија) бележи \nвећи пад него Америка у Великој депресији 1929-1933. Али и Бугарска, која такође има \nчврсто фиксирани курс бележи пад знатно већи од Србије. Флексибилан девизни курс је \nомогућио Србији, као и другим транзиционим земаљама у Европи (Пољској на пример), да \nудар кризе амортизује депресијацијом домаће валуте и тако спречи да се цео удар \nпренесе на велики пад производње.“, и наставља, „Режим циљања инфације и \nфлексибилног курса показује своје предности и код изласка из кризе. Наиме, Србија у првој \nполовини 2010. бележи значајно убрзање извоза (20% изражено у еврима, у односу на прву \nполовину 2009. године), док увоз знатно скромније расте (4%). Укупно, додуше скромно, \nоживљавање производње у овом периоду потиче од раста извоза. Тако се макар у \nскромним назнакама види излазак из кризе на економски одрживим основама, вођен \nрастом нето извоза (извоз минус увоз). Претходно можда назначује и почетак \nнеопходног преусмеравања привреде Србије од увоза ка извозу“. \nДакле овдје се наглашава да је флексибилан девизни курс спријечио пад \nпроизводње и извршио прилагођавање (еуфемизам за смањење реалних зарада и пензија) \nна основу којег Србија смањује спољнотрговински дефицит у кризи (кроз смањење фонда \nзарада и пензија, а то значи и агрегатне потрошње100) и  након кризе (кроз јефтинији радну \nснагу). Међутим, ми нисмо сигурни колико су ови ставови одрживи посебно ако се узме у \nобзир раст незапослености у Србији у овом периоду (ММФ процјењује пораст \nнезапослености  на 400.000 101 радника, Републички завод за статистику каже да их је \nреално  219.000102 више), што је у контрадикцији са у стратегији хваљеним одржањем \nпроизводње. Такође је дискутабилна и чињеница да се у горе поменутој стратегији за \nпоређење са Србијом бирају земље које су доживјеле највећи пад РБДП-а у посматраном \nпериоду, мада постоји велики број земаља са различитим режимима девизних курсева \n(укључујући и оне са фиксним курсом) које су забиљежиле мањи пад производње, мањи \nпораст незапослености и које су такође значајно смањиле трговински дефицит, а да при \nтоме нису уопште или бар значајно смањиле износ зарада изражених у еврима.  \nОво нас наводи на закључак да је изабрани режим девизног курса био добар у смиривању \nшире јавности у ситуацији када је постојала неопходност реалног прилагођавања зарада, док циљ \nизбјегавања преношења ефеката кризе на привреду Србије и са њим повезани социјални циљеви \nнису значајније остварени. Да бисмо ово још једном провјерили у табели бр. 32. дајемо податке о \nкретању неких основних макроекономских варијабли за Србију које ћемо касније упоредити са \nБиХ и Хрватском. \nТабела бр. 32.   \nКретање основних макроекономских агрегата у Србији 2008-2010. године \n \n2008. \n2009. \n2010. \nИнфлација (мјерена ИПЦ) \n8,6 \n6,6 \n10,3 \nКретање кредита103 (ланчани индекс) \n100 \n115 \n118 \nРБДП \n3,8% \n-3,5% \n1% \nИндустријска производња (ланчани индекс) \n101,4 \n87,4 \n102,5 \nБрој запослених104 \n(према  анкети) \n1.990.000 \n1.857.000 \n1.771.000 \nТрговински биланс  (у милионима евра) \n-8.686 \n-5.100 \n-4.768 \n                                                             \n100 Николић, Г., Динар 10 година после: комапаративна анализа” ЦНП, Београд, 2010, стр. 2. \n101 Ову процјену је усмено изнио шеф мисије ММФ-а у Србији г. Албер Јегер приликом састанка са \nпредставницима Савеза синдиката Србије,  17.2.2011. у Београду (извор: http://gorannecin.rs/mmf- bez-posla-\nu-srbiji-ostalo-400-000-ljudi/, датум приступа: 29.5.2011.) \n102 РЗЦ, Анкета о радој снази за 2008, 2009, 2010. (доступно \nна: \nhttp://webrzs.stat.gov.rs/ \nWebSite/Public/PageView.aspx?pKey=27, датум приступа: 29.5.2011). \n103 Због значајне инфлације у Србији ове смо кредите изразили у €, по курсу на крају године (када је сачињен \nи биланс стања банака). \n104 Држави завод за статистику Републике Србије  је у укупно запослене убројао: Запослене, самозапослене и \nпомажуће чланове домаћинства. \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за јун 2011, табеле бр. 14а, 22, \n23 и 26, Београд, 2011. \nЗбог значаја стања у финансијком систему на кретање горњих макроекономских \nваријабли за крај смо оставили мјере које је НБС предузела да смањи утицај кризе на \nбанкарски систем Србије. Укратко НБС је у оквиру Бечке иницијативе предузела сљедеће \nмјере: смањила је референтну каматну стопу са 17,75% са почетка 2009. на 9,5% крајем \nгодине, обезбиједила је посебану линију краткорочних динарских кредита, омогућила је \nда се издвајања за девизне обавезне резерве врше у динарима, дала је могућност динарско-\nдевизних свопова са Народном банком, те ублажила критеријуме класификације активе \nпризнајући негативне посљедице депресијације динара. Поред тога, у оквиру посебних − \nпривремених мјера НБС је дозволила повећање нето отворене девизне позиције са 10% на \n20%, као и укључивање секундарних обвезница изнад 75% капитала у одбитну ставку \nдопунског капитала I, са циљем додатног задуживања код мајки банака.  \nПоред ових мјера Народне банке и Влада Србије је створила посебан програм \nкредитних субвенција у 2009. који је такође помогао наставак кредитног раста и за кога је \nММФ процијенио да је утицао на ублажавање пада БДП-а који би без овог програма \nизносио чак 5,6105% БДП-а (умјесто 3,5%). То је свакако утицало и на ублажавање раста \nпроблематичних кредита и пада профитабилности банака због чега се искуства са кризом \nјош мање могу директно приписати изабраном оквиру монетарне политике. \nО свему овоме ће бити више ријечи када будемо обрађивали Извјештај о \nфинансијској стабилности Народне банке Србије у оквиру проблема са којима се суочава \nмонетарни и финансијски систем Србије. \n \n2.2.6. Претходна искуства са монетарним властима у Србији \n \nИако Србија има много дужу историју монетарног суверенитета (од 1884. године) \nод осталих посматраних  земаља, ради се о врло хетерогеним искуствима која су везана за \nразличите државне оквире и друштвена уређења у којима са налазила Србија у посљедњих \n127 година. Због тога смо за излагање претходних искустава одабрали период који почиње \n                                                             \n105 Podpiera, J., „Using Credit Subsidies to Counteract a Credit Bust: Evidence from Serbia”, IMF, WP/11/285, \nWashington D.C, 2011, стр. 18. (преузето са: www.imf.org/ external/pubs/cat/ longres.aspx?sk=25408.0, датум \nприступа: 17.5.2012. године). \nод 1990. године (као и у случају БиХ) и завршава 2000. године са демократским \nпромијенама у Србији.  \nС обзиром да би анализа свих искустава Србије у овом периоду било сложено \nпитање, које би изашло из оквира овога рада, презентоваћемо кретање само двије \nвеличине: инфлације (табела бр. 33.) и девизног курса (табела бр. 34.) из чега се, мислимо, \nможе стећи представа о општим монетарним кретањима у том периоду. \nТабела бр. 33.   \nКретање инфлације у Србији у периоду 1990 – 2000. године \n \n1990. \n1991. \n1992. \n1993. \n1994. 1995. \n1996. \n1997. \n1998. \n1999. \n2000. \nИПЦ \n580,4 \n118,1 \n19.810,2 \n40 x \n10¹³ \n3,3 \n78,6 \n94,3 \n9 \n44,4 \n45,4 \n111,9 \nИзвор: Сачињено на основу података у: Аџић С, „Инфлација као резултат неуређености привредног \nсистема и економске политике – студија случаја за Србију“,  Економија, 15(2), Београд, 2008, стр. 467- 496.  \n \nКао што се види, кретање инфлације у посматраном периоду било је прилично \nдинамично, што је у економским појмовима изразито лоша појава. Руку под руку са овако \nнестабилним нивоима инфлације кретао се и тржишни девизни курс, што потврђују \nподаци из табеле бр. 34.  \nТабела бр. 34.   \nЗванични и тржишни девизни курс у периоду 1990 – 2000. године \n \nЗванични девизни курс \n(динар/ ДМ) \nТржишни девизни курс \n(динар/ДМ) \n1990. \n7,00 \n8,08 \n1991. \n13,00 \n95,00 \n1992. \n465,3140 \n1.800,00 \n1993. \n4.115,00 \n5.000.000.000.000,00 \n1994. \n1,00 \n1,65 \n1995. \n3,30 \n3,40 \n1996. \n3,30 \n3,95 \n1997. \n3,30 \n5,00 \n1998. \n6,00 \n8,30 \n1999. \n6,00 \n21,00 \n2000. \n30,00 \n30,50 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из табеле: Званични и тржишни курсеви 1990-2000. \n(преузето са: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/kursevi/index.html, датум увид: 28.4.2011). \n \nСве у свему, перид 1990 – 2000. остаће упамћен у Србији као један од најтежих \nпериода монетарног хаоса у историји ове земље. То баца нешто љепше свијетло на период \n2001 – 2010.  \n \nАко бисмо требали да сумирамо промјене статуса Народне банке Србије и искуства \nрезидената ове земље са монетарним властима у протеклој деценији онда бисмо могли \nрећи сљедеће. Народна банка Србије је данас модерно уређена монетарна институција, по \nЗакону независна у свим аспектима. Њен основни циљ је цјеновна стабилност (мада \nпостоји проблем широко дефинисаних циљева), иструменте монетарне политике може \nслободо да бира у складу са процјеном њихове ефикасности, персонално и финансијски106 \nје назависна. Међутим, резултати њеног рада нису тако импресивни, поготово у домену \nцјеновне стабилности и повремених значајних осцилација девизног курса, што се једним \nдијелом може објаснити и драматичном прошлошћу, због које је повјерење јавности у \nмонетарне власти генерално релативно ниско, мада се временом поправља. \n \n \n \n \n \n \n \n \n2.3. Институционални оквир Хрватске народне банке \n \n                                                             \n106 Према члановима 23 став 2 и 3, те члану 74 став 2, Законао о НБС (Службени гласник Републике Србије \nбр. 44/2010), НБС је финансијски независна институција чији органи самостално састављају и усвајају \nфинансијски план који само ради иформисања достављају Народној скупштини. Према члану 77,  добит коју \nоствари НБС се расподјељује прво у капитал (основни капитал и посебне резерве) до износа који је крајем \n2010. године скоро 15 пута већи од износа капитала НБС. Тек када НБС достигне овај износ, а што се према \nдинамици кретања капитала у прошлости неће десити скоро, добит (и то не цијела већ умањена за добит из \nкурсних разлика и ревалоризационих резерви) ће се распоредити 70 % у Буџет Републике Србије, а 30% ће \nзадржати НБС.  \nУређење Хрватске народне банке са краја 2010. се базира на Закону из 2008. (у \nдаљем тексу само Закон). Међутим, овај закон није донио значајније промјене у односу на \nстарији текст Закона и праксу ХНБ прије тога, осим што је извршио припреме монетарних \nвласти за чланство земље у ЕУ и ЕМУ.  Прије него што укратко анализирамо садржај \nовога закона како смо то учинили и за БиХ и Србију желимо да нагласимо како смо у \nслучају Хрватске имали нешто више недоумица како одабрати период за који ћемо \nанализирати праксу ХНБ-а. Иако у самој Хрватској већина аутора сматра период од 2000. \nдо 2010. посебним периодом, кога је обиљежила личност гувернера ХНБ Рохатинског, \nчињеница је да се постојећи оквир монетарне политике заснива на стабилизационом \nпрограма Хрватске са краја 1993. године. Наиме, још тада је ХНБ везала курс тадашњег \nхрватског динара (назив куна је уведен 1994.), за њемачку марку. Од тада до данас се овај \nкурс релативно мало мијењао (иако у Закону нису наведене интервентне тачке гувернер \nРохатински је више пута помињао да се ради о промјени курса за +− 5%, док је у \nпочетним годинама тај интервал био и ужи тј.   +−2107%), а од овог номиналног \nстабилизовања курса постојала су само два периода  релативних изузетка у којима је \nдолазило до бржих и трајнијих промјена курса и то од половине 1998. до половине 2000. и \nод краја 2008. до средине 2009. што се веже за периоде криза (1998. године криза у Русији \nкоја се пренијела у Источну Европу, а 2008. свјетска криза). Због тога смо се на крају \nодлучили да за Републику Хрватску анализирамо период од 1996. године, како бисмо \nискључили ратни период а ипак имали исте критеријум за све три земље. \n \n2.3.1. Циљеви ХНБ-а \n \nСлично Народној банци Србије, и пред Хрватску народну банку циљеви су \nпостављени хијерархијски. Тако је њен основни циљ цјеновна стабилност, док је \nсекундарни циљ (који се остварује не доводећи у питање основни) подршка економској \nполитици Републике Хрватске (не каже се стриктно Владе већ уопштено Републике) при \n                                                             \n107 Carmen, R., Kenneth, R., \"The Modern History of Exchange Rate Arrangements: A Reinterpretation,\" National \nBureau of Economic Reserch, WP 8963, Cambridge– Massachusetts, 2002. стр. 64. (преузето са: \nwww.nber.org/papers/w8963, датум приступа: 5.7.2012. године). \nчему је наглашено да та помоћ, ако се пружа мора бити учињена у складу са начелима \nтржишне економије и слободне конкуренције. \nЈедино што донекле чуди код циљева ХНБ-а је што се ни једном ријечју не \nспомиње финансијска стабилност, иако је Банка преузела улогу Агенције за банкарство108 \nи централне институције платног промета109, што значи да јој је посао да брине о овој \nстабилности. Ово још више чуди будући да ће наша каснија анализа показати да су неки \nод кључних потеза ХНБ-а повезани управо са њеном бригом за финансијску стабилност. \nМеђутим, практично објашњење за ово лежи у чињеници да је ХНБ при дефинисању \nциљева практично преписао члан 2 из Протокола110 на статут ЕСЦБ и ЕЦБ како би се \nприпремио за улазак у ЕУ. \n \n2.3.2. Инструменти монетарне политике \n \nХНБ, има, бар са становишта закона, одријешене руке, када се ради о избору \nинструмената монетарне политике111 које жели да користи за достизање зацртаних \nциљева. \n \n2.3.3. Девизне резерве \n \nОднос девизних резерви и монетарних агрегата је уведен у ову анализу \nпревасходно због БиХ како бисмо јасније дефинисали о каквом облику монетарног одбора \nсе ради (односно да ли је ради о 100% или већем покрићу монетарне пасиве). Ипак, овај \nоднос је битан и за друге централне банке односно за резиденте и инвеститоре, због чега \nподатке о покрићу различитих новчаних агрегата девизним резервама дајемо у табели бр. \n35.  \n \nТабела бр. 35.  \n                                                             \n108 Закон о ХНБ-у, члан 29. \n109 Закон о ХНБ-у, чланови 33 и 34. \n110 Protocol (no 4) on the Statute of the European System of The Central Banks and The European Central Bank, \nOfficial Journal of the European Union, 9.5.2008. \n111 Закон о ХНБ-у, чланови 9,10,11, 12, 13 и 14, Народне новине бр. 75/08. \nДевизне резерве, готов новац и примарни новац ХНБ-а \n \nДевизне \nрезерве  \n(у мил. \nевра) \nДевизне \nрезерве \nу мил. куна \nПримарни \nновац \nГотов новац \nизван \nмонетарних \nвласти \nПокриће \nпримарног \nновца \nдевизним \nрезервама \nПокриће \nготовине \nдевизним \nрезервама \n1996. \n1.842 \n12.818,9 \n8.770,4 \n \n \n \n1997. \n2.316 \n16.003,5 \n10.346,1 \n5.524,4 \n1,55 \n2,90 \n1998. \n2.411 \n17.593,0 \n9.954,2 \n5.970,2 \n1,77 \n2,95 \n1999. \n3.001 \n23.134,3 \n10.310,0 \n6.341,0 \n2,24 \n3,65 \n2000. \n3.936 \n28.747,4 \n11.717,3 \n7.169,0 \n2,45 \n4,00 \n2001. \n5.334 \n39.311,6 \n17.803,2 \n9.046,2 \n2,20 \n4,35 \n2002. \n5.651 \n42.056,4 \n23.027,9 \n10.895,7 \n1,83 \n3,86 \n2003. \n6.554 \n50.117,8 \n30.586,2 \n12.256,3 \n1,64 \n4,10 \n2004. \n6.436 \n49.371,8 \n33.924,4 \n12.837,6 \n1,45 \n3,85 \n2005. \n7.438 \n54.859,7 \n40.390,8 \n14.374,5 \n1,36 \n3,82 \n2006. \n8.725 \n64.086 \n46.331,2 \n17.307,3 \n1,38 \n3,70 \n2007. \n9.307 \n68.174,7 \n51.923,9 \n19.313,3 \n1,31 \n3,53 \n2008. \n9.121 \n66.805,8 \n49.743,0 \n20.479,3 \n1,34 \n3,26 \n2009. \n10.376 \n75.809,1 \n56.141,9 \n18.941,7 \n1,35 \n4,00 \n2010. \n10.660 \n78.726,2 \n56.249,1 \n19.311,4 \n1,40 \n4,10 \nИзвори: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена број 66, табеле Економски \nиндикатори, А1 и Ц1, Загреб, 2001, Билтена број 110, табеле Економски индикатори, А1 и Ц1, Загреб, 2005,  \nБилтена број 165, табеле: Економски индикатори, А1 и Ц1, Загреб, 2010. и Билтена број 171, табеле: \nЕкономски индикатори, А1 и Ц1, Загреб, 2011. \n \nОвдје се практично понавља оно што смо већ истакли за Србију. Иако се обично \nхвали особина валутног одбора да има најмање 100% покриће за монетарну пасиву \nодносно преко 100% за готов новац у оптицају, већина „класичних“ централних банака \nима овај однос и већи. То је случај и са ХНБ-ом, а касније ћемо показати да су, према \nоцјени ММФ-а, по овом критеријуму девизне резерве хрватске задовољавајуће. \n \n2.3.4. Персонална независност \n \nМоже се рећи да је персоналној независности руководећог особља ХНБ-а \nпосвећено доста пажње будући да се ове независности директно или индиректно тиче \nнајмање једанаест чланова или ставова Закона. При томе се персоналној независности \nприлази на више нивоа. \nПрви ниво обезбјеђивања персоналне независности је и најдиректнији. Тако се у \nпојединим члановима експлицитно забрањује запосленима да примају савјете од других \nорагана или лица112. \nДруги начин обезбјеђивања персоналне независности тиче се начина избора, \nтрајања мандата и начина разријешења са дужност руководећог особља ХНБ-а. Тако \nГувернера бира парламент (Хрватски сабор) на приједлог Одбора за именовања и управне \nпослове а уз мишљење Одбора за финансије и државни прорачун113. Иако је уочљива \nинтенција законодавца да Гувернер прође неколико филтера при избору занимљиво је да \nсе цјелокупна процедура завршава унутар парламента без укључивања предсједника \nдржаве или бар савјетодавног мишљења удружења заинтересованих за ово именовање. \nИзбор чланова Савјета практично је исти као и за гувернера, док се код избора замјеника \nгувернера и вицегувернера процедура разликује само у томе што их предлаже Гувернер \nХНБ-а.Мандат114 гувернера, замјеника, вицегувернера и чланова Савјета је шест година, \nшто је дуже од једног изборног циклуса и у складу је са препорукама ЕЦБ. Што се тиче \nразлога за разрјешење115са дужности у ХНБ-у, дефинисано их је тачно шест са \nексплицитном назнаком да није дозвољено разрјешење из били ког другог разлога.  \nТрећи начин обезбјеђивања независности се тиче прописивања сукоба интереса116 \nза руководство и запослене у ХНБ-у. \nЧетврти ниво персоналне независности се постиже тиме што се обезбјеђује да \nпримања лица запослених у ХНБ зависе искључиво од одлука (правилника) донесених \nунутар Банке, на та примања у пуном износу руководство има право и одређен период \nнакон престанка обављања дужности  па чак се и штите од одговорности за штету \nнанесену трећим лицима, осима ако се ради о намјери или грубој непажњи. \n \n \n2.3.5. Искуства са монетарним системом Хрватске у периоду 1996 – 2010. \nгодине \n                                                             \n112 Закон о ХНБ-у (Народна новине бр. 75/08), члану 2. став 11 гласи:“ Хрватска народна банка и чланови \nњезиних тијела не траже нити су везани уз упуте Републике Хрватске, њезиних институција или тијела, \nодносно чланова тих тијела или других особа.“ \n113 Закон о ХНБ-у, члан 44, Народна новине бр. 75/08. \n114 Закон о ХНБ-у, члан 44, став 6, Народне новине бр. 75/08. \n115 Закон о ХНБ-у, члан 46, став 1, Народне новине бр. 75/08. \n116 Закон о ХНБ-у, члан 45, члан 50, став 1 и члан 52, Народне новине бр. 75/08. \n \n \n \nУ складу са већ устаљеним критеријумима за оцјену резултата функционисања \nмонетарних система дајемо податке и оцјене за Хрватску. \n \n2.3.5.1. Цјеновна стабилност \n \nЦјеновна стабилност је и према Закону основи циљ ХНБ-а. Из табеле бр. 36, може \nсе видјети да овај циљ ХНБ већ деценију и по доста успјешно испуњава. \nТабела бр. 36.   \nКретање инфлације у Хрватској у периоду 1996 – 2010. године \n \n96. \n97. \n98. \n99. \n00. \n01. \n02. \n03. \n04. \n05. \n06. \n07. \n08. \n09. \n10. \nИПЦ \n3,4 \n3,8 \n5,4 \n4,4 \n7,4 \n3,8 \n1,7 \n1,8 \n2,1 \n3,3 \n3,2 \n2,9 \n6,1 \n2,4 \n1,1 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтен бр. 66, табела: Економски \nиндикатори, Загреб, 2001. и Билтена број 171, табела: економски индикатори, Загреб, 2011. \n \nСа просјечном инфлацијом од 3,52% годишње у посматраном периоду Хрватска \nулази у круг земаља монетарне стабилности. \n \n2.3.5.2. Стабилност девизног курса \n \nОвдје је Хрватска типичан примјер земље код које постоји сукоб de jure и de facto \nрежима девизног курса. Наиме, у већ поменутом годишњем извјештају ММФ-а Хрватска \nсе изјашњава као земља у режиму контролисаног флуктуирања. Међутим, из табеле бр. 37, \nможемо видјети да је Хрватска на,ставила валутно сидро из 1994, тј. да доста чврсто \nконтролише курс куна/евро. \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 37.   \nКретање номиналног девизног курса куна/евро, амерички долар, швајцарски \nфранак \n \nКуна/евро \nКуна/амерички долар \nКуна/швајцарски \nфранак \n1996. \n6,8636 \n5,5396 \n4,0988 \n1997. \n6,9472 \n6,3031 \n4,3320 \n1998. \n7,3291 \n6,2475 \n4,5676 \n1999. \n7,679 \n7,6476 \n4,7843 \n2000. \n7,5983 \n8,1553 \n4,9897 \n2001. \n7,3700 \n8,3560 \n4,9774 \n2002. \n7,4423 \n7,1457 \n5,1202 \n2003. \n7,6469 \n6,1185 \n4,9015 \n2004. \n7,6712 \n5,6369 \n4,9713 \n2005. \n7,3756 \n6,2336 \n4,7443 \n2006. \n7,3451 \n5,5784 \n4,5712 \n2007. \n7,3251 \n4,9855 \n4,4124 \n2008. \n7,3244 \n5,1555 \n4,9111 \n2009. \n7,3061 \n5,0893 \n4,9094 \n2010. \n7,3852 \n5,5623 \n5,9299 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табела Х9, Загреб, 2001. и \nБилетна бр. 171, табела Х9, Загреб, 2011. \n \nКао што се види, распон кретања курса куна/евро око курса са краја 2010. био је од \n+ 4 % (1999.) до ─ 7% (1996.) што је интервал свега око 10% за петнаест година. Годишње \nпромјене су биле још блаже осим у периоду 1998 – 2000, када је проведена \nконтролисана117 девалвација курса како би се анулирала претходна реална апресијација.  \nШто се тиче куресва куна/амерички долар и куна/швајцарски франак њихово \nкретање је, наравно, због везаности курса куна/евро зависило од курса ових валута и евра. \nШто се тиче разлога због којих је ХНБ везала курс куне за евро, ту већи значај \nиграју трговинске веза Хрватске и земаља из Еврозоне и земаља које су своје валуте \nвезеле за евро (нпр. БиХ) због чега је и утицај овог курса на цијене у Хрватској \nпотенцијално значајан, те тежња Хрватске да убрза евро-интеграције. Наравно није \nзанемарљива ни брига ХНБ-а о стабилности финансијског система (мада то није законски \nциљ ХНБ-а), као ни психолишки фактори (резиденти вјерују ХНБ-у ако успијева да очува \nстабилност курса). \n2.3.5.3. Апресијација реалног девизног курса \n \n                                                             \n117 Видјети Шоње, В., „Заблуда бр. 2: Течај је кључ конкурентности“, Банка, Загреб, јун 2011, стр. 2. \n \n \nКако смо презентовали кретање инфлације у Хрватској и номиналних девизних \nкурсева, овдје ћемо приказати кретање изведене, а битне варијабле тј. реалног девизног \nкурса. \nКада се ради о мултилатералном (ефективном) реалном курсу, његово кретање је \nдато у табели бр. 38. \nТабела бр. 38. \nМултилатерални (ефективни) реални девизни курс куне (база 2005.) \n1997. \n99,16 \n1998. \n102,33 \n1999. \n108,96 \n2000. \n106,76 \n2001. \n103,85 \n2002. \n102,93 \n2003. \n103,24 \n2004. \n102,21 \n2005. \n99,82 \n2006. \n98,10 \n2007. \n94,63 \n2008. \n92,53 \n2009. \n92,36 \n2010. \n95,60 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табела Х11, Загреб, 2001. и \nБилетна бр. 171, табела Х11, Загреб, 2011. \n \nКао што се види у посматраном периоду повремено је долазило до, гледано по \nгодинама, благе али кумулативно значајне промјене мултилатералног (ефективног) \nреалног курса. Тако период 1997 – 2000. карактерише кумулативна депресијација од око \n10%, док период 2001 – 2009. карактерише још значајнија апресијација118 (око 18%). Ове \nвеличине свакако нису занемарљиве.  \n \n2.3.5.4. Девизне резерве и инфлација/неликвидност \n                                                             \n118 Занимљиво је мишљење аутора Александра Аристовика и Андреја Кумара изнијето у раду „Some \ncharacterististics of sharp current account deficit reversals in transition countries“, South-Eastern Europe Journal of \nEconomics 1-2006, Thesaloniki, 2006, (преузето са: http://www.asecu.gr/ Seeje/issue06/aristovnik.pdf, датум \nприступа: 22-6.2012. године),  на стр. 23, према којем је апресијација реалног девизног курса у бројним ЗУТ \nбила посљедица почетне потцјењености девизног курса (initial overshooting). Ово мишљење је \nсупротстављено мишљењима како је апресијација реалног девизног курса посљедица БС-ефекта, нижег \nкредитног рејтинга ЗУТ што проузрокује више трошкове финансирања (и пословања) у земљи у односу на \nразвијене земље, те бржег раста плата у односу на продуктивност у јавном сектору у ЗУТ, што онда повлачи \nпосљедице сличне БС-ефекту итд.  \n(потреба за стерилизацијом) \n \nОвим практично прелиминарно провјеравамо колико је ХНБ допустила да се \nтокови девиза између земље и иностранства пренесу на новчану масу, односно да допринесу \nевентуалној појави инфлације или неликвидности у земљи. С обзиром да куна и поред \nвезаности за евро представља једино законско средство плаћања на територији Хрватске, о \nутицају прилива девиза на инфлацију можемо судити преко кретања односа девизних \nрезерви и различитих монетарних агрегата, што је и приказано у табели бр. 39. \nТабела бр. 39.   \nКретање девизних резерви, примарног новца, агрегата М1, РБДП.а и инфлације у \nХрватској 1996 – 2010. године \n \nДевизне \nрезерве119 \n(у мил. куна) \nПримарни \nновац \n(у мил. куна) \nМ1 \n(у мил. куна) \nРаст \nРБДП-а \nу % \nИнфлација \n(ИПЦ) \n1996. \n12.644,8 \n8.770,4 \n11.368,9 \n5,9 \n3,4 \n1997. \n16.089,7 \n10.346,1 \n13.731,4 \n6,8 \n3,8 \n1998. \n17.670,4 \n9.954,2 \n13.531,4 \n2,5 \n5,4 \n1999. \n23.044,7 \n10.310,0 \n13.858,9 \n-0,9 \n4,4 \n2000. \n29.906,9 \n11.717,3 \n18.030,3 \n3,7 \n7,4 \n2001. \n39.311,6 \n17.803,2 \n23.703,5 \n3,7 \n3,8 \n2002. \n42.056,4 \n23.027,9 \n30.869,8 \n4,9 \n1,7 \n2003. \n50.117,8 \n30.586,2 \n33.888,7 \n5,4 \n1,8 \n2004. \n49.371,8 \n33.924,4 \n34.562,1 \n4,1 \n2,1 \n2005. \n54.859,7 \n40.390,8 \n38.817,1 \n4,3 \n3,3 \n2006. \n64.086,0 \n46.331,2 \n48.521 \n4,9 \n3,2 \n2007. \n68.174,7 \n51.923,9 \n57.878,3 \n5,1 \n2,9 \n2008. \n66.805,8 \n49.743,0 \n55.222,3 \n2,2 \n6,1 \n2009. \n75.808,0 \n56.141,9 \n47.181,7 \n- 6,0 \n2,4 \n2010. \n78.726,2 \n56.249,1 \n49.151,7 \n-1,2 \n1,1 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табела: Економски \nиндкатори, А1 и Ц1, Загреб, 2001. и Билетна бр. 171, табела: Економски индкатори, А1 и Ц1., Загреб, 2011. \n \nИз претходне табеле можемо видјети да су девизне резерве, генерално, брзо расле \nзбог чега се, евентуално, могао појавити само проблем инфлације. Посматрањем кретања \nових агрегата можемо закључити и да постоји блиска веза између девизних резерви и \nновчане масе (што је било за очекивати с обзиром на режим близак фиксном курсу). \n                                                             \n119 Девизне резерве су изражене у кунама  умјесто у страним валутама да би се могло поредити њихово \nкретање са кретањем новчаних агрегата. Износ у кунама је добијен када су званичне девизне резерве у \nеврима на крају године помножене са званичним курсем куна/€, такође, на крају године. \nМеђутим, док је правац кретања близак (или је бар био до 2008.) интезитет није. Заправо, \nагрегат М1 је 2006. износио око 75,7% девизних резерви, док је 2010. пао на 62% што \nзначи да је ХНБ вршила операције стерилизације. И ниске стопе инфлације упркос бржем \nрасту девизних резерви од стопа раста РБДП-а говоре у прилог тврдњи да је ХНБ \nпроводила политику стерилизације. \n Међутим, због постојања трговинског дефицита Хрватске који смањује \nинфлаторне притиске, ефикасности политике стерилизације ХНБ-а посветићемо  више \nпажње у наредном дијелу рада. \n \n2.3.5.5. Фискална дисциплина и монетарне власти \n \nЖељели смо да у складу са методологијом коју смо претходно користили у случају \nСрбије провјеримо и да ли је у Републици Хрватској у протеклом периоду постојала \nпракса финансирања буџетског дефицита из примарне емисије (свјесни  смо да закон о \nХНБ-у из 2008, члан 40. експлицитно забрањује овакву праксу), за шта нам је послужила \nтабела бр. 40. \nТабела бр. 40.   \nКретање државног дуга ка Хрваткој народној банци (у милионима евра) \n1996. \n31,90 \n1997. \n0,00 \n1998. \n0,00 \n1999. \n3,14 \n2000. \n0,00 \n2001. \n0,00 \n2002. \n0,07 \n2003. \n0,18 \n2004. \n0,43 \n2005. \n0,19 \n2006. \n0,12 \n2007. \n0,14 \n2008. \n0,30 \n2009. \n0,40 \n2010. \n0,04 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табеле Ц1, Загреб, 2001. и \nБилетна бр. 171, табеле Ц1, Загреб, 2011. \n \nПодаци из табеле бр. 40. показују да је са том праксом прекинуто још од релативно \nдавне 1997. године, па немамо разлога да проводимо даље анализе као што смо то радили \nса Србијом код које је ова пракса постојала до прије пар година. \n \n2.3.5.6. Курс и стабилност финансијског система \n \nКако је и Хрватска земља са доминантно банкарским120 финансијским системом, \nосновни ризик потиче из валутне (не)усклађености активе и пасиве банака. Овај ризник је \nпорастао, ако не и настао, са укључивањем хрватског банкарског система у глобалне \nтокове. Тако је приватизацију банака Хрватска спровела прије друге двије посматране \nземље тј. у периоду 1997 – 2000. (током којег је удио банкарске активе у страном \nвласништву у укупној банкарској активи порастао са 3121% из 1997. на 76,1122% на крају \n2000, да би 2010. дај удио достигао преко 90123 %. То је очекивано довело до кредитне \nекспанизије (табела бр. 41). \nТабела бр. 41.    \nКретање кредита по секторима у Хрватској, 1996 – 2010. године (мил. куна) \n \nСтановништву \nПредузећима \nДржави \nУкупно \n1996. \n6.615,2 \n26.929,3 \n16.838,8 \n67.482,7 \n1998. \n17.717,2 \n41.225,5 \n15.518,2 \n93.326,4 \n2000. \n23.298,3 \n35.890,7 \n20.250,9 \n109.949,1 \n2002. \n43.072,6 \n51.723,4 \n23.340,1 \n165.622,2 \n2004. \n65.276,7 \n58.643,3 \n22.839,2 \n225.546,2 \n2006. \n95.689,3 \n83.386,5 \n29.828,8 \n299.258,1 \n2008. \n126.551,4 \n102.779,8 \n39.878,5 \n361.671,2 \n2010. \n127.532,9 \n114.089,7 \n52.720,4 \n390.829,0 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табеле Д1, Загреб, 2001, \nБилтена бр. 110, табеле Д1, Загреб, 2005. и Билетна бр. 171, табеле Д1, Загреб, 2011. \n \nОбјашњење како је ова кредитна експанзија (раст одобрених кредита 5,8 пута, а \nнарочито кредита становништву) довела до пораста валутног ризика је (опет), слично \nситуацији у другим ЗУТ била повезана са недовољношћу домаће штедње да испрати \nкредитни раст (мада је и таква недовољна домаћа штедња била углавном деномирана у \n                                                             \n120 Јаковчевић, Д., „Бурзе вриједносница“,Економски факултет Загргеб, Загреб, 2011, стр. 3. \n121 ХНБ, Билтен о банкама бр. 1, Загреб, 2001, стр. 26. \n122 Ibid. \n123 ХНБ, Билтен о банкама бр. 22, Загреб, 2011, стр. 26. \nстране валуте, па је већ ту постојао валутни ризик у случају пласмана средстава у кунама). \nУ разлоге за недовољну акумулацију штедње у Хрватској у овом раду нећемо улазити, али \nостаје констатација да су и у њој доминантно стране банке значајна средства позајмиле у \nиностранству како би испратиле кредитну експанзију. То позајмљивање у девизама је \nпродубило валутни ризик по банке. Како банке нису смјеле да преузму на себе овај ризик, \nни по Закону о банкама гдје је његов ниво ограничен на маx 30% гарантног капитала, оне \nсу га као и у сусједним земљама пребациле на грађане и привреду индексирањем \nпласмана.  \nТако из билтена банака бр. 22. можемо видјети да је крајем 2010. године 65,8% \nактиве било индексирано или одобрено у страној валути док је тај проценат на страни \nпасиве износио 59,4%. Отворена девизна позиција је износила релативно ниских 2,8% \nгарантног капитала захваљујући кориштењу терминских уговора.  \nИз оваквих података би површна анализа могла закључити како валутни ризик није \nвисок. Чињеница да је ХНБ фактички фиксирала курс куна/евро само оснажује овакав \nзакључак. \nМеђутим, тај закључак није у потпуности тачан из два повезана разлога. Први је \nпретходно изнесена констатација да су банке валутни ризик пребациле на кориснике \nкредита што значи да су сигурне само од директних штета који настају из валутних \nразлика али не и од ризка невраћања. Овај ризик је опет повезан са чињеницом како је у \nХрватској 17%124 кредита одобрено у швајцарским францима (тај проценат је 2007. \nизносио чак 27%), а на кретање курса швајцарског франка ХНБ практично нема никаквог \nутицаја (јер кретање курса куна/швајцарски франак зависи од кретања курса \nевро/швајцарски франак). Тако апресијација швајцарског франка води расту рата, што \nопет води расту ненаплативих кредита и тако потенцијално изазива кризу банкарског \nсистема. У току свјетске кризе је и дошло до апресијације швајцарског франка и до \nпораста ненаплативих и проблематичних кредита и то са почетног нивоа од 4,9125% крајем \n2008. на 11,5126% крајем 2010. Ипак, чак и овакав пораст проблематичних кредита није \nзначајније смањио профитабилност банкарског сектора Хрватске која је смањена са \n                                                             \n124 ХНБ, Финансијска стабилност – јул 2011, стр. 45. \n125 Конференције за новинаре ХНБ-а 24.10.2010, податке изнио Гувернер Рохатински, пренио  \nЗНЕТ(www.znet.hr), датум увида: 21.3.2011. \n126 ХНБ, Финансијска стабилност - јул 2011, Загреб, 2011, стр. 48. \n9,9127% поврата на властити капитал на 7% у 2010. Задржавање високе профитабилности \nсвакако говори у прилог одржању финансијске стабилности јер смањује вјероватноћу да \nће стране банке повући свој капитал. Међутим, како је сличан пораст евидентиран у \nвеликом броју других земаља (показали смо податке за БиХ и Србију), не можемо \nприхватити објашњење како је девизни курс куна/швајцарски франак основни узрок овог \nпогоршања.  \n \n2.3.5.7. Шпекулативни удари \n \nЧињеница да је Хрватска званично одабрала режим контролисано флуктуирајућег \nкурса док de facto води девизну политику блиску фиксном курсу чини се као врло погодно \nтло за шпекулативне ударе. Једноставно флуктуабилнији девизни курс Србије више \nодговара тржишним кретањима док курс КМ бране једноставна правила која не остављају \nнедоумицу у рјешеност власти да очувају фиксан курс. Хрватска нема ни једно од ове \nдвије ствари. Ипак, као што смо нагласили, ако макроекономска кретања иду на руку \nмогуће је стабилизовати курс и без значајнијих интервенција монетарних власти. Да ли је \nи колико ХНБ интервенисала како би спријечила промјене курса видјећемо из  табеле бр. \n42. \nТабела бр. 42.  \nИнтервенције ХНБ ради ублажавања осцилација на девизном тржишту \n \nКупљено од банака \n(у мил. евра) \nПродано банкама \n(у мил. евра) \nУкупно \n2010. \n363,7 \n350,1 \n713,8 \n2009. \n837,8 \n513,02 \n1.350,8 \n2008. \n189,1 \n270,6 \n459,7 \n2007. \n662,0 \n0,0 \n662,0 \n2006. \n1.295,5 \n125,5 \n1.421,0 \n2005. \n570,8 \n0,0 \n570,8 \n2004. \n403,2 \n33,0 \n436,2 \n2003. \n84,5 \n438,3 \n522,8 \n2002. \n694,4 \n220,4 \n914,8 \n2001. \n1.017,2 \n462,5 \n1.479,7 \n2000. \n284,2 \n138,8 \n423,0 \n                                                             \n127 Cocozza, E., Colabella, A., Spadafora, F., “The Impact of the Global Crisis on South-Eastern Europe”, IMF, WP \n11/300, \nWashington \nD.C, \n2011, \nстр. \n54. \n(преузето \nса: \nhttp://www.imf.org/ \nexternal/ \npubs/ft/wp/2011/wp11300.pdf, датум приступа: 15.7.2012. године). \nИзвор: Сачињено на оснуву података Хрватске народне банке из Монетарна политика, Девизне \nинтервенције – Архив, преузето са: http://www.hnb.hr/monet/hmonet.htm,  датум увида: 17.4.2011. \n \nКао што се види из претходне табеле, ХНБ је доста интервенисала на девизном \nтржишту у протеклом периоду, али зачуђујуће је да се ради углавном о заустављању раста \nвриједности домаће валуте (операције куповине девиза којима се повећава тражња за \nстраном валутом и обара курс). Из тога можемо закључити да би без интервенција ХНБ-а \nреални курс још значајније апресирао. Девизне интервенције са циљем повећања понуде \nдевиза којим би се ојачала вриједност куне су преовладавале само у 2003. и 2008. години. \nИнтервненције у 2008. години (години када су валуте бројних источноевропских земаља \nзначајно депресирале због чега би се могло очекивати и да се вриједност куне нашла на \nудару), чак нису биле ни нарочито значајне, тако да је продаја девиза премашивала \nкуповину за свега 81 милион евра, што је са девизним резервама Хрватске прилично \nзанемарљив износ. Како скоро сви шпекулативни удари садрже покушај обарања \nвриједности (фиксиране) валуте из претходног би се  могло закључити да курс куна/евро \nније био предмет озбиљних шпекулативних удара и поред одређене теоретске \nподложности. \n \n2.3.5.8. Раст домаће штедње \n \nВидјели смо да је ХНБ у великој мјери успјела да постигне цјеновну стабилност и \nстабилност девизног курса. То би требало да се одрази и на раст штедње у Хрватској што \nсе и десило као што можемо видјети из табеле бр. 43. \nИз ове табеле се види да је укупна штедња у посматраном периоду порасла 5,66 \nпута (сјетимо се да су кредити порасли 5,8 пута), што се може сматрати импозантним \nрастом, али нажалост још увијек недовољним (укупни кредити на крају 2010. износе око \n390 000 милиона куна, што значи да су већи од штедње за око 150.000 милиона куна. \n \n \n \n \n \nТабела бр. 43.  \nКретање штедње у Хрватској \n \n \nУкупна штедња  \n(у мил. кунама) \nВалутна структура штедње \n \nШтедња у кунама  \n(као % укупне штедње) \nДевизна штења  \n(као % укупне штедње) \n1 \n2 \n3 \n4 \n1996. \n42.156,1 \n48,3 \n51,7 \n1997. \n58.027,8 \n46,1 \n53,9 \n1998. \n62.957,9 \n39,7 \n60,3 \n1999. \n59.517,8 \n37,9 \n62,1 \n2000. \n75.218,8 \n37,6 \n62,4 \n2001. \n104.466,1 \n31,2 \n68,8 \n2002. \n113.997,3 \n36,8 \n63,2 \n2003. \n124.713,3 \n39,0 \n61,0 \n2004. \n136.689,8 \n40,2 \n59,8 \n2005. \n152.729,6 \n43,2 \n56,8 \n2006. \n180.253,2 \n51,0 \n49,0 \n2007. \n214.383,9 \n52,0 \n48,0 \n2008. \n224.482,2 \n47,8 \n52,2 \n2009. \n227.217,3 \n40,4 \n59,6 \n2010. \n238.468,0 \n38,12 \n61,9 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табела Д1, Загреб, 2001, \nБилтена бр. 110, табела Д1, Загреб, 2005 и Билтена  бр. 171, табела Д1, Загреб, 2011. \n \nМеђутим, у којој мјери је раст штедње посљедица раста повјерења у домаћи \nмонетарни систем, а у којој мјери је посљедица других фактора директније је могуће \nсазнати кроз анализу валутне структуре штедње. Овај податак се, такође, налази у табели \nбр. 43. (колоне три и четири) из кога може видјети да хрватски грађани и поред 15 година \nмонетарне стабилности нису вратили у довољној мјери повјерење у домаћу валуту.  \n \n2.3.5.9. Капитализованост банкарског сектора \n \nКапитализованост банкарског сектора Хрватске значајно је изнад регулаторног \nминимума (табела бр. 44). \n \n \n \n \n \nТабела бр. 44.   \nАдекватност капитала банка у Хрватској \n \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nАдекватност капитала128 \n13,98 \n16,36 \n15,16 \n16,43 \n18,79 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена о банкама бр. 14, слика 1.13, \nЗагреб, 2007 и Билтена о банкама бр.21, слика 1.13, Загреб, 2010. \n \nЗанимљиво је и да се стопа адекватности капитала након избијања кризе 2008. \nзначајно побољшала. Ово је чудно узимајући у обзир пораст ненаплативих и \nпроблематичних кредита о којима смо већ говорили. Међутим, објашњење се можда може \nнаћи у докапитализацији као мјери за јачање повјерења у систем (капитал је у односу на \n2008. порастао за 11.509,5 милиона куна или за 20%), затим значајном порасту кредита \nдржави, који због своје нискоризичности не улазе у израчунавање ризиком пондерисане \nактиве (односно пондер им је 0), због чега и постојећи капитал постаје релативно већи.  \n \n2.3.5.10. Искустава са кризом 2008 – 2010. године \n \nСада је вријеме да погледамо шта је ХНБ урадила на превазилажењу посљедица \nкризе 2008. и да ли је то дало неког ефекта. Тако је ХНБ крајем 2008. смањила стопу \nобавезних резерви са 17% на 14%, смањила је стопу минимално потребних девизних \nпотраживања са 32% на 28,5%, укинула граничне обавезне резерве, продавала девизе на \nтржишту (ради одржавања курса), истовремено омогућавајући банкама да дођу до \nликвидних кунских средстава преко  операција на отвореном тржишту и ломбардних \nкредита. Интервенције да се обезбједи ликвидност биле су таквог обима да је ради \nоджавања стабилности цијена ХНБ крајем године прибјегала пооштравању услова кроз \nискључивање готовине у трезорима банака из обавезних резерви и пооштравањем услова \nкоје ХоВ могу да послуже као колатерал код ломбардних кредита. Све у свему, ХНБ је \nдоста интервенисала са циљем да одржи и курс и цјеновну стабилност и мотивише банке \nна даље позајмљивање хрватским резидентима како би се одржала привредна активност. \nДа ли је у овоме успјела прелиминарно можемо судити на основу података из табеле бр. \n                                                             \n128 Израчуната као омјер властитог капитала банака спрам ризиком пондерисане активе у складу са \nБезелским споразумом II о минималној капитализованости банака. \n45, док ћемо коначан закључак донијети у закључном дијелу, када будемо поредили \nискуства све три земље заједно. \nТабела бр. 45.   \nКретање основних макроекономских агрегата у Хрватској 2008 - 2010. године \n \n2008. \n2009. \n2010. \nИнфлација \n6,1 \n2,4 \n1,1 \nОдобрени кредити (ланчани индекс) \n100 \n102 \n108 \nРБДП \n2,2  \n- 6 \n- 1,2 \nИндустријска производња  \n10,6% \n0,4% \n-1% \nБрој запослених129 \n(према  анкети) \n1.633 \n1.594 \n1.528 \nТрговински биланс  \n(у милионима евра) \n-10.793,8 \n- 7.386,9 \n- 5.945,3 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 171, табеле: Економски \nиндикатори и Д1, Загреб, 2011, и подацима Државног завода за статистику Републике Хрватске – Извјешће \nбр. 8. Загреб, 2011, стр. 24. \n \nЗначи, када се ради о простом расту кредита ХНБ је учинила и постигла више од \nЦББХ, а мање од Народне банке Србије. \n \n2.3.6. Претходна искуства са монетарним системом Хрватске \n \nКако је Хрватска до почетка ратних сукоба била дио монетарног система којим је \nуправљала НБ СФР Југославије, преко републичких Народних банака, нема потребе да \nпосебно понављамо кроз каква су искуства прошли грађани велике Југославије током \n1980-их. Умјесто тога дајемо само податке о кретању инфлације у Хрватској у деценији \nкоја је претходила посматраном периоду (табела бр. 46.), те кретање девизног курса спрам \nДМ у годинама које су претходиле монетарној реформи након које је ХНБ успјешно \nокончала период високих инфлација и стабилизовала девизни курс (табела бр. 47.), са \nсвега неколико кратких објашњења битних догађаја који су утицали на конституисање и \nрад ХНБ-а. \nТабела бр. 46.  \nКретање инфлације у Хрватској у периоду 1986 – 1995. године \n \n1986. \n1987. \n1988. \n1989. \n1990. \n1991. \n1992. \n1993. \n1994. \n1995. \nИПЦ \n93 \n123 \n195 \n1.199 \n594 \n124 \n634 \n1.486 \n107 \n4 \n                                                             \n129 Држави завод за статистику  у укупно запослене убројао je:  запослене, самозапослене и помажуће \nчланове домаћинства. \nИзвор: Сачињено на основу података у Тица Ј, Монетарна политика у Хрватској, графикон бр. 13, \nЕкономски факултет у Загребу, преузето са: http://web.efzg.hr/dok/MGR/Tica//gh/poglavlje 6.pdf, (датум \nувида: 27.4.2011).  \nРепублика Хрватска је исказала жељу за формирањем самосталне Централне банке \nнакон првих вишестраначких избора у Југославији, а та воља је и институционализована у \nУставу из 1990. у коме се у члану 55 каже: „ХНБ је централна банка Реублике Хрватске. \nХНБ је одговорна, у оквиру својих права и дужности, за стабилност валуте и опћу \nликвидност плаћања у земљи и иностранству.“ Ипак, ово је било противно130 важећем \nуставу СФРЈ па је НБ Југославије са своје стране и даље наставила да третира ХНБ као \nсвој интегрални дио. То се мијења 1991. када Савјет гувернера НБ Југославије након низа \nнеспоразума са ХНБ-ом ускраћује  право истој за повлачење готовинских средстава и \nприступ девизном тржишту.  \nУ току првих година рата на овим просторима, ХНБ не успијева обуздати \nинфлацију. Међутим, 1994. ХНБ изводи другу монетарну реформу (први покушај је био \n1992.) када проводи хетеродоксну антиинфлаторну стратегију (отприлике у исто вријеме и \nврло слично као Аврамовићева реформа) у којој мијења хрватски динар за куну, чију \nвриједност веже за њемачку марку. \nТабела бр. 47.  \nКретање курса динар/хрватски динар/куна/ДМ у периоду 1990 – 1995. \nгодине \n \n1990. \n1991. \n1992. \n1993. \n1994. \n1995. \nКуна/ДМ \n7 \n13 \n0,495 \n3,8018 \n3,6321 \n3,7059 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 66, табела Х9, Загреб, 2001. \n \nВећ сљедеће 1995. године инфлација се спушта на 4%, а та стабилност (и \nмонетарна и курсна), видјели смо траје до данас. \n \nДа сумирамо. Хрватска народна банка у протеклих 15-ак година показала се као \nврло успјешна институција која је у јавности Хрватске изградила имиџ „конзервативног \nбанкара“ и у исто вријеме припремила се за улазак Хрватске у ЕУ. Изградњи позитивног \nимиџа највише је допринијело инсистирање на стабилности девизног курса које траје још \nод 1994, што је допринијело и цјеновној стабилности у земљи. У организационом смислу \n                                                             \n130 Петак З, „Економска позадина распада социјалистичке Југославије“, Friedrich naumann Stiftung (Дијалог \nповјеснчара – историчара), Загреб, 2005, стр. 62. \nХНБ је персонално и финансијски131 независна институција која слободно бира \nинструменте монетарне политике које ће користити. Ипак, уважавајући околности у \nХрватској, ХНБ се \nу протеклом периоду више опредмјелила за кориштење \nадминистративних мјера (обавезне резерве, обавезан упис благајничких записа итд.) што \nније увијек било добро прихваћено од стране ММФ и других међународних организација, \nали је показало добре резултате у току кризе, што потврђује исправност овакве политике \nХНБ у протеклом периоду. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n131 За више информација о томе како је рјешено питање финансијске назависности ХНБ-а погледати чланове \n4, 5 став 2, 18 и 42 став 2, Закона о ХНБ, Народне новине бр. 75/08. \nДИО III – ПРОБЛЕМИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАЈУ \nЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ ЗЕМАЉА У РЕГИОНУ И \nПОСЉЕДИЦЕ НА ДЕВИЗНИ КУРС \n \nОвај дио је логичан наставак претходног. Разлика је у томе што смо у другом \nдијелу тражили груб одговор на питање да ли је пожељно даље одржавати постојеће \nпринципе функционисања монетарних власти с обзиром на искуства из протеклог \nпериода, док у  овом дијелу тражимо одговор на питање да ли је могуће одржати та \nрјешења, односно испитујемо које су основне препреке дуготрајној одрживости изабраних \nпринципа функционисања. \n \n3.1. Проблеми са којима се суочава ЦББХ \n \nКада се ради о било ком облику фиксног девизног курса, а поготово када се ради о \nсистему валутног одбора какав имамо у БиХ, основна пријетња по одрживост \nмонетарног система, односно основни проблем о којем власти морају да воде рачуна је \nкретање девизних резерви. Одмах да нагласимо да власти у БиХ и ММФ оцјењују да је \nниво девизних резерви крајем 2010. адекватан132. С обзиром на доста лоше перформансе \nБиХ привреде које се огледају, између осталог, у неконкурентности земље по оцјени свих \nпознатих међународних организација, која је и најуочљивија по континуираном и високом \nспољнотрговинском дефициту, поставља се питање на који начин ЦББХ успијева \nприбавити девизне резерве и да ли ће то моћи чинити и у будућности133? Иако смо свјесни \nда, чисто формално ЦББХ нема проблем одрживости валутног одбора све док постоје \n                                                             \n132 ММФ,  „Босна и Херцеговина: Консултације по члану IV за 2010. годину, друга и трећа ревизија stand-by \nаранжмана, захтјев за изузеће од непридржавања критеријума извршења, и репрограмирање откупа \nдугова“, \nдецембер \n2010 \nбр. \nИзвјештаја \nММФ-а \nо \nземљи: \n10/348, \n(преузето \nса: \nhttp://www.imf.org/external/pubs/cat/longres.aspx?sk=24413.0, датум увида: 28.6.2011. године). \n133 Аутори Александар Аристовика и Андреј Кумара у раду „Some characterististics of sharp current account \ndeficit reversals in transition countries“, South-Eastern Europe Journal of Economics 1-2006, Thesaloniki, 2006, \n(преузето са: http://www.asecu.gr/ Seeje/issue06/aristovnik.pdf, датум приступа: 22-6.2012. године),  на стр. 27,  \nна основу властитог истраживања закључују како ЗУТ које користе неки режим фиксног девизног курса и \nпоред свих проблема са којима се суочавају посједују доста високе и  „резистентне“ девизне резерве. \n \nбило какве девизне резерве, ипак, питање одрживости може и мора бити постављено не \nсамо као техничко питање (постојање било каквих девизних резерви) већ и као социјално \nпитање (социјална прихватљивост трошкова одржавања постојећег монетарног система у \nлошијем привредном амбијенту). Због тога је социјална прихватљивост услов дугорочне \nодрживости па ће и она бити дио наше анализе. И једно и друго питање (техничка и \nсоцијална одрживост), сабирају се у питању ефикасности механизма прилагођавања, који \nу случају валутног одбора представља Хиксов механизам прилагођавања добро познат још \nод златног стандарда из XIX вијека. \nЗбог тога, почетни тест којим провјеравамо да ли су постојали притисци на девизне \nрезерве ЦББХ вршимо кроз анализу  кретања истих у протеклом периоду (табела бр. 48). \nТабела бр. 48.  \nКретање девизних резерви ЦББХ 2000 - 2010. године \n \n2000. \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nДевизне \nрезерве \n(у мил. \nКМ) \n1.027,3 \n2.678,4 \n2.482,9 \n2.791,9 \n3.478 \n4.223.5 \n5.450,7 \n6.697,6 \n6.295,7 \n6.212,2 \n6.456,3 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2010, табела бр. 33, Сарајево, 2011.  \n \nКао што се види девизне резерве су, практично, континуирано расле све до 2007. \nгодине, да би у 2008. и 2009. години забиљежиле пад. С обзиром да се почетак пада \nдевизних резерви поклапа са доласком свјетске економске кризе на ове просторе, \nмораћемо ући у нешто дубљу анализу посљедица исте на економску ситуацију у БиХ како \nбисмо кроз ову анализу дали одговор на два питања: \n1. Шта је разлог уоченог пада у 2008. и 2009. години тј. да ли се ради о \nкраткотрајном паду који је дефинитивно иза нас или се ради о тренду који би \nреално могао довести до значајнијег пада девизних резерви, а самим тим и до \nнестанка система монетарног одбора у БиХ? \n \n2. Какве су посљедице пада узимајући у обзир чињеницу да у систему валутног \nодбора какав се користи у БиХ ликвидност зависи од девизних резерви (у овом \nдјелу акценат је стављен на питање социјалне одрживости)?  \n \nОва два питања се на крају могу сабрати у питању дугорочне одрживости валутног одбора \nу БиХ.  \n \n 3.1.1. Девизне резерве БиХ – постојеће стање и очекивана кретања \n \nКао што смо у уводном дијелу навели, почетак пада девизних резерви се поклопио \nса доласком посљедица америчко- европске економске кризе на ове просторе. Из тога би \nсе могао извући површан закључак како је разлог за пад девизних резерви искључиво ова \nкриза па се ради о краткотрајном проблему који ће проћи са опоравком њихових \nекономија, због чега му не треба придавати претјерану пажњу. Нажалост, анализа кретања \nосновних макроекономских варијабли у БиХ прије и послије доласка кризе, показује да је \nвањска економска криза била само окидач134 много дубље кризе у БиХ која је оставила \nтрајне посљедице због чега се не може очекивати престанак притисак на девизне резерве у \nближој будућности или се чак може очекивати погоршање135 ситуације (ако се не \nпредузму корективне мјере о чему ће бити више ријечи у петом дијелу рада). Да бисмо ово \nобразложили поћи ћемо од излагања кретања основних макроекономских трендова прије и \nпослије кризе који су приказани у табели бр. 49. \nИз доње табеле се види оштра промјена трендова са 2008. годином као \nпрекретницом.  \nТако су економска кретања прије избијања кризе карактерисали: експлозиван раст \nприватног дуга136 (који је порастао преко једанаест пута) и девизних резерви (које су \nпорасле око пет пута), значајан раст трговинског дефицита (око 50%) и РБДП-а (око 55%),  \nуз стагнација јавног дугa и пад незапослености (стварне не статистичке).  \n \n \n \n \n                                                             \n134 Тomaš, R., „Limited Possibilities of Adopting the Economy of Bosnia and Herzegovina to the External Pressures \nof \nthe \nEconomic \nCrisis“, \nActa \neconomica, \nBanja \nLuka, \n2012, \nстр. \n6. \n(преузето \nса: \nhttp://www.actaeconomica.efbl.org/broj17/e-ActaEconomica-broj17-RTomas.pdf, датум приступа: 27.6.2012. \nгодине). \n135 Ibid, стр. 25. \n \n136 Кредити држави су чак и u апсолутном износу смањени у периоду 2000 - 2008. \nТабела бр. 49.  \nМакроекономски трендови у Босни и Херцеговини 2000 - 2010. Године \nГодина \n2000. \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nТрговински \nдефицит (у мил. \nКМ) \n5.868 \n6.470 \n6.892 \n7.180 \n7.193 \n7.749 \n6.661 \n8.101 \n9.432 \n6.669 \n6.352 \nКредити (у мил. \nКМ) \n3.017 \n3.339 \n4.281 \n5.121 \n5.927 \n7.544 \n9.308 \n11.949 \n14.556 \n14.101 \n14.579 \nСпољни јавни \nдуг (у мил. КМ) \n4.055 \n4.420 \n4.290 \n4.013 \n4.031 \n4.338 \n4.071 \n3.961 \n4.240 \n5.234 \n6.289 \nСтатистичка \nнезапосленост  \n(у 000) \n415 \n416 \n435 \n468 \n488 \n508 \n524 \n515 \n483 \n510 \n522 \nНезапосленост \nиз анкете о \nрадној снази   \n(у 000) \n- \n- \n- \n- \n- \n- \n366 \n347 \n272 \n272 \n315 \nБруто наднице \n(у КМ) \n \n596 \n660 \n717 \n748 \n798 \n910 \n994 \n1163 \n1223 \n1250 \nДевизне резерве  \n(у мил. КМ) \n1.027,3 \n2.678,4 \n2.482,9 \n2.791,9 \n3.478 \n4.223,5 \n5.450,7 \n6.697,6 \n6.295,7 \n6.212,2 \n6.456,3 \nРБДП \n5,5 \n4,5 \n5,5 \n3,8 \n6,3 \n3,9 \n6,1 \n6,2 \n5,7 \n-2,9 \n0,7 \nИзвор: Сачињено на основу података АСБХ из Анкете о радној снази за 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, преузето са: \nhttp://www.bhas.ba/?option=com_content&view=article&id=113=ba \n(датум \nувида; \n28.4.2011), \nи \nЗапослени \nпо \nдјелатностима у децембуру 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, преузето са; \nhttp://www.bhas.ba/index.php?option=com_publikacija&view=publikacija_pregled&ids=1&id= \n2&n=Tr% \nC5%BEi%C5%A1te%20rada, (датум увида: 28.4.2011),  те подацима ЦББХ из Билтена 2-2011, Главни економски \nиндикатори, табела бр. 11, Сарајево, 2011. \n \nОд избијања кризе трендови су драматично промијењени и то (углавном) на \nлошије. Тако у 2008. и 2009. години биљежимо сеобу капитала у развијеније земље што се \nодразило на пад девизних резерви који је кумулативно износио 440 милиона КМ или 6,6% \nистих у односу на врхунац из 2007, те смањење кредитних пласмана у 2009. години од 455 \nмилиона КМ или 3,1% у односу на врхунац у 2008. години. Такође, биљежимо стагнацију \nпривредне активности,  раст незапослености (око 40.000 радника према званичној \nстатистици) и спољног јавног дуга (за око 58% или 2.328 милиона КМ у односу на \nнајнижи ниво из 2007. године). Једини јасно позитиван тренд је пад трговинског \nдефицита. Разлоге за овај, условно речено, позитиван тренд обрадићемо мало касније. \nДонекле, изненађујући тренд је наставак раста надница упркос расту незапослености. То \nговори о ригидности  надница и несавршености тржишта рада. \nSuma sumare, са становишта утицаја на структуру платног биланса тј. утицаја на \nкретање девизних резерви, посебно је битно уочити и детаљније анализирати три тренда: \n1. престанак раста приватног дуга; \n2. пад трговинског дефицита; \n3. раст спољног јавног дуга. \n \nТо ћемо и учинити у наставку.  \n \n3.1.1.1. Разлози за прекид прилива девиза кроз банкарски сектор \n \nМожда најуочљивији тренд у предкризном периоду био је пораст дуга \nстановништва и приватних привредних субјеката ка банкама. Са становишта платног \nбиланса то не би представљало посебно битан тренд (бар не директно) када би тај раст био \nфинансиран растом домаће штење. Међутим, значајан дио кредитне експанзије је \nфинансиран дотоком капитала из иностранства о чему нам говори табела бр. 50, из које се \nвиди да су банке за свега 5-6 година (од 2002. године када је приватизација банака била у \nпуном налет до 2008. године) из иностранства донијеле (дио у облику откупа и улагања у \nвластити капитал банака, дио у облику депозита мајки банака код банака кћери, дио \nдиректним позајмљивањем домаћих банака на европском међубанкарском тржишту), \nпреко 3,8 милијарди евра137 које су код ЦББХ претварале у КМ да би могле пласирати \nкредите у домаћој валути138.  \nЧињеница која додатно свједочи о значају средстава позајмљених у иностранству \nза банке у БиХ је и то што је у већини кредита у земљи каматна стопа везана за кретање \nЛИБОР-а, ЕУРИБОР-а ПИБОР-а или неке друге каматне стопе на иностраном \nмеђубанкарском тржишту, што не би био случај да се банке значајније ослањају на домаћу \nштедњу. \n \n \n                                                             \n137 До ове цифре смо дошли када смо властити капитал банака помножили учешћем странаца у власништву \nнад банкарским сектором и томе додали раст стране пасиве од 2002. до 2008. године. \n138 Али са валутном клаузулом чиме су девизни ризик пребациле на клијенте, што се може видјети из \nизвјештаја Агенције за банкарство Републике Српске и Федералне банкарске агенције. \nТабела бр. 50.   \nВластити капитал и страна пасива банака у БиХ (у мил. КМ) \nГодина \nВластити капитал \nСтрана пасива \nУкупно \n2000. \n1.096,2 \n1.577,1 \n2.673,3 \n2001. \n1.118,8 \n1.526,5 \n2.645,3 \n2002. \n1.213,6 \n1.793,7 \n3.007,3 \n2003. \n1.305,4 \n2437,0 \n3.742,4 \n2004. \n1.472,1 \n2.651,1 \n4.123,2 \n2005. \n1.712,5 \n3.559,3 \n5.271,8 \n2006. \n2.071,8 \n4.032,8 \n6.104,6 \n2007. \n2.530,0 \n5.159,5 \n7.689,5 \n2008. \n2.977,2 \n6.309,7 \n9.286,9 \n2009. \n3.143,9 \n5.747,1 \n8.891,0 \n2010. \n3.711,1 \n4.782,2 \n8.493,3 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 2-2011, табела бр. 11, Сарајево, 2011. \n \nОвај прилив девиза је омогућавао раст потрошње у земљи изнад производње па чак \nи одређене вишкове који су се слијевали у девизне резерве и омогућавали систему \nмонетарног одбора да нормално функционише. Тако је настао модел раста вођен \n(предимензионираном) потрошњом. \nКако је са доласком кризе овај канал прекинут, а због његовог значаја у прошлости, \nпоставља се питање може ли се очекивати „повратак на предкризни тренд “ након \nсанирања посљедица економске кризе у развијеним земљама? \nНаша анализа показује да се не може очекивати повратак на предкризни тренд и то из два \nразлога: \nА) Први је што су унутрашње резерве за даље задуживање ионако биле скоро \nистрошене. О томе свједочи табела бр. 51.    \nТабела бр. 51.  \nЗадуженост по запосленом у земљама Ј.И. Европе у 2010. Години \nЗемља: \n у еврима  \nСрбија \n2.000 \nЦрна Гора \n5.500 \nХрватска \n10.000 \nБосна и Херцеговина \n5.500 \nМакедонија \n1.700 \nСловенија \n7.200 \nГрчка \n14.000 \nИзвор: „Грађани Србије међу најмање задуженим“, Каматица, преузето са: http://www.kamatica. \ncom/istrazivanja/139/srbija-zaduzenost (датум увида: 7.5.2011) \n \n \nКао што се види становништво и привреда БиХ су задовољиле почетну „глад за \nкредитима“ због чега је било природно да се очекује успоравање кредитног раста у \nбудућности. \nБ) Други и непосреднији разлог је што чак и кад би стране банке мотивисане \nвисоким стопама поврата биле вољне да преузму ризик и позајмљују већ презадуженим \nсубјектима, препоруке Базелског комитета из 2010. године (Базел III)  али и препоруке \nнационалних регулатора (као што је Аустријска влада позвала домаће банке да не \nповећавају изложеност у земљама ЈИ Европе) ће их у томе ограничити. Наиме, трећа \nпрепорука тражи смањење изложености ризику земље, што значи да ће се стране банке, \nумјесто слања девиза из земаља гдје имају сједиште у земље у којима послују банке-кћери, \nморати оријентисати на прикупљање локалне штедње у земљама у којима послују, а ради \nфинансирања кредитног раста у истим тим земљама. Suma summare, на стране банке као \nна значајан извор девиза у средњем року више не треба рачунати.  \n \n3.1.1.2. Пад трговинског дефицита \n \nДруги тренд који смо уочили је значајан пад трговинског дефицита. Разлоге за овај \nпад треба тражити, између осталог, у његовој повезаности са првим трендом \n(успоравањем кредитног раста). Наиме, око 70% прилива капитала из иностранства кроз \nбанкарски сектор је кориштено за финансирање увоза139. Због тога се овдје ради о два уско \nповезана тренда која треба посматрати заједно.  \nКретање трговинског дефицита биће предмет дубље анализе у наставку. \n \n3.1.1.3. Раст спољног јавног дуга \n \nТрећи уочени тренд је раст спољног јавног дуга. Како је до њега дошло? Када је \nмогућност новог задуживање приватног сектора у иностранству практично прекинута140, \nиза претходног модела раста је очито остала привредна структура неспособна да генерише \n                                                             \n139 Кристић, И., „Одрживост валутног одбора у БиХ“, Дирекција за економско планирање Савјета \nминистара БиХ, Сарајево, 2007. стр. 13. \n140 Власти БиХ су схватајући важност банкарског сектора за потрошњу у земљи предузеле одређене кораке \nод којих је најпознатија Бечка иницијатива када су са представницима банака потписали споразум у којем су \nиностране банке гарантовале да неће смањити изложеност ка својим банкама кћерима у БиХ.   \nдовољне дотоке девиза да би економски и монетарни систем могли наставити нормално да \nфункционишу. Одговор власти БиХ на ову ситуацију је било убрзано задуживање којим \nби се компензовао пад дотока девиза, а све под објашњењем привремености и давања \nвремена домаћој привреди да се прилагоди.  \nСама динамика раста дуга је била прилично драматична. Тако је спољни дуг за \nсвега пар година порастао за 58% почетног нивоа чиме се попео са 18%141 БДП-а у 2007. \nна 25,7% БДП-а у 2010. \nПоставља се питање може ли ово дугорочно да функционише? Једини одговор је да \nне може. Постоји граница до које се било која земља може задуживати (а поготово оне са \nслабијим кредитним рејтингом као што је БиХ чији је кредитни рејтинг на крају 2010. био \nB+ по Standard & Poor`s односно B2 по Moody`s, док су у 2011. обје агенције овај рејтинг \nдодатно умањиле). При томе,  и сама динамика задуживања БиХ, када би се власти \nодлучиле да то чини док год је могуће, одређена је европским амбицијама земље: \n Амбиције БиХ су везане за прикључење ЕУ и ЕМУ, што према Мастришким \nкритеријумима подразумијева, између осталог, да буџетски дефицит не би смио \nпрелазити 3% БДП-а годишње, док јавни дуг не би смио прећи 60 % БДП-а142. \n Иако за многе чланице ЕУ нису поштовале горња ограничења приликом пријема \nу ЕМУ, као посљедица кризе јавног дуга земаља чланица, у току је процес \nстварања чвршћих буџетских ограничена, што је формално озваничено на састанку \nу Бриселу 9.12.2011.  \n \n3.1.1.4. Потенцијални проблем; прикривени пад девизних резерви \n \nИз претходног начина превазилажења проблема уочљива је основна нелагода \nмонетарних власти БиХ, а то је реалан ризик да би у блиској будућности могло доћи до \nмного већег пада девизних резерви него што је то овај забиљежени у прошлости. Наиме,  \nбез раста спољног јавног дуга 143, којим су власти у БиХ компензовале пад девизних \n                                                             \n141 ЦББХ, Билтен 4-2011, табела бр. 32 и главни еконмски индикатори, Сарајево, 2012. \n142 Ковачевић, Р., Међународне финансијске институцује, Институт за спољну трговину, Београд, 1998 стр. \n196. \n143  ЦББХ, Билтен 4-2011, табела бр.  32, Сарајево, 2012. \nприлива по другим основама и под претпоставком да би остали трендови остали исти, пад \nдевизних резерви би већ крајем 2010. био много значајнији144, што се на срећу није десило. \nИз тога можемо извући, додуше још увијек недовољно поткован закључак, како је \nдржавна интервенција само одгодила пад девизних резерви односно да се фактички ради о \nприкривеном паду чији ће се ефекти брзо показати (чим држава престане да се задужује у \nиностранству).  \nУ прилог претходној тврдњи иде и чињеница да узете кредите треба почети \nвраћати у наредном периоду. Типичан примјер је аранжман са ММФ-ом који је склопљен \nна три године. Средства добијена овим путем (прве двије транше) су била намјењена145 за \nнесметано сервисирање спољних обавеза земље у току кризе  за коју се претпостављало да \nће брзо проћи, трећа транша би требала бити усмјерена у капиталне инвстиције док \nчетврта и пета директно служе јачању девизних резерви. Тако након истека овог \nаранжмана (средином 2012. године)  и грејс периода ова и друга позајмљена средства \nтреба почети враћати. Тако само по основу аранжмана са ММФ-ом БиХ прелази из  + \n400146 милиона евра годишње у (око) – 240147 милиона годишње, с тим да ово представња \nсамо грубу апроксимацију. Чак и ако је уштедама у јавним буџетима, на којима је \nинсистирао ММФ, могуће прикупити ова средства, ово би могло представљати удар од \nоко 600 милиона евра годишње на рачун девизних резерви у току периода враћања зајма \n(2014 – 2020). Међутим, историја јавног дуга на овим просторима нас учи да се јавни дуг  \nсмањивао (тј. отплаћивана главница без узимања нових кредита) само у временима \n„изобиља“, а често чак ни тада. У свим осталим временима се дижу нови зајмови којима се \nвраћају стари, чиме се главница дуга не смањује. С обзиром на то да БиХ чак ни са овим \nновим дуговима не спада у презадужене земље, ово је вјероватнији развој догађаја. То би \n                                                             \n144 Вранкић, Д., „Stand-by аранжман БиХ са ММФ-ом и утицај на приватни сектор економије у свјетлу \nглобалне кризе“, Трезор БиХ, Сарајево, 2009. \n145 ММФ, „Босна и Херцеговина: Консултације по члану IV за 2010. годину, друга и трећа ревизија станд-бy \nаранжмана, захтјев за изузеће од непридржавања критеријума извршења, и репрограмирање откупа \nдугова“, \nбр. \nизвјештаја \nММФ-а \nо \nземљи: \n10/348, \nпреузето \nса: \nhttp://www.imf.org/external/pubs/cat/longres.aspx?sk=24413.0, датум увида: 28.6.2011. \n146 Динамика повлачења средстава од ММФ-а није уједначена јер зависи од испуњености неколико услова \nтако да се не повлачи исти износ средстава сваке године, а постоје и назнаке да БиХ неће повући свих 1,2 \nмилијарде € кредита. Ипак, апроксимативно се ради о средстваима од око 400 милиона € годишње. \n147 Рок враћања кредита је 5 година, са грејс периодом од 3 године (за сваку траншу посебно) и промјењивом \nкаматном стопом која је у тренутку узимања кредита износила 1,45%.  \nзначило „само“ одрицање од тих 400 милиона евра али не и дубљи пад. С обзиром на \nпрестанак обимног дотока девиза кроз банкарски сектор поставља се питање да ли постоји \nјош неки алтернативни извор девиза који би могао послужити одржању девизних резерви, \nодносно, ако не постоји, колико дуго девизне резерве које су крајем 2010. године износе \nнешто преко 3,2 милијарде евра могу да издрже одливе које и даље репродукује (додуше \nсмањени) трговински дефицит? \n \n3.1.1.5. Сумарна анализа: повезивање уочених трендова са осталим ставкама \nплатног биланса и пројекција кретања девизних резерви \n \nЗа одговор на претходно питање морамо имати цјеловиту слику (а не само неке \nтрендове) због чега ћемо извршити идентификацију и осталих важних извора и одлива \nдевиза у протеклом периоду. Након тога ћемо приступити анализи која ће девизне резерве \nпосматрати као резидуалну варијаблу тј. ону величину чији износ зависи од кретања \nосталих варијабли. Битно је да нагласимо да ћемо за полазну основу наше анализе \nкористити анализу Дирекције за економско планирање БиХ (ДЕП БиХ) из децембра 2009. \nгодине под називом: Економски и Фискални програм 2010 – 2012, коју ћемо кориговати за \nновије јавно доступне податке и процјене публиковане од стране Ценралне банке БиХ,  \nмисије ММФ-а148 у БиХ и Истраживачког центра Reiffaisen банке БиХ (из 2010). \nЗа идентификацију извора и одлива девиза користићемо, очекивано, табелу платног \nбиланса БиХ. Подаци о кретању вриједности основних ставки платног биланса БиХ у \nпериоду 1998-2010149. година  дати су у табели бр. 52. \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n148 Макроекономска кретања у Босни и Херцеговини и stand-by аранжман, Уред резидентног представника \nМеђународног монетарног фонда за БиХ, Сарајево, 2010. \n149 Ради прегледности дајемо годишње податке за сваку четврту годину у овом интервалу. \nТабела бр. 52  \nПлатни биланс БиХ 1998 - 2010. године \n \n1998. \n2002. \n2006. \n2010. \nРоба \n-5.482 \n-6.892 \n-6.661 \n-6.352 \nУслуга \n335 \n453 \n1.045 \n1.022 \nДоходак \n1.424 \n1.055 \n611 \n635 \nТекући \nтрансфери \n3.117 \n2.933 \n3.472 \n3.332 \nУкупно \n-607 \n-2.450 \n-1.532 \n-1.362 \nКапитални \nрачун \n871 \n849 \n457 \n314 \nФинансијски \nрачун \n-526 \n1.380 \n891 \n986 \nУкупно \n346 \n2.228 \n1.349 \n1.300 \nНето грешке и \nпропусти \n262 \n222 \n184 \n62 \nИзвор: ЦББХ, Билтен 2/2011, табела бр. 26, Сарајево, 2011. \n \n \nИз претходне табеле произилази да је једина ставка која у нето износу биљежи \nконтинуиран одлив девиза, очекивано, рачун роба, док су ставке које највише доприносе \nдотоку девиза у земљу: \n1. Текући трансфери (у 2010. покривао око 52% робног дефицита); \n2. Рачун услуга (у 2010. покривао око 16% робног дефицита); \n3. Финансијски рачун (у 2010. покривао око 15,5% робног дефицита); \n4. Рачун дохотка (у 2010. покривао око 10% робног дефицита); \n5. Рачун капитала (у 2010. покривао око 5% робног дефицита). \nЗа сваки од ових рачуна битно је не само колико је покривао робног дефицита  у \nпрошлости већ и у којој мјери се радило о стабилном извору девиза.  \nИпак, прије него што пређемо на детаљније разматрање детерминанти кретања \nсваке од ових ставки платног биланса у прошлости и предвиђање њихових кретања у \nбудућности, жељели смо објаснити зашто се нисмо опредјелили за кориштење неког од \nсавремених економетријских модела развијених управо у ове сврхе, већ за једну \nједноставну анализу базирану на претпоставци о наставку постојећих трендова. \n \n \n \n3.1.1.6.  Проблем примјене савремених економетријских модела на привредна \nкретања у БиХ \n \nУ прошлости је било више покушаја да се процјени кретање битних \nмакроекономских варијабли у БиХ кориштењем савремених и сложених економетријских \nмодела, али су они углавном завршавали закључком о њиховој непримјењивости или о \nупитности добијених резултата.  \nЈедан такав примјер је покушај примјене ММФ-овог динамичког модела названог \nОквир одрживости спољног дуга (External debt sustainability framework) који се, као што \nму и име каже, користи за пројекцију будућих кретања спољног дуга. Овај модел је \nразвијен 2002.150 године, а покушај његове примјене на БиХ десио се 2006. године током \nредовних консултација особља ММФ-а са властима БиХ у складу са чланом IV Статута \nММФ-а151.  \nСама процјена будућег кретања спољног дуга базира се на једноставној почетној \nједначини:  \n1\n1\n)\n1\n(\n\n\n\n\n\nт\nт\nт\nТБ\nСД\nр\nСД\n \nгдје су:  \nСД – спољни дуг у КМ \n  р – свјетска каматна стопа \nТБ – компонетна креирања новог дуга кроз рачуне роба и услуга \n \nЗатим се из почетне једначине низом прорачуна долази до сљедеће једначине:  \nт\nт\nд\nгб\nб\nг\nр\nе\nг\nб\nг\nр\nд\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n1\n)\n1\n(\n)\n1\n(\n1\n \nУ претходној једначини симболи представљају:  \n \nд – рацио спољног дуга и БДП-а \n                                                             \n150 International Monetary Funf, „Assessing Sustanability“, IMF Policy Development and Review Deparment, \nWashington D.C. 2002. \n151 MMF, „Босна и Херцеговина: консултације по члану IV за 2006 – извјештај особља; Обавијест за \nјавност о разговорима Извршног одбора; и Изјава Изврсног директора за Босну и Херцеговину“, Бр. \nизвјештаја ММФ-а о земљи: 06/371, Сарајево, 2006. \nг – стопа раста БДП-а \nб  – БДП дефлатор \nе – стопа апресијације реалног девизног курса \n \nНажалост, \nзахваљујући \nниском \nквалитету \nулазних \nподатака \nдобијених  \nкориштењем званичне статистике у БиХ, није било могуће јасно идентификовати \nвеличину спољног дуга земље, те терет отплате.  \nКонкретније, добијени су квантитативни резултати у облику врло широког \nинтервала што их чини практично неупотребљивим за било какво извлачење закључака152. \nДруги примјер покушаја кориштења моделирања на привреди БиХ веже се за низ \nрадова ДЕП-а урађених уз финансијску подршку Европске комисије у облику плаћених \nменторстава од стране међународних консултаната. Тако у раду „Current account deficit \nsustanability in Bosnia and Hercegovina 153“ аутор Нермин Дидик покушава да примјени \nпознати Милеси-Ферети и Разин модел (МФР модел) одрживости дефицита текућег \nрачуна. \nОвај модел се базира на израчунавању „индикатора одрживости“ који су \nподјељени у три групе: \n- \nиндикатори солвентности тј. способности отплате дуга; \n- индикатори воље дужника да отплаћује дуг; \n- индикатори воље инвеститора да посуђују новац. \n \nНајважнија група индикатора су индикатори солвентности и њихово израчунавање \nпочиње од формуле: \n \n1\n1\n1\n1\n1\n*\n*\n)\n(\n*\n*\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nт\nНСА\nп\nс\nр\nИ\nП\nБДП\nп\nНСА\nп\nс\nНСА\nп\nс\nДТР\n \nгдје су: \nДТР – дефицит текућег рачуна \n                                                             \n152 Nermin Didik, „Current account deficit sustanability in Bosnia and Hercegovina“, EPPU, Sarajevo, 2007. стр. \n10. (преузето са: http://www.dep.gov.ba/dep_publikacije /doc/?id=105, датум приступа: 29.6.2012. године). \n153 Didik, N., „Current account deficit sustanability in Bosnia and Hercegovina“, EPPU, Sarajevo, 2007. (преузето \nса: http://www.dep.gov.ba/dep_publikacije /doc/?id=105, датум приступа: 29.6.2012. године). \nтб – трговински биланс као проценат БДП-а \nс – номинални девизни курс \nп – домаћи БДП дефлатор  \nп* - страни БДП дефлатор \nНСА – нето страна актива \nП – приватна потрошња \nИ – укупне инвестиције \nнса – нето страна актива као проценат БДП-а \n \nНакон низа сређивања долази се до једначине „динамике дуга“ која гласи: \n1\n1\n)\n1\n)(\n1\n(\n)\n1\n)(\n1\n(\n)\n1\n(\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\nт\nт\nт\nнса\nг\nе\nг\nе\nр\nтб\nнса\nнса\n \nОва једначина указује на чињеницу да ,чак и ако је текући рачун једнак 0, може \nдоћи до промјене тежине спољног дуга под утицајем кретања свјетске каматне стопе, \nстопе раста БДП-а или реалне апресијације домаће валуте. \nИз претходне једначине извлачи се груби индикатор солвентности: \n \n1\n)\n1\n)(\n1\n(\n)\n1\n)(\n1\n(\n)\n1\n(\n\n\n\n\n\n\n\n\n\nт\nнса\nг\nе\nг\nе\nр\nтб\n \nИако ауотори овог модела наглашавају да не постоје „магични“ број о томе колико \nвелики дефицит текућег рачуна као проценат БДП-а може да буде прије него што он \nпостане неодржив, већ да свака земља има свој број који одговара њеним околностима, \nдобијање ових индикатора за БиХ било би од велике важности ради компарације са \nсличним земљама што би нам омогућило извлачење у великој мјери утемељених \nзакључака . \nНажалост, опет се понавља ситуација да до коначних показатеља аутори  не долази \nи то због због непостојања званичних података о нивоу нето стране активе, великом \nпроценту грешака и пропуста у платном блансу, те значајном удјелу „сиве“ економије, \nзбог чега је чак и податак о БДП-у упитан. Све ово наводи аутора истражвања за БиХ да \nзакључи да је кориштење индикатора солвентности за БиХ „тешко изводљиво“154. \n                                                             \n154 Ibid, стр. 10. \nПретходна два примјера навела су нас на закључак да не покушавамо примјену \nсложенијих економетријских модела с обзиром да претпоставке за њихово успјешно \nкориштење нису испуњене. \n3.1.1.7. Средњорочна пројекција кретања основних ставки платног биланса \nБиХ \n \nРачун роба. Није једноставно направити утемељено предвиђање кретања ове \nставке. ДЕП се ослонио на процјену домаће и иностране тражње и кретања свјетских \nцијена, али и на анализу по дјелатностима. Међутим, ДЕП-ове прогнозе већ за 2010. су се \nпоказале нетачним. Наиме, ДЕП је очекивао раст извоза за свега 7,4% и раст увоза за чак \n12,6% чиме би трговински дефицит био продубљен. Међутим, према сада већ доступним \nподацима трговински дефицит у 2010. је чак незнатно мањи од онога из 2009. Због тога \nсмо се ми умјесто за ДЕП-ове пројекције одлучили за једноставнију анализу која ће се \nбазирати прије свега на процјени кретања компоненти домаће тражње. Закључци до којих \nсмо дошли се поклапају са налазима Истраживачког центра Rаiffеisen банке БиХ.  \nТако је наша већ изнијета процјена да ће ниво јавне потрошње остати отприлике \nнепромијењен у складу са договором са ММФ-ом из stand-by аранжмана постигнутог \nсредином 2009, што је битно прије свега за разматрање кретања увоза. \nДруга варијабла од које зависи прије свега увоз (али свакако и извоз), јесте кретање \nкредита приватном сектору.  \nТрећа варијабла на коју смо обратили пажњу је ниво привредне активности у \nземљи представљен кретањем РБДП-а. Објашњење за утицај ове варијабле на увоз је \nтакође  једноставно: БиХ је мала земља у којој природно постоји недостатак одређених \n(незамјењивих) сировина и роба чији је увоз неопходан зарад одржавања привредне \nактивности. Опет, већи РБДП оставља могућност и за већи извоз. \nЈедан од проблема који треба примијетити је да се БиХ у претходном периоду при \nизрачунавању РБДП ослањала на потрошни метод израчунавања НБДП-а, а сама \nпотрошња је зависила од обима кредита. Тако је и РБДП, заправо, једним дијелом зависио \nод обима кредита којима је финансирана потрошња. Прелазак на израчунавање НБДП-а по \nпроизводном методу смањио би овај проблем.  \nУ сваком случају,  подаци за  период 2002-2008. нам показују да је трговински \nдефицит растао по просјечној стопи од око 6 % годишње, јавна потрошња по стопи од око \n11,5%, РБДП-а по стопи од око 5,3 % (што је како смо претходно објаснили прецијењена \nбројка), док је стопа раста кредита приватном сектору износила око 33% годишње.  \nСмањење трговинског дефицита (од чак 29%) из 2009. године се „поклопило“ са  \nпрактично заустављањем раста јавне потрошње, смањењем обима кредита за 3,1% и падом \nРБДП за 2,9%. Посматрајући ове величине, долазимо до закључка да је падом кредита \nприватном сектору (са + 33% на ─ 4%) неутралисан  у највећем дијелу онај дио \nтрговинског дефицита који отпада на прекомјерну потрошњу (вишак потрошње у земљи \nнад производњом).  Друкчије речено, да је пад трговинског дефицита био посљедица пада \nпривредене активности или стагнације јавне потрошње, он би само пратио пад РБДП-а па \nсе могао очекивати благи пад дефицита рачуна роба, а не овако драматичан пад увоза (и \nпосљедично трговинског дефицита). Из тога извлачимо закључак како је постојећи ниво \nтрговинског дефицита (из 2009. и 2010.) близак нивоу испод кога БиХ са постојећом \nпривредном структуром не може да иде. За брз повратак трговинског дефицита на \nпредкризни ниво био би потребан брз раст кредита, што више није реално (Rаiffеisen \nпредвиђа 2 % у 2011. и 4% у 2012). Због тога је постојећи ниво дефицита нова полазна \nтачка са које ће расти трговински дефицит у будућем периоду у складу са растом РБДП-\nа,  израчунатог по производној методи  увећаног за стопу инфлације.  \nШта се предвиђа када се ради о кретању РБДП-а, инфлације и кредита у \nбудућности? \nУ ближој будућност ММФ и Reiffaisen предвиђају привредни опоравак са стопама \nраста РБДП-а од 2% у 2011, 4,5% у 2012.  ММФ је крајем 2010. очекивао постепен \nопоравак БиХ економије до устаљивања стопе раста на око 4,5% годишње. Ослањајући се \nна ову процјену ММФ-а изнијету крајем 2010. и увећавајући стопе раста БДП-а за \nпросјечну стопу инфлације у протеклих пет година (3,6%),  у наш модел смо унијели раст \nтрговинског дефицита по годишњој стопи од око 4 %, 6.5% и даље 7% годишње, \nодражавајући постепен опоравак привредене активности.  \nКао што смо на почетку напоменули, ова процјена се поклапа са закључцима \nисраживачког центра Rаiffеisen БиХ који предвиђа стагнацију робног дефицита на нивоу \n26,5 до 28,5% БДП-а у наредне двије године, што отприлике одговара садашњем омјеру, а \nшто је могуће само ако и Rаiffеisen   очекује раст трговинског дефицита у складу са \nрастом НБДП-а. \nТекући трансфери у ЗУТ се доминантно састоје из дознака које грађани који раде \nу иностранству шаљу својим породицама у земљи. За БиХ, као и за велики број мање \nразвијених земаља, ово је изузетно значајан извор девиза. Традиционално ради се, у \nапсолутном износу, о доста стабилној ставци чије кретање зависи од економских услова у \nиностранству. Наиме, из табеле бр. 26. Билтена ЦББХ бр. 4-2010, види се да је још 1998. \nгодине износ текућих трансфера био на  нивоу онога из 2009. године.  Додуше, до пред \nпочетак кризе овај износ је досегао 3,8 милијарди КМ (умјесто 3,2 милијарде из 2009). Ово \nумањење треба схватити као посљедицу отежених услова привређивања у развијеним \nземљама због чега су многи грађани БиХ који раде у њима остали без посла или су им \nприходи умањени. Због тога је за очекивати да како се буду опорављале економије \nразвијених земаља (и по броју запослених, не само према величини НБДП-а или кретању \nРБДП-а) да ће се ова ставка вратити на предкризни ниво. ДЕП очекује овај повратак већ \n2011. док за 2012. очекују чак 4 милијарде девизних прилива по овој основи. Међутим, \nподаци из 2010. не указују да је ово могуће. Заправо, у 2010. није забиљежен раст у односу \nна 2009. Због тога су наше прогнозе нешто опрезније. Очекујемо повратак на предкризни \nниво тек у 2014. Једина ситуација коју ми видимо да би могла евентуално довести до \nбржег раста ове ставке је веће отварање тржишта рада земаља ЕУ за раднике из БиХ. Иако \nсу за грађане БиХ од 2010. године укинуте визе за путовања у ЕУ, сматрамо да је реално \nочекивати да застој у европским интеграцијама БиХ у комбинацији са затварањем \nтржишта најразвијенијих чланица за радну снагу из „нових“ чланица доведе до тек \nумјерених стопа раста ове ставке. \nФинансијски рачун је у протеклом периоду био најосјетљивији извор девиза за \nБиХ. С обзиром да овај рачун, између осталог, садржи и информације о кретању СДИ, \nкретању капитала (девиза) кроз банкарски сектор те кретању спољног дуга земље, његова \nвеличина али и структура нам дају битне информације за нашу анализу. \nТако из табеле бр. 29. Билтена ЦББХ (бр. 4-2010.) можемо видјети да је агрегатни \nизнос овог рачуна, осим кратког периода стабилности (2002 – 2004.), за протеклих пет \nгодина карактерисала промјењивост тј и раст и пад и до 120% годишње при чему ни раст \nни пад никада нису трајали дуже од двије године заредом. Значи ова ставка је изразито \nнестабилна. \nЈеднако је битна и информација о структури финансијског рачуна. Повољном \nструктуром се сматра значајно учешће СДИ (које су као што им и име каже инвестиција, а \nто значи и отварање нових радних мјеста), средње повољном опцијом се сматра значајно \nучешће портфолио инвестиција (којима се само мијења власничка структура, мада то \nможе представљати предуслов за будући напредак), док се најнеповољнијом опцијом \nсматра значајан раст спољног дуга (остале инвестиције), било јавног или приватног, који \nје усмјерен у потрошњу.  \nДа бисмо видели од чега су се састојали токови капитала између БиХ и остатка \nсвијета у протеклих пет година (које обухватају и 2007. и 2008. годину као „златне“ \nгодине СДИ), саставили смо табелу бр. 53. \nТабела бр. 53.   \nСтруктура финансијског рачуна БиХ у периоду 2005 – 2010. године \n \nУчешће СДИ  \n( у %) \nУчешће порф. \nинв. \n( у %) \nУчешће \nосталих  инв. \n \n ( у %) \nУчешће \nрезервне \nактиве \n( у %) \n2005. \n43,8 \n0,2 \n89,9 \n-33,9 \n2006. \n133,4 \n0,2 \n104,5 \n-137,7 \n2007. \n150,4 \n0,0 \n13,6 \n-64,0 \n2008. \n43,2 \n-0,3 \n43,9 \n13,2 \n2009. \n31,6 \n-23,1 \n83,4 \n8,1 \n2010. \n26,0 \n-12,0 \n107,0 \n-20,9 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена  4- 2011, табеле бр. 29. и 30, Сарајево, 2011. \n \nКао што се види учешће СДИ у финансијским токовима БиХ и иностранства се \nкретало између 26 и 150%. Просјечно учешће је било око 70% (тачније 71,4%).  \nПредвиђање кретања СДИ  у пројекцијама ДЕП-а. ДЕП је за 2009. био \nпредвидио СДИ на нивоу 450 до 650 милиона КМ, док је остварено свега 360 милиона. За \n2010. је предвидио чак 1 милијарду, а подаци које данас имамо говоре о 278 милиона евра. \nЗначи ДЕП-ове пројекције су значајно прецијениле прилив капитала по овој основи у БиХ.  \nЗа нашу анализу је једнако интересантна и ставка финансијског рачуна која се \nназива Остале инвестиције јер укључују кретање стране активе и пасиве комерцијалних \nбанака у БиХ, зајмове сектору владе,  док се подаци о кретању капитала за сектор назван \n„остали“ (који обухвата све осим комерцијалних банака) заснивају на подацима о кретању \nзајмова приватном сектору код комерцијалних банака. Као што смо видјели наша \nистраживања указује да ће изложеност страних банака у БиХ вјероватно да се стабилизује \nна постојећем нивоу. То обухвата стабилизацију стране активе и пасиве (након што је \nзначајан обим вишкова тј. слободних средстава повучених у претходне три године), али и \nда ће раст зајмова приватном сектору остати успорен и финансирати се углавном из \nдомаће штедње. То дотока капитала кроз банкарски сектор у наредних пар година своди \nна ниво близак 0.  \nС друге стране очекујемо да ће раст државног дуга након још једног краћег периода \nраста (до краја 2012. јер су нове позајмице већ уговорене155), стати и дуг се стабилизовати \nна достигнутом нивоу. Разлог за ово је што је већ дошло до драматичног раста овог дуга \n(58% за свега три године), што подиже ниво задужености БиХ на један нови ниво, \nповећава ризик земље и коси се са европским амбицајама БиХ. Из разматрања свих овдје \nизнесених чињеница смо закључили да ће ова ставка (Остале инвестиције) која је осам \nгодина гурана приливом капитала кроз банкарски сектор (2000-2008.), а затим још четири \nбрзим растом државног дуга (2009 – 2012.), након 2012. пасти на ниво близак нули. Да је \nово реално очекивање подсећа нас кретање од прије 2000. када је ово била нето негативна \nставка. Међутим, ово не треба схватити као негативан развој догађаја већ као неизбежан \nкрај једне утопије и пожељан притисак за прелазак са једног нереалног модела  \nпривредног раста на дугорочнији (који би се требао заснивати на СДИ и портфолио \nинвестицијама).  \nШто се тиче рачуна услуга чини се да и ту постоји релатива стабилност. \nПредкризни ниво је пао за свега 10-12% па је за очекивати да се земља убрзо врати на тај \nниво. Са овим се слажу и у ДЕП-у где прогнозирају раст извоза услуга од 21,1 % до 2012. \nи раст увоза услуга за 7,5% до 8,5%. Резултат би био повратак на предкризни ниво до \nкраја 2012. Међутим, одсуство значајнијег раста у периоду „просперитета“ 2005 – 2008, \nнас наводи на закључак да није реално очекивати значајан неки велики раст изнад \nдостигнутог нивоа. \nРачун дохотка је представљао значајну ставку за БиХ у послијератном периоду у \nкојем се међународна заједница значајно ангажовала у БиХ где је боравило значајно \n                                                             \n155 Мислимо прије свега на аранжмане са ММФ-ом и Свјетском банком, ЕИБ-ом итд. \nмеђународно особље (војно и цивилно) па чак су у значајној мјери били ангажовани и \nрезиденти у улози помоћног особља. Са падом интересовања ова ставка је значајно \nсмањена и сведена на ниво који је још увијек релативно већи од „просјечних“ земаља али \nза који се надати да неће расти. С друге стране, приходи од инвестиција резидената у \nиностранство (најзначајнија ставка су приходи ЦББХ по основу девизних резерви) су \nтакође погођени падом каматних стопа у иностранству. Све у свему пројекција ДЕП-а са \nкојом се ми слажемо је лагани пад (од 1 до 5%) до крај 2012. Након тога очекујемо \nстагнацију или исто тако лаган раст који би пратио инфлацију у земљи.  \nЗа капитални рачун у ДЕП-у сматрају да ће у будућности представљати све мање \nзначајну ставку са чиме се (опет) и ми слажемо. Због тога ћемо претпоставити наставак \nтрендова смањења ове ставке из протеклих година по просјној стопи од 4,5% годишње.  \n \n3.1.1.8. Процјена кретања девизних резерви ЦББХ у периоду 2011 – 2015. године \n \nБитне претпоставке: Крајем 2012. држава престаје да повећава спољни јавни дуг, \nали успева да узме нове кредите за враћање рата тадашњег дуга. Неуспјех власти у \nпривлачењу СДИ. \nНа основу ових претпоставки сачињена је табела бр. 54. \nТабела бр. 54.   \nПроцјена кретања девизних резерви БиХ у периоду 2011-2015. године \nГодина \n2011. \n2012. \n2013. \n2014. \n \n 2015. \nРачун роба \n─ 6.900 \n─  7.345 \n─ 7.860 \n─ 8.400 \n─  9.000 \nТекући \nтрансфери \n3.300 \n3.500 \n3.700 \n3.800 \n4.000 \nФинансијски \nрачун \n1.100 \n1.100 \n0 \n0 \n0 \nРачун услуга \n1.200 \n1.200 \n1.200 \n1.200 \n1.200 \nРачун дохотка \n750 \n750 \n750 \n750 \n750 \nКапитални \nрачун \n340 \n325 \n310 \n300 \n280 \nПромјена \nдевизних \nрезерви \n─ 210 \n─ 470 \n─ 1.900 \n─ 2.350 \n─ 2.770 \nДевизне \nрезерве \n6. 190 \n5.720 \n3.820 \n1.470 \n─1.300 \nИзвор: Властита калкулација изведена на основу претпоставке о наставку постојећих трендова.  \n \nГорња анализа показује да се уз наставак постојећих трендова (из 2009. и 2010.) \nможе очекивати крах постојећег монетарног система већ у 2013. када би девизне резерве \nпале на 60% нивоа из 2010, чиме би дошло до значајног пада новчане масе у земљи (због \nдиректне зависности нижих новчаних агрегата од висине девизних резерви у систему \nвалутног одбора). Ово не изненађује будући да би управо 2013. требала бити прва година \nкада би држава престала да повећава спољни јавни дуг (задуживала би се само за ниво \nдоспијелих рата дуга), а што је тренутно једина замјена за прилив капитала кроз банкарски \nсектор који је прекинут 2008.  \nНажалост, доступни подаци у великој мјери потвђују наша негативна предвиђања. \nТако су средином 2012. године нето девизне резерве БиХ износиле 5.885,6156 милиона КМ \nуз негативан тренд, чиме су за око 9% ниже у односу на крај 2010. године тј. у односу на \nтренутак у којем почиње наша пројекција. \nТо само даје на снази нашем закључаку како постоји реална опасност по девизне \nрезерве ЦББХ, а самим тим и по одрживост система валутног одбора. Пријетња долази од \nконстантно присутног трговинског дефицита који је од 1997. (године када је уведен \nвалутни одбор) финансиран на три различита начина. Првих пар година значајан извор \nдевиза представљала је страна помоћ за обнову земље. Затим је дефицит финансиран \nдотоком капитала кроз банкарски систем којим је (су)финансирана кредитна експанзија. \nЗадњих пар година овај дефицит је дјелимично одржаван убрзаним задуживањем државе у \nиностранству.  Како је трећи начин финансирања кратког даха већ се размишља о његовом \nнасљеднику. Једини реални кандидат за ову функцију је доток девиза у облику СДИ и \nпортфолио инвестиција. Овај извор девиза требао би не само служити за покривање \nтрговинског дефицита већ и да га временом неутралише. Ово је његова кључна особина \nбудући да без промјене привредне структуре ни значајне стране инвестиције не би могле \nучинити систем монетарног одбора дугорочно одрживим.  \n \n \n \n \n \n                                                             \n156 ЦББХ, Билтен бр. 2-2012, табела бр. 33, Сарајево, 2012. \n3.1.2. Процјене стабилности финансијског система БиХ (ФСАП БиХ) \n \nДа бисмо објаснили зашто су ФСАП-ови релевантни за нашу анализу прво морамо \nда објаснимо везу монетарног и финансијског система односно повезаност њихових \nстабилности. Наиме, монетарни систем је основа на којој се развија финансијски систем. \nНе може постојати стабилан финансијски систем ако је монетарни систем нестабилан, док \nје супротно могуће али је у пракси ријетко.  \nСитуација у БиХ поткрепљује ове тврдње. У БиХ је стабилност монетарног система \nу посљедњих петнаестак година омогућила брз развој финансијског система. Међутим, \nевентуална криза финансијског система која би угрозила доток капитала из иностранства \nби могла да пољуља стабилност и самог монетарног система. Тако се потенцијално \nпрвобитни шок који долази из финансијског система прелијева у монетарни, а онда као \nбумеранг враћа у финансијски систем у још горем облику. Да бисмо процијенили колико \nје све ово реално изложили смо процјене ММФ-а и (ФСАП БиХ 2006.) и ЦББХ (ФСАП \nБиХ 2010.), те препоруке Свјетске банке. \n \n3.1.2.1. ММФ-ов ФСАП за БиХ 2006. године \n \nПуни назив овог извјештаја је IMF Country Report No. 06/403, „Bosnia and Herzegovina: \nFinancial System Stability Assessment, including Reports on the Observance of Standards and \nCodes on the following topics: Banking Supervision and Corporate Governance“. Иако настао \nрелативно давне 2006. године, представља задњу, јавно доступну, свеобухватну анализу \nММФ-а о потенцијалним пријетњама по девизне резерве Босне и Херцеговине које долазе \nиз финансијског сектора (изузимајући консултације по основу реализације stand-by \nаранжмана). Извјештај у складу са темом садржи велики број препорука квалитативне \nприроде, са не ријетко политичком позадином. Међутим, оно што нас занима у овом \nизвјештају не налази се у главном дијелу извјештаја већ у Додатку (Appendix-у) и носи \nназив Macro-Prudential Analysis and Stress Testing Methodology and Results. Као што се \nвиди ради се о стрес-тесту у коме су разрађена два сценарија, са три шока која доводе до \nтри ефекта од којих се два тичу девизних резерви. \n \n3.1.2.1.1. Сценарији ФСАП БиХ 2006. године \n \nСтручњаци ММФ-а су закључили како финансијски систем БиХ није подложан \n„традицоналним“ банкарским ризицима, али је тешко завистан о позајмљивању капитала \nиз иностранства. Заправо на стр. 18. они закључују (парафразирамо) како су токови \nкапитала између банака кћери у БиХ и банака мајки из иностранства до сада (2006.) \nпозитивно утицали на девизне резерве земље, али да могу учинити и супротно. Управо \nзбог тога су те 2006. уочили и разрадили двије могуће пријетње по токове капитала који \nпостоје између банака у БиХ и њихових мајки-банака у иностранству (два сценарија). \nПрви сценарио полази од претпоставке да банке у БиХ усљед брзе кредитне експанзије \nнису примијетиле пораст ризика у активи, што је релативно уобичајна појава у периодима \nпросперитета. Када мајке-банке примијете овај ризик преиспитују политику позајмљивања \nна начин да умањују токове капитала ка банкама у БиХ. Други сценарио је назван \n„сценарио регионалне заразе“ јер се базира на претпоставци да је све у реду са банкама у \nБиХ али не и са банкама и сусједних земаља. Како велике банке из развијених земаља \nпосматрају ово подручије као једну инвестициону цјелину, аутори Извјештаја се питају да \nли би ово довело до преиспитивања инвестицоне политике ка БиХ. Занимљиво је \nпримијетити да у овим сценаријима ММФ нигдје не помиње могуће проблеме са банкама-\nмајкама који нису повезани са овим регионом, а управо је то оно што се првенствено  \nдогодило 2008. године. \nШта год био покретач кризе, сценарио разматра њен даљи развој на исти начин. \nПрво се смањују токови капитала ка банкарском сектору, то утиче на девизне резерве \n(индиректно, будући да девизне резерве постају извор за покривање трговинског \nдефицита), а пад девизних резерви изазива сумљу у здравље домаће валуте због чега \nрезиденти БиХ почињу да мијењају готовину и депозите из КМ у евро, што представља \nдиректан напад на девизне резерве.  \nКао што смо већ рекли, ММФ је поставио конкретне стрес-тестове како би \nквантификовао утицај почетних шокова на девизне резерве. Тако су у овом извјештају \nанализирани: \n1. Рекласификација 5, 10,15% кредита у групу проблематичних157 кредита,  \n                                                             \n157 Испод стандардних, спорних кредита и губитака. \n2. Пад девизних прилива за 10, 0, ─10%, \n3. Пад девизних резерви за 5,10, 15%. \n \nРезултати ових тестова су: \n1. Банкарски сектор може да поднесе пад квалитета кредита будући да  капитал \nпод ризиком (KAР) остаје изнад регулаторне границе за све банке осим за групу \nвеликих страних банака (график бр. 1, у Додатку). \n \n2. Монетарни и финансијски систем могу да поднесу почетни пад девизних \nрезерви (график бр. 2, у Додатку). \n \n3. Монетарни и финансијски систем могу „вјероватно“ да поднесу и директан удар \nна девизне резерве (график бр. 3, у Додатку). \n \nНа крају извјештаја налази се једна чудна реченица. Она каже да иако систем може \nда издржи сваки шок појединачно, њиховим комбиновањем се добија утицај на девизне \nрезерве довољно значајан да оправда надзор над поменутим изворима ризика. Ово \nсматрамо чудним управо због тога што ММФ у сценаријима објашњава повезаност ових \nшокова. \nПосебна вриједност овог извјештаја је у томе што тачност његових прогноза \nможемо провјерити кроз дешавања из 2008. и 2009. године. Тада су токови капитала \nизмеђу банака у земљи и иностранству стварно редуцирани, депозити у КМ повлачени, а \nдевизне резрве кренуле силазном путањом, али су финансијски и монетарни систем у \nскладу са процјенама ММФ-а остали стабилни. \n \n \n \n \n \n \n \n3.1.2.2. Извјештај о финансијској стабилности ЦББХ  \n             (ФСАП 2010. )   \n \nЦББХ је након доласка кризе 2008. на простор БиХ почела да обавља редовне \nпроцјене стабилности финансијског система, а резултате ових истраживања публикује у \nоблику Извјештаја о финансијској стабилности. До закључења писања овога рада \nобјављена су свега два ова извјештаја (за 2009. и 2010). Ови извјештаји су вриједан извор \nинформација јер нам дају увид у начин размишљања ЦББХ о стварним и потенцијалним \nпријетњама по стабилност финансијског система што је у условима БиХ (мала отворена \nевропска земља) незаобилазно повезано са кретањем капитала између земље и \nиностранства и посљедично могућим притиском на девизне резерве и девизни курс. \nШто се тиче пријетњи оне су у овом извјештају подијељење на спољне пријетње по \nстабилност финансијског система и унутрашње. \nУ оквиру спољних пријетњи ЦББХ првенствено анализира како би се на банке-\nмајке БиХ банака одразила криза у ЕУ. У ту сврху преноси резултате стрес-тестова које је \nза ове банке провела Европска агенција за банке (ЕБА) и ЕЦБ. Резултати тестова су доста \nохрабрујући. Од пет банкарских групација које дјелују у БиХ (Ерсте, Рајфајзен, \nУникредит, Интеса и НЛБ) само једна групација (НЛБ) пада испод регулаторног \nминимума од 8% ризиком пондерисаног капитала у свим сценаријима. \nШто се тиче слабости и потенцијалних ризика у БиХ наглашва се  проблем \nбуџетског дефицита који води сталном расту јавног дуга, а у конбинацији са политичким \nпроблемима незаустављиво води снижењу кредитног рејтинга БиХ што може негативно \nутицати на токове капитала са иностранством. \nТакође се анализирају негативна кретања у секторима домаћинстава и предузећа \nкоји воде расту проблематичних кредита и проблематичне активе банака. \nЗанимљиво је да се  у овом извјештају даје и план сервисирања јавног дуга БиХ \n(стр. 21) у два сценарија (А и Б) који потврђују наша претходна запажања о \nпотенцијалним проблемима БиХ са отплатом, прије свега, спољног јавног дуга чији се \nануитети практично удвостручују у 2013-ој у односу на 2010-у. \nНа основу уочених ризика ЦББХ је спровела стрес-тестове банкарског сектора и \nпроцјену потребне докапитализације. Резултати су доста повољни будући да показују да \nсе очекује да и поред пораста неперформансих зајмова и резервисања банака по тој основи \nбанкарски сектор остане стабилан. Тачније, банкарски сектор би у цјелини остао изнад \nрегулаторног минимума од 12% мада се проблеми могу јавити код неких банака. Ради \nспрјечавања пада адеватности капитала требало би у 2011. и 2012. извршити \nдокапитализацију у износу од 113,3 милиона КМ (у основном сценарију) и 199,7  милиона \nКМ (екстремни сценарио). \nДа сумирамо. Иако циљ овог извјештаја није да процијени притиске на стабилност \nдевизног курса, он доста говори о њима будући да стабилност финансијског система БиХ \nзначајно зависи од токова капитала са иностранством од чега зивиси и кретање девизних \nрезерви и стабилност девизног курса. \nАко је судити по ЦББХ и поред одређених проблема ови притисци нису тако \nвелики да би угрозили финансијски система па самим тим ни девизне резерве и \nстабилност девизног курса. \nИпак, поред свих ових умирујућих процјена ЦББХ треба обратити пажњу на \nзапажања Свјетске банке како земља у фази приступања ЕУ треба да буду дио процеса \nизградње заједничког европског система за обезбјеђивање стабилности финансијског \nсистема. Због тога Свјетска банка властима ових земаља (укључујући и БиХ) препоручује \nфокусирање пажње на четири питања:  \n „Супервизија, регулација и управљање системским ризиком повезаним са \nдомаћим финансијским активностима страних банака и њиховом потенционалном \nдоминацијом домаћим финансијским системом; \n Одржавање приступа европском новчаном тржишту и уопште одржавање спољне \nликвидности током времена кризе; \n Управљање високо флуктуирајућим токовима капитала и њихим утицајем на \nстабилност домаћег финансијског система; \n Усвајање макроекономских алата за  управљање кредитним балонима и \nкризама158“. \n                                                             \n158 Schinasy, G., „Financial-Stability Challenges in European Emerging-Market Countries”, The World bank, \nWBS5773, \nWashington \nD.C, \n2011, \nстр. \n44. \n(преузето \nса: \nhttp://econ.worldbank.org/ \nexternal/default/main?pagePK=64165259&theSitePK=469072&piPK=64165421&menuPK=64166093&entityID=000\n158349_20110822113330, датум приступа: 21. 5. 2012. године). \nС обзиром да се ради о новијим препорукама Свјетске банке (из 2011), њихово \nразматрање и евентуална имплементација су процеси на којима се тек ради у БиХ. \n \n3.1.3. Социјални притисак за промијеном монетарног система \n \nНа почетку овог дијела рада објаснили смо да систем валутног одбора какав се \nкористи у БиХ преноси ефекте кретања девизних резерви директно из монетарног сектора \nна привреду и преко ње на стандард грађана. Разлог је практична немогућност монетарних \nвласти да врше стерилизацију утицаја кретања девизних резерви на ниже новчане \nагрегате, због чега ефекат неадекватне промјене новчане масе у комбинацији са кретањем \nнеких других макроекономских варијабли у нежељеном правцу може бити значајан. Због \nтога постоји опасност од напуштања система монетарног одбора под социјалним \nпритиском и много прије него девизне резерве евентуално буду сведене испод нивоа \nсталних девизних резерви којима се обезбјеђује минимум опште ликвидности у \nплаћањима према иностранству159. То нас је нагнало да проведемо ову анализу за БиХ, а \nкоја неће постојати у случајевима Хрватске и Србије (јер је могућност стерилизације код \nових земаља већа). \nПочетак, те анализе је, наравно, упоредни преглед кретања девизних резерви и \nмонетарних агрегата ЦББХ (табела бр. 55). \nТабела бр. 55.   \nКретање девизних резерви и новчаних агрегата ЦББХ \nГод. \n2000. \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nДев. \nрез. \n1027,3 \n2678,4 \n2482,9 \n2791,9 \n3478 \n4223,5 \n5450,7 \n6697,6 \n6295,7 \n6212,2 \n6456,3 \nМо \n957,9 \n2,542,9 \n2318,5 \n2609,1 \n3240,8 \n3972,4 \n5056,6 \n6229 \n5704 \n5648 \n5899,7 \nМ1 \n1401,7 \n2692,3 \n3007,6 \n3113,4 \n3535,4 \n4102,8 \n5070,7 \n6159,8 \n5995,3 \n5888,4 \n6342,9 \nМ2 \n2467,3 \n4669,3 \n5071,3 \n5496,1 \n6831,6 \n8075,1 \n10032,2 \n12211,7 \n12703,7 \n13003,0 \n13868,0 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 1-2011, табелa бр. 8. и 33, Сарајево, 2011. \n \nИз претходне табеле се види утицај пада девизних резерви на новчане агрегате \nЦББХ. Тако сваки пад девизних резерви изазива приближно пропорционалан пад најнижег \n                                                             \n159Барјактаровић, Л., „Монетарно-кредитни и девизни систем“, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010, \nстр. 342. (преузето са: www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid =1665&d, датум приступа: 25.6.2012.) \nновчаног агрегата Мо (погледати дешавања у 2002, 2008. и 2009.) што је очекивано с \nобзиром на примјену система валутног одбора у БиХ. \nУ исто вријеме кретање девизних резерви скоро да нема никакав утицај на  највиши \nагрегат (М2), док је утицај на агрегат М1 доста ограничен. \nЗанимљиво је и примијетити да је пад агрегата Мо у периоду 2008-2009.  (581 мил. \nКМ) био нешто већи од пада девизних резерви (485,4 мил. КМ) што се може приписати \nсмањењу стопе обавезних резерви (агрегат Мо се састоји од готовине изван монетарних \nвласти и депозита комерцијалних банака код монетарних власти). \nПад агрегата М1 је ограниченији  (271,4), док је агрегат М2 наставио да расте у \nцијелом овом периоду што значи да је квази новац QM растао довољно брзо да надокнади \nпад М1 и чак да повећа М2.  \nВећ из ових величина можемо видјети да пад девизних резерви и  нижих \nмонетарних агрегата није био нарочито значајан и свакако да сам по себи не би могао да \nизазове значајније економске проблеме. \nМеђутим, како претходна истраживања показују да постоје незанемарљива \nвјероватноћа да у будућности дође до много већег пада девизних резерви (и новчане масе) \nнего што је онај из 2008/09. укратко ћемо анализирати карактеристике привреде БиХ које \nнам наговјештавају у којој мјери би могло доћи до раста социјалног притиска за \nнапуштање постојећег монетарног система ако се неки од негативних сценарија остваре.  \n \n3.1.3.1. Фактори који утичу на величину социјалног притиска за промјеном \nпостојећег монетарног система \n \nТежина социјалног притиска усљед пада девизних резерви, осим од кретања \nновчаних агрегата зависи и од неколицине других фактора. Због тога ћемо да се \nприсјетимо шта већина теоретичара сматра предусловима одржавања било ког облика \nвезаних курсева, а онда погледати и ситуацију у БиХ.  \nПредуслови одржавања било ког облика везаних курсева могу се сумирати у сљедећим \nфакторима:  \n1. Довољно високе девизне резерве, што смо већ објаснили.  \n \n2. Флексибилност цијена. У условима везаног девизног курса прилагођавање се \nврши преко нивоа цијена у земљи (односно њиховог односа спрам нивоа цијена у \nиностранству) умјесто преко прилагођавања девизног курса. У систему монетарног \nодбора овај механизам прилагођавања се назива Хјумовим механизмом. \n \n3. Факторска мобилност. Овај услов је битан у случају непостојања флексибилних \nдевизних курсева и факторских цијена у земљи. У том случају вишак \nнезапослености које је произвела комбинација фиксног девизног курса и \nнефлексибилних цијена доводи до „миграције“ радне снаге ка економијама гдје за \nњима постоји потреба. Смањења потрошња у земљи и доходак који та радна снага \nшаље у земљу помаже одрживости платног биланса са дефицитом текућег рачуна. \n  \n4. Дубока финансијска интеграција. Земље које су интегрисане у међународни \nфинансијски систем имају могућност да одређено вријеме финансирају дефицит \nприливом капитала којег привлачи виша каматна стопа у земљи (усљед вишег \nнивоа инфлације у земљи) у комбинацији са фиксним девизним курсом, што \nобезбјеђује више стопе поврата за иностране улагаче. \n \n5. Ниво либерализованости текућег рачуна. Висок ниво либерализованости није \nуслов за одрживост фиксног девизног курса (управо супротно, ограничење спољне \nтрговине би, у складу са теоријом немогућег тројства, могло да смањи притисак на \nдевизни курс), али је услов под којим евентуални вишак тражње у земљи може да \nсе подмири увозом чиме се неутралише инфлаторни притисак. У вези са овим треба \nсе сјетити да стабилност цијена у земљи има повратни ефекат на одрживост \nстабилног девизног курса (преко стабилизације реалног девизног курса).  \n \nОд ових пет услова БиХ тренутно практично испуњава само два: \n1. Према оцјени ММФ-а БиХ  посједује адекватне девизне резерве. \n2. Има релативно либерализован текући рачун што се може видјети из тога што је \nзбир извоза и увоза у 2010. био на нивоу од око 84 % НБДП-а. \n \nОд остала три услова два нису испуњена (флексибилност цијена и факторска \nмобилност) што смо образложили у табели бр. 5, док се о испуњености трећег \n(финансијској интеграцији) још воде расправе. \nЗа разматрање достигнутог нивоа финансијске интеграције треба знати да се \nфинансијски систем БиХ доминанто састоји од банкарског сектора који је опет у \nдоминантно \nстраном \nвласништву, \nшто \nговори \nу \nприлог \nвисоке \nфинансијске \nинтегрисаности. Осим тога различити извјештаји (као што је Investing accros boarders \nСвјетске банке) наводе како код БиХ не постоје значајна ограничења кретања капитала. Из \nсвега тога би се могло закључити како је финансијски систем БиХ постао дио ширег \nфинансијског система.  \nИпак, због неиспуњености поменута два услова сматрамо да БиХ не посједује \nефикасан механизам којим би се смањио евентуални притисак проузрокован значајнијим \nпадом девизних резерви (тј. порастом неликвидности) на раст социјалних тензија. То \nпрактично снижава границу одрживости постојећег система, што би могло доћи до \nизражаја ако дође до погоршања економске ситуације.  \n \n3.1.3.2. Хјумов механизам160, БиХ и одрживост валутног одбора \n \nКада би се проблем неликвидности материјализовао треба знати да се бар \nтеоретски не би радило ни о чему специфичном, чак ни негативном по БиХ, већ дијелом \nмеханизма прилагођавања. Наиме, овај процес прилагођавања је описан  још у XVIII \nвијеку од стране шкотског филозофа Дејвида Хјума у његовој расправи против \nмеркантилиста и њиховог става о неопходности сталног трговинског суфицита. Тај \nмеханизам је касније сматран основном полугом за постизање одрживости фиксних \nдевизних курсева у доба тзв. “златног стандарда“  (у доба док су развијене земље између \nсебе користиле златне паритете, колоније су углавном користиле валутни одбор и на тај \nначин се укључивале у међународни монетарни систем).  \nУ основи Хјумов механизам се базирао на логици како пад новчане масе изазван \nтрговинским дефицитом (без могућности стерилизације) води рецесији, паду надница и \nпосљедичној дефлацији. Дефлација са своје стране води до депресијације реалног \n                                                             \n160 У литератури се чешће среће под енглеским називом price-specie adjustment mechanisam.  \nдевизног курса чиме би се требала поправљати спољна конкурентност земље. Уз \nпобољшану конкурентност земље требало би доћи до раста девизних прилива, новчане \nмасе и тиме до поновног успостављења равнотеже на вишем нивоу БДП-а161. \nТако је у теорије, међутим пракса је нешто сасвим друго. У ситуацији у којој се \nналази БиХ овај механизам карактеришу сљедеће особине: \nа) Окрутан је јер подразумијева даљи пад реалних надница у земљи у којој добар \nдио становништва већ живи испод границе сиромаштва.  \nб) Спор је јер овакав начин прилагођавања конкурентности земље захтијева године \nпатњи за становништво. Због тога је Влада Велике Британије (тада је министар финансија \nбио Винстон Черчил) између два свјетска рата проводила програм присилног снижавања \nцијена и надница како би постигла исте ефекте не чекајући овај механизам да дјелује. \nДанас почетком XXI вијека власти (малих земаља као што је БиХ) немају могућност \nприсилног спуштања цијена и надница, па не могу ни да убрзају овај процес. \nв) Постоје индиције да је овај процес неефикасан за БиХ. То значи да све и кад би \nсе власти у БиХ одлучиле да сачекају дјеловање овог механизма прилагођавања поставља \nсе питање да ли би до тога дошло. Ово из разлога што је привредна структура БиХ таква \nда се  поставља питање утицаја реалног девизног курса на спољнотрговинску позицију \nземље. Ово питање је у средишту нашег рада и биће му посвећено још доста пажње.  \n \n3.1.3. Дугорочна пријетња по монетарни систем БиХ:  бржи раст зарада од \nраста продуктивности \nНа овај проблем указују у ЦББХ, а темељно га је анализирао ДЕП  2007. године у \nизвјештају под називом: „Одрживост система валутног одбора у БиХ“. У њему је на стр. \n39 речено како: “ Према условима за одрживост које смо анализирали, постоји константно \nбржи раст плата него продуктивности у економији БиХ, што је показатељ потенцијалног \nинфлаторног притиска. Анализа је такође показала да су плате превисоке у односу на \nстепен развоја БиХ у поређењу са другим земљама које су биле разматране. Поред тога, \nутврдили смо да је главни узрок овог потенцијалног инфлаторног притиска у економији \nбрзи раст плата у јавном сектору. Како плате у том сектору стално расту брже него \n                                                             \n161 Бурда, М., Виплош, Ч., Макроекономија,  ЦЛДС, Београд, 2004., стр. 500. \n \nпродуктивност рада, овај сектор је главни покретач потенцијалног инфлаторног притиска \nи узрок слабљења конкурентности у БиХ економији. То није занемарљива чињеница, \nимајући у виду величину и утицај јавног сектора на раст плата у другим дијеловима \nекономије.“  \nКако се ради о нешто старијем извјештају базираном на серији података која се \nзавршава 2005, одлучили смо да и сами сачинимо кратку анализу како бисмо провјерили \nтачност горе изнијетих закључава узимајући у обзир новија дешавања. Тако смо саставили \nтабелу бр. 56. \nТабела бр. 56.   \nБДП/запосленом наспрам раста зарада 1999 -2010. године \n \nБДП \n(u мил. KM) \nБрој \nзапослених162 \nБДП/ \nЗапослени \n(у еврима) \nРаст БДПа \nпо  \nзапослен. \n(у %) \nБруто \nнаднице \n(у еврима) \nРаст бруто \nнадница \n(у %) \n1998. \n \n651.314 \n- \n \n454 \n \n1999. \n8.990 \n654.371 \n13.738 \n- \n503 \n10,8% \n2000. \n10.050 \n639.053 \n15.727 \n14,5% \n539 \n7,2% \n2001. \n10.960 \n598.416 \n18.315 \n16,5% \n598 \n10,9% \n2002. \n11.650 \n624.914 \n18.643 \n2,0% \n660 \n10,4% \n2003. \n12.303 \n637.575163 \n19.297 \n3,5% \n717 \n8,6% \n2004. \n15.946 \n638.721 \n24.966 \n29,0% \n748 \n4,3% \n2005. \n17.157 \n643.988 \n26.642 \n6,7% \n798 \n6,7% \n2006. \n19.272 \n658.472 \n29.268 \n10,0% \n869 \n8,9% \n2007. \n21.778 \n683 629 \n31.856 \n8,8% \n935 \n7,6% \n2008. \n24.717 \n706 088 \n35.006 \n10,0% \n1.113 \n19,0% \n2009. \n24.004 \n686 044 \n34.989 \n0,0% \n1.204 \n8,2% \n2010. \n24.750 \n683 399 \n36.216 \n3,5% \n1.217 \n1,0% \n \n \n \n \n163,6% \n \n141,9% \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена бр. 4/2001, 4/2002, 4/2006, 4/2007, 4/2008, 4/2009, \n4/2010,  Главни економски индикатори и табела бр. 7, Сарајево, 2002, 2003. 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, \n2009, 2010, 2011, те података Агенција за рад и запошљавање БиХ, Билтен  бр. 1, 3, 5, преузето са: \nhttp://arz.gov.ba/publikacije/bilteni/Archive.aspx?template_ id=88&pageIndex=1 (датум увида: 4.5.2011). \n \nПрема подацима до којих смо дошли и који су нешто свјежији не би се могло \nзакључити како је у протеклом периоду дошло до бржег раста зарада од продуктивности. \nЗаправо, док су зараде порасле 2,4 пута продуктивност мјерена БДП-ом по званично \nзапосленом порасла је 2,6 пута. Ипак, овдје своју важност показују стварни подаци \nнаспрам званичних. Тако је горе изнесено мишљење ДЕП-а вјероватно базирано на анкети \n                                                             \n162 Овдје смо приморани користити званичне податке будући да се анкета о радној снази у БиХ проводи тек \nод 2006.  \n163 У 2003. и 2004. овај број се односи на 30.9. будући да нисмо могли наћи податак за 31.12. \n„Живјети у БиХ“ коју је финансирала Амбасада Британије у БиХ током 2001, 2002. и 2003. \nОнда је Агенција за статистику БиХ од 2006. почела са Анкетом о радној снази на основу \nметодологије која се користи у свијету, али и у региону. Та анкета нам даје тачније \nподатке о стварно запосленима (и незапосленима) који се значајно разликују од званичних \nподатака због великог значаја сиве економије у БиХ, тако да не можемо у потпуности да \nодбацимо закључке ДЕП-а.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n3.2. Проблеми са којима се суочава НБС \n \nУ наслову овог дијела рада стоји „Проблеми са којима се суочавају централне \nбанке при покушају одржавања стабилних девизних курсева“ што у случају Србије има \nспецифично значење. Наиме, с обзиром да се НБС формално није одлучила за \nстабилизацију курса већ за монетарну политику код које су флуктуације девизног курса \nнезаобилазан дио механизма164 функционисања ове политике, кретање курса и девизних \nрезерви не би требало ни да буде основни проблем монетарних власти Србије. \nМеђутим, теорија, али и искуство, бројних земаља показују да је за успјешно \nкориштење стратегије циљне инфлације неопходно да буду испуњени одређени услови. \nОви услови се, прије свега, односе на:  \n1. величину и отвореност земље, \n2. степен доларизованости (евроизације), \n3. развијеност финансијског тржишта,  \n4. величину инфлаторних очекивања,  \n5. довољност дотока девиза,  \n6. ригидност цијена и  \n7. уравнотеженост фискалне политике. \n \nЗемља која би била идеална за кориштење ове стратегије би била велика, релативно \nзатворена, ниско доларизована, са развијеним финансијским тржиштем, ниским \nинфлаторним очекивањима, релативно високим дотоком девиза из иностранства, \nфлексибилним цијенама и на доље и на горе и фискалном политиком која не подстиче \nпрекомјерну потрошњу. \nГдје је Србија у односу на овај идеал? \n                                                             \n164 У систему циљне инфлације основни инструмент монетарне политике је референтна стопа. Начин њеног \nфункционисања је сљедећи. Када Централна банка оцјени да су инфлаторни притисци превелики и да \nугрожавају зацртани ниво инфлације, повећаће рефернетну стопу. Ово повећање референтне стопе би \nтребало да доведе до раста активних и пасивних каматних стопа комерцијалних банака. Раст каматних стопа \nпривлачи токове капитала из иностранства, што опет води апресијацији девизног курса. Тек апресијација \nдевизног курса је тај фактор који утиче на смањење инфлације директно (преко снижења цијена увозних \nпроизвода) и индиректно (преко смањења тражње кроз смањење извоза).  \n       \nКрајем 2010. ситуација у Србији се значајно разликује од идеалне за несметано \nфункционисање овог оквира монетарне политике. Наиме, Србија је мала, отворена, високо \nевроизована земља, са релативно неразвијеним финансијским тржиштем, релативно \nвисоким \nинфлаторним \nочекивањима165, \nцијенама \nригидним \nна \nдоље \nи \nпредимензионираном јавном потрошњом. \nЗашто су се онда монетарне власти Србије опредијелиле баш за овај оквир \nмонетарне политике? \nОвдје постоји неколико објашњења.  \nПрво и најочигледније је да је Србија прије увођења инфлаторног таргетирања била \nнеславан лидер међу европским земљама по нивоу инфлације, а да искуства бројних166 \nземаља потврђују да се просјечна стопа инфлације након увођења овог оквира монетарне \nполитике (очекивано) значајно смањила. \nДруго објашњење је теоријско. Како то објашњава проф. Диана Драгутиновић, \nциљана инфлација као оквир монетарне политике има теоријску предност над класичним \nрежимом фиксног курса при постизању цјеновне стабилности. То је објаснила сљедећим \nријечима: „Интересантно је сагледати како канал девизног курса функционише у \nусловима две различите монетарне стратегије. У режиму циљане инфлације и \nфлексибилног номиналног девизног курса, прилив капитала долази прво на тржиште \nновца и девизно тржиште и утиче на номиналну апресијацију девизног курса. Са \nпогоршавањем спољне конкурентности, цене ће падати да би се успоставила одржива \nспољна \nпозиција. \nЦентрална \nбанка \nодржава \nстабилност \nцена \nсмањењем \nрестриктивности монетарне политике што води депресијацији курса и (жељеном) \nрасту цена. На агрегатном нивоу, земља показује значајне флуктуације номиналног и \nреалног курса које је враћају на \"равнотежну\" вредност у дугом року. У режиму фиксног \nдевизног курса, прилив капитала улази директно на тржиште роба (јер је тржиште \nновца и девиза ограничено одржавањем фиксног курса). Прилив капитала утиче на раст \nагрегатне тражње. Цене почињу да расту. Ово погоршава спољну конкурентност и \n                                                             \n165 НБС, Извјештај о инфлацији – фебруар 2009, Београд, 2009, на стр. 20 говори о инфлаторним \nочекивањима привреде и финансијког сектора на нивоу  од 10,6% раста општег нивоа цијена годишње. \n166 Ball, L., Sheridan, N., “Does inflation targeting matter?”, NBER, WP 9577, Cambridge – Massachusetts, 2003, \nстр. 15. (преузето са: http://www.nber.org/papers/ w9577, датум приступа: 11.5.2012. године). \nрезултира погоршањем спољне позиције земље. На макроекономском нивоу, истрајна \nапресијација реалног девизног курса ће на крају довести до неодрживости спољне \nпозиције. Једини начин да се ова ситуација учини одрживом јесте или раст \nпродуктивности или таква фискална политика која ће утицати на пад агрегатне \nтражње. Дакле, циљана инфлација је ефикаснија кад је контрола цена у питању, док су \nризици кад је платни биланс у питању слични167.“ \nКод излагања вицегувернерке Драгутиновић занимљиво је примјетити и да се \nразмишљало о  алтернативама: инфлаторно таргетирање – фиксан девизни курс, те да су \nнадлежни дошли до закључка да се циљ цјеновне стабилности боље може постићи \nтаргетирањем инфлације. То је у супротности са искуствима друге двије земље (БиХ и \nХрватске) у којима је практично одмах по увођењу фиксних курсева наступио период \nцјеновне стабилности. Међутим, треба имати на уму да је Србија одмах након \nдемократских промјена из 2000. покушала фиксирање девизног курса, али у њој ово није \nдовело до успостављања цјеновне стабилности. Осим тога, различита истраживања168 \nпоказују да су привредни циклуси у Србији и ЕМУ изразито некорелисани, те да шокови \nпонуде и тражње у ЕУ имају значајан позитиван утицај на индекс цијена у Србији што све \nговори да ЕМУ и Србија не чине оптимално валутно подручје. \nТреће практично објашњење се на одређен начин надовезује на горе изнијето \nтеоријско објашњење вицегувернерке Драгутиновић. Наиме, када се 2006. године НБС \nопредијелила за прво имплицитно, а затим и експлицитно инфлације, Србија се налазила \nусред периода обимног дотока капитала који је водио апресијацији номиналног курса. \nКако су у НБС закључили како курсом не могу да постижу и спољнотрговинске и \nцјеновне циљеве, дефинитивно су се опредијелили за ове друге. Значи, апресијација \nноминалног девизног курса је виђена као начин за снижавање стопа инфлације које су \nбили релативно високе током 2004. и 2005. године, када је НБС користила пузајући режим \nдевизног курса (фиксирала реални курс) ради постизања спољно-трговинских циљева. \nМоже се рећи да је те 2006. бар један услов за успјешно увођење циљне инфлације \n(обиман прилив капитала тј. девиза) био испуњен и да су се у НБС, вјероватно,  надали да \n                                                             \n167 Драгутиновић, Д., „Моћ и немоћ монетарне политике у успостављању равнотеже између платно-\nбилансних циљева и циљева инфлациј“, НБС, Стручни радови,  Београд, 2008, стр. 19 - 20. \n168 Тасић, Н., Вучковић, В., „Перспективе монетарне сарадње држава Југоисточне Eвропе: јединствена \nвалута, фиксни курс или статус quo“, Тржиште, новац, капитал, Привредна комора Србије – Центар за \nнаучно истраживачки рад, вол.  42, бр. 2, Београд, 2009, стр.40. \nће овај период потрајати, а како би га искористила да у току њега смање инфлаторна \nочекивања, изврше бар дјелимичну деевроизацију, развију финансијско тржиште, да влада \nсмањи јавну потрошњу (у тим годинама држава је биљежила буџетски суфицит) чиме би \nбили испуњени услови за функционисање овог оквира и након престанка дотока капитала. \nМеђутим, овај период релативног просперитета није дуго потрајао. Већ крајем \n2008. године Србију захвата свјетска економска криза која драстично умањује прилив \nкапитала из иностранства. Долази до девалвације курса (табела бр. 24.) чиме је постојећи \nмонетарни оквир озбиљно уздрман. Поставља се питање његове будућности.  \nИз горе наведеног се види да су потенцијални169 проблеми које НБС мора да \nријеши, ако жели да очува постојећи оквир монетарне политике: \n- висок степен евроизације привреде који уз плитко финансијско тржиште доводи у \nпитање ефикасност основног инструмента монетарне политике (референтне стопе), \n- релативно висока инфлаторна очекивања која захтијевају дуг период достизања \nзацртаних циљева како би се смањила негативна очекивања, \n- апресијација из периода увођења овог оквира монетарне политике се у \nмеђувремену промијенила у депресијацију која сада дјелује против овог оквира, Између \nосталог, и због тога је битно процијенити будуће токове капитала између земље и \nиностранства, \n- несарадња са фискалним властима која чини достизање зацртаних циљева тешко \nостваривим,  \n- ригидност цијена на доље. \nМеђутим, ни питања адекватности девизних резерви и стабилности девизног курса \nне могу бити у потпуности занемарена и то најмање због шест разлога:  \n1. Различита истраживања170 показују да значајне промјене девизног курса утичу на \nинфлацију у Србији што директно подрива остварење основног  циља НБС (стабилност \nцијена),  \n2. стабилност девизног курса утиче на стабилност финансијског система о чему, \nтакође, брине Народна банка,  \n                                                             \n169 У овом тренутку их још третирамо као потенцијалне, јер њихово постојање тек треба да докажемо. \n170 Taсић, Н., ”Pass – through“ девизног курса на цене у Србији: 2001-2007, НБС, Радни папир, Београд, 2008.  \n3. Србија се није одлучила за слободно флуктуирајући девизни курс, па да НБС \nапсолутно не требају девизне резерве да интервенише на девизном тржишту како би \nотклонила (претјеране) краткорочне осцилације курса,  \n4. Свакој земљи која је значајно задужена у иностранству или има намјеру да се \nзадужи неопходне су девизне резерве као одређена гаранција кредибилитета власти  \n5. Девизне резерве су неопходне и као извор девиза за финансирање увоза у случају \nкраткорочних изненадних пресјецања дотока девиза,  \n6. НБС се у оквиру „Бечке иницијативе“ обавезала да ће омогућити девизне своп \nтрансакције банкама како би им олакшала управљање девизним ризиком. \nЗбог свега горе наведеног овај дио рада састојаће се од сљедећих дијелова: \n- оцјена степена евроизације Србије (индиректна мјера неефикасности монетаре \nполитике), \n- процјена ефикасности инструмената монетарне политике, што се бар дијелом \nнаставља на претходну оцјену степена евроизације, \n- процјене средњорочног кретања девизних резерви (макроекономски трендови \nнастали након кризе 2008.), \n- оцјене стабилности финансијског система од стране ММФ-а и НБС, \n-  анализа односа између раста плата и раста продуктивности будући да је ово у \nмногим ЗУТ битан (ако не и кључан) фактор који дугорочно нарушава \nконкурентност земље чиме се поткопавају и темељи стабилизације девизног курса. \n \n3.2.1. Степен евроизације Србије \n \nСа степеном евроизације Србије већ смо се два пута сретали у овом раду и то када \nсмо говорили о девизној структури депозита и када смо говорили о структури пласмана \nбанака. Ова два показатеља евроизације свакако спадају међу најважније, али њима није \nисцрпљен списак истих. Заправо, зависно од намјене могуће је конструсати практично \nбесконачан списак показатеља нивоа евроизације. Најчешће кориштени показатељи \nевроизације и њихове вриједности за Србију су дати у табели бр. 57.   \n \n \nТабела бр. 57. \nПоказатељи степена евроизације Србије на крају 2010. године \n \nВриједности за Србију \nУдио индексираних кредита и кредита у \nстраним валутама у укупним кредитима \n66,0 % \nУдио девизних депозита у укупним \nдепозитима \n75,7 % \nУдио девизних депозита у агрегату М3 \n69,8 % \nЈавни дуг у страној валути у укупном дугу \n85,4 % \nИзвор: Властито израчунавање на основу података НБ Србије из Статистичког билтен за април 2011, \nтабела бр. 4а (Монетарни преглед), Београд, 2011, те података Министарства финансија Републике Србије из \nБилтена јавних финансија за децембар 2010, Београд, 2011. \n \nПоред горе наведених показатеља за мјерење евроизације се често користе и удио \nдевизне активе у укупној финансијкој активи не-банкарског сектора као и однос између \nприлива капитала и дефицита текућег биланса. Ипак, овај први показатељ је доста тешко \nизрачуната за Србију будући да би требао да обухвати не само власништво финансијских \nинституција већ и привреде, грађана и државе над финансијском активом из земље али и \nиностранства (валутна структура финансијске активе) али и валутну структуру свих \nемитованих обавеза свих домаћих сектора која је у власништву резидената и не-\nрезидената (валутна структура обавеза). Други показатељ који индиректно указује на \nстварање евроизоване економије је однос између прилива девиза и дефицита текућег \nбиланса јер говори о евентулној акумулацији девиза у једној економији. За Србију је овај \nвишак девизних прилива над дефицитом текућег рачуна износио просјечно, у периоду \n2001 – 2007, око 6,5171% БДП-а. \nИз горе изнесених показатеља је неоспорно да је Србија високо евроизована земља. \n \n3.2.2. Ефикасност инструмената монетарне политике НБС-а \n \nКао што смо већ објаснили, Народна банка Србије има законодавну могућност да \nкористи све инструменте монетарне политике које нађе за сходно. Које ће од њих заиста \nкористити зависи од монетарног оквира. Ипак, ово није једносмјеран процес. Заправо, \n                                                             \n171 Драгутиновић Д, „Моћ и немоћ монетарне политике у успостављању равнотеже између платно-\nбилансних циљева и циљева инфлациј“, НБС, Стручни радови,  Београд, 2008, стр 4. \nефикасност инструмената је један од битнијих критеријума при избору оквира монетарне \nполитике.      \n \n3.2.2.1. Операције на отвореном тржишту (канал каматне стопе) \n \nВећ смо објаснили да је, теоретски, кључни инструмент монетарне политике у \nсистему циљане инфлације референтна каматна стопа. Ефикасност овог инструмента је \nбила предмет бројних истраживања унутар и ван Народне банке Србије. Посљедње \nистраживање које се налази на званичном сајту НБС носи назив: „Канал каматне стопе у \nусловима доларизације: случај Србије“ аутора: Милана Алексића, Љиљане Ђурђевић, \nМирјане Палић и Николе Тасића. \nРезултати овог истраживања су доста песимистични када се ради о ефикасности \nовог инструмента монетарне политике. \nДиректан утицај двонедељне референтне стопе НБ Србије на краткорочну \nкориговану172 активну каматну стопу је статистички безначајан (табела бр. 58). \nТабела бр. 58.   \nУтицај референтне стопе НБС на краткорочну кориговану активну каматну стопу \n2W репо стопа НБС \n-0,052 \n(0.118) \n2W репо стопа НБС доларизација \n \nБЕЛИБОР 2 w стопа \n \nБЕЛИБОР 2 w стопа доларизација \n \nXX индекс актива банкарског система \n0,018 \n(0,011) \nМеђугодишњи раст цијена на мало \n-0,049 \n(0,096) \nЕкономска активност \n-0,081 \n(0,025) \nМеђугодишња промјена курса евра \n-0,122 \n(0,057) \nСтопа обавезне резерве \n-0,084 \n(0,085) \nЕУРИБОР 1W \n1,520 \n(0,473) \nКонстанта \n16,098 \n(5,884) \nБрој опсервација \n41 \nR² \n0,791 \n                                                             \n172 Просјечна пондерисана каматна стопа банака која искључује међубанкарске кредите за ликвидност и \nкредите по хартијама од вриједности. Израчунато на основу података НБС. \nИзвор: Алексић, М., Ђурђевић, Љ., Палић, М., Тасић, Н., „Канал каматне стопе у условима доларизације: \nслучај Србије“, НБС (Стручни радови), Београд, 2008, стр. 20. \n \nИпак, регресиони модел дат у истраживању показује да би референтна каматна \nстопа почела остваривати утицај на краткорочну кориговану активну каматну стопу \nбанака тек када би степен доларизације173 пао испод 61,1%.  Како је степен доларизације \nтренутно знатно изнад овога нивоа референтна каматна стопе практично нема никавог \nутицаја на одлуку банака о висини каматних стопа на краткорочне пласмане. \nКада се ради о директном утицају на укупну активну каматну стопу резултат је, \nочекивано, још безначајнији (табела бр. 59).  \nТабела бр. 59.   \nУтицај референтне стопе НБС на кориговану активну каматну стопу \n2W репо стопа НБС \n-0,005 \n(0,111) \n2W репо стопа НБС доларизација \n \nБЕЛИБОР 2 w стопа \n \nБЕЛИБОР 2 w стопа доларизација \n \nXX индекс актива банкарског система \n0,009 \n(0,009) \nМеђугодишњи раст цијена на мало \n0,056 \n(0,094) \nЕкономска активност \n-0,081 \n(0,013) \nМеђугодишња промјена курса евра \n-0,114 \n(0,049) \nСтопа обавезне резерве \n-0,191 \n(0,080) \nЕУРИБОР 1W \n1,568 \n(0,391) \nКонстанта \n20,554 \n(4,949) \nБрој опсервација \n41 \nR² \n0,737 \nИзвор: Op. cit., стр. 17. \n \nДа би референтна каматна стопа НБС-а почела дјеловати на активне каматне стопе \nбанака било би потребно да степен доларизације падне испод 64,2%. \nИз табеле бр. 60, видимо да је директан утицаје референтне каматне стопе на \nпасивне стопе банака знатно јачи (коефицијенти детерминације статитички значајни), али \n                                                             \n173 Мјерене учешћем суме индексираних и девизних кредита банака недржавном сектору (искључујући \nмеђубанкарске кредите и кредите јавним предузећима) у укупним кредитима банака. \nје интезитет слаб (због чега би биле потребне масивне интервенције НБС-а да би дале \nжељени резултат). \n \nТабела бр. 60.    \nУтицај референтне стопе НБС на пасивну каматну стопу \n2W репо стопа НБС \n0,126 \n(0,043) \n2W репо стопа НБС доларизација \n \nБЕЛИБОР 2 w стопа \n \nБЕЛИБОР 2 w стопа доларизација \n \nXX индекс актива банкарског система \n-0,000 \n(0,007) \nМеђугодишњи раст цијена на мало \n0,127 \n(0,057) \nЕкономска активност \n-0,012 \n(0,007) \nМеђугодишња промјена курса евра \n-0,096 \n(0,036) \nСтопа обавезне резерве \n0,018 \n(0,040) \nЕУРИБОР 1W \n0,710 \n(0,217) \nКонстанта \n-0,028 \n(3,908) \nБрој опсервација \n41 \nR² \n0,813 \nИзвор: Op. cit., стр. 26. \n \nПоред директног, ово истраживање је обухватило и индиректан утицај референтне \nстопе (кроз БЕЛИБОР и БЕОНИА-у) на каматне стопе банака,  узимајући у обзир и степен \nдоларизације, а резултати су приказани у нашој табели бр. 61. \nТабела бр. 61.   \nДиректан и индиректан утицај референтне стопе на каматне стопе банка \n \nУтицај на \nКориговану \nактивну стопу \nКориговану \nкраткорочну \nактивну стопу \nПасивну стопу \nСтепен \nдоларизације при \nком репо стопа \nпочиње да има \nутицај \nДиректан \n64,45% \n61,06% \n95,19% \nКроз БЕЛИБОР \n50,13% \n30,81% \n99,02% \nКроз БЕОНИА \n95,79% \n88,24% \nУвијек \nМаксималан утицај \nрепо стопе (при \nнултој \nдоларизацији) \nДиректан \n0,680 \n0,820 \n0,515 \nКроз БЕЛИБОР \n0,393 \n0,350 \n0,412 \nКроз БЕОНИА \n0,288 \n0,397 \n0,169 \nИзвор: Op. cit., стр. 29. \n \nКоначан закључак овог истраживања је да је тренутно канал каматних стопа \nпригушен. Да би се овај канал бар дјелимично „отчепио“ било би потребно спустити ниво \nдоларизације (евроизације) испод 64,5%. \nЗбог високог нивоа евроизације, у садашњим околностима на активне стопе банака  \nу Србији најснажнији утицај има кретање каматних стопа у еврозони. \nМеђутим, због каснијег  искуства (у односу на период посматрања горе изложеног \nистраживања) са емитовањем краткорочних ХоВ Владе Србије деноминираних у \nдинарима које су значајније утицале174 на апресијацију девизног курса динар/евро крајем \n2010. и почетком 2011, жељели смо да проведемо и властиту анализу ефикасности канала \nкаматних стопа на свјежијим подацима.  \nИпак, како резултати до којих смо дошли само потврђују налазе из претходног \nистражиавања аутора блиских Народној банци Србије, а при томе је и сама наша анализа \nпроведена уз кориштење доста једноставнијих175 статистичких модела и метода, ову нашу \nанализу нећемо детаљније излагати већ је дајемо у Додатку у облику табела бр. 1, 2, 3, 4, \n5, 6, 7, 8, 9 и 10 уз пратњу израчунатих коефицијента корелације, детерминације и \nрегресионих модела.  \nБитно је нагласити како смо дошли до закључка да је ситуација са краја 2010. и \nпочетка 2011, само краткотрајан стицај околности који не говори у прилог могућности \nтрајног кориштења канала каматних стопа као инструмента монетарне политике уз овај \nниво доларизације (евроизације). Заправо, ефекат који смо уочили је краторочан, јер је \nприлив капитала који га је изазвао шпекулативне176 природе. \nНа крају, закључак о ефикасности канала каматних стопа до којег је дошла група \nаутора блиских Народној банци Србије је по нашем мишљењу неупитан. Народна банка \nСрбије не може да ефикасно користи референтну каматну стопу за постизање зацртаних \nциљева због високог нивоа доларизованости (евроизације) србијанске економије. \n \n \n                                                             \n174 Hypo Alpe Adria bank a.d. Beograd, Economic Digest – мај 2011, Београд, 2011, стр. 16. \n175 Због ове једноставности нисмо могли да добијемо различите резултате у зависности од степена \nевроизације финансијског система Србије што је од великог значаја с обзиром на циљ истраживања. \n176 Hypo Alpe Adria bank a.d. Beograd, Economic Digest – мај 2011, Београд, 2011, стр. 7. \n \n \n3.2.2.2 Канал девизног курса \n \nУ свакој малој отвореној економији политика девизног курса је битан елемент \nмонетарне политике. У случају Србије, као што смо објаснили, девизни курс је дио \nмеханизма (канал) кроз који монетарна политика дјелује на крајњи циљ (инфлацију). Иако \nје тешко говорити о курсу као о инструменту монетарне политике (између осталог и зато \nшто дугорочно кретање реалног курса не зависи од воље централне банке), два начина на \nкоји промјена курса утиче на инфлацију (директно преко дјеловања на цијене увозних \nпроизвода и индиректно преко дјеловања на тражњу усљед промјене реалног курса) чине \nпитање кретања курса битним за монетарну политику. \nЗбог тога дајемо преглед кретања номиналног девизног курса динар/евро и \nинфлације кроз график бр.3. \n \nГрафик бр. 3   \n. \n \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за  април 2011, табела бр. 21 и \n27, Београд, 2011.   \n \nИз претходног графика тешко је уочити неку јасну и дуготрајну законитост. Очито \nје да је почетни период стабилности курса погодовао драстичном смањењу инфлације. \nНакон тога долази период 2003–2006. у којем видимо одређену корелацију депресијације \nкурса и повећане инфлације.Међутим, требало би се присјетити да се у том периоду НБС \nопредијелила за постизање платно билансних циљева због чега је стабилизовала реални \nдевизни курс науштрб виших стопа инфлације. То практично значи да је НБС допустила \nкурсу да депресира као одговор на вишу ступу инфлације у земљи у односу на \nиностранство, чиме девизни курс постаје зависна варијабла (а инфлација независна) што је \nсупротно његовом кориштењу као инструмента монетарне политике. \nУ периоду 2007-2009. имамо чак супротну тенденцију: депресијацију динара уз \nстално смањење инфлације. \nИпак, у свим овим контрадикторним кретањима, уз кориштење сложених \nстатистичких и економетријских модела и метода могуће је извући одређене показатеље.  \nРезултати до којих је дошао посљедњи овакав рад177 који се може наћи на сајту \nНародне банке Србије су сљедећи: у кратком року девалвација од 10% води расту \nинфлације за 1,8% а у дугом за 4,9%. При томе је ефекат израженији у периодима \nдепресијације (2,29% краткорочно и 6,64% дугорочно), а мање изражен у периодима \nапресијације (0,84% краткорочно и 2,37% дугорочно). Ова разлика се приписује \nригидности цијена на доље. \nБитно је нагласити да кориштење девизног курса за обарање инфлације \nподразумијева сценарио апресијације чиме се значајно умањује и ефикасност овог канала. \nИпак, ако прихватимо да су релевантни само дугорочни ефекти, можемо закључити да је \nполитика девизног курса релативно ефикасан инструмент монетарне политике. \n \n3.2.2.3. Дисконтни шалтер (кредитни канал) \n \nУ великом броју земаља које желе да задрже аутономију монетарне политике, а \nнемају развијено финансијско тржиште (посебно тржиште новца), дисконтни шалтер је \nосновни инструмент монетарне политике. О томе у којој мјери је НБС у прошлости \nкористила овај инструмент можемо судити на основу  табеле бр. 62. \n \n \n \n                                                             \n177 Тасић, Н., „Утицај курса динара на инфлацију“, НБС, Радни папир, Београд, 2009. \nТабела бр. 62.   \nЗначај кредита НБС-а банкама \n \nКредити НБС банкама \n(у мил. динара) \nАктива банака у \nСрбији \n(у мил. динара) \nАктива НБС \n(у мил. динара) \n2000. \n7.506 \n799.029 \n464.463 \n2001. \n6.371 \n899.329 \n531.362 \n2002. \n8.416 \n359.007 \n246.983 \n2003. \n4.209 \n451.868 \n286.647 \n2004. \n1.748 \n614.971 \n360.472 \n2005. \n954 \n914.191 \n535.473 \n2006. \n488 \n1.274.287 \n817.981 \n2007. \n595 \n1.678.369 \n855.461 \n2008. \n2.241 \n1.916.650 \n822.582 \n2009. \n386 \n2.336.046 \n1.136.014 \n2010. \n404 \n2.741.266 \n1.187.782 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 2 и 11, \nБеоград, 2011.  \n \nИако није неопходно да средства која су пласирале монетарне власти буду велика \nда би користиле овај инструмент монетарне политике (важнији је психолошки ефекат), \nсама чињеница да кредити НБС банкама чине свега 0,03 % њене активе говоре о томе да је \nовај инструмент у визури Народне банке неефикасан и да му је намијењена, прије свега, \nулога у стабилизацији финансијског система.  \nТиме се НБС придржава класичног схватања дисконтног шалтера према коме се \nодобравање кредита комерцијалним банкама користи, прије свега, као инструменту \nподршке178 стабилности финансијког система, а не као инструмент вођења монетарне \nполитике. Наиме, по класичним постулатима централног банкарства179 монетарне власти \nодобравају180 кредите само неликвидним али солвентним банкама, уз залог и по каматним \nстопама већим од тржишне. Да би дисконтни шалтер постао инструмент монетарне \nполитике потребно је да монетарне власти понуде значајне количине средстава по \nповољним каматним стопама и уз могућност неометаног обнављања позајмице.  \n                                                             \n178 Мишкин. Ф., „Монетарна економија, банкарство и финансијака тржишта“, Дата статус, Београд, 2006, \nстр.402. \n179 Плакаловић, Н., „Монетарна економија: Теорија, институције и политика“, Завод за уџбенике и \nнаставна средства Српско Сарајево, Српско Сарајево, 2004, стр. 164. \n180 Модерније и флексибилније схватање дисконтног шалтера  прихватила је и НБС, тако да обухвата не \nсамо одобравање кредита комерцијалним банкама већ и примање (депоновање) њихових вишкова средстава \nна које се исплаћује и одређена каматна стопа. Тиме се омогућава фино регулисање ликвидности у \nбанкарском систему. \nУслови кредитирања НБС? \nНБС нуди краткорочне кредита (кредитне олакшице), али само181 у облику дневних \nкредита за одржавање ликвидности и преконоћних кредита осигураних ХОВ и без \nмогућности обнављања. Каматна стопа на ова средства је виша од тржишне о чему \nсвједочи табела бр. 63. \nТабела бр. 63.    \nКаматне стопе на кредитне олакшице и тржишне каматне стопе \n \nКаматна стопа на кредитне \nолакшице \nКаматне стопе на међубанкарске \nкредите за ликвидност \n2006. \n17,00 \n14,54 \n2007. \n13,25 \n8,18 \n2008. \n20,25 \n17,29 \n2009. \n12,00 \n8,81 \n2010. \n14,00 \n9,20 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 11. и \n12, Београд, 2011. \n \nШта је разлог због кога је НБС практично одбацила дисконтну стопу као \nинструмент монетарне политике? \nДа би се овај инструмент могао ефикасно користити било би потребно да банкама \nнедостаје ликвидних средстава и да их не могу по повољним условима набавити другим \nпутем. Међутим, банке у Србије генерално имају вишак ликвидних средстава о чему \nсвједочи табела бр. 64. и по потреби могу прибавити додатна средства на свјетском \nфинансијском тржишту посредством својих банака-мајки.  \nТабела бр. 64.   \nОбавезне резерве и вишак резерви код НБС-а \n \nОбавезне резерве \n(у мил. динара) \nРезерве банака код НБС \n(у мил. динара) \n2006. \n34.290 \n316.780 \n2007. \n30.393 \n350.715 \n2008. \n165.227 \n412.757 \n2009. \n111.874 \n430.224 \n2010. \n65.079 \n436.700 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 2 и 3, \nБеоград, 2011. \n                                                             \n181 Додуше, постоји и кредитна линија са роком доспијећа до једне године на коју се НБС обавезала у оквиру \n„Бечке иницијативе“ али је за кориштење ових средстава потребно испунити посебне услове због чега није \nдоступна свим банкама па није погодна да буде инструмент монетарне политике. \n \nЗбог тога би се кориштење дисконтне стопе као инструмента монетарне политике \nморало претворити у нуђење великих износа средстава по изузетно ниским каматним \nстопама. Имајући у виду да НБС нуди, генерално високе активне референтне каматне \nстопе и запошљава преко 2000 људи, средства које зарађује по основу управљања \nдевизним резервама земље једноставно нису довољна за ове намјене. С друге стране, \nштампање новца без покрића за ове намјене било би кршење тржишних принципа \nпословања банкарског сектора и претворило би Народну банку у основни извор средстава, \nшто се у данашњем свијету сматра недопустивим. \nДа сумирамо. Због повезаности банкарског сектора Србије са свјетским \nфинансијским тржиштем дисконтни шалтер (кредитни канал) је неефикасан инструмент \nмонетарне политике. \n \n3.2.2.4. Административне мјере \n \nУ административне мјере спадају182 обавезне резерве и прудициона контрола. \nЗадатак ових мјера је да у зависности од намјера НБС смање или повећају трошак \nбанкарског пословања и на тај начин утичу на обим кредитне експанзије чиме уједно \nутичу на кретање виших новчаних агрегата.  \nНБС је у прошлости доста користила ове мјере, прије свега мотивисана смањењем \nризика у финансијском систему (до 2008. више пута је подизала стопу обавезних резерви, \nиз обрачуна отворене девизне позиције искључен је капитал добијен од стране матичне \nкомпаније, пооштрен је максималан однос између капитала и потрошачких кредита, да би \nнакон 2008. релаксирала услове у циљу помоћи банкама да преброде кризу). \n                                                             \n182 Док је за обавезне резерве неоспорно да спадају у инструменте монетарне политике, прудицијалну \nконтролу за остваривање циљева монетарне политике НБС користи захваљујући чињеници да обавља и \nфункцију регулатора банкарског сектора. \nМеђутим, подаци из табеле бр. 65. показују да ове мјере нису биле нарочито \nефикасне у ограничавању кредитне експанзије иако је степен задужености183 резидената \nСрбије и даље међу најнижим у региону. \nТабела бр. 65.   \nДинамика кредитне експанзије у Србији 2000- 2010. године \n \nСтање кредита приватним предузећима и \nстановништву на крају године \n (у милионима евра) \nКао промјена у односу на \nпретходну годину \n2000. \n3.129,7 \n- \n2001. \n3.604,0 \n15,2 \n2002. \n2.608,0 \n-27,6 \n2003. \n3.145,6 \n20,6 \n2004. \n3.987,9 \n26,8 \n2005. \n5.650,0 \n41,7 \n2006. \n7.175,3 \n27 \n2007. \n10.028,6 \n39,8 \n2008. \n12.023,9 \n19,9 \n2009. \n12.692,1 \n5,6 \n2010. \n14.500,5 \n14,2 \nИзвор: Властито израчунавање на основу података НБС, из Статистичког билтена за април 2011,  табела \nбр. 3, Београд, 2011. \n \nНа основу изнесених података види се да је просјечна стопа раста кредита у \nпериоду 2005 – 2008, када су доношене ове „строге“ мјере, била невјероватних 32%, што \nсе прије свега може објаснити претходно ниским нивоем задужености.  \nИако је НБС учинила да банке буду добро капитализоване и да имају солидне \nобавезне резерве, средства које су банке донијеле у земљу превазилазе све ово, па чак и \nкредитну глад која је владала у Србији до доласка страних банака.  \nЗанимљив је и степен, односно начин, кориштења ових мјера до сада, јер нам то \nговори о постојању простора за њихово кориштење у будућности. Тако је стопа \n                                                             \n183 Наиме, ако погледамо регионалну компарацију задужености коју смо већ изнијели у табели бр. 51 \nвидјећемо да Србија спада међу најмање задужене земље, што се може приписати каснијем старту, али и \nовим мјерама Народне банке. \n \n \nадекватности капитала (коју смо показали у табели бр. 33) међу највишим у Европи и \nтешко је очекивати њен раст184. \nОбавезне резерве су диференциране и по рочној и по валутној структури при чему \nсу стопе обавезних резерви на депозите у страним валутама крајем 2011. године пет пута \nвеће него стопе обавезних резерви за депозите у динарима (табела бр. 66), а што је требало \nда учини дoмаћу штедњу конкурентнијом и тиме приволи стране банке са подстакну \nштедњу у земљи, а смање финансирање кредитне експанзије позајмљеним средствима из \nиностранства.  \nТабела бр. 66.   \nСтопе обавезних резерви НБ Србије на различите врсте депозита \n \nДо 2 године \nПреко 2 године \nНа динарске изворе \n5 \n0 \nНа девизне изворе \n30 \n25 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Годишњег извјештаја о монетарној политици за 2011, \nстр. 7, преузето са: http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/ latinica/90/90_7/monetarna_politika_2011.pdf \n(датум увида: 7.5.2011). \n \nИз претходног се чини да је тешко очекивати да се обавезне резерве значајније \nкористе као инструмент рестриктивне монетарне политике. Наиме, у НБС су свјесни да \nобавезне резерве (у случају да ЦБ не плаћа камату на њих) представљају својеврсну врсту \nпореза који чини банкарски сектор Србије мање интересантним за улагање у односу на \nоне земље које имају ниже стопе обавезних резерви на средства из иностранства. \nДодајмо свему претходном да је релаксација административних мјера дио политике \nНБС-а за превазилажење посљедица кризе 2008. на овамо и видјећемо да је тешко \nочекивита поновно пооштравање ових мјера. \nИпак, промјена структуре стопа обавезних резерви повремено може послужити \nНародној банци Србије за  краткотрајне185 утицаје на девизни курс. \n \n \n \n                                                             \n184 Додуше, због великог обима ненаплативих кредита може се очекивати смањење ове стопе у будућности \nшто би отворило простор за  докапитализацију банака \n185 Нпр. када је Народна банак Србије, 12. 4. 2012, одлучила да смањи стопу обавезних резерви на девизне \nизворе, а повећа на динарске изворе, то је довело до краткотрајног раста понуде девиза и тражње за \nдинарима што је већ 13.4.2012. изазвало апресијацију курса динара са 111,7 динара за евро на 111,2 динара \nза евро. \n3.2.2.5. Канал инфлаторних очекивања \n \nОвдје се не ради о „реалном“ инструменту монетарне политике на начин на који су \nто операције на отвореном тржишту, дисконтни шалтер или обавезне резерве. Међутим, \nинфлаторна очекивања имају особину самоостварења чиме ефикасно дјелују на достизање \nциљева монетарних власти или бар чине остварење ових циљева тежим, а трошкове \nприлагођавања непотребно великим. Због тога монетарне власти морају да дјелују на \nинфлаторна очекивања ако желе да ефикасно достигну циљ ниске инфлације. Могућност \nмонетарних власти да ово чине зависи од њиховог кредибилитета, чије постојање се опет, \nзначајно веже да достизање зацртаних циљева у прошлости186. Може се рећи да НБС још \nувијек гради кредибилитет који би могла значајније да користи за утицај на инфлаторна \nочекивања. Још прије избијања кризе 2008. године ову чињеницу је признала тадашња \nвице-гувернерка НБС Диана Драгутиновић сљедећим ријечима: „Недостатак поверења у \nНародну банку Србије захтевао је далеко оштрију монетарну политику да би се постигао \nисти циљ187“.  \nИскуства резидената Србије након преласка на потпуно циљање инфлације као \nнову188 монетарну стратегију Народне банке Србије почетком 2009. су различита. \nНаиме из табеле бр. 67, може се видјети да је у 2009. години инфлација остала у \nоквиру коридора (захваљујући рецесији у земљи и главним трговинским партнерима), али \nје већ у 2010. инфлација пробила горњу границу, што је уз значајно флуктуирање девизног \nкурса у широј јавности доживљено као знак слабости монетарних власти. \nТабела бр. 67.  \nПланирана и остварена годишња стопа инфлације у Србији \nГодина: \nПланирана инфлацја \nОстварена инфлација \n2009. \n8+/─2% \n6,6 \n2010. \n6+/─2% \n10,3 \n2011. \n4,5+/─1,5% \n7 \n                                                             \n186 Прашчевић, А., „Избор правила монетарне политике; таргетирање инфлације“, Економска мисао, \nБеоград, 2007, стр. 12. \n187 Драгутиновић, Д., Радни папир, „Моћ и немоћ монетарне политике у успостављању равнотеже између \nплатнобилансних циљева и циљева инфлације“ НБС, март 2008, стр. 17. \n188 НБС, Извјештај о инфлацији  - фебруар 2010, Београд, 2010, стр. 15. \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Извјештаја о инфлацији за фебруар 2010, стр.1, \nпреузето са: http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_5/inflation_feb_ 2010.pdf (датум увида: \n7.5.2012), \nИзвјештаја \nо \nинфлацији \nза \nфебруар \n2011, \nстр.1, \nпреузето \nса: \nhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_5/inflation_februar_ 2011.pdf (датум увида: 7.5.2012) \nи  Извјештаја о инфлацији за фебруар 2012, стр. 1, преузето са: \nhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_5/inflation_februar_2012.pdf (датум увида: 7.5.2012). \n \nУ 2011. години остварена инфлација је такође изашла изван коридора али свега за \n1%. С обзиром да одступања остварених од планираних стопа инфлације ипак нису велика \nзанимљиво је видјети да ли то утиче на инфлаторан очекивања у земљи.  \nРезултати истраживања НБС о нивоу инфлаторних очекивања дати су у табели бр. \n68. \n \nТабела бр. 68.  \nИнфлаторна очекивања финансијског сектора Србије  \nОчекивања за: \nРезултати истраживања различитих агенција \n2010. \n6,8 - 7,8% \n2011. \n7,2 – 8,7% \n2012. \n7,4-7,6% \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Извјештаја о инфлацији за фебруар 2010, стр. 12, \nпреузето са: http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_5/inflation_feb_ 2010.pdf (датум увида: \n7.5.2012), \nИзвјештаја \nо \nинфлацији \nза \nфебруар \n2011, \nстр.7, \nпреузето \nса: \nhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_5/inflation_februar_ 2011.pdf (датум увида: 7.5.2012) \nи \nИзвјештаја \nо \nинфлацији \nза \nфебруар \n2012, \nстр. \n7, \nпреузето \nса: \nhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_5/inflation_februar_2012.pdf (датум увида: 7.5.2012). \n \nКао што се види инфлаторна очекивања финансијског сектора, који се сматра \nнајупућенијим, задњих су пар година доста стабилна и на нивоу од 7-8% годишње упркос \nтоме што НБС сваке године све више смањује ниво планиране инфлације. Ово није \nизненађење будући да различита истраживања189 показују да су и у другим ЗУТ упркос \nинфлаторном таргетирању инфлаторна очекивања остала доста висока још један период \nнакон усвајања овог оквира монетарне политике. Из тога извлачимо закључак да \nкредибилитет НБС није низак (јер инфлаторна очекивања ипак нису нарочито висока), али \n                                                             \n189 Ball, L., Sheridan, N., “Does inflation targeting matter?”, NBER, WP 9577, Cambridge – Massachusetts, 2003, \nстр. 18. (преузето са: http://www.nber.org/papers/ w9577, датум приступа: 11.5.2012. године). \n \nније ни довољан да би се сам по себи могао ефикасно користити као инструмент \nмонетарне политике. \nКада сагледамо све инструменте монетарне политике можемо закључити да се \nНародна банка Србије налази у доста сложеној ситуацији. Канал каматне стопе је значајно \nпригушен. Девизни курс је усљед ригидности цијена на доље погоднији за вођење \nекспанзивне него рестриктивне монетарне политике. Кредитни канал је усљед вишка \nликвидних средстава банака практично неупотребљив (као инструмент монетарне \nполитике). Врло рестриктивне административне мјере у прошлости нису дале резутата, па \nих је тешко додатно пооштрити. Кредибилитет Народне банке тек треба да достигне ниво \nкада ће се моћи ефикасно користити за утицај на очекивања и понашање јавности. \n \n \n3.2.3. Девизне резерве Србије – постојеће стање  и очекивана кретања \n \nВећ смо објаснили да оквир монетарне политке за који се опредијелила Србија \nдопушта НБС да својим операцијама неутралише утицај кретања девизних резерви на \nновчану масу. То чини питање кретања девизних резерви нешто мање осјетљивим за \nСрбију него за БиХ (код које је ова могућност много ограниченија) због чега ћемо му \nпосветити и нешто мање пажње. Ипак, то не значи да је питање кретања девизних резерви \nнебитно за монетарне власти Републике Србије. Заправо, мање директан утицај девизних \nрезерви на новчану масу је слобода унутар врло уских граница: значајнији пад девизних \nрезерви би пољуљао кредибилитет НБС и смањио кредитни рејтинг Србије и изазавао \nчитан низ других, углавном негативних, посљедица. \nЗбог тога ћемо за почетак кроз анализу варијабилности девизних резерви Србије у \nпрошлости (подаци о кретању истих дати у табели бр. 69), прелиминарно оцијенити да ли \nовдје постоје проблеми.  \nТабела бр. 69.   \nКретање девизних резерви НБС (у мил. евра) \n \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nДР  \n1.169,1 \n2.185,8 \n2.835,5 \n3.103,7 \n4.921,3 \n9.020,0 \n9.633,6 \n8.161,8 \n10.601,9 \n10.001,6 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2007, табела бр. 17, \nБеоград, 2007 и Статистичког билтена за  април 2011, табела бр. 27, Београд, 2011. \n \nКао што се види, девизне резерве НБС су брзо расле до 2007. године (просјечан \nгодишњи раст износио је око 42%) да би се проблеми јавили 2008. године и опет поновили \n2010. године. Оба пута радило се о значајнијем паду девизних резерви (2008. за 15,3%, а \n2010. за 5,6%), што нам говори да постоји потреба за подробнијом анализом фактора који \nутичу на кретање девизних резерви. При томе сама чињеница да се пад девизних резерви \nпоклопио са почетком свјетске економске кризе (као и у БиХ) нам сугерише да требамо \nразмотрити основне макроекономске трендове190 у Србији прије и послије кризе, да бисмо \nбар површно разумјели досадашње кретање девизних резерви. \nПодаци о кретању неких основних макроекономских варијабли дати су у табели бр. \n70. \nТабела бр. 70.   \nМакроекономски трендови у Србији 2001-2010. године \nГодина \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010. \nКретање \nРБДП-а \n5,3 \n4,3 \n2,5 \n9,3 \n5,4 \n3,6 \n5,4 \n3,8 \n-3,5 \n1,8 \nТрговинск\nи дефицит \n (у мил. \nевра) \n2.862 \n3.727 \n4.147 \n5.650 \n4620 \n5.361 \n7.519 \n9.049 \n5.544 \n5.229 \nКредити \nприватном \nсектору \n (у мил. \nевра) \n3.613,3 \n2.624,2 \n3.151,7 \n3.998,9 \n5.657,3 \n7.186,9 \n10.046,2 \n12.179,7 \n12.837 \n14.783,8 \nЈавни дуг  \n(у мил. \nевра) \n13.433,9 \n11.529,3 \n11.023,2 \n9.675,8 \n10.282,7 \n9.352,0 \n8.875,3 \n8.781,4 \n9.849,3 \n12.156,9 \nСДИ и \nпортфолио \nинвестициј\nе \n(у мил. \nевра) \n184 \n500 \n1.194 \n774 \n1.250 \n3.678 \n2.499 \n1.733 \n1.321 \n899 \nБрој лица \nкоје траже \nзапослење \nпреко \nНСЗ191 \n768.595 \n842.65\n2 \n947.296 \n945.02\n7 \n991.73\n2 \n100.548\n3 \n928.325 \n819.550 \n812.35\n0 \n802.84\n0 \nНезапосле\nност из \nанкете о \nрадној \nснази \n432.677 \n459.59\n9 \n500.325 \n665.43\n6 \n719.88\n1 \n693.024 \n585.472 \n445.382 \n502.98\n2 \n568.72\n3 \n                                                             \n190 Фактор чији утицај на овом мјесту нећемо сагледавати је девизни курс, будући да ћемо утицају тог \nфактора посветити посебно поглавље. \n191 У Србији је према Закону о Националној служби за запошљавање направљена разлика између лица која \nтраже посао и незапослених. Како се статистика за ове друге води тек од 2005. одлучили смо се да на овом \nмјесту користимо податак о лицима која траже запослење.  \nБруто \nнаднице (у \nеврима) \n191,9 \n270,6 \n307 \n321,9 \n377,1 \n522,7 \n607,3 \n608 \n533 \n520,8 \nДевизне \nрезерве  \n(у мил. \nевра) \n1.169,1 \n2.185,8 \n2.835,5 \n3.103,7 \n4.921,3 \n9.020,0 \n9.633,6 \n8.161,8 \n10.601,\n9 \n10.001,\n6 \nИзвор: Сачињено на основу података Министарства финансија Републике Србије из Билтена јавних \nфинансија за децембар 2010, Јавни дуг (стр.73), Београд, 2011,  података Републичког завода за статистику \nРепублике Србије; Електронска библиотека, Зараде по запосленом у Републици Србији по окрузима и \nопштинама за децембар 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, преузето са:  \nhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView. aspx?pKey=452  (датум увида: 5.5.2011.) и Месечног \nстатистичког билтена за јануар 2002,2003, 2004,2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. : Основни скупови \nстановништва \nстарости \n15 \nи \nвише \nгодина, \nпреузето \nса:  \nhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=27 (датум увида: 5.5.2011.), те података НБ \nСрбије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 6, 6а, 14, 18 и 22, Беорад, 2011.  \n \nРади прегледности горе наведене макроекономске трендове у Србији можемо \nгруписати у три битна периода:  \n \n1. Период реформи 2001 – 2004.  \n2. Период релативног просперитета 2005 – 2008.  \n3. Период након доласка свијетске економске кризе  2008 – 2010. \n \nЗа нашу анализу битно је примијетити оштру промјену (углавном погоршање) \nтрендова из другог у трећи период. Тако стални раст бруто зарада изражених у еврима \n(које су порасле 220%), пад незапослености (број незапослених је пао за 274.500), раст \nдевизних резерви (пораст од 724%) и пад јавног дуга (за 34,6%), мијењају се у своје \nсупротности (пад бруто надица за 14%, раст незапослености за 123.340 људи, \nпромјењивост кретања девизних резерви и раст јавног дуга за 38,4%). Тренд које прије \n2008. можемо сматрати релативно негативним, а који се након 2008. мијења на боље је пад \nтрговинског дефицита за 42,2%. Стране инвестиције и кредитна експанзија биљеже такође \nзанимљиве трендове. Тако упркос погоршању пословне климе, кредитна експанизија у \nСрбији није озбиљније прекинута, док су стране инвестиције значајно смањене али и даље \nдовољне да Србија у 2010. буде лидер192 у региону по апсолутном обиму ових \nинвестиција.  \n                                                             \n192 Према UNIKTAD-вом World investment Report-у за  2011. (преузето са: http://www.unctad-\ndocs.org/files/UNCTAD-WIR2011-Full-en.pdf, датум увида: 5.5.2011.), Србија је привукла највише \nинвестиција у 2010.  од свих земаља ех-СФРЈ. \nКако горњи трендови сугеришу да би се у случају даљег негативног развоја \nситуације девизне резерве могле наћи на удару одлучили смо се да проведемо детаљнију \nанализу горе поменутих фактора, додуше у нешто једноставнијој форми него што смо то \nчинили за БиХ. Поједностављење у овој анализи, у односу на БиХ, састоји се у томе што \nћемо изводити детаљну пројекцију кретања дефицита рачуна роба и услуга и четири \nизвора за покривање овог дефицита (спољни јавни дуг, спољни дуг банака, спољни дуг \nпредузећа и СДИ и портфолио инвестиције), док ћемо претпоставити да ће рачун текућих \nтрансфера, дохотка и капиталних трансакција остати релативно непромијењен (за разлику \nод БиХ гдје смо изводили и њихове трендове). Та релативна непромијењивост састоји се у \nтоме што ћемо претпоставити да ће текући трансфери и доходак и даље покривати 56,3% \nдефицита рачуна роба и услуга као што су то чинили на крају 2010. док ће капиталне \nтрансакције остати занемарљива ставка.  \n3.2.3.1. Пројекција кретања дефицита рачуна роба и услуга \n \nПредвиђање кретања овог дефицита је сложено питање и у много мирнијим \nвременима. Након, промјене околности које је са собом донијела свјетска економска криза \nиз 2008. и најаве нових могућих криза везаних за (опет) могући банкрот читавог низа \nдржава са непознатим посљедицама по Србију, ово предвиђање се чини још тежим. Ипак, \nми ћемо  у свом предвиђању кренути од једноставне констатације како је за присуство \nконтинуираног трговинског дефицита увијек одговорна неадекватна привредна структура, \nа за његов раст експанзија домаће потрошње. Поред ова два фактора, мисија ММФ-а193 у \nСрбији је за пад конкурентности земље окривила и бржи раст зарада од продуктивности \nшто је питање које ћемо посебно обрадити. Драматичан пад трговинског дефицита у 2009. \nи нешто блажи пад у 2010. је још један фактор који тражи од нас да провјеримо горе \nизнесени опис узрока проблема. \nУ ту сврху ћемо анализирати: \n1. Промјену привредне структуре Србије 2001 – 2010. \n                                                             \n193 Србија — Консултације по члану IV (Статута ММФ) у 2007. години, Закључна изјава Мисије, ММФ, \nБеоград, 2007, стр. 2. \n \n2. Кретање домаће тражње. \nНа основу ове двије анализе сачинићемо нашу пројекцију кретања трговинског \nдефицита Србије у неколико сценарија. Ипак, битно је да одмах на почетку нагласимо да \nће наша анализа бити доста ригорозна будући да нећемо при пројекцијама будућности \nуважити обећања извршне власти Србије како ће кроз процес реиндустријализације \nзаснован на страним инвестицијама Србија значајно промијенити привредну структуру. \nИпак, за почетак вратимо се анализи домаће тражње у Србији, а подаци о њеном \nкретању у периоду 2001-2010. године дати су у табели бр. 71. \nТабела бр. 71.  \nНБДП и домаћа тражња у Србији 2001 -2010. године \n \nДомаћа \nтражња \n(у мил. евра) \n \n1. \nНБДП \n(у мил. евра) \n \n \n2. \nНето извоз \nробе и услуге \n(у мил. евра) \n \n3. \n3/1 \n \n \n \n4. \n3/2 \n \n \n \n5. \n2001. \n15.095,6 \n12.765,6 \n2.330 \n15,4% \n18,3% \n2002. \n19.072,4 \n15.810,4 \n3.262 \n17,1% \n20,6% \n2003. \n19.839,6 \n16.480,6 \n3.359 \n16,9% \n20,4% \n2004. \n22.570,8 \n17.502,8 \n5.068 \n22,4% \n28,9% \n2005. \n23.972,9 \n19.689,9 \n4.283 \n17,8% \n21,7% \n2006. \n29.858,4 \n24.836,4 \n5.022 \n16,8% \n20,2% \n2007. \n36.065,4 \n28.735,4 \n7.330 \n20,3% \n25,5% \n2008. \n38.723,9 \n30.037,9 \n8.686 \n22,4% \n28,9% \n2009. \n33.395,3 \n28.295,3 \n5.100 \n15,2% \n18,0% \n2010. \n33.645,0 \n28.877,0 \n4.768 \n14,2 % \n16,5% \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела 14а и 22, \nБеоград, 2011. \n \nАко посматрамо податке до 2008. можемо констатовати да није дошло до \nпобољшања привредне структуре. Заправо дошло је до очитог погоршања. Наиме, да је \nпривредна структура остала иста и омјери (нето увоз роба и услуга/НБДП и нето увоз роба \nи услуга/домаћа тражња) би остали на приближном нивоу, иако би у апсолутном износу \nдефицит порастао као посљедица раста тражње у земљи. Умјесто тога овај омјер се стално \nпогоршавао (осим у години и непосредно након увођења ПДВ-а), па су са почетних 15,4% \nи 18,3% омјери порасли на 22,4% и 28,9% у 2008. Сличну констатацију о погоршању \nпривредне структуре срећемо и у ПКМ гдје констатује како је удио размијењивих добара у \nБДП-у пао са око 32% у 2000. на испод 24% у 2008. \nСитуација се мијења са доласком кризе крајем 2008. године. У 2009. долази до пада \nдефицита рачуна роба и услуга и у апсолутном и у релативном износу. Кључно питање за \nдаље пројекције је шта је разлог овог пада? Постоје два објашњења. \nЈедна група економиста истиче девалвацију девизног курса као битан разлог за \nовако велики пад. Друга група економиста указује на пад агрегатне тражње као основни \nузрок пада трговинског дефицита. Наше мишљење је ближе другој групи и то због тога \nшто примјећујемо да без пада агрегатне тражње и под условом да девизни курс стварно \nможе значајно да утиче на  побољшање платно-билансне позиције не би дошло до \nзначајног пада РБДП-а, већ вјероватно до његовог раста (раст извоза би ушао у \nизрачунавање РБДП-а, док би пад увоза ишао у рачунање агрегатне тражње). То је \nсупротно паду БДП-а Србије у 2009, што само по себи подрива девизни курс као основно \nобјашњење пада дефицита рачуна роба и услуга у 2009.  \nДруго, и да је девалвација утицала на пад трговинског дефицита њени ефекти су \nувијек краткорочни и то прилагођавање се не би значајније одразило на будућност. Како \nне можемо (и вјероватно нико са сигурношћу не може), да предвидимо кретање девизног \nкурса динара у будућности, усвојићемо претпоставку да ће девизни курс бити релативно \nстабилан у периоду за који правимо пројекцију. \nТреће, без пада агрегатне тражње, а уз девалвацију курса, требало би да апсолутни \nизнос извоза расте, а апсолутни износ увоза опада, чиме би се смањио трговински \nдефицит који је основна ставка дефицита рачуна роба и услуга Србије (у 2008. трговински \nдефицит је износио скоро 98% дефицита рачуна роба и услуга). Из табеле бр. 72. видимо \nда је ово само половично тачно. \nТабела бр. 72.   \nКретање извоза и увоза Србије у 2008. и 2009. године (у мил. евра) \n \n2008. \n2009. \nВриједност извоза  \n7.416 \n5.978 \nВриједност увоза  \n15.917 \n11.096 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 14а, \nБеоград, 2011. \n \nНаиме, до смањења трговинског дефицита дошло је искључиво због смањења \nувоза, а не због раста извоза. Ово потврђује да је узрок смањења заправо пад домаће \nагрегатне тражње у 2009. (за 13,8%). Пад БДП-а израженог у еврима био је много мањи \n(5,8%) што значи да се већи дио пада агрегатне тражње преломио преко пада увоза (преко \nтрговинског дефицита), а много мањим дијелом преко пада потрошње домаће робе. \nЗбог свега наведеног констатујемо како је основни фактор који детерминисао \nкретање дефицита било кретање агрегатне тражње.  \nЗа нашу пројекцију је битно да одговоримо на још једно питање. Наиме, као \nпочетни показатељ структурних проблема Србије можемо узети удио дефицита  рачуна \nроба и услуга у домаћој тражњи из посљедње посматране године (значи 2010.) који износи \n14,2% или онај који одговара просјеку у цијелом посматраном периоду који износи 17,9%. \nМи смо се опредијелили за омјер из 2010. чиме смо усвојити претпоставку да неће \nдоћи до поновног погоршања привредне структуре као што се то дешавало у периоду 2001 \n– 2008. На тај начин смо практично прихватили да ће напори власти Србије да поправе \nпривредну структуру неутралисати њено поновно погоршање, мада, као што смо на \nпочетку истакли, у модел нисмо уврстили ни планове власти према којима ће доћи до \nзначајног побољшање194 ове структуру и тиме до смањења овог омјера (у периоду 2001 – \n2008. просјечан раст тражње је износио 7,4%, а раст РБДП-а 5,4% годишње, чиме је \nдефицит продубљиван, док се у ПКМ-у у неколико сценарија планира  бржи раст РБДП-а \nод домаће тражње). \nОстаје нам још да направимо сценарио кретања агрегатне тражње Србије у будућем \nпериоду. Водећи рачуна о усвојеној претпоставци да се омјер дефицита рачуна роба и \nуслуга и домаће тражње неће мијењати, стопа раста домаће тражње би требала да одговара \nстопи раста БДП-а. Због тога је незамислив повратак на стопе раста домаће тражње из \nпериода 2001 – 2008, јер та стопа од 7,4% надмашује и најоптимистичнија предвиђања \nпривредног раста Србије у ближој будућности. Умјесто тога користићемо стабилизациони \nсценарио раста РБДП-а из ПКМ-а (табела бр. 73). \n \n \n \n \n                                                             \n194 О побољшању привредне структуре се у Посткризном моделу развоја Србије 2011.-2020, \n говори као о бржем расту РБДП-а од домаће потрошње чиме ће се заправо поправити омјер о коме \nговоримо. \nТабела бр. 73.  \nПројекција кретања РБДП-а у ПКМ 2011 – 2020. године \n \n2011. \n2012. \n2013. \n2014. \n2015. \n2016. \n2017. \n2018. \n2019. \n2020. \nРаст РБДП-а \n3,6 \n3,9 \n4,3 \n5,0 \n5,0 \n5,0 \n5,1 \n5,5 \n5,5 \n5,6 \nИзвор: Сачињено на основу прогноза МАТ-а и ФРЕН-а из Посткризног модела развоја Србије 2011 - 2020, \nтабела бр. 3, Београд, 2011. \n \nВидимо да се и овдје ради о доста оптимистичким195 стопама раста РБДП-а. \n \n \n3.2.3.2. Пројекција кретања спољног дуга Србије \n \nСпољни дуг Србије састоји се из спољног јавног дуга, спољног дуга банкарског \nсектора и спољног дуга предузећа при чему свака од ових компоненти има своју властиту \nдинамику, односно факторе који утичу на њено кретање, због чега ћемо сваку компоненту \nанализирати посебно. \n \n3.2.3.2.1. Кретање спољног јавног дуга \n \nПриликом разматрања макроекономских кретања видјели смо да је дошло до \nзначајног раста јавног дуга од 2008. до 2010. Међутим, са становишта јавног дуга као \nканала за прилив (или одлив) девиза важнији су подаци о кретању спољног196 јавног дуга. \nЗа нашу пројекцију посебно је битно предвиђање кретања овог дуга у будућности. Да \nбисмо то сачинили морамо прво да видимо ниво спољног јавног дуга на крају 2010, а онда \nи шта налажу правила о фискалној одговорности садржана у  Закону о буџетском систему \nСрбије, те какаве најаве долазе из Владе Србије. \nКретање јавног дуга и спољног јавног дуга Србије је дато у табели бр.74. \n \n                                                             \n195 Нажалост, новији подаци показују да је текућа економска криза много дубља и отпорнија од првобитних \nпроцјена због чега се у 2011. и 2012. години нису остварила горња предвиђања раста РБДП-а. \n196 При томе смо свјесни да су домаће банке у страном власништву најзначајнији купци записа \nМинистарства финансија Србије индексираних у €, али евентуални прилив девиза по овом основу је већ \nсадржан у дотоку девиза кроз банкарски сектор, па ћемо се фокусирати искључиво на спољни јавни дуг.   \nТабела бр. 74.   \nКретање спољног јавног дуга Србије 2001- 2010. године \nГод. \nСпољни јавни \nдуг \n(у мил. евра) \nЈавни дуг \n(у мил. евра) \nЈавни дуг/БДП \nСпољни јавни \nдуг/ \nБДП \n2001. \n10.256,52 \n13.433,9 \n105,2% \n82,7% \n2002. \n8.628,36 \n11.529,3 \n72,9% \n54,6% \n2003. \n8.526,84 \n11.023,2 \n66,9% \n51,7% \n2004. \n7.283,10 \n9.675,8 \n55,3% \n41,6% \n2005. \n7.892,12 \n10.282,7 \n52,2% \n40,1% \n2006. \n6.592,19 \n9.352,0 \n37,7% \n26,5% \n2007. \n6.285,03 \n8.875,3 \n30,9% \n21,6% \n2008. \n6.520,77 \n8.781,4 \n29,2% \n21,2% \n2009. \n7.763,76 \n9.849,3 \n34,8% \n26,5% \n2010. \n9.076,43 \n12.156,9 \n42,9197 \n32,0% \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 20а, \nБеоград, 2011. \nКао што се види јавни дуг Србије на крају 2010. износи 42,9% БДП-а, док је \nспољни јавни дуг износи 32% БДП-а.  \nЗакон о буџетском систему Србије, члан 27е одређује да однос јавног дуга и БДП-а, \nне смије премашити 45%. Из претходног би се могло закључити да по закону постоји још \nнешто (али врло мало) простора за задуживање. Међутим, треба водити рачуна да \nваријабилност девизног курса лако може (у случају девалвације), помјерити и садашњи \nниво дуга преко зацртане границе.  \nЗбог тога закључујемо да даљег задуживања по закону не би требало бити. \nМеђутим, најаве из Владе Србије говоре друкчије. Већ су уговорена или се уговарају нова \nзадужења, мада није јасно да ли Влада мисли да крши закон или ће ићи на његову \nпромјену. Тако су већ најављена сљедећа задужења: \n- Свјетска банка нових 800 мил. америчких долара. \n- Руска фадерација нових 800 мил. америчких долара (за жељезнице). \n- Република Кина нових 1000 мил. америчких долара (за термоелектрану \nКостолац). \n- Најављен је кредит Репубике Турске 1450 мил. америчких долара (за коридор 11). \n- Аранжман из предострожности са ММФ-ом. \n                                                             \n197 Процјена Министарства финансија Републике Србије изнесена у Билтену јавних финансија за мај 2011, \nБеоград, 2011, стр. 71. \nДодајмо томе да је у Буџету Србије за 2011. годину планирано задужење од 534 \nмилијарде динара (по курсу са краја 2010. Године то је преко 5198 милијарди евра од којих \nби нешто мање од 4199 милијарде евра служило за отплату дугова који доспијевају на \nнаплату, а нешто више од 1,14200 милијарди евра би износио планирани буџетски дефицит) \nи јасно је да Влада Србије не намјерава да престане да се задужује, иако је јавни дуг већ \nпробио границу од 40% БДП-а, док је укупан спољни дуг пробио границу од 80% БДП-а \n(што ћемо показати у наставку када анализи спољнег јавног дуга додамо и спољни дуг \nбанкарског сектора и спољни дуг предузећа). Ово је на кратак рок добро по девизне \nрезерве мада не толико колико би се могло помислити из ових цифара. Наиме, аранжмани \nса Русијом, Кином и Турском су везани аранжмани гдје ће Србија умјесто девиза добити \nробу или ће фирме из земаља – кредитора бити носиоци посла, а домаће фирме \nподизвођачи.  \nКако уговорена задужења гарантују наставак постојећег тренда раста јавног дуга и \nу наредне двије године, то ћемо и уврстити у наш модел. Проблем је шта предвијети за \nдруги дио интервала за који правимо пројекције (од 2013. до 2015). \nМи ћемо овдје прихватити умјерени сценарио према коме спољни јавни дуг \nпрестаје даље да расте, али Влада Србије успијева да се задужи на међународном \nфинансијском тржишту и код великих повјерилаца за средства неопходна за редовно \nсервисирање доспијелих рата.  \n \n3.2.3.2.2. Кретање спољног дуга банкарског сектора Србије \n \nФункционисање банака у Србији има два различита ефекта са становишта утицаја \nна величину девизних резерви: док са једне стране кредитна експанзија кроз раст \nагрегатне тражње утиче на обим увоза (одлив девиза), са друге стране те исте стране банке \nдоносе девизе (било у облику позајмљивања средстава у иностранству, било у облику \n                                                             \n198 Министарство финансија Републике Србије, Закон о буџету Републике Србије за 2011,  доступона на; \nhttp://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/ Zakon%20o%20budzetu%20RS%20za%  202011.pdf, (датум \nприступа:  17.4.2011), стр. 1. \n199 Ibid. \n200 Ibid. \nулагања у капитал банака201), чиме су у протеклом периоду представљале значајан извор \nдевиза (табела бр. 75.) за покривање тог дефицита. Ова два процеса (прилив и одлив \nдевиза) узрокована начином рада банака у Србији не морају да се савршено временски \nподударају. Тако стране банке крајем 2010. имају релативни вишак средстава и ако нађу \nквалитетне клијенте могу још један период да финансирају кредитну експанзију (која \nутиче на увоз) чак и ако им матичне банке не омогуће да повећају девизну изложеност. \nПоред тога иако између кредитне експанизије и дотока капитала кроз банкарски систем, \nусљед апресираности домаће штедње, постоји блиска веза, однос прилива и одлива девиза \nне мора да буду 1:1 (свака новчана јединица девиза коју донесу банке у Србију није \nпотрошена на увоз). \nТабела бр. 75.   \nКретање спољног дуга банкарског система Србије 2000 - 2010. године \nГодина: \nОбавезе банака према \nиностранству \n \n(у мил. евра) \nПромјена у односу \nна претходну \nгодину \n(у мил. евра) \nСпољни дуг \nбанака/БДП \n2000. \n128,08 \n- \n- \n2001. \n104,64 \n-23,44 \n0,8 \n2002. \n47,01 \n-57,63 \n0,3 \n2003. \n168,02 \n121,01 \n1,0 \n2004. \n747,40 \n579,38 \n4,27 \n2005. \n1.754,27 \n1.006,87 \n8,9 \n2006. \n3.477,07 \n1.722,80 \n14,0 \n2007. \n3.605,53 \n128,46 \n12,6 \n2008. \n3.524,22 \n-81,31 \n11,7 \n2009. \n4309,94 \n785,72 \n15,2 \n2010. \n5092,64 \n             785,70 \n15,1 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 20а, \nБеоград, 2011. \n \nКао што видимо спољни дуг банака је најбрже растао od 2004. дo 2006. године, са \nуспорењем у 2007. и падом у 2008. Након тога опет почиње расти. Међутим, требали \nбисмо имати на уму да нам посматрање спољног дуга банака не даје потпуну \nинформацију. Да бисмо могли да дамо основану процјену кретања спољног дуга банака у \nбудућности морамо да размотримо шта ће се вјероватно дешавати са кредитном \nекспанзијом. Њено кретање у прошлости је дато у табели бр. 76. \n                                                             \n201 Улагања у капитал банака су била такође значајна али ћемо овај дио дотока капитала размотрити у \nоквиру кретања кретања СДИ и портфолио инвестиција.  \nТабела бр. 76. \nКретање кредита приватном сектору у Србији у периоду 2001-2010. године \nГодина: \nКредити приватном сектору202 \n (у мил. евра) \n2001. \n3.613,3 \n2002. \n2.624,2 \n2003. \n3.151,7 \n2004. \n3.998,9 \n2005. \n5.657,3 \n2006. \n7.186,9 \n2007. \n10.046,2 \n2008. \n12.179,7 \n2009. \n12.837,0 \n2010. \n14.783,8 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табеле бр. 2 и 21, \nБеоград, 2011. \nКао што се види иако се спољни дуг кретао доста промијењиво, кредитна \nекспанзија је текла скоро неометано у цијелом периоду 2005 – 2010. \nУз разумну претпоставку да ће кретање спољног дуга банака и даље зависити од \nкредитне активности банака,  те да ће банке поучене великим растом неперформансних \nзајмова од 2008. на овамо, успорити кредитни раст, усвојићемо сценарио по којем се \nкредитна експанзија и спољно задуживање банака настављају и у будућем периоду, али по \nнешто нижем темпу раста који одговара стопи раста РБДП-а по социјалном сценарију \nПКМ-а. \n \n3.2.3.2.3. Кретање спољног дуга предузећа \n \nПредузећа укључена у међународно пословање кроз своје активности  редовно \nстварају спољни дуг. Са отварањем Србије након 2000. године овај дуг је очекивано почео \nда расте (табела бр. 77). Међутим, посебан фактор који је након приватизације банака у \nСрбији подстакао раст спољног дуга, чак и оних предузећа која не послују са \nиностранством, постао је начин рада ових „домаћих“ банака. Наиме, банке у Србији \nзарачунавају, за европске појмове, енормну каматну маржу правдајући то ризиком \nпословања у земљи. Већа предузећа из Србије су убрзо схватила да домаће банке \n                                                             \n202 У ову категорију улазе становништво, привредна друштва (приватна) и друге финансијске организације. \nпредстављају посредника више, па су почела да се за кредите обраћају директно страним \nбанкама. Овај процес је добио скоро драматичан замах у периоду 2005 – 2008.  \nТабела бр. 77.   \nДинамика спољног дуга предузећа из Србије у периоду 2001 - 2010. године \nГод. \nСпољни дуг предузећа (у мил. евра) \nСпољни дуг/БДП \n2001. \n606,83 \n4,8% \n2002. \n726,74 \n4,6% \n2003. \n983,41 \n6,0% \n2004. \n1.435,73 \n8,2% \n2005. \n2.549,83 \n13,0% \n2006. \n4.112,7 \n16,6% \n2007. \n7.248,16 \n25,2% \n2008. \n11.043,43  \n36,8% \n2009. \n10.413,61 \n36,8% \n2010. \n9.617,36  \n33,3% \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табела бр. 20, \nБеоград, 2011. \n \nПроблем, са оваквим начином задужења је девизни ризик. Наиме, кредити у \nиностранству су по правилу одобравани у страној валути. Како Србија нема развијен \nизвозни сектор значајан број предузећа која су узела ове кредите приходе остварије у \nдинарима. Због тога је пожељно да овакви аранжмани буду праћени и куповином \nфинансијских деривата којим би се предузеће заштитило од ризика. Међутим, \nфинансијски деривати коштају, а како је мотив већине предузећа била уштеда трошкова, \nвелика већина се није осигурала и поред препорука НБС да то учине. И тако долазимо до \nкраја 2008. када је истовремено дошло до погоршања пословне климе у свијету и Србији и \nдевалвације динара чиме су се бројна предузећа нашла у проблему (не)редовног \nсервисирања увећаних рата из умањених прихода. Како код ових кредита НБС нема \nрегулаторну улогу, они нису ни могли ући у договор назван „Бечка иницијатива“, па \nусљед кашњења у сервисирању обавеза и процјењеног већег ризика стране банке лагано у \nтоку 2009. и 2010. ускраћују203 могућност фирмама из Србије да под повољним условима \nрефинансирају старе и узму нове кредите.  \n                                                             \n203 Тасић, Н., Вучковић, В.,; „Структура рочности прекограничних кредита у транзиторним земљама“, \nМегатренд, Београд, 2009, стр. 3.   \n \nДаљи развој ситуације ће свакако зависити од кретања пословне климе у Србији и \nсвијету, али и од стабилизације курса динара. \nМи ћемо усвојити умјерени сценарио према коме се даљи пад спољних кредита \nпредузећа зауставља, али стране банке не желе да повећају своју изложеност ка \nклијентима у Србији. \n \n3.2.3.3. Кретање СДИ и портфолио инвестиција  \n \nУ нашој анализи као посљедњу ставка токова девиза разматрамо СДИ и портфолио \nинвестиције. Међутим, када бисмо токове капитала рангирали према квалитативном \nутицају на привредни развој (преструктуисање), ова ставка би се требала наћи на првом \nмјесту. У већини међународних анализа однос ових инвестиција и БДП-а је кључни \nпоказатељ успјешности транзиције, а и Влада Србије им у већини развојних стратегија \nдаје улогу камена-темељца будућег привредног развоја, а њихово привлачење сматра \nпрворазредним задатком владе. Ипак, из досадашњих искустава Србије се не би могло \nрећи да се успјела представити као посебно атрактивна дестинација за страна улагање. \nТо се може видјети из табеле бр. 78. \nТабела бр. 78.   \nДинамика СДИ и портфолио инвестиција у Србију у периоду 2001 - 2010. године \nГод. \nСтране директне \nинвестиције (нето) \n- у мил. евра \nПортфолио \nинвестиције (нето) \n- у мил. евра \nУкупно \nСДИ и \nпортф.инв. \n/БДП \n2001. \n184 \n0 \n184 \n1,4% \n2002. \n500 \n0 \n500 \n3,1% \n2003. \n1.194 \n0 \n1.194 \n7,2% \n2004. \n774 \n0 \n774 \n4,4% \n2005. \n1.250 \n0 \n1.250 \n6,3% \n2006. \n3.323 \n355 \n3.678 \n14,8% \n2007. \n1.821 \n678 \n2.499 \n8,7% \n2008. \n1.824 \n-91 \n1.733 \n5,77% \n2009. \n1.372 \n-51 \n1.321 \n4,7% \n2010. \n860 \n39 \n899 \n3,1% \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Сатистичког билтена за  април 2011, табеле 14,  14а, \nБеоград, 2011. \n \nДаље, кретање ових инвестиција ће зависити од развоја привредне (па и политичке) \nситуације у земљи због чега је незахвално давати било какве процјене. Међутим, за \nпотребе наше анализе и посебно указивања на неопходност привлачења ових инвестиција \nу функцији привредног развоја и  функцији попуњавања девизних резерви размотрићемо \nефекте наставка постојећих трендова тј.  инвестиције на нивоу просјека из 2009. и 2010. \nгодине, што значи око 1.100 милиона евра годишње. \n \n3.2.3.4. Пројекције кретања девизних резерви у периоду 2011 – 2015. године \n \nУ овом дијелу ћемо размотрити како би на девизне резерве средњерочно утицао \nнаставак постојећих трендова. \nПретпоставке на основу којих смо извели ову пројекцију су већ изнесене, али их, \nево, понављамо у краткој форми, груписане на једном мјесту. \nПривредне околности у Србији и свијету нису нарочито боље него крајем 2010. То \nузрокује наставак постојећег нивоа страних инвестиција и успоравање кредитне \nекспанизије будући да су потенцијали за додатно задуживање резидената Србије скоро \nисцрпљени. Са друге стране предузећа успијевају да зауставе тренд смањења њиховог \nспољног дуга, али не успијевају да тај дуг поново повећају. Држава се задужује за \nпланиране пројекте још пар година, након чега и она мора да обустави даље задуживање \nкако јој кредитни рејтинг не би био драматично смањен. Уз уважавање ових претпоставки \nу табели бр. 79,  приказана је процјена будућег кретања девизних резерви НБС. \nТабела бр. 79.   \nПроцјена кретања девизних резерви НБ Србије у периоду 2011 - 2015. \nгодине (у мил. евра) \n \n2011. \n2012. \n2013. \n2014. \n2015. \nНепокривени204 \nдио дефицита \nрачуна роба и \nуслуга \n- 2.163,0 \n- 2.247,3 \n- 2.344 \n- 2.461,2 \n- 2.584,2 \nСпољни јавни дуг \n+ 1.270,0 \n+ 1.270,0 \n0 \n0 \n0 \nСпољни дуг \nбанака \n+ 183,4 \n+ 205,7  \n+ 235,8 \n+ 285,8 \n+ 300,2 \nСпољни дуг \nпредузећа \n0 \n0 \n0 \n0 \n0 \nСДИ и портф. инв. \n+ 1.100,0 \n+ 1.100,0 \n+ 1.100,0 \n+ 1.100,0 \n+ 1.100,0 \nУтицај на девизне \nрезерве \n+ 390,4 \n+ 328,4 \n- 1.008,2 \n- 1.075,4 \n- 1.184,0 \n                                                             \n204 Као што смо у уводном дијелу објаснили претпоставили смо да ће текуће трансакције и рачун дохотка и \nдаље покривати 56,3% дефицита рачуна роба и услуга као што су то чинили и 2010. \nНиво дев. Рез \n10.392 \n10.720,4 \n9.712,2 \n8.636,8 \n7.452,8 \nИзвор: Властита калкулација изведена на основу претпоставки о наставку постојећих трендова размотрених \nу табелама: 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81 и 82. \n \nКао што се види чак и уз наставак постојећих трендова девизне резерве бар до \n2013. не би биле значајније угрожене. Ипак, послије 2013. долази до брзог пада девизних \nрезерви које са постојећих 34,6% БДП-а падају на 20,9% БДП-а, чиме би кредибилитет \nНБС али и Владе Србије крајем овог периода био значајно уздрман. \n \n3.2.4. Стабилност финансијског система \n \nПостојање снажне двосмјерне везе између стабилности финансијског система и \nтокова капитала са иностранством, а што се одражава на ниво девизних резерви разлог је \nда овом питању посветимо одређену пажњу кроз излагање резултата извјештаја ММФ-а и \nНародна банке Србије.  \n \n \n3.2.4.1. ММФ- Република Србија – Процјена стабилности финансијског \nсистема за 2010. годину \n \nЗа разлику од извјештаја који је ММФ припремио за БиХ 2006. у извјештају за \nСрбију се не посвећује посебна пажња прогнози кретања девизних резерви. Умјесто тога \nакценат је стављен на утицај раста ненаплативих кредита на адекватност капитала банака. \nИпак, поједини дијелови извјештаја обрађују питања која се директно тичу будућег \nкретања девизних резерви. Тако у Матрици процјене ризика (Risk Assessment Matrix) први \nризик који се обраћује је „Смањење спољног финансирања банака и предузећа“ (Reduced \nexternal funding of foreign banks and the corporate sector), гдје је у процјену вјероватноће да \nће се овај ризик остварити у наредне три године особље ММФ ставило: „Средње висока \nвјероватноћа“, а у очекиваним утицајима на стабилност финансијског система ако се \nризик оствари стављено је; „Висок“ (утицај на стабилност). Из тога видимо да ММФ не \nискључује проблеме са наставком задуживања приватног сектора у иностранству, што \nприписује неповољном окружењу за спољно финансирање (Adverce external funding \nenviroment) које убраја у једно од три кључна макроекономска и финансијска ризика. Ипак \nови ризици се не налазе у сценаријима и стрес-тестовима због чега ћемо врло кратко \nизнијети даљи садржај овог извјештаја. \nУ овом извјештају разматрају се два сценарија: \n1. Погоршање ситуације: раст ненаплативих кредита (прелазак у Д и Е категорије) \nусљед додатног пада стварног испод потенцијалног БДП-а за 6,5%, те девалвација \nза 12%. \n2. Кризни сценарио; раст ненаплативих кредита (прелазак у Д и Е категорије) због \nдодатног пада стварног испод потенцијалног БДП-а за 6,5%, девалвације за 25% и \nповећање каматних стопа за 8% \n \nРезултати стрес-тестова показују да су банке у Србији захваљујући доброј \nкапитализованости у стању да издрже ове шокове са евентуалном докапитализацијом која \nу најгорем случају износи 0,7% БДП-а Србије тј 20,6 милијарди динара. И посебан тест \nликвидности банкарски систем Србије је успјешно прошао. \n \n3.2.4.2. Извјештај о стању у финансијском систему за 2010. годину \n             Народне банке Србије \n \nОвај извјештај је суштински доста сличан извјештају ЦББХ који смо претходно \nпомињали (ФСАП CBBH 2010). Тако се и овдје ради о прегледу стања у финансијском \nсектору Србије у 2010. уздрманог кризом, праћеном квантитативном анализим (стрес-\nтестом205) која се опет као и у БиХ односе на адекватност капитала и ликвидост \nбанкарског сектора. Једина битна разлика тиче се разматрања резултата „Бечке \nиницијативе“ (FSSP-a). Ова посљедња је у Србији била много обухватнија, са већим \nбројем мјера него она у БиХ. Ову обухватност мјера НБС, додуше индиректно, објашњава \nсопственим учешћем у довођењу банака у неповољан положај (усљед девалвације курса). \nИпак, како садржај овог извјештаја нема претјеране везе са даљим кретањем девизног \nкурса или девизних резерви, нећемо га детаљније излагати. \n \n                                                             \n205 Методологија по којој НБС спроводи стрес-тестове је током 2009. усклађена са ММФ-ом. \n3.2.5. Дугорочни проблеми (раст плата и продуктивности) \n \nБројна истраживања указују да је један од основних проблема који умањује \nконкурентност Србије пад продуктивности рада изазван бржим растом зарада од раста \nаутпута. Иако ово није проблем на који НБС може директно да утиче, битно је напоменути \nда се ради о потенцијалном генератору инфлаторних притисака са чиме се 2007. сложила \nи мисија ММФ-а у Србији206. Због тога смо жељели да провјеримо да ли је овај проблем \nзаиста постојао, па смо у табели бр. 80, презентовали кретање БДП-а по запосленом и \nзарада у Србији у протеклом периоду.  \nТабела бр. 80.   \nКретање зарада и продуктивности у Србији 2001 - 2010. године \n \nБДП \nБрој \nзапослених \n(из Анкете о \nрад. снази) \nБДП/ \n број \nзапослених \n(у еврима) \nРаст БДП-а \nпо  \nзапосленом \n(у %) \nБруто \nнаднице \n(у еврима) \nРаст бруто \nнадница \n(у %) \n2001.207 \n12.765,6 \n3105598 \n4.110 \n- \n191,9 \n- \n2002. \n15.810,4 \n3000219 \n5.270 \n28,2 \n270,6 \n41,00 \n2003. \n16.480,6 \n2918589 \n5.647 \n7,1 \n307,0 \n13,45 \n2004. \n17.502,8 \n2930846 \n5.972 \n5,76 \n321,9 \n4,85 \n2005. \n19.689,9 \n2733412 \n7.203 \n20,6 \n377,1 \n17,15 \n2006. \n24.836,4 \n2630691 \n9.441 \n31 \n522,7 \n38,60 \n2007. \n28.735,4 \n2655736 \n10.820 \n14,6 \n607,3 \n16,19 \n2008. \n30.037,9 \n2821724 \n10.645 \n-1,6 \n608,0 \n0 \n2009. \n28.295,3 \n2616437 \n10.815 \n1,6 \n533,0 \n-12,30 \n2010. \n28.877,0 \n2396244 \n12.052 \n11,4 \n520,8 \n-2,30 \nПросјечно \n \n \n \n13,2 \n \n11,63 \nИзвор: Сачињено на основу података Републичког завода за статистику Републике Србије из Анкете о \nрадној \nснази \n2010, \nпреузето \nса: \nhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView. \naspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=394 (датум увида: 5.5.2011)  и \n Зараде по запосленом у Републици Србији по окрузима и општинама за децембар 2001, 2002, 2003, 2004, \n2005, \n2006, \n2007, \n2008, \n2009, \n2010, \nпреузето \nса: \nhttp://webrzs.stat.gov.rs/ \nWebSite/Public/PageView.aspx?pKey=26 (датум увида: 5.5.2011). \n \nИз горње табеле би се могло закључити да проблем утицаја кретања зарада на \nинфлацију не постоји. Наиме, након што је од 2008. до 2010. дошло до пада зарада \n                                                             \n206 Мисије ММФ-а у Србији, Закључна изјава, Београд, 6. новембар 2007; „Покушаји да се депресијацијом \nкомпензује  губитак конкурентности, који има своје корене у  претераном повећању зарада, спорим \nструктурним реформама и релативно лабавој фискалној политици нанели би штету кредибилитету \nмонетарне политике и истовремено не би донели одржив подстицај извоза“. \n207 Било би адекватније када би нам базна година била 2000. а не 2001. Међутим, како је одмах након 5. \nоктобарских промјена нова власт изједначила званични девизни курс са тржишним  нисмо могли да за 2000. \nдобијемо БДП како смо то до сада чинили, а то значи БДП по текућим цијенама подјељен са званичним \nкурсом на крају године. \nисказаних у еврима, док је БДП по запосленом порастао (искључиво захваљујући расту \nнезапослености), подаци показују да је раст БДП-а по запосленом у посматраном периоду \nбио бржи од раста зарада. Ипак, ако искључимо податке из периода 2008 -2010. долазимо \nдо сазнања да је овај проблем постојао. Тако је просјечна стопа раста зарада у периоду \n2002 – 2007. била 19,88%, а стопа раста БДП-а по запосленом 17,87%, што значи да су \nзараде расле 10% брже од БДП-а по запосленом.  \nПовратак на трендове од прије 2008. био би лоша вијест за монетарне власти \nСрбије, док би остваривање планова Владе Србије из Посткризног модела развоја Србије \n2011 – 2020. у којим се планира раст продуктивности за 19,1% до 2020, била добра вијест. \n \n \n3.3. Проблеми са којима се суочава ХНБ \n \nИако је и ХНБ одабрала de jure исти режим девизног курса као и Србија \n(контролисано флуктуирање), захваљујући de facto разлици, проблеми са којима се ХНБ \nсуочава и начини на које их рјешава су доста различити. Наиме, Хрватске монетарне \nвласти су се опредијелиле за чврсту контролу курса чиме су практично фиксирале девизни \nкурс са врло благим осцилацијама чак и у дужем временском периоду (што смо показали у \nтабели бр. 37) и због чега Mисија208 ММФ-а говори о режиму сличном пузајућем курсу. \nСама ХНБ, односно њени руководиоци209 тврде да је ово учињено, прије свега, да би се \nнеутралисала или бар радикално смањила инфлаторна очекивања.  \nСа овако одабраном политиком девизног курса, а без интервенција монетарних \nвласти, постоји могућност да би се токови капитала са иностранством директно \nодражавали на новчану масу, што би у условима обимних капиталних прилива могло да \nводи инфлацији, а у условима одлива девиза дефлацији. Како се Хрватска у посматраном \n                                                             \n208 ММФ, Република Хрватска - Извјешће чланова Мисије ММФ-а о конслултацијама у вези са чланом IV \nСтатута ММФ-а одржаним  2011, Загреб, 2011,  стр. 1. \n209 Мартинис,  А., Мркаљ, М., Љубај, И., „Прилив капитала и учинковитост стерилизације – оцјена \nкоефицијента стерилизације и ofset коефицијента“, ХНБ, Загреб,  2010, стр. 4: \n„Уз високу разину еуроизације домаћег  монетарног сустава те уз повезаност инфлацијских очекивања с \nкретањем течаја домаће валуте, описани приљеви капитала у Хрватску били су међу кључним \nчинитељима који су одредили начин провођења и примјене инструмената монетарне политике.“ \nпериоду отворила ка иностранству овај проблем је могао да буде доста изражен. О \nкретању страних улагања у Хрватску говори табела бр. 81. \nТабела бр. 81.   \nСтање међународних улагања у Хрватску, нето 2001 - 2010. године \n(у милионима евра) \n2001. \n4.204,4 \n2002. \n7.225,7 \n2003. \n10.149,1 \n2004. \n15.369,1 \n2005. \n20.445,6 \n2006. \n30.453,2 \n2007. \n40.180,2 \n2008. \n34.980,8 \n2009. \n38.836,4 \n2010. \n42.301,9 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121, табела Х16, Загреб, 2006. \nи Билтена бр. 171, табела Х16, Загреб, 2011.  \nИз претходне табеле видимо да су приливи капитала знатно расли у цијелом \nпериоду осим у једној години (2008) у којој доживљавају драматичан пад. Приливи \nоваквог обима, за привреду величине Хрватске представљају апресијацијске и \nпотенцијално инфлаторне притиске. Тиме се ХНБ заправо суочавала и суочава са двије \nврсте проблема: \n1. Како стабилизовати девизни курс упркос апресијацијским и депресијацијским \nпритисцима? (Што опет зависи од интезитета, правца и дуготрајности притисака за \nњеговом промјеном, инструмената које ХНБ-у стоје на располагању како би \nстабилизовала токове капитала са иностранством на задовољавајућем нивоу и у \nкрајњем случају од адекватности девизних  резерви у случају значајнијих одлива \nкапитала).    \n \n2.  Како ефикасно стерилисати утицај капиталних токова на новчану масу и тиме \nодбранити основни циљ монетарних власти – цјеновну стабилност? (Што  зависи \nод ефикасности инструмената монетарне политике у рукама ХНБ-а, посебно у \nконтексту не-изазивања нових прилива капитала из иностранства мотивисаних \nрастом каматних стопа). \n \n \nОдговори на ова питања биће дати у наставку истражиања. \n \n3.3.1. Ефикасност инструмената монетарне политике \n \nИз претходног видимо да су оба проблема са којима се суочава ХНБ уско повезани \nса ефикасношћу инструмената монетарне политика којима располаже. Наиме, уз ефикасне \nинструмента монетарне политике и потреба за девизним резервама је нижа. С друге \nстране, ако монетарне власти не желе или не могу да стабилизују токове капитала на \nрелацији земља-иностранство на прихватљивом нивоу за очување цјеновне стабилности, \nначин на који ће извршити стерилизацију њиховог утицаја на новчану масу зависиће од \nупотребљивости појединих инструмената. \nЗбог тога ћемо да покушамо да оцијенимо домете инструмената монетарне \nполитике којима ХНБ располаже210. \nПрије него што пређемо на овај посао, напомињемо да, из јасних разлога, за \nразлику од Србије нећемо анализирати канал девизног курса као један од, шире \nсхваћених, инструмената монетарне политике.   \n \n3.3.1.1. Операције на отвореном тржишту \n \nТеоретски, операције на отвореном тржишту би се могле користити и као \nинструмент за стабилизацију токова капитала између земље и иностранства и као \nинструмент за стерилизацију утицаја капиталних токова на новчану масу. Међутим, улога \nООТ у операцијама ХНБ је доста ограничена. Наиме, за разлику од Србије, гдје су ООТ, \nтеоретски, основни инструмент монетарне политике, код ХНБ-а су исте ове операције тек \nдодатни инструмент којим се исправља утицај основних инструмената на ликвидност \nбанака. Тако у Годишњем извјештају ХНБ-а за 2010. годину на стр. 45 стоји: „Операције \nна отвореном тржишту се примијењују у сврху исправљања неравнотеже у биланци \nХНБ-а насталих због промјена у појединим ставкама које утјечу на понуду и тражњу за \n                                                             \n210 ХНБ, Преглед инструмената и мјера монетарне политике број 4/2011, Сектор за централнобанкарске \nоперације, Загреб, 2011. \n \nликвидношћу банковног сустава. Изједначавањем понуде и тражње постиже се фино \nуправљање ликвидношћу те се утјече на минимизирање колебљивости каматних стопа на \nновчаном тржишту“.   \nТакође се у раду: „Прилив капитала и учинковитост стерилизације – оцјена \nкоефицијента стерилизације и ofset коефицијента“, који се налази на званичном сајту \nХНБ-а на странама 4. и 5. се каже: “Наиме, врло висока еуроизованост домаћег банковног \nсустава те провођење монетарне политике засноване на стабилном течају домаће \nвалуте увелико ограничава досеге монетарне политике. Трансмисиони механизам \nмонетарне политике преко каматног канала није довољно развијен, због чега се и утјецај \nсредишње банке на монетарна кретања учинковитије проводи помоћу обавезне причуве \nили других административних мјера. Притом највећи дио примарног новца ХНБ креира \nоткупом девиза на девизном тржишту, док се операцијама на отвореном тржишту \nпримарно служи за краткорочно управљање ликвидношћу.“  \nТек нешто детаљније објашњење зашто ХНБ не користи ООТ интезивније дао је г. \nВелимир Шоње сљедећим ријечима: „Познато је да каматне стопе тржишта новца код \nнас немају утјецаја на тржиште кредита и дугорочних обвезница. Каматне стопе \nодносно спредови крећу се под утјецајем промјене ризика на које ХНБ нема израван \nутјецај211“ \nИз свега овога се види да ХНБ у посматраном периоду није ни покушао користити \nООТ за управљање дугорочним каматним стопама и посљедични утицај на капиталне \nтокове. Заправо, ову улогу су бар дјелимично преузели благајнички записи ХНБ-а, који \nнемају потенцијал дјеловања који има референтна каматна стопа јер могу дјеловати саму у \nједном смјеру. О њима ћемо говорити посебно.  \n \n3.3.1.2. Обавезне резерве \n \nОбавезне резерве су за ХНБ основни инструмент монетарне политике који се \nкористи у више функција што му омогућава диференцираност по маргиналности, року и \nвалутној структури. Тако се обавезне резерве користе и за димензионирање капиталних \n                                                             \n211 Шоње, В., „Заблуда бр. 1: ХНБ води рестриктивну монетарну политику“, Банка, Загреб,  јун 2011, стр. 3. \nтокова са иностранством (до 2008. су се користиле за успоравање кредитне експанзије, а \nпослије за подстицање) и за стерилизацију. О томе свједоче сљедећи наводи:  \n„Зато је примарни задатак политике ХНБ-а у цјелом том раздобљу био да \nдимензионира улазак капитала у банковни сустав на начин да он буде подршка одрживом \nекономском расту... Такав приступ монетарној политици ставио је тежиште на \nодабиру њезиних инструмената на оне који поскупљују екстерне изворе средстава \nбанака, ограничавајући њихову кредитну мултипликацију, односно у крајњој конзеквенци \nкоји функционално смањују високе стопе приноса на капитал банака као основни мотив \nагресивне понуде кредита. У ту сврху ХНБ је првенствено користио и поступно \nзаоштравао мјере изравног утјецаја (ГОР, ОБЗ, минимално потребна девизна \nпотраживања, уз задржавање високе стопе обавезне причуве), а онда комплементарно и \nпруденцијалне мјере како би оснажио линеарност дјеловања изравних мјера212.“  \nО кориштењу обавезних резерви за стерилизацију прилива капитала који су већ \nушли у земљу свједочи и сљедећа реченица: „Обавезна причува је и у 2010. главни \nинструмент стерилизације вишка ликвидности у банковном суставу.213“ \nИз претходног се види да ХНБ много више вјерује директном утицају који доноси \nкориштење обавезних резерви, него индиректнијем али тржишнијем дјеловању преко \nООТ.  На крају ефикасност обавезних резерви у посматраном периоду нико не доводи у \nпитање. Међутим, треба примијетити да се инструмент обавезних резерви у било ком \nоблику не може дуго користити у условима одлива капитала какви су пријетили Хрватској \nод 2008.  Због тога не чуди сљедећа констатација ХНБ-а: „Мјере средишње банке \nусмјерене на одржавање вањске ликвидности земље по својој нарави служе искључиво за \nамортизовање привремених шокова у међународном окружењу, док је њихова \nучинковитост ограничена у увјетима трајних пријетњи финансијској стабилности \nповезаних са могућим наставком спорог раста у случају отезања са  структурним \nреформама и фискалном прилагодбом214“.  \nО структурном и фискалом прилагођавању биће више ријечи касније, али је битно \nнагласити да је ХНБ у октобру 2008. укинуо ГОР, а до краја 2010. смањио је обавезне \n                                                             \n212 Рохатински, Ж., „Монетарна политика“, излагање на конференцији хрватског новчаног тржишта у \nОпатији 8 и 9. маја 2008. \n213 ХНБ, „Годишњи извјештај за 2010“, Загреб, 2011, стр. 47. \n214 ХНБ, Финансијска стабилност 2011, Загреб, 2012, стр. 9. \nрезеве на 13% (са 17% из 2008). За тумачење ових података битно је присјетити се једне \nизјаве Гувернера Рохатинског са горе поменутог излагања гдје је он устврдио да ХНБ, ако \nбуде потребе, може смањити обавезне резерве чак до нивоа од 2% (што је минимум који \nзахтијева ЕЦБ). \nИз овога закључујемо да инструмент обавезних резерви није исцрпљен, те ће, \nвјероватно, представљати окосницу ХНБ-а још неко вријеме, али из опрезносних разлога \nцентрална банка мора да размишља и о активнијем кориштењу алтернативних \nинструмената монетарне политике.  \n \n \n \n3.3.1.3. Дисконтни шалтер \n \nДисконтни шалтер је присутан у инструментима ХНБ-а у модернизованој \nваријанти која се назива стално расположиве могућности, али и у облику краткорочних \nкредита за ликвидност и унутар дневних кредита које ХНБ убраја у „остале \nинструменте“. За стално расположиве могућности је карактеристично да поред опције \nпозајмљивања средстава у облику ломбардних кредита (као код класичних дисконтних \nшалтера), постоји и могућност краткорочних пласмана вишкова ликвидних средстава \nХНБ-у (новчани депозити) уз ниску камату. Као се банке у Хрватској суочавају са \nвишковима ликвидних средстава, ријетки су случајеви кориштења ломбардних кредита, \nкраткорочних кредита и унутар дневних кредита (у 2010. није забиљежен ни један случај \nкориштења ломбардних и краткорочних кредита за ликвидност, док су унутардневни \nкредити кориштени шест дана у току цијеле године). Банке  редовно користе преконоћно \nдепоновање ликвидних средстава на шта су у 2010. добијали годишњу каматну стопу од \n0,5%. \nИз тога можемо закључити како дисконтни шалтер није нарочито битан \nинструмент монетарне политике, али би евентуално могао да послужи за привлачење \nкраткорочних токова капитала, слично благајничким записима, када би каматна стопа на \nдепозите банака код ХНБ-а била много атрактивнија. \n \n3.3.1.4. Друге административне мјере215 \n \nУ ову категорију спадају, као што смо из излагања Гувернера Рохатинског видјели, \nза ХНБ преостала два најважнија инструмента монетарне политике: минимално потребна \nдевизна потраживања и благајнички записи ХНБ-а.  \n \n3.3.1.4.1. Минимално потребна девизна потраживања \n \nОвим инструментом се прописује минималан постотак девизних обавеза које банке \nморају да држе у облику девизних потраживања са роком доспјелости до три мјесеца.  \nКако је већина домаћих депозита индексирана у страној валути, баш као и депозити мајки \nбанака, овај инструмент поставља значајну обавезу за банке. Ипак, у оквиру релаксације \nмонетарне политике од 2008. постотак је смањен са 32% (у 2008.) на 20% (крајем 2010. \nгодине). \n \n3.3.1.4.2. Благајнички записи ХНБ-а \n \nРади се о класичним благајничким записима са роком доспјећа од 35 дана гдје ХНБ \nвагајући ниво каматне стопе може да повуче (приликом емисије) или убризга (приликом \nдоспјећа) значајна ликвидна средства. Посебна врста ових записа су ОБЗ – обавезни \nблагајнички записи које су банке дужне уписивати према одлуци216 ХНБ-а из 2007. Тиме \nњихова куповина добија смисао административне мјере. \nДок основни благајнички записи нису емитовани у току 2010, обавеза куповине \nОБЗ је и даље на снази. \nМинимално потребна девизна потраживања и благајнички записи ХНБ-а су \nинструменти антицикличног карактера. Њихова снага је долазила до изражаја у периодима \nкредитне експанзије финансиране дотоком девиза из иностранства, па су се због тога \n                                                             \n215 У терминологији ХНБ-а ову су „Остали интрументи“. \n216 Одлука о упису обвезних благајничких записа Хрватске народне банке, Народне новине бр. 71/07 и \n100/07. \nнашле на првој линији одбране ликвидности банака од 2008. на овамо. Тиме су њихови \nкапацитети значајно смањени. \n \n3.3.2. Ефикасност спроведене стерилизације \n \nКао што смо већ нагласили, ХНБ је због обимних прилива капитала у периоду 2001 \n- 2008. године сматрао да је неопходно вршити операције стерилизације како се токови \nкапитала не би прелили у инфлацију. О томе свједоче бројни наводи217, па је због тога \nефикасност стерилизације постала битно питање за саму централну банку.  \nПосљедњи рад посвећен овом питању који се може наћи на званичној страници \nХНБ-а носи назив: „Прилив капитала и учинковитост стерилизације – оцјена \nкоефицијента стерилизације и ofset коефицијента.“ Овдје ћемо укратко пренијети \nзакључке тога рада који је статистички доста захтијевно урађен.  \nУ поменутом раду период посматрања је 2000 - 2009. година, док је оцјена \nкоефицијента стерилизације изведена на основу једначине реакције монетарне политике \nпрема Cumbyju и Obstfeldu. Оfset коефицијент је изведен на теоријском оквиру који су \nпоставили Kouri и Porter.  \nРезултат за коефицијент стерилизације је -0,81 што значи да је ХНБ стерилисала \nпреко 80% капиталних прилива у цијелом периоду. Међутим, коефицијент корелације се \nзначајно мијењао у току овог периода. Тако је у првих пар година износио близу -1 (100% \nстерилизација) да би у 2009. пао на - 0,69. \nРезултат за оfset коефицијент је износио -0,48 што значајно умањује ефикасност \nстерилизације будући да се добар дио директних ефеката стерилизације поништава \nиндиректним ефектима (привлачењем додатног капитала из иностранства као посљедице \nраста каматних стопа кога стерилизација изазива).  Ofset коефицијент се није пуно \nмијењао у току цијелог периода па је са почетних -0,4 (из 2001. и 2002.) дошао на -0,53 (у \n2007. и 2008.) \nИз горњих величина аутори рада извлаче сљедећи закључак: „Ипак, оцјењене \nвриједности коефицијената упућују на то да је, унаточ либерализацији капиталних токова \nи континуираном јачању прилива капитала тијеком времена, средишња банка успјела \n                                                             \n217 Рохатински, Ж., „Монетарна политика“, Економски преглед бр. 55 (11-12), Загреб, 2004,  стр. 1018.-1023. \nочувати релативно високу аутономију и учинковитост при вођењу стерилизацијске \nполитике.“  Значи, оцјена стручњака ХНБ-а о успјешности њихове институције је доста \nвисока. \n \n3.3.3. Девизне резерве Хрватске – постојеће стање и очекивана кретања \n \nО адекватности девизних резерви ХНБ-а постоје подјељена мишљења, при чему је \nмишљење ХНБ-а супротстављено мишљењу већине аналитичара. Тако је ММФ након \nпосјете Хрватској у мају 2011. јасно изразио своје мишљење: „Монетарна политика треба \nи даље бити усмјерена на постепено повећање међународних резерви, чиме би се \nпридонијело побољшању способности земље за бољу могућност апсорције шокова.218“. \nОвакво мишљење је ММФ засновао на сљедећим критеријумима:  \n1. Покривеност увоза девизним резервама од око 6 мјесеци у случају Хрватске се \nсматра адекватним. \n2. Покривеност новчане масе М1 од око 100% у случају Хрватске се сматра \nадекватним. \n3. Покривеност краткорочних спољних обавеза од око 70% у случају Хрватске се \nсматра неадекватним219 (препоручује се 100%). \n \nЗначи ММФ констатује да пријетње по девизне резерве Хрватске долазе од великог \nспољног дуга и посебно његове рочне структуре. \nДекларативно, са овим се не слажу у ХНБ-у што се могло видјети из Осврта ХНБ-а \nна Извјешће мисије ММФ-а о консултацијама у вези са чланом IV Статута ММФ-а \nодржанима 2011. Тамо се каже: „ХНБ се, међутим не слаже с тврдњом мисије ММФ-а да \nсу међународне причуве релативно ниске, већ поново истиче да су оне адекватне. У \nранијем очитовању ХНБ-а већ је образложено што свеобухватна анализа адекватности \n                                                             \n218 ММФ, Република Хрватска – Консултације у вези са чланом IV Статута ММФ-а одржане 2011. \n(Закључна \nизјава), \nброј \nизвјештаја \n11/159, \nпреузето \nса: \nhttp://www.imf.org/ \nexternal/pubs/ft/scr/ \n2011/cr11159.pdf, датум увида: 15.10.2011, стр. 20. \n219 ММФ, Република Хрватска – Консултације у вези са чланом IV Статута ММФ-а одржане 2011. \n(Закључна \nизјава), \nброј \nизвјештаја \n11/159, \nпреузето \nса: \nhttp://www.imf.org/ \nexternal/pubs/ft/scr/ \n2011/cr11159.pdf, датум увида: 15.10.2011, фуснота број 8. \nвисине међународних причува у нашем специфичном случају мора садржати. Таква \nанализа у Извјешћу је изостала, што и тврдњу мисије ММФ-а чини неувјерљивом.“  \nШта ХНБ сматра „адекватном“ анализом може се видјети из рада; „Оптималне \nмеђународне причуве ХНБ-а с ендогеном вјероватноћом кризе“, аутора: Ане-Марије Чех и \nИва Крзнара (обоје запослени у ХНБ-у).  Овај рад уз обилато кориштење статистике \nпокушава да израчуна оптималне девизне резерве уважавајући два мотива за њихово \nдржање (самоосигурање220 и превенцију221) док се као разлог за мање акумулирање \nрезерви наводи опортунитетни трошак држања резерви.222  \nСамоосигурање се рашчлањава на четири мотива: отплата краткорочног вањског \nдуга, пад извоза, одлив депозита мајки банака и повлачење иностране активе домаћих \nбанака и предузећа (који је једина позитивна ставка).  Мотиви самоосигурања и \nпревенције се повезују будући да веће девизне резерве са циљ самоосигурања значе и \nмању шансу за шпекулативни напад.  \nЗакључак овог рада гласи овако: „Само у повољнијем сценарију у којем мајке банке \nпреузимају улогу зајмодавца посљедног уточишта ХНБ држи довољно причува као \nинструмент самооисугурања и превенције кризе која би се могла догодити у будућности“. \nУ извјештају „Финансијска стабилност 2011.“ на страни 18 ХНБ се опет позива на \nобјашњење како су резерве адекватне јер: „Знатан дио краткорочног дуга се по \nпреосталом доспјећу односи на дуг банкама мајкама домаћих банака те на дуг подузећа у \nиноземном власништву према власницима, што знатно смањује ризик рефинансирања“.  \nИз претходне реченице видимо да чак и радници ХНБ-а, који су се овим питањем \nбавили доста детаљно, не тврде експлицитно како су девизне резерве ХНБ-а довољно \nвисоке, већ да њихова адекватност зависи од воље страних власника домаћих \nфинансијских и нефинансијских предузећа. У глобализованом свијету овакав закључак \nније изненађење и могао би се чак позитивно схватити, као потврда да се Хрватска \nинтегрисала у глобалну привреду.  Међутим, из истих разлога, горњу изјаву ХНБ-а, како \nсу резерве адекватне, треба схватити прије свега као покушај да се умири јавност и \nфинансијска тржишта. А да финансијска тржишта нису убјеђена у адекватност ових \n                                                             \n220 С циљем ублажавања негативних посљедица кризе на ниво потрошње.  \n221 Мања вјероватножа наступања кризе ако су резерве веће. \n222Растом резерви долази до супституције домаће имовине високог приноса са страном имовином релативно \nнижих приноса. \nрезерви потврђује, између осталог, висока премија за ризик пламана у Хрватској, што \nконстатује и ХНБ223. \n \n3.3.3.1. Процјена средњорочног кретања (2011 – 2015.) девизних резерви ХНБ-а \n \nСа горњим закључком како су девизне резерве ХНБ-а неадекватне ризицима, \nдобија на важности уочавање фактора које ће одредити неке будуће износе истих. У \nскладу са досадашњом праксом, прије него што пређемо на пројекцију будућег кретања \nдевизних резерви, желимо да видимо да ли је и у прошлости било периода када су се \nдевизне резерве налазиле под притиском.  \nИз података224 ХНБ-а видимо да су се од 1996. до 2010. девизне резерве смањивале \nсамо у двије године: 2004. и 2008. При томе оба смањења су практично зенемарљива \n(2004. -1,8%, 2008.- 2%) и нису се наставила у наредним годинама из чега би се могло \nзакључити да се ради о краткотрајним шоковима. \nМеђутим, како се свјетској кризи, чије избијање се поклопило са другим падом \nдевизних резерви, за сада не види краја, мораћемо да извршимо детаљнију анализу њеног \nутицаја на привреду Хрватске како бисмо процијенили да ли ће се резерве наћи под \nпритиском. \nПолазну основу представљаће нам табела бр. 82, у којој су приказани \nмакроеконмски трендови у Хрватској у периоду 2001- 2010. године. \nТабела бр. 82.  \nМакроекономски трендови у Хрватској 2001-2010. године \nГодина \n2001. \n2002. \n2003. \n2004. \n2005. \n2006\n. \n2007. \n2008. \n2009. \n2010\n. \nКретање РБДП-а \n(%) \n3,7 \n4,9 \n5,4 \n4,1 \n4,3 \n4,9 \n5,1 \n2,2 \n-6 \n-1,2 \nТрговински \nдефицит \n (у мил. евра) \n4.603,8 \n5.960,\n3 \n6.974,2 \n6.727,8 \n7.518,0 \n8.34\n4,2 \n9.434,0 \n10.793,8 \n7.386\n,9 \n5.94\n5,3 \nКредити \nприватном сектору \n(у мил. евра) \n9.108 \n12.181\n,4 \n13.753,\n5 \n15.599,\n8 \n19.226,\n3 \n23.8\n99,1 \n27.452,7 \n30.626,6 \n30.50\n3 \n32.2\n80 \nЈавни дуг225  \n(у мил. евра) \n9.257,3 \n10.069\n,3 \n11.099,\n2 \n12.631,\n8 \n14.478,\n7 \n13.7\n75,6 \n13.987,9 \n13.444,7 \n15.84\n5,6 \n18.3\n91,7 \nСДИ и портфолио \nинвестиције  \n1.995,2 \n155,2 \n2.547,2 \n952,9 \n88,2 \n2.36\n4,2 \n3.858,9 \n2.461,1 \n1.588\n,2 \n743,\n6 \n                                                             \n223ХНБ, Финансијска стабилност 2011, Загреб, 2012, стр.14 \n224 ХНБ, Билтен бр. 66, табела Економски индикатори, Загреб, 2001 и Билтен бр. 171, табела Економски \nиндикатори, Загреб, 2011. \n225 Без гаранција које је дала Република Хрватска. \n (у мил. евра) \nБрој лица које \nтраже запослење \nпреко ДЗС \nna \nna \n329.79\n9 \n309.87\n5 \n308.73\n8 \n291.\n616 \n264.448 \n236 741 \n263.1\n74 \n302.\n425 \nНезапосленост из \nанкете о радној \nснази \nna \n266.00\n0 \n256.00\n0 \n249.50\n0 \n229.00\n0 \n198.\n500 \n171.000 \n149.000 \n160.0\n00 \n206.\n000 \nБруто наднице  \n(у еврима) \n717,6 \n721 \n735 \n780 \n847 \n903 \n990,4 \n1.074 \n1.065 \n1.05\n7 \nДевизне резерве  \n(у мил. еврима) \n5.334 \n5.651 \n6.554 \n6.436 \n7.438 \n8.72\n5 \n9.307 \n9.121 \n10.37\n6 \n10.6\n60 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121: Основне информације о \nХрватској, табеле: Д2, Х2, Х13, Х17, Х18, Загреб, 2006 и Билтен бр. 171: Основне информације о Хрватској, \nтабеле: Д2, Х2, Х13, Х17, Х18, Загреб 2011, те података Државног завода за статистику Републике Хрватске, \nСтатистичке информације 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, преузето са: http://www.dzs.hr/ (датум \nувида: 17.5.2012). \n \nИз претходне табеле видимо оштру промјену трендова сличну ситуацији у БиХ и \nСрбији, али са одређеним специфичностима. Тако се трендови раста РБДП-а (по стопи од \nоко 4,3%), пада броја незапослених (у периоду 2002 - 2008. број незапослених се смањио \nза 117.000), раста бруто надница (2001 - 2008. раст за 50%) окрећу у своју супротност (за \nсамо двије године кумулативни пад РБДП-а је износио око 7%, број незапослених је \nпорастао за 57.000, док су плате фактички стагнирале). Јавни дуг који се од 2005. до 2008. \nсмањио у апсолутном износу за око 8%, док  је у 2009. и 2010. порастао за  око 36%. СДИ \nи портфолио инвестиције су се свеле на ниво 40% просјека из 2006 - 2008. Опет, \nпозитивна страна је пад трговинског дефицита који је на крају 2010. износио око 55% \nонога из 2008. Кредити приватном сектору и девизне резерве су након краткотрајног пада \nу 2008. наставили да расту по задовољавајућим стопама. \nЧини се да уз  пад трговинског дефицита, раст незапослености, стагнацију плата и \nпад РБДП-а девизне резерве нису обимно кориштене за одржавње текуће потрошње. \nМеђутим, питање социјалне прихватљивости даљег прилагођавања поставља пред нас \nзадатак детаљнијег истраживања ових трендова. При томе ћемо се ослонити на \nпоједностављења донекле слично онима које смо користили при пројекцији кретања \nдевизних резереви Србије. Значи, претпоставићемо да ће рачуни текућих трансфера и \nдохотка који су остали релативно стабилни у току кризе остати на сличном нивоу (из \n2010). Тако ће нам за разматрање кретања текућег рачуна остати да обратимо пажњу на \nкретање рачун роба и рачуна услуга, али овај пут одвојено. Ово због чињенице да су за \nХрватску јако битан извор девиза приходи од туризма226. За анализу одрживости девизних \n                                                             \n226 Приход од туризма традиционално чине 95% прихода од услуга Хрватске. \nрезерви требаће нам још и да разматрамо кретање спољног дуга земље, спољног дуга \nбанкарског сектора, спољног дуга привредних друштава и перспективе кретања СДИ и \nпортфолио инвестиција. \n \n3.3.3.1.1. Пројекција кретања дефицита рачуна роба и услуга \n \nПри пројекцији кретања рачуна роба и услуга јавља се исти проблем као и код \nдруге двије земље. Предвиђања нису једноставна ни у економски стабилним временима, \nдок је предвиђање у току незавршене кризе са освитом новог погоршања још теже. Ипак \nми ћемо кренути од исте констатације коју је ММФ изнио у случају Србије: трговински \nдефицит је производ структурних слабости било које економије док његов обим зависи, \nприје свега, од нивоа агрегатне тражње у тој земљи. Тиме се пред нашу пројекцију \nпостављају два битна питања: \n1. Да ли ће се Хрватска економија структурно промијенити уласком у ЕУ и тиме \nнеутралисати дефицит рачуна роба, чиме би уз значајне приходе од туризма \nпрактично постала нето извозник капитала? \n2. Како ће се кретати агрегатна потрошња у земљи?  \n \nУ тражењу одговора на прво питање кренућемо од анализе података о кретању \nдомаће тражње и нето извоза роба и услуга у протеклом периоду датих у табели бр. 83.  \nТабела бр. 83.   \nКретање домаће тражње у Хрватској у периоду 2001 - 2010. године \n \nДомаћа \nтражња \n(у мил. евра) \n \n1. \nНБДП \n(у мил. евра) \n \n \n2. \nНето извоз \nробе и \nуслуге \n(у мил. евра) \n3. \n3/1 \n \n \n \n4. \n3/2 \n \n \n \n5. \n2001. \n27.039,0 \n25.738 \n-1.301,0 \n4,8% \n5,0% \n2002. \n30.864,6 \n28.189 \n-2.675,6 \n8,7% \n9,5% \n2003. \n32.306,2 \n30.265 \n-2.041,2 \n6,3% \n6,7% \n2004. \n35.021,8 \n33.009 \n-2.012,8 \n5,7% \n6,1% \n2005. \n38.170,2 \n36.034 \n-2.136,2 \n5,6% \n5,9% \n2006. \n42.323 \n39.755 \n-2.568,0 \n6,0% \n6,5% \n2007. \n46.457,4 \n43.390 \n-3.067,4 \n6,6% \n7,0% \n2008. \n51.483,4 \n47.765 \n-3.718,4 \n7,2% \n7,8% \n2009. \n47.286,0 \n45.669 \n-1.617 \n3,4% \n3,5% \n2010. \n45.975,7 \n45.917 \n-58,7 \n0,1% \n0,1% \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121:  Основне информације о \nХрватској и табела Х2; Загреб, 2006. и Билтена бр.171: Основне информације о Хрватској и табела Х2, \nЗагреб, 2011. \n \nКао што се види, Хрватска економија није успијевала да значајније смањи дефицит \nрачуна роба и услуга до почетка кризе 2008. иако су процеси ЕУ-интеграција увелико \nбили у току. Да улазак у ЕУ аутоматски не поправља привредну структуру потврђује и \nчињеница да добар дио држава чланица ЕУ, такође, има трговинске дефиците. Због тога \nни улазак Хрватске у ЕУ (који ће се одиграти половином 2013. године) неће преко ноћи \nријешити њене привредне проблеме, мада ће бити снажна подршка вишим стопама раста у \nземљи. Такође, када Хрватска уласком у ЕУ привуче неке нове инвестиције (што је за \nочеквати) то ће дугорочно допринијети стварању конкурентније економије, али је за \nочекивати да ће се у прелазом периоду одразити на раст дефицита текућег рачуна. \nОно што је практично избрисало дефицит рачуна роба и услуга у 2010. је различита \nдинамика у кретању рачуна роба и рачуна услуга. Тако је дефицит рачуна роба скоро \nпреполовљен у односу на 2008. док је суфицит рачуна услуга доживио много блажи пад. \nБитно питање за Хрватску је да ли су ова кретања, односно ефекти, привремени \nили трајани. Према нашем мишљењу, али и мишљењу ММФ-а и ХНБ-а227, након двије \nгодине пада РБДП-а Хрватска ће изаћи из депресије, па се очекује пораст дефицита рачуна \nроба како се тражња у Хрватској буде опорављала. У исто вријеме ће суфицит на рачуну \nуслуга остати мање-више исти што је посљедица економских проблема у ЕУ одакле \nдолази највећи број туриста. Из тога слиједи да ће доћи до раста трговинског дефицита у \nпериоду за који вршимо пројекцију. Квантитативну процјену тог погоршања смо преузели \nод ММФ-а, који очекује да ће  у 2011. дефицит текућег рачуна износит 2,25% БДП-а док \nће у средњорочном периоду достићи 5,5% истог228. \n                                                             \n227 ММФ, Извјешће чланова Мисије ММФ-а о консултацијама у вези са чланом IV  Сатута ММФ-а \nодржаним 2011, преузето са : http://www.hnb.hr/mmf/clanak-iv/2011/h-mmf-konzultacije-clanak-lipanj-\n2011.pdf,  датум увида: 17.10.2011. - Оквир бр. 1преузето са. \n228ММФ,  Извјешће чланова Мисије ММФ-а о консултацијама у вези са чланом IV  Сатута ММФ-а \nодржаним \n2011, \nhttp://www.hnb.hr/mmf/clanak-iv/2011/h-mmf-konzultacije-clanak-lipanj-2011.pdf, \nдатум \nувида: 17.10.2011. -  тачка 14. \nЗбог тога ће наша пројекција кретања рачуна роба и услуга изгледати овако: у 2011. \nдефицит текућег рачуна ће износити 2,25229% БДП-а, док ће сваке наредне године \nзакључно са 2015. расти за 0,75% БДП, тако да ће на крају 2015.  овај дефицит достићи \n5,25% БДП-а. \nТакође смо прихватили очекивања ММФ-а у погледу стопе раста БДП-а до 2015. \nгодине (табела бр. 84). \n \n \nТабела бр. 84.   \nПројекција кретања БДП-а Хрватске 2011-2015. године \n \n2011. \n2012. \n2013. \n2014. \n2015. \nПредвиђања ММФ-а \n1230% \n1,5% \n2% \n2,5% \n3% \nИзвор: Сачињено на основу процјене ММФ-а из Извјешћа чланова Мисије ММФ-а о консултацијама у вези \nса чланом IV  Сатута ММФ-а одржаним 2011- Република Хрватска, табела бр. 5, преузето са: \nhttp://www.hnb.hr/mmf/clanak-iv/2011/h-mmf-konzultacije-clanak-lipanj-2011.pdf (датум увида: 15.1.2012). \n \n \nЗанимљиво је примјетити да су прогнозе о расту БДП-а Хрватске доста умјереније \nнего код БиХ и Србије, али и да је економија Хрватске конкурентнија од економија друге \nдвије земље што се може видјети из нивоа дефицита текућег рачуна у 2009. и 2010. \nгодини, као и из прогноза о његовом будућем кретању. \n \n3.3.3.1.2. Пројекција кретања спољног дуга Хрватске \n \nСа истим образложењем и методологијом са којима смо анализирали компоненте \nспољног дуга Србије и начинили прогнозе за будућност, учинићемо исто и за Хрватску. \n \n \n \n \n                                                             \n229 Ова прогноза се показала као нетачна будући да је дефицит текућег рачуна Хрватске у 2011. години \nизносио 431,1 милион евра (Билтен бр. 186 ХНБ-а, табела Х 1), што спрам БДП-а од 45.897 милиона евра \n(Билтена бр. 186 ХНБ-а, табела Економски индикатори), износи испод 1% (тачније 0,93%БДП-а). \n230 Ни ова процјена се није показала тачном будући да је Хрватска у 2011. години забиљежила рецесију \n(Билтена бр. 186 ХНБ-а, табела Економски индикатори). \n3.3.3.1.2.1. Кретање спољног јавног дуга \n \nИз табеле бр. 82. видјели смо да је и у Хрватској у периоду од свега двије године \n(2009-2010) дошло до раста јавног дуга за 36%. Међутим, како ми посматрамо јавни дуг у \nфункцији извора девиза за покривање потенцијалног дефицита рачуна роба и услуга, \nнеопходно је да поред разматрања цијелог дуга размотримо и његову структуру т.ј спољни \nи унутрашњи дуг. \nКретање спољног јавног дуга Хрватске у периоду 2001-2010. године  презентовано \nје у табели бр. 85. \nТабела бр. 85.   \nКретање спољног јавног дуга Хрватске 2001-2010. године \nГод. \nСпољни јавни дуг \n(у мил. евра) \nЈавни дуг \n(у мил. евра) \nЈавни дуг/БДП \n2001. \n5.942,4 \n9.257,3 \n41,7% \n2002. \n5.900,3 \n10.069,3 \n41,6% \n2003. \n6.600,6 \n11.099,2 \n43,5% \n2004. \n7.236,1 \n12.631,8 \n45,7% \n2005. \n6.369,8 \n14.478,7 \n40,2% \n2006. \n6.087,1 \n13.775,6 \n34,7% \n2007. \n6.064,8 \n13.987,9 \n32,2% \n2008. \n4.762,0 \n13.444,7 \n28,1% \n2009. \n5.739,4 \n15.845,6 \n34,7% \n2010. \n6.575,0 \n18.391,7 \n40,0% \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр.  121, табеле Х 12 и I3, Загреб, \n2006. и Билтена бр. 171, табела Х13 и I3, Загреб, 2011. \n \nИз претходне табеле можемо видјети да крајем 2010. свега 1/3 јавног дуга отпада на \nспољни јавни дуг. Такође је од укупног раста јавног дуга у протекле двије године од око 5 \nмилијарди евра, свега око 1,8 милијарди дошло из иностранства, док се за 3,2 милијарде \nРепублика Хрватска задужила у земљи. С обзиром да ћемо кретање спољног дуга банака и \nпредузећа разматрати посебно, само су тих 1,8 милијарди представљала извор за \nпокривање дефицита рачуна роба. \nТакође можемо да видимо да је јавни дуг досегао 40% БДП-а, што је горња граница \nза земље као што је Хрватска (по препорукама ММФ-а), и када би се Хрватска држала \nовог правила јавни дуг би максимално могао расти у складу са растом БДП-а. Међутим, \nтреба имати на уму да Хрватска није фиксно поставила горњу границу јавног дуга као што \nсу то учиниле Србија, Бугарска и многе друге земље, већ је поставила динамичан циљ. \nТако је Закон о фискалој одговорности предвидио смањење буџетског дефицита за 1% \nБДП-а годишње у наредном периоду, а како би се 2016. достигла буџетска равнотежа. \nВлада Републике Хрватске је захтијеве претходног закона преточила у Програм \nгосподарског опоравка231 и План проведбених активности програма господарског \nопоравка232. То значи да се очекује наставак раста јавног дуга по опадајућим стопама што \nје представљено у табели бр. 86. \nТабела бр. 86.  \nПројекција буџетског дефицита Републике Хрватске 2011-2015. године \n \n2011. \n2012. \n2013. \n2014. \n2015. \n2016. \nБуџетски дефицит као % БДП-а \n5% \n4% \n3% \n2% \n1% \n0% \nИзвор: Сачињено на основу података ММФ-а из Извјешћа чланова Мисије ММФ-а о консултацијама у вези \nса чланом IV  Сатута ММФ-а одржаним 2011- Република Хрватска, Оквир 4, преузето са: \nhttp://www.hnb.hr/mmf/clanak-iv/2011/h-mmf-konzultacije-clanak-lipanj-2011.pdf (датум увида: 15.1.2012). \n \nНаша претпоставка је да ће 1/3 тог дефицита бити финансирана спољним \nзадуживањем државе, као што је и досада био случај. \n \n3.3.3.1.2.2. Кретање спољног дуга банкарског сектора у Хрватској \n \nБанкарски сектор је у протеклом периоду и у Хрватској био значајан канал за \nприлив девиза у земљу (табела бр. 87.), чиме је финансиран пораст агрегатне тражње. При \nтоме, само претварање девизних прилива у кредите није се одвијало по аутоматизму, \nизмеђу осталог и због дјеловања ХНБ-е која је некада пооштравала монетарну политику, \nда би је у 2008. релаксирала.    \n \n \n \n \n                                                             \n231 Програм господарског опоравка, Влада Републике Хрватске, Загреб, 2010, стр. 10. \n232 План проведбених активности програма господарског опоравка, Влада Републике Хрватске, Загреб, \n2010, стр. 1. \nТабела бр. 87.   \nСпољни дуг банкарског сектора Хрватске \n \nОбавезе банака233 према \nиностранству \n(у мил. евра) \nПромјена у односу \nна претходну \nгодину \nСпољни дуг \nбанака/БДП \n2000. \n2.195,7 \n- \n11,0% \n2001. \n2.547,1 \n351,4 \n11,5% \n2002. \n3.789,6 \n1.242,5 \n15,6% \n2003. \n6.121,1 \n2.331,5 \n24,0% \n2004. \n7.652,4 \n1.531,3 \n27,7% \n2005. \n8.979,6 \n1.327,4 \n24,9% \n2006. \n10.237,1 \n1.257,3 \n25,8% \n2007. \n8.892,6 \n-1.344,5 \n20,5% \n2008. \n10.088,9 \n1.196,3 \n21,1% \n2009. \n10.688,7 \n599,8 \n23,4% \n2010. \n10.760,3 \n71,6 \n23,4% \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121, табела D10, Загреб, 2006. \nи Билтена бр. 171, табела D10, Загреб, 2011. \n \nИз табеле видимо да је спољни дуг банкарског сектора у апсолутном износу брзо \nрастао до 2006. да би од тада практично стагнирао, док је у релативном смислу (као % \nБДП-а) чак опадао. Из тога бисмо могли извући прелиминарни закључак како банкарски \nсектор више није значајан извор девиза за покривање трговинског дефицита (у периоду \n2006-2010 спољни дуг банака је порастао за свега 423,2 милиона евра, или око 100 \nмилиона евра годишње). Ипак, овакав закључак тражи нешто темељнију провјеру коју \nћемо извршити на сљедећи начин: упоредићемо кретање кредитне активности банака са \nслободним средствима истих. Ако се слободна средства смањују, а кредити настављају да \nрасту постоји притисак да се банке додатно задуже у иностранству или прикупе додатну \nштедњу у земљи како би испратиле кредитну експанзију.  \nУ сврху провођења ове анализе сачинили смо табелу бр. 88. \nТабела бр. 88.  \nСлободна средства банака Хрватске наспрам укупних кредита (у мил. евра) \n \nКредити \nСлободна средства \nбанака234 \n2/1 \n2000. \n7.790,0 \n60,5 \n0,8% \n                                                             \n233 У билтенима ХНБ-а ова ставка се води као Иноземна пасива банака и за нашу анализу је битно истаћи да \nукључује депозите мајки банака и другух страних банака код домаћих банака \n234 Слободна средства смо у овом случају изједначили са вишком резерви банака код централне банке \nуважавајући чињеницу да банке остварују најмању зараду управо на тим средствима а да немају обавезу да \nих држе због чега би то требао бити први извор за финансирање кредитне експанзије. \n2001. \n9.897,2 \n332,4 \n3,4% \n2002. \n13.094,3 \n527,2 \n4,0% \n2003. \n14.888,6 \n748,7 \n5,0% \n2004. \n16.786,7 \n835,4 \n5,0% \n2005. \n21.005,7 \n1.140,4 \n5,4% \n2006. \n25.884,6 \n1.163,5 \n4,5% \n2007. \n29.418,3 \n1.410,9 \n4,8% \n2008. \n33.666,8 \n1.370,9 \n4,0% \n2009. \n34.534,3 \n1.861,4 \n5,4% \n2010. \n36.942,2 \n1.927,2 \n5,2% \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121, табела C1 и D10, Загреб, \n2006. и Билтена бр. 171, табела C1 и D10, Загреб, 2011. \n \nЗакључак који можемо извући на основу претходне табеле је двосмислен. С једне \nстране кредити настављају да расту релативно брзо (8% у 2010.) што је изнад обима \nслободних средстава (5,2%). С друге стране чак ни у релативном смислу банке не смањују \nслободна средства која држе по изузетно ниским каматним стопама код ХНБ-а, што значи \nда у посматраном периоду није било проблема са ликвидношћу банака и да су користиле \nнеки други извор средстава довољно издашан и довољно јефтин да испрате кредитну \nекспанзију. \nС обзиром да спољне обавезе банака не расту ни приближно брзо кредитној \nекспанзији, а да се слободна средства банака не смањују, остаје нам да провјеримо још два \nизвора средстава: штедњу у земљи и страну активу банака.  \nДа бисмо ово учинили саставили смо табелу бр. 89. \nТабела бр. 89.  \nДомаћа штедња и инострана актива банака у Хрватској (у мил. евра) \n \nДепозити \nИнострана актива банака \n2000. \n8.678,0 \n2.594,0 \n2001. \n13.192,8 \n4.451,5 \n2002. \n14.272,7 \n3.490,6 \n2003. \n15.394,6 \n4.627,0 \n2004. \n16.661,5 \n5.677,2 \n2005. \n19.172,2 \n4.823,0 \n2006. \n22.737,0 \n5.394,2 \n2007. \n27.113,0 \n6.339,6 \n2008. \n28.048,2 \n6.860,0 \n2009. \n28.256,8 \n6.785,6 \n2010. \n29.284,2 \n6.397,3 \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121, табела D1 и D2, Загреб, \n2006. и Билтена бр. 171, табела D1 и D2, Загреб, 2011. \n \nИз претходне табеле види се да је домаћа штедња заправо била највећи, али не и \nједини извор средстава који је омогућио да се испрати кредитна експанзија. Заправо, од \nраста кредита банака за 3,27 милијарди евра (који су отишли скоро 100% на раст \nунутрашњег дуга државе), 1,23 милијарди евра финансирано је порастом домаће штедње, \n670 милиона евра је порастао спољни дуг банкарског сектора, 460 милиона евра је \nсмањена страна актива, док је остатак покривен другим изворима финансирања. \nЗа нашу анализу битно је примијетити да је свега 20% кредитне експанзије \nфинансирано задуживањем у иностранству и да банке још увијек имају довољно средстава \nу свим облицима да испрате даљу кредитну експанзију са сличним омјером раста \nунутрашњег и спољног дуга банкарског сектора. Због тога усвајамо претпоставку да ће и у \nсредњорочном периоду за који правимо пројекцију, 20% кредитне експанзије бити \nфинансирано из спољних извора док ће остатак долазити из земље. \nТако нам остаје још да направимо пројекцију кретања обима кредита у Хрватској у \nбудућем периоду.  \nЗнајући да обим кредита приватном сектору стагнира у 2009. и 2010.  док су расли \nкредитни пласмани држави и да се 2/3 буџетског дефицита заправо финансира из кредита \nу земљи, релативно једноставно можемо направити рачуницу колико ће средстава повући \nбанке из иностранства да би финансирале раст јавног дуга. Дакле, ако претпоставке из \nтабеле бр. 90. примијенимо на кретање БДП-а и помножимо са 0,2 (тј. 20% буџетског \nдефицита се финансира кроз банкарски систем повлачењем средстава из вана) добићемо \nегзактне цифре раста спољног дуга банака у периоду 2011 – 2015. да би се испратиле \nпотребе државе за средствима.  \nОстаје нам још да анализирамо раст приватног дуга. Иако је овај дуг стагнирао од \nпочетка кризе, његово даље кретање ће зависити од привредне ситуације235. При томе \nтабела бр. 51 нам показује да су хрватски грађани и привреда већ високо задужени због \nчега је тешко очекивати наставак брзог задуживања као у периоду прије кризе (између \nосталог због сличних разлога које смо навели код БиХ). Због тога, као и у случају БиХ, \nусвајамо претпоставку да ће њихов даљи дуг расти отприлике по стопама раста БДП-а. \nТиме раст кредита држави и приватном сектору сводимо на питање раста БДП-а уз \n                                                             \n235 И сама стагнација приватног дуга у 2009. и 2010. потврђује да је његово кретање повезано са кретањем \nБДП-а, с обзиром да је БДП Хрватске у истом периоду опадао за 6% и 1,2%, респективно. \nпретпоставку да ће банке задржати исту структуру приликом финансирања кредитне \nекспанзије (80% домаћи извори, 20% спољни). \nПри томе се и овдје држимо основане претпоставке како ХНБ свјесна тешке \nпривредне ситуације, неће уводити нове рестриктивне мјере како би смањила кредитну \nекспанзију.  \n \n3.3.3.1.2.3. Кретање спољног дуга предузећа \n \nЗанимљивост Хрватске није само то што се раније отворила ка свијету, због чега је \nовај дуг раније почео да расте, него и што је динамика овог дуга била израженија од  \nдинамике дуга државе или банака, те да је раст овог дуга успорен тек у 2010. години \n(табела бр. 90).  \nДио објашњења за овакав раст се може наћи у већ помињаном извјештају „Прилив \nкапитала и учинковитост стерилизације“, гдје се на стр. 4 каже: „Таква кретања \nдијелимице треба приписати и самим банкама, које су настојале избјећи мјере ХНБ-а \nусмјерене на успоравање раста иноземне задужености, па су дио својих клијената \nупућивале на изравно задуживање код својих банака власница“. Да је ово констатација \nоснована види се када се упореди динамика спољног дуг банака који је достигао свој \nрелативни максимум у 2006. док је дуга предузећа наставио да расте са релативним \nмаксимумо на крају нашег посматраног периода (у 2010.)  \nТабела бр. 90.  \nКретање спољног дуга предузећа у Хрватској \nГод. \nСпољни дуг предузећа \n(у мил. евра) \nСпољни дуг/БДП \n2001. \n3.661,8 \n16,5% \n2002. \n3.934,7 \n16,2% \n2003. \n4.878,4 \n19,1% \n2004. \n5.798,1 \n21,0% \n2005. \n8.187,1 \n22,7% \n2006. \n10.519,8 \n26,5% \n2007. \n14.828,3 \n34,2% \n2008. \n 19.901,0 \n41,7% \n2009. \n21.374,8 \n46,8% \n2010. \n21.542,1 \n46,9% \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121, табелe X12, Загреб, 2006. \nи Билтена бр. 171, табелe X12, Загреб, 2011. \n \nДиректним задуживањем у иностранству предузећа су се изложила девизном \nризику који проистиче из чињенице да тек мали дио њих спадају у извознике који \nостварују приходе у страној валути у којој су се задужили. То је  скоро па узгред \nконстатовала Мисија ММФ-а у Хрватској када је у Закључну изјаву из маја 2011. ставила \nи ову реченицу: „Особито забрињава висока иноземна задуженост с обзиром на уску \nизвозну базу“ Оваквим стањем, тј. оволиким спољним дугом предузећа израженим \nдиректно у страној валути ХНБ-у су додатно везане руке за било какав покушај \nманипулације девизном политиком. \nШта ће се даље дешавати са овим дугом зависи од више фактора међу којима су \nдоминантни привредна ситуација у еврозони и привредна ситуација у Хрватској.  \nМеђитим, за потребе наше анализе ми смо усвојили претпоставку о наставак \nтрендова из 2008 – 2010, што значи просјечан раст спољног дуга предузећа за 820 милиона \nевра годишње. \n3.3.3.1.3. Кретање СДИ и портфолио инвестиција  \n \nИако би било површно занемаривати везу страних инвестиција и раста спољног \nдуга предузећа, већина економиста се слаже да су спољне инвестиције најпожељнији \nоблик прилива капитала у ЗУТ будући да омогућавају инкорпорирање исте у глобалну \nекономију. Због тога, као што смо већ навели, бројне институције користе однос страних \nинвестиција и БДП-а у једној години као значајан показатељ успјешности транзиционих \nземаља.  \nПодаци о стању СДИ и портфолио инвестиција у Хрватској у посматраном периоду  \nприказани су у табели бр. 91. \nТабела бр. 91.    \nСтање СДИ и портфолио ивестиција у Хрватској \nГод. \nСтање страних \nдиректних инвестиција \n(нето) \n- у мил. евра \nСтање портфолио \nинвестиције (нето) \n- у мил. евра \nУкупно \n2001. \n3.710,2 \n4.242,2 \n7.952,4 \n2002. \n4.881,2 \n3.472,2 \n8.353,4 \n2003. \n6.751,8 \n4.258,9 \n11.010,7 \n2004. \n7.799,6 \n4.430,0 \n12.229,6 \n2005. \n10.602,2 \n3.592,8 \n14.195,0 \n2006. \n18.948,7 \n3.347,7 \n22.296,4 \n2007. \n28.031,2 \n3.388,6 \n31.419,8 \n2008. \n18.440,6 \n2.802,5 \n21.243,1 \n2009. \n20.401,5 \n3.062,7 \n23.464,2 \n2010. \n22.541,8 \n3.527,1 \n26.068,9 \nИзвор:  Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 121, табела Х1, Х17, Х18, \nЗагреб, 2006. и Билтена бр. 171, табела Х1, Х17, Х18, Загреб, 2011.  \n \nИз табеле се види стални раст страних улагања до краја 2007. када достижу \nапсолутни максимум. У првој години кризе (2008.) из Хрватске се одлијева преко 10 \nмилијарди евра и то, што је чудно, углавном СДИ-а. У наредне двије године око половине \n„побјеглих“ средстава се вратило. \nПросјек инвестиција у 2009.и 2010. је око  2.400 мил. евра годишње. \n \n3.3.1.4. Пројекције кретања девизних резерви ХНБ-а у периоду  \n             2011 – 2015. године \n \nЖељели бисмо да још једном сажето поновимо претпоставке на којима  се заснива \nово предвиђање, а оне су: умјерен привредни раст се одражава на нешто спорији раст \nдефицита текућег рачуна, али и раст спољног дуга банака и државе. Занимљиво је \nпримијетити да би се у том случају власти Хрватске могле наћи под јачим социјалним \nпритиском за напуштање обавеза преузетих у ЗФО. Стране инвестиције и спољни дуг \nпредузећа настављају да расту по темпу из 2009 - 2010. године. \nНа основу ових претпоставки сачињена је табела бр. 92, која их сумира и показује \nњихов утицај на будуће кретање девизних резерви ХНБ-а. \nТабела бр. 92.    \nПроцјена кретања девизних резерви ХНБ-а 2011-2015. године \n \n2011. \n2012. \n2013. \n2014. \n2015. \nДефицит текућег \nрачуна \n-1.043,5 \n-1.412 \n-1.800,0 \n-2.214,6 \n-2.661,2 \nСпољни јавни \nдуг \n773,0 \n628,0 \n480,0 \n328,0 \n169,0 \nСпољни дуг \nбанака \n74,0 \n112,0 \n151,5 \n193,0 \n238,0 \nСпољни дуг \nпредузећа \n820,0 \n820,0 \n820,0 \n820,0 \n820,0 \nСДИ и портф. \nИнв. \n2.400,0 \n2.400,0 \n2.400,0 \n2.400,0 \n2.400,0 \nУтицај на \nдевизне резерве \n3.023,5 \n2.548,0 \n2.051,5 \n1.526,4 \n965,8 \nНиво дев. Рез \n13.683,5 \n16.231,5 \n18.283,0 \n19.809,4 \n20.775,2 \nИзвор: Властита калкулација изведена на основу претпоставке о наставку постојећих трендова.  \n \nРезултат наставака постојећих трендова је да су се девизне резерве скоро \nудвостручиле у посматраном периоду што је врло оптимистично предвиђање. Раст у \nрелативном смислу је такође више него задовољавајући. Са почетних 23,2% БДП-а у 2010. \nгодини на 41% БДП-а у 2015. години. \nИз овога би могли закључити како се девизне резерве Хрватске народне банке не \nналазе под притиском за разлику од девизних резерви Централне банке БиХ и Народне \nбанке Србије. \n \n3.3.4. Процјена стабилности финансијског сектора Хрватске \n \nВећ смо показали да је већина институција које чине финансијски систем Хрватске \nуспосвила снажне односе са иностранством (било кроз власништво, било кроз \nзадуживање, а у мањој мјери и кроз пласман средстава) због чега би евентуална његова \nнестабилност могла покренути значајне токова капитала чиме би се извршио притисак на \nстабилност девизног курса. Због тога овдје у кратким цртама презентујемо налазе ММФ-а \nи ХНБ-а о кључним ризицима по стабилност финансијског система Хрватске. \n \n3.3.4.1.  Процјена стабилности финансијског  система Хрватске за 2008. годину \nпрема ММФ-у  \n \nУ садржају овог извјештаја нигдје се директно не помиње ризик по цјеновну \nстабилност нити ризик од смањења девизних резерви. Међутим, за нашу анализу, а \nпосебно за пројекцију кретања девизних резерви ХНБ-а у будућем периоду, у овом  \nИзвјештају има много релевантних мјеста.  \nТако се након Извршног сажетка, у другом дијелу извјештаја који носи назив \nИзвори потенцијалног ризика за финансијску стабилност, наводи да је позадина за \nакумулацију ризика био кредитни раст који је довео до раста цијена имовине, повећао \nтрговински дефицит и подигао спољни дуг на ниво који је можда неодржив из \nмакроекономске перспективе (стр. 8). Посебно се наглашава да су кредити становништву \nдосегли 40% БДП-а што је међу највишим омјерима у Источној Европи (стр. 40). \nОтежавајућа околност је што је кредитни раст био добрим дијелом заснован на \nиндексираним кредитима са промјењивом каматном стопом (стр. 12) те да су банке \nспустиле критеријуме задуживања  како би одобриле кредите и домаћинствима са нижим \nдохотком (стр.12). Још већи су дугови предузећа (или како то ММФ зове не-финансијских \nкорпорација) који су досегли 59% БДП-а.     \nТрећи дио, који носи назив Процјена стабилности финансијског система, је за нас \nнајзанимљивији, јер се у њему даје квантитативна оцјена досадашњег и будућег кретања. \nТако се констатује да је до 2008. KAР растао, а проценат проблематичних кредита \nпадао. Ипак, најзанимљивији дио  за нас су Стрес-тестови које су спровели заједно \nчланови ФСАП тима и ХНБ-а. У њима се анализирају ефекти материјализације горе \nуочених ризика на адекватност капитала и ликвидност банкарског сектора у Хрватској. У \nту сврху су замишљена три негативна макроекономска сценарија: \n1. Успоравање економске активности у ЕУ-зони. \n2. Успоравање или повлачење капиталних прилива. \n3. Пораст каматне стопе на међународном тржишту. \nУврштавање претпоставки из ових макроекономских сценариа је било изведено на \nсљедећи начин: \nКапитал банака (KAР) се тестира у условима пораста проблематичних кредита за \n50-200%, депресијације куне за 5 до 30%, раста каматних стопа од 50 до 500 базичних \nпоена, пада тржишне вриједности акција за 50%.  \nРезултат: успоравање економске активности у ЕУ и раст каматних стопа на \nмеђународном тржишту би имали значајан утицај на адекватност капитала банака у \nХрватској. Међутим, банке би остале изнад регулаторног минимума од 10%. Ако би пак \nдошло до прекида капиталних прилива утицај би био знатно већи па би читав систем пао \nиспод регулаторног минимума док би пет банака постало несолвентно (стр. 39). \nЛиквидности банкарског сектора се тестира у условима повлачења од 10 до 35% \nобавеза са роком доспјећа до једног мјесеца и исто толико обавеза са роком доспјећа до \nтри мјесеца. Банке су подијељене на велике, средње и мале те на банке у власништву \nстранаца, државе и домаћих акционара. \nРезултат: по оцјени ММФ-а, ризик ликвидности је значајан (стр.39) \nОд осталих дијелова овог извјештаја занимљив нам је однос ММФ-а ка мјерама \nкоје је ХНБ предузимао да смањи кредитни раст. Тако се у четвртом дијелу рада који носи \nназив „Умањење ризика: регулаторна и супервизијска питања“ наводе сви инструменти \nмонетарне политике са датумима њиховог увођења и тренутним нивоом. ММФ-ова оцјена \nје да су ови инструменти дали одређен резултат, али да их треба укидати или замјенити \nтржишнијим инструментима. Што се тиче регулације и супервизије финансијског система \nММФ сматра да су власти изградиле ефикасан оквир, али препоручују јачу сарадњу ХНБ-\nа и ХАНФА-е (мада већ постоји меморандум о разумјевању). \nУ петом (и посљедњем) дијелу Управљање ликвидношћу и планирање за нежељено \nММФ наглашава да је добро што ХНБ нуди банкама услугу „креатора посљедњег \nуточишта“ јер би им с обзиром на резултате стрес тестова могла затребати. Анализа \nпоказује и да се ова средства банке могу добити тек у нужди, уз колатерал и по каматној \nстопи вишој од тржишне што је за похвалити. Препоручују се одређена побољшања када \nсе ради о процедури затварања банака како би у случају потребе процедура била \nефикаснија. На крају се препоручује да ХНБ ступи у контакт са банкама-мајкама домаћих \nбанака (што је касније постало познато као Бечка иницијатива) с обзиром да су стрес \nтестови показали важност капиталних прилива за одржавање стабилности финансијског \nсистема. \n \n3.3.4.2. ХНБ: Финансијска стабилност за 2011. годину \n \nОвај извјештај би се могао назвати и ФСАП-ом у издању ХНБ-а. Иако је по \nсадржни много једноставнији од ММФ-овог пандана (садржи Општу оцјену главних \nризика, Макроекономско окружење и Анализу по секторима) теме које обрађује су \nпрактично исте.  \nТако се још у Општој оцјени главних ризика констатује како основни ризик извире \nиз „наставка кризе на тржишту државног дуга европских периферних земаља“ што је \nповезано са „ризиком по финансијску стабилност који извире из велике вањске \nрањивости“. Такође се тврди  да је „добро капитализован банкарски сектор и даље \nотпоран на материјализацију неповољног макроекономског сценарија“.   \nУ другом дијелу детаљније се излаже стање у ЕМУ са објашњењем различитих \nприједлога за превазилажење ситуације. Што се тиче Хрватске констатује се да је \nнеопходно „одлучном проведбом политика фискале и структурне прилагодбе смањити \nрањивост на застој прилива капитала и потакнути динамизирање раста те на тај начин \nојачати повјерење финансијских тржишта у солвентност земље.“  \nУ дијелу Сектор државе прецизира се да је потребно „зауставити раст јавног \nдуга како би се смањила премија за ризик земље, а тиме и цијене капитала у земљи“. \nТакође се позива на придржавање Закона о фискалној одговорности јер „већ је \nдостигнута разина која упозорава на повећани ризик солвентности.“ У овом дијелу се \nконстатује још једном да око 37% јавног дуга отпада на спољни дуг али да је чак 75% \nукупног јавног дуга индексирано. Такође се наводи да на наплату доспјева око 20% јавног \nдуга, што по оцјени ХНБ-а није много, због чега је „течајни ризик релативно већи \nпроблем него ризик рефинансирања.“ Изводи се и квантитативна оцјена одрживости \nјавног дуга уз низ претпоставки који се своде на примјену просјечних стопа раста из \nпериода 2001 -2010. уз поштовање ЗФО итд. Резултат је да би државни буџет Хрватске \nпрви пут у 2016. остварио суфицит и то у износу од 0,7% БДП-а. Проблем са овим \nсценаријом је што би до 2016. јавни дуг већ достигао 50% БДП-а што повећава ризик \nземље због чега ХНБ сугерише консолидацију снажнију од оне предвиђене ЗФО-ом.  \nУ дијелу Сектор домаћинстава констатује се како: „Још увијек растући ризик \nнезапослености уз високу разину каматне и валутне изложености можда ће \nкућанствима отежати отплату постојећих кредита.“  \nУ сектору некретнина прогнозе су сљедеће: „Значајан опоравак стамбенога \nкредитирања и раст цијена стамбених некретнина још се не може очекивати“ \nШто се тиче стања у сектору нефинансијских предузећа констатује се једна врло \nбитна чињеница. Тако ХНБ истиче како се: „Дуг нефинансијских подузећа наставио \nповећавати умјереном динамиком, а прираст домаћих и прираст иноземних кредита \nприближавају се одрживим разинама.“ Такође се напомиње како је материјализација \nкредитног ризика у сектору подузећа задала снажан ударац зарадама хрватских банака те \nкако удио лоших кредита предузећа наставаља да расте.  \nУ дијелу Банкарски сектор се изаражава увјерење да ће доћи до успоравања раста \nтрошкова везаних за лоше кредите, та да ће привредни опоравак повећати тражњу за \nкредитима, што ће по оцјени ХНБ-а, уз успоравање раста лоших кредита оснажити \nкапитализованост банака и ојачати финансијску стабилност. ХНБ по препорукама ММФ-а \nредовно проводи краткорочне стрес-тестове за банкарски сектор како би се на вријеме \nуочила евентуална потреба за докапитализацијом, а чија се методологија и резултати дају \nу овом извјештају. Тако се разматра тзв. „темељни сценарио“ који садржи раст БДП-а од \n1% и одржавање курса куне спрам евра непромјењивим. По овом сценарију удио лоших \nкредита до краја 2011. би могао достићи 14%. То не би био проблем будући да би нето \nприход банака био довољан да апсорбује ове губитке и чак повећа KAР за 2%. У знатно \nтежем „шок сценарију“ који подразумјева пад БДП-а за 0,5% и депресијацију куне за 10% \nудио лоших кредита би достигао 20% што се не би могло покрити из добити па би дошло \nдо пада капитала за 1,7%. \n \n \n \n3.3.5. Дугорочни проблеми (раст плата и продуктивности) \n \nВећ смо помињали да је ММФ у свом извјештају из 2011. нагласио потребу за \nсмањењем зарада како би Хрватска извршила унутрашње прилагођавање, а с обзиром да \nјој стабилан девизни курс онемогућава да споведе девалвацију. Видјели смо и да ХНБ у \nсвом одговору износи мишљење како је то непотребно. Због тога је битно питање да ли је \nраст зарада у протеклом периоду надмашивао раст новостворене вриједности стварајући \nтиме инфлаторне притиске. Зато смо сачинили табелу бр. 93, из којој се види кретање \nзарада и продуктивности у Хрватској у периоду 2001-2010. године. \nТабела бр. 93.   \nКретање продуктивности и надница у Хрватској 2001-2010. године \n \nБДП \n(мил. евра) \nБрој \nзапослених \n(из Анкете о \nрад. снази) \nБДП/ \nЗапослени \n(у еврима) \nРаст БДП-а \nпо  \nзапослен. \n(у %) \nБруто \nнаднице \n(у еврима) \nРаст бруто \nнадница \n(у %) \n2001. \n25.738 \n1 316 844 \n19.545 \n- \n698 \n- \n2002. \n28.189 \n1 359 015 \n20.742 \n6,1% \n739 \n5,9% \n2003. \n30.265 \n1 392 514 \n21.734 \n4,8% \n758 \n2,6% \n2004. \n33.009 \n1 409 634 \n23.417 \n7,7% \n800 \n5,5% \n2005. \n36.034 \n1 420 574 \n25.366 \n8,3% \n868 \n8,5% \n2006. \n39.745 \n1 467 876 \n27.076 \n6,7% \n934 \n7,6% \n2007. \n43.390 \n1 516 909 \n28.604 \n5,6% \n990 \n6,0% \n2008. \n47.765 \n1 554 805 \n30.720 \n7,4% \n1.074 \n8,5% \n2009. \n45.669 \n1 498 784 \n30.470 \n-0,8% \n1.065 \n-0,8% \n2010. \n45.917 \n1 432 454 \n32.055 \n5,2% \n1.057 \n-0,7% \n \n \n \n \n64,0% \n \n51,4% \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 171, табела: Економски \nиндикатори, Загреб, 2011, те података Државног статистичког завода Републике Хрватске, Статистичка \nизвјешћа за 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, Приоћења 9.1.1./2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, \n2007, 2008, 2009, 2010, преузето са: http://www.dzs.hr/ (датум увида: 12.2.2012). \n \nИз горње табеле би се могло закључити да  проблем бржег раста зарада од \nпродуктивности није постојао. Чак и ако би искључили период крај 2008 - 2010. раст \nновостворене вриједности по запосленом је био бржи од раста зарада (57% наспрам \n53,9%). Због тога се може закључити да зараде нису биле извор инфлаторних притисака \nмада би, наравно, бржи раст продуктивности био пожељан за Хрватску. \nПрије него што пређемо на сљедећи дио рада сматрамо важним да сумирамо \nрезултате наше анализе одрживости постојећих режима девизних курсева у све три земље.  \nИ поред тога што се ради о три географски блиске земље, околности у њима се \nзначајно разликује. \nУ најнеповољнијој ситуацији је БиХ, чије би се девизне резерве у будућности могле \nнаћи под најснажнијим притиском због смањеног дотока капитала из иностранства кроз \nбанкарски сектор уз скоро исцрпљену могућност даљег спољног задуживања земље и и \nдаље ниских страних инвестиција.  \nУ доста повољнијој ситуацији је Србија, чије би се девизне резерве могле наћи под \nзнатно слабијим притиском, прије свега захваљујући значајно вишим страним \nинвестицијама, али и нижој задужености грађана због које би банке могле још један \nпериод наставити кредитну експанзију. \nУ најповољнијој ситуацији је Хрватска за коју резултати наша анализа предвиђају \nнаставак раста девизних резерви и у будућности. Ово се објашњава знатно нижим \nпочетним дефицитом текућег рачуна (будући да дефицит рачуна роба највећим дијелом \nпокрива суфицит рачуна услуга тј. приходи од туризма), те на солидним страним \nинвестицијама у Хрватску и чињеници да се хрватска предузећа настављају задуживати у \nиностранству за разлику од босанских и србијанских која су приморана да овај дуг \nсмањују. \nС обзиром да се политика девизног курса не може стриктно одвојити од ширег \nоквира монетарне политике, размотрили смо и проблеме са којима се сусрећу монетарне \nвласти у вези са ефикасношћу инструмената монетарне политике преко којих се, између \nосталог, утиче на девизне курсеве.  \nЗакључили смо да Народна банка Србије има доста проблема са проналаском \nадекватног инструманта монетарне политике што је узроковано високим степеном \nевроизације финансијског система Србије. Хрватска народна банка се, пак, опредијелила \nулавном за административне мјере које показују више ефикасности, док ЦББХ има на \nрасполаању само један инструмент ораничених могућности.   \nТакође су пратеће анализе показале да су финансијски системи у све три земље \nдоста стабилни и да се не очекују притисци на девизне курсеве са те стране. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nДИО IV - ДЕВИЗНИ КУРС КАО ФАКТОР \nКОНКУРЕНТНОСТИ И УНАПРЕЂЕЊА \nПЛАТНОБИЛАНСНИХ ПЕРФОРМАНСИ БИХ, СРБИЈЕ И \nХРВАТСКЕ \n \nКроз претходна два дијела смо одговорили на питање да ли је пожељно и да ли је \nмогуће очувати постојеће оквире монетарне политике с обзиром на претходна искуства. У \nнаредна два ћемо отићи корак даље. У њима ћемо се окренути будућности како бисмо \nодговорили на два додатна битна питања: \n \n1. Да ли је могуће користити девизни курс као фактор (повећања) конкурентности \nпосматраних земаља и  \n2. Које реформе у реалном и финансијском сектору је потребно предузети да би се \nповећала конкурентност и тиме осигурала дугорочна стабилност девизних курсева? \n \nОву анализу ће нам донекле бити лакше провести за Србију, код које су промјене \n(номиналног) девизног курса чешће и веће, него за БиХ и Хрватску, код којих ће нам \nзакључци бити упитнији због високог степена стабилности девизног курса и ниских стопа \nинфлације у посматраном периоду, чиме су и годишње промјене реалног девизног курса \nрелативно мале па и њихови ефекти теже мјерљиви.  \nДодајмо, свему претходном, да је битно примијетити да поједина истраживања за \nСрбију и Хрватску, која се ослањају на мјерење цјеновне еластичности извоза и увоза (тј. \nиспуњености \nМаршал-Лернер-Робинсоновог \nуслова) \nзанемарују \nбитан \nконтекст \nкориштења политике девизног курса, а то је утицај промјене номиналног курса на \nинфлацију, чиме се у крећем или дужем року неуралишу позитивни ефекти девалвације, \nпа ни виша цјеновна еластичност извоза или увоза неће дати дугорочне ефекте на \nсмањење трговинског дефицита.  \n \n \n \n4.1. Девизни курс као фактор конкурентности БиХ  \n \nКао што смо већ истакли номинални девизни курс КМ/евро је фиксиран за ДМ \nрелативно давне 1997. године. Због тога је било каква политика девизног курса у \nпротеклом периоду била искључена. Заправо, у свим пројекцијама будућих кретања \nдругих макроеконоских варијабли у БиХ, а које су састављали ММФ, Свјетске банке, \nДЕП, итд., увијек се полазило од претпоставке непромијењивости девизног курса и у \nбудућем периоду. \nМеђутим, то не значи да је немогуће вршити испитивање утицаја девизног курса на \nплатни биланс (или на поједине његове ставке). Заправо, како је ЦББХ фиксирала само \nједан и  то номинални курс постоје бројне могућности.  \nТако је, рецимо, могуће испитивати утицај промјене номиналног курса спрам валута \nбитних трговинских партнера (Србије, Хрватске), спрам валута за које се вежу значајни \nфинансијски токови (америчког долара, швајцарског франка), затим утицај промјене \nреалног девизног курса чак и спрам евра, али и других валута те можда најважније, утицај \nпромјене мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса. \nБитно је и питање на шта мјеримо утицај девизног курса?  \nЗато ћемо укратко поновити које су ставке платног биланса под потенцијално \nзначајним утицајем кретања (реалног) девизног курса.  \nЗа рачун роба се сматра да под одређеним околностима (Маршал-Лернер-\nРобинсонов услов, постојање неискориштених капацитета и одгођеност значајнијих \nефеката девалвације на инфлацију) може бити под значајним утицајем девизног курса. \nШто се тиче рачуна услуга, његова осјетљивост на девизни курс такође зависи од \nиспуњености одређених околности (које услуге земља пружа, постоји ли конкуренција, \nколико су те услуге битне зе компаније које их пружају итд). Финансијски рачун је \nспецифичан јер није под директним утицајем девизног курса већ зависи, у начелу, од \nразлика у степену приноса у земљи и иностранству и разлика у ризику. Међутим, као \nсложен рачун који обухвата различита кретања капитала (и мотиве које стоје иза њега) \nпоједине ставке могу бити под одређеним утицајем девизног курса. Тако нпр. некада се \nрегиструје значајан прилив шпекулативног капитала у земље које покушавају да гарантују \nстабилан девизни курс, али постоје основане сумње да то нису у стању. С друге стране \nдугорочан капитал углавном жели стабилан (или предвидив) девизни курс и то је један од \nбитних разлога који опредијељује стране инвеститоре за инвестирање у ту земљу. У \nначелу, земља са малим унутрашњим тржиштем и непредвидивом вриједношћу девизног \nкурса није интересантна за стране инвеститоре.  \nСа друге стране, текући трансфери и рачун дохотка нису практично ни под каквим \nутицајем девизног курса.  \nИз претходног се може видјети да је ставка платног биланса коју смо већ оцијенили \nкао најпроблематичнију за БиХ (Рачун роба), уједно и под потенцијално најдиректнијим и \nнајвећим утицајем кретања девизног курса. Због тога ће фокус наше анализе бити утицај \nдевизног курса на рачун роба, мада ћемо у неким дјеловима анализирати и утицај \nдевизног курса на текући рачун. \nАнализу за БиХ ћемо (с обзиром да не постоје званична истраживања на ову тему) \nпровести на два начина и то кроз:  \n \n1. Индиректну анализу у којој ћемо размотрити структуру извоза и увоза, чиме \nћемо само угрубо провјерити испуњеност Маршал-Лернер-Робинсоновог услова \nза БиХ полазећи од сазнања да одређене врсте роба карактерише већа или мања \nеластичност тражње. \n  \n2. Директну анализу у којој ћемо се ослонити на тражење законитости у \nкретањима реалног девизног курса и трговинског дефицита. При томе ћемо \nкористити више врста реалних девизних курсева почевши од мултилатералног \n(ефективног) реалног девизног курса преко билатералног реалног курса \nКМ/евро, до билатералног реалног курса КМ/ динар. \n \nНакон провођења анализе утицаја реалног девизног курса на робну размјену БиХ са \nиностранством, размотрићемо и друге факторе који потенцијално имају значајан утицај на \nову размјену. \n  \n \n4.1.1. Структура извоза и увоза као индиректан показатељ  еластичности \nтрговинског дефицита на промјене девизног курса \n \nИако, колико је нама познато, никада није извршно егзактно мјерење цјеновних \nеластичности извоза и увоза у БиХ (што је објашњено одлучношћу да се задржи систем \nвалутног одбора неограничено дуго), постоји консензус, да се о овим показатељима може \nстећи приближна слика помоћу анализе структуре извоза и увоза. Ово се заснива на \nемпиријски провјереној чињеници да неке групе производа карактерише већи, односно \nмањи степен цјеновне еластичности. У суштини висока цјеновна еластилност карактерише \nхомогене производе и производе за које постоје блиски супститути, док нижа цјеновна \nеластичност карактерише диференциране производе, производе за којим не постоје блиски \nсупститути и који су неопходни за одржавање привредне активности и основних \nживотних потреба становништва. \nПодаци о структури извоза дати су у табели бр. 94. \nТабела бр. 94.   \nНајважнији извозни производи БиХ   \nВрста извозне робе \nВриједност извоза у \nпериоду јан. – децембар. \n2010. \n( у милионима КМ) \nУчешће (%)  у укупном \nизвоза \nБазични метали \n1.609.019 \n22,7% \nПроизводи минералног \nпоријекла \n1.215.661 \n17,1% \nМашине, апарати \n696.330 \n9,8% \nПроизводи хемијске \nиндустрије \n488.657 \n6,9% \nДрво и производи од дрвета \n424.182 \n6,0% \nОбућа, шешири, капе \n412.399 \n5,8% \nТекстил и текстилни \nпроизводи \n316.002 \n4,5% \nУкупно \n \n72,8 %  \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2010, табела бр. 37, Сарајево, 2011.  \n \nИз горњих података се види да скоро 50% извоза отпада на базне метале (челик, \nалуминијум), производе минералног поријекла и дрво које карактерише значајна \nхомогеност и у свјетским оквирима, што значи и висока цјеновна еластичност. \nЗанимљиво је и да смо, да бисмо обухватили 70%  вриједности извоза, морали \nпрезентовати податке за чак седам група производа што говори да извозна база из БиХ, \nипак, није тако уска да се сведе на пар сировина што би опет могло да се протумачи како \nчињеница која иде у корист већој еластичности. Ипак, овдје на сцену ступа други \nограничавајући фактор, а то су капацитети БиХ привреде. У краћем временском периоду \nнемогуће је додатно повећати производњу нпр. електричне енергије, јер постојећи \nкапацитети и данас раде са високим степеном искориштености, природни ресурси, као \nдрво,  ограничени су годишњим прирастом дрвне масе, а производња алуминијума и \nчелика је, такође, ограничена постојећим производним капацитетима, од којих неки \nфункционишу на застарјелој технологији (прије свега челичане) која прави превисоке \nтрошкове по јединици производа. Нешто боља ситуација је код извоза машина и текстила, \nјер ту постоје неискориштени капацитети. Ипак, узевши заједно, прелиминаран закључак \nје да монетарне мјере не би могле значајније утицати на повећања извоза, јер БиХ нема \nмогућност извозне експанзије због ограничене понуде производа из реалног сектора.  \nПодаци о структури робног увоза су дати  у табели бр. 95. \nТабела бр. 95.   \nНајважнији увозни производи у БиХ \nВрста увозне робе \nВриједност увоза у \nпериоду \n јан. - децембар 2010. \n( у милионима КМ)   \nКао проценат увоза \nПроизводи минералног \nпоријекла \n2.743.897 \n20,2% \nМашине, апарати \n1.764.349 \n13,0% \nБазни метали \n1.209.186 \n8,9% \nПроизводи хемијске \nиндустрије \n1.345.707 \n9,9% \nПрехрамбене прерађевиње \n1.425.223 \n10,5% \nТранспортна средства и \nњихови дијелови \n755.564 \n5,5% \nПластичне масе, гума и \nкаучук \n725.141 \n5,3% \nУкупно \n \n73,3%  \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2010, тaбела бр. 38, Сарајево, 2011.    \n \nИз претходне табеле види се да је седам група производа чинило преко 70% увоза у \nБиХ.  Појединачно највећу ставку увоза чине нафта и нафтни деривати за које код нас не \nпостоје адекватни супститути (претходно смо рекли да су могућности за повећање \nпроизводње електричне енергије код нас тренутно ограничене капацитетима), те је \nеластичност тражње за њима врло ниска. Такође, БиХ као планинска земља ни уз најбоље \nнапоре не би била у стању да произведе довољне количине неких пољопривредних \nпроизвода (нпр. житарица), па је цјеновна еластичност и за њима ниска. О ниској \nеластичности домаће тражње за увозним прехрамбеним производима свједочи чињеница \nда су они практично једина ставка увоза која се није смањила236 у 2009. години, иако је \nкомплетан увоз у односу на 2008. годину смањен за, у просјеку, 26 %. Такође, тражња за \nбазним металима (највише су увожене врсте челика и алуминијума које се не производе у \nБиХ и због тога не могу бити супституисане) условљена је нивоем привредне активности \nу металуршком сектору. За машине, алате и транспортна средства се може претпоставити \nнешто виши ниво цјеновне еластичности, мада и овдје треба  имати на уму да у БиХ не \nпостоје адекватни супститути за ове производе (у БиХ постоји само једна монтажна \nлинија када се ради о производњи аутомобила, а ни производња технички сложенијих \nмашина, апарата и сл.  није на високом  нивоу). Из свега наведеног можемо закључити да \nје \nнизак \nниво \nцјеновна \nеластичност \nувоза \nпосљедица \nниског \nкоефицијента \nсупституабилности истог. \n \n4.1.2.  Однос између кретања реалног девизног курса и спољнотрговинског \nдефицита \n \n \nНакон индиректне анализе која се базирала на посматрању структуре извоза и \nувоза, сада ћемо приступити и директнијој анализи која ће се заснивати на разматрању \n(не)постојања заједничког кретања реалног девизног курса и спољнотрговинског \nдефицита Босне и Херцеговине. \n  \nПри томе ова анализа ће обухватати различите реалне девизне курсеве, почевши од \nмултилатералног (ефективног) реалног девизног курса као најопштијег, до различитих \nбилатералних реалних курсева (реалних девизних курсева спрам неколико најбитнијих \nтрговинских партнера) и за њих везане спољнотрговинске рачуне.  \n \n                                                             \n236 Додуше, овдје се прије ради о доходовној, него цјеновној еластичности. \n4.1.2.1. Кретање реалног девизног курса РЕЕР 20237 и трговинског дефицита \n \nКао што смо још у уводном дијелу нагласили, за оцјену утицаја девизног курса на \nконкурентност једне земље се прије свега користи мултилатерални реални девизни курс. \nЗа БиХ овај курс израчунава ЦББХ, али тек од 2002. године. Како је РЕЕР базни индекс и \nтрговински дефицит смо морали представити у облику базног индекса. Кретање РЕЕР-а 20 \nи индекса трговинског дефицита дато је у табели бр. 96. \nТабела бр. 96.   \nКретање РЕЕР 20238 и трговинског дефицита БиХ \nГодина \nРEEР 20  \n(база = 2001.) \nИндекс трговинског дефицита \n (база = 2001.) \n2001. \n100,00 \n 100,0 \n2002. \n98,93 \n117,4  \n2003. \n98,50 \n118,1 \n2004. \n100,10 \n  127,8 \n2005. \n99,97 \n 145,7 \n2006. \n97,88 \n 123,2 \n2007. \n100,44 \n157,8 \n2008. \n99,09 \n  189,8 \n2009. \n98,41 \n 134,9 \n2010. \n99,44 \n129,0 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтен 4-2010, табела бр. 34. и 50, Сарајево, 2011.  \n \nВећ простим посматрањем кретања мултилатералног (ефективног) реалног курса и \nтрговинског дефицита уочљиво је одсуство било какве систематске везе. \nКористећи горе изнијете податке направили смо једноставну линеарну корелациону \nанализу чији резултати су добијени коефицијенат просте линеарне корелације између \nдвије посматране варијабле на нивоу: rxy = 0,142 и детерминације од 0,02. За тумачење \nдобијених вриједности коефицијента, користили смо  књигу „Статистика“, аутора \nБлажић-Драговић гдје су аутори дали тумачење ових показатеља. У овој књизи се за \nвриједност коефицијента детерминације од 0 до 0,25 каже да: „за вриједност \nкоефицијента детерминације од 0 до 25 сматрамо да је степен јакости везе незнатан и \nобично се занемарује.“ \n                                                             \n237 Индекс формиран на основу пондера двадесет трговинских партнера (Аустрија, Чешка, Француска, \nЊемачка, Мађарска, Италија, Ливанија, Холандија, Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, \nБЈР Македонија, Румунија, Руска Федерација, САД, Србија и ЦГ, Швајцарска и Турска). \n238 Ibid. \nГорња анализа је само статистички потврдила оно што смо у начелу већ знали: \nЦББиХ је стабилизовала не само номинални већ и реални девизни курс (захваљујући \nрелативно ниској просјечној инфлацији у земљи) тако да он није могао бити значајна \nдетерминанта трговинског дефицита. \n \n4.1.2.2. Кретање билатералног реалног девизног курса КМ/евро и трговинског \nдефицита БиХ/ЕМУ -17 \n \nБројна истраживања сугеришу да је валутама ЗУТ иманентан раст реалне \nвриједности, односно тренд апресијације реалног девизног курса спрам валута за коју су \nвезане. Ова појава је уочена и у БиХ. Због тога постоји реална шанса да се реални девизни \nкурс КМ/евро значајније промијенио (апресирао) него мултилатерални (ефективни) \nреални девизни курс. Какав је ово имало утицај провјерићемо анализом трговинског \nдефицита БиХ спрам земаља еурозоне. Кретање билатералног реалног девизног курса и \nтрговинског дефицита спрам земаља ЕМУ 17 дато је у табели бр. 97. \nТабела бр. 97.   \nКретање реалног курса КМ/евро и трговинског дефицита БиХ са ЕМУ 17 \n \n \nБилатерални реални девизни \nкурс КМ/евро \nТрговински дефицит \nспрам земаља ЕМУ - 17 \n(у мил. КМ) \n2005. \n1,9160 \n2.964 \n2006. \n1,8456 \n1.733 \n2007. \n1,8565 \n2.450 \n2008. \n1,7845 \n2.986 \n2009. \n1,7982 \n2.121 \n2010. \n1,7894 \n1.471 \nИзвор: Сачињено на основу табеле бр. 2 из рада и табеле бр. 11 из Додатка. \n \nКао што се види, и без израчунавања корелације је јасно да никакве чврсте везе \nније било. Трговински дефицит се значајно кретао на горе и на доље под утицајем других \nфактора (у 2006. увођења ПДВ-а, у 2009. прелијевања свјетске кризе на БиХ) док је \nбилатерални реални курс у овом периоду благо апресирао.  \n4.1.2.3.  Кретање реалног курса КМ/динар и трговинског дефицита БиХ/Србија \n \nАко претходна анализа показује да не постоји значајна корелација између кретања \nреалног девизног курса БиХ и остатака свијета, односно еврозоне, занимљиво је питање да \nли кретање реалног девизног курса спрам спољнотрговинских партнера на сличном нивоу \nразвоја има ефекте на њихов међусобни однос. То смо покушали да провјеримо на \nпримјеру трговинског односа БиХ/Србија. \nПодатке о \nкретању билатералног реалног девизног курса КМ/динар и \nспољнотрговинског рачуна између ове двије земље дали смо у табели бр. 98.  \nТабела бр. 98.   \nКретање билатералног реалног курса КМ/динар и трговинског рачуна \nБиХ/Србија \nГодина \nБилатерални реални девизни \nкурс КМ/динар \nТрговински суфицит/дефицит \nБиХ/Србија \n(у милионима КМ) \n1999. \n23,775 \n140 \n2000. \n9,757 \n - 25  \n2001. \n13,34 \n57 \n2002. \n14,54 \n276 \n2003. \n14,662 \n274 \n2004. \n14,815 \n500 \n2005. \n14,616 \n548 \n2006. \n14,396 \n435 \n2007. \n16,684 \n638 \n2008. \n16,49 \n784 \n2009. \n14,9452 \n542 \n2010. \n15,078 \n535 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 4-2010, табеле бр. 2. и 37, Сарајево, 2011,  и  табеле \nбр. 12 из Додатка. \n \nИ овде је тешко уочити било какву чвршћу везу у кретањима девизног курса и \nтрговинског дефицита. Шта више, примјеном регресионе анализе долазимо до \nкоефицијента просте линеарне корелације од 0,175 и коефицијент детерминације од 0,03, \nшто су вриједности које се могу занемарити. То нас наводи на закључак да је кретање \nреалног девизног курса било крајње маргиналан фактор у детерминисању трговинске \nразмјене између ове двије земље. \nДа сумирамо. Наше анализе утицаја девизног курса на трговински дефицит БиХ \nпоказује да девизни курс није био значајна детерминанта тог дефицита без обзира који \nреални девизни курс и робну размјену посматрали. \n \n \n4.1.3. Други фактори који потпуније објашњавају кретање трговинског \nдефицита БиХ \n \nПретходне анализе нам показују да девизни курс није фактор који је у прошлости  \nдетерминисао кретање трговинског дефицита, а одсуство чак и иоле значајније корелације \nу претходна три теста (за свијет, ЕМУ и земљу на сличном нивоу развоја) нам сугерише да \nје мало вјероватно да је девизни курс употребљив инструмент за исправљање \nспољнотрговинске неравнотеже.  \nКада се ради о факторима који су детерминисали кретање трговинског дефицита, \nјош раније смо поменули неколико потенцијално значајних чинилаца као што су кретање \nБДП-а, прилив капитала кроз банкарски сектор, буџетски дефицит итд, а чији утицај ћемо \nсада испитати. \nПотенцијални утицај БДП-а на трговински дефицит смо објашњавали недостатком \nсировина, али и неадекватном привредном структуром. Због ње, односно недостатка \nреформи које би БиХ учиниле конкурентнијом земљом,  раст БДП-а био је праћен растом \nтрговинског дефицита.  \nКретање БДП-а и трговинског дефицита је приказано у табели бр. 99. \nТабела бр. 99.   \nКретање НБДП-а и трговинског дефицита БиХ (у мил. КМ) \nГодина \nНБДП \nТрговински дефицит \n1998. \n7.437 \n4.077 \n1999. \n8.604 \n4.672 \n2000. \n10.713 \n4.318 \n2001. \n11.599 \n5.076 \n2002. \n12.829 \n5.958 \n2003. \n14.689 \n5.996 \n2004. \n15.946 \n6.487 \n2005. \n17.157 \n7.395 \n2006. \n19.272 \n6.224 \n2007. \n21.778 \n7.962 \n2008. \n24.717 \n9.581 \n2009. \n24.004 \n6.818 \n2010. \n24.486 \n6.521 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 1-2003, табеле бр. 2 и 34, Сарајево, 2003. и Билтена  \n1-2011, табела бр. 2 и 34, Сарајево, 2011.  \nПосматрањем кретања ове двије величине лако је уочити висок степен упоредног \nкретања, а што потврђују и добијени коефицијенти (коефицијент просте линеарне \nкорелације rxy = 0,840 и детерминације од r² = 0,7056).  \nС обзиром да добијени коефицијенти сугеришу постојање снажне везе између \nНБДП-а и трговинког дефицита, извукли смо и једначину једноструке регресије у којој \nкретање трговинског дефицита представља зависну варијаблу (Y), а кретање НБДП-а \nнезависну варијаблу (X). \nY = 2.754 + 0,212X \nПрије него пређемо на тумачење добијених параметара регресионе једначине, \nизвели смо параметарски тест за регресиони коефицијент βı (нагиб регресионе једначине) \nуз ниво значајности од 5%, криву студентовог t-распореда и број степени слободе од n – 2. \nНулта и алтеранативна хипотезе су: \nH0: βı = 0  \nH1: βı1 > 0  \nРеализована вриједност статистике t-теста износи 5,144 што је више од критичне \nвриједности t за вриједност df = 11 која износи 1,782. \nЗбог тога одбацујемо нулту хипотезу уз ниво значајности 0,05 и закључујемо да је, \nна основу података у узорку, параметар βı позитиван, односно да годишњи износ \nтрговинског дефицита у просијеку расте са растом НБДП-а. \nС обзиром да смо потвдили ваљаност регресионе једначине можемо прећи и на \nњено тумачење. Тако се из регресионе једначине види се да константа износи 2.575 \nмилиона КМ (трговински дефицит при НБДП=0), и овај резултат може се  занемарити \nбудући да је логички немогуће да НБДП буде једнак нули. Ипак, за нас је интересантнији \nрегресиони коефицијент који сугерише да раст НБДП-а за 1 милион КМ води расту \nтрговинског дефицита за 0,212 милиона КМ. \nИз горње анализе извлачимо закључак како је БДП снажна детерминанта \nтрговинског дефицита. \nОсим новостворене вриједности потенцијално снажан утицај на трговински \nдефицит има и прилив капитала из иностранства кроз банкарски сектор који је кориштен \nза финансирање кредитне експанзије.  \nУтицај овог капитала на трговински дефицит испитујемо преко података датих у \nтабела бр. 100. \nТабела бр. 100.   \nБанкарски кредити приватном сектору и трговински дефицит БиХ \nГодина \nБанкарски кредити приватном \nсектору239 \n(у милионима КM) \nТрговински дефицит \n(у милионима КM) \n1998. \n1.566,3 \n4.077 \n1999. \n1.717,7 \n4.672 \n2000. \n1.269,7 \n4.318 \n2001. \n1.844,7 \n5.076 \n2002. \n2.926,2 \n5.958 \n2003. \n3.866,1 \n5.996 \n2004. \n5.165,9 \n6.487 \n2005. \n6.765,3 \n7.395 \n2006. \n8.518,9 \n6.224 \n2007. \n11.094,6 \n7.962 \n2008. \n13.580,3 \n9.581 \n2009. \n13.049,2 \n6.818 \n2010. \n13.277,5 \n6.521 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 2-2011, табеле бр. 18, 19 и 34, Сарајево, 2011. \n \nИ овдје је уочљиво блиско истосмјерно кретање, што потврђују добијени \nкоефицијенти (коефицијент просте линеарне корелације од 0,812 и детерминације од \n0,659), а што значи да је и кредитна експанзија била значајна детерминанта кретања \nтрговинског дефицита.  \nЈедначина линеарне регресије у којој је кредитна експанзија независна варијабла \n(X), док је трговински дефицит зависна варијабла (Y) гласи: \nY = 4.563,177 + 0,257 X \nПонављајући параметарски тест уз исте претпоставке (ниво значајности од 5%, \nкрива студентовог t-распореда и број степени слободе од n – 2), долазимо до реализоване \nвриједност статистике t-теста од 4,617 што је више од критичне вриједности t за \nвриједност df = 11 која износи 1,782. \n Због тога одбацујемо нулту хипотезу (βı = 0) и уз ниво значајности од 0,05 а на \nоснову података у узорку, закључујемо како је параметар βı позитиван, односно како \nпораст кредита приватном сектору доводи до раста трговинског дефицита. \n                                                             \n239 У ову ставку улазе: кредити домаћинствима, приватним нефинансијским предузећима и небанкарским \nфинансијским институцијама. \nТиме можемо прећи на тумачење добијене регресионе једначине. \nЗанимљиво је да она сугерише да би трговински дефицит износио 4.563 милиона \nКМ и када у земљи уопште не би постојала могућност задуживања код банака, те да раст \nкредита за 1 милиона КМ повећава трговински дефицит за 0,257 милиона КМ. \nТрећи фактор, који би могао утицати на трговински дефицит, је јавна потрошња. О \nовоме се може размишљати на два начина. Први је теорија о два дефицита гдје буџетски \nдефицит изазива трговински, тиме што повећава агрегатну тражњу изнад нивоа \nпроизводње у земљи (прегријавање потрошње),  што је могуће само ако држава за \nпокривање јавних расхода користи изворе који не смањују тражњу приватног сектора у \nземљи. Други приступ се заснива на кориштењу јавне потрошње као амортизера \nразличитих шокова по агрегатну тражњу у средњорочном периоду, као таквог смо је \nразматрали у претходном дијелу. Како је ЦББХ тек од 2003. почела да саставља и \nпрезентује податке о буџетском суфициту/дефициту у БиХ, били смо приморани да \nзакљачке извучемо из посматрања скраћене серије података датих у табели бр. 101. \nТабела бр. 101.   \nБуџетски суфицит/дефицит и трговински дефицит БиХ \nГодина \n \nКонсолидовани буџетски \nсуфицит/дефицит на нивоу БиХ \n(у милионима КM) \nТрговински дефицит \n(у милионима КM) \n2003. \n102,6 \n5.996 \n2004. \n253,9 \n6.487 \n2005. \n410,8 \n7.395 \n2006. \n550,9 \n6.224 \n2007. \n258,1 \n7.962 \n2008. \n-539,3 \n9.581 \n2009. \n-1.070,0 \n6.818 \n2010. \n-611,9 \n6.521 \nИзвор: Сачињено на основу података ЦББХ из Билтена 2-2011, табела бр. 34 и 40, Сарајево, 2011. \n \nИз претходне табеле је уочљиво да буџетски дефицит није могао бити значајна \nдетерминанта трговинског дефицита, јер је власт у БиХ до 2008 биљежила континуиране \nбуџетске суфиците, док се појава буџетског дефицита подудара са смањењем трговинског \nдефицита. \nАко сумирамо резултате нашег истраживања за БиХ можемо рећи да девизни курс \nније био значајна детерминанта трговинског дефицита, док су то свакако били раст БДП-а \nи кредитна експанзија у земљи. \n \n4.2. Девизни курс као фактор конкурентности привреде Србије \n \nСпецифичност Србије у односу на друге двије посматране земље, на коју смо и до \nсада указивали, је да се и номинални и реални девизни курс доста мијењао у протеклом \nпериоду, због чега су се у стручној, али и широј јавности чешће водиле расправе о значају \nкурса за спољнотрговинску позицију земље, те је проведен већи број релевантних \nистраживања овог утицаја. \nПри томе, заговорници теорије о значајном утицају курса могли су  своје ставове \nпоткрепљивати повремено усклађеним кретањем мултилатералног (ефективног) реалног \nкурса и трговинског дефицита, што се може видјети из табеле бр. 102. \nТабела бр. 102.   \nКретање мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса динара  и \nтрговинског дефицита Србије \nГод. \nМултилатерални  (ефективни) реални \nдевизни курс (2001 = 100) \nИндекс трговинског \nдефицита \n(2001 = 100) \n2001. \n100,0 \n 100,0 \n2002. \n116,8 \n130,2 \n2003. \n119,0 \n144,9 \n2004. \n117,6 \n197,4 \n2005. \n119,5 \n161,4 \n2006. \n136,4 \n187,3 \n2007. \n149,7 \n262,7 \n2008. \n142,3 \n316,2 \n2009. \n139,0 \n193,7 \n2010. \n134,8 \n182,7 \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за  април 2011, табеле бр. 14а и \n21, Београд, 2011. \n \nИз горње табеле се може уочити да је у на самом почетку посматраног перода  тј. у \nпериоду 2001-2002. година, дошло до значајније апресијације реалног девизног курса и до \nупоредног раста трговинског дефицита, баш као и у периоду 2006-2007. година. У \nпосљедњем периоду 2009-2010. година је дошло до депресијације реалног девизног курса \nи до смањења трговинског дефицита. Све су ово кретања која говоре у корист девизног \nкурса као инструмента за поправљања спољнотрговинске позиције земље. \nИпак, период 2003-2005. година не уклапа се у овакво објашњење, будући да је у \nтоку њега мултилатерални (ефективни) курс био доста стабилан, док је трговински \nдефицит имао своју динамику, очито зависну од неких других фактора. Такође, у 2008. \nгодини дошло је до депресијације мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса \nдинара, али и до продубљивања спољнотрговинског дефицита. Међутим, треба \nпримјетити да је ова година нетипична, јер се крајем ње криза пренијела у Србију и \nутицала на девизни курс крајем године, док је за значајнији утицај на укупан обим увоза у \nтоку године већ било прекасно. \nЗбог свага наведеног тешко је само посматрајући кретања у табели бр. 102. доћи до \nконачног и недвосмисленог закључка о вези девизног курса и трговинског дефицита.  \nУ тражењу оваквог закључка различите институције су проводиле истраживања \nбазирана на сложеним економетријским и статистичким моделима и методама. \nПосљедњи овакав рад који се може наћи на сајту Народне банке Србије носи назив \n„Осетљивост српског извоза и увоза на промене девизног курса у дугом року“.  \nСамо истраживање је обављено на мјесечним подацима за период август 2001. - \nавгуст 2008. године, на десезонираним подацима према групи производа по стандардној \nмеђународној трговинској класификацији (СМТК). Поред реалног девизног курса, \nразматран је утицај још неких фактора на домаћи извоз и увоз (свјетска тражња, фонд \nплата и пензија- Ф). \nРезултати овог истраживања о еластичности извоза на кретање мултилатералног \n(ефективног) реалног девизног курса и још неких фактора дати су у табели бр. 103. \nКао што се види из табеле бр. 103, просјечна еластичост извоза на промјену \nреалног девизног курса износи око 0,5. При томе је еластичност тек једне посматране \nгрупе производа врло висока (минералних горива и мазива), док је за већину других група \nпроизвода врло ниска.   \n \nТабел бр. 103.  \nЕластичност извоза Србије на кретање мултилатералног (ефективног) \nреалног курса динара \n \nРеални \nефективни \nизвозни курс \nИндекс свјетске \nтражње \nФ \nКонстанта \n     2 \nR \nУкупно \n0,507 \n(2,193) \n0,658 \n(3,178) \n1,769 \n(3,419) \n5,158 \n(4,842) \n0,397 \nХрана \n0,336 \n0,858 \n2,317 \n3,247 \n0,587 \n(0,988) \n(1,937) \n(7,299) \n(1,764) \nПиће и дуван \n1,401 \n(2,285) \n0,996 \n(1,573) \n3,555 \n(10,295) \n-4,366 \n(-2,876) \n0,650 \nСирове нејсетиве \nматерије \n0,377 \n(5,087) \n0,782 \n(8,153) \n0,847 \n(12,216) \n2,049 \n(8,554) \n0,749 \nМинерална \nгорива и мазива \n4,391 \n(2,412) \n-0,760 \n(-0,631) \n5,777 \n(10,226) \n-8,866 \n(-2,395) \n0,721 \nЖивотињска и \nбиљна уља и \nмасти \n-0,735 \n(-0,582) \n4,874 \n(3,008) \n2,172 \n(5,513) \n-14,000 \n(-2,978) \n0,498 \nХемијски \nпроизводи \n1,151 \n(4,191) \n0,242 \n(1,348) \n1,728 \n(2,256) \n2,146 \n(4,325) \n0,257 \nПрерађени \nпроизводи \n1,039 \n(3,291) \n0,538 \n(1,946) \n2,147 \n(2,686) \n2,408 \n(3,657) \n0,240 \nМашине, апарати \nи транспортни \nуређаји \n-0,365 \n(-0,637) \n1,424 \n(2,248) \n2,783 \n(4,897) \n3,143 \n(1,947) \n0,451 \nРазни готови \nпроизводи \n0,259 \n(0,872) \n0,627 \n(2,187) \n2,169 \n(2,537) \n4,399 \n(3,716) \n0,351 \nПроизводи и \nтрансакције \n0,340 \n(0,668) \n-8,683 \n(-8,736) \n0,976 \n(12,498) \n41,087 \n(11,874) \n0,813 \nИзвор: Тасић, Н., Здравковић, М., „Осетљивост српског извоза и увоза на промене девизног курса у дугом \nроку“, табела бр. 3, НБС (Радни папир), Београд, 2008. \nРезултати о еластичности увоза на кретање мултилатералног (ефективног) реалног \nдевизног курса и других фактора су дати у табели бр. 104. \nТабела бр. 104.   \nЕластичност увоза Србије на кретање мултилатералног (ефективног) реалног \nкурса динара \n \nРеални \nефективни \nизвозни курс \nИндекс свјетске \nтражње \nФ \nКонстанта \n     2 \nR \nУкупно \n1,174 \n(1,014) \n-5,170 \n(-2,491) \n22,313 \n(9,076) \n30,522 \n(2,799) \n0,691 \nХрана \n0,110 \n(1,458) \n0,428 \n(2,580) \n0,782 \n(5,053) \n5,880 \n(6,783) \n0,473 \nПиће и дуван \n-1,742 \n(-2,812) \n2,952 \n(1,819) \n7,258 \n(10,938) \n0,846 \n(0,114) \n0,770 \nСирове нејсетиве \nматерије \n1,567 \n(4,749) \n-0,889 \n(-1,348) \n3,201 \n(7,430) \n5,591 \n(2,334) \n0,628 \nМинерална \nгорива и мазива \n1,132 \n(6,737) \n0,422 \n(1,362) \n2,935 \n(21,645) \n2,868 \n(2,328) \n0,905 \nЖивотињска и \nбиљна уља и \nмасти \n0,350 \n(2,195) \n2,074 \n(6,003) \n0,770 \n(6,579) \n-5,682 \n(-4,496) \n0,624 \nХемијски \nпроизводи \n7,824 \n(3,622) \n-10,671 \n(-2.130) \n14,864 \n(3,513) \n24,875 \n(1,317) \n0,393 \nПрерађени \nпроизводи \n2,703 \n(1,475) \n-9,358 \n(-2,753) \n4,350 \n(1,066) \n41,031 \n(3,426) \n0,322 \nМашине, апарати \nи транспортни \nуређаји \n-1,012 \n(-1,758) \n3,048 \n(4,720) \n7,333 \n(8,026) \n0,724 \n(0,183) \n0,568 \nРазни готови \nпроизводи \n0,800 \n(1,535) \n-1,429 \n(-1,430) \n6,796 \n(5,067) \n12,046 \n(3,041) \n0,376 \nПроизводи и \nтрансакције \n-6,025 \n(-5,358) \n6,780 \n(2,628) \n1,586 \n(7,134) \n-2,972 \n(-0,297) \n0,514 \nИзвор: Тасић, Н., Здравковић, М., „Осетљивост српског извоза и увоза на промене девизног курса у дугом \nроку“, табела бр. 5, НБС (Радни папир), Београд, 2008. \n \n \nЗакључци до којих су дошли аутори овога истраживања на основу добијених \nкоефицијената су да промјена у политици девизног курса мало може помоћи расту извоза, \nдок дугорочна веза увоза и девизног курса уопште није потврђена. Најутицајнији фактор \nна кретање увоза, према овом истраживању је фонд плата и пензија.  \nУ прилог горњој тврдњи (како курс није значајна детерминанта трговинског \nдефицита) иду и закључци до којих смо ми дошли посматрајући  и анализирајући податке \nиз сљедеће табеле (табела бр. 105), а у којој је дато кретање мултилатералног (ефективног) \nреалног девизног курса и извоза. \nТабела бр. 105.   \nКретање извоза привреде Србије и мултилатералног (ефективног) реалног \nдевизног курса динара \nГод. \nИндекс робног извоза Србије  \n(2001 = 100) \nМултилатерални (ефективни) реални \nдевизни курс (2001 = 100) \n2001. \n 100,0 \n100,0 \n2002. \n  115,6 \n116,8 \n2003. \n  128,8 \n119,0 \n2004. \n164,5 \n117,6 \n2005. \n208,0 \n119,5 \n2006. \n269,1 \n136,4 \n2007. \n  339,3 \n149,7 \n2008. \n 391,0 \n142,3 \n2009. \n 314,4 \n139,0 \n2010. \n 389,9 \n134,8 \nНапомена: Вриједност мултилатералног (ефективног) реалног девизног курса динара изнад 100 представља \nапресијацију, док вриједност испод 100 представља депресијацију овог курса. \nИзвор: Сачињено на основу података НБ Србије из Статистичког билтена за април 2011, табеле бр. 15 и \n21, Београд, 2011.  \n \nНаиме, може се видијети да је извоз до 2008. континуирано растао и поред \nпромјењивог кретања мултилатералног (ефективног) реалног курса (чији је основни \nправац ипак била апресијација), док је у 2009. опао и поред депресијације реалног курса. \nОвакво кретање нам говори да смо фокусирајући се на девизни курс као детерминату \nтрговинског дефицита занемарили постојање других фактора чији је утицај на раст и \nизвоза и увоза  био јачи од утицаја кретања реалног девизног курса. \nЗбог тога преносимо резултате још једног рада НБС који се бавио детерминантама \nкоји утичу на размјену Србије са инострантсвом. \n \n4.2.1. Други фактори који потпуније објашњавају кретање дефицита текућег \nрачуна Србије \n \n \n \nКако за Србију, нажалост, нисмо нашли адекватан извор који би се директно бавио \nквантификовањем утицаја ширег круга фактора на трговински дефицит, али је недавно \nНБС објавила анализу детерминанти дефицита текућег рачуна која се базирала на \nмодерној „jackknife“ методи моделског упросјечавања, одлучили смо се да пренесемо \nрезултате и тог рада.   \nОвај рад носи наслов: „Анализа детерминанти текућег рачуна платног биланса \nкоришћењем „jackknife“ методе моделског упросечавања240“ и објављен је половином \n2012. године. \nПериод посматрања за Србију је други квартал 2002. - четврти квартал 2011. \nгодине. \nСписак фактора чији утицај на текући рачун овај рад обухвата је сљедећи: \nрезистентност текућег рачуна, иницијални ниво нето стране активе (НСА), извоз/увоз \nнафте и деривата, кретање РЕЕР-а, отвореност земље, кретање РБДП-а, СДИ, ниво зарада, \nниво финансијског развоја, услови размјене, буџетски суфицит/дефицит. \nЈедначина мултипле регресије за текући рачун Србије дата је у табели бр. 106. \nНа основу у доњој табели наведених резултата аутори овог истраживања закључују \nкако су три најважније детерминанте текућег рачуна Србије: зависност о увозу нафте и \nнафтних деривата, ниво СДИ и апресијација мултилатералног (ефективног) реалног \nдевизног курса241. \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n240 Недељковић, М., Урођевић, Б., Зилџовић, З., „Анализа детерминанти текућег рачуна платног биланса \nкоришћењем „jackknife“ методе моделског упросечавања“, Народна банка Србије, Стручни радови, Београд, \n2012. \n241 Ibid, стр. 17. \nТабела бр. 106. \nРегресиони модел за текући рачун Србије \n \nКоефицијенти \nАпсолутне вриједности \nКонстанта \n-2.535 \n-2.535 \nРезистентност текућег рачуна \n0.327 \n-3.317 \nИницијални ниво НСА \n0.007 \n-0.350 \nИзвоз/увоз нафте и деривата \n0.473 \n-1.945 \nКретање РЕЕР-а \n-0.247 \n- 1.152 \nОтвореност земље \n-0.001 \n0.002 \nКретање РБДП-а \n-0.378 \n-0.161 \nКретање СДИ-а \n-0.295 \n- 1.449 \nНиво зарада у земљи \n0.005 \n-0.140 \nНиво финансијског развоја \n-0.063 \n-0.257 \nБуџетски суфицит/дефицит \n0.124 \n0.180 \nУслови размјене \n- \n- \nR2 \n0,379 \n \nИзвор: Недељковић, М., Урођевић, Б., Зилџовић, З., „Анализа детерминанти текућег рачуна платног \nбиланса коришћењем „jackknife“ методе моделског упросечавања“, Народна банка Србије, Стручни радови, \nБеоград, 2012 стр. 22. \n  \nОвај посљедњи закључак (како је РЕЕР значајна детерминанта дефицита текућег \nрачуна), у одређеној мјери је у контрадикцији са закључцима претходно кориштеног рада \n„Осетљивост српског извоза и увоза на промене девизног курса у дугом року“. \nМеђутим, треба нагласити да је та контрадикторност, ипак, много мања него што се \nна први поглед чини будући да се према овој регресионој једначини кретање \nмултилатералног (ефективног) реалног девизног курса нашло тек на трећем мјесту по \nснази утицаја на текући рачун. Осим тога, у раду  „Анализа детерминанти текућег рачуна \nплатног биланса коришћењем „jackknife“ методе моделског упросечавања“, експлицитно \nсе каже како се оцјена за РЕЕР заснивала на утицају апресијације мултилатералног \n(ефективног) реалног курса динара на текући рачун, што само по себи не значи је НБС у \nстању да изведе контролисану и одрживу депресијацију истог. На крају, и сама  \nрегресиона једначина из табеле бр 106, је ниско репрезентативна будући да релативно \nнизак коефицијент детерминације од 0,397 показује високу дисперзију око линије \nрегресије, због чега резултати овога рада дјелују мање убједљиво. \n \n \n \n4.3. Девизни курс као фактор конкурентности Хрватске \n \nКако је ХНБ стабилизовала курс куне спрам евра (раније њемачке марке) већ дуги \nниз година није ријеткост да се у Хрватској јавности, па чак и у дијеловима власти, нађу \nони који је критикују због овог потеза тврдећи како би било боље да Хрватска користи \nполитику девизног курса како би помогла извоз и уопште привредни раст.  \nОдређену \nаргументацију \nза \nовакав \nстав \nим \nдаје \nпосматрање \nкретања \nмултилатералног (ефективног) реалног курса куне и трговинског дефицита за шта  су \nподаци дати у табели бр. 107. \nТабела бр. 107.   \nКретање мултилатералног (ефективног) реалног курса куне и трговинског \nдефицита Хрватске \nГод. \nМултилатерални (ефективни) \nреални девизни курс куне242  \n(база 2005) \nТрговински дефицит \n(база 2005) \n2001. \n103,85 \n61,2 \n2002. \n102,93 \n79,3 \n2003. \n103,24 \n92,8 \n2004. \n102,21 \n89,5 \n2005. \n99,82 \n100,0 \n2006. \n98,10 \n111,0 \n2007. \n94,63 \n125,5 \n2008. \n92,53 \n                            143,6 \n2009. \n92,36 \n98,3 \n2010. \n95,60 \n79,1 \nНапомена: Вриједност испод 100 означава апресијацију мултилатералног (ефективног) реалног девизног \nкурса, а изнад 100 депресијацију истога. \nИзвор: Сачињено на основу података Хрватске народне банке из Билтена бр. 171, табеле H2 и H11, Загреб, \n2011. \n \nНаиме, из горње табеле се може видјети да је мултилатерални (ефективни) реални \nкурс све до 2008. умјерено апресирао, док је трговински дефицита континуирано растао. \nУз то, у 2010. је овај курс благо депресирао док се трговински дефицит смањио. Све то \nговори у прилог могућности кориштења политике девизног курса за постизање платно-\nбилансних циљева. \nМеђутим, чињеница да ХНБ одржава релативно стабилан девизни курс од 1994. са \nтек повременим и ралативно малим осцилацијама одражава став ове институције како се \n                                                             \n242 Базиран на индексу потрошачких цијена. \nполитиком девизног курса не може пуно постићи, односно, да је цијена коју би требало \nплатити већа од користи. Наравно, овакав став централне банке није производ пуког \nосјећаја, већ низа истраживања у којима је учињен напор да се квантификује утицај \nдевизног курса на платни биланс Хрватске. Посљедње овакво истраживање, које је нама \nдоступно, а налази се на сајту ХНБ-а носи назив: „Доходовна и цјеновна еластичност \nхрватске робне размјене – анализа панел података“, објављено је у децембру 2010.  \nИз наслова се види да је концепт истраживања постављен нешто шире, па се поред \nефикасности монетарне политке и политике девизног курса разматра и фискална политика  \nи читав низ других варијабли. \nИстраживање је обављено на панел подацима за период 2000- 2007, подјељеним на \n30 сектора према НКД, уз кориштење претпоставке да је између Хрватске и иностранства \nуспостављена робна размјена на принципима несавршених супститута, док је у \nстатистичком смислу кориштен модел најмањих квадрата. Да би се тестирала робусност \nдобијених података, истраживање је поновљено и са два временска помака и то t-2 и  t-3, \nте са скраћивањем серије, али резултати нису били значајно другачији.   \nДобијени коефицијенти еластичности извоза налазе се у табели бр. 108. \nТабела бр. 108.   \nЕластичност извоза Хрватске на кретање реалног мултилатералног (ефективног) \nкурса куне \n \nСве земље \nЕУ – 15 \nГлавни трговински \nпартнери \nБДП \n2,4504 \n(0,1027) \n1,6538 \n(0,1458) \n2,0874 \n(0,0946) \nИзвозне цијене \n-0,7002 \n(0,0606) \n-0,8047 \n(0,0669) \n-0,3081 \n(0,0222) \nДевизни курс (ХРК/ЕУР) \n0,3519 \n(0,2993) \n0,9738 \n(0,4027) \n-0,2574 \n(0,3111) \nСДИ \n-0,0097 \n(0,0042) \n \n \nПонуда кредита \n0,0065 \n(0,0114) \n0,0453 \n(0,0050) \n0,0290 \n(0,0126) \nЈ-статистика \n22,3876 \n22,6163 \n21,8355 \nСаргов тест,  \nп – вриједност \n0,1905 \n0,3080 \n0,3495 \nКорелација другог реда, п- \nвриједност \n-0,0604 \n0,6143 \n-0,0992 \n0,3501 \n0,1048 \n0,2609 \nН \n134 \n158 \n154 \nИзвор: Бобић, В., „Доходовна и цјеновна еластичност хрватске робне размјене – анализа панел података“, \nтабела бр. 2, ХНБ, Загреб, 2010. \n \nНа основу у претходној табели презентованих резултата аутори истраживања \nизвукли су сљедеће закључке243: \n У укупном извозу доминирају производи ниског квалитета који немају \nвисоку додатну вриједност; \n Утицај страних улагања на извозне резултате је незнатан; \n Номинални курс куне/евро има статистички сигнификантан утицај на извоз \nхрватских производа у земље ЕУ-15, али не и у друге групе земаља; \n Понуда кредита предузећима има статистички сигнификантан утицај на \nизвоз. \n \nДобијени резултати овог истраживања за еластичност увоза дати су у табели бр. \n109. \nТабела бр. 109.  \nЕластичност увоза Храватске на кретање реалног мултилатералног (ефективног) \nкурса куне \n \nСве земље \nЕУ – 15 \nГлавни трговински \nпартнери \nБДП \n2,0128 \n(0,1150) \n1,2919 \n(0,1552) \n2,0574 \n(0,1695) \nУвозне цијене \n-0,8802 \n(0,0661) \n-0,8432 \n(0,0705) \n-0,5549 \n(0,1391) \nДевизни курс (ХРК/ЕУР) \n-1,0290 \n(0,4034) \n1,0178 \n(0,7103) \n-0,6182 \n(0,4967) \nЦарине \n-0,0394 \n(0,0100) \n- \n- \nЈ-статистика \n16,5245 \n20,9051 \n20,4816 \nСаргов тест, п – вриједност \n0,3199 \n0,1399 \n0,3349 \nКорелација другог реда, П- \nвриједност \n-0,0152 \n0,8750 \n-0,0402 \n0,6288 \n-0,0323 \n0,7220 \nН \n137 \n107 \n170 \nИзвор: Бобић, В., „Доходовна и цјеновна еластичност хрватске робне размјене – анализа панел података“, \nтабела бр. 3, ХНБ, Загреб, 2010. \n \nНа основу резултата из горње табеле аутори су извукли сљедеће закључке244: \n Ниска цјеновна еластичност увоза је посљедица високе увозне зависности \nХрватске; \n На увоз дјелује промјена девизног курса, што у околностима апресијације \nкуне значи да је постојао благи подстицај увоза; \n                                                             \n243 Бобић, В., „Доходовна и цјеновна еластичност хрватске робне размјене – анализа панел података“, \nтабела бр. 2, ХНБ, Загреб, 2010., стр. 14. \n244 Ibid, стр. 15. \n Добијени коефицијенти доходовне еластичности су очекивани; \n Царине имају мален утицај на трговинске токове. \n \nНа крају истраживања аутори експлицитно закључују како су и извоз и увоз \nрелативно слабо осјетљиви на промјене цијена, док су учинци дохотка значајнији, те како \nкурс, иако га многи сматрају једним од основних узрочника трговинског дефицита \nХрватске, заправо није имао тако снажан утицај на робне токове са иностранством245.  \nПретходно истраживање ХНБ-а потврдило је да девизни курс није био основни \nузрок трговинског дефицита Хрватске у протеколом периоду, али није на недвосмислен \nначин показало да политика девизног курса не би била ефикасна у будућности. Заправо, \nзбир извозне и увозне цјеновне еластичности од око 1,5 показује да је Маршал-Лернер-\nРобинсонов улов за Хрватску задовољен. Такође, збир коефицијената еластичности извоза \nи увоза на промјену девизног курса од око 1,4 иде у корист тезе да се девизни курс може \nкористити за исправљање ове неравнотеже. Међутим, при изношењу оваквих закључака \nтреба бити опрезан и сјетити се назнаке коју смо изнијели у уводном дијелу овога дијела \nрада, а која се односу на утицај девалвације девизног курса на инфлацију. Шта више, ако \nсе присјетимо одговора ХНБ-а на Извјештај ММФ-а из 2011. видјећемо да ХНБ сматра да \nби напуштање стабилног девизног курса, заправо, нарушило повјерење у монетарне \nвласти и подгријало инфлаторна очекивања чиме номинална девалвација постаје \nбесмислена. \nУзимајући у обзир све већ изнијето можемо закључити да иако је у посматраном \nдесетогодишњем периоду дошло до апресијације реалног мултилатералног (ефективног) \nдевизног курса куне за око 10%, тешко се тој апресијацији могу приписати \nспољнотрговински проблеми Хрватске. Због тога би евентуално активније кориштење \nполитике девизног курса могло дати само краткорочне платно-билансне резултате док би \nдугорочни ефекти изостали, али би нестабилност курса и раста инфлације довели до \nсмањења повјерења у ХНБ. \n \n \n \n                                                             \n245 Ibid, стр. 16. \n4.3.1. Други фактори који потпуније објашњавају кретање трговинског \nдефицита Хрватске \n \nС обзиром да је претходна анализа показала да кретање реалног девизног курса није \nбило значајна детерминанта хрватског трговинског дефицита, жељели смо уочити и \nобјаснити факторе који су то  били. У ту сврху пренијели смо резултате истраживања \n„Анализа хрватске робне размјене246“ које је уз кориштење сложенијих статистичких \nмодела и метода квантификовала утицај широке групе фактора на робну размјену \nХрватске.   \nПериод посматрања ове анализе се у великој мјери поклапа са претходно \nпомињаним истраживањем „Доходовна и цјеновна еластичност хрватске робне размјене \n– анализа панел података“, односно обухвата период задњи квартал 1994-задњи квартал \n2007. \nАнализа временских серија је изведена регресионим моделима и то линеарним \nваријаблама, за апсолутне промјене, и логаритамским варијаблама за израчунавање \nкоефицијената еластичности. \nАнализа је подјељена на истраживање фактора који су утицали на извоз и оних који \nсу утицали на увоз. \nУ факторе чији утицај на извоз је анализиран спадају: кретање БДП-а ЕУ, девизни \nкурс куна/евро, композитни индекс цијена који обухвата произвођачки индекс у Хрватској \nи потрошачки индексу у ЕУ, прикључење СТО и ступање на снагу Споразума о слободној \nтрговини (ССТ) са земљама ЦЕФТЕ. \nЈедначине мултипле регресије који су изабране јер су показале највише стопе \nкоригованог коефицијента корелације247 (R2)  дате су у табели бр.  110. \n \n \n                                                             \n246 Грдовић Гнип, А., „Анализа хрватске робне разјене“,  Економска истраживања бр. 22 , Универзитет \nЈурија Добриле у Пули, Пула, 2009. \n247Репрезентативност једне регресије оцјењује се коефицијентом детерминације. Висока стопа овог \nкоефицијента значи малу дисперзију око регресије. За бољи аналитички показатељ квалитета регресије \nсматра се кориговани коефицијент детерминације који је једнак или је мањи од коефицијента \nдетерминације, јер његова вриједност додатно зависи о броју степена слободе. \n \nТабела бр. 110. \nРегресиони модел за извоз Републике Хрватске \n \nЛинеарни модел \nЛогаритамски модел \nКонстанта \n-9,01 \n(-0,88) \n-15,91 \n(-1,70) \nБДП ЕУ (у мил. евра) \n0,017 \n(2,29) \n2,82 \n(2,01) \nДевизни курс куна/евро \n-0,89 \n(-1,46) \n-1,65 \n(-3,00) \nНиво цијена \n- \n- \nПрикључење СТО \n-1,15 \n(-2,83) \n-0,14 \n(-2,59) \nСтупање на снагу ССТ \n-1,68 \n(-4,59) \n-0,16 \n(-3,87) \nR2 = \n0,963 \n0,9385 \nИзвор: Грдовић Гнип., Ана, „Анализа хрватске робне разјене“,  Економска истраживања бр. 22 , \nУниверзитет Јурија Добриле у Пули, Пула, 2009, стр. 10. \n \nНа основу претходних резултата аутор овог истраживања извлачи сљедеће \nзакључке о факторима који утичу на извоз248: \n Високе вриједности коригованих коефицијената детерминације (преко 0,93) \nзначе да изабрани фактори објашњавају висок проценат кретања хрватског \nизвоза; \n БДП ЕУ је један од најзначајнијих фактора кретања хрватског извоза; \n Утицај девизног курса куна/евро на извоз је статистички безначајан на \nнивоу поузданости од 95%, а садржи и некоректно корелисан предзнак. Због \nтога овај девизни курс не може бити узрок слабих извозних резултата, а \nпромјена политике девизног курса не би дала значајније резултате; \n Значај независне варијабле Ниво цијена је статистички безначајан; \n Улазак Хрватске у СТО довео је до просјечног смањења извоза за 1,15 \nмилијарди куна, односно за 14% према логаритамском моделу. \n Ступање на снагу ССТ, такође, је негативно утицало на хрватски извоз и то \nпросјечно за 1,68 милијарди куна, односно 16% према логаритамском \nмоделу. \n \n                                                             \n248Грдовић Гнип., А., „Анализа хрватске робне разјене“,  Економска истраживања бр. 22 , Универзитет \nЈурија Добриле у Пули, Пула, 2009., стр. 11. \nУ факторе чији утицај на увоз је анализиран спадају: кретање БДП Хрватске, \nдевизни курс куна/евро, кредити привредним друштвима и становништву, прикључење \nСТО, ступање на снагу Споразума о слободној трговини (ССТ) са земљама ЦЕФТЕ и \nувођење ПДВ-а. \nЈедначине мултипле регресије за увоз Хрватске дате су у табели бр.  111. \nТабела бр. 111. \nРегресиони модел за увоз Републике Хрватске \n \nМодел лин-лин \nМодел лог-лог \nКонстанта \n1489,2 \n(0,16) \n-8,56 \n(-1,44) \nБДП Хрватске (у мил. евра) \n0,58 \n(2,40) \n1,98 \n(3,20) \nДевизни курс куна/евро \n-1279,2 \n(-1,03) \n-0,09 \n(-0,03) \nКредити привредним \nдруштвима и становништву \n- \n-0,18 \n(-1,63) \nПрикључење СТО \n1461,6 \n(2,16) \n0,069 \n(1,54) \nСтупање на снагу ССТ \n1214,8 \n(2,05) \n0,045 \n(0,93) \nУвођење ПДВ-а \n2520,1 \n(2,96) \n0,157 \n(1,77) \nR2 = \n0,9733 \n0,9768 \nИзвор: Грдовић Гнип, А., „Анализа хрватске робне размјене“,  Економска истраживања бр. 22 , Универзитет \nЈурија Добриле у Пули, Пула, 2009., стр. 10. \n \nРезултати из претходне табеле аутора истраживања навели су на сљедеће закључке \nу погледу увоза 249: \n Високе вриједности коригованих коефицијената детерминације (изнад 0,97) \nзначи да изабрани фактори објашњавају висок проценат кретања хрватског \nувоза; \n Домаћа производња не задовољава све критеријуме домаћих купаца, због \nчега пораст БДП-а Хрватске за 1 милион куна води расту увоза за 0,58 \nмилиона куна. \n За разлику од извоза, кретање девизног курса куна/евро има статистички \nсигнификантан утицај на кретање увоза; \n Повећање кредита привредним друштвима и становништву доводи до \nсмањења увоза, али је тај утицајан минималан; \n                                                             \n249Ibid, стр. 15. \n Улазак Хрватске у СТО довео је до раста увоза и то за просјечно 1.461 \nмилион куна или 6,9%; \n Примјена ССТ је довела до раста увоза за просјечно 1.214 милиона куна. \n \nКоначан закључак до којег је дошао аутора овог истраживања је да су \nнезадовољавајући извозни резултати посљедица структурних проблема и „непостојања \nизвозне оријентисаности као друштвеног опредјељења“, док је девизни курс имао \nизразито мален утицај. Увоз је пак под значајнијим утицајем девизног курса, док раст \nБДП-а води расту увоза због непоклапања домаћих потреба са оним што привреда може \nда понуди. Интегративни процеси прикључење (СТО и ЦЕФТИ), такође су допринјели \nпогоршању спољнотрговинске позиције Хрватске250. \n \nКада сумирамо резултате наших истраживања за све три земље можемо закључити \nда ни у једној од њих девизни курс није био значајна детерминанта трговинског дефицита \nу протеклом периоду. То априори не значи да политика девизног курса не може у \nбудућности да се користи за постизање платно-билансних циљева. Међутим, због \nпроблема које кориштење ове политике носи са собом (у облику напуштања стабилности \nдевизног курса и раста инфлације што подрива повјерење у монетарне власти), \nзакључујемо како рјешење ових проблема није сврсисходно тражити у активнијем \nкориштењу ове политике већ у мјерама и реформама у другим секторима који ће помоћи \nизградњи конкурентније привредне структуре. \n \n \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n250 Ibid, стр. 16. \nДИО V - НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ ЗА ДУГОРОЧНУ \nОДРЖИВОСТ СТАБИЛНИХ ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА \n \nУ претходним дијеловима акценат смо ставили на испитивање утицаја политике \nдевизног курса на платни биланс. Међутим, као што смо још у уводном дијелу нагласили, \nова веза није једносмјерана, већ је и политика девизног курса под доминантним утицајем \nстања економских односа земље са иностранством. \nЗбог тога је у овом дијелу акценат стављен на привредне реформе усмјерене \nпорасту конкурентности земље и привлачењу страног капитала, а што је једини начин да \nсе отклоне притисци на изабране оквире монетарних политика251. При томе, с циљем да \nобухватимо што шири дијапазон неопходних реформи, створили смо оквир за анализу у \nкојем ћемо прво размотрити шире околности и реформе проведене у задњих двадесетак \nгодина, а како бисмо описали стање крајем посматраног периода. Затим ћемо размотрити \nреформе које су започете али нису завршене, те на крају реформе које тек требају да буду \nпроведене. \nОву посљедњу групу реформи подјелили смо на оне које су усмјерене на \nотклањање постојећих ограничења за бржи привредни развој и пораст конкурентности \nземаља (пасивне мјере), те подстицајне мјере за бржи привредни развој (активне мјере). \nАктивне мјере смо, пак, подјелили на неновчане и новчане.  \nУ наставку ћемо примјенити изнијети оквир анализе на примјерима БиХ, Србије и \nХрватске. \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n251Тоmaš, R., „Limited Possibilities of Adopting the Economy of Bosnia and Herzegovina to the External Pressures \nof \nthe \nEconomic \nCrisis“, \nActa \neconomica, \nBanja \nLuka, \n2012, \nстр. \n28. \n(преузето \nса: \nhttp://www.actaeconomica.efbl.org/broj17/e-ActaEconomica-broj17-RTomas.pdf, датум приступа: 27.6.2012. \nгодине). \n \n5.1. БиХ \n5.1.1. Досадашњи резултати на подручју реструктуирања реалног сектора \nпривреде посматраних земаља, ефекти приватизације и либерализације \nекономије \n \nУ претходном поглављу  показали смо да ће опстанак валутног одбора доминантно \nзависити од способности БиХ привреде да генерише довољне количине девизних прилива, \nали и да постојећа привредна структура није дорасла том задатку. У овом поглављу ћемо \nукратко изложити како је настала постојећа привредна структура, а онда и које мјере би, \nпо нашем мишљењу, требало предузети како би дошло до позитивних промјена. \nПроцес реструктуирања у БиХ се значајно разликовао (или разликује, будући да ни \nизблиза није готов) од сличних процеса у другим ЗУТ по томе што је у организованом  и \nзначајном облику почео касније него у већини других земаља. Разлог за ово је дуготрајан \nграђански рат због којег су реформе започете још у СФРЈ убрзо заустављене. Тако  \nреструктуисање привреде БиХ треба размотрити кроз три испреплетена и зависна процеса: \n1. \n Присилно ратно реструктуисање праћено великим смањењем привредне \nактивности. \n2. \n Процес приватизације. \n3. \n Процес либерализације.  \n \nИпак, сваки од њих ћемо покушати да укратко изложимо како бисмо бацили више \nсвјетла на околности под којима је настала постојећа привредна структура. \n \n5.1.1.1. Утицај ратних дешавања у периоду 1992 – 1995. на реструктуисање и \nсмањење привреде \n \nСтруктура привреде БиХ  значајно је промијењена у току рата и непосредно након \nњега као посљедица излажења у сусрет потребама вођења рата на све три стране у БиХ, \nали и ратних разарања која су различито погодила различите секторе привреде. Тако је \nприје избијања ратних сукоба у БиХ почетком 1990-их БДП износио скоро 17 милијарди \nњемачких марака (10,7 милијарди америчких долара), са доминантним доприносом \nиндустрије и рударства његовом стварању (табела бр. 112). \nТабела бр. 112.   \nСтруктура бруто-домаћег производа БиХ 1990. године \nДјелатност \n \nДодата вриједност \nу хиљадама ДМ252 \nУчешће \nу % \nПољопривреда \nи \nрибарство \n1.599.700 \n9,46 \nШумарство \n298.495 \n1,77 \nИндустрија и рударство \n7.342.160 \n43,43 \nГрађевинарство \n1.378.903 \n8,16 \nСаобраћај и везе \n1.427.410 \n8,44 \nТрговина на велико и \nмало \n2.901.230 \n17,16 \n \nПроизводно занатство \n560.870 \n3,32 \nТуризам и угоститељство \n562.617 \n3,33 \nКомуналне дјелатности \n256.647 \n1,52 \nВодопривреда \n32.233 \n0,19 \nОстале производне \nдјелатности \n              543.803 \n                       3,22 \nУ К У П Н О \n          16.904.075 \n                     100,00 \nИзвор: Економски институт Сарајево, „Развој извозних потенцијала и конкурентности металног сектора у \nБиХ“, Сарајево, 2006, стр.8.  \n \nДеценију касније, а пет година након завршетка рата, тј. у посљедњој години пред \nпочетак масовне приватизације, износ БДП-а и структура су се сасвим промијенили што \nможемо видјети из табеле бр. 113.  \n \n \n \n \n                                                             \n252 Напомена: додата вриједност прерачуната у тадашње њемачке марке из динара бивше Југославије по \nкурсу 7 динара за једну њемачку марку. \nТабела. 113.  \nСтруктура бруто-домаћег производа БиХ 2000.253 године \nДјелатност \n \nДодата вриједност \nу хиљадама КM \nУчешће \nу %  \n(тржишне цијене) \nУчешће \nу % \n(базичне цијене) \nПољопривреда, лов и \nшумарство \n1.092.275 \n9,30 \n11,00 \nРибарство \n3.133 \nПрерађивачка \nиндустрија \n1.203.712 \n17,04 \n20,00 \nВађење руда и камена \n212.365 \nПроизводња и \nснабјевање \nелектричном енергијим, \nплином и водом \n593.432 \nГрађевинарство \n690.808 \n5,86 \n6,90 \nСаобраћај, \nскладиштење и \nкомуникације \n843.837 \n7,16 \n8,43 \nТрговина на велико и \nмало; поправка \nмоторних возила, \nмотоцикала и предмета \nза личну употребу и \nдомаћинство \n992.399 \n8,42 \n9,90 \nУгоститељство \n310.319 \n2,63 \n3,10 \nОстале јавне, \nкомуналне и личне \nуслужне дјелатности \n201.662 \n1,71 \n2,00 \nФинансијско \nпосредовање \n313.558 \n2,66 \n3,13 \nПословање \nнекретнинама, \nизнајмљивање и посл. \nДјелатности \n1.386.008 \n11,76 \n13,85 \nОбразовање \n517.030 \n4,39 \n5,17 \nЗдравство \n468.815 \n3,98 \n4,70 \nДржавна управа и \nодбрана \n1.174.920 \n9,97 \n11,74 \nУкупно све дјелатности \n10.004.274 \n84,85 \n100,00 \nFISIM254 \n-167.084 \n-1,42 \n- \nПорези на производе и \nуслуге и увоз минус \nсубвенције \n1.952.787 \n16,56 \n- \nУкупно \n11.789.977 \n100 \n- \nИзвор: Сачињено (колоне 1 и 2) и властита калкулација (колона 3)  на основу података Агенције за \nСтатистику БиХ из тематског билтена: Бруто домаћи производ према производном и доходовном приступу \n2000-2009, табела 2.1, Сарајево, 2010.  \n \n                                                             \n253 Нажалост  нисмо у могућности да представимо податке о структури БДП-а БиХ из 1996. године будући \nда не постоје поуздани подаци који би обуватили цијелу земљу.  \n254 Индиректно мјерене банкарске услуге. \nПрво што упада у очи је да је вриједност БДП-а 2000. године износила свега 69,7% \nвриједности из 1990. године.  \nКада се ради о промјени структуре, треба примијетити четири тренда: \n1. Деиндусријализацију (пад учешћа производних дјелатности са 43,4% на 20% \nБДП-а). \n2. Пад значаја трговине и занатства (са 20,5% на 9,9%). \n3. Раст значаја пољопривреде у релативном смислу. \n4. Велики значај нових, превасходно услужних, а у претходном систему скоро па \nзабрањених дјелатности (пословања са некретнинама, финансијског посредовања) \nза попуњавање рупа које је оставио пад БДП-а. \n \nКао што се види, ови процеси су одражавали реструктуирање привреде које, иако \nнеопходно, нажалост није завршило изградњом довољно конкурентне привредне \nструктуре због чега ће се мјере за њено побољшање наћи у наставку рада. \n \n5.1.1.2. Процес приватизације \n \nРатна дешавања у БиХ су поред директних имала и индиректне ефекте на \nреструктуисање привреде. Тако је приватизација почела знатно касније него у већини \nдругих ЗУТ, а како је БиХ након грађанског рата конституисана као сложена држава и \nнадлежности за провођење реформи су подијељене по територијалном принципу у складу \nса новом уставном структуром. Тако су ентитетски закони којима се предвиђа и регулише \nпроцес приватизације у БиХ донесени 1997. година, а њихове измјене по којима је \nизвршена каква-таква приватизација 1998. године. По овим законима носиоци \nприватизације у БиХ биле су Агенција за приватизацију Републике Српске и Агенција за \nприватизацију ФБиХ.  \nОбје ентитетске агенције за приватизацију одабрале су исте методе приватизације \n(масовну приватизацију255, комерцијалне методе256 и посебне програме), при чему су мала \n                                                             \n255 Базирала се на подијели „приватизационог новца“, названог ваучери у Републици Српској, односно \nсертификати у ФБиХ, широком слоју грађана. \nпредузећа приватизована комерцијалним методама, већински пакет акција средње великих \nи великих предузећа приватизовани су коришћењем „приватизационог новца“, док су \nпредузећа обиљежена као „стратешка“ приватизована по посебним програмима.  \nРезултати приватизације у бројкама изгледају овако. У ФБиХ је у регистар \nАгенције за приватизацију ушло 1.450257 предузећа. Њихова процјењена књиговодствена \nвриједност (државног удјела)  износила је 17,3 милијарде КМ. До краја 2011. године \nприватизовано је њих 1.079 (74,4%), док су остварени приходи од приватизације у готовом \nновцу изосили свега 542 милиона КМ (3,1%). У Републици Српској идентификовано је \n1.090258 предузећа за приватизацију, књиговодствене вриједност  8.277.248.370 КМ. До \nкраја 2011 године приватизовано је њих 711 (65%), док је Република Српска од њихове \nпродаје зарадила у готовом новцу око 1,5 милијарду КМ (или 18,1%).  \nВећина преосталих неприватизованих предузећа спада у групу „стартешких“ које је \nТранспаранси интернационалa БиХ подијелио у три категорије259: профитабилне \nмонополистичке \nкомуналне \nуслуге \n(као \nшто \nсу \nпредузећа \nиз \nобласти \nтелекомуникација260), капиталне изворе прихода (попут пивара и хотела) и бивше гиганте \nкоји су изгубили тржиште, али који и даље имају значајну радну снагу чијег се социјалног \nнемира власт боји. \nРезултати приватизације  могу се разматрати и кроз поређење оцјена ЕБРД-а о \nприватизацији у БиХ изнесених у добро познатом Транзиционом извјештају, али у два \nвременска тренутка  2000.261 и 2010. године (табела бр.114). Први, битан, податак из ових \nизвјештаја је учешће приватног бизниса у стварању БДП-а БиХ. Тај проценат је порастао \nса 35 % на 60%, што говори да је каква-таква приватизација ипак извршена. Додуше, овај \nпроценат (од 60%) још увијек сврстава БиХ на европско дно (једино је Бјелорусија јасно \n                                                                                                                                                                                                    \n256 У комерцијалне методе спадају: тендер са фиксним условима, тендер са варијабилним условима, \nлицитација, специјална лицитација, директна продаја, директна продаја на берзи, прихватање понуде за \nпреузимање, непосредан одабир купаца, продаја државног капитала запосленима. \n257 Агенција за приватизацију ФБиХ, „Извјештај о реализацији плана приватизације и програам рада \nАгенције за приватизацију Федерације БиХ за 2011. годину“, Сарајево, 2012. извор: www. \napf.com.ba, датум увида 30.2.2012. \n258 Инвестиционо развојна банка Републике Српске, преузето са: http://www.irbrs.org/ azuro3/a3/?id=27 , \n(датум увида: 30.2.2012). \n259 Транспаранси интернационалa БиХ „Корупција у економији БиХ“, Сарајево, 2007, стр. 12.   \n260 Додуше, Телеком Републике Српске је након тога приватизован, док је хрватски Телеком још раније \nприватизован. \n261 Година када је, како смо већ објаснили, практично почела масовна приватизација. \nиза, док су Србија и Украјина добиле једнако лоше оцјене). Други битан податак је оцјена \nприватизованости по сегментима. \nТабела бр. 114.  \nОцјена262 приватизованости привреденог система БиХ по сегментима 2000. и 2010. \nгодине \n \n2000. \n2010. \nПриватизација малих предузећа \n \n2 \n \n3 \nПриватизација великих предузећа \n \n2+ \n \n3 \nРеструктуисање државе и предузећа \n \n2 ─ \n \n2 \nНапомена: Скала коју користи ЕБРД је од 1 до 4+ при чему 1 представља одсуство промјене или малу \nпромјену у односу на ригидну планску привреду, док 4+ представља постојање индустријализоване \nтржишне економије.263 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена ЕБРД-а из Транзиционог извјештаја 2000, табела 2.1,  преузето са: \nhttp://www.ebrd.com/downloads/research/transition/TR00.pdf \n(датум \nувида \n17.6.2011) \nи \nТранзиционог \nизвјештаја 2010, табела 1.1, преузето са: http://www.ebrd.com/ downloads/research/transition/tr10.pdf (датум \nувида 17.6.2011).  \n \nКао што се види, напредак приватизације по сегментима је доста уједначен али и \nдаље неубједљив.  \n \n5.1.1.3. Процес либерализације \n \nЛиберализација је други процес који сам не представља директно реструктуисање, \nали би требао да створи услове за исто. И овдје је БиХ направила извјесне помаке у \nпротеклом периоду иако се и даље налази међу ЗУТ са најмање напретка. Ми се на овом \nмјесту нећемо упуштати у представљање и анализу конкретних мјера које је предузела \nБиХ на путу либерализације, већ ћемо пренијети оцјене о овим мјерама које су сачиниле \nнеке познате међународне организације. Због чињенице да се код њих најдиректније ради \n                                                             \n262 Критеријуме на основу којих је ЕБРД извео овакве оцјене за сваку област се могу наћи у Транзиционом \nизвјештају за  2010. годину, на стр. 156 (Methodological Notes). \n263 ЕБРД, Транзициони извјештај за 2010, стр. 4, преузето са: http://www.ebrd.com/downloads/ \nresearch/transition/tr10.pdf (датум увида 17.6.2011). \n \n \nо оцјени економских величина опредијелили смо се за извјештаје ЕБРД-а (који смо већ \nкористили), Херитиџ фондације и Фрејзер института, мада постоји још велики број \nпознатијих организација и њихових извјештаја који би нам нешто индиректније могли \nпружити жељене информације као што су извјештаји Свјетске банке (Услови \nпословања264) и Економског форума у Давосу (Индекс Глобалне конкурентности265), \nИндекс транзиције266 Бертелсман фондације. \nОцјене ЕБРД-а о нивоу либеризованости БиХ по неколико битних економских \nкатегорија дате су у табели бр. 115. \nТабела бр. 115.   \nОцјене  ЕБРД-а о нивоу либерализованости у БиХ \nЛиберализација цијена \n4 \nЛиберализација спољне трговине \n4 \nПолитика конкуренције \n2 \nНапомена: Скала коју користи ЕБРД је од 1 до 4+ при чему 1 представља одсуство промјене или малу \nпромјену у односу на ригидну планску привреду, док 4+ представља постојање индустријализоване \nтржишне економије.267 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена ЕБРД-а из Транзиционог извјештаја 2010, табела 1.1, (преузето са: \nhttp://www.ebrd.com/downloads/research/transition/tr10.pdf, датум увида 17.6.2011). \n \n \nУзимајући у обзир да је максимална оцјена ЕБРД-а 4, можемо закључити да је на \nпољу либерализованости цијена БиХ достигла висок ниво слобода, те да се треба \nпосветити олакшавању уласка нових предузећа на тржиште, о чему ће бити више ријечи у \nнаставку.   \nЗанимљиво је провјерити и како су процеси приватизације и либерализације \nутицали на структуру привреде БиХ.  То је учињено кроз табелу бр. 116. \n \n                                                             \n264 Doing busines 2011, IFC, Washington DC, 2011. \n265 The Global Competitivness Report 2010-2011, WEF, Davos, 2011. \n266 Bertelsmann Transformation Index 2011:  Political Management in International Comparison, Bertelsmann \nStiftung, Gutersloh, 2011. преузето са: http://www.bertelsmann-stiftung.de/cps/rde/xchg/SID-FE31D6BC-\nC433D10E/bst_engl/hs.xsl/publikationen_111896.htm, датум увида: 17.6.2011. \n267 ЕБРД, Транзициони извјештај за 2010, стр. 4, преузето са: \nhttp://www.ebrd.com/downloads/research/transition/tr10.pdf (датум увида 17.6.2011). \n \n \nТабела бр. 116.  \nПромјена структура БДП-а БиХ у периоду  2001-2010. године (текуће цијене) \nДјелатност \n2001 \n2010 \nПромјена \nИзнос у 000 \nКМ \nУчешче у \nБДП-у \nИзнос у 000 \nКМ \nУчешче у \nБДП-у \nПољопривреда, \nлов и шумарство \n1.151.538 \n9,13 \n1.734.973 \n7,09 \n-2,04 \nРибарство \n2.262 \n6.720 \nПрерађивачка \nиндустрија \n1.270.523 \n16,78 \n2.748.779 \n17,66 \n0,88 \nВађење руда и \nкамена \n214.902 \n493.750 \nПроизводња и \nснабјевање \nелектричном \nенергијим, \nплином и водом \n635.850 \n1.098.299 \nГрађевинарство \n660.876 \n5,23 \n1.076.319 \n4,38 \n-0,85 \nСаобраћај, \nскладиштење и \nкомуникације \n953.203 \n7,54 \n1.694.003 \n6,89 \n-0,65 \nТрговина на \nвелико и мало; \nпоправка \nмоторних возила, \nмотоцикала и \nпредмета за \nличну употребу и \nдомаћинство \n1.198.270 \n9,48 \n3.257.269 \n13,25 \n3,77 \nУгоститељство \n327.543 \n2,59 \n520.797 \n2,12 \n-0,47 \nФинансијско \nпосредовање \n317.540 \n2,51 \n935.156 \n3,80 \n1,29 \nПословање \nнекретнинама, \nизнајмљивање и \nпосл. \nДјелатности \n1.443.413 \n11,42 \n2.228.307 \n9,06 \n-2,36 \nОбразовање \n520.819 \n4,12 \n1.181.404 \n4,81 \n0,69 \nЗдравство \n483.956 \n3,83 \n1.140.042 \n4,64 \n0,81 \nЈавна управа и \nодбрана  \n1.295.856 \n10,25 \n2.274.239 \n9,25 \n-1,00 \nОстале јавне, \nкомуналне, \nдруштвене и \nличне услужне \nдјелатности \n214.598 \n1,7 \n520.076 \n2,12 \n0,42 \nFISIM \n-182.316 \n-1,44 \n-674.924 \n-2,75 \n- \nПорези на \nпроизводе минус \nсубвенције на \nпроизводе \n2.132.367 \n16,87 \n4.348.697 \n17,69 \n- \nУкупно \n11.789.977 \n100 \n24.583.905 \n100 \n- \nИзвор: Сачињено на основу података АСБХ, публикације: БДП према производном и доходовном прступу \n2000-2009, табеле 2.1 и 2.2, преузето са: http://www.bhas.ba/tematskibilteni/ gdp_2005-2009_001_01-bh.pdf, \n(датум увида: 29.7.2012). и публикације: БДП према производном и доходовном приступу 2005-2010, БДП \nпрема  расходовном принципу 2005-2010 (експериментална процјена): БДП БиХ за 2010, табела бр.  1.1 и \n1.2, преузето са: http:// www.bhas.ba/tematskibilteni/gdp_2005-2010_001_01-bh.pdf (датум увида: 29.7.2012). \n \nИз претходне табеле можемо да видимо како су промјене структуре привреде БиХ \nу овој деценији биле неупоредиво мање драматичне него у ратном и непосредном \nпослијератном периоду. Најзначајнија промјена је раст значаја трговине и финансијског \nпосредовања, и пад значаја пољопривреде и јавне управе. Пад значаја трговине \nнекретнинама се може објаснити отклањањем ратних посљедица на миграције \nстановништва унутар БиХ.  \nИпак, оно што је најзанимљивије је благи раст значаја прерађивачке индустрије, \nрударства и снабјевања струјом и гасом.  \nОви процеси се могу објаснити једино тиме што је индустрија БиХ већ била у \nвеликој мјери уништена као посљедица ратних разарања, због чега у БиХ процеси \nприватизације и либерализације нису довели до процеса деиндустријализације који је \nпримијећен у многим другим земљама у транзицији. Штавише, у једном од радних папира \nСвјетске банке се истиче како је БиХ позитиван примјер земље која је у преткризном \nпериоду (2003 – 2007.) брзо повећала свој удио у свјетској трговини, највише захваљујући \nвисоко стручној радној снази и природним богатствима који су у великом мјери опстали \nупркос рату иако је највећи број фирми које су биле носиоци индустријске производње \nуништен током рата и због одлагања приватизације268. \n  \n5.1.1.3.1. Индекс економских слобода Херитиџ фондације \n \nОвдје преносимо оцјене из извјештаја за 2011. годину који садржи оцјене за 179 \nземље међу којима и за БиХ, Србију и Хрватску. Како у оргиналном извјештају нису \nпосебно рангиране ЗУТ, а у жељи да провјеримо гдје се налазе наше посматране земље не \nсамо у свијету и Европи, већ прије свега у односу на друге земље у транзицији, саставили \nсмо табелу бр. 13. (у Додатку) из које се види, да је према оцјени стручњака Херитиџ \nфондације Босна и Херцеговина по нивоу економских слобода сврстана у „Углавном \n                                                             \n268 Kaminski, B., Ng, F., „Bosnia and Herzegovinas Surprising Export Performance: Back to the Past in a New Veil \nbut Will it Last?“, The Worl bank, WPS 5187, Washington D.C, 2010, стр. 8. (преузето са: https://openknowledge. \nworldbank.org/handle/10986/3724, датум приступа: 25. 6. 2012. године). \nнеслободне земље“, чиме се нашла у истој групи са Русијом, Украјином, Бјелорусијом и \nМолдавијом тј.  заузела је тек 14 мјесто међу 18 европских ЗУТ. Ако погледамо детаљније \nвидјећемо да је Херитиџ фондација оцјенила катастрофалним огромну јавну потрошњу, \nниску заштиту власничких права и високу корупцију у БиХ. Међутим, ако погледамо \nкритеријуме који нас највише занимају, због тога што се односе на стање слобода у \nреалном сектору, оцјене су донекле боље мада и даље нису добре. Тако је по слободи \nпословања сврстана у „Умјерено слободне земље“, по слободи инвестирања у „Углавном \nслободне“, а по слободи трговања са иностранством у „Слободне земље“. \n \n5.1.1.3.2. Ниво економских слобода у БиХ у свјетлу процјена Фрejзер института \n \nУ извјештају за 2010.269 извршено је рангирање 141 земље на основу пет \nкритеријума чије вриједности за БиХ су дате у табели бр. 117. \nТабела бр. 117.   \nОцјена270 БиХ у пет области према Фрејзер институту \n \nВеличина јавног сектора \n5,56 \nПравни систем и заштита права власништва \n3,51 \nМонетарни систем \n7,98 \nСлобода међународне трговине   \n6,17 \nРегулатива кредита, радне снаге и бизниса \n6,93 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације  Економске слободе у свијету 2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 19.6.2011),  \nстр. 38. \n \nЗахваљујући овим оцјенама БиХ је заузела тек 111 мјесто међу посматраним \nземљама.   Да бисмо пластичније показали колики је ово неуспјех, саставили смо и табелу \nбр. 118, у којој су рангиране ЗУТ према оцјенама Фрејзерових стручњака.  \n \n \n \n \n                                                             \n269 Овај извјештај за 2010. године, нажалост, и даље као најсвјежије податке садржи оцјене за 2008. годину. \n270 Фрејзер институт користи скалу од 0 до 10 при чему већа вриједност представља виши ниво слобода. \nКритеријуми по основу којих се врши оцјењивање је могуће наћи на Фрејзер институт, Економске слободе у \nсвијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf , (датум  приступа: 19.6.2011), стр. 4. \n \nТабела бр. 118.   \nРангирање ЗУТ према нивоу економске слобода \nЗемља \nРанг у свијету (оцјена) \nРанг међу ЗУТ \nЕстонија \n12 (7,73) \n1 \nСловачка \n16 (7,60) \n2 \nМађарска \n28 (7,44) \n3 \nЛитванија \n33 (7,34) \n4 \nБугарска \n36 (7,31) \n5 \nЧешка  \n \n46 (7,19) \n6 \nАлбанија \n48 (7,18) \n7 \nЛетонија  \n55 (7,08) \n8 \nСловенија \n61 (6,94) \n9 \nЦрна Гора \n66 (6,90) \n10 \nПољска \n66 (6,90) \n11 \nМакедонија \n72 (6,83) \n12 \nРусија \n84 (6,62) \n13 \nРумунија \n85 (6,58) \n14 \nХрватска \n87 (6,51) \n15 \nМолдавија \n87 (6,51) \n16 \nСрбија \n97 (6,31) \n17 \nБиХ \n111 (6,03) \n18 \nУкрајина \n \n127 (5,53) \n19 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 20.6.2011). \n \nПретходне оцјене само још једном потврђују да се БиХ налази на зачељу европских \nземаља када се ради о нивоу економских слобода. Из тога закључујемо да ни процес \nекономске либерализације није могао бити у довољној мјери покретачка снага \nреструктурирања привреде.   \n \n5.1.2. Даљи правци реформе у реалном и финансијском сектору  \n \nНаше досадашње истраживање и закључци до којих смо дошли би, на одређен \nначин, остали непотпуни ако не бисмо и предложили мјере које би, по нашем мишљењу, \nмогле помоћи БиХ у достизању економске равнотеже на знатно вишем нивоу од \nсадашњег, или које би бар неутралисале пријетње по стабилност девизног курса на \nдостигнутом нивоу привредног развоја.  \nПри томе, како је у БиХ потребно провести велики број реформи, ограђујемо се од \nамбиције да ће наши приједлози реформи и појединачних мјера обухватиле све што је \nпотребно учинити. Ипак, у настојању да не пропустимо најважнија питања наше \nприједлоге ћемо подијелити у три групе: \n1. Пасивне мјере (мјере усмјерене на отклањање постојећих баријера за пословање \nна тржишним принципима)  \n2. Активне мјере (подршка развоју домаће привреде али без новчаних давања). \n3. Новчана помоћ државе за развој одређених сектора привреде. \n \nКао полазна основа која нам помаже да обухватимо битна питања у пасивним \nмјерама, користићемо податке из већ поменуте публикације Фрејзер института \n(„Економске слободе у свијету“). Овај извјештај је погодан због тога што обухвата оцјене \nо слободама у свим секторима економије, па и шире, као и битне параметре окружења који \nутичу на економску активност. Посебно је за нас погодно, што за сваку оцјену Фрејзер \nинститут наводи којим се критеријумима водио приликом оцјењивања и на основу којих \nинформација и података је дао баш ту оцјену. Тако видимо са су у овом извјештају \nкориштени подаци из „Услова пословања“ Међународне банке за обнову и развој, \n„Глобалне конкурентности“ Свјетског економског форума,  „Mеђународног водича кроз \nризик по земљама“ ПРС Групе итд. \nПреуређивањем битних података из овог извјештаја у складу са потребама нашег \nрада добили смо поједностављен макроекономски модел привреде (табела бр. 119), у \nкојем се економија једне земље (у овом случају БиХ) посматра кроз подјелу на два \nсектора; реални и финансијски, док се ниво слобода у сваком од ових сектора опет \nпосматра кроз двије димензије; слобода на унутрашњем тржишту и слобода успостављања \nекономских односа са иностранством. Осим тога, како смо већ рекли, економска \nактивност се не одиграва у вакуму већ у економском окружењу које смо представили  \nпреко наредна три реда табеле бр. 119, (монетарна стабилност, ефикасност правног \nсистема и величина јавног сектора). \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 119.   \nЕкономске слободе у БиХ \n \n2008271 \nРеални сектор \n1. Слобода пословања \n5,23 \n2. Царинске и нецаринске  баријере \n6,59 \nФинансијски сектор \n3. Слобода на тржишту кредита \n8,87 \n4. Контрола међународних токова капитала \n4,47 \nЕкономско окружење \n5. Величина јавног сектора \n5,56 \n6. Правни систем и заштита имовинских права \n3,51 \n7. Монетарни систем \n7,98 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf (датум увида: 19.6.2011), стр.38. \n \nЗа нашу анализу битно је нагласити и да је Фрејзер институт једна од оних \nневладиних институција која промовише развој слободних тржишних економија и њихове \nоцјене треба схватити у контексту таквог опредјељења. Ови ставови се у начелу \nподударају са начином размишљања већине аполитичних инвеститора. \n \n5.1.2.1. Мјере усмјерене ка отклањању постојећих ограничења \n \nУ једном од наших претходних радова показали смо да у БиХ и даље постоји \nвелики број забрана које у суштини показују недовршеност процеса транзиције272. Иако се \nне намјеравaмо враћати на тај рад, битно је из њега пренијети закључак како БиХ спада у \nземље које у се „заглавиле“ на путу транзиције будући да нити је брзо и ефикасно провела \nпроцес транзиције (примјена шок терапије), нити је имала било какву стратегију \nуправљања овим процесом (градуалистички приступ). Због тога је за њу једина реална \n                                                             \n271 Као што смо претходно већ нагласили, посљедњи доступни подаци односе се на 2008., међутим, то не би \nтребало да представља проблем будући да су реформе у БиХ по оцјени многих у потпуности застале од \nдоласка кризе крајем 2008. године. \n272 Ђого, М., „Reasons for otherones succes and Bosnian unsucces in tranzition proces ( present situation in BiH, \ndead-end or new chance)“, Collection of papers from First Internatonal Scientific Conference Crisis of transition \nand tranzition of crisis, Бања Лука, 28-29 април 2011, стр. 8. \nмогућност да спроведе реформе до краја како би на тај начин бар уклонила постојеће \nпрепреке за бржи привредни раст273. \n \n5.1.2.1.1. Реформе у реалном сектору \n \nИзмеђу многих мјера које се требају предузети како би се отклониле препреке за \nразвој реалног сектора, према нашем мишљењу, посебно су хитне реформе у правцу \nотклањања законских препрека за отпочињање бизниса, борба против корупције, \nуклањање спољних царинских и нецаринских баријера (колико је то могуће) за домаћи \nизвоз, те промовисање извозне оријентисаности друштва. Оцјене Фрејзер института које \nсу пренесене у наставку само потврђују исправност оваквог нашег става. \n \n5.1.2.1.1.1. Слобода пословања \n \nУ јавности БиХ већ дуже вријеме се расправаља о различитим забранама и \nбирократским \nпрепрекама \nили \nчак \nотвореном \nкриминалу \nкоји \nобесхрабрује \nзаинтересоване инвеститоре за предузимање привредних активности у земљи. Да се не \nради само о субјективном утиску већ о реалном проблему свједоче оцјене из табеле бр. \n120, у којој су представљени критеријуми Фрејзер института, на основу којих је БиХ дата \nтако ниска оцјену за слободу пословања.  \nТабела бр. 120.   \nКритеријуми и оцјене за слободу пословања у БиХ \nСложеност процедура  \n2,64 \nТрошкови администрације  \n6,66 \nПочетак бизниса \n7,82 \nТрошкови подмићивања \n3,23 \nОграничења при издавању лиценци \n5,74 \nТрошкови усклађености пореза \n5,27 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 19.6.2011),  \nстр. 38. \n \n                                                             \n273 Ibid, стр. 10. \nИз претходног се види да су посебно слабе тачке земље компликоване процедуре и \nшироко раширено изнуђивање мита од потенцијалних инвеститора.  \nУ задњих 10-ак година много пута су најављиване реформе у облику „гиљотине \nпрописа“ и институционализоване борбе против корупције што само говори да су власти у \nБиХ врло свјесне да је без ових реформи тешко покренути ствари напријед. Ипак, и једна \nи друга реформа би директно или индиректно могле захтијевати смањење запослених у \nјавном сектору. Тако би поједностављење процедура захтијевало смањење бирократије, \nдок би смањење корупције захтијевало приватизацију државних предузећа који су \nосновни генератор корупције и непотизма. Због тога су ове двије неопходне мјере заправо \nврло непопуларне, па их је тешко спровести. \nИз тога закључујемо да је потребна јача политичка воља те подизање друштвене \nсвијести о неопходности реформи како би се снажније кренуло у смањење администрације \nи приватизацију чиме би се смањила основа за корупцију. \n \n5.1.2.1.1.2. Царинске, нецаринске баријере и субвенције \n \nКада се ради о слободи спољне трговине, из табеле бр. 121, можемо видјети да је \nједина крупна замјерка стручњака Фрејзер института је да је БиХ спољнотрговински \nсектор врло неразвијен, поготово за једну тако малу земљу у срцу Европе. Ово није ништа \nново и тиме се још једанпут потврђује закључак наше анализе из трећег дијела, а то је да у \nземљи нису проведене оне реформе које би је учиниле конкурентнијом и укљученом у \nмеђународну подјелу рада. Проблем са овом замјерком је што су најзначајније мјере за \nпровођење реформи индиректне тј. усмјерене на раст конкурентности и привлачење \nстраних инвестиција које ће посредно довести до раста извоза, док су мање битне (али и \nдаље значајне) директне мјере. Од тих директних мјера нарочито треба поменути \nповезивање предузећа у ланце испоруке (дјелови, компоненте), оснивање агенција за \nкредитирање извоза на нивоу ентитета (што је у Републици Српској дјелимично већ \nучињено) и боље организовање активности у оквиру дипломатско-конзуларне мреже зарад \nприкупљања информација о иностраним тржиштима за потребе домаћих привредних \nсубјеката.  \n  \nТабела бр. 121.   \nКритеријуми и оцјене за спољнотрговинску размјену БиХ \nЦаринске баријере \n8,10 \nНецаринске баријере \n6,63 \nВеличина извозног сектора \n1,63 \nДевизни курс на црном тржишту \n10,00 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 22.6.2011), стр. 38. \n \nШто се тиче агенција за кредитирање извоза свјесни смо да је у овом времену \nкризе, када држава биљежи континуиран буџетски дефицит, доста тешко наћи средства за \nову намјену, те да су неопходни кадровски капацитети које мање развијене земље често \nнемају. Ипак, сама чињеница да су већину274 оваквих агенција основале развијене и \nрастуће земље те да чак и Свјетска банка препоручује275 мањим земљама да размотре \nњихово оснивање за нас је потврда потребе да власти ентитета помогну БиХ извозни \nсектор и овим путем. \nДруга област у којој је могуће направити одређене помаке је поједностављивање \nпроцедуре спољнотрговинске размјене. У том смислу БиХ је већ направила крупне \nискораке кроз споразуме о ЦЕФТА-и и активностима за стицање кандидатског статуса у \nЕУ, али према мишљењу аутора овог извјештаја тиме ни изблиза нису исцрпљене све \nмогућности за поправљање стања и у овој области.  \nЈош једно битно питање је политика субвенција. Наш приједлог је да се политика \nсубвенција објективизира сагласно стратегији развоја извоза. Ово ће се постићи ако \nдодјела субвенција буде усмјерена на неутралисање ефеката субвенција које значајни \nспољнотрговински партнери БиХ додјељују својим привредним субјектима. Тако би \nпривредни субјекти БиХ били доведени у равноправан положај, а не би се политиком \nсубвенција куповао социјални мир и плаћали прекомјерни трошкови бесперспективних \nсектора док се перспективни, али тренутно потиснути сектори занемарују будућу да у \nњима тренутно не ради велики број радника. \n                                                             \n274  Chauffour, Ј., Saborowski, C., Soylemezoglu, A., “ Trade Finance in Crisis Should Developing Countries Establish \nExport Credit Agencies?”The World bank, WBS 5166. Washington D.C, 2010.  стр. 17. (преузето са: http://elibrary. \nworldbank.org/content/workingpaper/10.1596/1813-9450-5166, датум приступа: 21.6. 2012. године). \n275 Ibid. \nИмајући у виду претходно, сматрамо да би са циљем унапређења стања у овој области \nтребало: \n Оснивати агенцију за кредитирање извоза у ФБиХ и јачање исте у Републици \nСрпској. \n Подредити активности „трговинске дипломатске“ потребама БиХ компанија. \n Поједноставити извозне процедуре и покретаи иницијативе за склапање уговора \nо додатном поједностављивању увозних процедура.  \n Политику субвенција усмјерити ка довођењу привредника из БиХ у равноправан \nположај са њиховим конкурентима из земаља значајних трговинских партнера.    \n \n5.1.2.2. Реформе финансијског система \n \nНиво слободе финансијског система не мјери се само на основу слободе пословања \nна домаћем финансијском тржишту, већ и на основу слободе успостављања финансијских \nодноса са иностранством. Стање у ове двије области доста је различито будући да су \nвласти БиХ биле заинтересоване да омогуће страним финансијским институцијама да \nотпочну пословање у БиХ, док су имале много опрезнији став када се радило о \nпреузимању власништва над домаћим предузећима од стране страних компанија или о \nдиректном задуживању домаћих субјеката у иностранству. \n \n5.1.2.2.1. Слобода на тржишту кредита \n \nОвдје само констатујемо да је БиХ достигла ниво слобода најразвијенијих земаља \nсвијета, због чега нове реформе, бар са становишта либералне економске школе,  у овој \nобласти нису у фокусу пажње.  \n \n5.1.2.2.2. Контрола међународних токова капитала \n \nНиска оцјена Фрејзер института за слободу токова капитала са иностранством \nпредставља најконтрадикторнију оцјену бар са становишта мишљења стручне јавности у \nБиХ. Наиме, увржено је мишљење да је БиХ допустила све облике слободних токова \nкапитала са иностранством. \nТако нпр. у већ помињаном извјештају Дирекције за економско планирање БиХ под \nназивом: „Одрживост аранжмана валутног одбора у БиХ“, ауторка Ивоне Кристић \n анализирајући ниво финансијских слобода по различитим критеријумима276 долази до \nзакључка како: „можемо закључити да у БиХ постоји скоро у ццјелости либерализовано \nкретање капитала на рачуну финансијских и капиталних трансакција“. До сличног \nзакључка можемо доћи и читајући извјештај Свјетске банке о прекограничним \nинвестицијама за 2010. (Investing Across Borders 2010).                       \nУ овом извјештају експерти ове институције анализирајући слободу СДИ у БиХ \nоцјењују да постоји 100% слобода инвестирања у 8 од 11 сектора привреде БиХ и високих \n85-87% слободе у још два сектора.         \nИпак, мишљење Фрејзер института је супротно и оно се може наћи у табели бр. \n122. \nТабела бр. 122.   \nКритеријуми и оцјена слободе токова капитала за БиХ \nОграничење иностраног власништва (Извјештај о глобалној \nконкурентности) \n5,09 \nКонтроле токова капитала \n3,85 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 22.6.2011),  \nстр. 38. \n \nКако онда објаснити ове контрадикторне оцјене? Наше је мишљење да се оне могу \nобјаснити једино преласком са анализе законске слободе на практичну немогућност \nостваривања тих слобода. Тако док Закон о привредним друштвима Републике Српске277 и \nЗакон о привредним друштвима ФБиХ278 ни једним својим чланом више не помињу било \nкакве забране за нерезиденте приликом стицања власништва над предузећима у БиХ, у \nпракси је та слобода ипак ограничена недостатком инвестиционих могућности које се \n                                                             \n276 Критеријуми које је ауторка користила су  слободе у сљедећим трансферима: СДИ, улагање у некретнине, \nтрансакције вриједносним папирима на тржишту новца и капитала, трансакције са акцијама инвестиционих \nфондова, текући рачун и депозити који се држе код финансијских институција, финансијски кредити, \nтрансфери у извршењу уговора о осигурању и физички пренос финансијске имовине. \n277 Службени гласник Републике Српске бр. 127/08, Народна скупштина Републике Српске, Бања Лука, 2008. \n278 Службене новине ФБиХ бр. 84/08,  Парламентарн ФБиХ, Сарајево, 2008.  \nогледају у већинском државном власништву над највећим и најздравијим привредним \nсубјектима, али и у уплитању политике у склапање свих озбиљних послова. Слично \nзапажање износи и Свјетска банка у горе поменутом извјештају о прекограничним \nинвестицијама (Investing Across Borders 2010.), на стр. 92.279  \n \n5.1.2.3. Реформе привредног окружења \n \nПривредно окружење у БиХ је дестимулативно за развој економије јер га \nкарактеришу велики јавни сектор (дијелом и због државног задржавања власништва над \nпредузећима од јавног интереса), обимна политика трансефера „угроженим“ јавним \nпредузећима и социјалним категоријама, те са сложеним правним системом који не \nулијева повјерење у постојање правне државе неопходне за нормално функционисање \nпривреде и друштва. Детаљнију анализу ових проблема са, према нашем мишљењу, \nнајбољим  начинима за превазилажење ограничиња дали смо у наставку рада. \n \n5.1.2.3.1. Величина јавног сектора \n \nБиХ, као и већина мање успјешних ЗУТ, има проблеме са превеликим јавним \nсектором који захвата превише средстава, дестимулише инвестиције итд, због чега су \nнеопходне реформе како би се створили повољнији услови за развој привреде. У случају \nБиХ, посебну важност овом питању дају закључци из дијела у којем смо радили \nпројекцију кретања девизних резерви, а из којих се види да земља има само два пута ако \nжели да одржи  систем валутног одбора: \n                                                             \n279 „Према закону о страним инвестицијама БиХ, страним инвеститорима је дозвољено да инвестирају у \nбило који сектор и под једнаким условима какви важе и за домаће инвеститоре. Ово, у пракси значи да је \nвећина пословних сектора у потпуности отворена за стране инвестиције. Примјетан изузетак општег правила \nсу стратешки сектори као што су издаваштво и медији (гдје је учешће страног инвеститора ограничено на \nмаксимално 49% власништва) и пренос електриче енергије који је затворен за стране инвестиције. У пракси, \nјош неки додатни сектори су под државним монополом (као што су ваздушни саобраћај) или их \nкарактеришу олигополске тржишне структуре (као што су телекомуникације и производња електриче \nенерије), због чега је отежано страним инвеститорима да инвестирају у ове секторе.“  \n \n1. Да нађе спољне изворе који ће финансирати трговински дефицит и довести до \nпромјене привредне структуре уз коју би могла да задржи или повећа БДП;  \n2. Да смањи агрегатну тражњу (која се од 2008. године одржава, прије свега, \nзахваљујући повећаном задуживању државе у иностранству), кроз смањење јавне \nпотрошње како би успоставила равнотежу на нижем (а неки би рекли и \nреалнијем) нивоу БДП-а. \n \nИако је први сценарио пожељнији и реформе које предвиђа други сценарио се чине \nнезаобилазним, бар у краћем до средњем периоду, док дугорочне реформе не дају \nрезултате. Критеријуми по којим је Фрејзер институт дао БиХ овако ниску оцјену (табела \nбр. 123), показују да су проблеми са јавним сектором бројнији од обима јавне потрошње. \nТабела бр. 123.  \nКритеријуми и оцјена величине јавног сектора БиХ \nЈавна потрошња  \n6,01 \nТрансфери и субвенције  \n5,73 \nДржавна предузећа и инвестиције \n4,00 \nМаксималне стопе пореза \n6,50 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf (датум увида: 23.6.2011),  \nстр. 38. \n \nИпак, треба имати на уму да Фрејзер институт, слично Кејто или Херитиџ \nинститута, заговара неутралну непредимензионирану државу, па су и  неке од развијених \nземаља западне Европе, а које су синоними за западноевропски социјализам добиле још \nниже оцјене од БиХ (нпр. Шведска је добила оцјену  3,61, а Француска 5,43 итд.). Чак је и \nСловенија добила нижу оцјену (5,20). Међутим, општи услови у овим земљама се знатно \nразликују у односу на БиХ због чега сматрамо да БиХ не може себи приуштити социјални \nлуксуз какав себи допуштају ове земље и створити повољну инвестициону климу која нам \nје неопходна. Због тога се враћамо анализи критеријума због којих је БиХ добила овако \nниску оцјену. Као што се види, по мишљењу ових експерата, најзначајнији280 узрочник \nпредимензионираног јавног сектора је задржавање државног власништва над значајним \nдијеловима привреде. Како смо и о процесу приватизације већ писали у претходном \n                                                             \n280 Ипак, ово мишљрње треба узети са резервом будући да је изнесено на онову околности из 2008. године, а \nу међувремену су власти  БиХ  почеле убрзано да се задужује у иностранству.  \nдијелу овог рада, нећемо понављати већ изнесене чињенице, већ желимо да предложимо \nнови талас приватизације за који сматрамо да одговара постојећој ситуацији, како би се \nовај поцес на најбољи могући начин привео крају који се тренутно не види. \n \n5.1.2.3.1.1. Нови талас приватизације \n \nСматрамо да приватизација не треба да буде средство за повремено попуњавање \nбуџетских рупа, већ да постане средство за развој конкуренције у Републици Српској и \nБиХ. У ту сврху сматрамо да би држава требалo да велику већину предузећа чији је \nтренутно власник (изузев неколицине предузећа из  „стратешких“ грана), а која \nпредстављају законске или пак фактичке монополе, али по својој суштини нису природни \nмонополи, подијели у неколико организационих јединица (што је већ учињено са нпр. \nЕлектропривредом Републике Српске) и онда те сегменте приватизује. При томе, начин \nприватизације за који се залажемо је понуда акција ових предузећа на берзи281 радије него \nдиректна погодба са потенцијалним инвеститорима. Тако би држава, користећи услуге \nревизорских кућа, одредила шта сматра реалном вриједношћу ових компанија из чега би \nсе извлачила и цијена акција. По овој цијени држава би понудила онолико акција колико је \nтржиште спремно да купи до 100% продаје државног пакета акција. Како се ради о \nнајздравијим предузећима у БиХ, за надати се да би и резиденти ове земље исказали \nинтересовање за куповину ове активе. Тиме би се уједно и смањила могућност страним \nинвеститорима да на одређен начин уцјењују домаће власти, калкулишући колико су \nвластима заиста неопходни приходи од приватизације. Уз то, евентуални каснији раст \nцијена акција би отишао у руке првих купаца док би домаћи сектори задржали дио \nвласништва над најздравијим предузећима у земљи. Послије тога би остало на држави да \nпреко Комисије за ХоВ и Антимонополске комисије води рачуна да не дође до нове \nконцентрације ових предузећа у рукама једног или више повезаних лица тј. да једну \nприсилу (државни монопол) не замјени другом присилом (приватни монопол).  \nДруга битна ствар коју бисмо жељели да уградимо у овај талас је однос ка времену \nи радној снази. Наиме, свједоци смо да је кроз претходни процес приватизације велики \n                                                             \n281 Након што је 2008. године Инвестиционо-развојна банка Републике Српске постала државно тијело \nодговорно за даље провођење приватизације у Републици Српској, овај метод приватизације (понуда акција \nдржавних предузећа преко берзе) је постао основни метод даље приватизације. \nброј предузећа стекао само формалне власнике који су за предузећа врло мало платили па \nсу брзо угасили основну дјелатност, преузели имовину, а раднике послали на биро за \nзапошљавање. Како је остатак предузећа у државним рукама у суштини најздравији дио \nдомаће економије, сматрамо да држава не би требало да се обавезује до када мора \nзавршити приватизацију државног пакета акција (или његовог дијела), како не би обарала \nвриједност компанија, али и да се држава обавеже да увијек постоји отворена понуду за \nпродају њених акција, све док се за њих не нађу купци. Значи приватизација као стални \nотворени процес, а не као нужда. При томе, да би се, колико-толико, избјегла \nарбитражност државе која би могла да поставља нереално високе или нереално ниске \nуслове приватизације, неопходно је да вриједност компанија које се нуде буде одређена од \nстране свјетски познатих ревизорских кућа. Иако већина ових компанија већ котира на \nберзи, домаће тржиште капитала је сувише плитко да би се користила текућа тржишна \nцијена. Свакако битно питање приликом приватизације би било и шта урадити са радном \nснагом, које у државним предузећима има нешто више него што је неопходно за \nодржавање процеса рада. Наш приједлог није ни потпуно слободно отпуштање (до чега би \nдошло без колективног уговора), ни прекомјерна заштита постојећих радника, јер се тиме \nумртвљује тржиште рада и одвраћају инвеститори у корист малог броја привилегованих \nпојединаца запослених у државним компанијама. Због свега сматрамо да би се требало \nнаправити поређење са сличним компанијама у приватном власништву у региону, \nпроцјенити колико има прекомјерних радника у сваком државном предузећу и да се за \nизнос њихових плата у тачно одређеном периоду умањи тржишна цијена акција државног \nпредузећа при продаји. Упоредо са синдикатима запослених у овим предузећима би се \nпотписао нови колективни уговор према којем у том периоду не може доћи до смањења \nукупног броја запослених ни фонда зарада у предузећима. Оваквим уговором са \nсиндикатом би се онемогућио брзи пораст броја незапослених због отпуштања радника из \nприватизованих предузећа, али би се будућем власнику оставила могућност да отпусти \nнеке од постојећих радника за које сматра да не раде свој посао коректно, и да на њихово \nмјесто доведе друге за које сматра да ће радити боље. \n \n \n \n5.1.2.3.1.2. Реформа јавне потрошња и трансфера \n \nПрво што треба напоменути је да постоји одређена разлика међу ентитетима БиХ \nкада се ради о нивоу јавне потрошње. Тако јавни сектор у Републици Српској захвати и \nпотроши испод 40% БДП-а годишње, док је у ФБиХ тај проценат знатно већи (око 65%). \nИз тога слиједи закључак да је знатно већи проблем присутан у ентитету ФБиХ, мада их \nима и у Српској. Међутим, буџетски дефицити у оба ентитета282 од избијања свјетске \nекономске кризе и нивои јавног дуга говоре о потреби прилагођавања нивоа потрошње.  \nУ питање гдје је све конкретно могуће смањити јавну потрошњу нећемо посебно \nулазити, будући да се ради дијелом и о социјално осјетљивом питању.  \nОно што је по нашем мишљењу битно за истаћи  је да се реформа јавне потрошње \nне може свести  на замрзавање раста плата и трошкова у јавном сектору, већ да треба да се \nискористити као инструмент за јачање конкуренције у земљи по моделу по којем је \nспроведена реформа здравственог система у Републици Српској. То конкретно значи да би \nкорисници услуга чији трошкови падају на терет јавних фондова требали имати могућност \nслободног избора између државних и приватних институција које пружају ове услуге. Ово \nје нарочити битан инструмент подизања конкуренције у секторима образовања, здравства, \nкултуре, запошљавања итд. \nНа бази претходног сматрамо да би се требало предузети сљедеће: \n1. \nЗамрзавање даљег раста плата у јавном сектору док се реални сектор \nдовољно не опорави од посљедица свјетске економске кризе. \n2. \nСтављање у исти положај јавних и приватних институција када се ради о \nпокривању трошкова који се финансирају из јавних фондова. \n \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n282 ЦББХ, Билтен  4-2011, табеле бр. 43 и 45.   \n5.1.2.3.1.3. Реформа пореског система \n \nПри оцјени БиХ Фрејзер институт је посматрао земљу као цјелину. Међутим, БиХ \nкао децентрализовану земље карактерише и сложен порески систем у коме је надлежност \nза директне порезе дата искључиво ентитетима, док се ПДВ скупља и дијели преко Управе \nза индиректно опорезивање која дјелује на нивоу БиХ.  \nЗбог тога се реформе система директног опорезивања морају свести и извести на \nнивоу ентитета, при чему је реформа потребнија ФБиХ него Републици Српској, која \nпредњачи са снижавањем пореских стопа. Тако је порез на добит у оба ентитета релативно \nнизак и износи 10%. Код пореза и доприноса на зараде и даље постоји значајна разлика \nмеђу ентитетима (однос бруто плате и нето плате у Републици Српској је до краја 2010. \nпрема калкулацији283 Удружења економиста Републике Српске - SWOT-а износио 1,52 \nисто као и у нпр. Хрватској, док је у ФБиХ износио 1,68). Овако висок порез на доходак у \nФБиХ, у комбинацији са ниском продуктивношћу рада у оба ентитета чини радну снагу \nнеатрактивном. Реформе које је неопходно провести у ФБиХ мораће да укључе смањење \nстопе пореза и доприноса, па се поставља питање како компезовати пад јавних прихода. У \nсуштини најбоље рјешење (смањење администрације) је повезано са политичким \nпитањима (ФБиХ има кантоне који представљају још један ниво власти између ентитета и \nопштина) због чега га нећемо узети у обзир. Због тога остаје једино повећање стопе ПДВ-а \nкоје би морало бити договорено са Републиком Српском. Како и Република Српска има \nбуџетски дефицит који се кумулира већ дужи период, наша препорука је да се иде на \nповећање стопе ПДВ-а, али и да се заледе зараде у јавном сектору како се не би поновио \nсценарио из 2006. Ово је у складу са постулатима који кажу да у глобализованом свијету \nтреба растеретити пореско оптерећење фактора производње (рада и капитала), а \nоптеретити потрошњу. У БиХ би оптерећење потрошње требало довести и до смањења \nисте, што би на крају требало смањити и трговински дефицит. \nИз горњег произилази потреба за предузимањем сљедећих реформи: \n \n1.Смањити порезе и доприносе на зараде у ФБиХ. \n                                                             \n283 Удружење економиста Републике Српске - SWOT, „Економске посљедице повећања стопе пореза на \nдоходак и доприноса у Републици Српској“, табела бр. 2,  Бања Лука, 2011. \n2.Повећати стопу ПДВ-а, али без раста јавне потрошње. \n \n5.1.2.3.2. Реформа правног система \n \nОдвијање економске активности у земљи у којој не постоји ефикасна правна \nдржава је авантура на коју пристају само ријетки. Због тога је и реформа правосуђа, бар са \nстановиштва стварања повољне инвестиционе климе284, незаобилазна тема нашег рада. \nОво добија на важности када уочимо да је управо из правног система и заштите \nимовинских права БиХ добила најнижу оцјену.  Критеријуми по којима је БиХ добила \nовако ниску оцјену сугеришу гдје су слабе тачке правног система БиХ. Ти критеријуми са \nоцјенама дати су у табели бр. 124. \nТабела бр. 124.   \nКритеријуми и оцјена заштите имовинских права у БиХ \nНезависност судија \n1,80 \nНезависност судова \n1,16 \nЗаштита имовинских права \n2,96 \nУплитање војске \n4,80 \nЦјеловитост правног система \n \nПровођење уговора \n3,65 \nПравна ограничења на продају реалне имовине \n6,70 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 1.8.2011),  \nстр. 38. \n \nИз претходног се види да су посебно слабе тачке БиХ правосуђа независност \nсудова и судија, заштита имовинских права и провођење уговора.  \nЗанимљиво је да су власти у БиХ под иностраним утицајем предузеле многе кораке \nкако би судове и судије учинили независним. Основани су посебни органи, званично \nнезависни од извршне власти (Високо судско и тужилачко вијеће), значајно су подигнута \nпримања судијама, у законску регулативу унешене су одредбе којима се штите судије итд., \nали независност судства, наше је мишљење, није постигнута. Из свега овога се може \nзакључити да се ради о много дубљем проблему који превазилази само питање судске \n                                                             \n284 Занимљиво је примјетити да се у већ помињаном раду, „Current account deficit sustanability in Bosnia and \nHercegovina“ на стр. 29, помиње корупција као један од битних фактора који умањује вољу страних \nинвеститора за пласман капитала у БиХ. \nнезависности. Ради се о ниском степену грађанске свијести, у комбинацији са широко \nраспрострањеним сиромаштвом, корупцијом, непотизмом, полтронизмом и апатијом. Ови \nпроблеми се не могу ријешити декретом будући да се ради о дубоко укоријењеним \nпојавама, већ само улагањем у образовање, подизањем свијести и материјалних основа \nдруштва у комбинацији са ригорозним санкцијама за доказана кривична и прекршајна \nдјела. \nАко се спустимо на конкретнији ниво, оно што можда највише конкретно погађа \nпривреднике у БиХ су дуги и скупи судски поступци за наплату (не)спорних \nпотраживања, дуги поступци за укњижење купљене имовне, па и правна несигурност по \nпитању власништва над купљеном имовином (питање реституције) и ревизије \nприватизације. Ако се присјетимо да су радници шведског СААБ-а затражили банкрот \nфирме зато што су им плате касниле 14 дана и да је суд одбио захтјев управе ове фирме да \nих заштити од банкрота, док у БиХ постоје безбројне фирме у којима радници годинама \nнису примили плату, а и даље званично раде, онда видимо колико смо далеко од западне \nпраксе, и колико су нам реформе неопходне. Због тога, а познајући општу структуру285 \nсудства у БиХ са циљем подизања ефикасности правног система сматрамо да треба \nпровести сљедеће активности :  \n Да се формира посебна  мрежа привредних судова у ФБиХ, те да се појача \nкадровска основа (и материјална) привредних судова у Републици Српској;  \n Да се унутар ове мреже судова направи подјела према материјалној \nвриједности спора тако да се за спорове мање вриједности гарантује \nдоношење првостепене одлуке у року од 45 дана, а другостепене у року од 30 \nдана од припремног рочишта;  \n Да се примања судија повежу са бројем донесених пресуда; \n У случају да се тужена страна не налази на адреси која је уписана као \nактуелна (задња промјена) у судском (општинском) регистару, предлажемо да \nјој се већ на припремном рочишту додјели правни заступник чије трошкове до \nпроналажења тужене стране сноси Република Српска и ФБиХ; \n                                                             \n285 Према Закону о судовима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске број 37/12) и Закону о \nсудовима ФБиХ  (Службене новине ФБиХ, број 22/06) у Републици Српској постоји пет привредних судова \n(у сједиштима окружних судова) док у ФБиХ не постоје привредни судови. \n Да се и у споровима од веће вриједности одреди разумна граница до које мора \nбити донесена првостепена и другостепена пресуда; \n Да се власници приватизоване имовине, у случају накнадне појаве захтијева за \nреституцију исте, заштите од судских спорова, а одговорност за правичну \nнадокнаду одузете имовине усмјери искључиво на државу; \n Да се постави разуман, али и доста кратак рок до када држава може вршити \nревизију приватизације. \n \nИако су за реализацију ових приједлога потребна додатна новчана средства сматрамо да \nби стварање ефикасног правног система, бар у овој области, допринијело привлачењу \nстраног капитала и развоју сектора малих и средњих предузећа која су тренутно \nнајпогођенија нестручношћу и спорошћу рада судова на овим предметима. \n \n5.1.2.4. Активне мјере подршке развоју привреде БиХ \n \nЗа разлику од претходних реформи које имају за циљ отклањање постојећих \nпрепрека за развој привреде БиХ, у овом дијелу предлажемо мјере које би директно биле \nусмјерене на подстицање привредне активности. Мјере које смо ми уочили су: \n- Отварање инкубатора за развој малог бизниса у сваком већем мјесту и \nповезивање фирми са простора СФРЈ преко кластера, \n- повезивање дијела великих малопродаваца у Републици Српској и БиХ у \nјединствену мрежу оснивањем А.Д, \n- Оснивање посебног фонд за субвенционисање СДИ у Републици Српској и ФБиХ \n. \n \nПоред ових мјера у БиХ, неопходно је хитно провести и реформе из домена \nобразовања и повезивању привредног реструктуирања са подизањем еколошке свијести.  \nНаше идеје о реформама у двије посљедње области овдје, ипак, нећемо износити \nсматрајући да би тиме изашли из домена  нашег рада. \n \n \n5.1.2.4.1. Инкубатори и кластери \n \nУ Републици Српској и ФБиХ постоје ентитетске агенције за развој малог бизниса. \nМеђутим, и поред различитих мјера за помоћ и подршку малом бизнису ове агенције до \nсада нису урадиле пуно на обједињеном пружању помоћи малим фирмама кроз \nпокровитељство у стварању инкубатора малог бизниса. Заправо у цијелој БиХ је крајем \n2010. функционисало свега 13286 инкубатора малог бизниса од чега 9 у ФБиХ (Тузла, \nСарајево, Мостар, Зеница, Градачац, Жепче, Завидовићи, Јабланица), 3 у Републици \nСрпској (Бања Лука, Требиње и Приједор) и 1 у Дистрикту Брчко. Као што се види, \nинкубатора је релативно мало с обзиром на број општина у БиХ (140), при чему је \nнарочито мало инкубатора у Републици Српској (3 у 63 општине).  \nОво је чудно с обзиром на процесе деиндустријализације и демилитаризације БиХ \nзахваљујући којима је у скоро свим општинама БиХ остало по неколико неискориштених \nобјеката (бивших касарни и фабрика), као и на велики број незапослених, а радно \nактивних становника којима треба озбиљна помоћ да би започели властити бизнис. Поред \nтога, у државној управи ради одређен вишак административног особља углавном \nекономског \nи \nправног \nпрофила \nо \nчијем \nотпуштању \n(односно, \nсмањивању \nадминистративног апарата) се повремено покрећу јавне расправе које углавном не заврше \nконкретном акцијом, док за њиховим услугама постоји реална потреба у овој области. \nЗбог ових околности наш је приједлог да владе ентитета утврде стратегију развоја \nинкубатора малог бизниса која би од почетка дефинисала да у свакој општини треба да \nпостоји инкубатор адекватан величини општине. С обзиром да су власти закасниле са \nнамјењивањем слободног простора у ове сврхе (најквалитетнији пословни простор су  \nзаузели приватници), држава би требала да се подвргне трошковима адаптације простора у \nлошијем стању или чак изградње новог простора. Како је у интересу локалне заједнице \nреализација ових пројеката, који ће на крају пунити и локалне буџете, у њихову \nреализацију  требало би укључити и општине. \nПознајући генерално низак образовни ниво и постојећих малих предузетника којем \nтреба додати и неискуство циљне групе која би користила услуге ових инкубатора, \n                                                             \n286 Удружење за подузетништво и посао ЛИНК Мостар, „Стратегија развоја пословних инкубатора у БиХ  \n(у подручијима од заједничког интереса)“, Сaрајево, 2010, стр. 3. \n \nпредлажемо доста интезиван облик помоћи који би поред јефтиног кориштења пословног \nпростора обухватао и запошљавање једног (или више) економисте(а) који би за сва мала \nпредузећа из инкубатора бесплатно водио пословне књиге, запошљавање правника који би \nу склопу пуног радног времена радио све правне послове за потребе корисника \nинкубатора, ослобађање корисника инкубатора од локалних такси за оснивање и рад \nмалих фирми, квалитетно опремање бар једне пословне сале која би се користила за битне \nсастанке. Ипак, да овако интезиван инкубатор не би био предмет злоупотребе треба јасно \nдефинисати када се новооснована фирма сматра довољно великом да престане са \nбесплатним кориштењем услуга инкубатора (са још једним прелазним периодом у којем \nове услуге може користити испод њихове тржишне цијене, али не бесплатно) или до када \nмора да напусти инкубатор с обзиром да представља бизнис који ни уз сву подршку није \nуспио да се развије. \nДруга мјера на којој у БиХ није рађено довољно је оснивање кластера који би \nповезали фирме са простора бивше земље у јединствену понуду на домаћем и, посебно, \nиностраном тржишту. Тако у БиХ постоје дрвни, аутомобилски, графички, метални и још \nнеки кластери, али ако погледамо њихове активности можемо видјети да сви они дјелују \nвише као удружења малих привредника него као удружење произвођача из различитих \nфаза производње који би заједно могли да понуде конкурентан производ (услуге) на \nмеђународном тржишту. Због тога предлажемо оснивање кластера између фирми које су \nнекада радиле на стварању сложених индустријских производа СФРЈ као што је била \nнамјенска индустрија или грађевински сектор. Ово би било нарочито значајно за БиХ која \nје до 1990. била република са трговинским суфицитом захваљујући снажној индустрији, \nдок данас не извози ни један сложен производ. Од овога би користи имале и друге земље \nрегиона будући да је најсложенији производ који Србија извози и даље млазни авион \nГалеб настао у доба СФРЈ, а најсложенији Хрватски производ су бродови који, такође, \nизлазе из старих бродоградилишта. Иако су производни системи из доба СФРЈ застарјели, \nповезивање ових система у заједничку понуду не ограничава учеснике кластера да дјелују \nи сами док им омогуђава да конкуришу на великим међународним конкурсима на којима \nсе иначе ни би могли појавити самостално. \nНа бази претходног сматрамо да би се у циљу јачања предузетништва у БиХ и  \nповећања конкурентности земља требало интезивније радити на: \n Отварања интезивних инкубатора малог бизниса у сваком већем мјесту у БиХ. \n Ставрању производних кластера на нивоу региона како би се повезали дијелови \nнекад јединствених производних система из доба СФРЈ.  \n \n5.1.2.4.2. Повезивање великих домаћих малопродаваца у јединствен ланац у \nРепублици Српској и БиХ \n \nНа тржшту БиХ лидери међу малопродајним ланцима су Конзум и Идеа (Хрватска), \nМеркатор и Туш (Словенија), док су од 2009. године присутни и трговински ланац из \nСрбије (Делта, Темпо), те присутно је и нешто ланаца из даљег иностранства (Интерекс). \nИако су и ови ланци више него добродошли, јер су употпунили понуду у БиХ, подигли на \nвиши ниво услугу коју пружа овај сектор и уопште подигли ефикасност трговинског \nсектора (што се види и по затварању великог броја малих продавница), те иако им се не \nможе оспорити да су у понуду уврстили и неке производе из земље, остаје чињеница да је \nпривреда Републике Српске и ФБиХ  пропустила да искористе све оне позитивне ефекте \n(поред негативних, а има и таквих) које формирање ових ланаца у домаћем власништву \nдоноси земљи.  \nТу прије свега мислимо на чињеницу да овакви продајни ланаци и прије него што \nсе прошире на околне земље имају улогу подизања квалитета, али и квантитета локалне \nпонуде (једноставније речено, подстичу на производњу боље робе у већим количинама). \nКонкретно, мале фирме добијају прилику да се нађу на рафовима широм земље и ако се \nпокажу као квалитетни снабдјевачи имају прилику да прошире производњу и евентуално \nстворе бренд. За велике фирме које су већ постали одређени брендови ови ланци су \nједнако значајни, будући да омогућавају покривање националног тржишта на једноставан \nначин.  \nКада ови ланци постану лидери на домаћем тржишту, почиње њихова експанзија \nприје свега у сусједне земље, након чега постају значајан канал извоза широког круга \nроба, чиме се подиже друштвени производ у земљи гдје имају сједиште, а њихове фирме \nстичу тржишне позиције које су основа њиховог дугорочног опстанка и напретка. \nКолика се важност придаје постојању оваквих ланаца у окружењу можда најбоље \nпотврђују реакције дјела словеначке јавности када је објелодањено да Агрокор група (из \nХрватске) има намјеру да купи ланац тржишних центара Меркатор. \nШта се овдје може учинити? Теоретски двије ствари. 1) покушати снажније \nукључити домаће произвођаче у  понуду постојећих ланаца, 2) радити на стварању дужег \nтрговинског ланца у домаћем власништву. \nИако је покушаја да власти утичу на уврштавање домаћих произвођача у понуду \nових ланаца било и прије, они очекивано нису дали значајније резултате. Ово не \nизненађује будући да су страни малопродавци већ изградили пословне односе са \nдобављачима и било какво мијешање државе у те односе за њих је објективно само сметња \nи трошак. Због тога су се трудили и трудиће се да заобиђу овакве иницијативе власти. \nПоготово, јер су свјесни да власти не смију да предузме озбиљније кораке против њих \n(тиме би грубо прекршили прегршт потписаних уговора о слободној трговини итд., а и \nнеке домаће фирме су нашле своје мјесто у оквиру ових ланаца, па би им положај могао \nбити угрожен). Такође, страни ланци имају и могућност да формално испоштују овај \nсавјет без да се ситуација стварно промијени. Најједноставнији начин за то је да ставе \nвише домаће робе на рафове, али да јој значајно подигну цијену чиме она још једном \nпостаје неконкурентна. Власти наравно не смију да се мијешају у политику цијена \nтрговачких фирми, а објективно цијена је један од ријетких елемената са којим неке \nдомаће фирме још могу да конкуришу страним.  \nЗбог тога је једини могући одговор БиХ привреде да покуша организовати један \nили више ланаца који би, бар у почетку, били у власништву резидената БиХ. Иако би се на \nпрви поглед могло помислити да ми предлажемо да власти директно оснују један овакав \nланац, такав закључак био би погрешан. Власти немају ни права, ни новца, ни знања да \nводе један овакав пројекат. Немају права јер би стварањем оваквог ланца у државном \nвласништву довела у питање слободну конкуренцију у земљи и евентуално одвратиле \nнеке нове стране трговинске ланце да дођу да послују код нас. Стварати овакав ланац од \nнуле тражи огромна новчана средства мјерена стотинама милиона КМ што власти са \nконтинуираним буџетским дефицитом у задњих пар година и не могу да ураде. На крају \nтрговински ланац у државним рукама би, прије или послије, постао инструмент политике \n(повлаштени произвођачи), мамац за корупцију и непотизам.  \nУмјесто тога сматрамо да би требало прибјећи много елегантнијем рјешењу. То \nзначи на добровољној бази, уз одређен неформални подстицај, повезати постојеће мале \nланце у домаћем власништву (скоро у сваком дијелу земље има неки „газда“ са неколико \nпродавница или тржних центара) у јединствен систем. На примјер, могло би се створити \nакционарско друштво у којем би сваки од ових привредника добио власништво над \nакцијама сразмјерно вриједности имовине коју је унио у то друштво. Дјелује грубо, али \nолакшавајућа околност за формирање једног оваквог ланца је и то што су већина ових \n(домаћих) микро-ланаца већ данас у доста тешкој ситуацији, јер их конкуренција већих и \nјачих страних продајних ланаца полако али сигурно води до банкрота. Значи, формирање \nједног оваквог ланца би чак и за њих значио спас, јер би рационализацијом трошкова сада \nмогли да се супротставе већим конкурентима, а власништвом над акцијама би сачували \nлично богатство које је тренутно угрожено. \nИпак, битно је још једном нагласити да домаће власти ни на који начин не би \nтребале стављати у повољнији положај ове „домаће“ ланце у односу на „стране“, будући \nда ограничавање конкуренције не би допринијело ефикасности овог сектора.  \nНа крају сматрамо да је сврсисходно да још једном истакнемо предности које би \nпостојање великог трговинског ланца у домаћем власништву имало на трговинске односе \nБиХ са иностранством. Тако би овај ланац могао представљати инструмент за јачање \nдомаће понуде која би довела до дјелимичне супституције увозне робе домаћом, те би у \nнекој наредној фази ширења овог ланца на околна тржишта овај  трговински ланац \nпредстављао канал кроз који би роба из БиХ доспјевала до страних купаца. И једно и \nдруго (супституција увоза и олакшавање извоза), допринијело би смањењу робног \nдефицита БиХ што је, као што смо већ показали, неопходно зарад смањивања притиска на \nдевизне резерве, односно девизни курс.     \n \n5.1.2.4.3. Стварање фондова за привлачење СДИ и подстицај извоза \n \nЈош једна слаба страна БиХ је што за разлику од неких других ЗУТ не постоје \nдовољно велики и довољно усаглашени фондови за привлачење страних директних \nинвестиција. Иако постоји Агенција за промоцију страних улагања (ФИПА) њена \nфункција је чисто савјетодавна287, што узимајући у обзир постојеће политичке околности \n(ентитети БиХ воде судске спорове око расподјеле прихода са рачуна Управе за \nиндиректно опорезивање, око расподјеле добити са рачуна заједничке електропреносне \nагенције, око обавеза пензионих фондова, а говори се и о проблему расподјеле добити \nЦББХ ) није за чуђење. Директна средства која је Влада Републике Српске издвојила за \nподстицај извозницима у 2011.године износила су око 14288 милиона КМ, што је на извоз \nод око 2,2289 милијарди КМ недовољно да донесе опипљиве резултате, док су индиректно, \nкроз субвенционисање новог запошљавања страни инвеститори могли помоћи још до \nмаксимално 3.000 КМ по новоотвореном радном мјесту. Додуше, позитивна ствар је да је \nРепублика Српска у 2011.године отворила посебну Агенцију која се бави издавањем \nгаранција за извозне послове домаћим произвођачима. Ипак, све је ово премало да \nозбиљније подстакне страна улагања и извоз, због чега предлажемо формирање посебних \nАгенција за промоцију страних улагања на нивоу ентитета, а које би имале и могућност \nстварања посебних новчаних фондова (за разлику од ФИПЕ БиХ) који би се могли \n                                                             \nНа преузето сау ФИПА-е, у дијелу Услуге стоји :  \n„ФИПА пружа информације, анализе и савјете потенцијалним инвеститорима о пословном и \nинвестиционом окружењу,  укључујући: \n• законодавство које се односи на директне иностране инвестиције \n• подстицаје који се односе на инвестиције \n•економска и пословна кретања у земљи \nФИПА идентификује и представља постојеће бх могућности за иностране инвестиције:  \n•инвестиционе пројекте у фази развоја или пројекте који су већ спремни за реализацију  \n• предузећа у процесу приватизације \n•домаће фирме које траже иностраног пословног партнера \nФИПА пружа помоћ потенцијалним инвеститорима и онима који су већ инвестирали у земљи кроз: \n• сарадњу са јавним и приватним сектором \n•сарадњу са владиним и невладиним институцијама како би се олакшао привредни развој \n• сарадњу са локалним, регионалним и међународним организацијама како би се побољшало \nокружење за улагања.“ \n288 Народна скупштина Републике Српске, Закон о извршењу буџета Републике Српске за 2011, преузето са \nhttp://www.narodnaskupstinars.net/cyrl/?page=133&kat=10&vijest=2825, (датум увида; 7.7.2011). \n289 Републички завод за статитику, Саопштења:  Спољна трговина, Бања Лука, децембар 2010. \nкористити за привлачење инвестиција и помоћ извозницима.  Примјер како је ову област \nуредила Србија, која је на овом подручију доста активна, дајемо кроз табелу бр. 125. \nТабела бр. 125.   \nФинансијска подршка страним инвестицијама у Србији \nИнвестициони \nпројекти за које \nсе одобравају \nсредства \nПројекти од \nпосебног значаја \nВелики инвестициони пројекти \nСредњи \nинвестициони \nпројекти \nВисина средстава \nДо 17% од \nукупне  \nвисине \nинвестиције \nДо 17% од \nукупне висине \nинвестиције \nДо 20% од \nукупне  \nвисине \nинвестиције \nДо 10% од \nукупне  \nвисине \nинвестиције \nМинималан износ \nулагања \n200 милиона евра \n100 милиона евра \nи више \nОд 50 до 100 \nмилиона евра \nДо 50 милиона \nевра \nМинималан број \nнових радних \nмјеста \n1000 \n300 \n150 \nДиректна улагања \nИнвестициони \nпројекти за које \nсе одобравају \nсредства \nПроизводни сектор \nУслуге које могу \nбити предмет \nмеђународне \nтрговине \nСтратешки \nпројекти из \nобласти туризма \nИнвестиције у IV \nгрупу локалних \nсамоуправа и \nдевастирана \nподручија \nИнвестиције у I,II \nи III групу \nлокалних \nсамоуправа \nНа цијелој \nтериторији \nРепублике Србије \nНа цијелој \nтериторији \nРепублике Србије \nВисина средстава \n4.000 – 10.000 \nевра по новом \nрадном мјесту \n4.000 – 10.000 \nевра по новом \nрадном мјесту \n4.000 – 10.000 \nевра по новом \nрадном мјесту \n4.000 – 10.000 \nевра по новом \nрадном мјесту \nМинималан износ \nулагања \n0,5 милиона евра \n1 милиона евра \n0,5 милиона евра \n5 милиона евра \nМинималан број \nнових радних \nмјеста \n50 \n50 \n10 \n50 \nИзвор: Сачињено на основу података СИЕПА-е, Финансијска подршка за инвеститоре, преузето са: \nhttp://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/#Program \n(датум \nувида: \n30.7.2012). \n \nКао што се види, Влада Републике Србије је спремна да субвенционише нова радна \nмјеста са средствима која иду чак и до 10.000 евра по запосленом, што је уз просјечну нето \nплату крајем 2010. године од свега 320290 евра, преко 30 мјесечних зарада. \n                                                             \n290 Народна банка Србије, Статистички билтен – април 2011, табеле бр. 21 и 26, Београд, 2011. \nОсим тога, СИЕПА врши додјелу бесповратне помоћи за извознике, рефундирање \nтрошкова итд, а конкретнији подаци о врстама и нивоу новчане помоћи су дати у табели \nбр. 126. \n Табела бр. 126.  \nБесповратна средства за извознике из Србије \nПојединачним привредним субјектима \nНаступ на иностраним сајмовима \nМаксимално 1.500.000 динара по сајму \nОтварање представништва за инострана \nтржишта \nМаксимално 2.000.000 динара \nНаступ компанија у оквиру организованих \nпривредних мисија /B2B \nМаксимално 300.000 динара \nИстраживање тржишта \nМаксимално 500.000 динара \nСертификација производа и система за \nуправљање квалитетом \nМаксимално 1.500.000 динара \nИзрада промотивног материјала \nМаксимално 300.000 динара \nПословним удружењима \nНаступ на иностраним сајмовима \nМаксимално 4.500.000 динара по сајму \nОтварање представништва за инострана \nтржишта \nМаксимално 20.000.000 динара \nНаступ компанија у оквиру организованих \nпривредних мисија /B2B \nМаксимално 1.000.000 динара \nИстраживање тржишта \nМаксимално 500.000 динара \nСертификација производа и система за \nуправљање квалитетом \nМаксимално 500.000 динара \nИзвор: Сачињено на основу података СИЕПЕ из брошуре: Бесповртна средства за извознике, преузето са: \nhttp://www.siepa.gov.rs/files/pdf/PIP_2012.pdf (датум увида: 30.7.2012). \n \nИздвајања из буџета али и резултати ових активности у пракси нису занемарљиви. \nУ периоду 2008-2010. године Србија је извојила 106 милиона евра за субвенционирање, \nдок су страни инвеститори уложили 566 милиона  евра, помоћу којих је отворено 134 \nкомпаније које запошљавају око 22.000 радника.  \nПоред СИЕПА-е која се бави привлачењем страних инвестиција, Република Србија \nје 2005. године основала посебну Агенцију за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) \nкоја је у овом кратком периоду осигуравала 442,170291 милиона евра извоза, остварила \nпромет по основу факторинга од 143,049 милиона евра, а извозни кредити су премашили \n317,293 милиона евра. \n                                                             \n291 \nАОФИ, \nГодишњи \nизвјештај \nза \n2010 \nгодину, \nпреузето \nса: \nhttp://www.aofi.rs/wp-content/ \nuploads/2012/01/AOFI_2010_Srp.pdf, (датум увида: 3.8.2011). стр. 18. \nИако, стварање сличних фондова у БиХ не смије бити основна292 мјера за \nпривлачење СДИ и подстицање извоза, непостојање ових фондова ставља БиХ у \nинфериоран положај чак и спрам сусједних земаља. \nИмајући у виду претходно сматрамо да би требало: \n- На нивоу ентитета формирати Агенције за промоцију страних улагања и \nподстицај извозу које би објединиле сва улагања која се тренутно издвајају у ове \nсврхе, те саставиле посебне програме за суфинансирања страних улагања којих до \nсада није било. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n292 Заправо, сматрамо да се код овог субвенционисања не ради о неком облику кејзијанске економске \nполитике већ о правичној накнади за тешке услове пословања у земљи која нуди субвенције. Из тога \nпроизилази да би земља могла и без ових субвенција ако би провела друге реформе које би инвестирање \nучиниле лакшим и јефтинијим. \n5.2. Србија \n \n5.2.1. Досадашњи резултати на подручју реструктуисања реалног сектора \nпривреде посматраних земаља, ефекти приватизације и либерализације \nекономије \n \nСадашња привредна структура Србије настала је кроз процесе који су се, бар према \nдинамици, значајно разликовали од процеса у друге двије посматране земље. Тако се овај \nпретходни период транзиције може подјелити у два подпериода: \n1. Период од дисолуције земље почетком 1990-их, када Србија почиње потпуно \nсамосталан привредни развој, до демократких промјена 2000. године и \n2. Период од 2000. године до данас који карактерише убрзавање процеса \nреструктуирисања кроз масовнију приватизацију, обимнију либерализацију итд. \n \nНешто детаљније излагање процеса који су створили данашњу привредну \nструктуру Србије дајемо у наставку. \n \n5.2.1.1. Промјена привредне структуре у периоду 1990 – 2000. године \n \nИако Србија до сукоба на Косову 1998/99 године није имала ратна дешавања на \nсвојој територији, период распада СФРЈ са свим негативним ефектима (санкције, крах \nмонетарног система, итд.) очекивано се одразило на промјену њене привредне структуре. \nО каквим промјенама и у којем обиму је ријеч можемо видјети кроз табелу бр. 127.  \n \n \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 127.  \nСтруктура БДП-а Србије и Црне горе 1989. и 2000. године \n \n1989. \n2000. \nПрерађивачка индустрија и рударство \n47,5 \n34,9 \nПољопривреда, шумарство, лов и риболов \n16,6 \n23,3 \nТрговина и оправка \n12,6 \n17,2 \nСаобраћај, складиштење и везе \n6,2 \n10,3 \nГрађевинарство \n6,1 \n6,2 \nПроизводња електричне енергије, гаса и воде \n3,5 \n2,3 \nОстало \n7,7 \n5,8 \nУкупно \n100,0 \n100,0 \nИзвор: Радовић, А., „Улога словеначких непосредних инвестиција у преструктуирању привреде Србије и \nЦрне Горе“ (магистарски рад), Економски факултет Универзитета у Љубљани, Љубљана, 2003, стр. 10. \n \n Као што се види из претходне табеле, процесе у посматраном периоду карактеришу: \n1. Смањење значаја прерађивачке индустрије која је са скоро половине БДП-а пала \nна нешто преко 1/3. \n2. Раст значаја пољопривреде.  \n3. Раст значаја услужних дјелатности (трговине, оправке, саобраћаја, складиштења \nи везе) са испод 1/5 на преко ¼. \nПри томе, слично БиХ, промјена привредне структуре једним дијелом била је и \nпосљедица огромне привредне контракције због чега су већи пад доживјеле дјелатности \nкојима је по природи пословања потребно веће тржиште да би нормално функционисале. \nО обиму пада привредне активности можда најбоље свједочи чињеница да је БДП 2000. \nгодине износио свега 47293 % БДП-а и 1990. године. \n \n5.2.1.2. Процес приватизације \n \nЗа приватизацију у Србији карактеристично је да се због сложених друштвених и \nпривредних околности одвијала у више таласа и да се при томе није увијек кретала \nдинамично  унапријед (ка расту учешћа приватне својине) већ је неријетко заостајала, а \nпонекад се чак одвијала и уназад. Тако су прве приватизације у Србији почеле 1990.294 \n                                                             \n293 ЕБРД, Транзиционог извјештаја 2001,  преузето са: http://www.ebrd.com/downloads/ research/transition/ \nTR01.pdf,( датум увида: 9.7.2011.), стр. 59. \n294 Impact Assessment of Privatisation in Serbia, Privatization Agency, Belgrade, 2005, стр. 12. \nгодине током мандата савезног премијера Анте Марковића. Овај модел приватизације \nбазирао се на добровољности, промоцији радничког акционарства и докапитализацији, \nшто је одговарало условима у друштву (пракси постојања самоуправних предузећа). Да би \nсе подстакла предузећа да крену у овај облик модернизације, донесена је уредба да је раст \nплата дозвољен само ако се исплаћује у акцијама. Како је Закон о приватизацији Анте \nМарковића дозвољавао доста слобода радницима и менаџерима које су понекад биле \nзлоупотребљене, власти у Србији су 1991. године донијеле први властити закон о \nприватизацији (Закон о својинској трансформацији) који је пооштрио услове за \nприватизацију. До дисолуције земље 1992. године око 1200 предузећа су постала \nмјешовита по претходна два закона. Занимљиво је да је велики број предузећа у току 1993. \nгодине покушао да проведе приватизацију користећи се рупом у закону према којој дуг \nније био индексиран за кретање инфлације. Међутим, по стабилизацији цијена након \nмонетарне реформе гувернера Аврамовића, донесен је и посебан закон којим су \nпоништени инфлаторни добици грађана. \nСљедећи подстицај приватизацији дао је закон из 1997. године (Закон о радничком \nакционарству) који је предвидио различите подстицаје који би мотивисали запослене да \nприватизују своја предузећа.  По овом закону је чак до 60% акција било могуће бесплатно \nподијелити радницима и другим грађанима Србије, најмање 30% се продавало \nнеповлаштеним купцима док је 10% пренесено Пензионом фонду, а евентуалне \nнеприватизоване акције преносиле су се на Акцијски фонд.  До 2000. године око 350 \nпредузећа прешло је из фазе процјене вриједности у процес преношења власништва, од \nчега је у свега 18 предузећа, међу којима је био и Телеком, комплетирало приватизацију \nпо овом моделу. Након промјена 2000. године, прелазна влада је започела приватизацију у \n500 углавном здравих предузећа по закону из 1997. године. Међутим, већ у фебруару \n2001.године обустављене су даље приватизације до доношења новог закона. Половином \n2001.године донесен је тај нови закон који је био радикално различит у односу на \nпретходна рјешења будући да је дао већи значај продаји295 (тендерској за веће фирме, \nаукцијској за мање, а касније и продаји преко берзе). Можда је најбитније истаћи да је у \nновом моделу приватизације држава одлучила да смањи формална права радника и \n                                                             \n295 У тексту Закона из 2001. године није била предвиђена директна погодба државе и потенцијалних купаца \nкако би се смањила корупција \nграђана (30% акција предузећа иде њима) да би могла да понуди већински пакет акција (до \n70%) једном инвеститору који би преузео бригу о будућности приватизованог предузећа. \nОвај закон је мијењан неколико пута. \nИпак, овај закон се налази у основи масовне приватизације у Србији. Тако је од \nпочетка 2002. до 10.10.2010. према извјештају296 Уније гранских синдиката Србије, \nАгенција за приватизацију понудила на продају 3.574 предузећа, укупне књиговодствене \nвриједности 2.560.254.000 евра. Од тога је приватизовано 2.412 предузећа (или 67,5% \nпонуђених предузећа) од чега су остварени приходи од 2.692.283 евра (или 105297% \nкњиговодствене вриједности). Занимљиво је и да је поништено 588 уговора о продаји \nпредузећа (или 24,4%). Посматрајући ове податке могли бисмо закључити како је \nприватизација у Србији далеко догурала. Да бисмо то провјерили још једном ћемо \nпренијети мишљење релевантних свјетских институција. \nТако ћемо ради прегледности учињеног напретка пренијети оцјене ЕБРД-а о \nуспјешности приватизације у Србији у два времеска тренутка и то 2001.298 и 2010. године \n(табела бр. 128). \nТабела бр. 128.  \nОцјена завршености приватизације у Србије по сегментима 2001. и 2010. \nгодине \n \n2001. \n2010. \nПриватизација малих \nпредузећа \n3 \n \n4 − \nПриватизација \nвеликих предузећа \n1 \n3 − \nРеструктуисање \nдржаве и предузећа \n1 \n \n2 + \nИзвор: Сачињено на основу оцјена ЕБРД-а из Транзиционог извјештаја 2001, Табеле 2.1 и 2.2, преузето са: \nhttp://www.ebrd.com/downloads/research/transition/TR01.pdf (датум увида: 21.7.2011.)  и Транзиционог \nизвјештаја 2010, табеле 1.1, преузето са: http://www.ebrd.com/ downloads/research/transition/tr10.pdf (датум \nувида: 21.7.2011). \n \n                                                             \n296 Уједињени грански синдикати, „Ефекти досадашњих приватизација предузећа“, Билтен бр.92, Београд, \n2010, стр. 2. \n297 Ibid. \n298  ЕБРД је први пут посветио нешто простора и Србији (тј у то вријеме Савезној републици Југославији) у \nТранзиционог извјештаја 2000, али се радило о углавном политичким оцјенама док је Југославија са свим \nпоказатељима представљена тек 2001. \nПретходним оцјенама треба додати и процјену ЕБРД-а из истог извјештаја према \nкојој је 2001. године 40 % БДП−а стварао приватни сектор, док се 2010. године тај \nпроценат попео на (не)задовољавајућих 60%. \nИз претходних оцјена се види да је, и по мишљењу ЕБРД-а, Србија начинила \nодређен помак, али постоји разочаравајуће много простора за даљи непредак. \n \n5.2.1.3. Процес либерализације \n \nУ складу са методологијом установљеном за БиХ, ни овдје нећемо излагати \nконкретне мјере које су власти Србије предузеле како би либерализовале привредни \nсистем, већ ћемо пренијети оцјене свјетски познатих институција (ЕБРД-а, Херитиџ \nфондације и Фрејзер института) о достигнутом нивоу слободе у земљи.  \nПрве од тих оцјена преносимо кроз табелу бр. 129, а ради се оцјенама из \nТранзиционог извјештаја ЕБРД-а. \nТабела бр. 129.   \nИндекс транзиције ЕБРД-а за Србију \n \n2001. \n2010. \nЛиберализација цијена \n3 \n4 \nЛиберализација спољне \nтрговине \n3 \n4 \nПолитика конкуренције \n1 \n2+↑ \nИзвор: Сачињено на основу оцјена ЕБРД-а из Транзиционог извјештаја 2001. Табеле 2.1 и 2.2, преузето са:  \nhttp://www.ebrd.com/downloads/research/transition/TR01.pdf (датум увида: 21.7.2011)  и Транзиционог \nизвјештаја 2010, табела 1.1, преузето са: http://www.ebrd.com/ downloads/research/transition/tr10.pdf (датум \nувида: 21.7.2011). \n \n \nИз претходног можемо видјети да је у 2008. години, према оцјени ЕБРД-а, Србија \nдобила доста добре оцјене за либерализованост цијена и спољне трговине, а врло лоше за \nполитику конкуренције. У односу на оцјене из 2001.године напредак је примјетан али не и \nимпресиван с обзиром да се ради о релативно дужем временском периоду. \nДруга институција чију оцјену преносимо је Херитиџ фондација. Просјечна оцјена \nСрбије према Индексу економских слобода ове фондације износила је 58, што у рјечнику \nове институције значи да Србија спада у „углавном неслободне“ земље. Захваљујући томе \nСрбија се пласирала тек на 38 мјесто међу европским земљама, односно на 101 у свијету \n(од рангираних 179). \n            И по оцјенама Фрејзер института „Economic freedom of the world 2010“, Србија није \nпримјер земље која поштује економске слободе (табела бр. 130), па је смјештена на 97 \nмјесто међу 141 посматране земље299 . \nТабела бр. 130.   \nОцјена нивоа економских слобода у Србији према Фрејзер институту \nВеличина јавног сектора \n6,40 \nПравни систем и заштита права власништва \n4,74 \nМонетарни систем \n7,34 \nСлобода међународне трговине   \n6,68 \nРегулатива кредита, радне снаге и бизниса \n6,40 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету 2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 27.7.2011),  \nстр. 135. \n \nПрема подацима из извјештаја „Economic freedom of the world 2010“, иза Србије су \nпо овом критеријуму остали само БиХ и Украјина. Из претходних оцјена се види да \nпроцес либерализације у Србији није одмакао онолико далеко колико би се могло \nочекивати с обзиром на дужину протеклог времена. \nЗанимљиво је и овдје провјерити да ли су процеси приватизације и либерализације \nу посматраном периоду довели до значајнијег реструктуирања привреде. У ту сврху ћемо \nкористити табелу бр. 131. \nИз доње табеле видимо да је у периоду 2000 – 2010. године дошло до, скоро, \nдраматичне промјене привредне структуре, у сваком случају много драматичније него у \nпериоду 1989 – 2000. године. Главни „губитници“ у овом процесу били су индустрија, \nрударство, пољопривреда и државна управа и одбрана  док су „добитници“ трговина, \nфинансијско посредовање, образовање, здравство итд.  \n                                                             \n299 \nФрејзер \nинститут, \nЕкономске \nслободе \nу \nсвијету \n2010, \nпреузето \nса: \nhttp:// \nwww.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-news/research/publications/economic \n-\nfreedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 27.7.2011),  стр. 135. \n \nМеђутим, не треба заборавити да је РБДП Србије у истом периоду порастао за око \n44%, што значи да је апсолутни пад мањи чак и у „губитничким“ секторима него што би \nсте могли помислити посматрајући проценте. \nТабела бр. 131.  \nБруто додата вриједност Србије по дијелатностима (учешће), у текућим \nцијенама 2000. и 2010. године \n2000 2010 \nПољопривреда, шумарство и рибарство \n18,2 \n8,5 \nРударство \n1,2 \n1,5 \nПрерађивачка индустрија \n21,7 13,5 \nСнабдјевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација \n0,6 \n3,1 \nСнабдјевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса \nуклањања отпада и сличне активности \n0,8 \n1,2 \nГрађевинарство \n3,5 \n4,0 \nТрговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и \nмотоцикала \n7,6 \n9,3 \nСаобраћај и складиштење \n3,7 \n4,6 \nУслуге смјештаја и исхране \n0,9 \n1,0 \nИнформисање и комуникације \n3,3 \n4,3 \nФинансијске дјелатности и дјелатност осигурања \n1,8 \n3,3 \nПoсловање некретнинама \n13,2 11,2 \nСтручне, научне и техничке дјелатности \n1,8 \n3,4 \nАдминистративне и помоћне услужне дјелатности \n0,9 \n1,5 \nДржавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање \n6,4 \n3,5 \nОбразовање \n2,3 \n4,2 \nЗдравствена и социјална заштита \n3,7 \n5,2 \nУмјетност; забава и рекреација \n0,7 \n1,3 \nОстале услужне дјелатности \n0,6 \n1,3 \nДјeлатност домаћинства као послодавца; дјелатност домаћинстава која \nпроизводе робу и услуге за сопствене потребе \n0,1 \n0,1 \nДјелатност екстериторијалних организација и тијела \n \n \nИзвор: Сачињено на основу података РЗС Србије из Базе података: БДП  по дјелатностима у текућим \nцјенама (учешће), преузето са; http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx (датум увида: \n14.8.2011). \n \nОваква релативна кретања нам говоре да су реформски процеси у Србији довели до \nпада значаја реалних сектора (индустрије, пољопривреде, рударства) док су на њихово \nмјесто дошли услужни сектори. \n \n \n \n \n5.2.2. Даљи правци реформе у реалном и финансијском сектору \n \nПоштујући методологију коју смо већ користили за БиХ, као полазна основа ће нам \nпослужити преуређени подаци из публикације Фрејзер института „Economic freedom of the \nworld 2010“, а који су дати у табели бр. 132. \nТабела бр. 132.   \nКритеријуми и оцјена нивоа економских слобода у Србији према Фрејзер \nинституту \n \n2008300 \nРеални сектор \n \n1. Слобода пословања \n4,80 \n2. Царинске и нецаринске  баријере \n6.68 \nФинансијски сектор \n \n3. Слобода на тржишту кредита \n8.68 \n4. Контрола међународних токова капитала \n4.21 \nЕкономско окружење \n \nВеличина јавног сектора \n6,40 \nПравни систем и заштита имовинских права \n4,74 \nМонетарни систем \n7.34 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 15.8.2011),  \nстр. 135. \n \nИз горње табеле је лако уочити, да је по мишљењу поменутог института Србија у \nпроцесу либерализације, врло различито одмакла у различитим областима. Тако је у \nлиберализацији спољне трговине одмакла даље него у стварању тржишне климе у земљи. \nВисоко је либерализовала пословање банака у земљи, али и даље значајно контролише \nтокове капитала са иностранством, јавни сектор и монетарне власти добијају позитивне \nоцјене, али не и правни систем земље. \n \n \n \n \n                                                             \n300 Као што смо претходно већ нагласили, посљедњи доступни подаци односе се на 2008. годину, међутим, \nто не би требало да представља проблем будући да су реформе у БиХ по оцјени многих у потпуности \nзастале од доласка кризе крајем 2008. године. \n5.2.2.1. Мјере усмјерене ка отклањању постојећих ограничења \n \nНиске оцјене различитих међународних организација, као што су Херитиџ \nфондација и Фрејзер института, о условима пословања у Србији резултат су, у већој мјери, \nи даљег постојања великог броја различитих баријера, а тек у мањој и недостатка \nактивних мјера за подстицање привредног развоја. Због тога носиоци економске политике \nу Србији морају своје активности усмјерити, прије свега, на отлањање ових ограничења, а \nу циљу подизања конкурентности земље. \n5.2.2.1.1. Реформе у реалном сектору \n \n Након што је Србија у протеклом периоду, у великој мјери провела процес \nспољнотрговинске либерализације, реални сектор ове земље се и даље сусреће са бројним \nпрепрекама на домаћем робном тржишту у облику  контроле цијена, тешкоћа у добијању \nлиценци, сложеним административним процедурама те многим другим ограничењима. \n \n5.2.2.1.1.1. Слобода пословања \n \nСрбија је за слободу пословања добила оцјену 4,80 што по критеријумима Фрејзер \nинститута представља негативну оцјену. Стручна јавност, власти па чак и шира јавност \nнеријетко говори о неопходним реформама у овој области. Међутим, реформе се, бар по \nмишљењу аналитичара Фрајзер института, не проводе ни изблиза у довољној мјери да би \nСрбија ушла у круг земаља у којим се пословање одвија на тржишним принципима. О \nтоме свједоче и оцјене по појединим критеријумима дате у табели бр. 133. \nТабела бр. 133.  \nКритеријуми и оцјена слободе пословања у Србији \nКонтрола цијена \n2,00 \nСложеност процедура  \n1,93 \nТрошкови администрације  \n5,67 \nПочетак бизниса \n9,49 \nТрошкови подмићивања \n4,70 \nОграничења при издавању лиценци \n2,92 \nТрошкови усклађености пореза \n6,87 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 15.8.2011),  \nстр. 135. \n \nИз претходне табеле види се да су највећа ограничења за нормално пословање у \nСрбији сложене административне процедуре, и даље огромно мијешање државе у \nодређивање цијена и тешко долажење до лиценци. Трошкови подмићивања су такође \nоцјењени високим мада нису толико критични као претходна три питања (проблема). \nСтавка за коју је Србија добила одличну оцјену су услови за започињање бизниса.  \nО сложеним административним процедурама нећемо посебно говорити будући да \nје њихово уклањање одавно предвиђено „гиљотином прописа“. Много је сложеније \nпитање државног администратирање при одређивању цијена. Ово је релативно тешко \nпитање будући да Влада Србије и даље посједује, контролише или се у уговорима о \nприватизацији обавезала да ће одржавати одређен (заштитнички) ниво цијена у великом \nброј јавних и бивших јавних предузећа. Контрола ових цијена се правда социјалним \nразлозима али и одржавањем цјеновне стабилности. Рјешавање овог питања је уско \nповезано са процесом приватизације јавних предузећа и повећањем слободе при издавању \nлиценци. \nЗбог претходно наведеног сматрамо да би власти Србије требале да крену у много \nснажнију приватизацију јавних предузећа (уз изузетак свега пар предузећа из \n„стратешких“ сектора), при чему основни циљ приватизације неће бити „крпљење \nбуџетских рупа“ већ излазак државе из привреде. У таквим прватизацијама држава не би \nморала да обезбјеђује монополски, или бар олигополски положај будућим власницима, а \nкако би остварила већу продајну цијену. \n  \n5.2.2.1.1.2. Царинске, нецаринске баријере и субвенције \n \nОцјена 6,68 за слободу спољнотрговинског пословања представља једну од виших \nоцјена коју је Србија добила од Фрејзер института, али и показује да постоји још значајан \nпростор за даља унапређење и у овој области. Разлог зашто Србија није добила већу \nоцјену лежи, прије свега, као и у случају БиХ, у недовољно развијеном извозном сектору \n(табела бр. 134).  \nИпак, Србија је по овом критеријуму (величина спољнотрговинског сектора) \nдобила значајно бољу оцјену од БиХ.    \nТабела бр. 134.   \nКритеријуми и оцјена слободе спољнотрговинског пословања у Србији \nЦаринске баријере \n7,92 \nНецаринске баријере \n6,92 \nВеличина спољнотрговинског сектора \n4,36 \nДевизни курс на црном тржишту \n10 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 15.8.2011),  \nстр. 135. \nШто се тиче препорука за унапређење постојећег стања, очигледно је да је из много \nразлога битно даље радити на стварању услова за развој већег, али и даље здравог \nизвозног сектора. Ту се Србија налази у нешто бољој ситуацији од БиХ будући да поред \nразвијенијег извозног сектора има и већ основане Агенцију за осигурање и финансирање \nизвоза (АОФИ) те Агенцију за привлачење страних инвестиција (СИЕПА). \nИ на отклањању царинских и нецаринских баријера се доста радило у протеклом \nпериоду кроз различите облике интеграција (ЦЕФТА, ЕУ интеграције итд.), тако да је за \nцаринске баријере Србија добила скоро па одличну оцјену (иначе, да подсјетимо да оцјена \nизнад 8 показује да постоји висок ниво слободе).  \n \n5.2.2.1.2. Реформе финансијског система \n \nСлично ситуацији у БиХ, финансијски систем Србије добио је високе оцјене за \nуслове пословања у земљи и неупоредиво ниже оцјене за слободу токова капитала са \nиностранством. \n \n5.2.2.1.2.1. Слобода на тржишту кредита \n \nОвдје само констатујемо како је Србија достигла висок ниво слобода на домаћем \nфинансијском тржишту (оцјена 8,68), због чега нове реформе овог сегмента привредног \nсистема нису у фокусу наше пажње. \n \n5.2.2.1.3.2. Контрола међународних токова капитала \n \nОвдје је Србија добила врло лошу оцјену, при чему су оцјене Фрејзер института \n(4,21) супротстављене оцјенама Свјетске банке из извјештаја Investing accros boarders \n2010. по којем у Србији постоји апсолутна слобода страних улагања у 10 од 11 сектора \n(једини сектор у којем су стране улагања ограничена су медији). Ако томе додамо да је \nСветска банка дала Србији врло високе оцјене и за једноставност процедура које је \nпотребно проћи при покретању новог страног бизниса у земљи, ниска оцјена Фрејзер \nинститута још више чуди. Међутим, треба подсјетити да Свјетска банка анализира \nзаконодавство земље док се Фрејзер институт преузима мишљење у овом случају \nСвјетског економског форума (Извјештај о глобалној конкурентности) које се углавном \nбазира на анкети заинтересованих лица (у овом случају страних инвеститора). Ова \nпосљедња група, чини се, није претјерано задовољна искуствима при инвестирању у \nСрбију од чега потичу ове ниске оцјене.  То практично значи да иако су закони добри, а \nпроцедуре једноставне, при њиховој имплементацији страни инвеститори наилазе на \nразличите препреке. Како се из извјештаја Фрејзер института и Свјетског економског \nфорума не виде конкретне практичне препреке при инвестирању, не можемо дати ни \nконкретне приједлоге за поправљање стања. Ипак, власти Србије би могле да спроведу \nодговарајуће анкете, у сарадњи са Удружењем страних инвеститора, и утврде ове разлоге. \nНе би нас изненадило да резултат ове анкете буде закључак како су страни инвеститори \nизједначени у правима са домаћим инвеститорима, само за разлику од њих нису навикли \nна третман који домаћа привреда има у овом друштву.    \n \n5.2.2.1.4. Реформа привредног амбијента \n \nПоред директних ограничења за несметано тржишно пословање у Србији, постоји \nи већи број фактора који долазе из шире схваћеног привредног окружења и који отежавају \nразвој економије. Међу овим факторима посебну пажњу треба посветити значајном \nфискалном оптерећењу, те недовољној заштити права приватне својине. \n \n5.2.2.1.4.1. Величина јавног сектора \n \nКао што се види Србија је за величину јавног сектора од Фрејзер института добила \nдоста ниску оцјену (6,40). Ипак, овдје треба имати на уму све оно што смо већ објаснили \nна примјеру БиХ, а то је да се ради о оцјени из угла присталица либералне економске \nшколе. Тако су неке развијене европске земље, са снажном социјалном државом, добиле и \nниже оцјене. Међутим, за разлику од њих, Србија овај луксуз себи тешко може да дозволи \nу ситуацији када покушава да устоличи нови модел привредног развоја базиран на \n(добрим делом страним) инвестицијама. Због тога Србија мора да обрати пажњу на \nкритеријуме због којих је добила овако ниску оцјену. Према овим критеријумима (табела \nбр. 135), Србија мора значајно да смањи трансфере и субвенције и да скреше јавну \nпотрошњу. Поред тога, овдје препоручујемо исто што смо препоручили БиХ, а што \nпрепоручује и група еминентних аутора, а то је да трансфери и субвенције привреди \nпрестану бити социјална и политичка категорија и постану инструмент за довођење \nдомаћих привредних субјеката у равноправан положај са иностраном конкуренцијом.  \nТабела бр. 135.   \nКритеријуми и оцјена величине јавног сектора у Србији \nЈавна потрошња \n5,46 \nТрансфери и субвенције \n4,63 \nДржавна предузећа и инвестиције \n8,00 \nМаксималне стопе пореза \n7,50 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.Фрејзерinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 17.8.2011),  \nстр. 135. \n \nИпак, Србија је добила доста добру оцјену за величину државних предузећа и \nинвестиција, што значи да је приватизација истих одмакла и да србијанска држава није \nносилац инвестиција. С обзиром да се Фрејзер институт у 2010. години позива на оцјене \nиз 2008. године, занимљиво би било видјети новије мишљење након што су власти Србије \nпредставиле читав низ озбиљних (углавном инфраструктурних) пројеката које ће, \nуглавном, финансирати стране државе уз учешће (директно или индиректно) Владе \nСрбије.  \nШто се тиче пореског оптерећења овдје је Србија добила осредњу оцјену \nзахваљујући стопи пореза на добит од 10%, збирној стопи пореза и доприноса на плате од \n68%, те диференцираној стопи ПДВ-а од 18% и 8% (на основне животне намјернице). \nУочљиво је да је оптерећење зарада високо и на нивоу онога у ФБиХ, док је стопа ПДВ-а у \nпросјеку нешто нижа.  Због тога, и из истих разлога које смо навели за БиХ сматрамо да \nби власти Србије требале да смање оптерећење рада, а повећају индиректне порезе, што је \nи препорука многих301 еминентних економисти из Србије. \n \n5.2.2.1.4.2. Реформа правног система \n \nОцјена 4,74 за квалитет правног система и посебно заштиту права приватне својине \nје најнижа оцјена коју је Србија добила за факторе који чине привредни амбијент. Због \nтога би реформа правног система требала бити на врху приоритета. Када се ради о \nкритеријумима на основу којих је Србија добила ову оцјену они су наведени у табели бр. \n136. \nТабела бр. 136.   \nКритеријуми и оцјена заштите права у Србији \nНезависност судија \n3,04 \nНезависност судова \n2,72 \nЗаштита имовинских права \n4,03 \nУплитање војске \n6,67 \nЦјеловитост правног система \n5,83 \nПровођење уговора \n3,92 \nПравна ограничења на продају реалне имовине \n6,98 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 20.8.2011),  \nстр. 135. \n \nИз претходног се види да су посебно слабе тачке правосуђа независност судова и \nсудија, провођење уговора  и заштита имовинских права.  Прве двије оцјене су стручњаци \nФрејзер института преузели из Индекса глобалне конкутрентности Свјетског економског \nфорума, трећу из Услова пословања Свјетске банке, а четврту на Међународног водича за \nризик по земљама ПРС групе. \n                                                             \n301 Арсић, М., Алтипармаков, Н., Ранђеловић, С., Бучић, А., Васиљевић, Д., Левитас, Т., „Пореска политика у \nСрбији, поглед унапред“,USAID Sega projekat Београд, 2010. \n \nКако су код Србије слабе тачке практично исте као и у случају БиХ, што говори о \nсличном стању, сматрамо да би власти Србије такође требале да раде на реформи \nправосуђа која би довела до значајног скраћивања рокова за доношење правоснажних \nпресуда и заштити од ревизије приватизације уколико није прекршен уговор о куповини \nдржавног удјела. \n \n5.2.2.2. Активне мјере подршке развоју привреде Србије \n \nВлада Србије је у протеклом периоду предузимала различите мјере подршке \nразвоју привреде. Иако постоји још много простора за унапређење, основни правци \nдјеловања су већ ту. Тако у Србији крајем 2010. према подацима Мреже бизнис инкубатор \nцентра Србије (MбиС) функционише 11302 инкубатора, док је 6 било у припреми. Иако \nовај број свакако није задовољавајући, битно је нагласити да је након почетне подршке \nразличитих међународних организација, од 2010. године. Влада Србије планирала \nсредства за ове намјене. Ако погледамо географски распоред инкубатора, уочавамо да \nБеограду недостаје више инкубатора (крајем 2010. године имао је свега два на око два \nмилиона становника) те да западној Србији и Санџаку недостаје инкубатора, док су \nјугоисточна Србија и Војводина нешто боље покривени. \nПуно боља ситуација је када се ради о кластерима. Према подацима303 \nМинистарства економије и регионалног развоја Србије, захваљујући Програму за поршку \nразвоју кластера 2006 – 2011. године (у почетку уз финансијску поршку Краљевине \nНорвешке), крајем 2010. године у Србији је дјеловало 26 кластера у којима је учествовало \n869 предузећа са преко 31.000 запослених. Укупан приход остварен преко кластера \nпревазилазио је 1 милијарду евра (по приходу су водећи Галенит кластер за сакупљање и \nрециклажу истрошених акумулатора и батерија са приходом од око 350 милиона евра, те \nАутомобилски кластер Србије са око 280 милиона евра прихода). И овдје је потребно \nнаставити тренд раста кластера, али је битно примијетити узлазни тренд у задњих пет \nгодина.  \n                                                             \n302Бизнис иновациони центар, преузето са, www.bickg.rs/sr/mreza-inkubatora/pregled (датум увида: 23.8. \n2011). \n303  Кластери Србије (Министарство економије и регионалног развоја), преузето са,  http://klasteri.merr. \ngov.rs/, (датум увида: 5.9.2011). \nШто се тиче малопродајних мрежа у Србији, ту је и без државне подршке (!) \nуспостављена \nзначајна \nконцентрација \nкоја \nје \nвећ \nбила \nпредмет \nразматрања \nАнтимонополске комисије Србије (случај Делта-Максија тј. Делеза), што значи да је даља \nконцетрација највећих ланаца непожељна или чак незаконита. \nИ када се ради о привлачењу СДИ, односно подршци извозу, Србија је земља која \nиздваја значајна средства за ове намјене кроз рад СИЕПЕ и АОФИ-а. \nИмајући на уму претходно изнесено сматрамо да би власти Србије  требале \nпосебно усмјерити своје активности ка снажнијој помоћи у оснивању и раду инкубатора \nмалог бизниса, те повести рачуна о равномјернијој географској распрострањености истих. \n \n5.3. Хрватска \n \n5.3.1. Досадашњи резултати на подручју реструктуисање реалног сектора \nпривреде посматраних земаља, ефекти приватизације и либерализације \nекономије \n \nО посљедицама ратних дешавања на привредна кретања у Хрватској није тако \nједноставно говорити будући да Влада Хрватске није чекала завршетак рата да би провела \nзначајне реформе (за разлику од БиХ), а сама земља није била изложена економским \nсанкцијама тако да процеси ратног реструктуирања, приватизације и либерализације нису \nјасно раздвојени.  \n \n5.3.1.1. Ратно реструктуисање и смањење привреде  \n \nХрватска је репубика СФРЈ која је, након БиХ, била најпогођенија ратним \nдешавањима. Тако је укупну ратну штету Државна ревизија за попис и процјену ратне \nштете Хрватске процјенила на 65,35304 милијарди ДМ, што је донекле преувеличан \n                                                             \n304 Министарство рада и социјалне скрби Републике Хрватске (Државна ревизија за попис и процјену ратне \nштете), \n„Ратне \nштете, \nиздаци \nза \nбранитеље, \nжртве \nи \nстрадалнике \nрата \nу \nРепублици \nХрватској“,доступно \nна: \n \nhttp://www.rsp.hr/ojs2/index.php/rsp/article/viewFile/225/996, \nдатум \nувида: \n13.10.2011. \nподатак, будући да ова процјена укључује чак и дијелове трошкова за учешћа Републике \nХрватске у рату у Босни, материјалну помоћ Хрватима у БиХ, итд.   \nБДП Хрватске је у истом периоду опао за око 20% тј. са 24,4305 милијарде \nамеричких долара 1990. Годие на 19,872 милијардих амерички долара 1996. године, док је \nна минимуму 1993. године пад износио чак 55% БДП-а из 1990. Ефекти ових \nтрауматичних дешавања на структуру БДП-а дати су у табели бр. 137. \n \nТабела бр. 137.   \nСтруктура БДП-а Хрватске 1990. и 1996. Године \nСтруктура БДП-а \n1990. \n1996. \nПољопривреда \n11 \n7,1 \nИндустрија \n36 \n27,6 \nУслуге \n53 \n65,3 \nИзвор: Сачињено на основу података Министарства регионалног развоја, шумарства и воденог \nгосподарства Републике Хрватске из Стратегије регионалног развоја 2011-2013, Загреб, 2010, стр. 9 и \nвластита калкулација на основу података Државног завода за статистику Републике Хрватске; Приопћење: \nтабела 1.2.  – Бруто додана вриједност по дјелатностима и БДП од 1995. до 2009, текуће цијене, преузето \nса: www.dzs.hr/Hrv_Eng/publication/2012/12-01-03_01_2012h.xlsx (датум увида: 20.8.2011). \n \n Као што се може видјети основни ефекти се огледају у: \n1. Деиндустријализацији; \n2. Значајном смањење удјела пољопривреде у БДП-у; \n3. Значајном порасту удјела услуга у БДП-у. \n \n5.3.1.2. Процес приватизације \n \nПроцес приватизације у Хрватској одликује већи значај ранијих фаза у односу на \nдруге двије земље и још већа вишефазност. Тако након приватизације из доба СФР \nЈугославије (приватизације Анте Марковића), која је као што смо то већ рекли прекинута \nизбијањем ратних дешавања, Хрватска на чијој се територији још водио рат доноси Закон \nо претворби (1991.) који је у великој мјери заправо закон о приватизацији. Тако се тим \nзаконом у којем се налаже да сва некада друштвена предузећа (изузев „стратешких“) \nпретворе у акционарска друштва са јасније дефинисаним власништвом. Ово претварање \n(претворба) је могло бити обављено продајом акција запосленима уз велике дисконте, \n                                                             \n305 Државни завод за статистику Републике Хрватске, Статистички љетопис за 1996, Загреб, 1997, стр. 14. \nпретварањем потраживања у акције и удјеле (што су углавном искористиле банке), \nпродајом предузећа трећим лицима итд. Битно је нагласити да се радило о аутономној, \nдецентрализованој приватизацији која се углавном базирала на промовисању радничког \nакционарства. Проблем са овом фазом приватизације била је, прије свега, немогућност да \nсе у ратним околностима одреди адекватна вриједност капитала предузећа. Друга фаза \nприватизације почиње доношењем Закона о приватизацији 1996. године. Овај закон је \nтребао да проведе приватизацију у оним предузећима која нису провела претворбу (опет \nизузимајући стратешка предузећа) овај пут на централизованији начин, уз оснивања \nХрватског фонда за приватизацију на кога је пренесено власништво над 2/3 акција, удјела \nте Пензионог фонада (1/3). Тећа фаза почиње 1998. године доношењем Закона о ПИФ-\nовима. Ова фаза представља облик ваучерске приватизације уз специфичност да су \nваучере добиле само посебне групе грађана (углавном ратни војни ветерани, избјеглице и \nдруги који нису учествовали у претворби). Четврта фаза се тиче ревизије приватизације \nкоја почиње 2001. године и званично је завршена 2004. У овој ревизији уочене су бројне \nнеправилности (тачније 1.936) са поднесеном 71 кривичном пријавом, али без значајнијих \nсанкција за починиоце, углавном због застарјелости. Тек 2011. године Хрватски сабор је \nдонио Закон о незастарјевању ратних злочина и ратног профитерства чиме је учинио \nсувислим наставак ревизије приватизације. Треба напоменути да је у међувремену \nхрватски сабор доносио посебне законе који су се односили на приватизацију \n„стратешких“ предузећа (хрватских телекомуникација 1999, ИНЕ 2002, хрватске \nелектропривреде 2002. итд.). \nКако \nје због вишефазности и дјелимичне децентрализованости процеса \nприватизације за Хрватску тешко сакупити егзактне податке о томе колико је предузећа \nприватизовано, а поготово колико је средстава уплаћено за капитал. Умјесто тога кроз \nтабелу бр. 138. само преносимо оцјене ЕБРД-а о успјешности приватизације у Хрватској у \nдва временска тренутка (на почетку процеса тј. 1992./93. и у 2010. године). \n \n \n \n \n \nТабела бр. 138.  \nОцјена завршености приватизације у Хрватској по сегментима 1992. и 2010. \nгодине \n \n1992./93. \n2010. \nПриватизација малих \nпредузећа \n3,5 \n4+ \nПриватизација \nвеликих предузећа \n2 \n3+ \nРеструктуисање \nдржаве и предузећа \n1 \n \n3 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена ЕБРД-а из извјештаја „Процјена земљине стратегије за Хрватску \n2005“, табела бр. 1, преузето са: http://www.ebrd.com/downloads/evaluation/croatia.pdf (датум увида 20.8.2011) \nи \nТранзиционог \nизвјештаја \n2010, \nтабела \n1.1, \nпреузето \nса: \nhttp://www.ebrd.com/downloads/research/transition/tr10.pdf, датум увида (20.8.2011). \n \nКао што се види, Европска банка за обнову и развој одличним оцјењује \nприватизацију малих предузећа, док је реструктуисање државних предузећа највише \nнапредовало, али и даље заостаје. \nПретходним оцјенама треба додати и процјену ЕБРД-а према којој је у 2010.-ој 70% \nБДП-а Хрватске стварао приватни сектор, као и да је већ 2000. године тај проценат \nизносио 60%, што говори у прилог тврдњи да се процес приватизације у Хрватској одвијао \nнешто раније него у друге двије земље. \n \n5.3.1.3. Процес либерализације \n \nУ складу са праксом усвојеном за друге двије земље, и овдје ћемо пренијети оцјене \nсвјетски познатих институција о достигнутом нивоу слободе у земљи у различитим \nвременским периодима (табела бр. 139). Прве од тих оцјена преносимо из Транзиционог \nизвјештаја-а, чије смо дјелове и до сада користили. \nТабела бр. 139.   \nИндекс транзиције ЕБРД-а за Хрватску 1992. и 2010. године \n \n1992. \n2010. \nЛиберализација цијена \n3 \n4 \nЛиберализација спољне \nтрговине \n3 \n4+ \nПолитика конкуренције \n1 \n3 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена ЕБРД-а из Country strategy evaluation for Croatia 2005, табела бр. 1, \nпреузето са: http://www.ebrd.com/downloads/evaluation/croatia.pdf (датум увида 29.8.2011) и Транзиционог \nизвјештаја 2010, табела 1.1, преузето са: http://www.ebrd.com/downloads/ research/transition/tr10.pdf, датум \nувида (29.8.2011). \n \nИз претходне табеле можемо видјети да је крајем посматраног периода Хрватска, \nод стране особља ЕБРД-а, добила високе оцјене за либерализованост цијена и спољне \nтрговине, али тек добре оцјене за политику конкуренције. Занимљиво је да је у односу на \nоцјене из 1992. године, највећи напредак постигнут управо на пољу политике конуренције. \n \nХеритиџ фондација је у свом Индексу економских слобода Хрватској дала укупну \nоцјену 61.1, што значи да се по нивоу слобода Хрватска једва угурала у групу „углавном \nслободних“ земаља. Захваљујући томе се пласирала на 12 мјесто међу ЗУТ, те на 35 мјесто \nмеђу европским земљама, односно на 82 у свијету (од рангираних 179). \nПо оцјенама Фрејзер института „Economic freedom of the world 2010“, Хрватска је \n(заједно са Молдавијом) смјештена на 87 мјесто међу 141 посматраном земљом свијета, и \nна 15 мјесто међу 19 ЗУТ. \nОцјене Фрејзер института на основу којих је Хрватска рангирана у другу (лошију) \nгрупу земаља дате су у табели бр. 140. \nТабела бр. 140.  \nОцјена нивоа слобода у Хрватској према Фрејзер институту \nВеличина јавног сектора \n5,32 \nПравни систем и заштита права власништва \n6,35 \nМонетарни систем \n8,09 \nСлобода међународне трговине   \n6,39 \nРегулатива кредита, радне снаге и бизниса \n6,56 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 29.8.2011),  \nстр. 55. \n \nИз свих пренесених оцјена могло се видјети да је процес либерализације у \nХрватској далеко мање завршен од онога што би се могло очекивати с обзиром на дужину \nтрајања самог процеса и прокламованих циљева власти ове земље.   \nКао и у претходним случајевима и овдје смо жељели провјерити да ли су процеси \nприватизације и либерализације довели до додатног (и очекиваног) реструктуисања \nпривреде. У ту сврху ћемо користити табелу бр. 141. \n Табела бр. 141.    \nСтруктура БДП-а Хрватске 1996. и 2010. године (базичне цијене). \nСтруктура БДП-а \n1996. \n2010. \nПољопривреда, шумарство, лов и риболов \n7,1 \n5,5 \nИндустрија, рударство и снабдјевање ел. Енергијом \n24,1 \n19,0 \nГрађевинарство \n6,7 \n6,7 \nПромет и везе \n8,5 \n7,3 \nТрговина и угоститељство \n13,7 \n11,1 \nХотели и ресторани \n3,2 \n4,5 \nФинансијско посредовање и пословање некретнинама  \n19,0 \n27,3 \nЈавна управа и одбрана, образовање, здравство и остале \nдруштвене и социјалне дјелатности \n17,4 \n18,7 \nИзвор: Властита калкулација на основу података Државног завода за статистику Републике Хрватске из \nПриопћења бр. 12.1.3,  табела 1.1.2. – Бруто додана вриједност по дјелатностима од 1995. до 2009, преузето \nса: http://www.dzs.hr/Hrv_Eng/publication/2012/12-01-03_01_2012.htm, (датум увида: 20.8.2011) и сачињено на \nоснову података Народне банке Хрватске, Стандардни презентацијски формат 1 тромјесечја 2011, \nСтруктура \nбруто \nдодате \nвриједности \n(у \nтекућим \nцјенама) \n2011, \nпреузето \nса \nhttp://www.docstoc.com/docs/99735099/Standardni-prezentacijski-format, (датум увида 14.7.2012). \n \nИз табеле се види блажа динамика процеса реструктуисања привреде Хрватске у \nовом, постконфликтном периоду, у односу на динамику ових процеса у току рата.  \nОсновни тренд је било смањење значаја индустрије, а у мањој мјери и \nпољопривреде, трговине и угоститељства. С друге стране, највећи раст су доживјеле гране \nфинансијског посредовања и пословања некретнинама.  \nОпет подсјећамо да се овдје ради о релативним вриједностима те да је раст РБДП-а \nод 46,5%, односно раста НБДП-а за 204%, довео до тога да се у апсолутним вриједностима \nзначано повећала новостворена вриједност у свим секторима. \nИз претходног би се могло закључити да су процеси приватизације и \nлиберализације у Хрватској  у претходном периоду водили смањењу учешћа недовољно \nконкурентног реалног сектора и расту финансијског сектора који је задовољио кредитну \nглад привреде и становништва изашлих из рата. \n \n5.3.2. Даљи правци реформе у реалном и финансијском сектору  \n \nСпецифичност Хрватске је у томе што је у току писања овога рада приводила крају \nпреговоре са Европском комисијом о придружењу ЕУ. Ти преговори су обухватали многа \nбитна питања укључујући и привредне реформе, па се усвајање и имплементација \nевропских стандарда одвијала убрзано. Тиме долазимо у ситуацију да до тренутка када \nовај рад буде јавно изнијет можда ставови о стању реформи у Хрватској неће бити \nдовољно тачни. Ипак, овај ризик је мањи ако се присјетимо става Фрејзер института, \nХеритиџ фондације и других либералних институција о ЕУ. Тај став се може сумирати у \nкритици европске праксе социјалних држава и неефикасне бриселске администрације. \nЗбог тога ове институције сматрају да прикључење ЕУ од земаља кандидата не захтијева \nпотпуне либералне реформе, већ прије свега усаглашавање форме.   \nОцјене Фрејзер института о нивоу економских слобода у Хрватској дате су у табели \nбр. 142. \nТабела бр. 142.  \nНиво економских слобода у Републици Хрватској \n \n2008. \nРеални сектор \n \n1. Слобода пословања \n5,07 \n2. Царинске и нецаринске  баријере \n6,55 \nФинансијски сектор \n \n3. Слобода на тржишту кредита \n9,37 \n4. Контрола међународних токова капитала \n3,87 \nЕкономско окружење \n \nВеличина јавног сектора \n5,32 \nПравни систем и заштита имовинских права \n5,65 \nМонетарни систем \n8,09 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 29.8.2011). \nстр. 55. \n \nИз горње табеле се може видјети да алалитичари поменутог института сматрају да \nпостоји висок степен слободе на тржишту кредита и либералан монетарни систем, док је \nХрватска добила незадовољавајуће оцјене у домену контроле токова капитала са \nиностранством, слободе пословања на домаћем тржишту и величине јавног сектора. \n \n5.3.2.1. Мјере усмјерене на отклањање постојећих ограничења \n \nЗанимљиво је примјетити да је  најслабије оцјене Хрватска добила у истим оним \nобластима као и Србија (сложеност процедура, контрола цијена, ограничиња при \nиздавању лиценци, те уска извозна база). То говори да су транзицијски процеси, и поред \nсвих различити у околностима, ипак имали доста заједничких тачака. \n  \n5.3.2.1.1. Реформе у реалном сектору \n \nИ поред одмаклости Хрватске у процесима ЕУ-интеграција, оцијене о тржишности \nпословања на унутрашњем робном тржишту нису високе. Нешто боља ситуација је са \nнивоем слобода у домену спољнотрговинске размјене. \n \n \n5.3.2.1.1.1. Слобода пословања \n \nХрватска је за слободу пословања добила оцјену 5,07 што је практично негативна \nоцјена. Критеријуми на основу којих је дата су презентоване у табели бр. 143. \nТабела бр. 143.   \nСлобода пословања у Хрватској \nКонтрола цијена \n3,00 \nСложеност процедура \n2,53 \nТрошкови администрације  \n4,82 \nПочетак бизниса \n9,16 \nТрошкови подмићивања \n4,78 \nОграничења при издвању лиценци \n3,38 \nТрошкови усклађености пореза \n7,80 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 29.8.2011),  \nстр. 55. \n \nИз претходне табеле се види да су најслабије тачке Хрватске сложене процедуре, \nвладина контрола цијена и тешкоће при добијању лиценци. \nПоправљањем стања у овим областима драстично би се поправила укупна оцјена. Имајући \nна уму горе изнесено сматрамо да би власти Хрватске, ако желе да либерализују услове \nпословања на домаћем тржишту, требале да: \n- Проведу „гиљотину прописа“; \n- У социјалној политици се више окрену директним трансферима, а мање \nадминистрирању цијенама; \n- Ојачају конкуренцију на домаћем тржишту либерализацијом процедуре доласка \nдо лиценци. \n \n5.3.2.1.1.2. Царинске, нецаринске баријере и субвенције \n \nОцјена од 6,55 за слободу спољнотрговинског пословања  показује да постоји још \nдоста простора за даљу либерализацију ове области иако је Хрватска још 2000. године \nпостала чланица СТО, а члан је и ЦЕФТЕ. Оваква, у великој мјери осредња оцјена \nпроизилази из простог разлога, који често наглашава ММФ, а то је уска извозна база \nХрватске (табела бр. 144, четврти ред). Тако царинске баријере нису проблем будући да је \nчак 80%306 размјене са иностранством ослобођено царина. Нешто већи проблем су \nнецаринске баријере, код којих постоји још доста простора за побољшање. \nТабела бр. 144.  \nСлобода трговине са иностранством у Хрватској \nЦаринске баријере \n 8,71 \nНецаринске баријере \n 6,76 \nВеличина спољнотрговинског сектора \n 3,40 \nДевизни курс на црном тржишту \n  10,00 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 29.8.2011),  \nстр. 55. \n \nУ оваквој ситуацији тешко је дати неку одређену препоруку, осим уклањања \nнецаринских баријера, поготово јер је Хрватска већ основала Агенцију за промоцију \nизвоза и страних улагања (АПИУ), Влада Хрватске је већ доносила програме подстицања \nизвоза (као што је Хрватска извозна инцијатива 2007-2010.) али без неких посебних \nрезултата, те с обзиром да је Хрватска већ годинама земља са највећим субвенцијама у \nрегиону (значајно субвенционише три извозне гране; пољопривреду, бродоградњу и \nтуризам). Тако је у 2010. пољопривреда на 100 евра извоза добијала подстицај од чак 33 \nевра.  \n \n \n                                                             \n306Ову оцјену износи Хрватска господарска комора на свом преузето сау www.hgk.hr.   \n5.3.2.1.2. Реформе финансијског система \n \nЈош раније смо показали како је финансијски систем Хрватске један од \nнајразвијенијих у региону, како по нивоу задужености грађана (табеле бр. 51), \nзадужености привреде код домаћих банака и банака у иностранству (табела бр. 82. и 90). \nМеђутим, оцјена за ниво слобода токова капитала са иностранством је, упркос de jure \nлиберализације исте, изразито ниска. \n \n5.3.2.1.2.1. Слобода на тржишту кредита \n \nУкупна оцјена коју је Хрватска добила за овај сегмент је одлична (9,37) и изведена \nје из сљедећих под-оцјена датих у табели бр. 145.  \nТабела бр. 145.   \nСлободе на тржишту кредита у Хрватској \nВласништво над банкама \n10,00 \nКонкуренција страних банака \n8,00 \nКредити приватном сектору \n9,47 \nКонтрола каматних стопа \n10,00 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 5.9.2011),  \nстр. 55. \n \nКао што се види, финансијски посредници имају потпуну слободу при формирању \nкаматних стопа, а само стицање власништва над овим институцијама је слободно од \nдржавне контроле. Учешће страних банака у укупној активи банкарског сектора је такође \nврло високо мада је у овом сегменту Хрватска добила најнижу оцјену од четири \nкориштена критеријума. \n \n5.3.2.1.2.2. Контрола међународних токова капитала \n \nОвдје је Хрватска слично БиХ и Србији добила врло лошу, па чак и лошију оцјену \n(3,87) која је супротстављена тврдњама Хрватске господарске (привредне) коморе (ХГК) и \nоцјенама Свјетске банке из извјештаја Investing accros boarders 2010. о стању у овој \nобласти. \nХГК се у својим тврдњама како су стране инвестиције добродошле позива на  \nЗакон о трговачким друштвима и Закон о страним улагањима према којима су права \nстранаца изједначена са правима домаћих инвеститора. Свјетска банка са своје стране даје \nоцјену како је у Хрватској постоји апсолутна слобода инвестирања у 10 од 11 сектора \n(изузетак је транспорт, посебно ваздушни, гдје је страно власништво ограничено на 49%).  \nРазлоге за ово одступање оцјене једног либералног института од оцјена Свјетске \nбанке можемо наћи само у одступању праксе од законских рјешења. Као што смо већ \nистакли, стање у пракси се испитује анкетама страних улагача који очито нису превише \nзадовољни третманом који имају у Хрватској. Због тога хрватским властима савјетујемо \nда проведу анкету којом ће утврдити разлоге незадовољства страних инвеститора и \nпредузму активности на отклањању тих препрека.  \n \n5.3.2.1.3. Реформа привредног амбијента \n \nС обзиром на нешто виши ниво развоја Републике Хратске било је за очекивати да \nсу носиоци економске политике учинили више на изградњи повољног приредног \nамбијента. Ипак, Фрејзер институт дао је Хрватској релативно ниске оцјене у овој \nобласти, узроковане, прије свега, задржавањем концепта социјалне државе који се огледа \nу изразито прогресивним стопама опорезвања дохотка те релативно великим захватом \nдржаве из чега се финансира обимна секундарна прерасподјела. \n \n5.3.2.1.3.1. Величина јавног сектора \n \nФрејзер институт је Хрватској дао оцјену 5,32 што значи да по њиховом мишљењу \nова земља има драматично велики јавни сектор. Ипак, при тумачењу ове оцјене још \nједном треба имати на уму да су неке развијене европске земље, са снажном социјалном \nдржавом добиле још и ниже оцјене. Међутим, свједоци смо да чак и те европске земље, \nполако али сигурно смањују стечене повластице како би постале конкурентније у \nглобализованом свијету. Хрватска је још мање конкурентна од њих, па тако потребе за \nбржим привредним растом захтијева кораке у правцу смањења јавног сектора што је једна \nод основних препорука307 ММФ-а. Када говоримо о смањењу јавног сектора табела бр. \n146. (на основу које је дата овако ниска оцјена), нам сугерише шта Хрватска треба да \nуради: \nТабеле бр. 146.   \nОцјене величине јавног сектора у Хрватској \nЈавна потрошња \n4,73 \nТрансфери и субвенције \n5,06 \nДржавна предузећа и инвестиције \n10,00 \nМаксималне стопе пореза \n1,50 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 9.9.2011),  \nстр. 55. \n \nКао што се види, Хрватска нема проблема само са значајем државних предузећа и \nвеличином државних инвестиција који према овој оцјени скоро да не постоје. С друге \nстране највећи проблем је врло висока максимална стопа пореза308. Овдје се мисли на \nпорез на доходак, односно на праксу претјерано прогресивног опорезивања. Тако, док је \nпросјечно пореско оптерећење на нивоу онога које је било у Републици Српској прије \nизмјена у 2011.309, дотле постоји велика разлика међу пореским разредима (табела бр. \n147). \nТабеле бр. 147.  \nПорески разреди пореза на добит у Хрватској \nРазред (у кунама) \nИзнос пореза \nDo 3.600 \n12% \n3.600 ; 10.800 \n25% \n10.800 \n40% \nИзвор: Удружење економиста Републике Српске SWOT, Економске посљедице повећања стопе пореза на \nдоходак \nи \nдоприноса \nу \nРепублици \nСрпској, \nтабела \nбр. \n4, \n \nпреузето \nса: \nhttp:// \nwww.swot.ba/index.php?modul=sekcije&poziv=aktivnost&ids=1&ida=63,, датум увида: 15.10.2011. \n                                                             \n307 Хрватска – Консултације у вези с чланом IV Статута ММФ-.а одржане 2011, Закључна изјава, 16. мај \n2011.: „Фискална политика треба спријечити даље повећање мањка у 2011. одређивањем додатних резова \nу потрошњи и, у средњорочном раздобљу, поништити раст јавног дуга те створити простор за дјеловање \nполитике у циљу макроекономског управљања проводећи консолидацију засновану на расходима“, преузето \nса: http://www.imf.org/ external/pubs/ ft/scr/2011/cr11159.pdf, датум увида: 15.10.2011. \n308 Овдје је Фрејзер институт, користио матрицу по којој оцјена зависи од висине пореског оптерећења и \nпореских разреда. Ова матрица се може наћи у Economic freedom of the world 2011, стр.192. преузето са: \nhttp://www.fraserinstitute.org/publicationdisplay.aspx?id=2147483733,  датум увида: 15.7.2012. \n309Економске посљедице повећања стопе пореза на доходак и доприноса у Републици Српској, Удружење \nекономиста Републике Српске - SWOT, Бања Лука, 2011.  \n \nКако се либерални економисти не слажу са концептом прогресивног оптерећивања, \nодатле долази овако лоша оцјена. И друге стопе су доста високе, па тако стопа пореза на \nдобит износи 20%, док постоје три стопе ПДВ-а; 23% (општа), 10% (на туристичке услуге) \nи 0% (основне прехрамбене производе).  \nИако оцјене нису тако ниске и јавна потрошња и ниво субвенција се морају \nсмањити да би у очима либералних економиста Хрватска добила изглед повољне \nинвестиционе дестинације.  \n  \n5.3.2.1.3.2. Реформа правног система \n \nОцјена 5,65 за квалитет правног система и посебно заштиту права приватне својине \nу међувремену ће, вјероватно, бити знатно поправљена с обзиром на значајне напоре \nправосудних органа Хрватске у 2011. да се обрачунају са корупцијом. О значају ових \nнапора можемо судити на основу табеле бр. 148. из које се види да је генерално ниска \nоцјена добијена управо због ниске независности судова и судија. \nТабела бр. 148.   \nОцјена рада правног система Хрватске према Фрејзер институту \nНезависност судија \n3,49 \nНезависност судова \n2,67 \nЗаштита имовинских права \n4,94 \nУплитање војске \n8,33 \nЦјеловитост правног система \n8,33 \nПровођење уговора \n5,40 \nПравна ограничења на продају реалне имовине \n6,39 \nИзвор: Сачињено на основу оцјена Фрејзер института из публикације Економске слободе у свијету2010, \nпреузето \nса: \nhttp://www.fraserinstitute.org/uploadedFiles/fraser-ca/Content/research-\nnews/research/publications/economic-freedom-of-the-world-2010.pdf ( датум увида: 15.9.2011),  \nстр. 55. \n \nМеђутим, из табеле се види да ни заштита имовинских права и провођење уговора \nнису на задовољавајућем нивоу. Због тога је потребно спровести сличне реформе које смо \nпрепоручили за БиХ и Србију, а које се састоје у скраћивању правних процедура у \nспоровима у којима је једна од страна привредни субјект, те заштиту од ревизије \nприватизације и других стечених имовинских права уз компензацију државе оштећеној \nстрани (ако оштећени није сама држава). Овим би треће стране биле измирене, држава \nплатила своје грешке из прошлости, а не би био нарушен принцип правне сигурности који \nје од посебне важности за стране инвеститоре. \n \n5.3.2.2.2. Активне мјере подршке развоју привреде Хрватске \n \nВласти Републике Хрватске су раније (у односу на БиХ и Србију) почеле са \nусвајањем пракса развијенијих земаља у развоју предузетништва. Због тога су им и \nрезултати знатно бољи. Конкренто у Републици Хрватској је према евиденцији и процјени \nМинистарства привреде у 2011. дјеловало чак 22 развојне агенције, 32 инкубатора малог \nбизниса, 60-ак кластера, 40-ак предузетничких центара и око 330 пословних зона. \nШто се тиче инкубатора малог бизниса, просјечан инкубатор је 2008. године, бројао \n8 чланова са по четири запослена на простору од 720 м² 310. Позитивно је што пракса \nпоказује да је проценат фирми које су се развије у инкубатору и преживјеле првих пар \nгодина у Хрватској око 77311%, за разлику од 35% фирми које су основане ван инкубатора. \nИпак, с обзиром да у Хрватској има 430 општина постоји још доста простора за даљи \nразвој инкубатора. \nУ министарству привреде Хрватске је регистровано 46312 кластера у којима делује \n504 предузећа са око 25.000 радника. У Хрватској господарској комори процјењују да их \nима око 60, да просјечан кластер има 25 чланова, те да их је 95% основано „одоздо“ тј. као \nинтересно удруживање без утицаја државе. Свега 15% је регистровано као д.о.о. док је \nостатак у облику удружења (због чега их је тешко тачно пребројати). Хрватска држава је у \nпротеклом периоду сачинила два документа који се односе на развој кластера и то: \n„Хрватска извозна иницијатива“, у којој се предвиђа оснивање шест кластера и \n„Стратегија развоја кластера у Хрватској 2011 - 2020.“, која ће помоћи повлачењу \nсредстава из ЕУ фондова намијењених у ове сврхе. Занимљиво је да се кластери у \nХрватској нарочито развијају након доласка кризе 2008. године, а највећи напредак је \n                                                             \n310 Лончар, Ж.,“ Сустав жупанијских подузетничких инкубатора – излаз из кризе?“, доступно на: \nwww.investitor.org, датум увида: 16.10.2011. \n311 Пословни инкубатор Шибеник, Најчешћа питања, преузето са: http://www.podi-sibenik. com/hrv/pin-\nfaq.asp, датум увида: 16.10.2011. \n312 Стратегија развоја кластера у Републици Хрватској 2011-2020, Министарство господарства, рада и \nподузетништва Републике Хрватске, Загреб, 2011, стр. 9. \nостварило неколико дрвних кластера захваљујући којима је Хрватска и у временима кризе \nповећала извоз намјештаја. \nШто се тиче малопродајних ланаца, Агрокор група (власник Конзума и Идее) је \nапсолутни регионални лидер. Тако се приходи ове групе у 2009. процјењују313 на 2,67 \nмилијарди евра, док другопласирани Меркатор остварује 2,64 милијарде, а трећа Делта-\nМахи групација (тј. сада је то већ Делез групација) „тек“ 1 милијарду евра. У тренутку \nписања овог рада није била сигурна завршница преговора о преузимању Меркатора од \nстране Агрокор групе, којом би, чак и ако буде остварен тек прост збир заједничких \nприхода он износио преко 5,3 милијарде  евра, што је на нивоу 42% БДП-а БиХ у 2010. \nгодини. Поред тога у Хрватској дјелује још неколико великих малопродајних ланаца. \nШто се тиче подршке извозу ту је Хрватска, такође, већ доста тога урадила кроз \nформирање и рад Агенције за промоцију извоза и страних улагања (АПИУ).  \nНаша анализа показује да су процеси приватизације и либерализације, у све три \nземље, вођени на доста сличан начин.  \nТако су успјешно проведене реформе у правцу стварања слободних финансијских и \nмонетарних система, док се касни са стварањем слободног унутрашњег робног тржишта \n(сложене административне процедуре, трошкови корупције итд). Такође се мора још доста \nрадити на либерализацији токова капитала са иностранством (смањењу фактичких, а не \nзаконских контрола, будући да су законске препреке углавном отклоњене) и јачању \nправне заштите инвеститора и повјерилаца.  \nАко ове реформске процесе сагледамо кроз једну ширу слику, видјећемо да је \nовакво провођење реформи довело до преструктуирања привреде у правцу смањивања \nзначаја реалног сектора, а у корист раста значаја посебно финансијског сектора. \nИпак, лимити даљег раста финансијског сектора (о чему смо говорли у III дијелу) \nби могли да доведу, и већ су дјелимично довели, до стварања притисака на стабилност \nдевизних курсева. \nЗбог тога смо сугерисали читав низ мјера за сваку земљу појединачно, водећи \nрачуна о околностима у свакој од њих, како би процеси привредних реформи били у \nвеликој мјери употпуњени, а што би требало да подстакне поновни раст реалног сектора. \n                                                             \n313 \nПроцјену \nје \nизвршио \nDeloitte, \nпреузето \nса: \n1http://www.deloitte.com/view/hr_HR/hr/industrije/ \nsektorirokepotronje/494d6a988ad9c210VgnVCM3000001c56f00aRCRD.htm, датум увида: 19.10.2011. \nТо би кроз пораст конкурентности истог, и уз привлачење страних инвестиција, \nтребало да отклони дугорочне притиске на стабилност девизних курсева.  \nЗаправо, у случају успјешног провођења реформи то би требало да учини да \nтежиште бриге монетарних власти и у будућености буде питање цјеновне стабилности, \nали у условима брзог раста тражње (тј. питање цјеновне стабилности у околостима \nобимног прилива девиза), умјесто питање цјеновне стабилносту у околностима притисака \nза девалвацијом девизних курсева који пријете да наруше базично повјерење у монетарне \nвласти и изазову пораст инфлације. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nДИО VI – ЗАКЉУЧАК \n \nЦиљ овог истраживања било је тражење одговора на питање каква политика \nдевизног курса је оптимална за три посматране земље, док нам је хипотеза била да се ради \nо таквом облику ове политике који може да осигура стабилност девизног курса. \nУ складу са тим овај рад је структуисан тако да смо пошли од анализе скорашњих \nискустава три земље са ефектима вођених монетарних политика, затим смо прешли на \nанализу средњерочне одрживости изабраних оквира монетарних политика (чији је битан \nдио и политика девизног курса), те смо у посебном дијелу анализирали могућност \nкориштења политике девизног курса за постизање платно-билансних циљева. На крају, \nанализирали смо и стање реформи у свакој од посматраних земаља како бисмо могли дати \nконкретне сугестије како подићи конкурентност ових земаља и тиме осигурати дугорочну \nмакроекономску стабилност неопходну за вођење било какве кредибилне монетарне \nполитике.  \nЗакључак првог дијела рада базиран на компарацији ефеката монетарних политика  \nвођених у протеклом периоду, сумиран у једној реченици би могао да гласи: искуства са \nоквирима монетарних политика у БиХ и Хрватској (дакле у земљама које су усвојиле \nоквире монетарне политике базиране на режимима фиксних девизних курсева) била су \nмного боља од искустава Србије која је много мање пажње посветила стабилности \nдевизног курса. Исказано у бројкама − монетарни систем Србије је показао одређене \nпредност у само једној од једанаест посматраних области (највиша адекватност капитала \nбанака), а ни овај критеријум није примарно монетарне већ регулаторне природе, те сјенку \nна његов значај бациле су највише стопе проблематичних кредита и прије (а посебно) \nнакон 2008. године у којој криза захвата и ове три земље. У чак пет критеријума \n(стабилност цијена, апресијација билатералног реалног курса, монетаризација буџетског \nдефицита, утицај девизног курса на стабилност финансијског система и подложност \nшпекулативним ударима) монетарни систем Србије је показао инфериорне резултате у \nодносу на друга два. Од тих пет критеријума највише пажње је побуђивала подложност \nмонетарног система Србије шпекулативним ударима (у теорији би друге двије земље \nтребале да буду подложније), али је она проистицала из повремено масивних интервенција \nНБС на девизном тржишту са циљем спријечавања претјераних осцилација девизног \nкурса. Осим тога, као што се могло видјети у ових пет критеријума по којима је монетарни \nсистем Србије био лошије оцјењен од друга два, нисмо уврстили флуктуабилност \nдевизног курса и утицај монетарне политике на штедњу у земљи иако смо и то могли са \nмного разлога. Прво смо могли уврстити, јер основна сврха флуктуабилног девизног курса \n(стабилизација реалног девизног курса или пак повећање конкурентности земље) у \nпосматраном периоду очито није била остварена. Други критеријум могли смо уврстити \nзбог тога што и поред највећих стопа раста штедње у Србији (што је посљедица касније \nмонетарне стабилизације послије које долази до највећег релативног раста), сама валутна \nструктура исте је говорила о значајно мањем повјерењу резидената Србије у њихову \nнационалну валуту. \nИпак, треба нагласити да у овом дијелу нисмо анализирали утицај изабраних \nоквира монетарне политике на платни биланс, што је за овај рад битно питање. Ово \n(ни)смо учинили због тога што се радило о врло сложеном проблему који је због тога \nпостао предмет детаљне анализе у четвртом дијелу рада. Међутим, чак и површна анализа \nје показала да ниједан кориштени оквир монетарне политике није у посматраном периоду \nостварио велику ефикасност у рјешавању платно-билансних проблема. С обзиром да \nоквири монетарних политика у БиХ и Хрватској нису ни дозвољавали кориштење \nполитика девизног курса у ове сврхе, док монетарна политика НБС-а очито није ријешила \nовај проблем, сматрамо да остављање овог питања за накнадну детаљнију анализу није \nдовело у питање основне закључке овог дијела рада.  \nОвај дио истраживања омогућио нам је и да упоредимо резултате два режима \nфиксног девизног курса (класичног режима фиксног девизног курса и монетарног одбора). \nТи резултати су у основним показатељима били практично исти (стабилност цијена, \nноминалног курса спрам валуте за коју су везани, реалног курса, те када се радило о \nмонетаризацији буџетског дефицита). Овим се потврдило мишљење да досљедно \nпровођење политике фиксног девизног курса може дати у основи исте резултате као и \nвалутни одбор. Међутим, валутни одбор је показао одређене предности када се ради о \nумањењу депресијацијског притисака проистеклог из  понашања јавности (што, између \nосталог, доприноси стабилности финансијског система) и у одвраћању од шпекулативних \nудара. С друге стране, монетарне власти Хрватске искористиле су нешто шира овлаштења, \nте су се боље припремиле за борбу са кризом која је захватила земљу 2008. године. То је \nомогућило наставак кредитног раста и након доласка кризе због чега је профитабилност \nбанкарског сектора Хрватске остала нешто виша, баш као и адекватност капитала. Битно \nје примјетити да је ово умањило притиске на стабилност финансијског система Хрватске \nна начин да је смањило мотиве страних банака да повуку инвестирани капитал, што није  \nбио случај у БиХ. \nУ трећем дијелу, у којем смо разматрали одрживост примјењених рјешења, такође \nсмо дошли до занимљивих закључака итекако релевантних за провјеру наше хипотезе. \nПрије свега проблеми са којима су се суочавале посматране земље били су различити. \nОсновни проблем валутног одбора у БиХ било је директно преношење кретања девизних \nрезерви на ниже новчане агрегате. Основни проблем Србије биле су доста сложене \nоколности које нису ишле на руку изабраном оквиру монетарне политике и тиме су \nумногоме отежале Народној банци Србије да обезбиједи достизање постављених циљева, \nдок су проблем Хрватске биле неадекватне девизне резерве. \nШто се тиче одрживости примјењених рјешења, наша истраживања су показала да \nсе у најтежој ситуацији налазио валутни одбор у БиХ. Конкретније, анализе су показале да \nје овако крут оквир монетарне политике у комбинацији са неконкурентном привредном \nструктуром и отвореношћу земље ка иностранству довео до подложности земље спољним \nшоковима те је у перспективи доведена у питање и сама одрживости валутног одбора \n(због снажног притиска на девизне резерве). Олакшавајућа околност била је то што су \nнаша истраживања показала да, бар према расположивим подацима, раст зарада ни у \nједној од посматраних земаља није био бржи од раста продуктивности.  \nНародна банка Србије се, такође, крајем посматраног периода нашла у проблемима \nса изабраним оквиром монетарне политике. Овај оквир је  уведен у периоду обилног \nдотока девиза када се чинило да би могао да помогне јачању кредибилитета НБС. \nМеђутим, врло брзо су се околности промијениле на лошије и то доласком кризе 2008. \nгодине. Ситуација високе евроизације, јако пригушеног канала каматних стопа, \nригидности цијена у земљи на доље, није говорила у прилог тврдњи о постојању ефикасне \nмонетарне политике. Међутим, притисак на девизне резере је, према нашим \nистраживањима, био знатно мањи него у случају БиХ. \nХрватска народна банка је, с друге стране, добро процијенила ефикасност \nпојединих инструмената монетарне политике, па се опредијелила, прије свега, за \nкориштење обавезних резерви и других административних мјера. Налази истраживања су \nпоказали и да је цјеновна стабилност у Хрватској, у посматраном периоду, била \nпосљедица солидног кредибилитета монетарних власти заснованог на чврстоћи девизног \nкурса у комбинацији са отвореношћу земље гдје су се преко трговинског дефицита \nнеутралисали инфлаторни притисци, док је у знатно мањој мјери била резултат политике \nстерилизације. Такође, према резултатима овог истражвања, раст девизних резерви ХНБ-а \nчији ниво је од стране ММФ-а у прошлости оцјењен као неадекватан укупном спољном \nдугу земље, није упитан у будућности, поготово с обзиром на перспективе Хрватске након \nуласка у ЕУ 2013. године. \nУ контексту наше хипотезе, налази ових истраживања само су потврдила у теорији \nдобро познату чињеницу према којој су фиксни режими девизних курсева, са аспекта \nодрживости, прихватљиво рјешење само ако постоји здрава привредна структура или \nдобре развојне перспективе. Ипак, то не треба схватити као одбацивање хипотезе, већ као \nупозорење и другим нивоим власти (ван монетарних) да сносе одговорност за одрживост \nстабилних девизних курсева. \nИако наша хипотеза не ограничава ово истраживање само на питање утицаја \nполитике девизног курса на платни биланс, наслов је тако конципиран да нам се ово \nпитање заправо намеће као прво међу једнаким у истраживању ефеката изабраних режима \nдевизног курса. Због тога смо овом питању посветили посебан дио рада, а закључци до \nкојих смо дошли сумирани у једну реченицу недвосмислено говоре у прилог тврдње да су \nдевизни курсеви били фактор од маргиналног утицаја на трговински дефицит у протеклом \nпериоду. До оваквог закључка смо дошли ослонивши се превасходно на релевантна \nистраживања Народне банке Србије и Хрватске народне банке (на жалост у Централној \nбанци БиХ нису вршена оваква истраживања, или бар нису учињена јавно доступним), те \nдијелом и на властита истраживања. При томе је занимљиво примјетити да истраживања \nза Хрватску показују да, за период посматрања, није било могуће у потпуности искључити \nтврдњу да су се активнијом политиком девизног курса могли постићи одређени ефекати у \nвиду смањења трговинског дефицита. Ипак, имајући на уму значај стабилног девизног \nкурса за неутралисање инфлаторних очекивања, те да Хрватска велики дио трговинског \nдефицита ионако покрива девизним приливима  од туризма, ХНБ је процијенила да би \nактивније кориштење политике девизног курса Хрватској донијело више штете него \nкористи. Истраживања за БиХ и Србију у потпуности су искључила могућност ефикасног \nкориштења политике девизног курса за отклањање платно-билансних проблема. \nАнализа стања привредних реформи ослоњена на оцјене међународних \nорганизација тржишне провиниенције показала је да све три земље имају још много тога \nда учине како би створиле повољне услове за развој привреде, прије свега кроз смањење \nдржавног апарата, одлучнију борбу против корупције, јачу заштиту имовинских права \nитд. С друге стране, наша анализа мјера за активну потршку развоју предузетништва \nпоказала је да су Хрватска и Србија искористиле већину у свијету познатих инструмената \n(мада не у задовољавајућем обиму), док је БиХ значајно заостајала за њима у овој области. \nКао закључак наших укупних истраживања намеће се оцјена како политика \nдевизног курса ни у једној од посматраних земаља није била основни узрок \nспољнотрговинског дефицита, те како би њено активније кориштење донијело  земљама \nвише штете него користи. Тиме је наше полазна хипотеза непобитно потврђена.  \nИпак, треба још једном нагласити да одржавање фиксног девизног курса захтијева \nодговорне власти, на свим нивоима, које ће створити и одржавати здраву привредну \nклиму, здраве јавне финансије, па на крају и стабилне економске, политичке и све друге \nодносе са иностранством. Чак и у том контексту наша хипотеза се још једном потврђује \nбудући да стабилни курсеви извлаче носиоце економске политике на чистац у погледу \nтога колико су мјерама економске политике успјели да подстакну стварање снажног \nреалног сектора са извозним усмјерењем. Да би се то постигло није добро да валута \nреално апресира што би подстакло увоз, а што се такође слаже са нашим емпиријским \nналазима.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nДОДАТАК \n \nТабела бр. 1   \nКретање референтне стопе и БЕОНИА-е \nНа крају периода \nРеферентна 2W стопа  \nБЕОНИА \n2007. I квартал \n10,50 \n10,03 \n2007. II квартал \n9,50 \n9,03 \n2007. III квартал \n9,75 \n8,04 \n2007. IV квартал \n10,00 \n8,07 \n2008. I квартал \n14,50 \n14,90 \n2008. II квартал \n15,75 \n15,84 \n2008. III квартал \n15,75 \n15,87 \n2008. IV квартал \n17,75 \n18,42 \n2009. I квартал \n16,50 \n17,02 \n2009. II квартал \n13,00 \n13,11 \n2009. III квартал \n12,00 \n11,66 \n2009. IV квартал \n9,50 \n9,45 \n2010. I квартал \n9.00 \n9,00 \n2010. II квартал \n8,00 \n7,94 \n2010. III квартал \n9,00 \n9,01 \n2010. IV квартал \n11,50 \n12,02 \nИзвор: \nСачињено \nна \nоснову \nподатака \nНародне \nбанке \nСрбије, \nпреузето \nса: \nhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/33/33_5/kamatne_stope/istorijski_pregled.html \nи \nhttp://www.nbs.rs/ \ninternet/cirilica/33/33_5/beonia/index.html (датум увида: 21.9.2011). \n \nНа основу претходне табеле израчунат је коефицијент корелације  који износи чак \n0,985. \nРегресиони модел у којем је референтна стопа независна (x) а БЕОНИА зависна (y) \nваријабла гласи:  yɩ = - 1,614 + 1,121 xɩ \n \n \n \nТабела бр. 2   \nКретање референтне стопе и БЕЛИБОР-а \nНа крају периода \nРеферентна стопа \nБЕЛИБОР 2W \n2007. I квартал \n10,50 \n10,91 \n2007. II квартал \n9,50 \n9,86 \n2007. III квартал \n9,75 \n10,05 \n2007. IV квартал \n10,00 \n10,33 \n2008. I квартал \n14,50 \n15,29 \n2008. II квартал \n15,75 \n16,30 \n2008. III квартал \n15,75 \n16,15 \n2008. IV квартал \n17,75 \n18,7 \n2009. I квартал \n16,50 \n17,54 \n2009. II квартал \n13,00 \n13,83 \n2009. III квартал \n12,00 \n12,67 \n2009. IV квартал \n9,50 \n10,63 \n2010. I квартал \n9,00 \n9,93 \n2010. II квартал \n8,00 \n9,21 \n2010. III квартал \n9,00 \n10,07 \n2010. IV квартал \n11,50 \n12,43 \nИзвор: \nСачињено \nна \nоснову \nподатака \nНародне \nбанке \nСрбије, \nпреузето \nса: \nhttp://www.nbs.rs/internet/cirilica/33/33_5/kamatne_stope/istorijski_pregled.html \nи \n \nhttp://www.nbs.rs/ \nkamatneStope/faces/kamatnestope.xhtml?lang=cir (датум увида: 21.9.2011). \n \nКоефицијент корелације референтне стопе и дво-недељне посудбене међубанкарске \nстопе у Србији је невјероватних 0.995. \nРегресиони модел у којем је референтна стопа независна (x) а БЕЛИБОР 2W \nзависна (y) варијабла гласи:  yɩ = 0,782 + 0,997 xɩ \n \n \n \n \n \nТабела бр. 3  \nКретање референтне стопе и краткорочних активних стопа банака \nНа крају периода \nРеферентна стопа (2W) \nКраткотрајна активна \nстопа \n2007. I квартал \n10,50 \n13,22 \n2007. II квартал \n9,50 \n12,60 \n2007. III квартал \n9,75 \n11,79 \n2007. IV квартал \n10,00 \n11,26 \n2008. I квартал \n14,50 \n14,99 \n2008. II квартал \n15,75 \n17,07 \n2008. III квартал \n15,75 \n17,35 \n2008. IV квартал \n17,75 \n18,53 \n2009. I квартал \n16,50 \n17,38 \n2009. II квартал \n13,00 \n15,34 \n2009. III квартал \n12,00 \n14,10 \n2009. IV квартал \n9,50 \n11,52 \n2010. I квартал \n9,00 \n10,87 \n2010. II квартал \n8,00 \n10,31 \n2010. III квартал \n9,00 \n11,65 \n2010. IV квартал \n11,50 \n12,82 \nИзвор: \nСачињено \nна \nоснову \nподатака \nНародне \nбанке \nСрбије, \nпреузето \nса: \nhttp:// \nwww.nbs.rs/internet/cirilica/30/30_4/30_4_5/index.html (датум увида: 21.9.2011) и из Статистичког билтена \nза април 2011, табеле бр. 11, Београд, 2011. \n \nКоефицијент корелације у овом случају износи 0.979. \nРегресиони модел у којем је референтна стопа независна (x) а краткорочна активна \nстопа зависна (y) варијабла гласи:  yɩ = 4,101 + 0,815xɩ \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 4   \nКретање референтне стопе и дугорочне активне стопе на динарске пласмане \nНа крају периода \nРеферентна (2W) стопа \nДугорочна активна стопа \nна динарске пласмане \n2007. I квартал \n10,50 \n10,87 \n2007. II квартал \n9,50 \n10,85 \n2007. III квартал \n9,75 \n10,58 \n2007. IV квартал \n10,00 \n10,58 \n2008. I квартал \n14,50 \n10,12 \n2008. II квартал \n15,75 \n15,25 \n2008. III квартал \n15,75 \n17,49 \n2008. IV квартал \n17,75 \n15,80 \n2009. I квартал \n16,50 \n17,65 \n2009. II квартал \n13,00 \n14,10 \n2009. III квартал \n12,00 \n17,30 \n2009. IV квартал \n9,50 \n13,75 \n2010. I квартал \n9,00 \n14,68 \n2010. II квартал \n8,00 \n12,33 \n2010. III квартал \n9,00 \n14,51 \n2010. IV квартал \n11,50 \n10,87 \nИзвор: \nСачињено \nна \nоснову \nподатака \nНБ \nСрбије, \nпреузето \nса: \n \nhttp://www.nbs.rs/internet/ \ncirilica/30/30_4/30_4_5/index.html (датум увида; 25.9.2011) и из Статистичког билтена за април 2011, \nтабеле бр. 11 и 12, Београд, 2011. \n \nКоефицијент корелације износи 0,531. \nРегресиони модел у којем је референтна стопа независна (x), а краткорочна активна \nстопа зависна (y) варијабла гласи:  yɩ = 8,038 + 0,459xɩ \n \n \n \n \nТабела бр. 5   \nКретање референтне стопе и пасивне каматне стопе на депозите правних лица са \nроком доспијећа до 1 године \nНа крају периода \nРеферентна (2W) стопа \nПасивна каматна стопа на \nдепозите правних лица са \nроком доспијећа до 1 \nгодине \n2007. I квартал \n10,50 \n8,05 \n2007. II квартал \n9,50 \n6,77 \n2007. III квартал \n9,75 \n6,77 \n2007. IV квартал \n10,00 \n5,31 \n2008. I квартал \n14,50 \n5,57 \n2008. II квартал \n15,75 \n6,92 \n2008. III квартал \n15,75 \n8,09 \n2008. IV квартал \n17,75 \n9,22 \n2009. I квартал \n16,50 \n12,43 \n2009. II квартал \n13,00 \n10,31 \n2009. III квартал \n12,00 \n10,58 \n2009. IV квартал \n9,50 \n7,17 \n2010. I квартал \n9,00 \n7,55 \n2010. II квартал \n8,00 \n6,77 \n2010. III квартал \n9,00 \n7,03 \n2010. IV квартал \n11,50 \n6,42 \nИзвор: \nСачињено \nна \nоснову \nподатака \nНБ \nСрбије, \nпреузето \nса: \n \nhttp://www.nbs.rs/internet/ \ncirilica/30/30_4/30_4_5/index.html (датум увида; 25.9.2011) и из Статистичког билтена за април 2011, \nтабеле бр. 11 и 12а, Београд, 2011. \n \nКоефицијент корелације између ове двије варјабле износи 0,472 а детерминације \n0,222. \nРегресиони модел у којем је референтна стопа независна (x) а краткорочна пасивна \nстопа зависна (y) варијабла гласи:  yɩ = 4,321 + 0,291xɩ \n \nТабела бр. 6  \nКретање референтне стопе и пасивне каматне стопе на депозите правних лица са \nроком доспијећа преко 3 године \nНа крају периода \nРеферентна стопа \nПасивна каматна стопа на \nдепозите правних лица са \nроком доспијећа преко 3 \nгодине \n2007. I квартал \n10,50 \n1,42 \n2007. II квартал \n9,50 \n1,10 \n2007. III квартал \n9,75 \n0,98 \n2007. IV квартал \n10,00 \n1,30 \n2008. I квартал \n14,50 \n1,31 \n2008. II квартал \n15,75 \n3,97 \n2008. III квартал \n15,75 \n1,47 \n2008. IV квартал \n17,75 \n1,31 \n2009. I квартал \n16,50 \n1,30 \n2009. II квартал \n13,00 \n4,47 \n2009. III квартал \n12,00 \n2,71 \n2009. IV квартал \n9,50 \n2,38 \n2010. I квартал \n9,00 \n2,14 \n2010. II квартал \n8,00 \n2,09 \n2010. III квартал \n9,00 \n1,22 \n2010. IV квартал \n11,50 \n1,18 \nИзвор: \nСачињено \nна \nоснову \nподатака \nНБ \nСрбије, \nпреузето \nса: \n \nhttp://www.nbs.rs/internet \n/cirilica/30/30_4/30_4_5/index.html (датум увида; 25.9.2011) и из Статистичког билтен за април 2011, табеле \nбр. 11 и 12, Београд, 2011. \n \nКоефицијент корелације износи занемарљивих 0,141, док регресиони модел у којем \nје референтна стопа независна (x) а дугорочна пасивна стопа зависна (y) варијабла гласи:  \nyɩ =  1,336 + 0,047xɩ \n \n \nТабела бр. 7   \nКретање БЕОНИА-е и дугорочне активне стопе \nНа крају периода \nБЕОНИА \nДугорочна активна стопа \n2007. I квартал \n10,03 \n10,87 \n2007. II квартал \n9,03 \n10,85 \n2007. III квартал \n8,04 \n10,58 \n2007. IV квартал \n8,07 \n10,58 \n2008. I квартал \n14,90 \n10,12 \n2008. II квартал \n15,84 \n15,25 \n2008. III квартал \n15,87 \n17,49 \n2008. IV квартал \n18,42 \n15,80 \n2009. I квартал \n17,02 \n17,65 \n2009. II квартал \n13,11 \n14,10 \n2009. III квартал \n11,66 \n17,30 \n2009. IV квартал \n9,45 \n13,75 \n2010. I квартал \n9,00 \n14,68 \n2010. II квартал \n7,94 \n12,33 \n2010. III квартал \n9,01 \n14,51 \n2010. IV квартал \n12,02 \n10,87 \nИзвор: Сачињено на основу података Народне банке Србије, преузето са: http://www.nbs.rs/ \ninternet/cirilica/33/33_5/beonia/index.html (датум увида: 21.9.2011) и из  Статистичког билтен за април 2011, \nтабела бр. 11, Београд, 2011. \n \nДобијени коефицијент корелације износи 0,562 а детерминације 0,316.  \nРегресиони модел у којем је БЕОНИА независна (x) а краткорочна активна стопа зависна \n(y) варијабла гласи:  yɩ =  8,502 + 0,426xɩ \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 8  \nКретање БЕОНИА-е и пасивне каматне стопе на депозите правних лица \nса роком доспијећа преко 3 године \n \nНа крају периода \n \nБЕОНИА \nПасивна каматна стопа на \nдепозите правних лица са \nроком доспијећа преко 3 \nгодине \n2007. I квартал \n10,03 \n1,42 \n2007. II квартал \n9,03 \n1,10 \n2007. III квартал \n8,04 \n0,98 \n2007. IV квартал \n8,07 \n1,30 \n2008. I квартал \n14,90 \n1,31 \n2008. II квартал \n15,84 \n3,97 \n2008. III квартал \n15,87 \n1,47 \n2008. IV квартал \n18,42 \n1,31 \n2009. I квартал \n17,02 \n1,30 \n2009. II квартал \n13,11 \n4,47 \n2009. III квартал \n11,66 \n2,71 \n2009. IV квартал \n9,45 \n2,38 \n2010. I квартал \n9,00 \n2,14 \n2010. II квартал \n7,94 \n2,09 \n2010. III квартал \n9,01 \n1,22 \n2010. IV квартал \n12,02 \n1,18 \nИзвор: Сачињено на основу података Народне банке Србије, преузето са: http://www.nbs.rs/ \ninternet/cirilica/33/33_5/beonia/index.html (датум увида: 21.9.2011) и из  Статистичког билтен за април 2011, \nтабела бр. 12, Београд, 2011. \n \nКоефицијент корелације износи 0,162 што је испод нивоа значајности. \nРегресиони модел у којем је БЕОНИА независна (x) а краткорочна активна стопа зависна \n(y) варијабла гласи:  yɩ =  1,339 + 0,047xɩ \n \n \n \nТабела бр. 9   \nКретање дво-недељног БЕЛИБОР-а и дугорочне активне стопе \nНа крају периода \nБЕЛИБОР 2W \nДугорочна активна \nстопа \n2007. I квартал \n10,91 \n10,87 \n2007. II квартал \n9,86 \n10,85 \n2007. III квартал \n10,05 \n10,58 \n2007. IV квартал \n10,33 \n10,58 \n2008. I квартал \n15,29 \n10,12 \n2008. II квартал \n16,30 \n15,25 \n2008. III квартал \n16,15 \n17,49 \n2008. IV квартал \n18,70 \n15,80 \n2009. I квартал \n17,54 \n17,65 \n2009. II квартал \n13,83 \n14,10 \n2009. III квартал \n12,67 \n17,30 \n2009. IV квартал \n10,63 \n13,75 \n2010. I квартал \n9,93 \n14,68 \n2010. II квартал \n9,21 \n12,33 \n2010. III квартал \n10,07 \n14,51 \n2010. IV квартал \n12,43 \n10,87 \nИзвор: Сачињено на основу података Народне банке Србије, преузето са: http://www.nbs.rs/ \nkamatneStope/faces/kamatnestope.xhtml?lang=cir (датум увида: 21.9.2011) и из  Статистичког билтен за \nаприл 2011, табела бр. 11, Београд, 2011. \n \nКоефицијент корелације између ове двије величине је 0,559, а детерминације 0,312. \nРегресиони модел у којем је БЕЛИБОР 2W независна (x) а дугорочну активну стопа \nзависна (y) варијабла гласи:  yɩ =  7,405 + 0,482xɩ \n \n \n \n \n \nТабела бр. 10   \nКретање двонедељног БЕЛИБОР-а и дугорочне пасивне каматне стопе \n \nНа крају периода \n \nБЕЛИБОР 2W \nПасивна каматна стопа \nна депозите правних \nлица са роком \nдоспијећа преко 3 \nгодине \n2007. I квартал \n10,91 \n1,42 \n2007. II квартал \n9,86 \n1,10 \n2007. III квартал \n10,05 \n0,98 \n2007. IV квартал \n10,33 \n1,30 \n2008. I квартал \n15,29 \n1,31 \n2008. II квартал \n16,30 \n3,97 \n2008. III квартал \n16,15 \n1,47 \n2008. IV квартал \n18,70 \n1,31 \n2009. I квартал \n17,54 \n1,30 \n2009. II квартал \n13,83 \n4,47 \n2009. III квартал \n12,67 \n2,71 \n2009. IV квартал \n10,63 \n2,38 \n2010. I квартал \n9,93 \n2,14 \n2010. II квартал \n9,21 \n2,09 \n2010. III квартал \n10,07 \n1,22 \n2010. IV квартал \n12,43 \n1,18 \nИзвор: Сачињено на основу података Народне банке Србије, преузето са: http://www.nbs.rs/ \nkamatneStope/faces/kamatnestope.xhtml?lang=cir (датум увида: 21.9.2011) и из  Статистичког билтен за \nаприл 2011, табела бр. 12, Београд, 2011. \n \nДобијени коефицијент корелације износи 0,154. \nРегресиони модел у којем је референтна стопа независна (x) а краткорочна активна \nстопа зависна (y) варијабла гласи:  yɩ =  1,245 + 0,051xɩ \n \nТабела бр. 11  \nТрговински биланс БиХ по земљама (у мил. КМ) \nТрговински \nсуфицит/дефицит \nБиХ спрам \n2005 \n2006 \n2007 \n2008 \n2009 \n2010 \nАустрије \n-325 \n-134 \n-166 \n-191 \n-129 \n-19 \nБелгије \n \n-47 \n-12 \n-57 \n-58 \n-42 \n-10 \nЕстоније  \n \n0 \n-1 \n-2 \n-3 \n-3 \n-3 \nФинске \n \n-7 \n-17 \n-23 \n-17 \n-19 \n-16 \nФранцуске, \n \n-188 \n-122 \n-197 \n-251 \n-143 \n-186 \nГрчке,  \n \n-58 \n-28 \n-41 \n-98 \n-107 \n-146 \nХоландије,  \n \n-90 \n-64 \n-85 \n-106 \n-71 \n-46 \nИрске,  \n \n-27 \n-31 \n-34 \n-41 \n-37 \n-39 \nИталије, \n \n-504 \n-296 \n-477 \n-677 \n-539 \n-348 \nКипра,  \n-2 \n-3 \n-3 \n-4 \n-4 \n+1 \nЛуксембурга, \n \n+1 \n+20 \n+21 \n+23 \n+17 \n+27 \nМалте, \n-2 \n0 \n0 \n0 \n0 \n0 \nЊемачке, \n-1176 \n-730 \n-980 \n-1000 \n-582 \n-339 \nПортугала, \n-3 \n-10 \n-13 \n-19 \n-13 \n-10 \nСловачке,  \n \n-56 \n-60 \n-84 \n-115 \n-58 \n-43 \nСловеније \n-415 \n-204 \n-239 \n-346 \n-295 \n-197 \nШпаније. \n \n-65 \n-41 \n-70 \n-83 \n-96 \n-97 \nУКУПНО \n2.964 \n1,733 \n2.450 \n2.986 \n2.121 \n1.471 \nИзвор: Сачињено на основу података АСБХ из Билтена: Спољна трговина 2005, табела бр. 2.14, Сарајево, \n2006, Сољна трговина 2006, табела бр. 2.14, Сарајево, 2007, Спољна трговина 2007, табела бр. 2.14, \nСарајево, 2008, Спољна трговина 2008, табела бр. 2.14, Сарајево, 2009, Спољна трговина 2009, табела бр. \n2.14, Сарајево, 2010 и Спољна трговина 2010, табела бр. 2.14, Сарајево, 2011. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nТабела бр. 12  \nБилатерални реални девизни курс КМ/динар \nГодина \nИнфлација у \nСрбији (P*) \nИнфлација у \nБиХ (P) \nПросјечан \nноминални \nкурс у току \nгодине КМ за \n100 динара \n(S) \nРеални курс на \nкрају године: Σ = \nS314× ∆S ×P*/P за \nпрву годину \nΣ` = Σ 315× ∆S \n×P*/ P за све \nнаредне године \n1998. \n \n \n16.6700 \n \n1999. \n47.9 \n3,7 \n16.6700316 \n23,775 \n2000. \n115.3 \n4,8 \n3.3300 \n9,757 \n2001. \n43.3 \n3,1 \n3.2765 \n13,340 \n2002. \n11.8 \n0,4 \n3.2069 \n14,540 \n2003. \n8.1 \n0,6 \n3.0094 \n14,662 \n2004. \n13.1 \n0,4 \n2.6993 \n14,815 \n2005. \n17.1 \n3,8 \n2.3605 \n14,616 \n2006. \n6,0 \n6,1 \n2.3271 \n14,396 \n2007. \n11.9 \n1,5 \n2.4463 \n16,684 \n2008. \n7.9 \n7,4 \n2.4067 \n16,490 \n2009. \n6.6 \n─ 0.4 \n2.0380 \n14,945 \n2010. \n10,3 \n2,1 \n1.9033 \n15,078 \nИзвор: Властита калкулација на основу података Народне банке Србије из Статистичког билтен  за април \n2011, табеле 21. и 27, Београд, 2011, те података ЦББХ из Билтен 4-2010, табела бр. 5, Сарајево, 2011. \n \n \n \n \n \n \n \n                                                             \n314 Са краја претходне године. \n315 Са краја претходне године. \n316 Номинални девизни курс КМ/динар за период 1998– 2001 година се не може наћи ни у подацима ЦББХ \nни НБС, због чега га је аутор извео из девизног курса динар/ДМ и курс КМ/ДМ \nТабела бр. 13   \nОцјена и рангирање нивоа либерализованости ЗУТ према Херитиџ фондацији \n \n317 \n318 \n319 \n320 \n321 \n322 \n323 \n324 \n325 \n326 \n327 \n328 \n329 \n330 \nЈерменија \n1 \n36        \n19 \n69,7331   82,4      \n85,5      \n89,2        \n85,7       \n76,0      \n75,0       \n70,0       \n30,0      \n27,0       \n75,9 \nСловачка \n2 \n37 \n20    \n69,5       \n73,4       \n87,6      \n84,2        \n63,7       \n81,6      \n75,0      \n70,0        \n50,0      \n45,0       \n64,5 \nМађарска      \n3 \n51             \n22 \n66,6     76,5       \n87,6      \n69,7     27,4     75,9      \n75,0      \n70,0       \n65,0      \n51,0     67,7 \nМакедонија   \n4 \n55 \n23       66,0      \n64,6      \n83,6      \n90,0     64,3      \n84,5      \n60,0      \n60,0      \n35,0      \n38,0     79,7 \nЛитванија \n5 \n56   24 \n65,8      \n72,8      \n87,6      \n82,5     55,5      \n73,5      \n80,0      \n50,0      \n50,0      \n45,0     61,3 \nБугарска    \n6 \n60 \n26 \n64,9      \n75,8      \n87,6      \n86,9     58,3      \n75,5      \n55,0      \n60,0      \n30,0      \n38,0     82,0 \nРумунија     \n7 \n63   27   \n64,7       \n72,0     87,6       \n86,8    57,6      \n74,4      \n80,0      \n50,0     40,0      \n38,0      \n60,8 \nСловенија   \n8 \n66 \n29   \n64,6       \n83,6     87,6       \n65,1    41,1      \n80,5     70,0      \n50,0      \n60,0     66,0     41,8 \nПољска   \n9 \n68   31 \n64,1       \n61,4      \n87,6      \n74,0    43,8      \n78,1      \n65,0      \n60,0     60,0     50,0      \n61,2 \nАлбанија \n10 \n70   33   \n64,0       \n67,1      \n79,8       \n92,1    68,7     79,9      \n65,0      \n70,0      \n35,0     32,0     50,4 \nЦена Гора      11 \n76 \n34   \n62,5       \n71,3      \n83,6     89,4    28,6      \n76,0     55,0      \n50,0      \n40,0     39,0      \n92,3 \nХрватска    \n12 \n82 \n35 \n61,1       \n65,2     87,6      \n74,6     50,3      \n78,5     70,0      \n60,0      \n40,0     41,0     44,1 \nСрбија    \n13 \n101 \n38   \n58,0       \n59,0    75,2        \n83,6     41,9       \n66,0     60,0      \n50,0      \n40,0     35,0    68,9 \nБиХ     \n14 \n104 \n39 \n57,5      \n60,4      \n86,0       \n83,9     24,1       \n80,6     70,0      \n60,0      \n20,0     30,0   60,2 \nМолдавија \n15 \n120 \n40   \n55,7        \n69,5      \n80,2      \n85,6     48,1     77,0     35,0      \n50,0       \n40,0     33,0     39,0 \nРусија     \n16 \n143 \n41 \n50,5        \n50,7      \n68,2      \n82,7     65,1     63,1     25,0      \n40,0       \n25,0     22,0     62,9 \nБјелорусија \n17 \n155   42 \n47,9        \n70,6       \n80,3      \n83,6    26,2     62,2     20,0       \n10,0      \n20,0     24,0     82,3 \nУкрајина     \n18 \n164   43    \n45,8        \n47,1       \n85,2      \n77,3     32,9     63,2    20,0        \n30,0      \n30,0    22,0     50,0 \nИзвор: Херитиџ фондација, Индекс економских слобода за 2011, преузето са: http:// www.heritage.org/index/ \n(датум увида: 19.6.2011). \n \n \n \n \n                                                             \n317 Ранг међу ЗУТ. \n318 Ранг у свијету. \n319 Ранг у Европи. \n320 Укупан резултат. \n321 Слобода пословања. \n322 Слобода трговине. \n323 Фискална слобода. \n324 Владина потрошња. \n325 Монетарна слобода. \n326 Слобода инвестирања. \n327 Финансијска слобода. \n328 Заштита власничких права. \n329 Слобода од корупције. \n330 Радничка права. \n331 За разумијевање ових вриједности битно је да пренесемо описне квалификације Херитиџ фондације које \nиду уз оцјене: 0 ─ 49,9 „Под притиском“, 50 ─ 59,9 „Углавном неслободне“, 60 ─ 69,9 „Умјерено слободне“, \n70 ─ 79,9 „Углавном слободне“, 80 ─ 100 „Слободне“. \nГрафик бр. 1. \nРеаговање KAР –a на пад квалитета активе \n \n` \n \n \n \n \n \n \n \n \nИзвор: IMF Country Report број 06/403, преузето са: http://www.imf.org/external/pubs/ft/ scr/2006/cr06403.pdf \n(датум увида: 28.6.2011), стр. 46. \n \n \nГрафик бр. 2. \nРеаговање девизних резерви на пад кредита \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nИзвор: IMF Country Report број 06/403, преузето са: http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/ 2006/cr06403.pdf \n(датум увида: 28.6.2011), стр. 47. \n \n \n \n \nАдекватност \nкапитала \nНеперформансни \nзајмови \nБрој банака са \nкапиталом испод 12% \nМинимална законска \nадекватност капитала \nБанкарски систем \n \nСценарио успоравања кредитног раста \n(уз предпоставку 100% финансирања кредитног раста из спољних извора) \n% промјена девизних резерви \nДевизне резерве као % БДП-а \n \nПочетна вриједност (26,1% раст) \n \n0 % раст \n \n10 % раст \n \n10 % пад  \n \nГрафик бр. 3. \nРеаговање девизних резерви на конверзију депозита у стране валуте \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nИзвор: IMF Country Report број 06/403, преузето са: http://www.imf.org/external/pubs/ ft/scr/2006/cr06403.pdf \n(датум увида: 28.6.2011), стр. 48. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nВалутна супституција депозита у КМ у депозите у страним валутама \n% промјена девизних резерви \nДевизне резрве као % БДП-а \nДевизне резрве као % БДП-а \n% промјена девизних резерви \nВалутна супституција КМ готовине у оптицају у евро готовину \nБИБЛИОГРАФИЈА \nКњиге и гланци у часописима, радни папири: \n \n Алексић, М., Ћурђевић, Љ., Палић, М., Тасић, Н.,„Канал каматне стопе у \nусловима доларизације: случај Србије“, Радни папир, НБС, Београд, 2008. \n Арсић, М., Алтипармаков, Н., Ранђеловић, С., Бучић, А., Васиљевић, Д., Levitas, Т., \n„Пореска политика у Србији, поглед уапред“, USAID Сега пројекат, Београд, 2010. \n Аџић, С., „Инфлација као резултат неуређености привредног система и економске \nполитике – студија случаја за Србију“,  Економија, 15(2), Београд, 2008. \n Andrijić, S., Matematički modeli i metode programiranja u gospodarskom društvu, \nSynopsis, Sarajevo-Zagreb, 2002. \n Аristovik, А., Кumara, А., „Some characterististics of sharp current account deficit \nreversals in transition countries“, South-Eastern Europe Journal of Economics 1-2006, \nThesaloniki, 2006., преузето са: http://www.asecu.gr/ Seeje/issue06/aristovnik.pdf, \nдатум приступа: 22-6.2012. године. \n Барјактаровић, Л., „Монетарно-кредитни и девизни систем“, Универзитет \nСингидунум, Београд, 2010. \n Бобић, В., „Доходовна и цјеновна еластичност хрватске робне размјене – анализа \nпанел-података“, Истраживања, ХНБ, Загреб, 2010. \n Блажић, М., Драговић, В., Статистика, Савремена администрација, Београд, 1991. \n Бурда, М., Виплош, Ч., Макроекономија,  ЦЛДС, Београд, 2004. \n Ball, L., Sheridan, N., “Does inflation targeting matter?”, NBER, WP 9577, Cambridge \n– Massachusetts, 2003., преузето са: http://www.nber.org/papers/ w9577, датум \nприступа: 11.5.2012. године. \n Bertay, А.,  Demirgüç-Kunt, А.,  Huizinga, H., „Bank Ownership and Credit over the \nBusiness Cycle Is Lending by State Banks Less Procyclical?” The World bank, WBS \n6110, \nWashington \nD.C, \n2012., \nпреузето \nса: \nhttp://econ. \nworldbank.org/external/default/main?pagePK=64165259&theSitePK=469382&piPK=64\n165421&menuPK=64166093&entityID=000158349_20120629103609, датум приступа: \n14. 4. 2012. године. \n Вранкић, Д., „Stand-by аранжман БиХ са ММФ-ом и утицај на приватни сектор \nекономије у свјетлу глобалне кризе“, Трезор БиХ, Сарајево, 2009. \n \n Грдовић Гнип, А., „Анализа хрватске робне разјене“,  Економска истраживања бр. \n22 , Универзитет Јурија Добриле у Пули, Пула, 2009. \n \n Драгутиновић, Д.,“Моћ и немоћ монетарне политике у успостављању равнотеже \nизмеђу платнобилансних циљева и циљева инфлације“, НБС, Београд, 2008. \n Дивјак, Б., „Корупција у економији БиХ“, Transparency international BiH, Сарајево, \n2007. \n \n Ђерић, Б., Теорија и политика привредног развоја, Савремена администрација, \nБеоград, 1996. \n \n Ђого, М., „Reasons for otherones succes and Bosnian unsucces in tranzition proces ( \npresent situation in BiH, dead-end or new chance)“, Collection of papers from First \nInternatonal Scientific Conference Crisis of transition and tranzition of crisis, Бања Лука, \n28-29 април 2011. \n Edvards, S., „Does the Current Account Matter?“, NBER Working Paper, No 8275,  \nCambridge \n– \nMassachusetts, \n2001, \nпреузето \nса: \nhttp://www.anderson.ucla. \nedu/faculty/sebastian.edwards/currentaccount5.pdf, датум приступа: 4.4.2011. \n Ip, G., Whitehouse, M., \"How Milton Friedman Changed Economics, Policy and \nMarkets\". The \nWall \nStreet \nJournal \n(2006-11-17), \nпреузето \nса: \nhttp:// \nwww.columbia.edu/~esp2/WSJ%20Whitehouse%20Article.pdf, датум приступа:  7. 6. \n2011.  године. \n Јаковчевић, Д., „Бурзе вриједносница“, Економски факултет Загреб, Загреб, 2011.  \n \n Јовановић-Гавриловић, П., „Међународне пословне финансије“, Економски \nфакултет Београд, Београд, 2000. \n \n Китановић, Д., Крстић, М., „Утицај девизног курса на привредни раст Србије“, \nЕкономске теме 1/2010, Ниш, 2010. \n \n Ковачевић, М.,  „Резултати транзиције и ризици дестабилизације“, Економска \nмисао, Београд, 2006. \n \n Ковачевић, Р.,“ Девизни курсеви: режими и политика“, Институт за спољну \nтрговину, Београд, 2002. \n \n Ковачевић, Р., „Међународне финансијске институције“, Институт за спољну \nтрговину, Београд, 1998. \n \n Ковачевић, Р., „Међународне финансије“, Институт за спољну трговину, Београд, \n1999. \n \n Кругман, П., Обстфелд, М., „Међународна економија: теорија и политика“, \nДатастатус, Београд, 2009. \n \n Кристић, И.,“Одрживост аранжмана валутног одбора у БиХ“, Дирекција за \nекономско планирање Савјета министара БиХ, Сарајево, 2007.  \n Козарић, К.,“Модели монетарне политике са освртом на валутни одбор БиХ“, \nЦББХ, Сарајево, 2007. \n \n Kaminski, B., Ng, F., „Bosnia and Herzegovinas Surprising Export Performance: Back \nto the Past in a New Veil but Will it Last?“, The World bank, WPS5187, Washington \nD.C, 2010., преузето са: https://openknowledge. worldbank.org/handle/10986/3724, \nдатум приступа: 25. 6. 2012. године. \n \n Лончар, Ж.,„Сустав жупанијских подузетничких инкубатора – излаз из кризе“, \nЗадарска жупанија, Задар, 2009. \n \n Љубај, И., Мартинис, А., Мркаљ, М., „Приљев капитала и учинковитост \nстерилизације – оцјена коефицијента стерилизације и офсет коефицијента“, \nХНБ, Загреб, 2010. \n \n Мишкин, Ф., „Монетарна економија, банкарство и финансијска тржишта“, Дата \nстатус, Београд, 2006. \n \n Мишкин, Ф., „Стратегије монетарне политике: како смо доспели овде?“ \nPanoeconomicus, 4 – 2006, Нови Сад, 2007. \n  \n \n Mihaljek, D., Клау, М., „Catching-up and inflation in transition economies: the Balassa-\nSamuelson effect revisited”, BIS, Warking Papers No 270, Basel, 2008., преузето са: \nwww.bis.org/publ/work270.htm, датум приступа: 26.6.2012. године. \n \n Николић, Г.,“ Динар 10 година после: комапаративна анализа“, Центар за нову \nполитику, Београд, 2010. \n \n Didik, N., „Current account deficit sustanability in Bosnia and Hercegovina“, EPPU, \nSarajevo, 2007., преузето са: http://www.dep.gov.ba/dep_publikacije /doc/?id=105, \nдатум приступа: 29.6.2012. године. \n \n Плакаловић, Н., Монетарна економија: Теорија, институције и политика, Завод за \nуџбенике и наставна средства Српско Сарајево, Српско Сарајево, 2004. \n \n Прашчевић, А., „Избор правила монетарне политике; таргетирање инфлације“, \nЕкономска мисао, Београд, 2007. \n Петак, З., „Економска позадина распада социјалистичке Југославије“, Friedrich \nnaumann Stiftung (Дијалог повјесничара – историчара), Загреб, 2005. \n Podpiera, J., „Using Credit Subsidies to Counteract a Credit Bust: Evidence from \nSerbia”, IMF, WP/11/285, Washington D.C, 2011., преузето са: www.imf.org/ \nexternal/pubs/cat/longres.aspx?sk=25408.0, датум приступа: 17.5.2012. године. \n \n Радовић, А., „Улога словеначких непосредних инвестиција у преструктуирању \nпривреде Србије и Црне Горе“, Универзитет у Љубљани (Економски факултет), \nЉубљана, 2003. \n \n Рохатински, Ж., „Монетарна политика“, Економски преглед бр. 55, Загреб, 2004. \n \n Рохатински, Ж., „Монетарна политика“, излагање на конференцији економиста у \nОпатији, Опатија, 2008. \n \n Schinasy, \nG., \n„Financial-Stability \nChallenges \nin \nEuropean \nEmerging-Market \nCountries”, The World bank, WBS5773, Washington D.C, 2011., преузето са: \nhttp://econ.worldbank.org/external/default/main?pagePK=64165259&theSitePK=469072\n&piPK=64165421&menuPK=64166093&entityID=000158349_20110822113330, датум \nприступа: 21. 5. 2012. године. \n \n Тасић, Н., Здравковић, М., „Осетљивост српског извоза и увоза на промене \nдевизног курса у дугом року“, Радни папир, НБС, Београд, 2008. \n \n Тасић, Н., Вучковић, В., „Перспективе монетарне сарадње држава Југоисточне \nEвропе: јединствена валута, фиксни курс или статус quo“, Тржиште, новац, \nкапитал, Привредна комора Србије – Центар за научно истраживачки рад, вол.  42, \nбр. 2, Београд, 2009. \n \n Тасић, Н., Вучковић, В., „Структура рочности прекограничних кредита у \nтранзиторним земљама“, Мегатренд, Београд, 2009. \n \n Тасић, Н., „Утицај курса динара на инфлацију“, Радни папир, НБС, Београд, 2009. \n \n Тица, Ј., „Монетарна политика у Хрватској“, Економски факултет у Загребу, \nпреузето са: http://web.efzg.hr/dok/MGR/Tica//gh/poglavlje6.pdf, датум  увида: \n27.4.2011. \n \n Тоmaš, R., „Limited Possibilities of Adopting the Economy of Bosnia and Herzegovina \nto the External Pressures of the Economic Crisis“, Acta economica, Banja Luka, 2012., \nпреузето \nса: \nhttp://www.actaeconomica.efbl.org/broj17/e-ActaEconomica-broj17-\nRTomas.pdf, датум приступа: 27.6.2012. године. \n \n Ugolini, S., „What do we really know about the long-term evolution of central banking? \nEvidence from the past, insights for the present”, Norges Bank’s bicentenary project WP \n15/2011, \nOslo, \n2011., \nпреузето \nса: \nhttp://www.norges-\nbank.no/en/about/published/publications/working-papers/2011/wp-201115, \nдатум \nприступа:  13.5.2012. године. \n \n Ћировић, М., „Банкарство“, Bridge company, Београд, 2001. \n \n \n Carmen, R., Kenneth, R., \"The Modern History of Exchange Rate Arrangements: A \nReinterpretation,\" National Bureau of Economic Reserch, wp 8963, Cambridge – \nMassachusetts, 2002., преузето са: www.nber.org/papers/w8963, датум приступа: \n5.7.2012. године. \n \n Cocozza, E., Colabella, A., Spadafora, F., “The Impact of the Global Crisis on South-\nEastern Europe”, IMF, WP 11/300, Washington D.C, 2011., преузето са: \nhttp://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2011/wp11300.pdf, датум приступа: 15.7.2012. \nгодине. \n \n Cottareli, C.,  Dell Ariccia, G.,  Vladkova-Hollar, I.,: \"Early Birds, Late Risers, and \nSleeping Beauties: Bank Credit Growth to the Private Sector in Central and Eastern \nEurope and the Balkans\"  IMF Working Paper wp/03/ 213/ Washington DC, 2003., \nпреузето са: www.imf.org/external/pubs/cat/longres.cfm?sk=16855.0, датум приступа: \n9.4.2011. године. \n \n Cull, R.,  Martínez Pería, M., „Bank Ownership and Lending Patterns during the 2008–\n2009 Financial Crisis Evidence from Latin America and Eastern Europe“, The World \nbank, \nWBS \n6195, \nWashington \nD.C, \n2012., \nпреузето \nса: \nhttp://elibrary.worldbank.org/content/workingpaper/10.1596/1813-9450-6195, \nдатум \nприступа: 12.4.2012. године. \n \n Chauffour, Ј., Saborowski, C., Soylemezoglu, A., “ Trade Finance in Crisis Should \nDeveloping Countries Establish Export Credit Agencies?”The World bank, WBS 5166, \nWashington \nD.C, \n2010., \nпреузето \nса: \nhttp://elibrary. \nworldbank.org/content/workingpaper/10.1596/1813-9450-5166, датум приступа: 21.6. \n2012. године. \n \n Herrmann, S., Mihaljek, D., „The determinants of cross-border bank flows to emerging \nmarkets: New empirical evidence on the spread of financial crises”, BOFIT Discussion \nPapers 3/2011, Helsinki, 2011., преузето са: www.bis.org/ publ/work315.htm, датум \nприступа: 23. 5. 2012. године. \n \n Чех, М., Крзнар, И., „Оптималне међународне причуве ХНБ-а с ендогеном \nвјеројатношћу кризе“, ХНБ, Загреб, 2009. \n \n Шоње, В., „Заблуда бр. 1: ХНБ води рестриктивну монетарну политику“, Банка, \nјун 2011. \n \n Шоње, В., „Заблуда бр. 2: Течај је кључ конкурентности“, Банка,  јун 2011. \n \nПубликације и извјештаји: \n \n  Assessing Sustanability, IMF Policy Development and Review Deparment, Washington \nD.C. 2002., преузето са: www.imf.org/external/np/pdr/sus/ 2002/eng/052802.pdf, датум \nприступа: 8.11.2012. године. \n \n Билтен о банкама бр. 1, ХНБ, Загреб, 2001. \n \n Билтен о банкама бр. 22, ХНБ, Загреб, 2011. \n \n Бруто домаћи производ према производном и доходовном приступу 2000-2009, \nАгенција за статистику БиХ, Сарајево, 2009. \n \n БДП према производном и доходовном приступу 2005-2010, БДП према  \nрасходовном принципу 2005-2010 (експериментална процјена), Агенција за \nстатистику БиХ, Сарајево, 2011. \n \n Билтен бр. 4-2002, ЦББХ, Сарајево, 2003. \n \n Билтен бр. 4-2003, ЦББХ, Сарајево, 2004. \n \n Билтен бр. 4-2010, ЦББХ, Сарајево, 2011. \n \n Билтен бр. 4-2011, ЦББХ, Сарајево, 2012. \n \n Билтен бр. 66, ХНБ, Загреб, 2001. \n \n Билтен бр. 121, ХНБ, Загреб, 2005 \n \n .Билтен бр. 171, ХНБ, Загреб, 2011. \n \n Билтен јавних финансија за мај 2011, Министарство финансија Републике Србије, \nБеоград, 2011. \n \n Босна и Херцеговина: Консултације по члану IV за 2010. годину, друга и трећа \nревизија станд-бy аранжмана, захтјев за изузеће од непридржавања критеријума \nизвршења, и репрограмирање откупа дугова, Бр. извјештаја ММФ-а о земљи: \n10/348, Сарајево, 2010. \n \n Босна и Херцеговина: консултације по члану IV за 2006 – извјештај особља; \nОбавијест за јавност о разговорима Извршног одбора; и Изјава Изврсног \nдиректора за Босну и Херцеговину, Бр. извјештаја ММФ-а о земљи: 06/371, \nСарајево, 2006. \n \n Bosnia and Herzegovina: Financial System Stability Assessment, including Reports on \nthe Observance of Standards and Codes on the following topics: Banking Supervision \nand Corporate Governance, IMF Country Report No. 06/403, Washington D.C, 2006. \n \n Bertelsmann Transformation Index 2011:  Political Management in International \nComparison, Bertelsmann Stiftung, Gutersloh, 2011. (сајт: http:// www.bertelsmann-\nstiftung.de/cps/rde/xchg/SID-FE31D6BC-C433D10E/bst_ \nengl/hs.xsl/publikationen_111896.htm, датум увида: 17.6.2011.) \n \n Годишњи извјештај за 2008, ЦББХ, Сарајево, 2009. \n \n Годишње извјешће за 2010, ХНБ, Загреб 2011. \n Годишњи \nизвјештај \nза \n2010, \nАОФИ, \n(сајт: \nhttp://www.aofi.rs/wp-\ncontent/uploads/2012/01/AOFI_2010_Srp.pdf, датум увида: 3.8.2011.) \n Годишњи извјештај о пословању и резултатима рада за 2008, НБС, Београд, 2009. \n \n Годишњи извјештај о пословању и резултатима рада за 2009,  НБС Београд, 2010. \n \n Годишњи извјештај о пословању и резултатима рада за 2010, НБС, Београд, 2011. \n \n The Global Competitivness Report 2010-2011, WEF, Davos, 2011. \n \n Doing busines 2011, IFC, Washington DC, 2011. \n \n Economic Digest – мај 2011, Hypo Alpe Adria bank а.д. Београд, Београд, 2011. \n \n Economic Freedom of the World 2010, Annual Report, Fraser institute, Montreal, 2010. \n \n Економске посљедице повећања стопе пореза на доходак и доприноса у Републици \nСрпској, Удружење економиста Републике Српске SWOT, Бања Лука 2011. \n Економски и фискални програм  2010 – 2012, Дирекција за економско планирање \nСавјета министара БиХ, Сарајево, 2009. \n \n Ефекти досадашњих приватизација предузећа, Уједињени грански синдикати \nСрбије, Билтен бр.92, Београд, 2010. \n \n Информација о банкарском систему ФБиХ 31.12.2010, Федерална банкарска \nагенција, Сарајево, 2010. \n \n Извјештај о раду НСЗ за 2010, Национална служба за запошљавање Републике \nСрбије, Београд, 2011. \n \n Извјештај о стању у банкарском систему Републке Српске 1.1.2010 -31.12.2010, \nАгенција за банкарство Републике Српске, Бања Лука, 2010. \n \n Извјештај о инфлацији за фебруар 2009, НБС, Београд, 2009. \n \n Извјештај о инфлацији за фебруар 2010, НБС, Београд, 2010. \n \n Извјештај о инфлацији за фебруар 2011, НБС, Београд, 2011.  \n \n Извјештај о инфлацији за фебруар 2012, НБС, Београд, 2012. \n \n Извјештај о финансијској стабилности 2010, Централна банка БиХ, Сарајево, \n2011. \n \n Извјештај о стању у финансијском систему 2010, НБС, Београд, 2011. \n \n Информатор о раду народне банке Србије, НБС, Београд, 2011. \n \n Извјештај о реализацији план приватизације и програам рада Агенције за \nприватизацију Федерације БиХ за 2011. годину, Агенција за приватизацију ФБиХ, \nСарајево, 2012. \n Impact Assessment of Privatisation in Serbia, Privatization Agency, Belgrade, 2005. \n Investing accross Borders 2010, WBG, Washington DC, 2011. \n \n Месечни статистички билтена за јануар 2002,2003, 2004,2005, 2006, 2007, 2008, \n2009, \n2010, \nРЗС, \n(сајт; \n \nhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/Page \nView.aspx?pKey=27, датум увида: 5.5.2011.), \n \n  Ратне штете, издаци за бранитеље, жртве и страдалнике рата у Републици \nХрватској, Министарство рада и социјалне скрби Републике Хрватске (Државна \nревизија за попис и процјену ратне штете), Загреб, 1996. \n \n Република Хрватска - Извјешће чланова Мисије ММФ-а о конзултацијама у вези с \nчланом IV Статута ММФ-а одржаним 2011, ММФ, Загреб, 2011.  \n \n Консултације по члану IV за 2010. годину, друга и трећа ревизија stand-by \nаранжмана, захтјев за изузеће од непридржавања критеријума извршења, и \nрепрограмирање откупа дугова,  Извјештаја ММФ-а о земљи бр. 10/348, ММФ \nБиХ, Сарајево, 2010. \n \n Контрола пословања банака – Извјештај за IV тромјесјечје 2009. године, НБС,  \nБеоград, 2010. \n \n Контрола пословања банака – Извјештај за IV тромјесјечје 2010. године, НБС, \nБеоград, 2011. \n \n Макроекономска кретања у Босни и Херцеговини и Станд-бy аранжман, Уред \nрезидентног представника Међународног монетарног фонда за БиХ, Сарајево, \n2010. \n \n Осврта ХНБ-а на Извјешће мисије ММФ-а о консултацијама у вези са чланом IV \nСтатута ММФ-а одржанима 2011. ХНБ, Загреб, 2011. \n Посткризни модел економског раста и развоја Србије 2011-2020, МАТ и ФРЕН, \nБеоград, 2010. \n \n Програм господарског опоравка, Влада Републике Хрватске, Загреб, 2010. \n \n Програм за подршку развоја кластера, Министарство економије и регионаног \nразвоја Србије, Београд., 2005. \n План проведбених активности програма господарског опоравка, Влада Републике \nХрватске, Загреб, 2010. \n \n Преглед инструмената и мјера монетарне политике број 4/2011, ХНБ, Сектор за \nцентралнобанкарске операције, Загреб, 2011.  \n \n Protocol (no 4) on the Statute of the European System of The Central Banks and The \nEuropean Central Bank, Official Journal of the European Union, 9.5.2008. \n \n Приопћење 4.2.1./12, ДЗС Хрватске, Загреб, 2010. \n \n Развој извозних потенцијала и конкурентности металског сектора БиХ, \nЕкономски инститит Сарајево, Сарајево, 2006. \n \n Republic of Croatia: Financial System Stability Assessment—Update, IMF Country \nReport No. 08/160, Washington D.C, 2008. \n \n Republic of Serbia: Financial Sector Assessment Program Update— Financial System \nStability Assessment, IMF Country Report No. 10/147, Washington D.C, 2010. \n Саопштење НР40, РЗС, Београд, 2011.  \n \n Статистички билтен за април 2007, НБС, Београд, 2007. \n \n Статистички билтен за април 2011, НБС, Беорад, 2011. \n \n Статистичке информације 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, Државни \nзавод за статистику Републике Хрватске, (сајт: http://www.dzs.hr/, датум увида: \n17.5.2012.) \n \n Стратегија развоја кластера у Хрватској 2011 – 2020, Министарство \nгосподарства, рада и подузетништва Републике Хрватске, Загреб, 2011. \n \n Србија — Консултације по члану IV (Статута ММФ) у 2007. години, Закључна \nизјава Мисије, ММФ., Београд, 2007. \n \n Стратегија развоја пословних инкубатора у БиХ  (у подручијима од заједничког \nинтереса), Удружење за подузетништво и посао ЛИНК Мостар, Сaрајево, 2010. \n \n Статистика спољне тргивине за 2008, 2009 и 2010, Агенција за статистику БиХ, \nСарајево, 2009, 2010, 2011. \n \n Статистички љетопис за 1996, Државни завод за статистику Републике Хрватске, \nЗагреб, 1997. \n \n Transition Report 2000; Employment, skills and transition, EBRD,  London, 2000. \n \n Transition Report 2001; Energy in transition, EBRD, London 2001. \n \n Transition Report 2010; Recovery and Reform, EBRD, London 2010. \n \n Финансијска стабилност бр. 7, ХНБ, Загреб, 2011. \n Хрватска—Консултације у вези с чланком  IV. Статута ММФ-а одржане 2011, \nЗакључна изјава 16. maj 2011, ММФ,  Загреб, 2011. \n \n Хрватска извозна офанзива; стратегија за раздобље 2007-2010, Влада Републике \nХрватске, Загреб, 2006. \n \n Country Strategy Evaluation for Croatia, EBRD, London, 2005. \n World investment Report 2011,  UNIKTAD, сајт: http://www.unctad-docs.org/ \nfiles/UNCTAD-WIR2011-Full-en.pdf, датум увида: 5.5.2011. \n \nПравни акти: \n \n Закон о буџету Републике Србије за 2011, Министарство финансија Републике \nСрбије \n(сајт: \nhttp://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon \n%20o%20budzetu%20RS%20za%202011.pdf, датум посјете сајту:  17.4.2011). \n \n Закон о извршењу буџета Републике Српске за 2011, Народна скупштина \nРепублике Српске, Бања Лука, 2010. \n \n 3акон о Народној банци Србије (пречишћени текст), \"Службеном гласнику РС\", \nбр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др.закон и 44/2010. \n \n Закон о Хрватској народној банци,  („Народна новине“, бр. 75/08) \n \n Закон о Централној банци БиХ („Службени гласник БиХ бр. 1/97, 29/02, 8/03, 13/03, \n14/03, 9/05 i 76/06) \n \n Закон о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, и 123/071 - \nдр. закон) \n \n Закон о привредним друштвима Републике Српске, Службени гласник 127/08, \nНародна скупштина Републике Српске, Бања Лука, 2008. \n \n Закон о привредним друштвима ФБиХ, Службене новине бр. 84/08, Парламент \nФБиХ, Сарајево, 2008. \n \n Закону о судовима Републике Српске, Службени гласник Републике Српске број \n37/12, Народна скупштина Републике Српске, Бања Лука, 2012. \n \n Закону о судовима ФБиХ, Службене новине ФБиХ, број 22/06, Парламент ФБиХ, \nСарајево, 2006. \n \n Одлука о упису обвезних благајничких записа Хрватске народне банке, „Народне \nновине“ бр. 71/07 и 100/07. \n \nИнтернет извори: \n www.belex.rs, \n www.nbs.rs  \n www.moj-posao.net. \n www.hnb.hr,  \n www.imf.org \n www.irbrs.org \n www.she.hr \n www.podi-sibenik.com \n www.rzs.stat.gov.rs \n \n"}
{"dc.title": "Bilansni agregati u funkciji menadžment kontrole u neprofitnim organizacijama", "dc.creator": "Petrović M, Teodor", "dc.source": "Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Ekonomski fakultet Brčko", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/a8812b40-b9d9-454c-9faf-666ab6a3afed/download", "subject": "?", "id": "ues_4", "text": "1\nSADRŽAJ\nUVOD...............................................................................................................................5\n1. Predmet istraživanja..............................................................................................5\n2. Cilj istraživanja ......................................................................................................7\n3. Hipoteze i metode istraživanja ..............................................................................7\n4. Struktura rada .......................................................................................................9\nI SPECIFIČNOSTI, ORGANIZACIONO – UPRAVLJAČKO STRUKTURIRANJE\nI PERFORMANSE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA ....................................................11\n1. Definicija, vrste i specifičnosti neprofitnih organizacija........................................11\n1.1. Pojmovno određivanje neprofitnih organizacija ............................................12\n1.2. Vrste neprofitnih organizacija .......................................................................14\n1.3. Specifičnosti neprofitnih organizacija ...........................................................20\n1.3.1. Nedostatak profitnih indikatora u neprofitnim organizacijama ................20\n1.3.2. Poreski i zakonodavni aspekti neprofitnih organizacija ..........................22\n1.3.3. Uslužni karakter i ograničenja formulisanja ciljeva i strategija................26\n1.3.4. Izvori finansiranja neprofitnih organizacija .............................................28\n1.3.5. Kontroverze u izboru menadžmenta neprofitnih organizacija.................30\n1.3.6. Politički uticaji i tradicija u neprofitnim organizacijama...........................32\n2. Organizaciono-upravljačko strukturiranje neprofitnih organizacija ......................34\n2.1. Elementi organizacionog strukturiranja neprofitnih organizacija...................35\n2.2. Modeli organizacionog strukturiranja neprofitnih organizacija......................37\n2.2.1. Funkcionalni model ................................................................................38\n2.2.2. Divizionalni model ..................................................................................41\n2.2.3. Hibridni model ........................................................................................44\n2.2.4. Matrični model........................................................................................46\n2.3. Upravljačko strukturiranje neprofitnih organizacija .......................................48\n2.3.1. Upravljačke funkcije ...............................................................................48\n2.3.2. Hijerarhizacija upravljanja ......................................................................53\n3. Mjerenje i upravljanje performansama ................................................................56\n3.1. Menadžerski okvir za mjerenje performansi .................................................58\n3.1.1. Mjerenja performansi u javnom sektoru .................................................58\n3.1.2. Mjerenje performansi u neprofitnom sektoru..........................................59\n3.1.3. Postupak mjerenja performansi..............................................................60\n3.1.4. Sistem mjerenja performansi..................................................................62\n3.1.5. Problemi i perspektive mjerenja performansi .........................................63\n3.2. Razvoj efikasnog sistema mjerenja performansi ..........................................65\nII FUNKCIJA I AMBIJENT MENADŽMENT KONTROLE U NEPROFITNIM\nORGANIZACIJAMA ...................................................................................................70\n1. Funkcija menadžment kontrole ...........................................................................70\n2\n1.1. Planiranje i kontrola aktivnosti ......................................................................71\n1.1.1. Formulisanje strategije ...........................................................................71\n1.1.2. Kontrola poslovanja i menadžment kontrola ..........................................74\n2. Ambijent menadžment kontrole...........................................................................77\n2.1. Organizaciona struktura ...............................................................................77\n2.1.1. Centri odgovornosti................................................................................78\n2.1.2. Transferne cijene ...................................................................................84\n2.2. Programska struktura ...................................................................................86\n2.3. Autonomija menadžera i administrativni faktori ............................................90\n2.4. Faktori ponašanja i kulturološki faktori .........................................................91\n2.5. Računovodstveno-informacioni sistem.........................................................94\n2.5.1. Sistematika i karakteristike računovodstvenih informacija .....................94\n2.5.2. Računovodstvena informaciona nadležnost i potrebe različitih\ninteresenata............................................................................................97\n2.5.3. Mjesto i uloga upravljačkog računovođe u sistemu informisanja..........100\nIII BILANSNI AGREGATI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA .......................................105\n1. Komponente bilansnih agregata........................................................................106\n2. Bilans stanja neprofitnih organizacija................................................................113\n2.1. Bilans stanja i MRS JS...............................................................................115\n2.2. Bilans stanja kod nas i komparacija sa MRS JS.........................................124\n3. Bilans uspjeha...................................................................................................131\n3.1. Bilans uspjeha i MRS JS ............................................................................133\n3.2. Bilans uspjeha kod nas i komparacija sa MRS JS......................................140\n4. Bilans novčanih tokova......................................................................................144\n4.1. Bilans novčanih tokova i MRS JS...............................................................146\n4.2. Bilans novčanih tokova kod nas i njegova obilježja ....................................149\n5. Ostali godišnji finansijski izvještaji.....................................................................152\n5.1. Note – zabilješke uz finansijske izvještaje..................................................153\n5.2. Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta.........................................................159\n5.3. Izvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju...........................................163\n5.4. Posebni podaci o platama i o broju zaposlenih ..........................................164\nIV ANALIZA BILANSNIH AGREGATA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA ..................167\n1. Suština, ciljevi i vrste analize finansijskih izvještaja ..........................................167\n1.1. Pretpostavke analize finansijskih izvještaja neprofitnih organizacija ..........170\n1.2. Pretpostavke analize finansijskih izvještaja javnih entiteta .........................173\n2. Opšta analiza finansijskih izvještaja ..................................................................175\n2.1. Vertikalna analiza finansijskih izvještaja.....................................................175\n2.2. Horizontalna analiza razvoja finansijskih izvještaja ....................................183\n2.3. Grafička sruktura razvoja bilansa stanja i bilansa uspjeha .........................187\n3\n3. Racio analiza finansijskih izvještaja...................................................................188\n3.1. Suština i vrste racio analize........................................................................188\n3.2. Racio analiza likvidnosti .............................................................................190\n3.2.1. Racio tekuće likvidnosti........................................................................191\n3.2.2. Racio redukovane likvidnosti................................................................192\n3.2.3. Analiza neto obrtnog kapitala...............................................................194\n3.2.4. Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja .........................195\n3.3. Racio analiza solventnosti ..........................................................................198\n3.3.1. Racio pokrića stalne imovine................................................................200\n3.3.2. Racio pokrića obrtne imovine neto obrtnim kapitalom..........................200\n3.3.3. Racio zaduženosti i racio izvora finansiranja........................................201\n3.3.4. Racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja ........................204\n3.4. Racio analiza obrta.....................................................................................204\n3.4.1. Racio obrta obaveza prema dobavljačima ...........................................206\n3.5. Racia rentabiliteta.......................................................................................208\n3.5.1. Racio rentabiliteta prihoda ...................................................................209\n3.5.2. Racio rentabiliteta ulaganja i kapitala ...................................................210\n3.6. Osvrt na informacionu vrijednost racia .......................................................214\nV STRATEGIJSKO PLANIRANJE I BUDŽETIRANJE U NEPROFITNIM\nORGANIZACIJAMA .................................................................................................217\n1. Koncept strategijskog planiranja .......................................................................217\n1.1. Različite vrste planiranja.............................................................................218\n1.2. Proces strategijskog planiranja...................................................................221\n1.2.1. Učesnici u procesu strategijskog planiranja .........................................225\n1.2.2. Proces razmatranja prijedloga novih programa....................................226\n2. Cost-benefit analiza...........................................................................................228\n2.1. Kriterijumi koji se koriste u cost-benefit analizi ...........................................231\n2.1.1. Metoda neto sadašnje vrijednosti .........................................................232\n2.1.2. Odnos korist-troškovi............................................................................234\n2.1.3. Metoda interne stope prinosa ...............................................................236\n2.1.4. Period otplate i njegova recipročna vrijednost ......................................238\n2.1.5. Računovodstvena stopa prinosa ..........................................................240\n3. Budžetiranje ......................................................................................................242\n3.1. Određenje i smisao budžeta.......................................................................243\n3.2. Struktura budžeta i budžetiranja u profitnim entitetima...............................245\n3.2.1. Projektovani bilans uspjeha .................................................................248\n3.2.2. Projektovani bilans stanja ....................................................................252\n3.2.3. Projektovani izvještaj o tokovima gotovine...........................................254\n3.3. Strukturiranje budžeta u javnom sektoru....................................................255\n4\n3.3.1. Planiranje prihoda budžeta ..................................................................258\n3.3.2. Planiranje rashoda budžeta .................................................................265\n3.4. Specifičnosti strukturiranja budžeta u neprofitnim organizacijama .............270\n3.4.1. Komponente operativnog budžeta .......................................................271\n3.4.2. Faze operativnog budžetskog procesa ................................................272\n3.4.3. Priprema master budžeta u neprofitnim organizacijama ......................275\n3.4.3.1. Plan (budžet) prodaje i prihoda od prodaje usluga............................276\n3.4.3.2. Plan (budžet) troškova prodaje .........................................................277\n3.4.3.3. Plan (budžet) nabavke ......................................................................282\n3.4.3.4. Plan (budžet) troškova prodatih usluga.............................................282\n3.4.3.5. Plan (budžet) troškova marketinga ...................................................283\n3.4.3.6. Plan (budžet) troškova opšteg upravljanja i administracije................285\n3.4.3.7. Plan kapitalnih ulaganja (kapitalni budžet)........................................285\n3.4.3.8. Plan (budžet) novčanih tokova..........................................................286\n3.4.3.9. Planirani bilans uspjeha ....................................................................289\n3.4.3.10. Planirani bilans stanja .....................................................................290\nVI KONTROLA POSLOVANJA I MJERENJE PERFORMANSI .................................293\n1. Kontrola poslovanja...........................................................................................293\n1.1. Uopšte o finansijskoj kontroli ......................................................................293\n1.2. Finansijska kontrola pomoću računovodstvenog sistema ..........................296\n1.3. Finansijska kontrola pomoću revizije..........................................................299\n1.4. Kontrola performansi neprofitnih oranizacija ..............................................301\n1.5. Poslovno ponašanje i harmonizacija ciljeva ...............................................302\n2. Mjerenje outputa ...............................................................................................304\n2.1. Osnovne kategorije mjerila .........................................................................304\n2.2. Izbor mjera outputa ....................................................................................306\n2.3. Primjena mjerila outputa - opšti principi......................................................309\n2.4. Korišćenje mjerila za formulisanje strategije i menadžment kontrole .........310\n3. Fleksibilno planiranje i kontrola .........................................................................311\n3.1. Statički i fleksibilni budžet .......................................................................311\n3.2. Kontrola zasnovana na bužetima............................................................314\n3.2.1. Kontrola izvršenja plana poslovnog rezultata.......................................315\n3.2.2. Kontrola izvršenja plana prodaje ..........................................................316\n3.2.3. Kontrola direktnih troškova...................................................................320\n3.2.4. Kontrola opštih varijabilnih i opštih fiksnih troškova .............................321\n3.2.5. Izvještavanje o odstupanjima...............................................................323\nZAKLJUČNA RAZMATRANJA...................................................................................327\nLITERATURA ..............................................................................................................334\n5\nUVOD\nOčekivano dinamiziranje privrednog ambijenta traži afirmaciju poslovne filozofije\nkako bi i menadžment neprofitnog i javnog sektora operisao sa dioptrijom širokog\nspektra\ni\ndugoročnog\nvremenskog\nhorizonta.\nZnačajne\nsu\ntri\ngrupe\naktivnosti\nmenadžmenta: polaganje računa o stanju i uspjehu, donošenje poslovno-finansijskih\nodluka i sistematska upravljačka kontrola poslovno-finansijskih procesa neprofitnih\norganizacija i javnog sektora. Polaganje računa o stanju i uspjehu predstavlja\ntradicionalnu aktivnost menadžmenta, posebno u zemljama razvijene tržišne privrede.\nSkup donesenih poslovno-finansijskih odluka i utvrđeni ciljevi organizacije predstavljaju\nishodište za sistematsku upravljačku kontrolu, tj. za periodično planiranje i kontrolu\nostvarenja kao glavnih dijelova sistema upravljačke kontrole procesa. Od računovodstva\nse i ovdje očekuje adekvatna informaciona podrška, što ono i čini upražnjavanjem\nračunovodstvene kontrole.\nDoktorska disertacija ''Bilansni agregati u funkciji menadžment kontrole u\nneprofitnim organizacijama'' namijenjena je specifičnom aspektu koji je u značajnoj mjeri\n(ako ne i u potpunosti) ignorisan u praktičnom ponašanju kako od menadžera\nneprofitnog\ni\njavnog\nsektora\ntako\ni\nod\nstrane\ndizajnera\nekonomske\npolitike\ni\nzakonodavaca. Navedena konstatacija posebno se odnosi na aspekt finansijsko-\nračunovodstvenih\nizvještaja\nu\nfunkciji\nmenadžment\nkontrole\nu\nneprofitnim\norganizacijama.\nRad je podijeljen u šest poglavlja s prepoznatljive tri cjeline. U prvoj cjelini\n(poglavlje I i II) predstavljeni su neprofitne organizacije i neprofitni sektor, njihov\nambijent, funkcija menadžment kontrole i naznačen menadžerski okvir za mjerenje\nperformansi.\nU\ndrugoj\ncjelini\n(poglavlje\nIII\ni\nIV)\nprezentiran\nje\nset\nfinansijsko-\nračunovodstvenih izvještaja neprofitnih organizacija i javnog sektora koji čini osnov za\nanalizu kao neizbježan instrument upravljanja. Treća cjelina (poglavlje V i VI) posvećena\nje sistemu budžetske kontrole ostvarenja u funkciji podrške menadžmentu ostvarivanja\nnjegove nadležnosti i odgovornosti, upravljačke kontrole cjeline neprofitne organizacije i\nnjenih dijelova.\n1. Predmet istraživanja\nPoslovna i finansijska globalizacija, stalne i brze promjene u okruženju i sve\noštrija konkurencija na tržištu zahtijevaju strategijski pristup vođenju preduzeća, što\npodrazumijeva naglašen pogled prema okruženju, unutrašnju fleksibilnost, inovativni\nsistem vrijednosne kontrole performansi, dopunjen sa nefinansijskim ostvarenjima,\ndjelotvoran sistem eksternog kominiciranja i sl. Najveći broj naučnih i stručnih radova\nkod nas posvećen je reperkusijama poslovanja profitno orijentisanih kompanija, a\nznačajan sektor, kao što su neprofitne organizacije i javni sektor kao i njegovi problemi\nostavljaju se po strani i manje zaokupljaju stručnu i naučnu pažnju. U praksi, ovo je\nimalo za posljedicu pojavu značajnog gepa između sadašnjih zakonskih rješenja,\ndjelovanja i rada neprofitnih organizacija, što ostavlja značajan prostor za istraživanje u\novoj oblasti.\n6\nNeprofitne\norganizacije\ndoživljavaju\nznačajnu\nekspanziju rasta posljednjih\ngodina i kod nas se pojavljuju kao značajne ekonomske, političke i društvene snage.\nČini se da imaju kako apsolutnu tako i relativnu vrijednost resursa, uključuju veliki broj\nzaposlenih, predstavljaju ''jake industrije'' i izgledi su da je u njima smješten i ''veliki\nbiznis''. Cilj neprofitnih organizacija je da učine dostupnim što veći broj dobara i usluga\ndruštvu, u cjelini, a, u zavisnosti od njihovih raspoloživih finansijskih i drugih resursa, koji\nmogu dolaziti iz različitih izvora, i da očuvaju svrhu svoga postojanja. Motiv profita, kao\nkontrolnog sredstva, nije zastupljen u njihovom poslovanju i veoma je teško procijeniti\nstepen satisfakcije korisnika njihovih usluga, s obzirom na to da se radi o jedinstvenim\nproizvodima i uslugama i koji se, u značajnom broju slučajeva, pružaju bez naknade.\nIpak, u određenim slučajevima neprofitne organizacije slične su profitno orijentisanim\nkompanijama, čine integralni dio jedinstvenog privrednog sistema, koriste slične resurse\nza ostvarivanje svojih ciljeva, nabavljaju i vrše konverziju resursa u dobra i usluge, imaju\nsličan proces finansijskog menadžmenta i neophodan im je razvijen informacioni sistem.\nRačunovodstveni informacioni sistem ima značajnu ulogu u integralnom informacionom\nsistemu neprofitnih organizacija i javnog sektora, predstavlja nezamjenjiv instrument\nupravljanja modernom organizacijom i namijenjen je menadžerima, vladi i drugim\nstejkholderima.\nKljučno pitanje efikasnog funkcionisanja neprofitnih organizacija i javnog sektora\nkod nas je da li oficijelni finansijsko-računovodstveni izvještaji (bilansni agregati)\ngenerišu neophodne informacije za menadžment kontrolu i mjerenje performansi? Čini\nse da je sadašnji računovodstveno-informacioni sistem u neprofitnim organizacijama i\njavnom sektoru neadekvatan, da ima naznake i neodgovornog političkog ponašanja i da\nga je neophodno restrukturirati na kompleksnije sadržaje računovodstva u pružanju\nkvantitativnih informacija finansijske i nefinansijske prirode. Stanje krajnje potisnutosti\nračunovodstva neprofitnog sektora u drugi plan, odnosno njegovo redukovanje na\nzvanično vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijsko-računovodstvenih izvještaja,\nneophodno je redefinisati. Osim finansijskog knjigovodstva na koje se prvo pomisli,\nredefinisanje se odnosi i na sistem upravljačkog računvodstva, što bi, pored početnih\nteškoća, omogućilo adekvatnije planiranje i kontrolu performansi javnih i neprofitnih\norganizacija. Značajno mjesto u okviru upravljačkog računovodstva treba da ima i\nračunovodstvo\nodgovornosti,\nnastalo\nkao\nreakcija\nna\nplansko-kontrolne\npotrebe\nmenadžera u neprofitnom i javnom sektoru.\nNi jedna kontrolna aktivnost ne događa se sama po sebi, pa je potreban\nprojektovan napor da se osigura njena implementacija. Planiranje i kontrola u\nnadležnosti su višeg i srednjeg menadžmenta neprofitnih i javnih organizacija, a prvi\nuslov za uspješnu menadžment kontrolu je aktivna podrška samog menadžmenta.\nMeđutim, očigledno je da nedostatak unutrašnje kontrole neprofitni sektor obezbjeđuje\nmimo profitnog mehanizma, a za to je neophodan dobar sistem menadžment kontrole.\nZbog čega ovaj sektor, posebno vladine organizacije, zaostaje u uspostavi efikasne\nunutrašnje kontrole? Čini se da za vladine organizacije postoje tri objašnjenja. Prvo,\nopšte mišljenje je da su tehnike menadžment kontrole razvijene u profitno orijentisanim\nkompanijama\nneupotrebljive\nza\njavne\norganizacije.\nDrugo,\nima\ndosta\notpora\npromjenama u načinu planiranja budžeta, rebalansa budžeta i alokacije resusa.\nProcjene\nbudžeta\ni\nbudžetskih\nkorisnika\nnisu\nzasnovane\nna\nračunovodstvenim\nstandardima\n(opšteprihvaćenim\nračunovodstvenim\nnačelima)\ni\nuobičajenom\nračunovodstvenom praksom, što za rezultat ima neadekvatno utvrđivanje budžetskih\n7\npozicija. Treće, funkcioneri od karijere u sistemu menadžment kontrole prepoznaju\ndvosjekli mač, obezbjeđenje informacija za menadžere kao i informacije za vanjske\nkorisnike, interesne grupe i naročito medije.\n2. Cilj istraživanja\nKao naučna tema menadžment kontrola u neprofitnim organizacijama relativno\nje nova i u zemljama razvijene tržišne ekonomije. Očekuje se da će uloga i značaj\nneprofitnih organizacija rasti i da će doći do transformacija u njihovom upravljanju, kao i\nprepoznavanja\npotreba\nza\nmenadžerima\nsa\nreferencnim\nupravljačkim\nznanjima.\nUpravljanje ovim organizacijama podrazumijeva puno zamki i izazova pa i kontroverzi,\nšto proučavanju sistema menadžment kontrole daje epitet korisnog i aktuelnog\npoduhvata od teorijskog i praktičnog značaja. Savremena literatura i iskustva razvijenih\ntržišnih privreda afirmisali su veliki broj pojmova koje treba saznati, prilagoditi i primijeniti\nu stvaranju novog makroekonomskog ambijenta neprofitnih organizacija kod nas, što će\nznačajnije doprinijeti obogaćivanju naučnih spoznaja iz oblasti finansijskog, upravljačkog\ni troškovnog računovodstva i menadžment kontrole, a to je pragmatični cilj ovog rada.\nFragmentarni napisi u časopisima strukovnih organizacija pri izradi godišnjih\nfinansijskih izvještaja i prijedlozi ''bajpas'' rješenja za nastale probleme ukazuju da su\nekonomisti nastojali da budu manje bliski problematici neprofitnih organizacija. Iako\nsadašnja praksa indicira na neophodnost promjena u zakonodavnoj i poreskoj regulativi,\nzvaničnim bilansnim šemama i kontnom okviru neprofitnih organizacija sistemski pristup\nrješavanju problema ovog sektora nije učinjen. Sve to doprinosi značajnom gepu između\nračunovodstveno-informacionih\nmogućnosti\nfinansijskih\nizvještaja\ni\nneprofitnih\nmenadžera da u savremenim uslovima menadžment kontrole koriste ove resurse.\nSaznajni cilj rada usmjeren je na osobenosti i ambijent neprofitnih organizacija,\nsličnosti i razlike između njihovih finansijsko-računovodstvenih izvještaja sa profitno\norijentisanim kompanijama, koji služe kao podloga za finansijsku analizu, fleksibilno\nplaniranje i kontrolu zasnovanu na budžetima i postavljanje odnosa menadžment–\nračunovodstveno-informaciona podrška iznad sadašnjeg stereotipa. Nesumnjivo je da\nkod nas postoji veliki jaz između objektivnih računovodstveno-informacionih mogućnosti\nfinansijskih izvještaja neprofitnih organizacija, znanja i spremnosti njihovih menadžera\nda te informacione resurse koriste u savremenim uslovima funkcije menadžment\nkontrole.\n3. Hipoteze i metode istraživanja\nU istraživanju se polazi od sljedećih hipoteza:\nS obzirom na činjenicu da se neprofitne organizacije nalaze između profitnog i\njavnog sektora, nije ih jednostavno definisati. Njihovo organizaciono i upravljačko\nstrukturiranje značajno je za redefinisanje sadašnjeg mjesta i uloge računovodstva i\nnjegove odgovarajuće informacione podrške za ocjenu mjerila performansi menadžera,\npoboljšanje upravljanja, odlučivanja i odgovornosti.\nMenadžment\nkontrola\nkritična\nje\nfunkcija\nsvih,\na\nne\nsamo\nneprofitnih\norganizacija. Međutim, iako su njeni koncepti slični, primjena se značajno razlikuje u\nneprofitnim i profitno orijentisanim entitetima. Strukturiranje sistema menadžment\n8\nkontrole podrazumijeva definisanje centara odgovornosti, gdje je računovodsteno-\ninformacioni sistem najznačajniji centar podrške aktivnostima planiranja i kontrole.\nBilansni agegati i dalje predstavljaju aktuelan problem uz oscilirajući intenzitet\naktuelnosti u neprofitnim organizacijama, ne generišu neophodne informacije za\nprimjenu sveobuhvatnih mjerila performasni i neophodno ih je dopuniti i proširiti\nnefinansijskim\nmjerilima.\nPrimjena\nmeđunarodnih\nračunovodstvenih\nstandarda\ni\nmeđunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor znatno bi\ndoprinijela\nharmonizaciji\ni\nusaglašavanju\npravnog\ni\nfinansijsko-računovodstvenog\nokvira\nizvještavanja u ovom sektoru.\nO tehnikama finansijske analize u profitno orijentisanim kompanijama napisana\nje voluminozna literatura, međutim, menadžeri neprofitnih organizacija su i u teorijskom i\npraktičnom smislu nastojali da budu što manje bliski ovoj ''obavezi''. Iza bilansnih\npodataka postoji poseban svijet odnosa međusobne uzročnosti, zakonitosti i ponašanja,\na kada ga menadžeri neprofitnog sektora otkriju, njime ovladaju i sintetizovanjem dođu\ndo\nboljih\nzaključaka,\nuspješnije\nće\nplanirati,\nodlučivati\ni\nkontrolisati\naktivnosti\norganizacije.\nNeadekvatno\nrazumijevanje\nfinansijskog\nračunovodstva\nu\nfunkciji\nvrijednosnog\nizvještavanja\ni\nupravljačkog\nračunovodstva\nu\nsmislu\noblikovanja\nrelevantnih upravljačkih odluka predstavlja očigledan gep neprofitnih i javnih menadžera\nu sadašnjem ambijentu menadžment kontrole koga se moraju što prije ''osloboditi''.\nStrategijsko planiranje, u sadašnjem okruženju neprofitnog sektora, treba manje\nda liči na udobno putovanje prigradskim vozom, a više na vožnju roler–klosterom, i roler-\nkloster stiže na cilj ukoliko ostane na šinama. Cost/benefit analiza predstavlja ključni\nkorak u procesu strategijskog planiranja u neprofitnom i javnom sektoru u procjeni\ndruštvenih koristi, ali i izabrani funkcioneri koji zastupaju javni interes. Budžet entiteta\npredstavlja kompleksan plan, obuhvata različite aspekte, finansijske, ekonomske,\npolitičke i socijalne prirode, dok budžetiranje treba da bude značajnije u neprofitnim\nnego u profitno orijentisanim kompanijama usljed postojanja različitih vrsta troškova\ndiskrecionarnog karaktera koji su pod uticajem menadžerskih odluka (za koje nema\nbanchmarka, a ima prostora za sumnje) i ono treba da bude esencijalna veza između\nplaniranja i feedback kontrole.\nUsljed\nnepostojanja\nfinansijskih\nmjerila\nučinaka\nu\nneprofitnom\nsektoru,\nograničena je mogućnost primjene računovodsta odgovornosti. Ipak, njegova primjena\nmoguća je identifikovanjem plansko-kontrolnih jedinica i adekvatnih indikatora ili\nsurogata. Kontrola izvršenja plana poslovnog rezultata neprofitnih organizacija može se\nzasnivati i na statičkim budžetima (nemogućnost utvrđivanja odgovornosti i nastalih\nodstupanja od normi ili postavljenih veličina) i na fleksibilnim budžetima (obračun i\nanaliza odstupanja i korektivne akcije), ali je najbolje da se praćenje realizacije\nprojektovanih ostvarenja istovremeno zasniva i na statičkim i na fleksibilnim budžetima.\nS obzirom na prirodu definisanog predmeta i cilja istraživanja, u radu ćemo\nprimijeniti opšte i posebne naučne metode svojstvene društvenim, a, u okviru njih, i\nekonomskim naukama. Od opštih naučnih metoda primijenićemo: komparativnu metodu,\nmetodu modelovanja i statističku metodu. Komparativna metoda omogućava: opis\nstrukture, funkcije i ponašanja u neprofitnom sektoru s ciljem otkrivanja njihovih sličnosti\ni razlika, klasifikaciju saznanja, praćenje razvoja, stagnacije ili nazadovanja. Posredna i\npomoćna uloga ove metode je generalizacija – utvrđivanje toka procesa, naučno\n9\nobjašnjenje i predviđanje. Osnovu metode modelovanja činiće jedinstvo teorijskih\nsaznanja dobijenih tokom istraživanju i naučne primjene istraživanja u praksi. Statističke\nmetode koristićemo da bismo posmatrali neprofitne organizacije i određene pojave u\nnjima koje čine statističku masu, izvršili njihovu statističku analizu koja čini drugu\nznačajnu fazu primjene statističke metode, a sastoji se u otkriću strukture, međusobnom\nuticaju činilaca i dinamici posmatranih pojava, što zamjenjuje eksperimentalnu metodu.\nOd posebnih metoda u radu ćemo primijeniti analizu i sintezu, apstrakciju i\nkonkretizaciju, klasifikaciju, indukciju i dedukciju. Analizu koristimo da posmatranu\npojavu misaono i teorijski rastavimo na dijelove i sadržajno, strukturalno, funkcionalno,\nkomparativno i genetički utvrdimo funkciju svakog dijela pojedinačno. Da bi se shvatila\ncjelina, koristimo posebnu naučnu metodu –\nsintezu, a deskriptivnom sintezom\nopisaćemo i nabrojati posmatrane pojave i zaključke. Primjena metodskih postupaka\nanalize i sinteze na saznanje opštih i posebnih pojava u istraživanju omogućiće\nkorišćenje metode apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija će imati dvojnu ulogu:\napstrakciju\nopšteg\ni\napstrakciju\nposebnog\njedinstva\npredmeta\nistraživanja.\nKonkretizacijom približavamo se stvarnom, realnom i konkretnom jedinstvu predmeta\nistraživanja, finansijskim izvještajima kao instrumentima u funkciji menadžment kontrole\nu neprofitnim organizacijama i javnom sektoru. Zaključivanjem od posebnog ka opštem,\nnasuprot zaključivanju od opšteg ka posebnom i pojedinačnom, koristimo indukciju i\ndedukciju kao posebne naučne metode.\n4. Struktura rada\nU skladu sa postavljenim predmetom i ciljem istraživanja, rad je strukturiran tako\nda, uz uvod i zaključak, sadrži šest međusobno povezanih poglavlja i spisak literature. U\nuvodnom dijelu naznačeni su predmet i cilj istraživanja, postavljene istraživačke\nhipoteze i metodologija istraživanja i, ukratko, izložena struktura rada.\nU prvom poglavlju (Specifičnosti, organizaciono - upravljačko strukturiranje i\nperformanse\nneprofitnih\norganizacija)\nbavićemo\nse\nproblematikom\nopštih\npitanja\nneprofitnih organizacija i javnog sektora, a njegovu strukturu čine tri dijela. U prvom\ndijelu (Definiciona obilježja, vrste i specifičnosti neprofitnih organizacija) ukazano je na\nteškoće koje se odnose na definiciona obilježja ovog sektora, kao i mogućnosti različitih\nklasifikacija i specifičnosti u odnosu na profitno orijentisane kompanije. Drugi dio\n(Organizaciono\ni\nupravljačko\nstrukturiranje\nneprofitnih\norganizacija)\nukazuje\nna\norganizacione strukture, kao infrastrukturu, za provođenje menadžerskih odluka i\nmodele upravljačkog strukturiranja ovog sektora. Mjerenje i upravljanje performansama\nneprofitnih organizacija predstavlja sadržinu trećeg dijela rada u kome su izloženi\nmenadžerski alati za mjerenje performansi, sistem mjerenja i specifičnosti njihove\nprimjene u neprofitnim organizacijama.\nDrugo poglavlje (Funkcija i ambijent menadžment kontrole u neprofitnim\norganizacijama) sastoji se iz dva dijela, a odnosi se na pitanje funkcije menadžment\nkontrole u neprofitnim organizacijama i javnom sektoru i uticaju eksternih i internih\nfaktora.\nU\nprvom\ndijelu\n(Funkcija\nmenadžment\nkontrole)\nrazmatramo\naktivnosti\nplaniranja i kontrole kao najvažnijih instrumenata za razumijevanje sistema menadžment\nkontrole i značaj tri vrste aktivnosti: formulisanje strategije, kontrola aktivnosti i\nmenadžment kontrola. U drugom dijelu poglavlja (Ambijent menadžment kontrole)\n10\nrazmotriće se eksterno i interno okruženje, korišćenje šansi, prepoznavanje opasnosti i\nizbjegavanje prijetnji neprofitnim organizacijama.\nU trećem poglavlju rada (Bilansni agregati neprofitnih organizacija) izlaže se\nsuština finansijsko-računovodstvenih izvještaja i mogućnosti primjene međunarodnih\nračunovodstvenih standarda i međunarodinih računovodstvenih standarda za javni\nsektor. U prvom dijelu poglavlja (Komponente bilansnih agregata upoznaćemo se sa\nzakonom propisanim setom finansijsko-računovodstvenih izvještaja neprofitnog sektora\nna nivou opštih razmatranja. Drugi i treći dio odnose se na problematiku dva\nnajznačajnija finansijsko-računovodstvena izvještaja: bilans stanja i bilans uspjeha, kao i\naneksom - dopunskim izvještajem za čitanje prva dva. Bilans novčanih tokova, u\nčetvrtom dijelu poglavlja, treba da ukaže na ostvareni finansijski rezulat omeđen sa dva\nsukcesivna\nbilansa\nstanja.\nFinansijsko-računovodstvenim\nizvještajima\npropisanim\nPravilnikom o finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu korisnika prihoda\nbudžeta bavimo se u petom dijelu ovog poglavlja.\nU četvrtom poglavlju (Analiza bilansnih agregata neprofitnih organizacija)\nsusrešćemo se sa pojmom, ciljevima, vrstama i pretpostavkama analize finansijskih\nizvještaja (kao važnim prethodnim pitanjima analize), zatim opštim metodama analize\nbilansa stanja i bilansa uspjeha (vertikalna, horizontalna i grafička analiza). Treći dio\npoglavlja posvećen je metodologiji i tehnici analize finansijskih izvještaja (racio analiza),\nkao i korišćenju informacija za potrebe upravljanja od strane menadžera neprofitnog i\njavnog sektora.\nPoglavlje\npet\n(Strategijsko\nplaniranje\ni\nbudžetiranje\nu\nneprofitnim\norganizacijama) ukazuje na različit vremenski horizont ova dva procesa upravljačkih\naktivnosti\nneprofitnih\nmenadžera,\nzahtijeva\nsnažnu\nračunovodstveno-informacionu\npodršku (gdje postoji značajan gep) i njihovu međusobnu kauzalnu povezanost.\nStrategijski planovi odnose se na dugoročne finansijske posljedice različitih strategijskih\nopcija i uokviruju ponašanje menadžmenta. Drugi dio poglavlja (Cost/benefit analiza)\nukazuje na neophodnost stručne analize kao ključnog koraka u procesu strategijskog\nplaniranja i postavlja gabarit: komparacija troškovi/koristi izražena monetarnim mjerilima.\nMeđutim, sveobuhvatna procjena programa mora uzeti u obzir i nemonetarna mjerila.\nTreći dio poglavlja posvećen je procesu računovodstvenog planiranja (budžetiranja) sa\nodgovarajućim numeričkim ilustracijama planova neprofitnih organizacija, te sa njihovim\nsličnostima i razlikama sa profitno orijentisanim kompanijama.\nNa kraju, šesto poglavlje (Kontrola poslovanja i mjerenja performansi) sadrži tri\ndijela.\nPrvi\ndio\n(Kontrola\nposlovanja)\nukazaće\nna\nmogućnost\nkontrole\npomoću\nračunovodstvenog sistema i revizije, dok su u drugom dijelu izložene osnovne kategorije\nmjerila outputa: društveni indikatori, rezultati (mjerenja) i mjerila procesa na nivou opštih\nrazmatranja. U trećem dijelu (Fleksibilno planiranje i kontrola) raspravlja se o odnosu\nizmeđu statičkih i fleksibilnih budžeta (planova) neprofitne organizacije u uslovima\nnjihovog\nfunkcionalnog\norganizovanja\nsa\nadekvatno\nodabranim\nprimjerima.\nRačunovodstveno-informaciona podrška budžetskom procesu primarno je zasnovana\nna konceptu standardnih troškova, a efikasnost budžetskog procesa i kvalitet odluka\nodređeni su primijenjenim obračunskim pristupom. Dilema: primijeniti apsorpcioni ili\nvarijabilni obračun troškova, uz sve njihove prednosti i nedostatke, opredijelila nas je za\ndrugi pristup usljed njegovih prednosti u planiranju i iskazivanju rezultata, ali problem\nuporedivosti planiranog sa zvaničnim bilansom uspjeha i dalje ostaje.\n11\nI SPECIFIČNOSTI, ORGANIZACIONO – UPRAVLJAČKO STRUKTURIRANJE\nI PERFORMANSE NEPROFITNIH ORGANIZACIJA\nNeprofitne organizacije su organizacije čiji konačni cilj poslovanja nije ostvarenje\nprofita nego neke druge koristi za njihove sopstvenike - pružanje određenih usluga. Ova\ndefinicija je u saglasnosti sa najvećim brojem statuta neprofitnih organizacija u mnogim\nzemljama,1 i usmjerava pažnju na osnovne razlike između profitnih i neprofitnih\norganizacija (NPO) koje mogu biti uzrok znatnih teškoća u njihovoj kontroli i upravljanju.\nU profitnim organizacijama menadžeri2 donose odluke čiji je konačni cilj ostvarenje\nprofita i uvećanje kapitala vlasnika. U neprofitnim organizacijama odluke menadžera\nobično su usmjerene na pružanje što kvalitetnijih usluga u okviru raspoloživih resursa, a,\nukoliko ipak ostvare profit, ne ulažu ga u povećanje kapitala, nego u različite druge\ndruštveno korisne aktivnosti i svrhe.3\nPošto su usluge neprofitnih organizacija često neodređene, uopštene i teško\nmjerljive, u odnosu na profitne, pojavljuju se i veće teškoće u mjerenju njihovih\nperformansi. Veoma je teško napraviti oštar rez i izabrati alternativni pravac djelovanja\nneprofitnih organizacija, jer je odnos troškova i koristi od izvršenih usluga teško ocijeniti,\na i sama korisnost teško je mjerljiva. I pored ovih problema, menadžment mora pokazati\nda može efikasno i efektivno4 koristiti raspoložive resurse. Međutim, osnovni problem\nnajvećeg broja neprofitnih organizacija ostaje pronalazak eksternih mjera (indikatora) za\npolitiku menadžment kontrole i njenu primjenu.5\nRazlike između profitnih i neprofitnih organizacije ne mogu se posmatrati po\nsistemu crno-bijelo. Profitne organizacije, ukoliko žele da ostvare planirani prihod i profit,\nmoraju pružiti odgovarajuće usluge potrošačima, dok neprofitne organizacije, ako žele\nda obezbijede planirane usluge svojim članovima, moraju obezbijediti adekvatne izvore\nsredstava koji su u ekvilibrijumu s troškovima. Prema tome, osnovne razlike nisu u\npotrebnim sredstvima, nego u samoj upotrebi sredstava i vrstama usluga koje pružaju.\nBolnice, škole, pa i religiozne organizacije, posluju kao neprofitne, iako su neke usluge\nkoje ove neprofitne organizacije pružaju predmet za raspravu i razmišljanje.\n1. Definicija, vrste i specifičnosti neprofitnih organizacija\nU našoj zemlji često se upotrebljavaju stari termini za određivanje pojma\nneprofitnih organizacija: društvene organizacije, udruženja građana i dr. Pod ovim\nterminima poznaje ih i domaće zakonodavstvo. Iako termini nevladine i neprofitne\n1 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 48.\n2 Menadžer je svako ko je odgovoran za podređene članove organizacije, kao i za druge organizacione\nresurse. Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategiski menadžment, drugo izdanje, Institut za\ntržišna istraživanja, Beograd, 1998, str. 16-20.\n3 Na primjer, u humanitarne ili dobrotvorne aktivnosti.\n4 Ukoliko se ciljevi ostvaruju uz minimum napora (ili troškova), organizacija funkcioniše efikasno, ukoliko\norganizacija ostvaruje ''prave'' ciljeve, ona funkcioniše efektivno. Isto, str. 16.\n5 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 49.\n12\norganizacije\nnisu\ndovoljno\nzastupljeni\nu\nnašem\nzakonodavstvu,6\nrječnicima\ni\nleksikonima, ipak se odomaćuju u svakodnevnoj komunikaciji. Mnogi smatraju da se\nneprofitne organizacije lako mogu prepoznati, ali, kada pokušaju da ih precizno definišu,\nsuočavaju se sa iznenađujuće velikim brojem problema. Teškoće proizilaze iz široko\norijentisanog dijapazona njihovih aktivnosti zasnovanih na pretežno neprofitnoj osnovi i\nnjihovog usmjerenja na obezbjeđenje određenih usluga svojim članovima ili zadovoljenju\nopštih i zajedničkih potreba šire društvene zajednice.\nVladine\ni\nneprofitne\norganizacije\nmogu\nse\nklasifikovati\nna:\n1)\nvladine\norganizacije: državni, federalni, gradski, kantonalni, lokalni organi vlasti i specijalni\ndistrikti,\n2)\nobrazovne\nustanove:\nosnovno\nobrazovanje,\nspecijalno\nobrazovanje,\nobrazovanje posebnog tipa, predškolsko obrazovanje, srednje obrazovanje, više i visoko\nobrazovanje i obrazovanje odraslih, 3) zdravstvene i socijalne organizacije: bolnice,\nsanatorijumi,\nutočišta,\nzavodi\nza\nmentalno\nzdravlje,\nstomatološke\nklinike,\nvojnomedicinske ustanove, zatvorske bolnice, medicinska rehabilitacija, veterinarske\naktivnosti i organizacije socijalne zaštite, 4) organizacije na bazi učlanjenja: poslovne,\nradničke, strukovne i vjerske organizacije, 5) organizacije kulturnih aktivnosti: biblioteke,\narhivi, muzeji, zaštita istorijskih objekata i zgrada, 6) humanitarne organizacije vezane\nza naučne, vjerske ili dobrotvorne svrhe.7 Ovo je jedna od mogućih klasifikacija\nneprofitnih\norganizacija.\nMeđutim,\nautori\nkoji\nse\nbave\nvladinim\ni\nneprofitnim\norganizacijama nude i mnoge druge klasifikacije tih organizacija.\nVladine i druge neprofitne organizacije specifične su po odsustvu motivacije za\nstvaranja profita, većina njihovih dobara i usluga nije komercijalno ostvariva kroz\nprivatne aktivnosti, njihova dobra i usluge smatraju se vitalnim javnim dobrom. Znatne\nrazlike između profitnih i neprofitnih organizacija postoje u pogledu organizacionih\nciljeva, izvora finansijskih sredstava, propisa i kontrole i sl. Navedene specifičnosti utiču i\nna proces menadžment kontrole u smislu mjerenja performansi, pravne i poreske\nregulative, izvora finansiranja, političkih uticaja, tradicije i dr.\n1.1. Pojmovno određivanje neprofitnih organizacija\nNeprofitne organizacije nije jednostavno definisati i opisati i to je glavni razlog\nnjihovog otežanog upravljanja praćenog\nizazovima i problemima. U odnosu na\nmenadžerska pitanja u profitnim\norganizacijama, koja su jasna\ni povezana sa\nspecifičnim ekonomskim mjerama, pitanja u neprofitnom ambijentu nisu dovoljno jasna\nzbog\nnjihove\npovezanosti\nsa\nprilično\napstraktnim\npojmom\njavne\nslužbe.\nJavne\norganizacije, teorijski, treba svima da ponude svoje usluge. U mnogim slučajevima,\npojam ''svima'' je, ipak, restriktivan za stanovništvo ili organizacije. Izbor je tačno\ndefinisan, obično kvantitativno, na primjer, stanovništvo preko 65 godina, pojedinici koji\nzarađuju manje od 5.000 KM ili organizacije koje imaju budžet manji od 10.000 KM.\nDakle, postavljeni su opšti kriterijumi izbora i ko zadovolji propisane kriterijume može\n6 Zakon o udruženjima građana (''Sl. list SR BiH'', br. 5/90 i 21/90), Zakon o udruženjima i fondacijama RS\n(''Sl. glasnik RS'', br. 52/2001), Zakon o udruženjima i fondacijama Brčko Distrikta BiH (''Sl. glasnik Brčko\nDistrikta'', br. 46/2002), Zakon o udruženjima i fondacijama BiH (''Sl. novine BiH, br. 32/01, 42/03).\n7 Freeman, R., Shoulders, G. (Governmenatl and Nonprofit Accounting, Theory and Practice, Prentice\nHall, NJ, 1993, p. 2) daju jednu od mnogobrojnih klasifikacija vrsta vladinih i neprofitnih organizacija,\nmeđutim, pri klasifikaciji se mogu uzeti drugi kriterijumi u skladu sa Zakonom o standardnoj klasifikaciji\n(Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko Distrikta).\n13\nočekivati određene usluge. Ovo nije slučaj za neprofitne organizacija koje moraju\nprecizno definisati svoje klijente i izabrati dijapazon pružanja javnih usluga. Ovakva\nfleksibilnost organizacija koje pružaju javne usluge predstavlja izazov, nije jednostavna,\nne može predstavljati finesu u toku postavljanja misije koja se odnosi na jedan opšti put\nza ostvarivanje aktivnosti.\nČesto\nse\nnaglašava\nčinjenica\nda\nje\nsuštinska\nkarakteristika\nneprofitnih\norganizacija pružanje javnih usluga. To je tačno do određene granice. Međutim, ideja o\nmisiji javne službe ponekad može da zavede i usmjeri na pogrešan put. Prvo, postoji\nodređen broj neprofitnih organizacija koje nisu organizovane kao javne službe8. Drugo,\ntvrdnja da su neprofitne organizacije organizovane da bi rješavale određene socijalne\nprobleme ili značajnije doprinijele javnim službama protivi se njihovoj ekskluzivnosti da\nne služe svima, koju javne organizacije često imaju. Tvrdnja da zadatak neprofitnih\norganizacija nije zarada novčanih sredstava donekle je tačna, ali mnoge neprofitne\norganizacije ponašaju se u potpunosti kao profitne, što ih razlikuje od javnih državnih\norganizacija koje djeluju u istom ambijentu. Mnoge od njih angažuju se u različitim\nposlovima koji su rizični i donose novac, što ih čini sličnim profitno orijentisanim\norganizacijama. One time izazivaju zabrinutost organizacija koje su tržišno orijentisane i\nčesto su im direktni konkurenti.\nIzgleda da neprofitne organizacije nisu ni u profitnom ni u javnom sektoru, ali im\nje mjesto negdje između ova dva sektora.9 Ovakav položaj omogućava im veću\nfleksibilnost u funkcionisanju, ali traži i značajne vještine u upravljanju. Menadžeri u\nneprofitnim organizacijama treba da savladju iste tehnike i strategije upravljanja koje se\nprimjenjuju u profitno orijentisanim organizacijama. Ipak, primjena menadžerskih tehnika\nrazličita je i pored toga što i profitne i neprofitne organizacije učestvuju u planiranju,\nbudžetiranju, računovodstvu i marketingu, imaju slična sporna pitanja u vezi s\nupravljanjem i obezbjeđivanjem sredstava. Glavna razlika ogleda se u mjerenju njihovih\nperformansi. Dakle, moglo bi se zaključiti da se pojam neprofitne organizacije odnosi na\nnevladine organizacije koje su definisane, u državnom ili federalnom zakonu, kao\nhumanitarne ili neprofitne, da služe određenim javnim ciljevima i da su oslobođene\nporeza.\nNeprofitne organizacije imaju sljedeće karakteristike: 1) moraju imati cilj javne\ndobrobiti, 2) moraju biti oganizovane kao neprofitne ili humanitarne, 3) njihova\nmenadžerska struktura mora da onemogući lične interese i dobit pojedincima, 4) moraju\nbiti\noslobođene\nporeza, 5) moraju imati zakonski\nstatus koji predviđa poreska\noslobođenja za dobijene poklone.10 Prema tome, neprofitne organizacije ne uključuju tri\nkategorije organizacija: a) organizacije koji su osnovane s ciljem stvaranja profita, ali ga,\nmožda, ipak nisu ostvarile, b) organizacije koje vode povezane neformalne grupa ljudi s\nciljem da služe javnom dobru ali nemaju odobren poseban status od strane državne ili\nfederalne vlasti i c) organizacije koje se prepoznaju kao neprofitne za oporezivanje ali,\nipak, ne ostvaruju javne ciljeve.11\n8 Kao što su radnički sindikati.\n9 Wolf, T.: Managing a nonprofit Organization in the Twenty-first Centrury, Simon&Schuster Inc., New\nYork, 1999, p. 20.\n10 Ibid, p. 21.\n11 Poslovna udruženja (Zakon o privrednoj komori, ''Sl.glasnik RS'', br. 20/92, ..., 39/03), radnički sindikati,\nzavičajni klubovi i sl.\n14\nNeki autori12 definišu neprofitne organizacije kao organizacije čiji se osnovni\nciljevi ne mogu ocijeniti pomoću uobičajenih ekonomskih (profitnih) parametara. Ipak,\nmora se istaći da neprofitne organizacije kod ostvarivanja svojih osnovnih ciljeva mogu\npreduzimati i aktivnosti koje donose profit. Na primjer, fakulteti, pored pružanja usluga\nvisokog obrazovanja, pružaju i određene konsultantske usluge za profitabilne projekte.\nSlično je i za vladine i nevladine organizacija kao što su škole, zdravstvene ustanove,\ndobrotvorne organizacije, armija, policija, muzeji, crkve, preduzeća javnog sektora, koje\npružaju profitabilne usluge prevoza ljudi, roba, distribuciju vode, održavanje putne mreže\ni sl.\nNajveći problem neprofitnih organizacije proizilazi iz definisanja njihovih ciljeva\niz kojih potiču i njihove specifičnosti. Teškoće u definisanju ciljeva nastaju zbog toga što\nsu mnoge neprofitne organizacije višeciljno orijentisane i time se javlja problem\nidentifikovanja\nnjihovih\npojedinačnih\nciljeva.\nUmjesto\norijentacije\nka\njednom\ndominantnom\ncilju,\nneprofitne\norganizacije\nobično\nse\norijentišu\nprema\nnekoliko\nstrategijskih ciljeva kojima teže, kao što su: ''maksimiziranje pružanja usluga sa\nraspoloživim\nresursima,\nostvarenje\nfinansijskog\nviška,\nmaksimizacija\nprihoda,\nnamjensko korišćenje resursa, potpuna ili djelimična subvencija, maksimiziranje bužeta,\nmaksimiziranje\nsatisfakcije\nzaposlenog\nosoblja\ni\nvolontera\nkoji\npružaju\nusluge,\nmaksimiziranje zadovoljstva klijenata, odnosno korisnika usluga, kreiranje politike koju\nće podržavati široka društvena javnost i sl.''13\nNavedeni ciljevi podudaraju se sa ciljevima profitno orijentisanih proizvodnih i\nuslužnih preduzeća, s tom razlikom što profitno orijentisane organizacije pored drugih\nciljeva imaju profit kao jasno postavljen cilj. Djelatnost neprofitnih organizacija može biti\nfinansirana od strane države (na primjer, subvencije za učenike, studente, pacijente i\ndruge članove društva). Dobra i usluge obezbjeđuju se u skladu sa aktuelnom državnom\npolitikom\nbez\ndirektnog\ntržišnog\nodnosa,\nbez\ntržišne\nkonkurencije.\nNeprofitne\norganizacije mogu da se finansiraju iz budžetskih sredstava, različitih subvencija,\ndotacija, članarina i ne mora da postoji direktna veza između ostvarenog uspjeha i\ndobijenih finansijskih sredstava. U nekim slučajevima ostvarivanje lošijih performansi\npovlači još veća finansijska sredstva.\n1.2. Vrste neprofitnih organizacija\nBilo koja kategorizacija neprofitnih organizacija ne dovodi do zaključka da one\npripadaju sferi ''sive ekonomije'' kako navode Antony i Young.14 Ovi autori kategoriziraju\nneprofitne organizacije na javne (državne) i privatne, naglašavajući značajne razlike\nizmeđu njih. Javne neprofitne organizacije uređene su od strane države, entiteta ili\nlokalnih vlasti. U okviru kategorije privatnih neprofitnih organizacija postoje značajne\nrazlike između humanitarnih organizacija, čiji su darodavci oslobođeni poreza, od\nkomercijalnih\nneprofitnih\norganizacija\ni\nudruženja.\nJavne\nneprofitne\norganizacije\n12 Antony, R., Reece, J., Hertenstein, J.: Accounting: Text and Cases, Irwin, Chicago, 1995, p. 582, prema\nMilićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 362.\n13 Kaplan, R., Norton, D.: The Balanced Scorecard: Measures That Drive Performance, Harvard Busines\nReview, January-February, 1992, p.185, prema: Milićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo,\nEkonomski fakultet, Beograd, Beograd, 2003, str. 364.\n14 Antony, N.R., Young, W.D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 50.\n15\nuključuju zdravstvene, obrazovne, religiozne, kulturne, naučne i druge organizacije, dok\nu\nprivatne\nneprofitne\norganizacije\nubrajamo\nrazličita\nudruženja.\nPodsticanje\norganizovanja obrazovnih, humanitarnih i drugih dobrotvornih organizacija relativno je\nlako ako se pruže posebne poreske ili druge olakšica od strane države. One se mogu\nlako i ukinuti ukoliko se počnu baviti profitnim aktivnostima.\nNavedena\nkategorizacija\ni\nuvažavanje\nrazličitosti\nprofitnih\ni\nneprofitnih\norganizacija nameće različite kriterijume za njihovu detaljniju podjelu i klasifikaciju. Sa\naspekta vlasništva organizacije koje djeluju u društvu možemo podijeliti na privatne\n(nedržavne) organizacije i javne (državne, društvene) organizacije. Privatne organizacije\ndijele se na profitne (komercijalne) i neprofitne (nekomercijalne). Neprofitne organizacije,\nosim građana, može osnovati i vlada, pa ih zato možemo podijeliti na vladine (javne) i\nnevladine (privatne) neprofitne organizacije. Nevladine15 neprofitne organizacije mogu\nse podijeliti na organizacije koje služe svim članovima društva16 i one koje služe samo\nčlanovima određenih društvenih grupa.17 Prema načinu finansiranja možemo ih podijeliti\nna one koje se finansiraju prodajom proizvoda, roba i usluga, i one koje se finansiraju iz\ndoprinosa, poreza, subvencija, dotacija, članarina i sl.\nImajući u vidu navedene klasifikacije i neophodnost uopštavanja, neprofitne\norganizacije mogu se definisati kao javne i privatne organizacije iz područja neprivrede\nkoje\nse\nfinansiraju\niz\nporeza,\ndoprinosa,\nsubvencija,\ndotacija, članarina\ni\nsl.18\nKategorizacija neprofitnih organizacija na narednoj slici sugeriše da neprofitni sektor\nsadrži mnogo različitih organizacija sa raznovrsnim aktivnostima, klijentima, tehnološkim\nresursima, finansijskim izvorima i sl. Ova klasifikacija predstavlja samo polaznu tačku u\nradu kako bismo u nastavku detaljnije fokusirali na organizaciono i upravljačko\nstrukturiranje neprofitnih organizacija.\nDržavna, entitetska, regionalna, gradska i lokalna uprava su veće kategorije od\nneprofitnih organizacija i raspolažu značajnim političkim uticajem. Njihova snaga stvara\nznačajne poteškoće za menadžment kontrolu pošto su mnoga ministarstva, sekretarijati\ni agencije jedinstveni i ne postoji adekvatan benčmark za upoređivanje njihovih\nperformansi sa sličnim organizacionim jedinicama. Ostvareni prihodi ovih uprava nisu\ndirektno povezani sa uslugama koje obezbjeđuju svojim korisnicima19, a prijedlozi\npojedinih programa obično imaju politički kontekst i nisu predmet prethodno izvršene\ncost/benefit analize. Ciljeve i načine mjerenja performansi ovih organizacija teško je\n15 Pojam ''nevladina organizacija'' (u daljem tekstu NVO) više govori šta ona nije nego šta jeste. NVO\nfunkcionišu u velikom polju aktivnosti, ima ih različitih vrsta, oblika, veličina. Iako je svaka NVO\njedinstvena, ipak imaju neke zajedničke karakteristike: vođene su vrijednostima, one su ''neprofitne'',\nimaju mnogo zainteresovanih grupa i pojedinaca, one su privatne i autonomne, nezavisne od države,\nvodi ih tijelo sastavljeno od volontera (neplaćena funkcija). Velat, D.: Upravljanje finansijama u NVO,\nMreža, Beograd, 2005, str. 10.\n16 Javne uslužne organizacije koje služe svim članovima društva su npr. fondacije, humanitarne i\ndobrotvorne organizacije, savjetodavne organizacije, organizacije za pružanje socijalnih usluga i sl.\n17 Razna profesionalna i stručna udruženja, klubovi, interesne grupe, savezi i dr.\n18 Gulin, D. i dr.: Računovodstvo, Hrvatska zajednica računovođa i financijskih djelatnika i Ekonomski\nfakultet, Zagreb, 2003, str. 506.\n19 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 77.\n16\ndefinisati.20 Pritisak javnog mnjenja na preispitivanje odluke o visini, na primjer,\nkomunalne takse za isticanje firme koju naplaćuje državni organ (a ne pruža bilo kakvu\nuslugu), otkriva brojne slabosti u radu i upravljanju državnih institucija. Menadžment\nkontrola u javnim i neprofitnim organizacijama teška je i složena, posebno u zemljama u\ntranziciji, a ne postoje gotova rješenja za njenu implementaciju. U ovom trenutku ne\nmogu se primijeniti aktuelna rješenja razvijenih tržišnih ekonomija a neophodno je\nuvođenje međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (MRS-JS).21\nPrimjena Standarda u pravnom sistemu BiH i njenim entitetima povećala bi odgovornost\ni\ntransparentnost\nfinansijskih\nizvještaja\nkoje\npripremaju\nvlade,\nnjihovi\norgani\ni\norganizacije.\nSlika 1. Kategorije neprofitnih organizacija\n20 Teško je izmjeriti šta je potrebnije, rekonstrukcija ulice u prigradskom naselju, uređenje gradskog parka\nsa fontanom, uređenje cvjetnih aleja javnih površina, obnova horizontalne i vertikalne saobraćajne\nsignalizacije i sl.\n21 Pojam ''javni sektor'' odnosi se na vlade, regionalne uprave (pokrajinske, teritorijalne), lokalne uprave\n(opštinske, gradske) i slične državne entitete (agencije, odbore, komisije i preduzeća).\nNeprofitne organizacije\nDržavne\n(Governmental)\nJavne*/Privatne**\n(\n*oslobođene poreza\n** nisu oslobođene poreza)\nVlada BiH\nVlada FBiH\nVlada RS\nBrčko Distrikt\nNeprofitne\n(dobrotvorne)\nKomercijalne i\nčlanske\nOrgani uprave, organizacije,\nagencije, komisije, itd.\nKantoni (10)\nOpćine (85)\nOpštine (62)\nZdravstvene\nObrazovne\nSocijalne\nusluge\nVjerske\nKulturne\nSportski klubovi\ni udruženja\nNaučne\nPoslovna,\nudruženja\nStrukovna\nudruženja\nRadnička\nudruženja\n17\nUzimajući u obzir kriterijume prepoznavanja neprofitnih organizacija, s njima se\nmogu izjednačiti organi uprave i državne službe. Organizacije koje se u potpunosti\nfinansiraju iz budžeta su državne neprofitne organizacije u koje ubrajamo organe\ndržavne uprave, organe jedinica lokalne uprave i samouprave, kao i druga pravna lica\nkojima se sredstva za plate i naknade troškova zaposlenih,22 porezi i doprinosi na lična\nprimanja, troškovi materijala i usluga i sl. obezbjeđuju u budžetima jedinica lokalne\nuprave i samouprave (budžetski korisnici) kao što su: obrazovanje,23 zdravstvena i\nsocijalna zaštita,24 biblioteke, arhive, muzeji i ostale kulturne djelatnosti. Sredstva za\nplate i druge izdatke budžetskih korisnika, kod neposrednog finansiranja iz budžeta,\nobezbjeđuju se na dva načina: 1) predviđaju se sredstva za ove namjene po\nministarstvima - odjeljenjima u posebnom dijelu budžeta za budžetske organizacije i\npotrošačke jedinice i 2) budžetskim organizacijama sredstva se prenose kao krajnjim\nkorisnicima.\nDržavni univerziteti finansiraju se iz budžeta države ili kantona, a raspodjela\nsredstava za obavljanje njihove djelatnosti vrši se primjenom određenih pravila i\n''formula'', kao što su broj nastavnika, saradnika i studenata, specifičnosti pojedinih\nfakulteta u sastavu univerziteta i sl. Imajući u vidu\nzapočetu reformu visokog\nobrazovanja u BiH, pojava privatnih fakulteta stvara značajnu konkurenciju državnim\nfakultetima\nu\npogledu\nbroja\nupisanih\nstudenata,\npromjene\nu\nnjihovom\nsistemu\nmenadžment kontrole, traženja sopstvenih (dodatnih) izvora prihoda i obavljanje\nnesrodnih profitno oporezivih aktivnosti. Neprofitne bolnice, organizacije primarne\nzdravstvene\nzaštite\ni\ndruge\nzdravstvene\norganizacije\nsve\nviše\nliče\nprofitnim\norganizacijama. Razlike između privatnih i državnih zdravstvenih ustanova nisu u vrsti\npružanja usluga pacijentima nego u načinu ostvarivanja profita i menadžment kontrole.\nAmbijent zdravstvene zaštite zemalja u tranziciji značajno je izmijenjen u odnosu na\nprethodni (socijalistički) period. Zdravstvene organizacije sve više postaju profitno\norijentisane. Najveći dio resursa javnih zdravstvenih ustanova potiče iz sredstava vlade,\ndonacija, humanitarnih organizacija, ali se značajno povećava i participacija pacijenata.\nU ovim ustanovama dominiraju profesionalci koji nemaju izraženu linijsku odgovornost\nprema grupi definisanih vlasnika. Konkurencija između državnih i profitnih zdravstvenih\nustanova,\nposljednjih\ngodina,\nsve\nviše\njača.\nVećina\nnjih\nizložena\nje\nmanjem\nkonkurentskom pritisku nego što je to slučaj sa profitnim organizacijama.\nNeprofitne organizacije koje se u potpunosti ne finansiraju iz budžeta, odnosno\nnevladine neprofitne organizacije su: a) političke organizacije i političke stranke, b)\nsportska društva, klubovi i savezi, c) kulturno - umjetnička društva, d) stručna udruženja,\nzajednice i savezi, e) socijalno - humanitarne organizacije, f) vjerske zajednice, g)\norganizacije i udruženja mladih, h) sindikati, i) udruženja građana i sl. Njihovo\nfinansiranje obično potiče od dobrotvornih priloga (crkve i druge vjerske organizacije,\nhumanitarne organizacije i zadužbine), dotacija i subvencija (sportski klubovi), članarina\n(privredna\nkomora,\nzanatska\ni\nposlovna\nudruženja,\nsindikati)\nili\nfinansiranja\nna\nkomercijalnoj osnovi (parkovi, ZOO vrtovi). Neke od navedenih nevladinih neprofitnih\n22 Plate i naknade predstavljaju najveću komponentu budžeta BiH i veće su tri puta u odnosu na prosjek\nzemlja Centralne i Istočne Evrope, kao i većine razvijenih zemalja EU. Na plate i naknade u FBiH\nodnosilo se oko 30% a u Republici Srpskoj oko 35% budžetskih sredstava u periodu od 1999. do 2000.\n23 Predškolsko i osnovno obrazovanje, obrazovanje djece ometene u razvoju, tehničko i stručno srednje\nobrazovanje, visoko i više obrazovanje, obrazovanje odraslih i dr.\n24 Bolnice, stomatološka praksa, veterinarska djelatnost, socijalna zaštita i sl.\n18\norganizacija finansiraju se djelimično i iz budžeta pa proizilazi da neprofitne organizacije\nmogu imati više izvora finansiranja.25 Otuda se pojavljuju dileme i teškoće u pogledu\nrazvrstavanja neprofitnih organizacija na državne (budžetske) i nevladine organizacije.\nOd izbora statusa neprofitne organizacije zavisi i izbor sistema računovodstva i\nfinansijskog izvještavanja.\nSvrha postojanja organizacija na bazi članstva je pružanje adekvatnih usluga\nčlanovima. Članske organizacije obično obuhvataju: 1) poslovna udruženja (privredne\nkomore, zanatska udruženja), 2) profesionalna udruženja (pisci, slikari, novinari), 3)\nvjerske organizacije (crkve, manastiri, konvikati), 4) političke organizacije, 5) sindikate,\n6) sportske klubove i objekte (bazeni, bokserske arene, igrališta), 7) ostale članske\norganizacije (forumi građana, ekološki pokreti, patriotska udruženja, udruženja mladih,\nudruženja potrošača, automobilista, studenata).\nPrema visini članarine od koje se finansiraju moguće je procijeniti značaj usluga\nkoje neprofitne organizacije pružaju svojim članovima. Znatan broj članskih organizacija\nsu profesionalne asocijacije koje nemaju stvarnu tržišnu konkurenciju i ne moraju imati\nodgovorne upravne odbore, dok manji broj (na primjer, radničke organizacije) imaju\nznačajnu konkurenciju i zato moraju biti vođene od strane odgovornog menadžmenta.26\nNaročito je nedovoljno poznato područje upravljanja religioznim organizacijama kako u\nsmislu\ndefinisanja\nciljeva\nmjerenja\nvrijednosti\npruženih\nusluga\ntako\ni\nu\nsmislu\nmenadžment kontrole. 27\nVladine i druge neprofitne organizacije, posljednjih godina, izbijaju na površinu\nindividualno i kolektivno, postaju značajna ekonomska, politička i društvena snaga i\nnjihov broj se dramatično povećava. Povećan broj, veličina i kompleksnost vladinih i\nneprofitnih organizacija doprinijeli su povećanju broja radnih mjesta. U BiH oko jedne\ntrećine zaposlenih angažovano je u neprofitnom sektoru tako da neprofitni sektor\npostaje ''jaka industrija'', a apsolutna i relativna vrijednost resursa već postaje\n''gigantska''. Istraživanja o učešću broja zaposlenih u neprivrednom28 sektoru, u odnosu\nna ukupni broj zaposlenih, pokazuju da BiH, u odnosu na druge zemlje, ima veći trend\nrasta zapošljavanja u neprofitnom sektoru.\n25 Ukoliko pogledamo rashodnu stranu budžeta bilo kog nivoa vlade uočićemo, da se dio sredstava planira\nza finaniranje neprofitnih organizacija. Budžet Republike Srpske za 2003. predviđao je ukupno\n2.493.740 KM, od čega za finansiranje vjerskih institucija 800.000 KM, parlamentarnih stranaka\n1.228.840 KM, fondacija i udruženja građana 14.840 KM i programa aktivnosti humanitarnog karaktera\n450.160 KM. U budžetu Brčko Distrikta za 2003. predviđena je pomoć u izgradnji porušenih vjerskih\nobjekata od 800.000 KM, Islamskoj zajednici 400.000 KM, Rimokatoličkoj crkvi 200.000 KM i\nPravoslavnoj crkvi 200.000 KM.\n26 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 76.\n27 U tranziciji bivših socijalističkih zemalja raste značaj vjerskih organizacija, čini se, više nego u razvijenim\nzemljama. U BiH Islamska zajednica primjer je jedne od dobro organizovanih institucija. Ima Sabor koji\nodlučuje o budžetu. … iz budžeta se finansiraju Rijaset, Medresa, Fakultet islamskih nauka i izdavačka\nkuća El-Kalem. Katoličke biskupije finansiraju se od prihoda iz inostranstva, u vidu donacija, ali redovne\nprihode imaju samo iz svojih župa kojih u BiH ima 140 (franjevačke i biskupske). Pravoslavno\nsveštenstvo u BiH djeluje u pet eparhija: Bihaćko-petrovačku, Banjalučku, Dabrobosansku, Tuzlansko-\nzvorničku i Hercegovačko-zahumsku. Crkvena hijerarhija nalaže da sveštenici u parohijama moraju\nredovno prijavljivati obavljene usluge i donacije Eparhijskom odboru gdje se vrši crkvena kontrola, dok\nfinansijsku kontrolu provodi redovno Patrijaršija. SB, br. 402/403 od 29.07.2004, str. 5-9.\n28 U istraživanju je pod ovom kategorijom obuhvaćeno, između ostalog, administracija, obrazovanje,\nzdravstvo i socijalna zaštita.\n19\nTabela 1. Učešće zaposlenih u neprofitnom sektoru u odnosu na ukupnu zaposlenost\nBiH\n27%\nFrancuska\n21%\nPortugalija\n15%\nTurska\n9%\n- FBiH\n28%\nMađarska\n21%\nŠpanija\n15%\nKoreja\n4%\n- RS\n24%\nKanada\n17%\nSAD\n15%\nFinska\n24%\nIrska\n15%\nNjemačka\n12%\nIzvor: OECD, Služba za javnu upravu, 2001.\nZbog nepostojanja pouzdanih statističkih podataka Agencije za statistiku BiH\nteško je sa sigurnošću utvrditi koliko je u neprofitnom sektoru stvarno zaposlenih.29 U\nRepublici Srpskoj, u periodu 2000-2003. godina, zapaža se veće zapošljavanje u\nprofitnom sektoru u odnosu na neprofitni sektor.\nTabela 2. Promjene zaposlenih u neprofitnom sektoru u Republici Srpskoj\nBroj zaposlenih\n2000\n2001\n2002\n2003\n% promjene\n2003/2000\n1. Profitni sektor\n178.406\n171.761\n184.765\n184.862\n3,62\n2. Neprofitni sektor\n49.889\n49.030\n48.953\n49.824\n-0,13\n20. Državna uprava\n21.035\n20.635\n19.870\n20.394\n-3,05\n21. Obrazovanje\n17.714\n14.609\n14.847\n15.134\n-14,56\n22. Zdravstvo\n14.140\n13.786\n14.237\n14.296\n1,10\n3. Ukupno\n228.291\n220.791\n233.718\n234.686\n2,80\n4. Neprofitni kao % ukupnog\n21,85\n22,21\n20,94\n21,23\nIzvor: Zavod sa statistiku RS, Banja Luka, prilagođeno iz Ekonomska politika za 2004. godinu\n(prečišćen tekst), Vlada Republike Srpske, Banja Luka, 2004, str. 6.\nKretanje ukupnog broja zaposlenih u profitnom i neprofitnom sektoru u SAD-u\nprikazuje tabela 3.\nTabela 3. Broj zaposlenih u neprofitnim organizacijama u SAD\nBroj zaposlenih (u mil.)\n% promjene\n1980\n1990\n1999\n1980-1990\n1990-1999\n1. Vlada:\n10. Federalna\n2,9\n3,1\n2,7\n6,9\n12,9\n11. Državna\n3,6\n4,3\n4,7\n19,4\n9,3\n12. Lokalna\n9,8\n10,9\n12,8\n11,2\n17,4\n2. Zdravstvene usluge:\n20. Ministarstvo zdravlja i klinike\n0,8\n1,3\n1,9\n62,5\n46,2\n21. Ustanove za njegu i staranje\n1,0\n1,4\n1,8\n40,0\n28,6\n22. Bolnice\n2,8\n3,5\n4,0\n25,0\n14,3\n23. Kućna zdravstevna služba\n…\n2,5\n3,4\n…\n36,0\n3. Obrazovanje\n1,1\n1,7\n2,3\n54,5\n35,3\n4. Socijalne institucije\n1,1\n1,7\n2,8\n54,5\n64,7\n5. Članske organizacije\n1,5\n1,9\n2,4\n26,7\n26,3\n6. Ukupno\n24,6\n32,3\n38,8\n31,3\n20,1\n7. Neprofitni kao % od ukupnog\n27,2\n29,5\n30,2\n8,5\n2,2\nIzvor: Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent\nEdition, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 52.\n29 Zakon o statistici BiH, ''Službeni glasnik BiH'', br. 34/2002.\n20\nPošto kategorizacija, prikazana u tabelama 2 i 3, nije u skladu sa ranije\nkorišćenom\ndefinicijom\nneprofitnih\norganizacija,\npodatke\no\nbroju\nzaposlenih\nu\nneprofitnom sektoru treba uzeti sa rezervom. Ipak, ovo je zadovoljavajuća osnova za\nopšti pogled i uočavanje da je u neprofitnim organizacijama zaposleno oko jedne trećine\n(tabela 3), odnosno jedne petine (tabela 2) radno angažvanog stanovništva i da je\nneprofitni sektor postao \"jaka industrija\".\n1.3. Specifičnosti neprofitnih organizacija\nSuštinsku razliku između profitnih i neprofitnih organizacija predstavlja koncept\nmisije. Konačni zadatak proizvodno-profitnih entiteta je privređivanje u korist njihovih\nvlasnika. Vlasništvo može da postoji u različitim oblicima, od neposrednog vlasništva u\norganizaciji do pojedinačnog učešća u vlasništvu (partneri, akcionari). Neprofitne\norganizacije nisu zasnovane na konceptu vlasništa, pa njihova misija ima drugačiji\nsmisao. Ovakav entitet predviđen je da služi široj javnosti, a zakon definiše da je\nvlasništvo30 nespojivo sa javnim ciljem, mada to ne znači da i neprofitne organizacije ne\nmogu ostvarivati profit. Neprofitne organizacije mogu djelovati slično profitnim u\nstvaranju novčanih sredstava. Međutim, novac bi trebalo usmjeriti prema ostvarivanju\njavnog cilja za koji je organizacija osnovana, zadržan kao rezerva za budući period ili\nusmjeren prema drugoj javnoj neprofitnoj organizaciji.\nSpecifičnosti neprofitnih organizacija i uticaj menadžmenta na proces kontrole\nogledaju se u nekoliko značajnih karakteristika: 1) nedostatak profitnih mjera indikatora,\n2) poreski i zakonodavni aspekti, 3) uslužni karakter, 4) ograničenja formulisanja ciljeva i\nstrategija, 5) izvori finansiranja, 6) kontroverze kod postavljanja menadžmenta, 7)\npolitički uticaji i tradicija.31 Njihova primarna karakteristika jeste nedostatak profitnih\nindikatora dok ostale karakteristike imaju manji uticaj i nisu jedinstvene za sve neprofitne\norganizacije, pa ih ne treba zanemariti.\n1.3.1. Nedostatak profitnih indikatora\nSve\norganizacije\nkoriste\nresurse\nkako\nbi\nproizvele\ndobra\nili\nusluge\ntransformisanjem\ninputa u\noutpute.\nEfikasnost\norganizacija\nmjeri\nse\nprocjenom\nostvarenih učinaka tako da efekti prevaziđu ulaganja. Kod profitnih organizacija profit\nomogućava sveobuhvatno mjerenje i efikasnosti i efektivnosti. Nedostatak jedinstvenih,\nzadovoljavajućih i opštih mjera za komparaciju performansi predstavlja najveći problem\nmenadžera neprofitnih organizacija za uspostavljanje efektivnog sistema menadžment\nkontrole. Ipak, mjerenje performansi neprofitnih organizacija treba da se zasniva na\nuspostavljanju ekvilibrijuma između njihovih outputa i inputa u cilju ocjene da li je\nzadovoljen princip ''vrijednost za novac'', koji se smatra osnovnim postulatom poslovanja\novih organizacija. Prema ovom principu, neprofitne organizacije dužne su svojim\nklijentima obezbijediti odgovarajuće usluge na ekonomičan, efikasan i efektivan način.32\n30 Sa popratnom pojavom privatnog dobitka. Wolf, T.: Managing a nonprofit Organization in the Twenty-\nfirst Centrury, Simon&Schuster Inc., New York, 1999, p. 22.\n31 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 53.\n32 Milićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 366.\n21\nAnaliza ekonomičnosti u neprofitnim organizacijama podrazumijeva kontrolu\nnamjenskog trošenja raspoloživih resursa, s jedne strane, i obezbjeđenje adekvatne\nkoličine intputa po najnižim troškovima, s druge strane. Analiza efikasnosti neprofitnih\norganizacija podrazumijeva kontrolu iskorišćenosti sredstava i sprovodi se poređenjem\nostvarene količine outputa sa inputima, koji su korišćeni za njihov nastanak. Konačno,\nanaliza efektivnosti neprofitnih organizacija podrazumijeva testiranje odnosa između\noutputa i postavljenih ciljeva u sagledavanju stepena njihovog ostvarenja. Dakle, sva tri\nelementa analize performansi neprofitnih organizacija definisana su na identičan način\nkao i kod profitno orijentisanih organizacija, ali to ne znači da mjerenje ''tri E'' dimenzije\nperformansi\npredstavlja\njednako lako\nili teško\npitanje\nu\nprofitnim i\nneprofitnim\norganizacijama.33 Imajući u vidu specifičnosti neprofitnih organizacija, mjerenje njihovih\nperformansi znatno je teže pošto su opterećene brojnim problemima koji se moraju\nriješiti na pravi način prije nego što se upustimo u taj posao.\nU neprofitnim organizacijama često nisu jasni objektivni kriterijumi koji bi mogli\nda se koriste u analizi prijedloga i alternativnih pravaca djelovanja. Članovi menadžment\ntima u neprofitnim organizacijama često nisu saglasni u vezi sa pitanjima koja se odnose\nna značaj pojedinih ciljeva. U gradskoj vladi svi članovi menadžment tima mogu biti\nsaglasni da treba nabaviti pumpe\nza gradski vodovod koje\nće\nomogućiti\nbolje\nsnabdijevanje stanovništva pitkom vodom. Međutim, oni ne moraju biti saglasni kada se\nradi o planiranim troškovima za rad vatrogasne službe u odnosu na planirani iznos\ntroškova za uličnu rasvjetu. Za razliku od javnih bolnica u neprofitnim univerzitetskim\nbolnicama, u kojima se uz liječenje obavlja obrazovanje, ne može se direktno mjeriti\nuspjeh prebrojavanjem pacijenata kojima su pružene usluge i efektivnošću medicinskih\npostupaka. Unapređenje medicinskih vještina kroz praksu u neprofitnim bolnicama\nmanje je konkretno i očigledno dok je kriterijum mjerenja uspjeha teže postaviti. Ako je\ncilj škole da učenicima pruži dobro obrazovanje, ako je mirovna grupa osnovana da se\nsuprostavi korišćenju vojnih snaga u ratnom području, ako je sportska dvorana stavljena\nna raspolaganje gradskoj omladini, koje bi indikatore za mjerenje uspjeha navedene\ngrupe trebalo da koriste? Kvantitativne mjere su: uspjeh školskog odbora, statistika\nprisustva na političkim okupljanjima, učešće omladine na rekreaciji u sportskoj dvorani i\nsl. Međutim, ove performanse su samo indirektni indeksi mjerenja uspjeha.34\nNajlakše je donijeti prijedlog u analizi koja je zasnovana na procijenjenim\ntroškovima koji se mogu direktno porediti sa procijenjenim koristima. Kod većine\nznačajnih odluka u neprofitnim organizacijama menadžeri ne raspolažu tačnim iznosom\ntroškova i koristi pošto je teško procijeniti koje efekte će izazvati trošenje resursa u\npostizanju ciljeva organizacije. Da li će se povećanjem broja zaposlenih, na primjer, za\njoš\njednog\nprofesora\nfakulteta,\nobezbijediti\npovećnje\nopšteg\nobrazovnog\nnivoa\nstudenata? Koliko novčanih sredstava je potrebno uložiti za programe zbrinjavanja\nnezaposlenih lica koja se nalaze na spisku zavoda za zapošljavanje? Pitanja ove vrste\nteška su za kvantitativne analize i čini se da to nije pravi put za procjenjivanje troškova i\nkoristi. Usljed navedenih činjenica i zbog nemogućnosti izražavanja ciljeva neprofitnih\norganizacija u finansijskim pokazateljima moraju se uspostaviti izvedeni nefinansijski\nciljevi. Samim tim efektivnost neprofitnih organizacija mora biti mjerena stepenom\n33 Milićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 367.\n34 Wolf, T.: Managing a nonprofit Organization in the Twenty-first Centrury, Simon&Schuster Inc., New\nYork, 1999, p. 22.\n22\ndostizanja planiranih nefinansijskih ciljeva, ali to stvara nove probleme mjerenja\nperformansi.35\nS obzirom na to da je najvažniji cilj neprofitnih organizacija pružanje usluga i da\nda se kvalitet usluga i postignuti uspjeh ne mogu lako kvantitativno izmjeriti, moraju se\nrespektovati teškoće i nemogućnosti mjerenja. Suočeni s ovim i mnogim drugim\nproblemima neki autori u svojim radovima ističu da neprofitnim organizacijama nije\npotrebno mjerenje performansi. Ako su\novakva mišljenja u prošlosti mogla biti\nprihvaćena sa rezervom, u današnje vrijeme ovakva razmišljanja su pogrešna imajući u\nvidu da neprofitne organizacije odavno ne igraju sporednu ulogu na nivou države i u\nsvjetskoj\nekonomiji.\nMjerenje\nperformansi\nzaživljava\nu\njavnim\ni\nneprofitnim\norganizacijama kao posljedica konvergencije dvije prinude: 1) povećanih zahtjeva za\nodgovornošću vladinih tijela i njenih funkcionera i 2) obaveze menadžera i organizacija\nda se fokusiraju na rezultate i djelovanje u pravcu jačanja svojih performansi. Međutim,\nrezultati ovih zahtjeva, u našoj zemlji, još nisu doveli do donošenja zakona o mjerenju\nperformansi neprofitnog sektora.\n1.3.2. Poreski i zakonodavni aspekti\nNeprofitne organizacije, kao i sva druga pravna lica u sistemu poreza na promet\nproizvoda i usluga, su poreski obveznici ukoliko obavljaju oporezivi promet, odnosno\nako\nzadovoljavaju\npropisane\nuslove\n''uživaju''\nodređena\nporeska\noslobođanja.36\nNeprofitne organizacije koje obavljaju registrovanu djelatnost mogu pod uslovima\npropisanim zakonom nabavljati opremu bez plaćanja poreza na promet proizvoda. Pod\nopremom neprofitnih organizacija, u poreskom smislu, smatraju se osnovna sredstva za\nobavljanje registrovane djelatnosti, rezervni dijelovi, sitan inventar, uređaji i dijelovi za\nzaštitu okoline, sredstva za zaštitu na radu i ličnu zaštitu, specijalni putnički automobili\nsa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalni putnički automobili sa ugrađenim\nduplim komandama, pogrebna vozila, putnički automobili sa ugrađenom dodatnom\nopremom za rad vatrogasnih služni i policije koji su posebno označeni, kompjuteri,\ntelevizori, radioprijemnici, stolovi i stolice za ljekarske ordinacije u zdravstvenim\norganizacijama i sl.\nNeprofitne organizacije koje obavljaju registrovanu proizvođačku djelatnost\nmogu nabavljati reprodukcioni37 materijal bez plaćanja poreza na promet kada izrađuju\nmagistralne i galenijske proizvode u okviru apotekarske djelatnosti ili u zdravstvenim\nustanovama. Reprodukcioni materijal bez plaćanja poreza na promet mogu nabavljati i\npozorišta,38 koncertne dvorane i ostale ustanove kulture, muzeji, biblioteke, arhivi,\nzavodi za zaštitu spomenika kulture, arheološke i restauratorske institucije. Zdravstvene\nustanove i druge\norganizacije iz područja\nzdravstva imaju mogućnost\nnabavke\nproizvoda bez poreza, kao što je: laboratorijski pribor i posuđe, laboratorijsko staklo,\ninstrumentie, sredstva za pranje i održavanje bolničkog rublja, sredstva za pranje i\nodržavanje prostorija u zdravstvenim ustanovama, papir za dijagnostičke postupke,39\n35 Milićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 369-370.\n36 Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga u prometu (''Sl. glasnik BD BiH'', br. 7/02, 16/03, 11/04).\n37 Materijal koji se troši i ulazi u supstancu finalnog proizvoda, na primjer, ambalaža i drugi materijal za\npakovanje lijekova.\n38 Potrošni materijal za uređenje pozornice, boje za farbanje, ukrasne trake i sl.\n39 EKG, EEG, EMG, rolne za ultrazvuk.\n23\npapirni i plastični hirurški materijal za jednokratnu upotrebu,40 RTG filmove i hemikalije\nza obradu RTG filmova, filtere,41 alkohol i sl.\nCrveni krst i druge humanitarne organizacije mogu, uz poresko oslobađanje,\nnabavljati sve proizvode koji se upotrebljavaju za namjene za koje su osnovane uz uslov\nda ih ne prodaju. Međutim, značke, markice i druge grafičke proizvode sa utisnutim\nvlastitim znakom i sadržajem vezanim za djelatnost mogu prodavati. Članarina koju\nrazne neprofitne organizacije kao što su sportski klubovi, udruženja građana i dr.\nnaplaćuju od svojih članova ne bi trebalo da bude oporeziva pod uslovom da nije\nnaknada za uslugu nego predstavlja pristupnicu udruženju i ne sadrži protivuslugu\nnaplaćenu u novcu ili realizovanu na neki drugi način.\nNeprofitne organizacije su poreski obveznici ako prodaju proizvode ili usluge,\nosim u slučajevima ako su pojedini proizvodi (lijekovi) ili usluge (zdravstvene,\nobrazovne) oslobođeni plaćanja poreza na promet. Oporezive usluge su sve one koje\nnisu striktno propisane Zakonom kao neoporezive a to su, najčešće, usluge izdavanja\nnekretnina ili pokretnih stvari u zakup,42 usluge održavanja različitih kurseva,43 zabavne i\nsportske priredbe, savjetovanja i sl. Neprofitne organizacije, između ostalog, za svoj rad\nprikupljaju sredstva i putem donacija,44 sponzorstva, pružanjem usluga reklame i sl., te\nna taj način postaju obveznici poreza na promet usluga. Kod prodaje proizvoda, bilo da\nse radi o rashodovanoj ili nepotrebnoj trajnoj imovini ili drugim proizvodima45 neprofitna\norganizacija je obično obveznik poreza, ali može da bude oslobođena plaćanja poreza,\nu zavisnosti od statusa kupca i namjene kupljenog proizvoda. Na hranu i piće koju\nprodaju\nsvojim\nčlanovima\nradnički\nrestorani,\nkantine,\nkuhinje\nu\nustanovama\npredškolskog i školskog obrazovanja, zdravstvene ustanove i sl., obavezne su da plate\nporez na promet.\nNajveći broj neprofitnih organizacija oslobođen je plaćanja poreza koji se odnosi\nna ostvarenu dobit od neprofitne aktivnosti. Zakon o porezu na dohodak Brčko distrikta\nBiH46 propisuje da ukoliko organizacija koja vrši djelatnost od opštedruštvene koristi i\nnije orijentisana na ostvarivanje dobiti (neprofitna organizacija) i (1) koja svojim\ncjelokupnim usmjerenjem služi tome da se ostvare idejne svrhe organizacije, (2) bez\nkojeg idejna svrha ove organizacije uopšte ne može biti ispunjena, (3) koja prema\nprofitno orijentisanim preduzećima ne stupa u konkurentski odnos u većem obimu nego\nšto je potrebno za ostvarenje idejne svrhe, (4) čija dobit se koristi isključivo za one svrhe\n40 Ogrtači, maske, kape, štitnici za obuću, rukavice.\n41 Mikrobiološke i papirnate.\n42 Javne obrazovne ustanove često ne plaćaju porez na prihod ostvaren od iznajmljivanja gimnastičke\ndvorane, plivačkog bazena, učioničkog prostora, čak i kada ovi objekti direktno konkurišu profitnim\nfitnes centrima i privatnim auto školama koji nude slične usluge. Promjena namjene ovih objekata\ndovodi u sumnju status njihovog potpunog poreskog oslobođenja.\n43 Krojenje, šivanje, ples i sl.\n44 Donacije političkim partijama ne treba da budu podržane i ne bi trebale biti izuzete od poreza na dobit.\nDonacije univerzitetu, institutu za istraživanje i sl., treba isključiti iz osnovice poreza na dobit pod\nuslovom da je donaciju primilo pravno lice ili javna ustanova, da vrši dobrotvornu djelatnost, da je iznos\ndonacije primljen preko računa i da je pismeno potvrđeno da će se iznos upotrijebiti u javne svrhe.\n45 Značke, majice, razglednice i sl.\n46 \"Sl. glasnik Brčko Distrikta BiH,\" br. 12/03 i 13/03, čl. 9.\n24\nod opštedruštvene47 koristi zbog kojih je ona osnovana i (5) čija imovina će u slučaju\ngašenja organizacije, prema statutu, biti data u svrhe postizanja ciljeva definisanih u\ntačkama 1 do 4, onda ta organizacija nije obavezna da plaća porez na dobit. Ukoliko\nsamo jedna od navedenih pretpostavki nije ispunjena, organizacija je obavezna da plati\nporez na dobit. Kada ostvareni prihod od aktivnosti u jednoj kalendarskoj godini ne\nprelazi iznos 10.000 KM, smatra se da je neprofitna organizacija definisana u smislu\ntačke 3 i ne predstavlja opasnost za lojalnu konkurenciju. Organizacije koje pored svoje\nosnovne djelatnosti, koja nije usmjerena na ostvarivanje dobiti, imaju i organizacionu\njedinicu čija je namjera ostvarivanje dobiti, obveznici su poreza na dobit ostvarenu\nposlovanjem te jedinice.\nNeprofitne organizacije koje nisu orijentisane na ostvarivanje dobiti su48 (a)\norgani lokalne samouprave i državni organi uprave BiH, tj. jedinice lokalne samouprave i\nuprave, kao i njihovi organi, (b) međunarodne organizacije od opštedruštvene koristi, (c)\nvjerske zajednice, političke stranke, radnički sindikati, komore, udruženja građana i\nudruženja preduzeća, (d) fondacije i ostali fondovi koji su osnovani u dobrotvorne,\nhumanitarne, naučne, kulturne i slične svrhe, (e) ostale organizacije koje slijede\nopštedruštvenu korist, kao, na primjer, mikrokreditne organizacije koje u kreditnom\nsektoru pružaju finansijsku pomoć malim i srednjim preduzećima u BiH i dr. Organizacije\npod (c) i (e) moraju biti pravna lica privatnog ili javnog prava i moraju podnijeti zahtjev\nporeskoj uprava za privremeno oslobađanje plaćanja poreza na dobit. Kada je zahtjev\nopravdan, poreska uprava donosi rješenje kojim oslobađa ove organizacije od plaćanja\nporeza na dobit uz zadržavanje prava naknadne provjere.\nZnatne su teškoće u povlačenju jasne granice između nesrodnih aktivnosti i\noslobođenih\nporeskih\naktivnosti.\nU\nsuštini\npostoje\ndva\nnačina\nkako\nneprofitne\norganizacije mogu obavljati profitne aktivnosti i zadržati status poreskog oslobađanja. To\nmože biti aktivnost koja je srodna sa njenim ciljnim poreskim oslobađanjem ili je\nnesrodna, ali ima manji značaj. Ako profitne aktivnosti organizacije spadaju u prvu\nkategoriju, to će odlučujuće uticati na njihov status za poresko oslobađanje. Ako se\naktivnosti svrstaju pod drugu kategoriju, organizacija će platiti porez na dobit na\nnesrodne aktivnosti, ali i dalje će težiti održavanju svog opšteg statusa za poreskim\nolakšicama.49 Mnoge neprofitne organizacije organizuju pomoćnu djelatnost koja\nučestvuje u profitnim aktivnostima izvan same organizacije. Ključni razlog za izdvajanje\novih organizacija-kćer, je svođenje rizika na najmanju moguću mjeru u pogledu poreskih\noslobođenja za organizaciju - majku. Ukoliko se i na ovakav način ne eliminiše rizik i ne\nzadrži neprofitni status, one će platiti porez na imovinu. Ovdje se radi o veoma tananoj\nniti između srodnih i nesrodnih prihoda. Na primjer, profit ostvaren prodajom knjiga i\n47 Organizacija će se smatrati neprofitnom organizacijom od opštedruštvene koristi ako je njena djelatnost\nusmjerena na to da se bez vlastite koristi podrži javni interes u materijalnoj, duhovnoj ili moralnoj\noblasti. Podrška javnom interesu ne postoji ako je krug osoba, koje imaju koristi od navedene podrške,\nstrogo ograničen, na primjer, zbog profesionalnih osobina i može biti samo mali krug. Kao opšta\npodrška posebno se priznaje: podrška nauci, istraživanjima, obrazovanju, vaspitanju, umjetnosti i\nkulturi, zaštiti čovjekove okoline, prirode i tradicije, podrška mladima, starima, javnom zdravstvu,\ndobrotvornim ustanovama i sportu, podrška demokratskoj državi, ali koja ne služi određenoj političkoj\npartiji.\n48 Prema Zakonu o porezu na dobit Brčko Distrikta.\n49 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 57.\n25\nnaučnih časopisa u okviru fakultetske knjižare oslobođen je poreza, dok je profit\nostvaren prodajom školskih sveski, učila, pisaćeg i crtaćeg pribora oporeziv,50 čime se\nneprofitne organizacije mogu naći u rizičnom poduhvatu implicitnog izbjegavanja\nplaćanja\nporeza\nostvarenog\nod\nnesrodnih\naktivnosti.\nIsto\ntako,\nfakultet\nmože\norganizovati takmičenje za izradu vlastitog Web sajta i obezbijediti odgovarajuća\nsredstva, ali to isto mogu uraditi i studenti informatičkog smjera fakulteta u okviru\npristupnih ili seminarskih radova. Dekan fakulteta može da nagradi najbolje studente\npreko studentske organizacije koja je neprofitnog karaktera, a ipak će isplata biti\noporeziva.\nTri pravna pitanja značajna su za neprofitne menadžere: 1) vlasništvo nad\nentitetom, 2) stvaranje i raspodjela profita i 3) zakonske obaveze podređene neprofitnim\noslobođenjima.51 Profitne organizacije u svojini su njihovih vlasnika koji očekuju\ndividendu\ni\npovećanje\ncijena\nakcija,\nkao\nprinos\nna\nuloženi\nkapital.\nNeprofitne\norganizacije ne mogu imati kapital spoljnih investitora, a umjesto akcijskog kapitala one\nmoraju obezbijediti resurse iz spoljnih izvora. Neprofitne organizacije ne mogu dijeliti\nimovinu, dobit ili ostvarivati korist na drugi način pojedincima, dok donatori za svoje\ndonacije ne mogu očekivati novčane kompenzacije. Kada neprofitna organizacija\nprestane sa radom, njena imovina se prenosi na drugu neprofitnu organizaciju ili državu\nu kojoj je organizacija poslovala, ali ne i na pojedinca. U slučaju da neprofitna\norganizacija mijenja status, od neprofitne prema profitnoj, procjena vrijednosti njene\nimovine značajna je za vladu koja reguliše rad neprofitnih organizacija. Procjena\nvrijednosti postaje važno pitanje jer se na tržištu može ispoljiti znatna razlika između\nknjigovodstvene vrijednosti imovine i obaveza.\nProdaja neprofitnih ustanova ili njihovo pretvaranje u profitne kompanije može\nse očekivati u narednom periodu, posebno u sektoru zdravstvene zaštite koja je pod\nkontrolom države ili lokalnih vlasti. Razvoj zdravstvenih ustanova profitnog karaktera je u\nusponu, posebno specijalističke ambulante i poliklinike i može se očekivati nastanak\nzdravstvenih ustanova mješovitog vlasničkog statusa. Ipak, vlade zemalja u tranziciji\nvjerovatno u skorašnje vrijeme neće dozvoliti potpunu transformaciju svih državnih\nzdravstvenih ustanova u profitne organizacije i nastojaće da zadrže značajan dio\nprimarne zdravstvene zaštite. Pitanje da li će i obrazovne ustanove, vjerske organizacije\nili neke druge neprofitne organizacije izraziti želju da budu prevedene u profitne\nkompanije za sada je otvoreno? Trend privatnog obrazovanja pokrenut u Bosni i\nHercegovini i njenim entitetima napreduje, a zakonodavna regulativa kao i obično kasni.\nPravno, neprofitne organizacije u obavljanju svojih aktivnosti mogu ostvariti\ndobit, bilo smanjenjem troškova, bilo povećanjem neto imovine.52 Ovo je način da se\nakumulira određeni dio kapitala koji se može upotrijebiti za proširenje aktivnosti,\nzamjenu stalne imovine ili stvaranje rezervi za budući period. Po zakonu neprofitnim\norganizacijama nije dozvoljena isplata dobiti u obliku gotovinske dividende. Ipak, bez\nobzira na to neke neprofitne organizacije stvorile su pomoćne djelatnosti kojima je\ndozvoljena\nisplata\ndividendi.\nNa\nprimjer,\nneprofitna\nistraživačka\nlaboratorija\nuniveritetskog\nkliničkog\ncentra\nmože\nimati\npomoćnu\nslužbu\ni\nfinansirati\nse\nod\n50 Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga u prometu Brčko Distrikta, čl. 14.\n51 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 59.\n52 Ibid, 2003, p. 60.\n26\nregistrovanih patenata koje su razvili njeni istraživači. To pruža zaposlenima vlasničko\nučešće u pomoćnoj službi i učešće u dijelu taksi na licence za patentirane proizvode. U\novom slučaju trebalo bi donijeti operativni profitni plan za zaposlene istraživače koji bi\nimao značajan motivacioni aspekt kako na njih tako i na razvoj same neprofitne\norganizacije i njene humane namjene.\nOdricanjem od ovlašćenja da naplati porez i davanjem statusa izuzeća od\nporeza na poklone, država čini velike ustupke i u mnogim slučajevima indirektno ustupa\nznačajan\ndio\nfinansijske\npomoći\nneprofitnim\norganizacijama.\nNa\nprimjer,\nneka\norganizacija koja u toku godine od pojedinaca primi donacija u iznosu od 500.000 KM,\nmože pretpostaviti da joj je država indirektno obezbijedila barem 50.000 KM kroz porez\nkoji nije plaćen ministarstvu finansija. Zbog toga u sistem mora biti ugrađena određena\nzaštita kako\nbi\ndržava\nznala\nda\nse\nobezbjeđuje\njavnost\npostojanja\nneprofitnih\norganizacija.53\n1.3.3. Uslužni karakter i ograničenja formulisanja ciljeva i strategija\nNajveći broj neprofitnih organizacija su uslužne organizacije i, prema tome,\nnemaju istu menadžment kontrolu u odnosu na profitne entitete koji proizvode i prodaju\nrealna dobra.54 Značajne su razlike između ove dvije vrste organizacija. Usluga bi se\nmogla definisati kao bilo koje djelo ili čin koji jedna strana može ponuditi drugoj, koji je\nneopipljiv i nije rezultat posjedovanja nečega. Uslužna proizvodnja može a i ne mora da\nbude vezana za fizički proizvod. Usluge imaju četiri osnovne osobine koje snažno utiču\nna\noblikovanje\nprograma\nmarketinga:\nneopipljivost,\nnedjeljivost,\npromjenjivost\ni\nprolaznost.55 Usluge su neopipljive, jer se, za razliku od fizičkih proizvoda, ne mogu\nvidjeti, okusiti, osjetiti, čuti ili namirisati prije nego što se kupe.56 Kako bi se smanjila\nneizvjesnost, potrošači (klijenti) će tražiti dokaze o kvalitetu usluge tražeći da se\n''neopipljivo učini opipljivim'' putem mjesta, ljudi, opreme, komunikacijskog materijala,\nsimbola, ili cijene, koji se vide. Usluge se obično pružaju i koriste istovremeno, i ne\nmogu se skladištiti kao fizička dobra koja su proizvedena, uskladištena, distribuirana i\ntek kasnije korišćena. Ako uslugu pruža neka osoba, tada je i ona dio usluge i značajno\nutiče na ishod. Ukoliko sredstva i zaposleni nisu raspoloživi u trenutku pružanja usluga,\npotencijalni prihod je izgubljen. Uslužne organizacije nastoje da budu radno intenzivne,\nzahtijevaju relativno manji iznos kapitala po jedinici učinka, a kontrola outputa zahtijeva\nupravljanje ljudima koji pružaju usluge, što je u većini slučajeva teže nego upravljanje\naktivnostima čiji je radni tok ravnomjerniji ili je u njima dominantnije korišćenje mašina.\nNije uvijek jednostavno izmjeriti kvalitet usluga. Kontrola fizičkih dobara obično\nje jednostavnija, kako u toku proizvodnje tako i u toku prodaje. Kod medicinskih usluga\nmože se mjeriti broj pacijenata koje ljekar primi u toku radnog danu, a oni mogu biti\nrazvrstani za pregled u zavisnosti od vrste zdravstvenih problema koje imaju. Ipak, ovo\n53 Wolf, T.: Managing a nonprofit Organization in the Twenty-first Centrury, Simon&Schuster Inc., New\nYork, 1999, p. 47.\n54 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 62.\n55 Kotler, P.: Upravljanje marketingom, analiza, planiranje, primjena i kontrola, deveto izdanje, Mate,\nZagreb, 1996, str. 466-468.\n56 Pacijent u psihijatrijskog klinici ne može unaprijed znati tačan rezultat svog liječenja ili pacijent koji traži\nplastičnu operaciju zatezanja lica ne može vidjeti rezultate prije izvršenja operacije.\n27\nne može biti odgovarajući indikator za mjerenje kvaliteta pruženih usluga pacijentima.\nKvalitet usluga ne može biti unaprijed provjeren, dok kvalitet fizičkih dobara u većini\nslučajeva može jer su bilo kakvi nedostaci na proizvodima očigledni i fizički vidljivi. Pošto\nnajveći dio objektivnih alata i jasnih standarda kvaliteta još ne postoji, procjena kvaliteta\nnajvećeg broja usluga je subjektivna. U najboljem slučaju, kvalitet usluga može se\nkontrolisati samo u toku predaje klijentu.\nProfitne organizacije imaju veće mogućnosti da u okruženju ograničavajućih\nfaktora izaberu određenu djelatnost u kojoj žele poslovati. One mogu izabrati određeni\noblik konkurencije u datoj oblasti i njihov menadžment, u zavisnosti od trenutne\nkonkurencije, može relativno lako mijenjati strategiju. Najveći broj neprofitnih menadžera\nima daleko manji stepen slobode pri izboru i mijenjanju strategije. Škole, fakulteti i\nuniverziteti nemaju mogućnosti kao što ih imaju velike korporacije u pogledu otvaranja ili\nzatvaranja nekih svojih strategijskih poslovnih jedinica. Opštinska vlada nastoji da svojim\nrezidentima obezbijedi određene usluge kao što su obrazovanje, društvena zaštita ili\nsocijalna pomoć.57 Ona može donositi odluke koje se odnose na visinu sredstava\nnamijenjenih za obezbjeđenje planiranih usluga, ali ne može jednostavno i lako donijeti\nodluku da ih u potpunosti ukine.\nPrije nego što menadžment ili upravni odbor donese odluke mnoge neprofitne\norganizacije moraju pružiti neposredne usluge i nekim spoljnim organizacijama. Bolnica\nmora ispuniti određene uslove kako bi dobila dozvolu za preduzimanje određenog\nkapitalnog projekta. Organizacije koje dobijaju pomoć od vlade moraju se pridržavati\nuslova iz ugovora ili ugovora darodavaca koji bliže određuju eksplicitne uslove za\nosiguranje određenih vrsta usluga. Državno ili federalno zakonodavno tijelo može\nograničiti ukupne troškove za pojedine organizacije ili određene programe.58 Vlada\nmože direktno ograničiti iznose troškova ili ih ne priznati, kao što su putni troškovi ili\ntroškovi banjskog i rehabilitacionog liječenja pacijenata. Donatori neprofitnih organizacija\nmogu neprofitne menadžere ograničavati u slobodnom korišćenju doniranih resursa koje\nsu im stavili na raspolaganje.\nI pored raznovrsnih spoljašnjih ograničenja, u posljednjoj dekadi prošlog i prvim\ngodinama XXI vijeka povećavao se broj i značaj neprofitnih organizacija kako u BiH tako\ni u njenim entitetima. Formiranjem pomoćnih profitnih službi mnoge od neprofitnih\norganizacija\ndoživjele\nsu\nznačajnu\nekspanziju.\nPreduzimanje\nnovih\npoduhvata\ni\ndiversifikacija kroz ''inovativne špekulacije'' uključuje pravne, strategijske i menadžerske\naktivnosti. U mnogim slučajevima novi poduhvati neprofitnih organizacija ne moraju biti\nfinansijski subvencionirani, ali stvarne olakšice mogu biti pružene i putem diversifikacije\nstrategija za njihovo održavanje. Nove vrste proizvoda i usluga, lansirane u nekim\nneprofitnim organizacijama, imaju za rezultat direktnu konkurenciju sa profitnim,\nposebno manjim organizacijama. To, na određeni način, izaziva nezadovoljstvo malih i\nsrednjih\nprofitno\norijentisanih\nkompanija\nzbog\nnelojalne\nkonkurencije,\npošto\nsu\nneprofitne organizacije oslobođene plaćanja poreza.\n57 Antony, N. R., Young, W.D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 63.\n58 Na primjer, privatne apoteke moraju se pridržavati propisane liste za izdavanje lijekova pacijentima iz\nzaključenog ugovora sa vladom.\n28\nKonkurencija između neprofitnih i profitnih organizacija usložnjava aktivnosti\nprofitnih\nkompanija\njer\nje\ntradicionalni\nkoncept\nnekonkurencije\nprevaziđen.59\nKonkurencija neprofitnih organizacija malim firmama nije sasvim jasna. Analitičari\nfinansijskih rezultata ne predočavaju ih jasno i očigledno ne prave razlike između tri\nrazvojna tipa neprofitnih organizacija: 1) proširenje prodaje proizvoda i usluga koje ne\nkonkurišu malim firmama (porodična medicina) 2) prodaja proizvoda i usluga koje su\nkonkurentne malim firmama (prodaja osvježavajućih pića u ZOO parkovima) i 3) prodaja\nproizvoda i usluga koje su nove u aktivnostima neprofitnih djelatnosti (saloni za masažu\nu zdravstvenim ustanovama, estetske hirurške intervencije u državnim bolnicama i sl.).\nNeprofitne organizacije zaostaju za profitno orijentisanim organizacijama u\nprimjeni\nmarketing\nkoncepta,\npa\nsu\nneophodne\npromjene.\nMnoge\nneprofitne\norganizacije obavljaju manje poslove i ne koriste formalne marketinške tehnike. Postoje i\nmnoge profesionalne neprofitne organizacije60 koje su na početku vjerovale da nije\nneophodno profesionalno upravljanje marketingom. Neprofitne ustanove kao što su\nbolnice ili fakulteti suočavaju se sa konkurencijom u okruženju privatnih zdravstvenih\nustanova i fakulteta i neophodna im je primjena marketinga. Tradicionalni ''4P'' pristup\nmarketingu uglavnom je dobro razvijen na području proizvoda, ali u okviru pružanja\nusluga\ndodatni\nelementi\nzahtijevaju\nusmjeravanje\npažnje\nneprofitnih\ni\nprofitnih\norganizacija. Booms i Bitner61 predložili su dodatnih ''3P'' koji bi bili uključeni u\nmarketinške usluge: ljudi, fizički dokazi i proces (engl. people, physical evidence,\nprocess). Zbog toga što većinu usluga pružaju ljudi, izbor, obrazovanje i motivacija\nzaposlenih mogu uticati na značajnije razlike kod zadovoljstva korisnika. Neprofitne\norganizacije treba da pokažu kvalitet svojih usluga kroz fizičke dokaze i prezentacije, te\nda izaberu, između različitih vrsta način pružanja usluga.\nStrategija marketing usluga neprofitnih organizacija zahtijeva ne samo primjenu\nspoljnjeg marketinga već i internog marketinga kako bi motivisala zaposlene. Korisnik ne\nsudi o kvalitetu usluge samo po njezinom tehničkom kvalitetu (da li je operacija bila\nuspješna?) nego i po njenom funkcionalnom kvalitetu (da li je hirurg pokazao brižnost i\nosjećaj sigurnosti?). Davaoci usluga moraju isto tako pružiti ''visok nivo ophođenja'' kao i\n''visok nivo tehnologije''. Dakle, neprofitne i javne organizacije u budućnosti vrlo brzo će\nse suočiti sa tri zadatka: 1) moraju razlikovati svoju ponudu, isporuku i imidž od drugih 2)\nmoraju upravljati kvalitetom usluge i 3) moraju upravljati produktivnošću zaposlenih.62\n1.3.4. Izvori finansiranja\nProfitno orijentisane kompanije obezbjeđuju finansijske resurse prodajom svojih\nproizvoda i usluga i, ukoliko ostvareni prihod nije dovoljan za pokriće rashoda, organizacija\nće prestati sa radom. Kompanija neće moći dugo da egzistira ako njeni proizvodi na tržištu\nnemaju kupce, ukoliko je kvalitet proizvoda nezadovoljavajući ili prodajne cijene proizvoda\nnisu prihvatljive. Prema tome, tržište postavlja ograničenja unutar kojih menadžment profitne\nkompanije može da djeluje. Neke neprofitne organizacije svoj opstanak zasnivaju na\n59 Antony, N. R., Young, W.D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 64.\n60 Organizacije na bazi članstva.\n61 Kotler, P.: Upravljanje marketingom, analiza, planiranje, primjena i kontrola, deveto izdanje, Mate,\nZagreb, 1996, str. 472.\n62 Isto, str. 488.\n29\nfinansijskim resursima ostvarenim od prodaje usluga. To je slučaj sa jednim brojem bolnica\nkoje se oslanjaju na prihode od zdravstvene zaštite naplaćene od pacijenata, privatne škole i\nkoledži koji se oslanjaju na školarinu, istraživačke organizacije koje se oslanjaju na\nugovaranje specifičnih projekata i sl. Podrška neprofitnim organizacijama od strane klijenata,\npacijenata, članova, u sadašnjim uslovima, još je nesigurna. Međutim, one će ubuduće biti\nprimorane da sve više liče privatnim profitnim organizacijama.\nNeprofitne organizacije, pored prihoda ostvarenih od pružanja sopstvenih usluga,\nprimaju značajnu finansijsku podršku i iz drugih izvora. Kod organizacija koje dobijaju javnu\npomoć, nema direktne povezanosti između vrijednosti izvršenih usluga klijentima i vrijednosti\nresursa obezbijeđenih iz javnih izvora. Ne postoje zakonska ograničenja za univerzitete,\nfakultete ili bolnice da dobijaju direktnu pomoć od strane poreskih obveznika iako oni nisu u\ndirektnoj vezi sa njima, a isto je i sa fondacijama koje dodjeljuju grantove. Svi prikupljeni\nresursi nemaju jednaku vrijednost za aktivnosti neprofitnih organizacija. Pokloni su\nnenamjenski ukoliko ih donatori ne ograničavaju, dok su ograničeni ili namjenski oni pokloni\nkoji se mogu koristiti samo za određene svrhe ili u određeno vrijeme. Svakako da je\nnajvredniji onaj resurs koji nije ničim ograničen i može se koristiti za različite svrhe: isplatu\nzarada,\nzakup,\ntelefonske\nusluge,\nkancelarijske\ntroškove.\nU\nmnogim\nneprofitnim\norganizacijama izražen je problem pronalaženja adekvatnih nenamjenskih donacija.63\nNeprofitne organizacije treba da puno pažnje posvete izgradnji čvrstih veza sa\ndonatorima koji ih kontinuirano pomažu. Većina programa koji se finansiraju dolazi od\nmnogih, malih, stalnih, pojedinačnih i neograničenih donacija. Iako se pojedinačna donacija\nmože činiti malom, zbir malih donacija može značiti mnogo. Poželjno je identifikovati\nnekoliko značajnih donatora i sa njima održavati vezu na različite načine, telefonom, lično,\npoštom, čak i putem medija. Korišćenje bilo koje tehnike opravdano je, ali, što je pristup više\nličan, uspjeh je sigurniji. Škole i univerziteti su posebno uspješni u kontaktiranju s pojedincim\nposredstvom telefona, pogotovo s onima koji su imali određene ''konekcije'' sa institucijom i\nspremni su da pomognu. Posljednji lični pristup je direktna poštanska prepiska kojom\nneprofitne organizacije kontaktiraju s većim brojem donatora koji su spremni da doniraju\nmanje novčane iznose. Prije upućivanja zahtjeva za donaciju neophodno je obaviti\nadekvatne pripreme. Potencijalne donatore, pojedince, korporacije, zadužbine, vladine\norganizacije, potrebno je prvo identifikovati, prikupiti podatke o njima i rangirati ih po\nkriterijumu očekivane novčane sume koju bi mogli donirati. Treba povezati specifične\nprograme i projekte sa interesovanjem pojedinih donatora, poslati promotivnu literaturu i sl.64\nOdgađanje donacija za određeni vremenski period pruža značajne koristi za\ndonatore koje se sastoje u dogovoru donatora i neprofitne organizacije u prolongiranju\nstvarnog\nprenosa\ngotovine,\nvrijednosnih\npapira\nili\nmaterijalne\nimovine.\nNeprofitne\norganizacije, posebno one koje imaju potrebu za gotovinom odmah, površno posmatrano,\nodgoda doniranja treba da obeshrabri. Ipak, neprofitne organizacije mogu imati velike koristi i\ngraditi legate putem darova ovakve vrste. Koje su situacije u kojima odgoda u doniranju\nmože biti odgovarajuća? Ostavština je dar koji se ostvaruje donatorovom oporukom.\nPrednosti za donatora su da odgađanjem darivanja, do donatorove smrti, pojedinac ima\npravo na korišćenje svoje imovine tokom života. Ostavština obično pruža uštedu u porezu,\njer, sve dok je donator živ, poklon nije oporeziv, a može se i mijenjati tokom donatorovog\n63 Wolf, T.: Managing a nonprofit Organization in the Twenty-first Centrury, Simon&Schuster Inc., New\nYork, 1999, p. 240-241.\n64 Ibid, p. 253.\n30\nživota. Sa gledišta neprofitne organizacije, ostavština je dobrodošla ali je njena neopoziva\npriroda problematična.\nDarivanje\nživotnog\nosiguranja\nje takođe\nkorisno neprofitnim\norganizacijama. Vrijednost polise predstavlja imovinu organizacije, čak i tokom donatorovog\nživota. Ukoliko donator odluči da prestane da plaća premiju prije nego što je polisa\nisplaćena, neprofitna organizacija, pod istim okolnostima, može plaćati premiju ili unovčiti\npolisu po njenoj trenutnoj vrijednosti.65\nKonkurencija omogućava snažnu motivaciju za racionalno korišćenje resursa. Profiti\nće padati ako firma dozvoli troškovima da izmaknu kontroli, ukoliko njen proizvodni program\ntehnološki zastari ili se kvalitet proizvoda smanji. Vladine i neprofitne organizacije nemaju\nugrađen automatski signal za opasnost i kao zamjena za tržišni mehanizam alokacije\nresursa menadžeri javnih organizacija konkurišu jedan drugome za već postojeće\nraspoložive resurse. Na primjer, odjeljenja zdravstvene ili komunalne službe pokušavaju\ndobiti što veći komad ''kolača'' koji se nalazi u gradskom ili opštinskom budžetu. U odgovoru\nna njihove zahtjeve menadžment pokušava procijeniti koje usluge klijentima treba\nobezbijediti, ili koja je najbolja korist za društvo, prije nego što su one stvarno utvrđene.\n1.3.5. Kontroverze u izboru menadžmenta\nIako su godišnji finansijski izvještaji, koje kontrolišu akcionari korporacije, više nego\npojednostavljeni, akcionari nastupaju ipak kao konačan autoritet.66 Oni mogu u kriznim\nsituacijama primijeniti svoj autoritet samo u okviru utvrđene granice. Kretanje cijena akcija na\nberzi je direktan i bitan znak kada akcionari misle na menadžment. U nemogućnosti\nneposrednog upravljanja profitnom organizacijom akcionari na skupštini akcionara biraju\nupravni odbor i prenose upravljačka prava, osim onih koja su neotuđivo pravo skupštine\nakcionara. Za svoj rad, stanje i uspjeh, upravni odbor odgovoran je vlasnicima, odnosno\nskupštini akcionara. U njegovoj nadležnosti je utvrđivanje konačnih prijedloga i ciljeva\npreduzeća, strateških poslovno-finansijskih odluka i planova, godišnjih računovodstvenih\nizvještaja o stanju i uspjehu preduzeća, kao i odluka o izboru, postavljenju ili razrešenju\ndirektora preduzeća. Svoj upravljački autoritet direktor preduzeća izvlači iz upravljačkih\nnadležnosti i odgovornosti upravnog odbora, glavni je izvršni menadžer, polaže račun o\nsvom radu pred upravnim odborom i vlasnicima, odnosno skupštinom akcionara. 67\nU mnogim neprofitnim organizacijama često nisu jasne same linije odgovornosti.\nPošto se ne radi o akcionarima, članovi upravnih odbora rijetko su plaćeni za svoj rad i oni\nse obično biranju zbog političkih ili finansijskih razloga, prije nego zbog njihovih sposobnosti\nda upravljaju organizacijama. Upravni odbori često nisu dovoljno informisani o značajnim\npitanjima iz spoljašnjeg okruženja i njihove odluke nisu uvijek optimalne. Sami članovi\nupravnog odbora nastoje da budu manje uticajni u neprofitnim nego u profitnim\norganizacijama. Upravni odbor djeluje značajnije samo kada je organizacija u teškoćama.\nPošto profit nije indikator koji obezbjeđuje očigledni signal, lična procjena članova odbora, na\nprimjer kod zdravstvenih organizacija, mnogo je značajnija u neprofitnim nego u profitnim\norganizacijama. Da bi raspolagali sa čvrstom osnovom za procjenu, članovi upravnog\n65 Ibid, p. 267.\n66 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 68\n67 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2003,\nstr. 13-14.\n31\nodbora trebalo bi znatno vrijeme da posvete upoznavanju neprofitne organizacije i da\npribave mišljenja stručnih lica kako bi razumjeli moguće probleme i donosili validne odluke.\nNavedeni\nupravljački\nproblemi\nkarakteristični\nsu\nza\nveliki\nbroj\nneprofitnih\norganizacija.68\nZbog\nnedovoljne\ninformisanosti\nmnogi\nupravni\nodbori\nne\nostvaruju\nzadovoljavajuće rezultate i ne preuzimaju konkretnu odgovornost, odnosno njihova\nodgovornost nije jasno definisana. U upravnim odborima bolnica obično dominiraju ljekari,\nkoji su kvalifikovani za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite ali nemaju neohodnu stručnost i\nnisu spremni za procjenu efikasnosti i efektivnosti upravljanja bolnicom. U vladinim\norganizacijama, na svim nivoima, revizori poslovnih knjiga obično verifikuju nastalu\npopustljivost vezanu za utvrđene norme, pravila i procedure koje se odnose na potrošnju\nresursa.69 Mada zakonodavne komisije istražuju glavne prekršaje, mnoge od njih nemaju\nosoblje ili sklonost da utvrde odgovornost vezanu za upravljanje performansama neprofitnih\norganizacija.70\nIpak,\npostoje\nglavna\npodručja\nodgovornosti\nmenadžerskog\nvrha\nneprofitne\norganizacije gdje oni moraju: 1) odrediti misiju, poslovnu politiku i poštivanje statuta\norganizacije,71 2) usvajati program organizacije iz godine u godinu i zauzeti se za dugoročno\nplaniranje kako bi se odredio opšti smjer za budućnost,72 3) utvrditi fiskalnu politiku, budžet i\nfinansijsku\nkontrolu,73\n4)\nobezbijediti\nadekvatne\nresurse\nza\nizvršavanje\naktivnosti\norganizacije, 5) izabrati, ocijeniti i ukoliko je potrebno okončati mandat izvršnog direktora, 6)\nrazvijati i održavati veze sa javnošću promovisanjem rada organizacije.74\nU mnogim neprofitnim organizacijama uspjeh u ostvarivanju ciljeva zavisi od\nponašanja profesinalaca: ljekara, profesora, umjetnika i dr.75 Profesionalci često imaju\nmotive koji nisu u skladu sa najboljim načinom korišćenja resursa, što stvara dilemu koja\ntraži znatnije uplitanje menadžerskog vrha neprofitnih organizacija. Profesionalci su\nobično motivisani sa dva standarda: a) standarde vezane za organizaciju i b) standarde\nvezane za njihove radne kolege. Prvi je vezan za organizacione ciljeve, a drugi može biti\nneusklađen sa njima. Zapravo, njihovo nagrađivanje za ostvarenje ciljeva organizacije\nmože biti mnogo manje atraktivno nego za ostvarenje njihovih ličnih profesionalnih\nciljeva. Finansijski motiv manje je efektivan za profesionalce nego za profesionalne\n68 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 69\n69 Kancelarija za reviziju finansijskog poslovanja iznijela je podatak da 40-50% budžeta BiH nije\nregulisano odgovarajućim pravilima, tako da državne institucije godišnje neracionalno troše oko 25\nmiliona KM.\n70 Kancelarija državne revizije BiH, koja je vršila reviziju finansijskog poslovanja institucija BiH, u većini\nsegmenata je negativno ocijenila izvještaj o poslovanju Predsjedništva BiH za 2003. godinu. Zamjerke\nrevizora su se odnosile najviše na kupovinu skupocjenih automobila (360.000 KM koji nisu bili\npredviđeni planom nabavki u budžetu a neki nisu evidentirani u poslovnim knjigama), utrošak goriva i\npopravke automobila (400.000 KM), kupovinu poklona i sl.\n71 Neophodno je početi sa Zakonom i Statutom a zatim slijede nacrti dokumenata koji određuju pravila,\npropise i procedure.\n72 Planiranje na kratkoročni period (sljedeća godina), srednjoročni period (pet godina) i dugoročni period\n(deset godina).\n73 Većini računovođa ovo je poznato i potrebno je takve osobe angažovati da pomažu upravnom odboru\npri donošenja fiskalne politike.\n74 Wolf, T.: Managing a nonprofit Organization in the Twenty-first Centrury, Simon&Schuster Inc., New\nYork, 1999, pp. 48-49.\n75 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 67.\n32\nmenadžere. Profesionalci smatraju da je naknada za obavljanje njihove funkcije\nrelativno adekvatna pošto njihovo primarno zadovoljstvo obično dolazi od njihovog\nprofesionalnog rada. Profesionalci nastoje da ne daju odgovarajući značaj finansijskim\nposljedicama svojih odluka i mnogi ljekari smatraju da ne bi trebalo biti ograničenja kod\ntrošenja resursa za spašavanje ljudskih života. Nažalost, u zemlji ograničenih resursa u\nsadašnjem vremenu takav stav nije primjenljiv.\nMnogi profesionalci kao što su naučnici, istraživači, ljekari preferiraju da\nfunkcionišu\nnezavisno.\nPošto je\nsrž\nmenadžmenta obaviti\nposao\npomoću ljudi,\nprofesionalci nisu za takvu konstituciju. To je jedan od razloga zašto menadžeri u\nprofesionalnim organizacijama više upravljaju na osnovu ranga, čina, položaja ili zvanja,\nnego što je to slučaj u profitnim organizacijama. Iako rukovođenje neprofitnom\norganizacijom može zahtijevati značajne menadžerske stručnosti, osim profesionalne\nstručnosti, običaji često zahtijevaju da menadžer bude profesionalac. Tradicija je da\nrektor univerziteta ili dekan fakulteta bude profesor, načelnik bolnice ljekar i sl. Izgledi su\nda će se u budućnosti ova tradicionalnost postepeno mijenjati, naročito u profitnim\nobrazovnim ustanovama.\nU profesionalnoj organizaciji profesionalni kvalitet ljudi je od primarnog značaja.\nNapredovanje profesionalaca, a ne organizacije često je kriterijum za postavljanje\nmenadžera. Profesionalci pretenduju da dobiju znatno duži vremenski period za\ndokazivanje svoga profesionalnog ugleda, dok menadžeri obično dokazuju svoj ugled u\nkraćem\nperiodu.\nObrazovanje\nprofesionalaca\nobično\nne\nobuhvata\nmenadžersku\nkomponentu, tako da najveći broj ljekara smatra da je obrazovanje u stručnoj profesiji\nmnogo značajnije nego obrazovanje u znanjima koja su potrebna za upravljanje\norganizacijom i zbog toga često potcjenjuju značaj funkcije menadžmenta. Međutim,\nobrazovanje i spoljni pritisci za poboljšanje organizacionih performansi neprofitnih\norganizacija utiču na promjenu ovih pogleda.\n1.3.6. Politički uticaji i tradicija\nMnoge neprofitne organizacije su politički odgovorne za biračko ili zakonodavno\ntijelo za koje se može pretpostaviti\nda predstavlja izborno\ntijelo.76 U vladinim\norganizacijama odlučivanje je često rezultat protivrječnosti i pritisaka. Politički pritisci su\nneminovni, a u nekim slučajevima čak i poželjni.77 Izabrani funkcioneri odgovorni su\nbiračima i taj pritisak može se porediti sa snagom tržišta. Izabrani funkcioneri ne mogu\nnastaviti sa radom ako ne dobiju ponovni izbor, a da bi ga dobili oni moraju znati\nzastupati interese svojih birača. Da bi povećali podršku programima svojih birača,\nfunkcioneri često moraju pružiti podršku programima svojih kolega, čak i kada se lično\nne slažu s njima. Ovaj fenomen uzajamne pomoći, u manjem obimu, prisutan je i u\nprofitnim organizacijama.\nU nekim slučajevima potreba za poboljšanjem upravljanja ne pojavljuju se samo\nzato što su neprofitne organizacije velike i složene. U velikom broju slučajeva, u\n76 Ibid, p. 70.\n77 Ibid, p. 71.\n33\ndemokratskim društvima, novinari78 i javna riječ osjećaju da imaju pravo da upoznaju\nfunkcionisanje organizacije državne uprave. U državnoj i federalnoj upravi to se\nobezbjeđuje ''slobodnim pristupom informacijama''. Kanali za distribuciju informacija nisu\nuvijek nepristrasni. Mada su neke medijske priče o lošem upravljanju opravdane, druge\nmogu biti preuveličane, a nedovoljno poznavanje organizacija dovodi do stvaranja\npogrešne slike u javnosti. Da bi smanjili nenaklonjenost medijskim pričama, menadžeri\npreduzimaju određene korake kako bi zaštitili osjetljive informacije koje stižu preko\nformalnog sistema menadžment kontrole. Nažalost, to ipak znatno smanjuje samu\nkorisnost ovakvog sistema.\nIzborni procesi imaju za rezultat povećanje pritisaka prema menadžerima javnih\norganizacija bilo da je riječ o neprofitnim ili profitnim organizacijama. Izabrani javni\nfunkcioneri u nedostaku profita, kao izrazite mjere performansi izazivaju mnogo više\npolemika svojim odlukama nego poslovni menadžeri. Ovaj pritisak može biti pogrešan,\nnelogičan ili trenutni hir. Ovakvi pritisci podstiču fokus na kratkoročne programe i efekte.\nAkcionari u profitnim kompanijama zahtijevaju odgovarajuću zaradu, dok upravna tijela\nneprofitnih organizaija ne kanališu uvijek pritiske prema efikasnijem korišćenju resursa.\nVladine organizacije moraju djelovati u okviru statuta koji su restriktivni, a često ne\nsadrže ''detaljne procedure''79 kao što ih sadrže ugovori ili pravilnici u profitno\norijentisanim preduzećima.80 U najvećem broju slučajeva relativno je teško izvršiti\nizmjene i dopune statuta i pravilnika javnih i neprofitnih organizacija, posebno u dijelu\nkoji se odnosi na pojedinačnu odgovornost javnog menadžmenta.81 Rasprostranjeno je\nuvjerenje da javna administracija, svojim propisima, sprečava dobro funkcionisanje\nmenadžment kontrole82 držeći se epidemije sindroma ''ne treba stvarati uspjeh, treba\nsamo izbjegavati stvaranje grešaka.''\nBudući da neprofitne organizacije manjak unutrašnje kontrole obezbjeđuju mimo\nprofitnog mehanizma, one imaju potrebu za dobrim sistemom menadžment kontrole.\nZbog čega mnoge takve organizacije, naročito vladine, zaostaju u tome? Za vladine\norganizacije čini se da postoje tri objašnjenja. Prvo, dugogodišnje mišljenje da su velike\nrazlike između vladinih i profitnih organizacija i da su tehnike menadžment kontrole\nrazvijene kod profitnih organizacija neupotrebljive za javne organizacije. Drugo, na\ndržavnom i federalnom nivou ima dosta otpora prema promjeni u planiranju budžeta u\nskladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, uključujući i rebalans budžeta i realokaciju\n78 Bilten od oko 200 strana za period od 2002. do 2004. godine o kriminalu, korupciji, pljački,\nzloupotrebama u javnim preduzećima, bankama i državnim organima izdale su samo jedne dnevne\nnovine (Nezavisne novine).\n79 Nabavke roba, usluga i ustupanje radova ne provode se u skladu sa Zakonom o nabavci roba, usluga i\nustupanja radova, što ima za posljedicu neefikasno i nekonomično trošenje sredstava, sumnje i sl.\n80 Antony, N. R., Young, W.D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 72.\n81 O ovome govore i podaci objavljeni od strane glavnog revizora Republike Srpske. U 2002. godini\nrevizija finansijskih izvještaja budžetskih korisnika izvršena za 2001. godinu pokazuje da je od 44\nrevidirana finansijska izvještaja o 18 izraženo negativno mišljenje, dok je za ostale izvještaje mišljenje\nizraženo sa rezervom. Situacije se samo neznatno popravila u 2002. godini, od 45 revidiranih\nfinansijskih izvještaja za 12 je izraženo negativno mišljenje, dok je za 31 izvještaj izraženo mišljenje sa\nrezervom i, po prvi put, je izraženo pozitivno mišljenje na finansijske izvještaje za dva (manje značajna)\nbudžetska korisnika.\n82 Planirana primjena MRS JS u RS od 01.01.2006. godine znatno bi povećala odgovornost menadžera\nbudžetskih korisnika pošto znatnim dijelom ona prelazi sa računopolagača na nalogodavce. MRS JS - 1\njasno definiše odgovornost budžetskih menadžera, odnosno nalogodavaca.\n34\nbudžetskih sredstava. Računovodstvene procjene na nivou budžeta i budžetskih\nkorisnika\nnisu\nzasnovane\nna\nračunovodstvenim\nstandardima\ni\nopšteprihvaćenim\nračunovodstvenim načelima, niti sa uobičajenom računovodstvenom praksom, što ima\nza posljedicu nepravilno prikazivanje bilansnih pozicija. Treće, funkcioneri od karijere u\nsistemu menadžment kontrole prepoznaju dvosjekli mač, osiguranje novih informacija za\nmenadžere i informacije za spoljne korisnike, posebne interesne grupe i medije.\n2. Organizaciono - upravljačko strukturiranje neprofitnih organizacija\nOrganizacija označava instituciju ili funkcionalnu grupu, državu, bolnicu, crkvu,\nkošarkašku ekipu, orkestar, ili preduzeće, dok organizovanje označava proces u kome\nse delegiraju i integrišu poslovi na članove organizacije.83 Organizaciona struktura\nprikazuje stepen podjele rada, način povezivanja funkcija i procesa, hijerarhiju autoriteta\ni karakter izvještaja pomoću kojih se vrši kontrola.84 Model organizacione strukture\niskazuje se slikom, šematskim prikazom i opisom funkcionisanja, koji se daje u pravnim\naktima organizacije: statutu, pravilnicima i odlukama. Organizacioni dizajn ili oblik\norganizacije je pojavna forma ili model koji reflektuje stanje elemenata u organizaciji,\noblike interakcije, ulogu pojedinaca i kompentencije u upravljačkim procesima i izražava\nanatomiju - broj elemenata i fiziologiju - oblike interakcije organizacije, odnosno izgled i\nosobine njene organizacione strukture.85\nUpravljanje\npredstavlja\nkontinuirani\nproces\nkoji\nuključuje\nviše\nrazličitih\nupravljačkih aktivnosti: planiranje, organizovanje, kontrolu izvršenja, komuniciranje i\nmotivisanje, a sve usmjereno na funkcionisanje i ostvarenje postavljenih ciljeva\norganizacije. Obično se internom regulativom, statutom i drugim pravnim aktima uređuje\nunutrašnja organizacija NPO: organizacioni dijelovi (programi, odjeljenja, klubovi,\nsekcije, kancelarije i dr.), izbor i nadležnost organa upravljanja i rukovođenja i\norganizacija stručnih poslova (statusni, pravni, tehnički, administrativni, finansijski,\nračunovodstveni i sl.). Najčešće, u našim uslovima, imamo, s jedne strane, upravni\nodbor (može se zvati i izvršni odbor ili drugačije) kao rukovodeće tijelo, i, s druge strane,\nimamo\npredsjednike,\nizvršne\ndirektore,\nsekretare,\nkoordinatore,\nkao\nneposredne\nizvršioce poslova. Pored njih, obavezujući je i nadzorni odbor, kao tijelo koje ima funkciju\nda nadzire da li se djelatnost organizacije odvija onako kako je propisano zakonom,\nstatutom i opštim aktima (pravilnik o radu, kolektivni ugovor, pravilnik o računovodstvu\nitd.).\nKada je u pitanju odgovornost za finansijsko upravljanje, problemi unutar\nneprofitnih organizacija kod nas nastaju usljed nejasne podjele ovlašćenja između\n83 Pod organizacijom podrazumijeva se sistem precizne koordinacije ljudskih aktivnosti, sistem koji ima\ngranice koje se mogu relativno identifikovati i koji funkcioniše radi ostvarivanja određenog cilja ili skupa\nodređenih ciljeva. U organizaciji pronalazimo četiri njena konstitutivna dijela: socijalnu strukturu,\nrukovođenje, granice, cilj i ciljeve. Stefanović, Ž.: Teorija organizacije - definicija i primena, ''Godišnjak'',\nEkonomski fakultet, Kragujevac, 1990, str. 26.\n84 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 61. Organizaciona struktura predstavlja oblik ''filozofije'' uspješnog\nalociranja zadataka, povezivanja, usklađivanja i usmjeravanja organizacionih dijelova do određenog\nnivoa ekonomske efikasnosti kojom se obezbjeđuje opstanak i razvoj organizacije. Stefanović, Ž.:\nTeorija organizacije - definicija i primena, ''Godišnjak'', Ekonomski fakultet, Kragujevac, 1990, str. 27.\n85 Stefanović, Ž., Petković, M., Kostić, Ž., Kolarić, V.: Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 1997, str. 127.\n35\nrazličitih tijela i pojedinaca. U velikom broju neprofitnih organizacija upravni odbor čine\nosobe koje su angažovane na realizaciji projekata i za to primaju nadoknadu. Time je\nonemogućen sistem interne kontrole jer se iste osobe pojavljuju u dvostrukoj ulozi, kao\nnalogodavci - oni koji odobravaju neki trošak i kao oni koji neposredno troše. Ovim se\nstvara kulminacija ovlašćenja u rukama istih osoba i u direktnoj je suprotnosti sa\nprincipom\ninternih\nkontrola.86\nRazumijevanje\nupravljanja\n(menadžmenta)\nkao\nupravljačke strukture (uprava organizacije) i upravljačkog procesa (aktivnosti uprave) od\npresudne je važnosti za određivanje mjesta i uloge upravljačkog računovodstva i\nračunovodstva u cjelini.87\n2.1. Elementi organizacionog strukturiranja\nOrganizaciono strukturiranje neprofitnih organizacija, kao proces izgrađivanja\norganizacione strukture\ni\nnjenog\nprilagođavanja\ninternim\ni\neksternim\nzahtjevima\npredstavlja složen i odgovoran posao. Ukupnu aktivnost procesa organizovanja čine\nčetiri podaktivnosti: 1) podjela rada (specijalizacija), 2) decentralizacija ili distribucija\nautoriteta, 3) grupisanje jedinica i 4) koordinacija.88 Podjela rada i specijalizacija na\nstandardizovane i uprošćene aktivnosti čine jedan od bitnih preduslova progresa\ncivilizacije i porasta produktivnosti. Aktivnosti se mogu diferencirati po širini (horizontalna\nspecijalizacija) i dubini (vertikalna specijalizacija). Horizontalna specijalizacija izražava\nstrukturu poslova i znanja koji se zahtijevaju od izvršilaca, kao i učestalost ponavljanja\nradnih operacija. Vertikalna specijalizacija izražava stepen uticaja koji radnik ima na\nobavljanje sopstvenog posla, da li samo obavlja radne zadatke ili je uključen i u proces\nodlučivanja. Specijalizacija omogućava sticanje posebnih vještina, u okviru uskih oblasti,\ni ima smisla samo dok obezbjeđuje povećanje nivoa produktivnosti rada a da ne ugrozi\norganizacione performanse strukture, zadovoljstvo poslom, motivaciju, lični uspjeh.\nTehnički\nsistem\norganizacije\nima\nznačajne\nimplikacije\nna\noblik\nspecijalizacije\ni\nnajuticajniji je u operativnoj sferi. Specijalizacija ima i svoje slabosti koje se manifestuju\nu\notuđenju\nza\nčije\nse\neliminisanje\nkoriste\nrazličiti\nmetodi\nproširenja\nstepena\nodgovornosti: timski rad, obuka zaposlenih za obavljanje većeg broja poslova, rotacija u\nokviru radnog procesa i sl.\nDistribucija autoriteta (decentralizacija) je proces prenošenja prava, dužnosti i\novlašćenja od upravljačkog vrha na članove organizacije, po vertikali i horizontali.\nVertikalna decentralizacija označava proces prenošenja ovlašćenja na niže nivoe u\nhijerarhijskoj skali i podjelu nadležnosti između menadžera višeg i menadžera nižeg\norganizacionog nivoa, što utiče na domet odgovornosti menadžera ili raspon kontrole.\nKolikim brojem podređenih članova menadžer može efikasno upravljati? Iako ne postoji\nkonsenzus u vezi sa brojem podređenih, klasični teoretičari preferirali su manji broj,\nobično ne veći od šest kako bi se održala stroga kontrola organizacije. Stav je bio da\nkako menadžer napreduje unutar organizacije mora izlaziti na kraj s većim brojem slabo\nstrukturiranih problema, tako da se glavnim menadžerima određuje manji raspon\nproblema nego onim na srednjem nivou, a srednjem menadžerskom nivou manji raspon\nnego nižem menadžerskom nivou.\n86 Više o ovome u šestom poglavlju rada.\n87 Stevanović, N., Malinić, D. Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 11.\n88 Stefanović, Ž., Petković, M., Kostić, Ž., Kolarić, V.: Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 1997, str. 129-130.\n36\nNe postoji egzaktan način da se na jednom menadžment nivou izračuna\noptimalan domet menadžerske odgovornosti kao ni optimalan broj podređenih članova\norganizacije. Ipak, postoje indikatori koji ukazuju da domet menadžerske odgovornosti\nmože biti visok ili nizak. Mala odgovornost povlači visoku organizacionu strukturu,\nodnosno organizacionu strukturu sa većim brojem hijerarhijskih nivoa, dok visoka\nodgovornost\npovlači\nnisku\nstrukturu\nsa\nmanjim\nbrojem\nhijerarhijskih\nnivoa.\nPretpostavimo da dvije opštine na operativnom nivou u organima državne uprave\nzapošljavaju 4.096 radnika. Ako prva ima jedinstven raspon kontrole od četiri nivoa, a\ndruga od osam, širi raspon kontrole imao bi manje dva nivoa i 780 menadžera manje.\nAko prosječni menadžer zarađuje bruto platu od 2.000 KM mjesečno, širim rasponom\nkontrole samo na menadžerskim platama godišnje bi se uštedjelo 1,56 miliona KM!\nOčigledno da širi raspon kontrole obezbjeđuje niže troškove i povećanu efikasnost rada\nneprofitnih organizacija (slika 2).89 Može se sa sigurnošću zaključiti da nema relevantnih\ndokaza koji bi potvrdili postojanje korelacije između raspona kontrole i radnog učinka\nzaposlenih. Teorijski se može pretpostaviti da veliki rasponi dovode do većeg radnog\nučinka zaposlenih zato što osiguravaju udaljeniju kontrolu i veću mogućnost za ličnu\ninicijativu, mada rezultati istraživanja nisu potvrdili ovakvu pretpostavku.90 Ipak, neka\nistraživanja ukazuju da podređenima, ukoliko imaju više obrazovanje i iskustvo, slične\nzadatke, viši stepen standardizacije, treba manje direktne kontrole, dok menadžeri mogu\nda funkcionišu sa širim rasponom.\nSlika 2. Odnos između organizacione strukture i raspona kontrole\nVisoka struktura\nNiska struktura\n1\n1\n2\n4\n3\n16\n1\n4\n64\n8\n5\n256\n64\n6\n1.024\n512\nOrganizacioni nivoi\n7\n4.096\n4.096\nPretpostavljeni raspon od 8\nPretpostavljeni raspon od 4\nIzvršni radnici\n4.096\nIzvršni radnici\n4.096\nMenadžeri (1-6)\n1.365\nMenadžeri (1-4)\n585\nIzvor: Prilagođeno prema Robbins, P. S.: Essentials of Organizational Behavior, Prentice-Hall,\nInc., 1992, pp.198-199.\nKoordinacija je aktivnost koja je u nadležnosti menadžera i treba da doprinese\nintegraciji ciljeva i aktivnosti pojedinaca i organizacije kao cjeline. Obavlja se na bazi\ninformacija\nkoje se\nmogu prenositi usmeno\nili pismeno ili se mogu nalaziti\nu\ninformacionom sistemu. Ukoliko u vidu imamo glavne modele organizacija, možemo\n89 Prilagođeno prema Robbins P.S.: Essentials of Organizational Behavior, Prentice-Hall, Inc., 1992,\npp.198-199.\n90 Ibid, p. 203.\n37\nidentifikovati tri dimenzije koordinacije: vertikalnu, horizontalnu i lateralnu (pobočnu).91\nVertikalna koordinacija je karakteristična za razmjenu informacija između hijerarhijskih\nnivoa, horizontalna za razmjenu informacija između istih hijerarhijskih nivoa, dok je\nlateralna karakteristična za\nrazmjenu određene grupe informacija\nusmjerenih za\nostvarivanje određenog projekta.\nPrema M. Weberu,92 sve moderne organizacije odlikuju se podjelom rada i\ndistribucijom autoriteta, čime se obezbjeđuje diferenciranje i oblikovanje užih ''radnih\njedinica''. Sljedeći korak je njihovo integrisanje u cjelinu, grupisanje (departmentalizacija)\na zatim i povezivanje. Grupisanje jedinica je aktivnost povezivanja na nižem nivou radi\nformiranja većih jedinica na višim\norganizacionim nivoima\nsve do samog vrha\norganizacije Primjenom savremenih dostignuća podjele rada dolazi do udaljavanja\nmenadžera od neposrednih izvršilaca, organizaciona struktura postaje složenija, a za\nnjeno\nsagledavanje\nkoriste\nse\norganizacione\nšeme\ni\norganizacioni\nmodeli.\nOrganizaciona šema obično služi za simboličko predstavljanje organizacione strukure.\nTo je obično grafički prikaz organizacione strukture sa radnim jedinicama, funkcijama,\nsektorima i upravljačkim pozicijama. Ona treba da iskaže najmanje pet bitnih aspekata\nstrukture: podjelu rada, menadžere i podređene, tip posla koji se obavlja, kriterijume\ngrupisanja poslova i menadžerske nivoe, linije komandovanja i kontrole.\n2.2. Modeli organizacionog strukturiranja neprofitnih organizacija\nIstorijski posmatrano, dosadašnji razvoj organizacija izdiferencirao je dva\nosnovna modela njihovog unutrašnjeg organizacionog strukturiranja: 1) funkcionalnu\nformu i 2) divizionalnu formu.93 Menadžer koji je okupiran izborom tipa strukture ili\norganizacije koja najviše odgovara potrebama njegove organizacije, ima samo dvije\nalternative: funkcionalini ili divizionalni (funkcionalno – razjedinjeni) tip strukture.94 Pošto\nvećina organizacija svoju egzistenciju počinje funkcionalnom strukturom, odlučivanje o\nstrukturi, u osnovi, svodi se na donošenje odluke o tome kada organizacija treba da\npređe sa funkcionalne na divizionalnu strukturu. Decentralizacija odlučivanja dovela je\ndo modifikacija, odnosno korekcija bazičnih modela a među mogućim modifikacijama,\nprema jednim autorima, afirmisale su se tri strukture: matrična, inovativna i struktura po\n91 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998., str. 68-70.\n92 Maks Weber naziva organizacije birokratijom koje imaju izvjesna ''strukturna'' svojstva: 1) jasnu podjelu\nrada, 2) hijerarhiju, 3) eksplicitna pravila i procedure (postupke), 4) objekte ocjene, 5) tehničke\nkvalifikacije za pozicije, 6) maksimalnu organizacionu efikasnost.\n93 Stefanović, Ž. Petković, M., Kostić, Ž. Kolarić, V.: Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd,\n1997, str. 152, Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,\n2003, str. 6-11. U literaturi se mogu sresti i druge klasifikacije a najviše je u eksploataciji Mincbergova\nidentifikacija pet osnovnih tipova organizacija: jednostavne strukture (strukture mladih i malih\norganizacija u brzoj promjeni okruženja); mašinske birokratije (velike organizacije sa klasičnom\nbirokratijom u sporim promjenama okruženja gdje je moguć funkcionalni ili divizionalni oblik),\nprofesionalne birokratije (sudstvo, školstvo, računovodstvene firme, bolnice i druge naučne ustanove\nkoje se oslanjaju na znanje i profesionalce), divizionalni oblik (odgovara okruženju sa sporim\npromjenama i standardizovanim proizvodima i uslugama) i ad-hoc strukture (istraživačke organizacije:\nmedicinska, biomedicinska, elektronička, više su inovativne od mašinskih, fleksibilnije od profesionalnih\ni efektivnije od jednostavnih preduzetničkih firmi).\n94 Babić, M., Stavrić, B., Trifunović, Lj.: Organizacija preduzeća - upravljanje organizacionom strukturom,\nKIZ ''Centar'', Beograd, 2003, str. 133-34.\n38\nstrategijskim\nposlovnim\njedinicama,95\nodnosno\nprema\ndrugim\nautorima,\nčetiri\norganizaciona modela: funkcionalni, divizionalni, hibridni i matrični. 96\n2.2.1. Funkcionalni model\nPojava funkcionalnog modela internog organizacionog strukturiranja vezana je\nza početak 20. vijeka i predstavlja posljedicu striktne primjene principa podjele rada i\nspecijalizacije. Povezivanje i objedinjavanje poslova, u ovom modelu, vrši se na osnovu\nnjihove sličnosti, zavisnosti i neposredne uslovljenosti. Funkcionalno strukturirana\norganizacija sastoji se od više funkcija, odnosno više posebnih, relativno zaokruženih i\nzavisnih\norganizacionih\nsegmenata.\nOvaj\nmodel\norganizacije\npodrazumijeva\nkoncentraciju strategijskih odluka: dugoročno planiranje, kapitalna ulaganja i izbor\norganizacione strukture\nna\nnajviši\nhijerarhijski\nnivo.\nSrednji\nnivo\nmenadžmenta,\nrukovodioci poslovnih funkcija, zadužen je za stvaranje uslova kako bi se realizovale\nplanirane aktivnosti upravljačkog vrha te donošenje odluka vezanih za njih kako bi se\nstručno i blagovremeno obavili pojedini poslovi. Najniži nivo upravljanja predstavljaju\nradnici koji snose odgovornost za ispunjavanje neposrednih zadataka. Dakle, i u ovom\norganizacionom modelu postoji decentralizacija upravljanja, međutim naglašena potreba\nmeđufunkcionalne koordinacije ograničava stepen decentralizacije.97\nFunkcionalni model organizacionog ustrojstva odgovara relativno stabilnom i\nizvjesnom okruženju, dobrom i trajnom definisanju ciljeva, jednoobraznoj i stabilnoj\ntehnologiji, ustaljenim veličinama intenzivnosti i produktivnosti rada, programiranom\nodlučivanju, procesu koordinacije i kontrole koji se odvija u okviru čvrstog hijerarhijskog\nsistema98 što odgovara velikom broju neprofitnih organizacija.99 Organizacija poprima\noblik zaštićenog sistema koji može da standardizuje svoje postupke, od vrha do dna, a\nstruktura asocira na sistem mehaničkog reda.100 Iako navedeni uslovi ne moraju biti\nispunjeni kumulativno, funkcionalni model organizacione strukture pogodan je za male i\nmlade organizacije, kao što je slučaj, na primjer, sa Agencijom za standarde i\nocjenjivanje (slika 3).\nFunkcionalni\nmodel\norganizacionog\nstrukturiranja\nmanifestuje\nse\nu\nviše\nmodaliteta koje je moguće primijeniti u određenim uslovima i na određenom stepenu\n95 Stefanović, Ž. Petković, M., Kostić, Ž. Kolarić, V.: Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd,\n1997, str. 154-155.\n96 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 62-68, Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 1999, str. 30.\n97 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 554-\n555.\n98 Kast, F., Rosenzweig, J.: Organization and Management, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1977,\nprema: Stefanović, Ž., Petković, M., Kostić, Ž., Kolarić, V.: Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 1997, str. 152\n99 Na primjer u sektoru obrazovanja, osnovno, srednje, više i visoko, zdravstvenom i socijalnom sektoru,\nstomatološke klinike, sanatorijumi, vrtići, domovi učenika i studenata, sirotišta, utočišta, vaspitno\npopravni domovi, humanitarne organizacije, djelatnosti organizacija na bazi učlanjenja,poslovne,\nstrukovne i radničke organizacije, vjerske organizacije, rekreativne, sportske i kulturne organizacije itd.\n100 Mintzberg, H.: The Structuring of Organziation, Prentice Hall, Inc., Englewood Cliffs, 1979, prema:\nStefanović, Ž., Petković, M., Kostić, Ž., Kolarić, V.: Organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 1997, str. 152.\n39\nrazvoja organizacije. Ovi modaliteti javljaju se kao početni (slika 3), standardni i prelazni\n(slika 4). Početni oblik ogleda se u objedinjavanju poslova dvije ili više funkcije u jedan\nsektor\ni\nprimjenjuje\nse\nu\nmalim\norganizacijama\nsa\nmanjim\nobimom\nposlova\ni\njednostavnim uslugama. Standardni oblik primjenjuje se, uglavnom, u organizacijama\nsrednje veličine i predstavlja sljedeći, tj. drugi oblik modela organizacionog ustrojstva.\nSpecifičnost ovog oblika ogleda se u većoj raščlanjenosti poslova osnovnih funkcija od\nkojih svaka predstavlja jednu zaokruženu cjelinu kojih, obično, ima više nego kod\npočetnog oblika. Standardni oblik ne treba shvatiti kao jednom zauvijek oktroisan, u\nstvari, takvog oblika i nema, pa su moguće različite varijacije u zavisnosti od toga šta se\nsmatra bazičnim funkcijama.\nSlika 3. Funkcionalni model organizacione strukture Agencije za standarde i\nocjenjivanje za Federaciju BiH i Republiku Srpsku\nIzvor: www.assoo.org\nUpravni odbor\nPredsjednik\nDirektor\nTehničko\nodjeljenje\nAdministrativno\nodjeljenje\nOdjeljenje za\nocjenji, razvoj i\nistraživanje\nSpoljnji\nsaradnici\nŠef\nSaradnici za\nnastavne\npredmete\nSaradnik za\ninformacioni\nsistem\nRačunovođa\nRadna grupa za\nmaternji jezik\nRegionalni\nkoordninatori\nSaradnik za\nbate podataka\nSekretar\npredvodilac\nRadna grupa za\nmatematiku\nTestatori\nSaradnik za\nvezu sa školama\nPortir\nobezbjeđenje\nRadna grupa za\nhemiju i biologiju\nRadna grupa za\nfiziku\nVozač pomoćni\nradnik\nSaradnik\nza DP\nRadna grupa za\nstrane jezike\nSpoljnji\nsaradnici\n40\nRazvijeni\noblik\nfunkcionalnog\nmodela\nstrukturiranja\nprimjenjuje\nse\nkada\norganizacija\nosjeti\nda\nje\npostojeća\nfunkcionalna\norganizacija\nsputava,\nčini\nje\nneefikasnom, te da je dostigla\nprelaznu tačku\nza diversifikaciju. Na takav vid\norganizacije prešla je Agencija za standarde i ocjenjivanje za FBiH i RS,101 kada se\npojavila potreba proširenja obima njenih aktivnosti u periodu 2004-2005. godine,\nrašlanjivanjem pojedinih funkcija (slika 4) i otvaranjem novih odjeljenja u Mostaru, Banjoj\nLuci, Tuzli i Bihaću.\nSlika 4. Model razvijenog oblika funkcionalne organizacije Agencije za standarde i\nocjenjivanje za Federaciju BiH i Republiku Srpsku\nIzvor: www.assoo.org\nPrednosti funkcionalnog modela ogledaju se u koncentraciji na nekoliko\naktivnosti, što predstavlja preduslov za efikasnu kontrolu. Specijalizacija i podjela rada\ndovode do unapređenja znanja čija primjena utiče na smanjenje troškova, fleksibilnost\nkomponovanja, odnosno sužavanja i širenja obima funkcija bez žrtvovanja resursa\nstručnosti\ni\niskustva.\nGlatka\nkoordinacija\ni\njasni\nmeđuljudski\nodnosi\ndoprinose\nnesmetanom\nfunkcionisanju\nmenadžmenta.\nPored\nprednosti,\nfunkcionalni\nmodel\norganizacije ima i slabosti. Primjena ovog modela, obično, dovodi do usporavanja\nprocesa odlučivanja, stvaranja ''uskih grla'', ne podstiče se inovativnost, odsustvo\nodgovornosti funkcionalnih rukovodilaca za odluke opšteg značaja (npr. strategiju) i\nkrajnji rezultat organizacije. Funkcionalna organizacija razvija parohijski mentalitet,\nodnosno nemogućnost sagledavanja opštih ciljeva organizacije102 i nepodesna je za\n101 Osnovana 2002. godine.\n102 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 62-63.\nUpravni odbor\nPredsjednik\nDirektor\nTestatori\nOdjeljenje za\nstandarde u opštem\nobrazovanju\nOdjeljenje za\nstandarde u stručnom\nobrazovanju\nTehničko\nodjeljenje\nOdjeljenje za opšte\ni administrativne\nposlove\nRegionalni\nkoordinatori\nOdjeljenje za\nstandarde i eksterno\nocjenjivanje u\nosnovnim školama\nSpoljni\nsaradnici\nOdjeljenje za\nstandarde i eksterno\nocjenjivanje u\ngimnaziji\nOpšti i pravni\nposlovi\nAdministrativni i\nfinansijski poslovi\nInformacione\ntehnologije i\nstatistika\nPoslovi\nlogistike\n41\nizgradnju menadžera šireg formata za kojima se posebno osjeća potreba kada\norganizacija prelazi sa funkcionalne na divizionalnu strukturu.\n2.2.2. Divizionalni model\nZa razliku od funkcionalne, divizionalna103 organizaciona struktura komponuje\nse po predmetnom ili teritorijalnom metodu, ili njihovom kombinacijom, a posebne\norganizacione jedinice (divizije) koncentrišu se na sve potrebne funkcionalne aktivnosti.\nSvaka divizija dobija relativnu samostalnost i funkcionalno je sposobna, dok se na\nnjihove\nmenadžere\n(rukovodioce)\ndelegiraju\novlašćenja\nza\nfunkcionisanje\nali\ni\nodgovornost za performanse. Na taj način divizije postaju ''preduzeća u malom'' sa\npravnom samostalnošću, kao što je slučaj sa fakultetima Univerziteta u Republici\nSrpskoj (Istočno Sarajevo i Banja Luka),104 odnosno bez pravne samostalnosti fakulteta\nu sastavu Univerziteta u Federaciji BiH (Bihać, Tuzla, Sarajevo, Istočni i Zapadni\nMostar).\nU zavisnosti od same veličine neprofitnih organizacija, složenosti procesa u\nnjima, od upravljačkog pristupa i spremnosti za divizionalni model organizacije, različite\nsu mogućnosti mjerenja performansi u funkciji kontrole pomoću rezultata. Organizacioni\ndijelovi ovako diversifikovane organizacije mogu biti konstruisani kao dobitni (profitni) i\ninvesticioni\n(imovinski)\ncentri.105\nIako\nizgleda,\nmožda,\nnelogično\nda\nneprofitne\norganizacije imaju profitne centre, sa mogućnošću mjerenja prihoda, rashoda i rezultata,\nu sadašnjem tranzicionom periodu u BiH to je, ipak, realna mogućnost. Na primjer,\nfakultet za informacione tehnologije, ekonomski fakultet, elektrotehnički fakultet i slični\nfakulteti mogu formirati profitne centre za pružanje različitih korisničkih usluga, na\nprimjer, za obuka na računarima, izradu i ocjenu projekata, konsultantske usluge i sl.,\ndok je apoteka državne bolnice još bolji primjer profitnog centra.106\nDivizionalna struktura, za razliku od funkcionalne, uglavnom se primjenjuje u\nsrednjim i velikim organizacijama. Međutim, izgleda da sama veličina organizacije nije\nodlučujuća za primjenu divizionalnog modela ustrojstva107 i da presudan uticaj ima obim\ni raznovrstnost proizvodno-uslužnih programa ili dislociranost organizacionih jedinica i\nnjihova orijentisanost da služe korisnicima u svom regionu. Što je proizvodni program\norganizacije širi i raznovrsniji, što u sebe uključuje više djelatnosti, to je uspostavljanje i\n103 Ponekad može izgledati da postoji izvjesna konfuzija pri upotrebi pojma divizija i departmana ili\nodjeljenja. Iako se ovi pojmovi često koriste kao sinonimi, između njih pravimo značajne razlike. Pod\ndivizijama podrazumijevamo kvazi autonomne jedinice organizacije odgovorne za sopstvenu dobit i\nrentabilnost, koje sadrže funkcionalne aktivnosti, prije svega, proizvodno-uslužnu i prodajnu funkciju.\nPošto neke neprofitne organizacije imaju ove dvije funkcije, možemo govoriti o divizijama, međutim, u\nsvim ostalim slučajevima radi se o departmanima ili odjeljenjima koji nisu profitno orijentisani. Upotreba\novih pojmova koristiće se u kontekstu samog rada. Detaljnije: Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo,\nEkonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 33-34.\n104 Reformaom visokog obrazovanja, usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju na nivou BiH, fakulteti\nUniverziteta u Republici Srpskoj gube pravnu samostalnost ukidanjem žiro računa, a Univerziteti\npostaje pravno lice (od 01.01.2006.godine).\n105 Stevanović, N., Malinić, D. Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 556-\n557\n106 Međutim, ''kreatori'' privatizacije nastoje da se većina državnih apotekarskih ustanova prve privatizuju.\n107 U praksi neka velika preduzeća u svijetu i kod nas još uspješno koriste funkcionalnu strukturu.\n42\nkorišćenje ove organizacione strukture neophodnije i korisnije. Divizionalna struktura,\nkao i funkcionalna, ima više modaliteta, odnosno oblika.\nSlika 5. Divizionalni organizacioni model: podjela prema uslugama\n*Neznatno modifikovan model organizacione strukture Opšte bolnice u Brčkom.\nGinekologija i\nakušerstvo\nšef\nUrgentna\nmedicina\nInterna\nmedicina\nHematodijaliza\nPlućne bolesti i\nTBC\nPedijatrija\nMedicinska\ndijagnostika\nšef\nšef\nšef\nšef\nšef\nšef\nšef\nHirurgija\nStručni kolegij\npredsjednik\nSamostalne\nslužbe\nTehnički\ndirektor\nGlavna sestra\nbolnice\nBolnica*\nDirektor\nAnesteziologija\nšef\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavni\nmedicinar\nORL\nšef\nDoktor medicine\nspecijalista\nDoktor medicine\nspecijalista\nDoktor medicine\nspecijalista\nDoktor medicine\nspecijalista\nDoktor medicine\nspecijalista\nRukovodilac\nodjeljenja\nDijagnostika\nšef\nVozač saniteta i\nzdr. tehničar\nOdgovorni zdr.\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nDoktor medicine\nspecijalista\ntransfuziolog\nZdravstveni\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nDoktor medicine\nspecijalista\nradiolog\nDoktor medicine\nspecijalista\nbiohemije\nInterno\nšef\nZdravstveni\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nElektroničar\n- domar\nHemodijaliza\nšef\nNeuropsihijatrija\nšef\nPlućne bolesti\nšef\nNeuropsihijatrija\nHirurgija\nGinekologija i\nakušerstvo\nORL\nAnestezija,\nreanimacija\nŠef\nŠef\nŠef\nŠef\nŠef\nGlavna sestra\nodjeljenja\nDoktor medicine\nspecijalista\nZdravstveni\ntehničar\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nGlavna sestra\nodjeljenja\nDoktor medicine\nspecijalista\nrukovodilac\nDoktor medicine\nspecijalista\nginekolog\nDoktor medicine\nspecijalista\nDoktor medicine\nspecijalista\nDoktor medicine\nspecijalista\nortoped\nDoktor medicine\nspecijalista\nurolog\nZdravstveni\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nakušer\nZdravstveni\ntehničar\ndječiji boks\nZdravstveni\ntehničar\ninstrumental.\nZdravstveni\ntehničar\nginekolog\nInstrumentar i\ngipser\nZdravstveni\ntehničar\nspecijalista\nZdravstveni\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nintenzivne\nnjege\nAnestetičar\nRTG\ntehničari\nZdravstveni\ntehničar u\ntransfuziol.\nZdravstveni\ntehničar u\nmikrobiolog.\nZdravstveni\ntehničar\nlaborant\nZdravstveni\ntehničar u\npatologiji\n43\nPredmetna i teritorijalna (regionalna) struktura predstavljaju originalne (izvorne)\ntipove koji se međusobno razlikuju, dok treći oblik divizionalne strukure ima karakter\nkombinovanog,\ntj.\nizvedenog\noblika.\nPri\nuvođenju\ndivizionalne\nstrukture\nu\norganizacijama predmetni oblik mora biti pretpostavljen teritorijalnom, posebno kada su\ndepartmani locirani na jednom mjestu ili u jednom užem krugu.108\nSlika 6. Divizionalni model organizacije - podjela prema geografskim područjima\n108 Babić, M., Stavrić, B., Trifunović, Lj.: Organizacija preduzeća-upravljanje organizacionom strukturom,\nKIZ ''Centar'', Beograd, 2003, str. 145-146.\nMuzička\nakademija\nUniverzitet u Istočnom\nSarajevu\nSavjet Univerziteta\nPredsjednik\nPale/Lukavica\nFoča\nTrebinje\nBrčko\nBijeljina\nZvornik\nEkonomski\nfakultet\nEkonomski\nfakultet\nElekrotehnički\nfakultet\nStomatološki\nfakultet\nMedicinski\nfakultet\nFakultet za\nproizvodnju i\nmenadžment\nPedagoški\nfakultet\nTehnološki\nfakultet\nAkademija\nlikovnih\numjetnosti\nBogoslovski\nfakultet\nFilozofski\nfakultet\nFakultet fizičke\nkulture\nPoljoprivredni\nfakultet\nPravni\nfakultet\nMašinski\nfakultet\nRektor\nDoboj\nFakultet\nspoljne\ntrgovine\nSaobraćajni\nfakultet\n44\nPredmetna struktura pretpostavlja formiranje više zasebnih, poslovno zaokruženih,\norganizacionih segmenata koji pružaju raznovrsne usluge i\nkoje se međusobno\nznačajno razlikuju, moraju da budu sami sebi dovoljni i u njih se moraju inkorporirati svi\nposlovi neophodni za njihova efikasna ostvarenja, kao u slučaju opšte bolnice (slika 5).\nPredmetna struktura pruža značajne prednosti srednjim i velikim organizacijama,\nomogućava blisku saradnju svih onih koji rade na osvajanju, stvaranju i pružanju\nodređene grupe srodnih usluga. Ona podstiče timski rad, timsko i\nistovremeno\nsamostalno djelovanje stručnjaka raznih profila i čini se da je najrasprostranjenija u\npraksi. Podjela organizacije\nprema kriterijumu geografskog područja dovodi\nsve\naktivnosti koje se obavljaju na određenom geografskom području pod krov divizije i ovaj\nmodel\nje\nposebno\nkarakterističan\nza\nneprofitne\norganizacije.109\nTeritorijalno\norganizovanje, odnosno ustrojstvo organizacije vrši se kada se potrebe korisnika ili\nkarakteristike usluga mogu najbolje zadovoljiti na lokalnom nivou i kada nisu suviše\nskupe i nepraktične. Primjer teritorijalnog organizacionog ustrojstva prema kriterijumu\ngeografskog područja je Univerzitet110 u Istočnom Sarajevu (slika 6).\nPraksa pokazuje da je divizionalni model organizacije, koji stavlja akcenat na\neksternu efikasnost i\nzadovoljenje potreba potrošača –\nklijenata,\nsuperiorniji od\ntradicionalne funkcionalne organizacije koja je intravertno orijentisana. Kraće linije\nkomuniciranja, dobra poprečna koordinacija, mogućnost direktnog kontaktiranja sa\nklijentima i brzo donošenje odluka omogućava brze reakcije na zahtjeve okruženja\nuvođenjem većeg broja inovativnih usluga111 i modifikovanje postojećih programa.112\nDivizionalni model organizacije podesan je za globalnu kontrolu od strane upravljačkog\nvrha i eventualno slamanje oportunističkog ponašanja, bez obzira da li se ono javlja na\nmenadžerskom vrhu ili na srednjem menadžerskom nivou. Decentralizacija odgovornosti\nza rezultat znači decentralizaciju odgovornosti za interakciju funkcionalnih specijalista za\ndate proizvode ili usluge, ili izabrana geografska područja. Uz prednosti koje ima, ovaj\nmodel prate i određene slabosti. Uvodi se politička dimenzija u proces alokacije resursa,\norganizacioni dijelovi, na primjer, fakulteti u sastavu univerziteta, ne raspolažu vlastitim\nprihodima koje su ostvarili obavljanjem djelatnosti i sl. Oni konkurišu za sredstva po\nraznim osnovama: broj studenata, broj profesora, broj smjerova, a odluku o alokaciji ipak\ndonosi menadžerski vrh, što uvodi političko ponašanje i artbitražu,113 kao i izazivanje\nkonflikata.\n2.2.3. Hibridni model\nDanas je relativno malo organizacija koje primjenjuju bazične funkcionalne ili\ndivizionalne modele organizacionog strukturiranja. U nastojanju da iskoriste prednosti\n109 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 63-64.\n110 Za razliku od Univerziteta u Banja Luci, Bihaću, Tuzli, Mostaru.\n111 Na primjer, uvođenje usluga estetske hiruške korekcije lica za pacijente na profitnoj osnovi.\n112 Umjesto klasične operacije žuči vrši se i laserski način razbijanja kamena (laporaskopski način).\n113 Utvrđenu formule na nivou univerziteta za raspodjelu sredstava između fakulteta vrlo teško je\npromijeniti. Iako su se uslovi rada pojedinih fakulteta značajno promijenili proširenjem djelatnosti:\npovećanjem broja studenata, uvođenjem novih smjerova, prijemom novih asistenata i profesora i sl.,\nfakulteti koji su u ranije utvrđenoj formuli za raspodjelu sredstava za plate i materijalne troškove imali\npovoljnije pozicije u raspodjeli sredstava, i pored smanjenja broja studenata, kao jednog od kriterijuma\nza raspodjelu, nisu spremni na kompromis i nastoje da što duže zadrže status quo.\n45\njednih i drugih stvaraju hibridne strukture koje traže jasan odnos između funkcionalnih i\ndivizionalnih menadžera. Status odjeljenja ostaje nepromijenjen i menadžeri zadržavaju\nautoritet u okviru svoje dvizije i odgovornost za performanse prema upravljačkom vrhu.\nAktivnosti za podršku, koje su od strategijskog značaja, ''izvlače'' se izvan divizija i\nkoncentrišu u funkcijama koje su neposredno vezane za upravljački vrh. Na ovaj način\nnastaju funkcionalne jedinice koje pružaju usluge svim divizijama. Raspoređivanje\ntroškova na pojedine divizije dovodi do razmatranja sistema transfernih cijena po kojima\nbi centralizovana područja trebalo da prodaju svoje usluge divizijama, što uzrokuje\npoteškoće u određivanju transfernih cijena.114 Podjela aktivnosti na one koje će se\nobavljati na divizionalnom (odjeljenskom) nivou i one koje će biti centralizovane, kao\nzajedničke, zavisi od konkretne organizacije115 (slika 7).\nSlika 7. Hibridni model organizacione strukture u neprofitnim organizacijama\nOvakav model organizacionog ustrojstva pogodan je za organizacije srednje\nveličine kao i za veće organizacije umjerenog nivoa diversifikacije koje posluju u\n114 Ukoliko su divizije organzovane kao profitni centri. Međutim, ukoliko je to, kao u našem primjeru,\nbolnica koja ima divizionalnu ili hibridnu organizaciju, a divizije nisu organizovane strategijske poslovne\njedinice, onda nestaje i ovaj problem. Ipak u nekim drugim NPO ovaj problem nije lako riješiti.\n115 Ovo je jedan od mogućih modela na primjeru stvarne organizacije, međutim, kombinovanje funkcija i\nodjeljenja može se vršiti i na drugačije načine.\nDirektor bolnice\nGlavna\nsestra\nTehnički\ndirektor\nAdministrativna\nslužba\nMedicinsko\nsnabdijevanje\nOtorinolaringologija\nšef\nUrgentno odjeljenje\nšef\nInterno odjeljenje\nšef\nDijagnostičko odjeljenje\nšef\nAnestezija i reanimacija\nšef\nGinekološko odjeljenje\nšef\nHemodijaliza\nšef\nPlućno i TBC odjeljenje\nšef\nPedijatrijsko odjeljenje\nšef\nDoktor\nmedicine\nspecijalista\nGlavna\nsestra\nodjeljenja\nZdravstveni\ntehničar\nakušer\nZdravstveni\ntehničar\ndječije odj.\nZdravstveni\ntehničar\ninstrumentarist\na\nNeuropsihijatrija\nšef\nHirurško odjeljenje\nšef\nZdravstveni\ntehničar\nginekolog\nLaboratorija\n46\nokruženju umjerene složenosti i sa nestandardnom tehnologijom.116 Slabosti ovog\nmodela ogledaju se u mogućem koncentrisanju velikog broja zaposlenih u centralnim\nodjeljenjima i nerealno visokim administrativnim troškovima. Ukoliko su u neprofitnim\norganizacijama divizije organizovane kao profitni centri, funkcionalni menadžeri nemaju\ndovoljno osjećaja za odgovornost i rezultat organizacije kao cjeline pošto, u krajnjoj liniji,\nsvoje troškove prevaljuju na divizije. Konflikti su poznati i\nu hibridnom modelu\norganizacije, posebno u trouglu upravljački vrh - funkcionalni menadžer - divizionalni\nmenadžer.117\n2.2.4. Matrični model\nU organizaciji termin matrična organizacija koristi se za opis organizacionog\nmodela sa dvije dimenzije kontrole.118 Za razliku od hibridnog modela koji, između\nostalog, karakteriše jednoznačno delegiranje ovlašćenja i odgovornosti funkcionalnim ili\ndivizionalnim menadžerima, u matričnom modelu organizovanja pojavljuje se tzv. dualna\nstruktura\nnadležnosti i\nodgovornosti. U suštini, matrična organizaciona struktura\npredstavlja kombinaciju funkcionalnih i divizionalnih (ili programskih) odjeljenja na istom\norganizacionom\nnivou119 (slika\n8).\nOslanjanjem\nna ovu\norganizacionu\nstrukturu\nupravljački\nvrh\ndodjeljuje\nfunkcionalnim\ni\ndivizionalnim menadžerima\nisti\nstepen\nnadležnosti i odgovornosti za performanse divizije, programa ili projekata i tako vrši\npritisak na njih da u međusobnoj saradnji povećavaju pojedinačnu i ukupnu uspješnost\nneprofitne organizacije.\nRukovodioci pojedinih odjeljenja, unutar matrične strukture, imaju obavezu da\nizvršavaju postavljene zadatke od strane funkcionalnih\ni od strane\ndivizionalnih\nmenadžera. O izvršenim aktivnostima izvještavaju oba menadžera, što može stvoriti i\nznačajne komplikacije. Teškoće na tom polju mogu da proizađu iz kontradiktornih\nzahtjeva, kao i različitih ciljeva funkcionalnih i divizionalnih menadžera, usljed čega se\npodređeno osoblje može naći u neprijatnim i konfliktnim situacijama. Na primjer,\nfunkcionalni menadžeri mogu zahtijevati efikasne operativne zahvate usljed pritiska od\nstrane sve većeg broja pacijenata koji čekaju na slične intervencije, dok divizionalni\nmenadžeri mogu tražiti usavršavanje kvaliteta obavljenih operativnih zahvata, primjenu\nsavremene tehnologije ili lijekova novije generacije. Izlaz iz ovakve situacije treba tražiti\nu komuniciranju oba nadređena rukovodioca i usklađivanju njihovih zahtjeva koji treba\nda budu jasno upućeni prema nižim hijerarhijskim nivoima. Upravljački vrh, kao najviši\nnivo\nu hijerarhiji matrice, ima primarni zadatak da uspostavi razvotežu između\nfunkcionalnih\ni\nuslužnih\nzahtjeva\ndavanjem\novlašćenja i\nodgovornosti matričnim\nmenadžerima.120\n116 O hibridnoj organizaciji detaljnije vidjeti: Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski\nmenadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna istraživanja, Beograd, 1998, str. 65-66, Malinić, D.:\nDivizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 36-38, Milićević, V.: Strategijsko\nupravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, Beograd, 2003, str. 283-285.\n117 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 38.\n118 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 66.\n119 Brown, W., Moberg, D.: Organization and Management, John Wiley and Sons, New York, 1980, p. 106,\nVidjeti detaljnije Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 38-39\n120 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 39-40.\n47\nSlika 8. Matrični model organizacione strukture u neprofitnim organizacijama\nUsljed navedenih komplikacija, u novijoj stručnoj literaturi, veliki broj autora, na\nosnovu iskustva revizorskih, konsultantskih, softverskih i marketinških agencija, navodi\nkako bi upravljanje matričnom organizacijom trebalo obavljati preko serije pojedinačnih\nprojekata i uz pomoć kvalifikovanih kadrova, koji ujedno predstavljaju i njihov najvredniji\nresurs.121 Ovakva logika profitnih firmi iz sektora usluga može da bude benčmark za\nneprofitne organizacije u sektoru zdravstva (medicinske laboratorije, fizikalna terapija,\nhidroterapija, akupunktura), u sektoru obrazovanja (izrada različitih projekata za\nprivredu)122 i drugih institucija (vlada, komora), organizacijama na bazi članstva.\nKao i prethodno prikazane organizacione forme tako i matrična forma ima svoje\nprednosti\ni\nmane.\nMatrična\norganizaciona struktura\nposjeduje\nveliku\ninovativnu\nsposobnost, veliku fleksibilnost i adaptibilnost da u uslovima neizvjesnog okruženja, kao\nšto je trenutno u BiH, obezbijedi uspješno funkcionisanje neprofitnih organizacija.\nU sadašnjoj fazi reforme visokog obrazovanja u\nBiH i\nnastojanju da se izvrši\nracionalizacija\nuniverziteta,\nova\norganizaciona\nforma\nbi\nomogućavala\nizuzetnu\nkonkurentnost funkcionalne i divizionalne odgovornosti univeziteta u novonastalim\nuslovima. Naime, pritisak okruženja bio bi na dva kritična faktora uspjeha. Jedan\nproizilazi iz funkcionalnog strukturiranja univerziteta (tehnička opremljenost) a drugi iz\ndivizionalne organizacije (novi smjerovi). Česte promjene\nu programima i velika\n121 Milićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 287.\n122 Procjene vrijednosti kapitala i imovine; izrada programa svojinske transformacije; izrada poslovnih\nplanova; izrada investicionih programa, studija i analiza; pružanje konsultantskih usluga.\nDirektor\nbolnice\nStručne\nslužbe\nHirurgija\nšef\nAnestezija i\nreanimacija\nšef\nRukovodilac\ndijagnostičkog\nodjeljenja\nDoktor medicine\nspecijalista\nrukovodilac\nDoktor medicine\nspecijalista\nGlavna sestra\nbolnice\nGlavna sestra\ndijagnostike\nGlavna sestra\nhirurgije\nGlavna sestra\nanesteziologije\nTehnički\ndirektor\nRTG\ntehničar\nZdravstveni\ntehničar\nspecijalist\nZdravstveni\ntehničar intenzivne\nnjege\nMedicinski tim\nHirurški tim\nAnesteziološki tim\nMedicinska\ndijagnostika\nšef\n48\nzavisnost između divizija (fakulteta) zahtijevaju jaku povezanost po horizontali i vertikali\nu uslovima kompleksnog i neizvjesnog okruženja.\nIzloženi\norganizacioni\nmodeli\nnisu\njedino\nmogući,\nali\nza\nprezentovanje\nračunovodstvenih područja odgovornosti i pružanja jasnije predstave o ulozi i značaju\nupravljačkog računovodstva u upravljačkom procesu čini se da su dovoljni. Adekvatno\norganizaciono strukturiranje jedna je od bitnih pretpostavki efikasnog upravljanja\norganizacijom. Dakle, ne postoji jedna, uniformna, organizaciona struktura jednako\nprihvatljiva za sve organizacije i sve situacije, što je i razumljivo ako se ima u vidu\nčinjenica da na nju utiče i da je opredjeljuje veliki broj faktora.\n2.3. Upravljačko strukturiranje neprofitnih organizacija\nSuština menadžmenta se može sagledati iz njegove posljedice a glavna\nposljedica menadžmenta su organizacije. Ljudi tokom\nživota pripadaju različitim\norganizacijama: sportskom timu, gradskom horu, izviđačima, vojsci, crkvi, fakultetu ili\npreduzeću. Pored brojnih razlika sve organizacije imaju nekoliko zajedničkih osobina.\nNajvažniji element svake organizacije je razlog njenog postojanja – misija i ostvarenje\ndefinisanih ciljeva. Ciljevi organizacija kreću se od osvajanja prvenstva i zabavljanja\npublike, preko razvoja morala i obrazovanja, do stvaranja vrijednosti za vlasnike.123\nSvaka organizacija ima plan akcije za ostvarenje postavljenih ciljeva. Gradski hor mora\nda uvježbava program da bi privukao publiku, sportski tim mora da trenira i pobjeđuje da\nbi osvojio dobro takmičarsko mjesto, preduzeće mora da ostvari vrijednost svojim\nvlasnicima i sl. Bez dirigenta, trenera ili direktora organizacija može lako da izgubi\norijentaciju, pa se mora voditi prema definisanom cilju - upravljati.\n2.3.1. Upravljačke funkcije\nUpravljanje\nje\nsložen\ni\nkontinuiraan\nproces\nkoji\nuključuje\nviše\nrazličitih\nupravljačkih aktivnosti ili funkcija koje omogućavaju funkcionisanje organizacije i\nostvarivanje postavljenih ciljeva. Budući da upravljanje nije egzaktna nauka, mišljenja o\nznačaju pojedinih aktivnosti su podijeljena, ali se kao ključne ipak navode funkcije\nplaniranja, organizovanja, kontrole, komuniciranja i motivacije.124\nPlaniranje je primarna faza procesa menadžmenta koja postoji na svim nivoima\norganizacione strukture. Potreba za planiranjem izraženija je na višim nivoima usljed\nvećeg uticaja na uspjeh organizacije. Planiranje na svakom organizacionom nivou\nobuhvata četiri bitne aktivnosti: definisanje ciljeva, opis sadašnjeg stanja, identifikovanje\npodsticaja i ograničenja i određivanje akcija.125 Rezultat procesa planiranja su planovi\nkoji precizno definišu pravce akcije u određenom vremenskom periodu i jasna\nrazgraničenja obaveza i odgovornosti svih organizacionih dijelova koji su obuhvaćeni\n123 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 13-14.\n124 Drucker, P.: Management: Task, Responsibilities, Practices, Heinemann, 1974, prema: Malinić, D.:\nDivizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 14.\n125 Stoner, J. and Freeman, E.: Management, 4th ed., Prentice Hall, New Jersey, 1989, prema: Todorović,\nJ., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna istraživanja,\nBeograd, 1998, str. 36-37.\n49\nplanom.126 Postoje određeni razlozi zbog kojih menadžeri neprofitnih organizacija\nizbjegavaju formulisanje ciljeva za organizaciju kao cjelinu ili njene dijelove. Razlozi\ntakvog ponašanja proizlaze iz: 1) nespremnosti menadžera da predvide alternativne\nciljeve (utvrđivanje novih ciljeva i adekvatnih resursa) pošto neprofitne organizacije\nimaju malo mogućnosti za alternativne ciljeve (na primjer, crkva, bolnica, škola), 2) strah\nod rizika i neuspjeha ostvarenja ciljeva (uspjeh sportskog tima, broj diplomiranih\nstudenata,\nuspješnost\nobavljenih\nhirurških\nzahvata),\n3)\nnedovoljno\npoznavanje\norganizacije i komunikacija sa članovima, 4) nepoznavanje okruženja i 5) nedostatak\nsamopouzdanja.\nPlaniranje predstavlja osnovu za organizaciono strukturiranje i kontrolu i\nposebno je značajno za menadžment neprofitnih organizacija pošto sa njim počinje\nupravljački proces. Opis trenutnog stanja počinje utvrđivanjem odstupanja sadašnjeg\nstanja od planiranih ciljeva kako bi se identifikovali adekvatni resursi koji su potrebni da\nbi se otklonio jaz. Informacije za obavljanje tih aktivnosti moraju se obezbijediti iz\ninternog i eksternog okruženja. Identifikovanje sadašnjih faktora internog i eksternog\nokruženja jednostavnije je u odnosu na anticipiranje budućih izazova, što predstavlja\nsuštinu planiranja. Posljednje aktivnosti planskog procesa su razvoj alternativnih\npravaca akcije i izbor najbolje alternative. Dok su prethodne aktivnosti karakteristične za\nprofitne organizacije, menadžeri neprofitnih organizacija, zbog nedostatka adekvatnih\nindikatora performansi nastoje da ih relativizuju.\nOrganizovanje\nkao\nfaza\nprocesa\nupravljanja\npolazi\nod\nuspostavljanja\nracionalnog odnosa između ljudskih, materijalnih, finansijskih i informacionih resursa i\naktivnosti\nkoje\ntreba\nda\nbudu\nobavljene.127\nRezultat\nprocesa\norganizovanja\nje\nodgovarajuća\norganizaciona\nstruktura.\nOrganizovanje\npredstavlja\nracionalno\nraspoređivanje ljudi i stvari radi izvršavanja zadataka.128 Krajnji rezultat procesa\norganizovanja je odgovarajuća organizaciona struktura, gdje su jasno podijeljena\novlašćenja i odgovornosti te izvršena podjela rada u skladu sa zadacima koji proističu iz\nplanskog procesa i raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa. Organizacije su različite a\nkarakteristike se mijenjaju od jedne do druge. Iako sve organizacije imaju neke\nzajedničke karakteristike, ne postoje dvije identične organizacije. Organizacije imaju\nrazličite strukture, ciljeve, stil rukovođenja, misiju i ambijent (tabela 4).\nMnogo\nje\nrazloga\npostojanja\nrazličitih\noblika\ni\nstruktura\norganizacije.\nOrganizacije se razlikuju po svojim konačnim ciljevima i sposobnosti da ih ostvare. Neke\norganizacije imaju prinudne ciljeve (zatvor), druge imaju ciljeve korisnosti za njihove\nčlanove (komercijalne organizacije na bazi članstva), neke imaju normativne ciljeve\n(univerzitet, vjerske organizacije). Prinudne organizacije moraju imati hijerarhijsku\nstrukturu,\ndok\nnormativne\norganizacije\nne\nmoraju\nposjedovati\nstrogu\nhijerarhiju.\nOrganizacije služe različitim grupama i korisnicima, neke koriste prvenstveno svojim\nčlanovima, druge klijentima ili društvu uopšte. Neke organizacije su prvenstveno\nzainteresovane za politiku, druge u prvom planu imaju humanitarnu funkciju, treće\nintegrativnu ulogu za različite grupe ljudi. Organizacije kao što su univerziteti, škole i\n126 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 15.\n127 Isto, str.15.\n128 Mallerowicz, K.: Unternehmenspolitik, Band I, Rudolf Haufe Verlag, Freiburg im Breisgau, 1963, str.\n138-149, prema: Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 15.\n50\ncrkve rade na očuvanju značajnih socijalnih vrijednosti (normativna funkcija). U principu\nveći\nbroj\nkonstituenata\nusluga\nčini\norganizaciju\nmanje\nhijerarhijskom.\nSuština\nupravljanja, u značajnoj mjeri, razlikuje se od jedne do druge organizacije, čak i u\norganizacijama koje imaju slične ciljeve. Neki od glavnih upravljačkih stilova su\ndemokratski, autoritativni (totalitarni), tehnokratski (prema tehničkim kriterijumima),\nbirokratski (striktno prema formalnim ciljevima) i sl.\nTabela 4. Komparacija neprofitnih organizacija\nOrganizacione\nrazličitosti\nNajvažniji\nkoncepti\nPrimjeri\norganizacija\nJednostavna struktura\nOsnovno i srednje obrazovanja\nProfesionalna birokratija\nSudstvo, Zdravstvo\nDivizionalni oblik\nUniverzitet, Zdravstvo\nImaju različitu strukturu\nAd hoc\nMedicinske laboratorije\nPrinudnu ciljevi\nZatvor\nKorisni ciljevi\nPoslovne\nImaju različite ciljeve\nNormativni ciljevi\nCrkva\nČlanske\nIzviđači\nSocijalne\nCentar za socijalni rad\nRazličiti korisnici\nHumanitarne\nCrveni krst\nEkonomska\nPoslovne\nIdealne\nUniverziteti\nPodrška\nŠkole\nIntegrativne\nBolnice, crkva\nVrše različite funkcije\nPolitičke\nVlada i vladini organi\nDemokratski\nAutoritativan\nTehnokratski\nRazličiti upravljački stilovi\nBirokratski\nRazličite vrste upravljanja pojavljuju\nse u organizacijama\nProgramirane\nNabavka zaliha lijekova u bolnici\nRazličito donošenje odluka\nNeprogramirane\nAlokacija resursa od strane\nupravljačkog vrha Udruženja\nRutinska\nTehnologija\nNeprekidan proces\nTurbulentnost\nZnačajne tehnološke promjene\nRazličito okruženje\nKompleksnost\nMnogobrojni konkurenti\nPlaniranje i kontrola tijesno su povezane upravljačke aktivnosti, ali, ipak\nrazdvojene funkcije. Budžetiranje predstavlja najvažniju vezu između planiranja i\nkontrole. Kontrola se može definisati kao praćenje izvršavanja aktivnosti organizacije\nkako bi se utvrdila odstupanja i preduzele korektivne akcije. Na osnovu povratnih\ninformacija, koje su rezultat procesa kontrole, vrši se revidiranje planova i eventualne\nizmjene u organizacionoj strukturi neprofitne organizacije.129 Kontrole nema bez\nplanova, a planovi, bez određenih napora praćenja njihove realizacije, imaju malu šansu\nza uspjeh. Planiranje i kontrola su kao sijamski blizanci: ne zna se gdje jedna faza\npočinje a druga prestaje.130 Kontrola je važna i to na svim upravljačkim nivoima kako u\nmalim tako i u velikim i složenim neprofitnim organizacijama.\n129 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 15.\n130 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 37.\n51\nKomuniciranje\nu\nsadašnjim\nuslovima\nokruženja\nneprofitnih\norganizacija\npredstavlja\nsložen proces,\npa je,\nvjerovatno, slaba\nkomunikacija najčešći\nizvor\nmeđuljudskih sukoba. Svrha komuniciranja je kreiranje i distribuiranje poruka koje se od\nizvora (pošiljaoca) prenose prema primaocu posredstvom kanala. To ima za rezultat\nprenos značenja od jedne na drugu osobu. Prikaz koji opisuje proces komunikacije\nsastoji se od izvora komuniciranja, šifriranja, kanala, dešifriranja, primaoca i povratne\ninformacije. Poruke se manifestuju govorom, pisanjem, gestikulacijom i sl. Kanal131 je\nmedij kroz koji poruka putuje od jedne do druge osobe. Organizacije uspostavljaju\nformalne kanale kojima se prenose poruke povezane sa profesionalnim aktivnostima\nsvojih članova a kanali slijede hijerarhijsku strukturu. Prije nego što poruka stigne do\nprimaoca, mora se dešifrirati. Zadnja karika u procesu komuniciranja je povratna\ninformacija koja pokazuje da li je postignuto razumijevanje ili nije, odnosno reakcija\nprimaoca na poruku pošiljaoca.\nSlika 9: Proces komunikacije\nIzvor: Robbins, P.S.: Essential of Organizational Behavior, Third Edition, Prentice-Hall, Inc., 1992, p. 116.\nPostoji vertikalna i horizntalna komunikacija. Racionalno upravljanje zahtijeva\nnesmetan\ntok\nkako\nvertikalnih\ntako\ni\nhorizontalnih\nkomunikacija\nPrema\nnekim\nistraživanjima, komunikacijama vertikalnog tipa koje se obavljaju duž kanala komandi\npripada preko 60%. U okviru vertikalne komunikacije postoji komunikacija ''odozgo\nprema dole'' i komunikacija ''od dna prema vrhu''. Komuniciranje ''odozgo prema dole''\npočinje prenosom informacija od menadžerskog vrha i spušta se duž menadžment nivoa\nsve do neposrednih izvršilaca. Njima se prenose instrukcije, objašnjenja, postupci,\nmotivacioni impulsi i ocjene podređenih. Informacijama od ''dna prema vrhu'' prenosi se\nšta se desilo na nižem nivou i na osnovu njih preduzimaju se korektivne akcije.\nHorizontalno komuniciranje odvija se između ljudi na istom hijerarhijskom nivou132 i ta\nkomunikacija obavlja se van kanala zvaničnog komandovanja a slijedi poslovni tok koji\npostoji između članova različitih grupa.\nPošto u komuniciranju postoje i prepreke, menadžeri moraju da ih savladaju.\nPrije svega, potrebno je da koriste povratnu informaciju koja može biti verbalna, pisana\nili neverbalna. Pošto i jezik može biti prepreka uspješnom komuniciranju, menadžeri\nmoraju nastojati da poruke učine jasnim i razumljivim. Na primjer, menadžer bolnice\nmora biti svjestan da jezik korišćen za prenos poruke šefu hiruškog odjeljenja treba biti\nrazličit od jezika korišćenog za zaposlene u prijemnom odjeljenju. Kada neko govori, mi\n131 Kanal ima istu funkciju kao i vazduh za izgovorenu riječ i papir za napisanu riječ. Todorović, J., Đuričin,\nD., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna istraživanja, Beograd,\n1998, str. 103.\n132 Bateman, S. T., Zeithaml, P. C.: Management-Function and Strategy, Richard D. Irwin, Inc.,\nHomewood, Illinois, 1990, pp. 546-573, prema Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski\nfakultet, Beograd, 1999, str. 16.\nIzvor\nPoruka\nŠifriranje\nDešifriranje\nKanal\nPoruka\nPoruka\nPrimalac\nPovratna informacija\n52\nga čujemo, ali često ne slušamo zato što je to teško, zahtijeva umni napor i više umara\nod govora. Prema istraživanjima,133 prosječna osoba govori oko 150 riječi u minuti, dok\nje kapacitet slušanja više od 1.000 riječi u minuti, što ostavlja besposlenom mozgu\nočiglednu razliku za duhovnu odsutnost. Aktivno slušanje povećava se kada primalac\nrazvija saosjećanje (empatiju) s pošiljaocem, tj. kada sebe pokuša staviti u položaj\npošiljaoca. Menadžer ne komunicira uvijek na potpuno racionalan način, na primjer, ako\nje emocionalno uzbuđen, što ozbiljno može iskriviti značenje poruke, pa je najbolje\nodložiti dalju komunikaciju dok se ne vrati u stanje prisebnosti.\nMotivacije predstavlja spremnost da se nešto učini i uslovljena je pogodnošću\nda ta radnja zadovolji određenu potrebu pojedinca. Potreba znači fizičko ili psihološko\nnezadovoljstvo.134 Nezadovoljena potreba stvara napetost koja stimuliše porive unutar\npojedinca. Porivi stvaraju želju za pronalaženjem određenih ciljeva koji će, ako se\npostignu, zadovoljiti potrebu i dovesti do popuštanja napetosti (slika 10).\nSlika 10. Osnovni motivacioni procesi\nPedesete\ngodine\nbile\nsu\nznačajne\nza\nrazvoj\nkoncepcija\no\nmotivaciji\ni\niskristalisale su tri specifične teorije: teorija hijerarhije potreba, teorija X i Y i teoriju\n''motivacija - higijena.'' Iako su izložene napadima i osporavanju, njihova valjanost\npredstavlja\nosnov\nobjašnjenja\nmotivacije\nzaposlenih.\nSavremene\nteorije\nimaju\nzajedničku osobinu da su praćene odgovarajućom količinom validnog materijala, ali to\nne znači da su i nužno ispravne. Iako ne postoji jednostavan i sveobuhvatan skup\npravila, menadžer koji brine o motivaciji zaposlenih u neprofitnim organizacijama trebalo\nbi da uzme u obzir bitne smjernice. Prepoznavanje pojedinačnih razlika je neophodno\npošto zaposleni nisu homogeni, a pojedinci imaju različite potrebe.\nKoristi od motivacije rastu sa promišljenim povezivanjem ljudi i\nposlova.\nMenadžeri moraju voditi računa da zaposleni imaju čvrste i specifične ciljeve kao i\npovratnu informaciju o kvalitetu njihovog rada na ostavrenju tih ciljeva. Da li menadžer\nsamostalno treba da postavlja ciljeve ili ih treba participativno postavljati sa zaposlenim?\nOdgovor\nzavisi\nod\npercepcije\nprihvaćanja\ncilja i\norganizacione\nkulture.\nDodjela\nindividualnih nagrada od strane menadžera, nad kojima imaju kontrolu, bila bi povezana\nsa radnim učinkom u obliku plate, unapređenja, samostalnosti u radu, mogućnosti\nparticipacije u postavljanju ciljeva i odlučivanju. Najbolji pokazatelj novca kao motivatora\npokazalo je istraživanje provedeno o motivaciji i povećanju efikasnosti zaposlenih135\ngdje je novčani podsticaj doveo do povećanja, u prosjeku, od 30% u odnosu na sve\n133 Robbins, P. S.: Essential of Organizational Behavior, Third Edition, Prentice-Hall, Inc., 1992, p. 127.\n134 Ibid, pp. 44-46.\n135 Edvin, A.L., Feren, D.V., McCaleb, V.M., Shaw, K.N., Denny, A.T.: The Relative Effectiveness of Four\nMethods of Motivating Emloyee Performance, prema Robbins, P.S.: Essential of Organizational\nBehavior, Third Edition, Prentice-Hall, Inc., 1992, pp. 60-61.\nNezadovoljena\npotreba\nNapetost\nPorivi\nPonašanje\ntraženja\nZadovoljena\npotreba\nSmanjenje\nnapetosti\n53\ndruge indikatore. Aktivnosti podizanja motivacije prisutne su, u većoj ili manjoj mjeri, u\nsvakoj organizaciji; ciljno su orijentisane i podrazumijevaju donošenje odluka na osnovu\nvaljanih kvalitativnih i kvantitativnih informacija.\n2.3.2. Hijerarhizacija upravljanja\nUpravljanje organizacijom ima dva značenja. U institucionalnom smislu riječ je o\nupravi organizacije koja organizaciju vodi prema ostvarivanju postavljenih ciljeva, dok se\ndrugo značenje odnosi na upravljački proces, odnosno aktivnosti uprave. Razumijevanje\ni jednog i drugog značenja upravljanja, dakle i upravljačke strukture i upravljačkog\nprocesa, je od presudnog značaja za određivanje mjesta i uloge upravljačkog\nračunovodstva (i računovodstva u cjelini).136 Kada se govori o menadžmentu kao\ninstituciji, onda je najbolje to činiti na osnovu karakteristične upravljačke i organizacione\nstrukture organizacije. U slučaju manjih neprofitnih organizacija137 njihova organizaciona\ni upravljačka struktura dosta je jednostavna (slika 11).\nSlika 11. Organizaciona i upravljačka struktura neprofitne organizacije\nOrganizaciona i upravljačka struktura jedinice lokalne samoupave veoma je\nsložena a detaljnije raščlanjivanje izostavljeno (slika 12).\nNeprofitne organizacije138 na nivou entiteta, koje u svom sastavu imaju\norganizacione\njedinice,\nraspoređene\npo\ngeografskim\nteritorijama\nimaju\nsloženiju\norganizacionu i upravljačku strukuru (slika 13).\n136 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 11.\n137 U pitanju je društvo računovođa i revizora koje je u organizacionom smislu u sastavu Saveza\nračunovođa i revizora na nivou entiteta.\n138 www.srrs.co.yu/images/orgshema.\nSkupština\nIzvršni organi\nNadzorni odbor\nUpravni odbor\nČlanstvo\nSekcije\nPridruženi članovi\n54\nSlika 12. Organizaciona i upravljačka struktura jedinice lokalne samouprave\nSkupšina\nPredsjednik\nVlada\nGradonačelnik\nPravosuđe\nPredsjednik suda\nPravosudna\nkomisija\nSud\nTužilaštvo\nKancelarija za\npravnu pomoć\nZakonodavna\nkomisija\nKomisija\nza budžet\nKomisija za\nizbjeglice\nKomisija za\nekonomski razvoj\nKomisija za izbor i\nimenovanja\nMandatno\nimunitetska komisija\nKomisja za javnu\nbezbijednost\nKomisija za rad\nzdravlje i soc. zašt.\nKomisija za\nobrazovanje\nKomisija za\nadministraciju i fin.\nOdjeljenje za\nadministraciju\nOdjeljenje za\nbudžet i finansije\nOdjeljenje za\njavne poslove\nOdjeljenje za\npoljoprivredu\nOdjeljenje za\njavni registar\nOdjeljenje za\nraseljena lica\nCarina\nJavna sigurnoast\nOdjeljenje za\nzdravstvo\nPolicija\nOdjeljenje za\nobrazovanje\nUprava prihoda\nOdjeljenje za\nurbanizam\nOdjeljenje za\nkomunalne poslove\nPoreska uprava\nGRAĐANI\n55\nSlika 13. Organizaciono i upravljačko strukturiranje članske neprofitne organizacije\nPrirodna tendencija svake organizacije je da raste i razvija se povećavajući\nsvoju veličinu, proširujući strukturu djelatnosti, odnose sa okruženjem i organizacionu\nstrukturu.139 Istražujući problem odnosa organizacione strukture i veličine organizacije H.\nMintzberg140\nformulisao\nje\ntri\nhipoteze:\n1)\nvelike\norganizacije\nimaju\nrazvijeniju\norganizacionu\nstrukturu,\nnjeni\nzadaci\nsu\nspecijalizovaniji,\nnjene\njedinice\nsu\ndiferenciranije a administrativna komponenta razvijenija; 2) velike organizacije imaju\nveće organizacione jedinice; 3) ponašanje velike organizacije više je formalizovano.\nPorastom veličine organizacije raste i specijalizacija unutar organizacionih jedinica, što\ndovodi do veće diferencijacije između organizacionih jedinica i pojave više hijerarhijskih\nnivoa u organizacionoj strukturi. Porastom veličine organizaciona struktura sve više\ndobija karakteristike birokratske strukture.\nU\ncilju\nkompletiranja\nslike,\nimajući\nu\nvidu\nranije\nprikazane\nmodele\norganizacionog\nstrukturiranja\nneprofitnih\norganizacija,\ndodavanjem\ni\nrasporedom\nupravljačkih pozicija mogu se uočiti tri upravljačka nivoa: najviši, srednji i niži. Ovi nivoi\noznačavaju se još i kao institucionalni ili strategijski, taktički i operativni (slika 14).\n139 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 27.\n140 Mintzberg, H.: The Structuring of Organizations, Prentice Hall, Inc., NJ, 1979, pp. 230-241, prema:\nMalinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 27.\nSkupština\nDisciplinski\nodbor\nNadzorni\nodbor\nGeneralni sekretar\nIzvršni\norgani\nUpravni odbor\nKomisija za\nprofesionalne ispite\nRadna\ntijela\nČlanstvo\nOdbor\nza računovodstvo\nKomitet za finansijsko\nračunovodstvo\nDruštva\nRR\nKomitet za upravljačko\nračunovodstvo\nKomitet za reviziju\nKomitet za edukaciju\nKomitet za etiku\nKomitet za obezb.\nkvaliteta\nSimpozijumski\nodbor\nRedakcioni odbor\nČasopisa\nRedakcijski odbor\nPriručnika\n56\nSlika 14. Strategijski, taktički i operativni nivoi upravljanja u neprofitnim organizacijama\nStrategijski nivo\nupravljanja\nOkruženje, ciljevi,\nstrategija, globalna\nstruktura\nUpravni odbor, Izvršni odbor,\nPredsjednik, Izvršni direktor,\nSekretar, Generalni sekretar,\nKoordnator\nTaktički nivo upravljanja\nKoordinacija, primjena,\nodgovornost za određenu\nposlovnu jedinicu ili\nsegment poslovanja\nSektorski direktori i njihovi\npomoćnici, odnosno šefovi\nglavnih dijelova po funkcijama\nOperativni nivo\nupravljanja\nRealizaija taktičkih odluka,\nnadziranje poslovanja i\nizvršilaca\nŠefovi službi,\nodjeljenja i sl.\nIzvor: Prilagođeno prema: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski\nfakultet, Beograd, 2005, str. 14, i Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001,\nstr. 150.\nVrhovni menadžment (top management) u fokusu ima organizaciju kao cjelinu.\nČini ga predsjednik upravnog odbora, koji je najčešće i predsjednik izvršnog odbora,\ndirektor i njegovi pomoćnici. Polazeći od ciljeva top menadžment bira strategiju, vodeći\npri tom računa o šansama i opasnostima koje dolaze iz okruženja i sposobnostima i\nslabostima same organizacije, formira opštu organizacionu strukturu koja će omogućiti\nfunkcionisanje neprofitne organizacije. Odgovoran je za pravovremeno sprovođenje\npotrebnih\npromjena\nu\nneprofitnoj\norganizaciji\nu\npogledu\nstrategije,\nstrukture,\nupravljačkog stila, korekcije ciljeva i sl. Raspon kontrole upravljačkog vrha ne bi smio biti\npreviše širok. Srednji upravljački nivo (srednji menadžment) odgovoran je za odvijanje\naktivnosti u okviru funkcija u funkcionalno strukturiranoj neprofitnoj organizaciji i u okviru\ndivizija u divizionalno strukturiranoj neprofitnoj organizaciji. Menadžeri organizacionih\ncjelina u formi računovodstvenih izvještaja izvještavaju top menadžment o postignutim\nrezultatima. Dugoročni planovi koji su usvojeni od strane top menadženta ovdje\ndjelimično doživljavaju svoju konkretizaciju u formi određivanja ciljeva i aktivnosti svakog\norganizacionog dijela. Menadžeri ovog upravljačkog nivoa pred sobom moraju imati\nciljeve neprofitne organizacije kao cjeline. Oni su odgovorni i za rad i postignute\nrezultate podređenih menadžera. Niži menadžment čine menadžeri na ''vatrenoj liniji,''\nkontrolori, šefovi i sl. Opšti planovi ovdje doživljavaju konačnu operacionalizaciju u vidu\nzadataka koje treba obaviti.\n3. Mjerenje i upravljanje performansama\nPosljednjih godina mjerenje performansi ukorijenilo se u profitnom sektoru, a\nuočavaju se tendencije mjerenja performansi i u neprofitnom sektoru. Iako je ideja o\novome prisutna dugo vremena, interesovanje za mjerenje performansi u javnom i\nneprofitnom sektoru nastaje kao težnja za povećanom odgovornošću javnog sektora i\nsve veće obaveze menadžera i organizacija da se fokusiraju na rezultate i djelovanja u\npravcu jačanja performansi. Većina stejkholdera zainteresovana je za korišćenje\nVrhovni\nmenadžment\nSrednji\nmenadžment\nNiži\nmenadžment\n57\nmjerenja performansi, uključivši i zakonodavna tijela, funkcionere, direktore uprava,\nzaposlene, korisnike usluga, profesionalne organizacije, birače i opozicione stranke u\nparlamentu. U neprofitnom sektoru, upravljački vrh, menadžeri i zaposleni, volonteri,\nkorisnici usluga i finansijeri imaju interes za efektivnu upotrebu mjerenja performansi\nkako bi se poboljšalo upravljanje, donošenje odluka i odgovornost. Prema tome, može\nse očekivati da će u narednom periodu doći do značajnijeg uspostavljanja sistema\nmjerenja performansi u javnom i neprofitnom sektoru kako od strane internih činilaca\ntako i od strane eksternih institucija.141\nUpravljanje performansama organizacije predstavlja\nproblem od centralne\nvažnosti\nrelevantan\ni\nza\nmenadžere\ni\nza\nupravljačke\nračunovođe.\nUpravljanje\nperformansama otvara nekoliko krupnih problema kao što su: problem definisanja\nperformansi koje moraju da odražavaju interese ključnih konstituenata i koje nisu samo\nfinansijske prirode, problem postavljanja ciljeva, odnosno određivanje nivoa performansi\nkoji treba da bude dostignut u okviru svakog područja odgovornosti, problem mjerenja\nperformansi u okviru koga se formalizovani sistemi mjerenja vide kao glavni mehanizam,\nali koji, istovremeno, predstavljaju samo prvi korak u procjeni efikasnosti i efektivnosti\npojedinih područja odgovornosti i njihovih menadžera, i problem implikacije sistema\nupravljačke kontrole, odnosno informacija, izvještaja i odluka koji se nalaze u njegovoj\nosnovi na ponašanje i motivaciju menadžera i drugih zaposlenih. Glavni napori\nupravljačkih\nračunovođa\nu\nneprofitnim\norganizacijama\nusmjereni\nsu\nu\npravcu\nusavršavanja načina mjerenja (ex post i ex ante) performansi, što vodi razvijanju\nintegralnih sistema koji odražavaju uravnotežen pristup finansijskim i nefinansijskim\nizrazima ostvarenja, redizajniranje procesa budžetiranja usljed njegove nedovoljne\nefikasnosti i sagledavanju posljedica upravljačko-računovodstvenih informacija koje\nimaju esencijalnu ulogu u procesu upravljačke kontrole na ponašanje ljudi i posljedično\nna performanse.142\nDok najveći broj menadžerskih pristupa prolazi kroz proces upravljanja i\nponekad liči na ''hit godine,'' mjerenje performansi po svemu sudeći ostaje. Korišćenje\nmjera podrazumijeva nespornu logiku da neprofitna organizacija ima veće šanse da\npostigne svoje ciljeve ako koristi mjere performansi za praćenje svog razvoja i\npreduzima neophodne aktivnosti za postizanje uspjeha. Efikasno dizajniranje i primjena\nsistema mjerenja performansi obezbjeđuje menadžerima instrumente za kontrolu nad\norganizacijom\na upravljačkom vrhu i finansijerima praćenje ostvarenih rezultata.\nMjerenje performansi predstavlja ključni element mnogih ciljno orijentisanih pristupa,\npruža podatke koji doprinose boljem informisanju pri donošenju menadžerskih odluka i\npreduzimanja adekvatnih aktivnosti kako bi se izbjeglo ponavljanje grešaka. Ipak, ove\nkoristi ne mogu se ostvariti odmah. Dizajniranje i primjena efikasnih sistema mjerenja\nperformansi predstavlja izazovan posao, uključuje veliki broj metodoloških problema i\nsavladavanje organizacionih i institucionalnih prepreka. Kod nas ne postoje značajnija\nistraživanja o mjerenju performansi na polju javnog i neprofitnog sektora i neophodno je\nosloniti se na iskustva razvijenih tržišnih privreda, a njihova implementacija treba da\nbude primjerena sadašnjem trenutku.\n141 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. XV.\n142 Postavljeni gabarit ima u vidu preduzeće a ne neprofitnu organizaciju, detaljnije Malinić, D.:\nDimenzioniranje ciljnih performansi-bihejvoristički aspekti, Ekonomika preduzeća br. 7-8, Savez\nekonomista Srbije, Beograd, 2004, str. 258.\n58\n3.1. Menadžerski okvir za mjerenje performansi\nMjerenje performansi, kao proces definisanja, praćenja i upotrebe objektivnih\nindikatora performansi organizacije i programa u poslovanju od vitalnog je značaja za\nmenadžere u javnom i neprofitnom sektoru.143 Treba imati u vidu da sistemi mjerenja\nperformansi nisu samostalni, nego predstavljaju značajnu podršku drugim procesima\nmenadžmenta i donošenja odluka kao što su planiranje, budžetiranje, upravljanje\nperformansama, unapređenje procesa i komparativni benčmarking.\n3.1.1. Mjerenja performansi u javnom sektoru\nMjere performansi predstavljaju objektivne kvanitativne indikatore različitih\naspekata performansi u javnim programima ili organizacijama. Različite vrste indikatora\nperformansi koriste se za praćenje različitih vrsta performansi kao što su efektivnost,\nproduktivnost, kvalitet usluga, satisfakcija potrošača i ekonomičnost. Dakle, mjerenje\nperformansi odnosi se na proces definisanja, posmatranja i korišćenja tih mjera.\nMjerenjem144 performansi nastoji se pribaviti objektivna, relevantna informacija o nekom\nprogramu ili performansama organizacije koje se mogu koristiti u jačanju upravljanja, u\nboljem informisanju pri donošenju odluka, postizanju boljih rezultata i povećanju\nodgovornosti. Mjerenje performansi teži da da bude tako dizajnirano da utiče na\nponašanje i odluke. Mjere performansi usmjeravaju pažnju na ono što se mjeri i na samu\nperformansu, kao i na motivisanje ljudi i organizacija da povećaju napore za poboljšanje\nperformansi, bar na onim poljima koja se posmatraju.\nDevedesetih\ngodina\nprošlog\nvijeka\nponovo\noživljava\ninteres\nza\nmjerenje\nperformansi na polju javne administracije. Negodovanje poreskih obveznika, pritisak da\nse privatizuju javne službe, zakonodavne inicijative usmjerene na kontrolu rashoda, i\nprenos značajnijeg dijela odgovornosti na niže nivoe vlasti, doveli su do toga da se\njavne organizacije sve više smatraju odgovorne za zakonitost i javnost u smislu šta troše\ni koje rezultate ostvaruju. Djelimično odgovarajući na spoljne pritiske a dijelom i sami\nmotivisani da pruže ekonomične usluge, javni menadžeri počeli su da koriste značajan\nbroj pristupa u jačanju menadžmenta i organizacija. To je najčešće uključivalo strateško\nplaniranje, sadržajnije procese strategijskog menadžmenta, programe za poboljšanje\nkvaliteta i procese reinženjeringa, upotrebu benčmarkinga, kao i reformisane procese\nbudžetiranja. Ovi i drugi menadžerski alati, orijentisani na rezultat, zahtijevali su jasno\nfokusirane sisteme mjerenja performansi za obezbjeđivanje osnovnih podataka i\nocjenjivanje efikasnosti.145\nKonvergencija vanjskih i unutrašnjih snaga dovela je do ponovnog oživljavanja\ninteresa za mjerenje performansi, posebno u SAD-u, objavljenih u člancima kao što su\n143 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 3.\n144 Osborne i Gaebler ističu da ''ono što je izmjereno to je i urađeno.'' Drugim riječima, mjerenje\nperformansi teži da utiče na ponašanje i odluke. ''Ako ne mjeriš rezultate ne možeš razlikovati uspjeh\nod poraza''. ''Ako ne prepoznaš uspjeh, ne možeš ga nagraditi'' i ''ako ne prepoznaš poraz ne možeš\nga ispraviti''. Osborne, D., and Gaebler, T.: Reinventing Government: How the Entrepreneurial Sprint\nIs Transforming the Public Sector, Reading, Mass.: Addison-Wesley, 1992, pp.146-198.\n145 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 5-6.\n59\n''Slučaj posmatranja performansi''146 i ''Spremite se, vrijeme mjerenja performansi\nkonačno dolazi.''147 Pitanje kako uvesti mjerenje performansi identifikovano je kao jedno\nod tri velika pitanja u savremenom javnom menadžmentu. Na nacionalnom nivou ovaj\npritisak prema rezultatski orijentisanom javnom menadžmentu ostvaren je Zakonom o\nperformansama i rezultatima vlade iz 1993. godine, koji od organizacija u federalnoj\nvladi zahtijeva da se uključe u strateško planiranje, postavljanje ciljeva i mjerenje\nperformansi na usklađenim osnovama.148\nVlade\nmnogih\ndržava\nimplementirale\nsu\nprocese\nna\nmakro\nnivou\nkod\nstrategijskog planiranja, budžetiranje i mjerenje performansi kao što su: Oregon\nbenčmark program, Minesota Milestones i sl., programi u Floridi, Virdžiniji, Teksasu i\nMinesoti, od kojih su neki znatno napredniji od federalne vlade. Provedena istraživanja u\nposljednje vrijeme pokazala su da kroz zakonodavstvo ili administrativna ovlašćenja u\n47, od 50 državnih vlada, koristi neki vid budžetiranja zasnovan na performansama i\nzahtjevima da organizacija prikaže mjerenja performansi, iako su problemi u definisanju\nperformansi i poteškoće u uspostavljanju odgovarajućih mjerenja najčešći problemi u\nimplementaciji takvog sistema. Tako je, kao i u federalnoj vladi, većina državnih\norganizacija, bar površno, radila na tome da razvije sistem makro mjerenja performansi i\nu budućnosti bi mogle definisati detaljnije indikatore programskih performansi u svom\nstrateškom okviru.\nKako je ranije istaknuto, lokalne vlade su neko vrijeme eksperimentisale sa\nmjerenjem performansi, neke mjere prilično su konvencionalne a druge inovativne.\nDvije149 nedavno provedene ankete procijenile su da 35 do 40% pravosuđa na\nopštinskom nivou ima postavljene sisteme za mjerenje performansi bar u određenim\nodjeljenjima ili programskim oblastima, dok je druga studija pokazala da trećina\nregionalnih vlada u SAD-u koristi neki vid mjerenja performansi. Uz to, nekoliko\nprojekata komparativnog mjerenja pokrenuto je na lokalnom nivou, u kojem grupe\ngradova rade zajedno da bi definisale zajedničke indikatore performansi kako bi se\nmogli porediti u performansama, u određenim programskim oblastima.\n3.1.2. Mjerenje performansi u neprofitnom sektoru\nMnogi menadžeri neprofitnih organizacija u sadašnjem ambijentu ekonomske\nstvarnosti BiH sve više uviđaju značaj mjerenja performansi. Do ranih 90-tih godina\nneprofitne zdravstvene, socijalne i obrazovne organizacije na tradicionalni način su\npratile indikatore koji su se odnosili na finansijsku odgovornost, programske proizvode ili\nučinke, standarde kvaliteta u vršenju usluga, demografske i druge karakteristike\nučesnika, efikasnost i zadovoljstvo klijenata i sl. Tokom posljednje dekade prošlog vijeka\nneprofitne organizacije u BiH na području zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja nisu\nznačajnije uzimale učešće u mjerenju performansi. Međutim, prva decenija novog\nMilenijuma dovodi do toga da i njih počinju zanimati načini mjerenja performansi kao što\n146 Wholey, J. S. and Hatry, H. P.: The Case for Performance Monitoring, Public Administration Review,\n1992, 52 (6), 604-610.\n147 Epstein, P. D.: Get Ready: The Time for Performance measurement Is Finally Coming!, Public\nAdministration Review, 1992, 52 (5), 513-519.\n148 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 7.\n149 Ibid, p. 8.\n60\nsu: efektivnost programa, operativna efikasnost, kvalitet usluga i zadovoljstvo klijenata a\nproces mjerenja performansi sličan je i za neprofitni i za javni sektor.150 Međutim, ne\npostoji uniformni, a efikasan postupak mjerenje performansi. Resursi potrebni da bi se\nobezbijedile\ninformacije, obuka i tehnička pomoć za sistem mjerenja, nisu brzo\nraspoloživi u neprofitnom sektoru kao što je to slučaj u javnoj administraciji.\nU javnom i neprofitnom sektoru nametanjem obaveze mjerenja performansi\nosiguralo bi se jasno fokusiranje na cilj i strategiju, poboljšalo upravljanje i odlučivanje,\npovećala odgovornosti vladinih tijela uključivši i finansiranje organizacija. U poređenju sa\nranijim nastojanjima za razvijanje sistema mjerenja performansi koji su se pojavljivali\nkao manje svrsishodni, manje fokusirani i manje ispravni za poređenje sa drugim\nprocjenama i procesom odlučivanja, sadašnji sistemi mjerenja performansi treba da\nbudu više usmjereni na rezultat. ''Novo'' mjerenje performansi vezano je za strategijski\nokvir, potencira perspektive korisnika, mjeri uspješnost u ostvarenju ciljeva i inkorporira\nsistem mjerenja u menadžment proces. Za javne i neprofitne menadžere značajnije je\nda nauče i razumiju specifične potrebe za korišćenjem mjera performansi nego\noslanjanje na uopšteno praćenje sistema, a zatim da krojački dizajniraju i implementiraju\nsistem mjerenja koji će im efektivno služiti.\n3.1.3. Postupak mjerenja performansi\nDa bi mogao biti upotrebljiv, sistem mjerenja performansi mora biti dizajniran da\nposluži kao podrška za proces upravljanja. Sistem mjerenja performansi korišćen kao\npodrška za različite menadžerske funkcije obično uključuje: 1) kontrolu i izvještavanje, 2)\nstrategijsko\nplaniranje,\n3)\nbudžetiranje\ni\nfinansijski\nmenadžment,\n4)\nupravljanje\nprogramima, 5) ocjenu programa, 6) upravljanje performansama, 7) poboljšanje kvaliteta\ni procesa, 8) ugovorni menadžment, 9) eksterni benčmarking, 10) komunikaciju sa\njavnošću. 151\nNajveći dio tradicionalne primjene mjerenja performansi u javnim i neprofitnim\norganizacijama bio je kod kontrole i izvještavanja koje je bilo vezano za određene\nprograme ili poslovanje organizacije. Ovaj sistem bio je usmjeren na trošenje sredstava i\nobezbjeđenje proizvoda ili usluga, a mogao je biti uključen i u mjerenje efikasnosti,\nproduktivnosti, kvalitet usluga ili ostvarenje rezultata. U nekim slučajevima indikatori su\nkorišćeni kod izvještaja vezanih za ''usluge i ostvarenja'' zajedno sa računovodstvenim\nprocesom a kada su bili uključeni u izvještaje za top menadžment, funkcionere, ili\nupravne odbore, obezbjeđivali su odgovornost za poslovanja organizacije prema\nstejkholderima. Iako bi donošenje odluka i djelovanje moglo biti dobro na osnovu ovih\npodataka, ovi sistemi izvještavanja su relativno pasivni zato što nisu ugrađeni u\nformalizovano odlučivanje ili proces menadžmenta.\nZnačaj\nstvaranja\npogodnosti\nza\nvanjske\nkorisnike\ni\ndizajniranje\nprojekta\nstrategijskog planiranja označava najveći dio osnovnih pitanja neke organizacije u\nbudućnosti i razvijanje strategijskih odluka u vezi sa efikasnosti. Kritični dio ovog\nprocesa obično za sobom povlači tzv. SWOT analizu za procjenu organizacione snage i\nslabosti povezanu sa vanjskim šansama i opasnostima, dok postojeći sistemi mjerenja\n150 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 9.\n151 Ibid, p. 10.\n61\nperformansi sadrže značajne informacije o snazi i slabostima. Mjerenje performansi,\nzajedno sa strategijskim planiranjem, neophodno je za mjerenje vladinih performansi a\nkrajnji rezultat bi mogao biti donošenje zakona ili sličnog zakonodavnog akta.\nKod nas princip alokacije resursa, prema rezultatima koje su ostvarili javni ili\nneprofitni programi, prije nego primarno alociranje resursa, na osnovu analize inputa,\nčinio bi suštinu reforme budžetskog procesa za naredni period. Ovaj sistem zahtijeva\nmjerenje performansi, produktivnosti i troškovne efikasnosti kako bi se mogla procijeniti\npovezanost između resursa i rezultata i izvršiti upoređivanje alternativnih postupaka i\nrezultata. Nastojanja da se mjerenje performansi ''ubrizga'' u budžetski proces ili da\nbude dostupno pri odlučivanju, nailazi na otpor usljed političkih i metodoloških izazova i\nmogućih neprilika koje bi mogli imati funkcioneri. Sistem mjerenja usmjeren na program\nprije nego na performanse organizacije koristi se često. Mjerenja koja idu tragom\ntrošenja\nresursa,\nupravljanja\naktivnostima,\nzavršenim\ntransakcijama,\nučinjenim\nuslugama klijentima, ostvarenim učincima, očito bi trebalo da bude interesantna za\nupravljanje\nprogramima.152\nDobre\ninformacije\nkoje\nobezbjeđuju\nizbalansirano\npostavljanje ovakvih indikatora mogu značajno pomoći menadžerima da prepoznaju\nproblem i da potenciraju performanse programa.\nMjerenje performansi je osnovni element za ocjenu programa. Kvantitativna\nocjena ne može se preduzeti bez definisanja bar nekih indikatora performansi programa\ni prikupljenih podataka za te indikatore. Sadašnji sistem mjerenja može obezbijediti opis\n''objašnjenja'' vezanih za performanse programa i pomoći u ocjeni troškovi - efikasnost.\nSistem mjerenja performansi posmatra koji se ključni indikatori ponavljaju u uobičajenim\nintervalima, akumulira baze podataka za vremenske serije i omogućava komparaciju\noblikovanih grupa za ocjenjivanje. Termin upravljanje performansama odnosi se na\nproces upravljanja i kontrolisanja zaposlenih i radnih jedinica u organizaciji kao i\nmotivacione aspekte za postizanje rezultata na višem nivou. Obezbjeđenje povratne\nsprege na performanse zaposlenih jedan je od centralnih elemenata za efikasan pristup\nupravljanju performansama a povratna sprega često obezbjeđuje mjerenje performansi.\nSistem upravljanja orijentisan na ciljeve ima dug istorijat u državnoj upravi i potvrdio se\nkao efektivan usljed naglaska na postavljanju ciljeva, participativnom donošenju odluka i\ncilju povratne sprege.153\nUnapređenje kvaliteta je osnovna pretpostavka za poboljšanje poslovanja i\npružanja usluga u javnom sektoru. Ocjena unapređenja kvaliteta naglašava zadovoljenje\nkorisnika usluga: kvalitet resursa, vrijeme čekanja, vrijeme kvara opreme, produktivnost\nzaposlenih itd. Prilaz ocjeni poboljšanja kvaliteta naglašava zadovoljstvo korisnika\nusluge i ova analiza često se primjenjuje kao mjera povratne sprege, prije na mikro nego\nna makro nivou mjerenja. Zbog sve veće zainteresovanosti za privatizaciju dijela javnog\nsektora i obezbjeđenje usluga ugovaranjem sa trećim licima, ugovorni menadžment je\nnova tema u javnoj\nupravi. Pritisak prema većoj\nodgovornosti i menadžmentu\norijentisanom na rezultat dovodi do sve veće zainteresovanosti za ugovaranjem\nperformansi. Za vladine agencije to traži postavljanje jasnih, rezultatski orijentisanih\nciljeva i odgovarajuće mjerenje performansi za postizanje tih ciljeva. Mnoge neprofitne\norganizacije, koje su zaključile ugovore sa vladinim agencijama za pružanje javnih\n152 Ibid, p. 12.\n153 Ibid, p. 13.\n62\nusluga, prate ključne indikatore o ostvarenim rezultatima i izvještavaju o ugovorenim\nperformansama.\nEksterni benčmarking154 učinaka koristi se za upoređivanje proizvoda i/ili usluga\nkoji se nude, dok se strategijski benčmarking155 koristi za kompariranje organizacione\nstrukture, prakse menadžmenta i poslovne strategije.156 Zainteresovanost za praksu\neksternog benčmarkinga157 proširila se na javni i neprofitni sektor koji upoređuje\nodređene\nperformanse\norganizacija\nili\nprograma\nsa\nsličnim\norganizacijama\nili\nprogramima.158 Funkcionalni benčmarking može se koristiti za određene organizacije u\nprocjeni na koji način unaprijediti performanse u okviru javne službe, identifikovati ih i\ntražiti praktične koristi u poboljšanju performansi. U skladu sa pritiskom za većom\nodgovornošću mnoge javne ustanove izvještavaju javnost o svojim performansama\nputem štampanih materijala, konferencija za štampu, interneta i sl. Iako su se javni\nmenadžeri dugo opirali eksternom kompariranju naglašavajući da su izvještaji, programi\ni operativni konteksti jedinstveni i da bi poređenja bila pogrešna, pritisak za poboljšanje\nnjihovog rada dovodi ih pred izazov uvođenja efikasnijih sistema rada i ocjenu javnosti.\n3.1.4. Sistem mjerenja performansi\nMjerenje performansi nadgleda se i efektivno koristi samo kroz sistem\nmjerenja. Sistem mjerenja performansi sadrži tri komponente koje se odnose na:\nprikupljanje i obradu podataka, analizu i preduzimanje akcije ili donošenje odluka.159\nMenadžment je odgovoran za strategijski okvir u kome sistem mjera performansi\ntreba da bude korišćen, odgovoran je za njegovo oblikovanje, implementaciju,\nodržavanje programa, standarde, kao i za poboljšanje uspjeha korišćenjem sistema\nmjerenja. Prikupljanje i obrada podataka traže i troše najviše vremena i predstavljaju\ndragocjeni aspekt mjerenja performansi. Podaci su obično inputi iz decentralizovanih\norganizacionih jedinica, sa različitih lokacija i moraju se prikupiti i integrisati u\nzajedničku bazu podataka. Pošto podaci nisu obrađeni oni, sami po sebi, ne čine\nindikatore performansi. Indikatori se moraju izračunati iz neobrađenih podataka često\n154 Podaci o performansama trebaju da se upoređuju sa nečim, tako da obezbijede korisne informacije.\nOsnova za poređenje može biti sadašnje u odnosu na prošle performanse; stvarne u odnosu na\nstandardne; rezultati pojedinaca u okviru organizacije i rezultati jedne organizacije u odnosu na drugu.\n155 Benchmark (benčmark) se povezuje sa riječima ili frazama kao što su standard za poređenje, reper,\nreferentni okvir, model. Jedna od definicija, koja se često navodi, je da benčmarking predstavlja\nsistematski i kontinuirani proces mjerenja; proces kontinuiranog mjerenja i upoređivanja poslovnih\nprocesa jedne organizacije u odnosu na postavljene procese lidera bilo gdje u svijetu radi dobijanja\ninformacija koje će pomoći organizaciji da preduzme akcije za poboljšanje svojih performansi. Watson,\nG.: Strategic benchmarking (Haw to rate Your Company's Performance against the World's Best), John\nWiley and Sons, Inc., New York, 1993, p. 3.\n156 Drew, S.: From Knowledge to Action: The Impact of Benchmarking on Organizational Performance,\nLong Range planing, Vol. 30, No 3, p. 428, detaljnije Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.:\nStrategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna istraživanja, Beograd, 1998., str. 207.\n157 Sama riječ ‘’benčmark’’ u savremenom engleskom jeziku kao imenica u bukvalnom smislu znači\ngeometrijski znak koji pokazuje tačku na nekoj liniji, dok u figurativnom smislu predstavlja referentnu\ntačku, kriterijum ili mjerilo: The Shoter Oxford English Dictionary, Oxford University Press, Fifth Edition\non CD-ROM Version 2.0, 2002.godina.\n158 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 14.\n159 Ibid, p. 15.\n63\nu obliku srednjih vrijednosti, procenata, promjene stopa, odnosa ili racija i dr.\nPotrebno\nje\nda sistem\nosigura integritet\npodataka\nputem procesa\nverifikacije\npouzdanosti kako ulaznih tako i obrađenih podataka.160 Kako bi se indikatori mogli\npretvoriti u informacije i omogućilo njihovo interpretiranje, neophodno ih je s nečim\nporediti.\nPoređenjem\nprikazujemo\nindikatore\nperformansi\ntokom\nvremena\nkao\npoboljšanje, pogoršanje ili statičnost. Naredni prikaz ilustruje korisna poređenja\nraščlanjujući podatke o performansama na posebne jedinice kao što su: programi,\ndecentralizovane službe, projekti i sl. (slika 15).\nSlika 15: Sistem mjerenja performansi\nSistem\nupravljanja\nPodaci\nAnalize\nPostupak\nSakupljeni\npodaci\nObrađeni\npodaci\nIzračunavanje\nindikatora\nperformansi\nMisija\nStrategija\nSvrhe\nCiljevi\nProgrami\nUsluge\nPoslovanje\nStandardi\nSistemski\nciljevi i\nkorisnici\nmjerenja\nperformansi\nOsiguranje\nkvaliteta\nKomparacija:\n-vremenska\n-prema\nciljevima\n- kroz\njedinice\n-eksterni\nbenčmark\n-razvijanje\nOdlučivanje\nu pogledu:\n-Strategija\n-Programa\n-Vršenje\nusluga\n-Poslovanja\n-Resursa\n-Ciljeva\n-Svrhe\n-Standarda\nIndikatori\nperformansi\nOcjena\nprograma\nIzvor: Poister, H. T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John\nWiley & Sons, Inc., San Francisco, 2003, p.16.\nAko\ntestiranje\nefektivnosti\nsistema\nmjerenja\nukaže\nna\npoboljšanje\nperformansi, onda rezultati moraju biti iskorišćeni kao informacije za odlučivanje.\nMenadžeri bi trebalo da obrate posebnu pažnju na podatke o performansama i\nrezultate uzeti u obzir prilikom donošenja odluka koje se odnose na sveobuhvatnu\nstrategiju, oblikovanje programa i implementaciju, sistem pružanja usluga, sadašnje\nposlovanje, sticanje i korišćenje resursa i različite podrške sistemu.\n3.1.5. Problemi i perspektive mjerenja performansi\nSvrsishodno korišćen sistem mjerenja performansi može pomoći javnim i\nneprofitnim menadžerima da poboljšaju donošenje odluka i poprave performanse. Kada\nje sistem strukturiran, fokus mjerenja performansi usmjeren je na ciljeve, osigurana je\n160 Prikupljanje podataka obično obuhvata: određivanje izvora podataka, određivanje vrste istraživanja,\nprimjena odgovarajućih metoda i obrazaca za prikupljanje podataka, definisanje okvira izbora i\nprikupljanje podataka. Istraživači imaju dva izvora podataka: primarne i sekundarne. Prikupljanje\nprimarnih podataka duži je i složeniji postupak, dok se sekundarni podaci prikupljaju unutar\norganizacije ili izvan, gdje podaci postoje za neku drugu svrhu. Šabanović, Z., Fazlović, S.: Priprema\npodataka za statističku analizu, Ekonomska revija br. 3, 2004, str. 88-100.\n64\npovratna sprega za organizacije ili programe i obezbijeđena je motivacija menadžera i\nzaposlenih za poboljšanje performansi. Sistem pomaže u povećanju efektivnosti pri\npreusmjeravanja resursa, ocjeni mogućih alternativnih koristi, većoj kontroli poslovanja,\npredstavlja značajan alat kod upravljanja usmjerenog na rezultat, veću fleksibilnost u\nposlovanju i sl.\nDa li samo mjerenje poboljšava performanse u oblikovanju više efektivnih\nprograma, kvalitetnijih usluga, većem zadovoljenju korisnika i efikasnijem poslovanju?\nIzgleda da se ne može zauzeti čvrst stav zbog toga što nedostaju podaci. Međutim,\npojedine studije slučaja ukazuju da bi odgovor trebalo da bude potvrdan. Izvještaji o\nponašanju gradskih menadžera u SAD ukazuju da 38% odgovora nagovještava da oni u\nprocjenama koriste sistem mjerenja performansi, na cijelom prostoru grada ili pojedinih\nodjeljenja. Za jačanje menadžmenta i odlučivanje 57% koristi sistem mjerenja, dok 37%\nodgovora pokazuje da je on vrlo koristan. Više od 70% ovih odgovora ukazuje da dolazi\ndo modernizacije i stvarnog poboljšanja kvaliteta usluga, a 46% odgovora nagovještava\nda su značajno reducirani troškovi poslovanja gradskih uprava. Izvještaji jednog broja\njavnih menadžera pokazuju primjere uspješnih slučajeva za koje je sistem mjerenja\nperformansi bio katalizator, poboljšao kvalitet usluga i doprinio većoj efikasnosti\nprograma ili efikasnijem poslovanju.161\nMjerenje162 performansi, ipak, nije lijek za sve probleme i izazove organizacija.\nMnogi problemi koji se javljaju u javnim i neprofitnim organizacijama i koji se nastoje\nprevazići prilično su neukrotivi, nema na vidiku jednostavnih rješenja. Sistemi mjerenja\nperformansi mogu dati ''injekciju'' ciljevima, ali na nižim menadžerskim nivoima oni mogu\nbiti ignorisani. Druga smetnja je da sve organizacije ne pružaju ujednačen kvalitet za\nmjerenje performansi. Dok je razvoj mjerenja performansi za proizvodno orijentisane\nfirme više nego očigledan i relativno jednostavan, postupak je daleko teži u neprofitnim\norganizacijama. Sistem mjerenja performansi može zahtijevati velike napore i vrijeme.\nJavne i neprofitne organizacije imaju potrebu da izgrade sistem mjerenja performansi\nkoji bi služio njihovim potrebama do razumne granice, odnosno ravnotežne tačke\nizmeđu troškova i koristi. Ukoliko izgradnja sistema traži značajnije prikupljanje i obradu\npodataka, a značaj rezultata je mali za menadžment sistem nije efektivan i mora se\nunaprijediti. Opremanje automobila mjeračem brzine ne osigurava zaštitu motornog\nvozila a slično je i sa mjerenjem performansi ako one nisu promišljeno i efektivno\niskorišćene za upravljanje organizacijom.163\nPored\nsvih\nograničenja\nperspektive\nmjerenja\nperformansi\nsu\nvrlo\njasna.\nDefinisanje korisnih mjera predstavlja izazov, implementacija sistema može biti teška a\nnjihovo inkorporiranje u upravljanje i proces odlučivanja zahtijeva značajne napore i\nkontinuirano angažovanje. Ipak, ovo može biti učinjeno i treba da bude urađeno u\nnajvećem broju javnih i neprofitnih organizacija, a na osnovu iskustva treba pokazati koji\nindikatori performansi mogu biti dizajnirani, uspješno implementirani i efikasno korišćeni\nza poboljašnje odlučivanja, podizanje performansi i povećanje odgovornosti. Očigledno\nmjerenje performansi značajno zaostaje u neprofitnim i javnim organizacijama. Iako još\n161 Poister, H. T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 18.\n162 Ibid, p. 19.\n163 Ibid, p. 21.\n65\npostoji skepticizam, evoluirao je konsenzus među menadžerima orijentisanim na rezultat\ni neprofitnim menadžerima da je dobar sistem mjerenja efektivan menadžerski alat.\n3.2. Razvoj efikasnog sistema mjerenja performansi\nDa li možemo ići od jedne do druge javne ili neprofitne organizacije stvarajući i\npostavljajući sistem mjerenja performansi i obezbijediti da tako dizajnirani sistem\nzadovolji potrebe za koje je namijenjen? Koji su suštinski koraci u procesu kreiranja i\nimplementacije? Oni koji imaju odgovornost za izgradnju sistema mjerenja performansi,\nmoraju to uraditi na vrlo promišljen i sistematski način kako bi izgrađeni sistem bio\nefikasno korišćen za određene ciljeve.\nSistem mjerenja performansi pojavljuje se u različitim oblicima, od indikatora koji\ndetaljno kontrolišu proces pružanja usluga organizacije svakog mjeseca, do onih koji\nodređuju neke globalne pravce na godišnjem nivou države. Neki su fokusirani na\nefikasnost i produktivnost funkcionisanja neprofitnih organizacija, drugi su primarno\ndizajnirani za kontrolu ostvarenih rezultata javnih programa, dok se neki koriste za\npoboljšanje kvaliteta usluga i zadovoljenje klijenata pruženim uslugama. Različiti sistemi\nmjerenja mogu biti izgrađeni u procesu zajedničkog kreiranja i implementacije. Proces\ndizajniranja\ni\nimplementacije\nefektivnog\nsistema\nmjerenja\nperformansi\npočinje\nstvaranjem obaveze menadžmentu da koristi suštinski slijed koraka:164 1) stvaranje\nobaveze za menadžment, 2) implementacija efikasnih sistema mjerenja, 3) objašnjenje\ncilja i sistem parametara, 4) identifikovanje rezultata i drugih kriterijuma performansi, 5)\ndefinisanje, ocjena i izbor mjera, 6) razvoj procedura za prikupljanje podataka, 7)\nspecifikacija oblika sistema, 8) sprovođenje pilot programa i revizija, 9) potpuna\nimplementacija sistema, 10) korišćenje, ocjena i modifikovanje sistema.\nPrvi\nkorak\nu\nprocesu\nje\nstvaranje\nobaveze\nmenadžmentu\nda\nkreira,\nimplementira i koristi sistem mjerenja performansi. Ako oni koji imaju odgovornost za\nupravljanje organizacijom ili organizacionom jedinicom ne namjeravaju koristiti sistem\nmjerenja performansi ili nemaju obavezu da finansiraju njegov razvoj, sva nastojanja\nimaju malu šansu na uspjeh. Dakle, u pitanju je kritični put za osiguranje suštinske\nmenadžerske podrške sistemu mjerenja u organizaciji, diviziji ili programu, njegovom\norganizacionom uređenju i osiguranju resursa kako bi se sistem održao. Implemenacija\nsistema mjerenja u javnim i neprofitnim organizacijama uključuje proces upravljanja\npromjenama u organizaciji. To znači da osim tehničkih problema u definisanju i ocjeni\nmjerenja mogući su i veći izazovi u pokušaju njegove implementacije. Menadžeri moraju\nimati u vidu da su neophodni određeni resursi da bi se razvili, primijenili i održali sistemi\nmjerenja i da to treba posmatrati kao stopu povrata na investiciju u smislu upravljanja\nkorisnim informacijama.\nTreći korak je objašnjenje svrhe sistema mjerenja i parametara u okviru kojeg\nće biti dizajniran. Svrha je najpihvatljivije razmišljanje za izraz korišćenje. Ko su korisnici\nsistema koji imaju potrebu za ovim informacijama? Hoće li sistem biti korišćen za\ninformisanje ili će biti podređen pružanju podataka koji pomažu i poboljšavaju donošenje\nodluka i upravljanje? Kreatori sistema treba da obrate posebnu pažnju na pitanja: kakva\nje svrha novog sistema (da li je u fokusu organuzacija ili program)? Ko su najznačajniji\ndonosioci odluka (mogu li se rezultati izvještaja koristiti za top menadžment)? Koliki su\nresursi potrebni za prikupljanje podataka i dizajniranje ovog sistema? Koje su barijere\n164 Ibid, p. 23.\n66\nprisutne na početku za razvoj sistema mjerenja performansi (nedostatak podataka,\notpor menadžera i zaposlenih)? Odgovori na ova pitanja imaju veliki uticaj na sistem\noblikovanja tako da treba biti veoma oprezan.165\nČetvrti korak u oblikovanju procesa je identifikovanje određenih rezultata i\ndrugih kriterijuma performansi koji će biti kontrolisani pomoću sistema mjerenja. Koje su\nključne dimenzije performansi za organizaciju ili program koje će se pratiti? Koje su\nsuštinske usluge sada obezbijeđene i ko su korisnici? Kako ostvariti efikasnost,\nproduktivnost, kvalitet, zadovoljstvo korisnika i kako tumačiti kriterijum troškovne\nefikasnosti u konkretnom programskom području? Pošto se izgradi kosenzus o tome\nkakav aspekt performansi bi trebalo inkorporirati u određeni sistem kontrole, pažnja se\nmože usmjeriti na pitanje mjerenja ovih obilježja? To obuhvata definisanje i izbor\nindikatora performansi, što čini jezgro procesa mjerenja performansi, odnosno peti\nkorak. Kako će se specificirati određene mjere? Koliko su pouzdani i validni predloženi\nindikatori? Kako prikupljati izvorne podatke? Da li je značaj ovih indikatora vrijedan\ninvestiranih resursa, vremena i napora za prikupljanje podataka? Kako postaviti\nodgovarajući motivacioni aspekt koji će poboljšati performanse ili može postati i\nkontraproduktivan?166 Dakle, u pitanju je značajno identifikovanje potencijalnih indikatora\na zatim procjena svakog kriterijuma za redoslijed odluka koje treba uključiti u sistem\nkontrole.\nUkoliko se jedan set indikatora inkorporira u sistem mjerenja, šesti korak je\ndizajniranje procesa i razvoj procedura za prikupljanje i obradu podataka na naučnoj\nosnovi.167 Podaci za kontrolu sistema performansi nalaze se u različitim izvorima,\nuključujući dokumentaciju u organizaciji, podatke iz operativnih programa, postojeći\nupravljački informacioni sistem, direktna posmatranja, testove, klinička ispitivanja,\nrazličite ankete i druge alate podesne za mjerenje. U slučaju kad imamo neobrađene\npodatke u već postojećim datotekama koji služe za neke druge svrhe, procedura\nprikupljanja sadržavaće ''ekstrakt'' traženih podataka iz postojećih baza. Kod nekih\norganizacija to može biti obezbijeđeno interaktivnim kompjuterskim softverom ili\nkorišćenjem\ninterneta.\nIpak,\noperacionalizacija\nindikatora\nperformansi\nzahtijeva\nprikupljanje izvornih podataka, posebno za svrhu mjerenja performansi. U vezi sa\ntestovima koji su potrebni za ocjenu klijenata ili znanja zaposlenih u nekoj oblasti, u\nprogramima obrazovanja, u medicinskim, psihijatrijskim ili psihološkim ispitivanja, koja\nsu potrebna da bi se procijenio ishod zdravstvene zaštite, postoji određen broj\nstandardnih ili prilagođenih instrumenata. U drugim slučajevima novi instrumenti moraju\nbiti izgrađivani kao u slučaju procjene iskusnog posmatrača168 određenih fizičkih\nokolnosti\nili\nponašanje\nuzorka.169\nNeka\nmjerenja\nperformansi\noslanjaju\nse\nna\nispitivanja170 klijenata i to zahtijeva donošenje odluke o modelu ispitivanja za oblikovanje\n165 Ibid, p. 26\n166 Ibid, p. 27.\n167 Podaci koji su prikupljeni sami za sebe ne govore ništa, ni jedan kompjuter, odnosno softver ne može\nosvijetliti rezultate ako analiza nije naučno zasnovana. Pripremljeni podaci se moraju verifikovati,\neditovati, kodirati i pripremiti za obradu na računarima. Šabanović, Z., Fazlović, S.: Priprema podataka\nza statističku analizu, Ekonomska revija br. 3, 2004, str. 93.\n168 Posmatranje je proces uočavanja i bilježenja činjenica i događaja u sadašnjem vremenu, ali je\nuobičajeno njeno kombinovanje sa metodom ispitivanja i korišćenje dobrih strana jedne i druge\nmetode.\n169 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 28.\n170 Anketa spada u grupu standardizovanih tehnika posredstvom koje istraživač dolazi do neophodnih\npodataka u procesu komuniciranja sa ispitanicima.\n67\nspecifičnih izvještaja. U odnosu na postojeće podatke i procedure za prikupljanje\nizvornih podataka, specifičnih za sistem mjerenja performansi, značajno je osiguranje\nnjihovog kvaliteta. Sistem mjerenja performansi ostvaren je samo onda kada se koristi\nod strane menadžera kao donosioca odluka i kada su podaci pouzdani.171\nU nekoj tački oblikovanja procesa mora se donijeti odluka na koji način sistem\nmjerenja performansi mora funkcionisati. Neke odluke odnose se na frekvenciju\nizvještavanja i predstavljanje određenih indikatora različitim korisnicima. Frekvencija\nizvještavanja zavisi od podataka koji idu pojedinim korisnicima, na primjer, detaljniji\npodaci o funkcionisanju radne jedinice mogu biti izvještaj za menadžere na operativnom\nnivou, dok podaci o sličnim indikatorima mogu biti sumirani i agregirani za top\nmenadžment.172 Pri donošenju odluka trebalo bi primijeniti kriterijum maksimalne\nkorisnosti raznovrsnih formi izvještaja na značajan i razumljiv način. Raznovrsnost\nsoftverskih paketa može biti značajna, uključivši worksheet-ove,173 upravljanje bazama\npodataka, grafičke programe, specijalne softverske pakete dizajnirane za podršku i\nkontrolu\nsistema.\nFinalni\nelement\noblikovanja\nizgleda\nsistema\nje\ndodjeljivanje\npersonalne odgovornosti za podršku i primjenu sistema mjerenja performansi. To\npodrazumijeva utvrđivanje odgovornosti za unos i obradu podataka, osiguranje kvaliteta\ni izvještavanje a primarna odgovornost je na zaposlenim u odjeljenjima za planiranje i\nanalizu, menadžment informacionom sistemu, budžetu i finansijama i sl.174 Pored ovoga,\nmora\nse\nutvrditi\nko\nje\nodgovoran\nza\npreispitivanje\ni\nkorišćenje\npodataka\no\nperformansama, postaviti krajnji rok za unos podataka, obradu i distribuciju izvještaja i\nnjihovu provjeru.\nPilot program se najčešće sprovodi na malom uzorku kada je potrebno ispitati\nizvodljivost\nodređenog\nnačina\nprikupljanja\npodataka,\ndemonstrirati\nizvodljivost\nadministrativne podrške za uređenje više kompleksnih sistema, razumjeti ideje i napore\nza implementaciju jednog novog sistema, testirati softverske programe ili provjeriti\nvalidnost novih izvještaja. Nakon sprovođenja pilot projekta mogu se izvršiti određena\nprilagođavanja i stvoriti miks indikatora i softverske aplikacije na osnovu prikupljenih\npodataka koje bi dale mogućnost za uspješno funkcionisanje sistema. Implementacija i\nprezentacija\nnovog\nmenadžment\nsistema\nje\nizazov,\nsa\nili\nbez\npilot\nprojekta.\nImplementacija potpunog sistema mjerenja performansi zahtijeva definisanje krajnjeg\nroka, ''rad podataka'' i pravovremene izvještaje o performansama za određene korisnike\nkako bi ih uključili u donošenje odluka. Ipak, najvažniji činilac za osiguranje uspješne\nimplementacije novog sistema kontrole je jasna obaveza top menadžmenta da ima\npovjerenje u novi sistem koji obezbjeđuje vjerodostojne podatke i predstavlja pouzdan i\nefikasan menadžerski alat.\nI pored sve pažnje, pri implementaciji sistema mogući su problemi koji se\nodnose na cjelovitost podataka, kontrolu kvaliteta, softverske aplikacije ili generisanje\nizvještaja.175 Najznačajnije je da menadžeri otpočnu sa procjenjivanjem korisnosti\n171 Ako su procedure prikupljanja podataka nesistematične, podaci su manje pouzdani a menadžeri neće\nimati u njih povjerenje. Ako su podaci neobjektivni, na primjer, ako je dokumentacija krivotvorena ili su\nljudi koji unose podatke uticali na njihov sadržaj, ili su isključivali ostale, podaci o rezultatima\nperformansi su iskrivljeni i navode na pogreške.\n172 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 29.\n173 Radne tabele.\n174 Poister, T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations, John Wiley & Sons, Inc.,\nSan Francisco, 2003, p. 30.\n175 Ibid, p. 31.\n68\nsistema\nmjerenja\nkao\nalata\nza\nefikasnije\nupravljanje\ni\npoboljašnje\nodlučivanja,\nperformansi i odgovornosti. Ukoliko sistem kontrole nije obezbijedio pružanje dobrih\ninformacija vezanih za performanse i poboljšanje rezultata, menadžeri bi trebalo da\ntraže način modifikacije podataka i mjerenja za ukupan sistem. To je naročito značajno\nda bi se izvršilo fino podešavanje određenih indikatora ili procedura prikupljanja\npodataka, dodajući ili eliminišući određene indikatore, stvarajući ili prilagođavajući\nučestalost izvještavanja ili njegov oblik kako bi se obezbijedile korisnije informacije.\nMeđutim, ovo može sadržavati više promjena i načina na koji su podaci korišćeni u\nupravljanju i procesu donošenja odluka. Praktična zapažanja u korišćenju sistema\nupućuju na modifikovanje ciljeva ili standarda performansi, ali, isto tako, i promjene u\nprogramskim ciljevima i izgradnji sistema mjerenja.\nIzgradnja sistema mjerenja performansi je, čini se, i umjetnost i nauka. Nauka je\npošto izaziva potrebu sistematskog kretanja prema cilju sistema i parametrima unutar\nkojeg oni moraju biti dizajnirani, sistem mora biti zasnovan na realnoj logičkoj osnovi za\nfunkcionisanje i kontrolu u organizacijama, programima ili sistemu pružanja usluga. Ipak,\nto je i umjetnost, pošto se radi o stvaralačkom procesu u uslovima definisanih indikatora,\noblika izvještavanja, softverskih aplikacija i ostvarenja rezultata da bi ljudi koji će ga\nkoristiti gradili i pružili mu podršku. Ovdje se ne precizira \"najbolji put'' za izgradnju\nsistema mjerenja performansi, međutim, uspjeh djelimično mora proizaći iz samog\nstvaralačkog procesa oblikovanja i implemnetacije za posebne namjene i specifična\npitanja organizacija.176 Iako su navedeni koraci skicirani na logičan način, to ne bi trebao\nda bude previše ''okorjeli'' proces, njihova integracija je mnogo značajnija od njihovog\npredstavljanja po određenom redoslijedu. Korisnost je primarni test valjanosti sistema\nmjerenja performansi. Dakle, predstavljeni su ''svi'' koraci u oblikovanju i implementaciji\nprocesa sa jasnim fokusiranjem na cilj kod jednog kontrolnog sistema i potreba za\nnjegove korisnike kako bi se obezbijedilo mjerenje performansi ''dodatne vrijednosti'' za\norganizaciju.\n* *\n*\nNeprofitne organizacije predstavljaju entitete čiji konačni cilj poslovanja nije\nprofit nego neke druge koristi za njihove sopstvenike - pružanje određenih usluga.\nZnačajne teškoće u definisanju neprofitnih organizacija proizilaze iz širokog dijapazona\nnjihovih aktivnosti. Neprofitne i javne organizacije specifične su u odsustvu profitne\nmotivacije, najveći broj njihovih usluga nije komercijalno ostvariv putem privatne\ndjelatnosti, njihove usluge smatraju se vitalnim javnim dobrom, značajne su razlike u\nnjihovim izvorima finansiranja, propisima, kontroli i sl. Usljed ovih razlika mnogobrojne\nsu i klasifikacije neprofitnih i javnih organizacija: vladine organizacije (državni, federalni,\ngradski, kantonalni, lokalni organi vlasti i specijalni distrikti); obrazovne ustanove\n(predškolsko, osnovno, srednje, specijalno, više, visoko i obrazovanje odraslih);\nzdravstvene i socijalne organizacije (bolnice, sanatorijumi, zavodi za mentalno zdravlje,\nstomatološke\nklinike,\nmedicinska\nrehabilitacija,\norganizacije\nsocijalne\nzaštite);\norganizacije na bazi članstva (poslovne, strukovne, radničke, vjerske); organizacije\nkulturnih aktivnosti (biblioteke, arhivi, muzeji, zaštita istorijskih objekata); humanitarne\norganizacije, organizacije vezane za naučne, vjerske ili dobrotvorne ciljeve itd.\n176 Ibid, p. 32.\n69\nUpravljanje neprofitnim organizacijama je kontinuiran proces koji uključuje više\nrazličitih upravljačkih funkcija. Razumijevanje menadžmenta kao upravljačke strukture i\nupravljačkog procesa od presudnog je značaja za određivanje mjesta upravljačkog\nračunovodstva i računovodstva u cjelini. Pošto su usluge neprofitnih organizacija\nneodređenije, uopštene, manje mjerljive u odnosu na učinke profitnih organizacija,\npojavljuju se značajne teškoće u mjerenju njihovih performansi. Odnos troškova i koristi\nostvarenih usluga, u ovim organizacijama, teško je ocijeniti, čak je i sama korisnost\nteško mjerljiva. I pored tih problema, menadžment mora pokazati da može efektivno i\nefikasno koristiti raspoložive resurse. Međutim, za najveći broj neprofitnih organizacija\nostaje glavni problem pronalazak eksterne mjere (indikatora) menadžment kontrole i\nnjenu primjenu. Upravljačko računovodstvo (interpolirano u sistem računovodstva\nneprofitnih organzacija) sposobno je da sakuplja, analizira i plasira nefinansijske\ninformacije, koje u neprofitnom sektoru prevazilaze značaj finansijskih informacija, usljed\npovećanog\ninteresa\nneprofitnih\norganizacija\ni\nnjihovih\nmenadžera\nza\neksternim\nokruženjem.\n70\nII FUNKCIJA I AMBIJENT MENADŽMENT KONTROLE U\nNEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA\nPojam kontrola obično ima negativno značenje pošto ugrožava autonomiju i\ndiskreciju pojedinca ili grupe. Kontrola je kritična funkcija svake organizacije, bez obzira\nna izazove koje postavlja pred menadžere. Kao što je vremenom menadžment evoluirao\ni kontrola, kao njegova bitna funkcija, pretrpjela je značajne promjene. U početku\nkontrola je bila u nadležnosti top menadžmenta organizacije gdje su se donosile odluke,\nda bi se, zatim, preko linija komandovanja, prenosila na niže organizacione nivoe.\nKonvencionalna kontrola bila je zasnovana na birokratskom modelu čije su osnovne\npretpostavke bile hijerarhizacija, specijalizacija i centralizacija autoriteta.177 Međutim,\novaj model kontrole doživljava određene izmjene pod uticajem informacione revolucije,\nglobalizacije poslovanja, rastućeg obrazovnog nivoa radne snage, itd. Svaka neprofitna\norganizacija obavlja svoju aktivnosti u konstelaciji velikog broja faktora eksternog\n(egzogenog) i internog (endogenog) okruženja. Eksterno okruženje čine elementi izvan\nneprofitne organizacije koji utiču na njeno funkcionisanje: politički, zakonodavni,\nsindikalni, demografski, tehnološki.178 Odnose s okruženjem menadžeri uspostavljaju\nposredstvom\nstrategijskog\nplaniranja\ni\norganizacionog\nstrukturiranja,\ndok\ninterno\nokruženje čine faktori, uglavnom, u domenu kontrole same organizacije.\n1. Funkcija menadžment kontrole\nBilo koja organizacija, čak i najmanja, ima funkciju menadžment kontrole. U\nvelikim organizacijama menadžment kontrola teži da bude formalna dok je u manjim\ndosta neformalna.179 Menadžment kontrola postoji koliko i organizacije, ali nije bila\npredmet sistemskog proučavanja sve do četrdesetih godina 20. vijeka. Od tada su\nmenadžeri i teoretičari značajno doprinijeli razvoju i definisanju principa za strukturiranje\nsistema menadžementa kontrole i primjenu funkcije menadžment kontrole.180 Najveći\nbroj studija o menadžment kontroli provođen je u profitnim organizacijama gdje je\nrazrađen i najveći broj prvobitnih tehnika menadžment kontrole. Kao posljedica ovih\nistraživanja menadžment kontrola je podrazumijevala da je primarni cilj poslovanja\nostvarenje profita. Ipak, menadžment kontrola u neprofitnim organizacijama polazi od\nčinjenice da su osnovni koncepti menadžment kontrola slični kod profitnih i neprofitnih\norganizacija. Usljed ovih specifičnosti i karakteristika neprofitnih organizacija način na\nkoji će menadžeri primjenjivati ove koncepte značajno će se razlikovati.\n177 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, Institut za tržišna istraživanja, drugo\nizdanje, Beograd, 1998, str. 109.\n178 Todorović, J.: Strategijski i operativni menadžment, CONZIT,Beograd, 2003, str. 79.\n179 Formalna menadžment kontrola je, u stvari, propisana, tj. zvanično ustanovljena i koja se priznaje i\nkoristi, odnosno primjenjuje u organizaciji. Pod neformalnom kontrolom obično se podrazumijeva da\nse radi o malim preduzećima zajedničkih aktivnosti ljudi na radu koji nisu određeni formalnim\npropisima i pravilima. Babić, M., Stavrić, B., Trifunović, Lj.: Organizacija preduzeća, upravljanje\norganizacionom strukturom, KIZ ''Centar'', Beograd, 2003, str. 116.\n180 Kontrola je naravno vrlo širok pojam. … ne spada svaka kontrola u upravljačku (menadžment) kontrolu.\n…Upravljačka kontrola je skup upravljačkih aktivnosti sračunatih na to da raspoloživa sredstva\n(resursi) budu korišćena djelotvorno i efikasno u ostvarivanju ciljeva preduzeća (organizacije).\n…Upravljačka kontrola je prije svega vrijednosna kontrola. Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko\nračunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 21-22.\n71\n1.1. Planiranje i kontrola aktivnosti\nMenadžment kontrola uključuje upravljačke aktivnosti: planiranja, organizovanja,\nkontrole izvršenja, komuniciranja i motivisanja.181 Računovodstvo ima značajnu ulogu u\nostvarivanju\nsvake\nod\nnavedenih\naktivnosti,\nmeđutim\nza\nrazumijevanje\nsistema\nmenadžment kontrole najvažnije aktivnosti su planiranje i kontrola izvršenja planiranih\naktivnosti. Upravljačka aktivnost planiranja pretpostavlja utvrđivanje unaprijed željenog\nstanja i\nuspjeha organizacije ili\nnjenih dijelova, mora\nbiti podržana od\nstrane\nračunovodstva, a riječ je o računovodstvenom planiranju. Računovodstveno planiranje\npretpostavlja proces planskog kombinovanja sredstava i izvora sredstava, troškova i\nučinaka, prihoda i rashoda i novčanih tokova do pronalaženja najpovoljnije kombinacije\nsa stanovišta ciljeva organizacije. Upravljačka aktivnost kontrole ostvarenja ima za cilj\nda se obezbijede ostvarenja planom zadatih vrijednosti, dok se od računovodstva\nočekuje odgovarajuća informaciona podrška. Računovodstvena kontrola očituje se u:\nobuhvatanju ostvarenja, emitovanju izvještaja o ostvarenjima, utvrđivanju odstupanja\nostvarenih od planskih vrijednosti, analizi odstupanja i mogućih uzroka odstupanja na\nnivou organizacije, njenih dijelova i svih nivoa menadžmenta. Postoje tri različite vrste\naktivnosti planiranja i kontrole: formulisanje strategije, kontrola aktivnosti (poslovanja,\nzadataka) i menadžment kontrola.182\n1.1.1. Formulisanje strategije\nOrganizacija postoji sa svrhom da nešto postigne i ima jedan ili više ciljeva.\nUpravljački vrh koji pogledom ''s krova'' organizacije operiše širim prostorom i dužim\nvremenskim horizontom određuje ciljeve organizacije i opštu prirodu aktivnosti koje će\nbiti preduzete da se oni ostvare i formuliše strategiju organizacije. Putem procesa\nformulisanja strategije pokazuje se: kako je organizacija ocijenila šanse i opasnosti,\nrazumjela strategijsku situaciju i identifikovala načine i metode djelovanja u datom\nposlovnom ambijentu.183 Radi se o procesu koji uključuje analizu, identifikovanje,\nvrednovanje i izbor najbolje alternative za predviđene okolnosti. Formulisanje strategije\nmora respektovati: logički redoslijed faza, istraživačko-kreativni napor i organizaciono-\nproceduralnu dimenziju.\nLogički redoslijed faza podrazumijeva da se formulisanje strategije završi\nizborom najbolje alternative i vodi tako da omogućava pravilno definisanje problema,\ndimenzioniranje\nnjegovog\nznačaja,\nidentifikovanje\nalternativnih\nrješenja,\nocjenu\nalternativa i izbor, odnosno donošenje odluke o strategijskoj opciji.184 Budući da se radi\no donošenju ključne planske odluke, formulisanje strategije smješta se u kontekst\nstrategijskog planiranja. Strategijske alternative moraju biti primjerene stanju okruženja,\nresursnim i drugim mogućnostima organizacije i nužan je istraživačko-kreativni napor i\nrazumijevanje odnosa među planskim odlukama kako sa stanovišta hijerarhije tako i\n181 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 27.\n182 Antony, N. R., Young W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 3.\n183 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, Institut za tržišna istraživanja, drugo\nizdanje, Beograd, 1998, str. 250-252.\n184 Milisavljević, M., Todorović, J.: Planiranje i razvojna politika preduzeća, Savremena administracija,\nBeograd, 1995, str. 54.\n72\nhorizontalnog usaglašavanja po organizacionim jedinicama i poslovnim funkcijama.\nDakle,\nformulisanje\nstrategije\ntreba\nda\nuključi\nstrategijsku\nanalizu\nokruženja\ni\nmogućnosti organizacije i istraživačko-kreativnu fazu. Budući da realizacija strategije\npodrazumijeva učešće širokog kruga učesnika, proces njenog formulisanja organizuje\nse tako da omogući kvalitetno odlučivanje i visok stepen izvjesnosti njenog provođenja.\nUsljed ovoga značajna je organizaciono-proceduralna dimenzija koja je uslovljena\nobuhvatom strategije i prihvaćenim stilom upravljanja. U tom pogledu različiti su pristupi\norganizovanju procesa kreiranja i usvajanja strategije.185\nMenadžer se pojavljuje kao glavni strateg i preduzetnik koji ima snažan uticaj na\nto koja vrsta i dubina analize će se vršiti, koliko alternativa će se razmotriti, kao i druge\ndetalje u oblikovanju strategije. Menadžer ne obavlja posao sam već se pojavljuje kao\nglavni arhitekta strategije i ima odlučujuću ulogu u određivanju važnih komponenti\nstrategije. Delegiranje procesa formulisanja strategije drugima znači da se poslovi\nformulisanja strategije prenose na relevantne grupe, plansku službu ili komisiju, dok se\nuloga menadžera svodi na davanje sugestija za promjene na početku procesa, ali bez\nnjegovog značajnijeg ličnog angažovanja u samom izboru strategije. Menadžer se na\novaj način oslobađa značajnih poslova, ali postoji realan rizik da li će biti donesena i\nprovedena prava strategija, pošto je kreiraju oni koji nisu odgovorni za njenu realizaciju.\nPristup\nformulisanju\nstrategije\nkroz\nsaradnju\nsa\npotčinjenima\ni\nnjihovo\nuključivanje u proces oblikovanja i donošenja strategije osigurava kvalitetno donošenje i\nimplementaciju strategije i to je najznačajnija prednost\novakvog\npristupa pošto\nuključivanje aktera u kreiranje i usvajanje jača garanciju da će biti angažovaniji i\nodgovorniji u njenom sprovođenju. Šampionski pristup polazi od toga da strategijskim\nposlovnim jedinicama treba dati mogućnost i odgovornost da se dokazuju pred\nvrhovnom upravom organizacije kroz kreiranje i implementaciju strategije za svoje\nposlovno područje. Generalni menadžer organizacije ne miješa se u proceduru\ndonošenja strategije i ne upušta se u raspravu o strategijama poslovnih jedinica nego\npodstiče rukovodioce jedinica kao centre\nodgovornosti da se na osnovu opštih\nodrednica strategije iskazuju kroz samostalno kreiranje i implementaciju. Ovaj pristup\nsvojstven je diversifikovanim i decentralizovanim organizacijama gdje se prihvata stil da\nse do strategije dolazi na osnovu inicijativa ''od dna ka vrhu.''\nDefinisanje strategije monoproizvodnih organizacija podrazumijeva razmatranje\natraktivnosti osnovnih strategija kao što su: vođstvo u troškovima, diferenciranje i tržišno\nfokusiranje.186 Strategija vođstva\nu troškovima znači\nda neprofitna\norganizacija,\nzahvaljujući nižim troškovima, nudi proizvode i usluge po cijenama koje su povoljnije od\nkonkurentskih. Na primjer, troškovi rendgenskih snimanja u državnoj bolnici, usljed\nekonomije obima, trebalo bi da budu manji nego u privatnim zdravstvenim ordinacijama.\nStrategija orijentacije je da se kroz fizičko i psihološko razlikovanje vlastitih od usluga\nkonkurencije (diferenciranje) stekne veća lojalnost pacijenata i širi manevarski prostor\nza politiku cijena. Na primjer, fakultetska diploma državnog univerziteta u odnosu na\ndiplomu privatnog univerziteta prilikom zapošljavanja više se preferira. Strategija\nsegmentacije tržišta podrazumijeva da organizacija, cijeneći razlike među potrošačima,\nfokusira svoje poslovanje na jedan ili više atraktivnih tržišnih segmenata. Radi se o tzv.\n185 Todorović, J.: Strategijski i operativni menadžment, CONZIT, Beograd, 2003, str. 179.\n186 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, Institut za tržišna istraživanja, drugo\nizdanje, Beograd, 1998, str. 257-258.\n73\ngeneričkim strategijama na koje se ukazuje kada se govori o strategijama za nivo\nprograma, odnosno poslovnih jedinica u diversifikovanoj organizaciji. Vremenom,\norganizacija postaje diversificiranija, te se formulisanje startegije vrši za tri nivoa:\norganizacije, poslovne jedinice i poslovne funkcije.187\nMnoge neprofitne organizacije imaju teškoće u određivanju strategije kojom će\nse rukovoditi u određenim aktivnostima ili programima.188 Ekonomski i tehnološki razvoj\ndovodi do brzih promjena, ostvarivanje poslovanja u njima traži sposobnost anticipiranja\nbudućeg toka događaja kroz brzo i adekvatno prilagođavanje izmijenjenim okolnostima.\nBrze i velike promjene posebno su karakteristične na području medicinske opreme,\nbiotehnologije, lijekova i sl. Za poslovanje u izmijenjenim tržišnim okolnostima, u\ntranziciji od centralno-planskog prema tržišnom načinu privređivanja, značajno je da se\ndešifruju\nsignali\nkoji\nnose\nporuke\no\nnovim\nšansama\ni\nopasnostima,\nda\nse\nblagovremenim promjenama obezbijedi tržišna vitalnost programa, odnosno usluge. U\nposlovanju u turbulentnom tržišnom okruženju moguće je osloniti se na neku od\nsljedećih strategija: reagovati na promjene, anticipirati promjene i inicirati i biti vodeći u\npromjenama.\nZdravstvene ustanove u BiH nisu primijenile ni jednu od ovih strategija i nisu\nprepoznale pojedinačna područja za obezbjeđenje konkurentske prednosti, odnosno\nefektivno komuniciranje sa tržištem. Potreba za kreiranjem strategije na nivou aktivnosti,\nodnosno prepoznatljivog programa bila je neophodna. Državne apoteke koje su bile u\nsastavu državnih zdravstvenih ustanova jednostavnim postupkom mogle su se formirati\nkao strateške poslovne jedinice, divizije, poslovne jedinice sa statusom profitnog centra,\nodnosno centra odgovornosti za rezultate. Posjedovale su dovoljnu kritičnu masu\nprihoda i rashoda kako bi njihova kontrola putem dobitka (profita) bila realno ostvariva.\nNjihovi menadžeri imali su ovlašćenja za preduzimanje akcija koje u značajnoj mjeri\nutiču\nna\nrezultat,\na\nnjihovo\neksterno\ntržište inputa\ni\noutputa\nbilo\nje\ndovoljno\nprepoznatljivo. Odnosi među pojedinim organizacionim segmentima (apotekama) jasno\nsu bili (teritorijalno) definisani tako da je dobitak (profit) svake od njih bio nezavisan od\nodluka i efikasnosti drugih profitnih područja odgovornosti.189 Međutim, izostao je\nodlučujući faktor da centralna uprava (ministarstvo ili odjeljenje zdravlja)190 nije bilo\nspremno da uspješnost decentralizovanih jedinica kontroliše preko ostvarenih rezultata.\nSticajem istorijskih i ekonomskih okolnosti, promet lijekova na tržištu BiH\nkarakteriše prisustvo sve većeg broja malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu.\nUticaji lokalne i državne regulative čini se da su imali antistrategijsko ponašanje za\nstvaranje poslovnih jedinica (profitnih centara) kada su u pitanju državne apotekarske\nustanove. Izdavanje u zakup ili prodaja atraktivnih lokacija ovih ustanova, nastavljanje\niste\ndjelatnosti\nod\nstrane\nprivatnih\npreduzetnika,\nzakonom\npropisana\nporeska\noslobođenja na promet lijekova i pomoćnih ljekovitih sredtava, porast broja i sve veća\nkonkurencija na otvorenom tržištu, nizak prag za ulazak na ovo tržište, nepostojanje\njasnih ''pravila igre,'' manjak standardizacije, smanjena mogućnost korišćenja ekonomije\nobima itd. dovodi do pretvaranja bivših neprofitnih u sadašnje visoko profitabilne biznise.\n187 Todorović, J.: Strategijski i operativni menadžment, CONZIT, Beograd, 2003, str. 190.\n188 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 4.\n189 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 72-73.\n190 Ili su možda postojali ''neki viši'' (dugoročni ili kratkoročni) interesi planera privatizacije?\n74\nIako je neprofitnom sektoru možda neprimjereno da ima profitni centar u ovakvim\nokolnostima logika stvari nalagala je formiranje profitnih centara u neprofitnom sektoru.\n1.1.2. Kontrola poslovanja i menadžment kontrola\nKontrola poslovanja je proces koji osigurava da se poslovi izvršavaju efektivno i\nefikasno. Aktivnosti kontrole poslovanja variraju u zavisnosti od same prirode aktivnosti\norganizacije. U bolnici, na primjer, sprovođenje potpunog ili djelimičnog inventarisanja u\napoteci je kontrola poslovanja, kao i osiguranje neophodne njege pacijenata. Mnoge\naktivnosti kontrole poslovanja ne uključuju menadžere, a, u slučaju automatizacije, čak\nne uključuju ni ljude osim onih koji kontrolišu da li sistem kontrole funkcioniše ispravno i\nkoji se brinu za sadržaje koji nisu dio automatizovanog procesa.191 U bolnicama, koje\nimaju znatne količine zaliha lijekova, kada se količina smanji ispod programirane\nkompjuterske granice,192 sistem upozorava da se ispostavi odgovarajući nalog za\nnabavku lijekova koji nedostaju.\nMenadžment kontrola se nalazi između formulisanja strategije i kontrole\nposlovanja (aktivnosti, zadataka). Menadžment kontrola prihvata ciljeve i strategije koji\nsu\ndeterminisani\nu\nprocesu\nformulisanja\nstrategija\nkao\ndati\ni\nfokusira\nse\nna\nimplementaciju strategija i postizanje ciljeva organizacije. Menadžment kontrola nastoji\nda strukturira date programe efektivno i efikasno ih primijeni. Efektivan program je onaj\nkoji pokreće organizaciju prema njenim ciljevima, dok je efikasan program onaj koji\nostvari cilj po najnižoj cijeni. Za razliku od formulisanja strategije, menadžment kontrola\nje propisan, sistematičan proces sa tačno predviđenim koracima. Za razliku od kontrole\nposlovanja, koja čak i ne mora da uključi ljudski faktor, menadžment kontrola je\npovezana sa ljudima, čak i sa načinom njihovog ponašanja, traži da menadžeri sarađuju\nsa drugim ljudima, posebno drugim menadžerima.\nFunkcija menadžment kontrole pomaže menadžerima da odlučuju o optimalnoj\nalokaciji resursa i u tom pogledu ona se rukovodi principima ekonomije. Menadžment\nkontrola vodi računa o tome kako računovodstveni sistem izvještavanja utiče na\nponašanje\nljudi\nu\norganizacijama\nuvažavajući\nprincipe\nsocijalne\npsihologije.193\nMenadžeri koji imaju početne teškoće u razumijevanju suštine menadžment kontrole,\ntrebalo bi da nađu satisfakciju u saznanju da su principi ove dvije discipline dosta\nrazličiti i da njihova relativna važnost za funkciju menadžment kontrole varira u znatnoj\nmjeri i u različitim situacijama. Proces menadžment kontrole zahtijeva mjesto u\nkontekstu ciljeva organizacije i strategija koju je vrhovni menadžment izabrao kako bi ih\n191 Insulin zauzima jedno od centralnih mjesta u regulaciji metabolizma ugljenohidrata, masti i\nbjelančevina. Kod svih kliničkih oblika dijabetesa nedostaje dovoljna količina insulina za regulaciju\nšećera u krvi. Problem regulacije šećera u krvi pomoću insulina može se riješiti na više načina.\nJedan, koji se danas najčešće primjenjuje je u primanju injekcije insulina u jutarnjima časovima, drugi\npomoću programatora i pumpe za insulin, a treći je primjena zatvorenog sistema automatskog\nupravljanja postojanjem negativne povratne sprege koja se ostvaruje pomoću biosenzora. Koruga, Đ.:\nPrilog konceptu bioautomatskog upravljačkog sistema insulina, Kibernetika br. 3-4, Zavod za\nekonomske ekspertize, Beograd, 1988, str. 7-9.\n192 Radovanović, L.: Simulaciono upravljanje zalihama lijekova uz računarsku podršku, Zbornik radova,\nEkonomski fakultet, Brčko, 2001, str. 440-448.\n193 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 5.\n75\npostigao.194 Odluke o ciljevima i strategijama donose se u procesu formulisanja\nstrategije, koji je, velikim dijelom nesistematičan i neformalan. Mnoge organizacije imaju\ni formalni sistem sa informacijama o planiranim outputima i inputima.\nProces menadžment kontrole ima obično četiri faze:195 1) strategijsko planiranje,\n2) priprema bužeta, 3) poslovanje i mjerenje, 4) izvještavanje i ocjena. Ove faze javljaju\nse obično ciklično i zajedno čine zatvoreni krug (slika 16).\nSlika 16. Faze menadžment kontrole\nIzvor: Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations,\nSevent Edition, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 19.\nU fazi strategijskog planiranja upravljački vrh determiniše osnovne programe\nneprofitne organizacije koje će ona preduzeti u narednom periodu kao i planirane\ntroškove za svaki od ovih programa. Odluke se donose u skladu sa ciljevima koji se\npojavljuju iz formulisane strategije djelatnosti. Ako novi programi zahtijevaju promjene u\nstrategiji, odluka da se oni uspješno iniciraju prije je dio strategije formulisane aktivnosti\nnego procesa menadžment kontrole. Formulisanje strategije i menadžment kontrola\nprožimaju se u fazi strategijskog planiranja. Mnoge organizacije pripremaju strategijski\nplan koji sadrži planirane prihode i rashode za nekoliko godina unaprijed, obično pet a\nponekad za kraće ili duže vremenske periode. Neke organizacije nemaju formalni\nmehanizam za planiranje svojih budućih programa, pa se, umjesto toga, oslanjaju na\nizvještaje ili analize specifičnih i značajnih činjenica u njihovim programima, posebno na\niznose koji će biti investirani u kapitalna ulaganja i izvore koji će biti korišćeni za njihovo\nfinansiranje.\nProgrami u industrijskim kompanijama uglavnom su proizvodnja i proizvodne\nlinije kao i aktivnosti (istraživanje i razvoj) koje se ne odnose na određene proizvode.\n194 Ibid, p. 18.\n195 Ibid, p. 19.\n76\nU neprofitnim organizacijama programi obično definišu vrste usluga koje organizacija\nplanira da ponudi. Da bi ocjena bila opravdana, programske odluke treba da se\nzasnivaju na ekonomskoj analizi gdje se upoređuju planirani prihodi ili druge koristi\ndatog programa sa procijenjenim troškovima. U mnogim profitnim preduzećima, kao i\nvećini neprofitnih organizacija, pouzdana ocjena programskih aktivnosti ne može biti\nsačinjena sa potpunom sigurnošću. Donošenje odluka uglavnom je ostavljeno vrhovnoj\nupravi koja ih anticipira na osnovu pouzdanih zaključaka, mišljenja, političkih uticaja i, s\nvremena na vrijeme, zajedničkih interesa eksternih klijenata.\nBudžet je plan kvantitativno izražen u monetarnim pokazateljima i pokriva\nodređeni period, obično godinu dana. U fazi pripreme za izradu budžeta proces\nmenadžment kontrole sve programske ciljeve transformiše u sferu odgovornosti\nmenadžera zaduženih za njihovu implementaciju.196 Tokom pripremne faze budžeta\nplanovi iskazani u monetarnim iznosima konvertuju se u okvire određene odgovornosti.\nTokom procesa pripreme budžeta univerzitet određuje fakultetima i zaposlenima\nsredstva koja će biti dio programa za budžetske operativne troškove vezane za program\ni neke operativne ciljeve (upis određenog broja studenata koji studiraju o trošku vlade).\nMenadžer (dekan) programa preuzima odgovornost za ispunjenje ciljeva, a šefovi\nkatedri preuzimaju odgovornost da profesori izvedu nastavu u okviru plana i programa\npredmeta. Proces dolaska do budžeta je najbitniji u pregovorima između menadžera\ncentara odgovornosti i njihovih pretpostavljenih. Krajnji ishod pregovora je izvještaj o\noutputima koji se očekuju u budžetskoj godini i inputima koji će biti korišćeni da bi se\npostigli planirani outputi i kao takav dogovor baziran na budžetu je bilateralna obaveza.\nMenadžeri centara odgovornosti prihvataju da ostvare planirane rezultate sa datim\niznosom sredstava dok se nadređeni slažu da je rad zadovoljavajući za preuzete\nobaveze, ali obje strane obično imaju i klauzulu “osim ako se okolnosti značajno ne\npromijene.”\nZa vrijeme tekućeg poslovanja menadžeri nadgledaju šta se dešava, dok se u\nračunovodstvu evidentiraju stvarni prihodi i rashodi. U neprofitnim organizacijama\nevidentiranje inputa vodi se tako da se nastali troškovi reflektuju i u programima i u\ncentrima odgovornosti. Evidentirani troškovi nastali u programima koriste se kao osnova\nza buduće strategijsko planiranje, dok se troškovi evidentirani u centrima odgovornosti\nkoriste za mjerenje performansi menadžera u centrima odgovornosti. Računovodstveni\nizvještaji, zajedno sa drugim izvještajima, sumiraju se, anliziraju i prezentiraju onima koji\nsu odgovorni za poslovanje organizacije kao i onima koji su zaduženi za postizanje\ndogovorenih performansi. Izvještaji omogućavaju menadžerima da porede planirane\noutpute i inpute sa aktuelnim rezultatima. Informacije u ovim izvještajima koriste se za\nposlovanje, ocjenu ostvarenih performansi i ocjenu programa.\nIzvještaji pomažu upravljačkom vrhu da koordinira i kontroliše tekuće poslovanje\norganizacije.197 Koristeći ove informacije, zajedno sa informacijama dobijenim iz\nrazgovora ili drugih neformalnih izvora, menadžeri mogu identifikovati situacije koje\nmogu biti opravdanje za intervencije. Oni mogu istražiti ovakve situacije i pokrenuti\nkorektivne akcije koje su i potrebne i izvodljive. Izveštaji se koriste kao osnova za ocjenu\nposlovanja. Takve ocjene vode akcijama koje su vezane za menadžere centara\nodgovornosti, pohvala za dobro urađen posao, unapređenje, konstruktivna kritika i, u\n196 Ibid, p. 20.\n197 Ibid, p. 21.\n77\nekstremnim\nslučajevima,\notkaz.\nOvakve\ninformacije\nkoriste\nse\nkao\nputokaz\nmenadžerima centara odgovornosti u razvoju i poboljšanju poslovanja. Izvještaji se\nkoriste kao osnova za ocjenu programa a planirani program može biti neadekvatan iz\nbilo kog razloga i, ako je to u pitanju, trebalo bi uraditi reviziju pojedinačnih budžeta ili\nsvih programa. Faza izvještavanja i ocjenjivanja tako zatvara krug procesa menadžment\nkontrole. Procjena akuelnih performansi može voditi do prve faze - revizije programa, ili\ndruge - revizije budžeta, ili treće - modifikaciju u poslovanju.\n2. Ambijent menadžment kontrole\nFunkcija menadžment kontrole pod uticajem je brojnih činilaca izvan neptofitne\norganizacije198 i svi oni zajedno konstituišu njeno eksterno okruženje. Eksterna\nokruženja značajno se razlikuju od jedne do druge neprofitne organizacije, a te razlike\nutiču na dizajniranje sistema menadžment kontrole. Menadžment kontrola u jednom\nentitetu, sa relativno pouzdanim prihodima, bez veće konkurencije i programima koji\nnisu suštinski mijenjani niz godina, znatno je drugačija od menadžment kontrole u\nentitetima čiji su izvori finansiranja relativno nesigurni, konkurenti mnogobrojni a\nprogrami se često mijenjaju. Organizacije takođe imaju interno okruženje i kod\nstrukturiranja sistema menadžment kontrole upravljački vrh mora pažljivo uzeti u obzir\nrazličite elemente koji konstituišu interno okruženje. Oni uključuju: 1) organizacionu\nstrukturu, 2) programsku strukturu, 3) informacionu strukturu 4) administrativne faktore,\n5) faktore ponašanja i 6) kulturološke faktore. Svi elementi moraju ne samo biti\nmeđusobno usklađeni već se moraju uklapati i u eksterno okruženje.\n2.1. Organizaciona struktura\nOrganizacije mogu biti različito strukturirane a zadaci koje treba da izvrše njihovi\nmenadžeri i zaposleni determinisani na različite načine. Neke organizacije imaju\nfunkcionalnu strukturu u kojoj su zaposleni i menadžeri grupisani po osnovu obavljanja\nzajedničkih zadataka kao što su: pružanje usluga, marketing ili finansije. Druge199\norganizacije imaju programsku strukturu u kojoj su zaposleni i menadžeri, koji imaju\nrazličite funkcije, grupisani po sličnim programima ili uslugama. Neke imaju matričnu\nstrukturu u kojoj podjednak značaj ima i funkcionalna i programska odgovornost. Neke\nneprofitne organizacije usvojile su organizacionu strukturu sličnu profitno orijentisanim\nkompanijama.\nFormalna struktura organizacije može imati jedan od više različitih oblika. U\nfunkcionalnoj strukturi zadaci su klasifikovani prema funkciji i svi zaposleni koji rade u\nistom funkcionalnom području pod upravom su jednog menadžera. U centru za socijalni\nrad svi radnici bi odgovarali direktoru centra, dok bi u bolnici sve medicinske sestre\ntrebalo da odgovaraju glavnoj sestri bolnice. Kako organizacije rastu i postaju\ndiversifikovanije,\npreusmjeravaju\nse\ns\nfunkcionalne\nna\ndivizionalnu\nstrukturu.\nU\ndivizionalnoj strukturi funkcionalni poslovi su grupisani u logičke ‘'organizacije u grozdu''\nprema klijentima, regionima ili programima. Kada, na primjer, organizacija za primarnu\n198 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition, McGraw-\nHill/Irwin, New York, 2003, p. 372.\n199 Ibid, p. 6.\n78\nzdravstvenu zaštitu ima divizionalnu strukturu, njeni zaposleni bi mogli biti grupisani u\nposebne timove po određenim geografskim područjima. U ovom slučaju, njeni zaposleni\nbili bi odgovorni menadžeru tima ili regionalnom menadžeru prije nego direktoru\norganizacije primarne zdravstvene zaštite. U bolnici sa divizionalnom strukturom,\nmedicinske sestre bi prije odgovarale šefovima odjeljenja, kao što je šef hirurgije, šef\ninterne medicine, nego glavnoj sestri bolnice. Najkompleksnija organizacijska struktura\nje matrična forma. U ovoj formi pojedinci imaju dva supervizora: divizionalnog ili\nprogramskog i funkcionalnog. U bolnici medicinske sestre mogu imati dvostruke\nodgovornosti kod podnošenja izvještaja, prvi prema glavnoj sestri bolnice, a drugi i\nprema glavnoj sestri odjeljenja. Na univerzitetu profesori imaju odgovornost i prema\ndekanu i prema šefovima katedri.\nOrganizaciona struktura odnosi se na prikaz odnosa, u zvaničnoj formi, između\nmenadžera i drugih osoba u organizaciji.200 Upravljački vrh, prilikom određivanju najbolje\nformalne strukture neprofitne organizacije, razmatra veliki broj faktora. To uključuje\nrazmatranje pitanja najboljih odjeljenja za obavljanje određenih poslova, aktivnosti koje\ntreba da budu izvršene od strane zaposlenih u specijalizovanim odjeljenjima, poslova za\nkoje bi trebali biti odgovorni linijski menadžeri, odluke koje bi trebalo da budu donesene\npri ili na samom vrhu organizacije, odluke koje bi se povjeravale nižim nivoima\nmenadžmenta i sl.\nStrukturu menadžment kontrole čini organizaciona mreža centara odgovornosti.\nVelike organizacije obično imaju složenu hijerarhiju centara odgovornosti: jedinice,\nsektore, odeljenja ili divizije. Sa izuzetkom onih koji se nalaze na dnu organizacijske\nskale, svaki centar odgovornosti predstavlja skup manjih centara odgovornosti, čime je i\nsama organizacija, u cjelini, jedan centar odgovornosti. Funkcija top menadžmenta je\nplaniranje i kontrola rada svih centara odgovornosti. 201 Univerzitet se, na primjer, sastoji\nod centara odgovornosti: ekonomski fakultet, pravni fakultet, medicinski fakultet,\nakademija umjetnosti itd. Visokoškolske organizacije (fakultet ili akademija) može biti\nsastavljena od posebnih centara odgovornosti: katedra za menadžment, katedra za\nračunovodstvo i finansije, katedra za informatiku i sl. Odjeljenje (katedra) takođe može\nbiti\npodijeljeno,\nna\nprimjer,\nkatedra\nza\nračunovodstvo\nmože\nimati:\nfinansijsko\nračunovodstvo, upravljačko računovodstvo, računovodstvo troškova, reviziju i finansije.\nFunkcija menadžment kontrole podrazumijeva planiranje, koordinaciju i kontrolu rada\nsvih navedenih centara.\n2.1.1. Centri odgovornosti\nOrganizaciona struktura za svrhe menadžment kontrole, u uslovima centara\nodgovornosti, određena je obimom kontrole koju vrše menadžeri ovih centara. Iako vrsta\nkontrole u neprofitnoj organizaciji, primjenjiva od strane menadžera, može biti teška za\nutvrđivanje, uvijek neko ima kontrolu nad odlukom koja je povezana sa resursima\norganizacije.202 U nekim slučajevima kontrola nije česta i ima dugoročne imlikacije, kao\nu slučaju pribavljanja stalnih sredstava ili obaveza vraćanja dugoročnog kredita, dok u\n200 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 373.\n201 Ibid, p. 13.\n202 Ibid, p. 374.\n79\ndrugim slučajevima traje kraće, na primjer, odluka o potpisivanju jednogodišnjeg\nugovora\no\nnabavci kancelarijskog\nmaterijala.\nKljučno pitanje koje\npostavlja top\nmenadžment pri\ndefinisanju\norganizacione\nstrukture\ncentara\nodgovornosti\nje\nko\nkontroliše koje resurse a odgovornost svakog menadžera može biti izmjerena za\nsredstva na kojima on ima odlučujući uticaj i kontrolu. Centar odgovornosti predstavlja\norganizacionu jedinicu u nadležnosti menadžera koji je odgovoran za njene aktivnosti. U\nsvakoj\norganizaciji\n(osim\nnajmanjih)\npostoji\nhijerarhija centara\nodgovornosti.\nNa\nnajnižem nivou u organizaciji su centri odgovornosti za sektore ili druge manje\norganizacione jedinice. Na najvišem nivou su odjeljenja ili divizije koje se sastoje od\nnekoliko manjih organizacionih jedinica. Čak i kada se velike organizacione jedinice\nuklapaju u definiciju centra odgovornosti, termin se obično koristi za niže nivoe područja\nunutar organizacije.\nDecentralizacija upravljanja odvija se u različitim organizacionim uslovima. U\nfunkcionalnom modelu organizacionog ustrojstva koji odgovara jednoprogramskim,\nvišeprogramskim\nvertikalno\npovezanim\norganizacijama,\npa\ni\nvišeprogramskim\nhorizontalno\npovezanim\norganizacijama\nhomogenog\nprograma,203\ndecentralizacija\nupravljanja ne završava se na nivou pojedinačnih funkcija nego formiranjem užih\norganizacionih jedinica u okviru njih. Najniži centri odgovornosti u funkcionalno\nstrukturiranoj organizaciji, za koje se uobičajno instalira sistem mjerenja vrijednosnih\nperformansi, su centri (mjesta) troškova i centri (mjesta) prihoda. Divizionalni model\norganizacionog\nustrojstva\nodgovara\nvišeprogramskim\nhorizontalno\npovezanim\norganizacijama sa poslovno nepovezanim programima. U pitanju su dovoljno samostalni\nprogrami koji pogoduju ideji razvijanja ‘’preduzetničkog duha’’ menadžmenta motivišući\nih da se ponašaju kao lideri ‘'samostalnog preduzeća.’’ Zavisno od njihove veličine i\nsloženosti procesa u njima, od sistema njihove poslovne zaokruženosti i samostalnosti,\nod upravljačkog pristupa, od mogućnosti mjerenja performansi u funkciji kontrole\npomoću rezultata (ciljeva) takvi organizacioni dijelovi mogu biti konstituisani kao profitni\n(dobitni) i investicioni (imovinski) centri.204\nCentar prihoda je centar odgovornosti u kome je menadžer zadužen da postigne\nneki, unaprijed određeni, iznos prihoda. Kontrola uspješnosti, kao prvi cilj menadžment\nkontrole, podrazumijeva kontrolu centra odgovornog za prihode i sagledavanje njegovog\ndoprinosa rezultatu organizacije kao cjeline. Centri prihoda mogu se formirati prema\nkarakterističnim grupama usluga, prema područjima pružanja usluga, prema grupama\nklijenata itd. Procjena uspješnosti centra odgovornosti za prihode vrši se na osnovu\nizvještaja o performansama čije je sastavljanje u nadležnosti računovodstva. Struktura\nizvještaja o prihodima mora biti u skladu sa ciljevima kontrole a izvještaji moraju imati\nnaglašen aspekt kontrolabilnosti (odgovornosti) prihoda po pojedinim nivoima kako bi se\nmogla procijeniti uspješnost menadžera.\nIzvješaji treba da sadrže informacije o\nplaniranim i prodatim količinama učinaka (usluga), prodajnim cijenama, ostvarenom\nprihodu i sl. Analizom odstupanja mogu se izolovati faktori koji utiču na utvrđene razlike\nizmeđu datih veličina. Sumirani izvještaji računovodstva odgovornosti podnose se top\nmenadžmentu a na osnovu njih upravljački vrh izvlači zaključke o doprinosu svakog\nmenadžera ukupnom rezultatu organizacije. Ipak, mora se naglasiti da računovodstvene\ninformacije\nnisu\njedino\nrelevantne\nza\nprocjenu\nuspješnosti\npojedinih\ncentara\n203 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 554.\n204 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str. 478-479.\n80\nodgovornosti,205 kao u neprofitnim organizacijama gdje su nemonetarne mjere, u nekim\nslučajevima, čak značajnije. Sasvim je sigurno da računovodstvena informaciona\npodrška na svim nivoima značajno doprinosi menadžerskoj kontroli u neprofitnim\norganizacijama.\nMenadžment kontrola pretpostavlja identifikovanje područja odgovornosti koje\nće omogućiti njenu efikasnost. U funkcionalno strukturiranoj neprofitnoj organizaciji\nmogu biti formirani: centri standardnih troškova i centri budžetiranih (diskrecionih)\nrashoda. Neposredni rukovodioci područja odgovornosti za standardne troškove u\nhijerarhijskoj upravljačkoj strukturi zauzimaju najniži nivo i njihova odgovornost je\ndeterminisana dodijeljenim stepenom slobode odlučivanja za ekonomičnost trošenja\ninputa, kvalitet i poštovanje rokova. Oni su odgovorni kako za efikasnost tako i za\nefektivnost. Efikasnost se procjenjuje odnosom između inputa i outputa, dok se\nefektivnost procjenjuje da li je dostignut željeni proizvodni plan sa specificiranim nivoom\nkvaliteta\ni\nvremena.206\nZa\nefikasnu\nmenadžment\nkontrolu\nformiranje\npodručja\nodgovornosti treba da bude u funkciji tri cilja: planiranja (budžetiranja), kontrole\nuspješnosti menadžera i efikasnosti centra i motivacije,207 a sva tri se zasnivaju na\nstandardnim troškovima, izvještajima o performansama i odstupanjima. Menadžerski\nbudžet za svaki izvještajni period (na primjer, mjesečno) determiniše se množenjem\nutroška i standardne cijene, čime se utvrđuje vrijednost po jedinici.208\nStandardni centri (mjesta) troškova koriste se kada se jedinice outputa (učinci)\nmogu lako identifikovati i odrediti kao što je, na primjer, odjeljenje za radiologiju u\nbolnici. Kod standardnog centra (područja) troškova menadžer ne odgovara za fiksan\niznos troškova nego za unaprijed određen trošak svake jedinice outputa. Na primjer,\ntokom jednog mjeseca odjeljenje pedijatrije zatraži od odjeljenja radiologije 500 snimaka\ngrudnog koša i 200 snimaka lobanje. Unaprijed definisani troškovi su 25 KM po jednom\nsnimku grudnog koša i 50 KM po snimku glave. Budžet rashoda, prema kome se mjere\nperformanse menadžera radiologije, je 12.500 KM (500 komada × 25 KM) za snimak\ngrudnog koša i 10.000 KM (200 komada × 50 KM) za snimak glave, odnosno ukupni\ntroškovi iznose 22.500 KM.209\nU organizacijama postoje organizacioni dijelovi u kojima se veze između inputa i\noutputa teško sagledavaju a prihodi se ne mogu finansijski iskazati, što je slučaj u\nneprofitnim organizacijama, te se formiraju područja odgovornosti za budžetirane\n(diskrecione) rashode. Diskrecioni centri rashoda obično se koriste kada ne postoji\njednostavan način da se adekvatno mjere rezultati centra (na primjer, odjeljenje za\nfinansije i računovodstvo). U ovom slučaju menadžer je odgovoran za fiksan iznos\ntroškova za jedan mjesec i od njega se očekuje da ne prekorači odobreni iznos. Na\nosnovu izvještaja o performansama centra odgovornosti mogu se sagledati pozitivna i\nnegativna odstupanja po pojedinim kategorijama troškova i preduzimati korektivne\nakcije. Zbog uočenih nedostataka ovakve vrste kontrole često se koristi tehnika\n205 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 65-71.\n206 Kaplan, R.: Advancted management Accounting, Prentice Hall, Inc., New Jersey, 1982, p. 436, prema:\nMalinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 55.\n207 Isto, str. 55-56.\n208 Mjesto troškova nije ništa drugo do uži organizacioni dio određene djelatnosti, u okviru koga se\nobavljaju odgovarajući, po pravilu, više homogeni poslovi. Kovačević, M.: Sistemi obračuna troškova,\nPrivredni pregled, Beograd, 1982, str.49.\n209 Kalkulacije u praksi znatno su komplikovanije.\n81\nupravljanja putem ciljeva koja dopunjuje finansijske ciljeve u procesu budžetiranja.\nMeđutim, ova tehnika nije primjenjiva u neprofitnim organizacijama.210\nU profitnom (dobitnom) centru menadžer je odgovoran i za prihod i za troškove.\nRazlika između prihoda i troškova može se kontrolisati putem mase odgovarajućeg\nkoncepta rezultata. Performanse menadžera koji rukovodi profitnim centrom mjere se\nodnosom ostvarenog prihoda i troškova centra. Mnoge neprofitne organizacije imaju\ncentre odgovornosti koji naplaćuju svoje usluge i troškove koji se javljaju pružanjem ovih\nusluga. To je slučaj sa mnogim odjeljenjima bolnice, nekim sporednim uslugama koje\npružaju obrazovne ustanove, javnim uslugama građanima i sl. U navedenim primjerima\ncentri odgovornosti mogu postati profitni centri, međutim, korišćenje termina profitni\ncentar u neprofitnoj organizaciji na prvi pogled izgleda kontradiktoran. Neprofitne\norganizacije i neprofitni sektor u sadašnjem procesu transformacije mogu naći svoje\nkopije u profitno orijentisanim kompanijama kada ispunjavaju kriterijume za formiranje\nprofitnih (dobitnih) centara.\nU investicionom (imovinskom) centru menadžer je zadužen i za profit i za\nresurse korišćene za sticanje profita. Odgovornost se mjeri putem stope prinosa na\nangažovani kapital. Investicioni centar daje menadžeru veću odgovornost nego što je\nima menadžer u profitnom centru, dok je u profitnom centru odgovornost veća u odnosu\nna centar troškova. Dok je kod profitnog centra za procjenu uspješnosti bio dovoljan\nsamo bilans uspjeha, za investicioni centar neophodno je sagledati i bilans stanja iz\nkoga se mogu izvući relevantni podaci o visini angažovanog kapitala. Iako investicioni\ncentri rijetko postoje u neprofitnim organizacijama, oni su, i pored toga, sasvim\nprimjereni za situacije u kojima je menadžer odgovoran za jasno identifikovana\nsredstava, što se realno može dogoditi i u neprofitnim i u profitnim organizacijama.\nNajčešći centri odgovornosti koji se mogu naći u neprofitnom organizacijama su\ncentri troškova i profitni centri. Ideja da profitni centri egzistiraju u neprofitnim\norganizacijama može izgledati neprimjerena, ali postojanje profitnog centra može biti\nznačajano\nsredstvo\nza\nmenadžment\nkontrolu.\nImajući\novo\nu\nvidu,\nnije\nnimalo\nnekonzistentno da profitni centar egzistira u neprofitnoj organizaciji, čime jasno može\nodrediti okvir finansijske odgovornosti menadžera. Projektovanjem bilansa uspjeha i\nračunovodstvenim\nizvještavanjem\no\nostvarenim\nrezultatima\nprofitnog\ncentra\nu\nneprofitnim organizacijama učinila bi se znatno efikasnija funkcija menadžment kontrole.\nVrste i područja odgovornost u neprofitnim organizacijama mogu se predstaviti kako\nslijedi (tabela 5).\nZa razumijevanje sistema menadžment kontrole značajni su kriterijumi koje top\nmenadžment koristi prilikom donošenja odluke koji bi centri odgovornosti mogli biti\nprofitni centri a koji centri troškova.211 Pošto profitni centri uključuju više elemenata\nmenadžerskih performansi nego centri troškova, oni zahtijevaju i dodatno vođenje\nknjigovodstvenih evidencija. U nekim slučajevima stvaranje profitnih centara može imati\ni nefunkcionalne posljedice, može podsticati menadžere da preveliku pažnju usmjere\nostvarenju prihoda ili smanjenju troškove u određenom periodu bez dovoljne pažnje za\ndugoročne posljedice. I pored ovih nefunkcionalnih posljedica profitni centar je poželjan\n210 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 60-65.\n211 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 378.\n82\nako menadžer ima razumnu količinu uticaja na outpute i inpute njegovog centra\nodgovornosti. U suštini, menadžer profitnog centra ponaša se kao da vodi posebnu\norganizaciju. U većini organizacija menadžeri koji izvršavaju zaključene programe,\nposebno one koji su geografski odvojeni, obično imaju određene jedinice kao profitne\ncentre. U određivanju da li bi centar odgovornosti trebalo da bude profitni centar top\nmenadžment obično razmatra pet212 kriterijuma:\nstepen uticaja, percepcija jasne\ndefinisanosti, izostanak nefunkcionalnih inicijativa, egzistencija transfernih cijena i\ndodatni troškovi vođenja knjigovodstvenih evidencija.\nTebala 5 . Vrste centara odgovornosti u neprofitnim organizacijama\nVrste centra odgovornosti\nOdgovorni za\n1. Centri prihoda\nPrihode koji su zarađeni putem centra\n2. Centri troškova:\n20. Centri (standardnih) troškova\nTroškove po jedinici outputa vrednuju se po standardnim\ntroškovima ali ne i za ukupne troškove nastale putem centra\n21. Centri budžetiranih troškova\nTrošenje fiksnih kvota odobrenih ukupnih troškova nastalih u\ncentru\n3. Profitni (dobitni) centri\nUkupne prihode, troškove i dobit (profit)\n4. Investicioni (imovinski) centri\nUkupne prihode, troškove, rezultat i ulaganja, odnosno\nstopu prinosa na korišćeni kapital\nMenadžer centra odgovornosti trebalo bi da ima dovoljno ovlašćenja i da pokaže\nrazuman uticaj i nad prihodima i nad troškovima centra, što implicira da menadžer ne\nmora imati kompletnu kontrolu nad svim outputima i inputima. Međutim, menadžeri\nprofitnog centra obično bi trebalo da su ovlašćeni da vrše kontrolu nad obimom\naktivnosti centra odgovornosti, kvalitetom urađenog posla, varijabilnim troškovima po\njedinici učinka organizacije i njenih direktnih fiksnih troškova, a ponekad da značajnije\nutiču i na cijene. Menadžer bi trebalo da shvati da je objelodanjeni profit za centar\nodgovornosti fer kao mjera njegovih finansijskih performansi. Ovo ne znači da je iznos\nprofita u potpunosti tačan ili da sadrži sve aspekte performansi dovoljne i za neprofitna\nmjerenja. Ako je centar usluge strukturiran kao profitni, njegov uobičajeni cilj je prag\nrentabiliteta gdje su troškovi ostvarenih usluga približni ili jednaki prihodima, ekvilibrijum\nprihoda i troškova je dobar finansijski rezultat.213\nKonkurentski duh koji njeguje koncept profitnog centra ne bi trebalo da ima\nnefunkcionalne posljedice po organizaciju kao cjelinu. U slučajevima kada je jedinica\norganizovana kao profitni centar poželjni stepen kooperacije ne dešava se sa drugim\ncentrima odgovornosti. Menadžeri profitnih centara mogu donijeti odluku da ugrade\nodređeni iznos profita sopstvenom učinku na štetu drugih jedinica u organizaciji. Isto\ntako, oni se mogu opirati da produkuju troškove prekovremenog rada, čak i onda kada\ndrugi centri trebaju njihove usluge. Top menadžment bi trebao da izbjegne ili minimizira\n212 Neki autori uzimaju pet sličnih kriterijuma za definisanje profitnih centara, kao npr. Malinić, D.:\nDivizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 72-73.\n213 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 379.\n83\novakve nefunkcionalne posljedice strukturiranjem sistema menadžment kontrole tako da\nkooperativno djelovanje ima pozitivan uticaj na postignute rezultate.\nInterni korisnici usluga centara odgovornosti treba da plate usluge putem\ntransfernih\ncijena.\nAko\npostoje interni\nkorisnici\na\nnema\ntransfernih cijena,\ntop\nmenadžment trebalo bi da strukturira jedinicu kao profitni centar. Interna kontrola u\norganizaciji obično pruža usluge bez posebne naplate, međutim, ona ipak ne bi trebalo\nda bude organzovana kao profitni centar. Slično tome, ako top menadžment podstiče\noperativne jedinice da koriste usluge određenih jedinica te jedinice, vjerovatno, neće biti\nprofitni centri, bar ne dok operativne jedinice ne prihvate vrijednost usluga i dok ne budu\nspremne da plate cijenu za te usluge. Transferne cijene konstituiše novčani način\nmjerenja iznosa dobijenih internih usluga centara odgovornosti i, kao takve, mjere\njedinice outputa.\nUkoliko centri odgovornosti ne prodaju značajan dio svojih usluga eksternim\nkorisnicima, smatra se da ne mogu biti stvarni, nego, najviše, pseudo profitni centri. Ako\nse koncept profitnog centra pravilno razumije i primjenjuje, menadžeru jednog profitnog\ncentra izvršene prodaje drugim centrima jednako su realne kao i prodaja eksternim\nkorisnicima. Koristi od postojanja profitnog centra trebalo bi da bude veće og troškova\nkoji nastaju vođenjem dodatnih knjigovodstvenih ili administrativnih aktivnosti. Mjerenje\ntroškova outputa većine računovodstvenih odjeljenja je komplikovano tako da njegovo\nuspostavljanje kao profitnog centra vjerovatno ne bi imalo smisla. Međutim, ako\nodjeljenje računovodstva pruža knjigovodstvene usluge i eksternim organizacijama, kao\nšto je to slučaj u nekim neprofitnim organizacijama, možda bi se isplatilo napraviti\ndodatne troškove da se odjeljenje učini profitnim centrom.\nUpravljački\norijentisan\nračunovodstveni\ninformacioni\nsistem,\nsastavni\ndio\nintegralnog\ninformacionog\nsistema\norganizacije i\nnajznačajniji izvor\nkvantitativnih\ninformacija\nu\nsvakoj\norganizaciji,\npruža\nznačajnu\ninformacionu\npodršku\ndecentralističkom konceptu upravljanja organizacijom. Može se reći da i finansijsko i\nupravljačko računovodstvo imaju upravljački karakter. Pošto je zakonskim propisima i\nstvarnim potrebama finansijskog računovodstva nametnuta obaveza polaganja računa i\ninformisanje eksternih korisnika, ono je, prije svega, prilagođeno tim zahtjevima.214\nUsljed\ntoga\ni\nfinansijski\nizvještaji\nse\npripremaju\ni\nsastavljaju\nu\nskladu\nsa\nopšteprihvaćenim\nračunovodstvenim\nprincipima\ni\nstandardima,\nšto\nobezbjeđuje\nobjektivnost izvještaja i informacionu sigurnost njihovih korisnika. Mada su eksterni\nzahtjevi od primarnog značaja za koncipiranje fianansijskog računovodstva, informacije\nkoje proizlaze iz finansijskih izvještaja upotrebljive su i za korisnike unutar organizacije.\nOrganizacionim strukturiranjem, u velikoj mjeri, determiniše se struktura internog\nračunovodstvenog izvještajnog sistema. Računovodstvo ima zadatak da izvještava o\nperformansama preduzeća kako cjeline (finansijsko računovodstvo) tako i o uspješnosti\nsvakog organizacionog dijela (računovodstvo odgovornosti). U tom smislu interno\nračunovodstvo, kako se upravljačko računovodstvo još naziva, u funkciji je dva bazična\ncilja:215 informacione podrške svim nivoima menadžmenta u pripremanju i donošenju\nodluka, prije svega, strateškog i taktičkog karaktera i informacione podrške sistematskoj\nupravljačkoj kontroli koja pokriva upravljačke aktivnosti planiranja, organizovanja,\n214 Ranković, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 1986, str. 5.\n215 Stevanović, N.: Obračun troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991, str. 14.\n84\nkontrole, koordinacije i motivacije. Menadžeri preduzeća podjednako su zainteresovani\nza oba informaciona područja koja se u literaturi mogu sresti i pod nazivom\nračunovodstvo odlučivanja i računovodstvo kontrole.216\n2.1.2. Transferne cijene\nU\ndivizionalno\nstrukturiranim\nneprofitnim\norganizacijama\nizmeđu\nprofitnih\ncentara postoje interne isporuke učinaka, čime se otvara pitanje transfernih cijena\nizmeđu divizija iste organizacije, odnosno pitanje po kojim cijenama treba obračunavati\nmeđudivizione\nkupoprodaje\nučinaka.\nTransferne\ncijene\nisključivo\nse\nkoriste\nza\ntransakcije u okviru organizacije, nasuprot eksternim cijenama koje se koristi za\ntransakcije između organizacije i njenih klijenata. Organizacija se opredjeljuje za\norganizaciono ustrojstvo po profitnim (dobitnim) centrima da bi: raščlanila svoja dobitna\nostvarenja na divizionalna u cilju povećanja efikasnosti pojedinih dijelova, očuvala\nnadređenost ciljeva organizacije ciljevima dobitnih centara i decentralizovala upravljanje\ni povećala motivacione efekte.217\nU\nsvim\norganizacijama,\nkako\nprofitnim\ntako i\nneprofitnim,\nodređivanjem\ntransfernih cijene obezbjeđuje se mehanizam za stimulisanje optimalnog korišćenja\nsredstava.218 Ponašanje menadžera profitnih centara (i menadžera centara standardnih\ntroškova) često je pod znatnim uticajem načina strukturiranja transfernih cijena. Ako je\nusluga besplatna, korisnici nisu motivisani da razmatraju njenu vrijednost, skloni su da\nzahtijevaju sve usluge koje mogu dobiti bez razmišljnja o tome koliko su im one stvarno\npotrebne. Ako se usluga može dobiti besplatno, korisnik usluge čak i ne razmišlja o\nnačinu upoređivanja njene vrijednosti sa alternativnom uslugom koja traži određena\nsredstva. Na primjer, ako pacijent treba na put službenim automobilom bolnice, koji ne\nplaća, on neće uzeti u obzir da bi javni prevoz ili privatni automobil bili znatno efikasniji.\nKorišćenje transfernih cijena takođe doprinosi pravednijoj raspodjeli usluga.219 Kada je u\npitanju korišćenje službenog vozila bolnice bez naknade, odluka menadžera kome\ndodijeliti\nvozilo\nna\nkorišćenje\nmože\nbiti\ndonesena\nna\nosnovu\nnjegove\nlične\nblagonaklonosti ili talenta ubjeđivanja korisnika usluge. Utvrđivanjem transferne cijene\nkorisnik koji je voljan da plati uslugu prevoza dobija automobil slično kao kod rent-a-car\nagencije.\nAko centri odgovornosti ne prodaju svoje učinke (proizvode i usluge), eksternim\nkorisnicima može izgledati da nema pouzdanog načina da se utvrde njihove transferne\ncijene. Međutim, gotovo svi centri usluga imaju svoje kopije u profitnim organizacijama.\nPrincipi koji se koriste da se postave transferne cijene u neprofitnim organizacijama\nobično mogu biti lakše adaptirani nego što je to slučaj u profitnim organizacijama. Pred\nupravljačkim računovodstvom i menadžmentom nalazi se ozbiljan izazov - formiranje\nodgovarajućeg sistema i politike transfernih cijena. Obično se navode četiri pristupa koja\nneprofitne organizacije koriste u uspostavljanju transfernih cijena: tržišne cijene; cijene\n216 Malinić, D.: Divizionalno računovodstvo, računovodstveno izveštavanje po profitnim i investicionim\ncentrima, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999, str. 45.\n217 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 504.\n218 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 375.\n219 Ibid, p. 376.\n85\nzasnovane\nna\nstvarnim\n(punim)\ntroškovima;\ncijene\nzasnovane\nna\nstandardnim\ntroškovima i sporazumne (na pregovorima zasnovane) cijene. 220\nZa\nmjerenje\ni\niskazivanje\nostvarenja\nprofitnog\ncentra\nnajbolje\nrješenje\nodređivanja transferne cijene međudivizionih isporuka učinaka predstavlja tržišna cijena,\npod uslovom da postoje poznate i uporedive cijene. Tržišne cijene predstavljaju\nobjektiviziranu mjeru vrijednosti outputa za divizije - interne isporučioce i istu takvu mjeru\nvrijednosti inputa\nza\ndivizije\n- primaoce\ninternih\nučinaka.\nEfektivnost cijena sa\nkonkurentnog tržišta u ulozi transfernih cijena u međudivizionalnom prometu učinaka\nzavisi i od stepena autonomije divizija i divizionih menadžera. Ukoliko profitni centri i\nnjihovi menadžeri imaju ovlašćenja da vrše nabavku i prodaju proizvoda i usluga na bilo\nkom a ne isključivo na internom tržištu organizacije, tada su u poziciji da optimiziraju\nsvoja ostvarenja. Tržišne cijene u ulozi transfernih cijena mogu biti prilagođene, na\nprimjer smanjene za 10% u međudivizionom prometu učinaka, da bi se snizila\nkomponenta profita u cijenama koje se plaćaju profitnim organizacijama. Ako su tržišne\ncijene daleko ispod cijene po kojoj se obično vrše transakcije, onda one ne predstavljaju\nvalidnu osnovu za transferne cijene.\nUkoliko ne postoji validna tržišna cijena, usljed nepostojanja eksternog tržišta,\ntransferne cijene bi se morale formirati oslanjanjem na stvarne (pune) troškove.\nUobičajena praksa je da se koristi puna cijena kao i za eksterne kupce, s tim da se\nzaračunava manja razlika u cijeni, nešto iznad stvarne cijene koštanja jedinice učinka.\nMeđutim, posljedice neekonomičnosti trošenja varijabilnih činilaca, neefikasnosti rada i\nneiskorišćenog kapaciteta divizije - dobavljača ugrađene u ove cijene prenose se na\ndivizije – kupce učinaka u okviru iste organizacije. To bi se izbjeglo zasnivanjem\ntransfernih cijena na standardnim troškovima učinaka koji sprečavaju prelivanje lošeg\nupravljanja troškovima s jednog na drugi profitni centar. Ideja da transferna cijena bude\njednaka standardnoj cijeni koštanja ili standardnoj varijabilnoj cijeni koštanja nije\nprihvatljiva za kontrolu putem mase profita (profitni centri) nego bi trebalo primijeniti\ntransferne cijene s dobitkom formiranih po metodi troškovi plus ili varijabilni troškovi plus\nkontribucioni dobitak.\nU\nposebnim\nokolnostima\ndivizioni\nmenadžeri\npregovaraju\no\ntransfernim\ncijenama i utvrđuju sporazumne transferne cijene. One treba da odgovaraju poslovnoj\nrealnosti, ali i da budu fer cijene za divizione menadžere uključene u pregovore o\ntransfernim cijenama. Ako divizija - prodavac radi ispod punog kapaciteta, ona može biti\nvoljna da prihvati nižu cijenu ukoliko će to doprinijeti boljem iskorišćenju njenog\nkapaciteta. Nasuprot ovome, ukoliko divizija - prodavac obezbjeđuje posebno visok\nkvalitet proizvoda ili specijalne usluge, odnosno garancije menadžer divizije – kupca,\nbiće voljan da plati nešto višu transfernu cijenu.\nTržišna cijena prodajne jedinice učinka koja je veća od njenih punih troškova\npokazuje da je jedinica operativno efikasna, ako je tržišna cijena ispod punih troškova,\n220 Prema drugim ''...prepoznatljiva su dva osnovna i jedan izvedeni pristup formiranju transfernih cena. To\nsu tržišno zasnovane transferne cene i troškovno zasnovane transferne cene, kao osnovne metode\nnjihovog formiranja, i sporazumne transferne cene, kao izvedeni (hibridni) vid transfernih cena, ...'',\nprema: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003,\nstr. 586-592.\n86\nto je znak njene neefikasnosti.221 Ako centar odgovornosti ne može obezbijediti usluge\npo konkurentskim cijenama ili ako prihodi koje zaradi nisu ekvivalentni njegovim\ntroškovima, pojaviće se gubitak. Ukoliko su cijene centra odgovornosti slične cijenama\nalternativnih dobavljača usluga a ostvaruje nizak prihod, to je znak da centar\nobezbjeđuje uslugu lošeg kvaliteta. Kada je to u pitanju, menadžer će, vjerovatno, biti\nmotivisan da zahtijeva poboljšanje kvaliteta. Ako centar odgovornosti ima uporediv\nkvalitet usluga sa alternativnim dobavljačima, cijene više od tržišnih i nizak ostvareni\nprihod su znak da su troškovi previsoki, pa će i u ovom slučaju menadžeri biti skloni\nsmanjenju troškova. Top menadžment može odlučiti da obustavi dalje pružanje usluga\nkada obim proizvedenih učinaka nije dovoljan da pokrije fiksne troškove. Prema tome,\nodgovornost za usluge određuje viši menadžment na osnovu informacija o efikasnosti i\nkvalitetu usluga potrebama pružanja usluga.\n2.2. Programska struktura\nCentri odgovornosti mogu biti klasifikovani na poslovne ili centre usluga.222\nOutputi poslovnog centra direktno doprinose ciljevima organizacije, dok se centar usluga\nčesto naziva i centar za podršku. Mnogi poslovni centri su i profitni, iako su neki\nnaznačeni kao centri prihoda ili centri troškova. Centar usluga može biti diskrecioni\ncentar troškova, standardni centar troškova ili profitni centar. U posljednjem slučaju\ncentar prodaje svoje usluge drugim organizacionim jedinicama a njegovi rezultati mjere\nse ostvarenim prihodom od prodaje. Njihov cilj obično nije stvaranje profita nego\ndostizanje praga rentabiliteta (prelomne tačke). Proširenje koncepta profitnog centra na\ncentar usluga u neprofitnim i javnim organizacijama relativno je nov pojam, a, kada je\ndobro strukturiran, funkcioniše kao profitni centar i predstavlja značajan instrumenat\nmenadžment kontrole.\nMnoge neprofitne organizacije prave razliku između centara odgovornosti i\nprograma. Ove organizacije u svom sistemu menadžment kontrole imaju i programske\nstrukture i strukturu centara odgovornosti. Struktura centara odgovornosti sadrži\ninformacije klasifikovane po centrima odgovornosti. Te informacije koriste se za\nplaniranje aktivnosti pojedinih centara odgovornosti, za koordinaciju poslovanja između\npojedinih centara u organizaciji i mjerenje performansi menadžera centara odgovornosti.\nInformacije o programima i planovima koje organizacija preduzima sadržane su u\nprogramskoj strukturi. Menadžeri koriste programsku strukturu za tri osnovne namjene:\n1) da donesu odluku o programima i iznosu sredstava za finansiranje pojedinih\nprograma; 2) da obezbijede osnov za naplatu od strane klijenata ili za refundaciju\nnjihovih nastalih troškova i 3) da obezbijede komparacije sa sličnim programima u\ndrugim neprofitnim organizacijama. Na primjer, menadžer u bolnici koja ima program\noperacije žuči želi da uporedi vlastite troškove sa troškovima sličnih programa u drugim\nbolnicama.\nKada postoji i struktura centara odgovornosti i programska struktura, sistem\nmenadžment kontrole mora da identifikuje njihove interakcije. Dizajniranje strukture\nkontrole bilo bi jednostavnije kada bi svaki program prodavao svoje usluge, imao\n221 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 377.\n222 Ibid, p. 16.\n87\nzaposlene koji ne rade na drugim programima i svaki menadžer programa imao\nznačajnu kontrolu pri zapošljavanju, nabavkama i pri donošenju drugih odluka kojima\nmotiviše zaposlene.223 U nekim slučajevima centar odgovornosti može imati samo jedan\nprogram i to je jedini centar odgovornosti. Ako je tako, programska struktura odgovara\nstrukturi centra odgovornosti, što je slučaj, na primjer, u lokalnoj vladi: jedno odjeljenje\nnadležno je za obrazovanje, drugo za komunalne poslove, treće za javni registar itd.\nKorespodencija između programa i centara odgovornosti jedan prema jedan\nobično ne postoji uvijek. Na primjer, regionalna služba primarne zdravstvene zaštite koja\nje centar odgovornosti radi na nekoliko programa, dok je sistem menadžment kontrole\nobavezan da identifikuje odnose između centara odgovornosti neprofitne organizacije i\nnjihovih programa. Većina entiteta nije organizovana na način koji dozvoljava uređenost\ni lako definisanje strukture kontrole. Mnoge organizacije djeluju na širim geografskim\npodručjima i moraju prilikom dizajniranja svoje strukture uvažavati tu činjenicu. Da li u\nsistemu bolnica treba da postoji jedan menadžer za rehabilitacije i liječenje od\nalkoholizma, s jasnom geografskom odgovornošću, ili bi menadžeri određenih regija\n(kantona), koji imaju odgovornost na svom području, za sve ove programe trebalo da\nbudu uključeni i u program rehabilitacije i liječenja od alkoholizma?\nTabela 6. Odnos između centara odgovornosti i programa\nP r o g r a m i\nCentri\nodgovornosti\nSportska\nmedicina\nLiječenje\nod alkoholizma\nRehabilitacija\nnarkomana\nHirurgija\nPoslovni centri\nDnevna njega\n3.800\ndana\n1.200\ndana\n300\ndana\n8.000\ndana\nHirurgija\n1.000\noperacija\n500\noperacija\nLaboratorija\n2.000\ntestova\n500\ntestova\n300\ntestova\n2.000\ntestova\nRadiologija\n8.000\nsnimaka\n-\n-\n1.500\nsnimaka\nBriga o eksternim\npacijenata\n12.500\nvizita\n10.000\nvizita\n8.500\nvizita\nCentri usluga\nPriprema\nDijetalna ishrana\nVešernica\nAdministrativne i\nsocijalne usluge\nTroškovi alocirani na poslovne centre u cilju mjerenja punih troškova\nposlovnih centra i programa korišćenja resursa poslovnih centara\nIzvor: Prilagođeno prema Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations,\nSevent Edition, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 17.\nPrethodni tabelarni pregled bolnica koristi da bi prikazala odnos između centara\nodgovornosti i programa. U ovoj organizaciji centri odgovornosti su podijeljeni na\nposlovne centre i centre usluga. Pretpostavimo da poslovni centar kao što je odjeljenje\nza hospitalizovanje eksternih pacijenata može da radi na nekoliko programa. U\nnavedenom slučaju pruža usluge 12.500 vizita za program sportske medicine, 10.000\nvizita za program liječenja od alkoholizma i 8.500 vizita za program oporavka od bolesti\nnarkomanije. U isto vrijeme program rehabilitacije od narkomanije može koristiti usluge\nod nekoliko poslovnih centara i centara usluga. U datom prikazu centar koristi 300 dana\nostvarene njege poslovnog centra koji nudi dnevnu njegu, 300 laboratorijskih nalaza i\n223 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 381.\n88\n8.500 vizita od odjeljenja eksternih pacijenata. Takođe, koristi usluge održavanja,\npripremanja hrane, praonice rublja, administracije i usluge socijalne službe bolničkog\nuslužnog centra. Kada bi ova odjeljenja bila formirana kao profitni centri, onda bi mogla\nda prodaju svoje usluge i poslovnim centrima i programima. S druge strane, njihovi\ntroškovi bili bi usmjereni na poslovne centre i programe. Izbor adekvatne programske\nstrukture jedan je od kritičnih zadataka sa kojim se suočava top menadžment u mnogim\nneprofitnim organizacijama. 224\nU velikim organizacijama programska struktura obično se sastoji od nekoliko\nnivoa. Na vrhu je nekoliko glavnih programa, dok su na dnu elementi programa. Element\nprograma predstavlja neku aktivnost ili srodnu grupu aktivnosti koju organizacija\nizvršava direktno da bi postigla organizacioni cilj ili indirektno kao podrška drugim\nelementima programa. Između programa\ni elemenata programa su kategorije i\npodkategorije programa. U relativno jednostavnoj strukturi neprofitne organizacije nema\npotrebe za programskim kategorijama (ili podkategorijama), elementi programa mogu\nbiti\nagregirani\ndirektno\nu\nprograme.\nU\nhijerarhijski\nstrukturiranim\nneprofitnim\norganizacijama može postojati nekoliko nivoa kategorija programa. Primjer programa,\nkategorija, potkategorija i elemenata programa sadržan je u tabeli 7.\nTabela 7. Programi, kategorije programa, potkategorije i elementi programa\n1. Program\n85\nZdravstvena i socijalna zaštita\n85.1\nDjelatnost humane medicine\n85.2\nVeterinarska djelatnost\n1.1. Kategorije programa\n85.3\nDjelatnost socijalne zaštite\n85.31\nSocijalna zaštita u ustanovama sa smještajem\n85.32\nSocijalna zaštita bez smještaja\n85.321\nDjelatnost invalidnih organizacija\n85.322\nDjelatnost humanitarnih organizacija\n1.1.1. Potkategorija programa\n85.323\nDjelatnost ostale socijalne zaštite bez smještaja\n85.3231\nSocijalna pomoć i nadzorni rad sa djecom i omladinom\n85.3232\nDjelatnost zaštite porodica sa djecom (dodatak na djecu)\n85.3233\nZaštita civilnih žrtava rata\n85.3234\nDjelatnost dnevne brige za hendikepiranu djecu\n85.3235\nDjelatnost dnevne brige za hendikepirana odrasla lica\n85.3236\nDnevna pomoć bolesnicima i ostalim socijalno\nugroženim grupama\n1.1.1.1. Elementi programa\n85.3237\nKućna njega lica koja nisu u stanju da se sama o sebi\nbrinu\nIzvor: Zakon o standardnoj klasifikaciji djelatnosti Brčko Distrikta BiH (''Sl. gl. Brčko Distrikt BiH'', br. 4/01).\n224 Ibid, p. 382.\n89\nPri dizajniranju programske strukture vrhovna uprava fokusira se na nekoliko\nrazličitih vrsta programa: misija225 i programi podrške, administracija, razvoj i elementi\nprograma.226 Programi mogu biti klasifikovani kao misije ili kao podrška drugim\nprogramima. Programi misije vezuju se za ciljeve227 organizacije i oni su obično\nfokusirani na klijente. Programi podrške omogućavaju usluge drugim programima,\nmeđutim, oni obično ne rade direktno sa klijentima. U donošenju odluka o alokaciji\nresursa menadžment svoju pažnju obično usmjerava na ciljne programe. Iznos\nneophodnih resursa za podršku programu zavisi od veličine i karaktera programa. Na\nfakultetima programi misije vezani su za naučno istraživački rad, a program podrške\npodrazumijeva održavanje zgrada, publikovanje naučnih i stručnih radova, finansijsku\npomoć studentskoj organizaciji i sl.\nZa administraciju treba da postoji odvojen (poseban) program. Ovaj program\npodrške obično uključuje određene mješovite kategorije programa ili elemente koji, iako\nnisu striktno administrativni, logički ne pripadaju drugim programima i nisu dovoljno\nznačajni\nda\nbudu\npostavljeni\nkao\nodvojene\nkategorije\nprograma.\nArgument\nza\npostavljanje posebnog programa za administraciju je da top menadžment usmjeri svoju\npažnju na aktivnosti administracije.228 Upravljački vrh obično nastoji da najveći dio\nresursa organizacije posveti programima misije a manje programu za administraciju. U\nnedostatku odgovarajuće kontrole administrativne aktivnosti imaju sklonost da brzo rastu\ni menadžeri bi trebalo da češće usmjere pažnju na ove aktivnosti.\nU organizaciji koja dobija finansijske sredstva od darodavaca trebalo bi da\npostoji odvojen program za troškove koji su vezani za njihov razvoj. Darodavci su\nzainteresovani koliko je doniranog novca iskorišćeno za misije programa, a koliko je\nutrošeno na razvoj. Postoje teškoće razgraničavanja između troškova razvoja i troškova\nprograma misije, a odvojeni programi razdvajaju te djelatnosti. Ako je izvodljivo, elementi\nprograma treba da budu u nadležnosti jednog menadžera. Međutim, ako to nije\nizvodljivo,\ntop\nmenadžment\ntreba\nda\npokuša\npovezati\nelemente\nprograma\nsa\nodgovornošću manjeg broja lica.\nStruktura programa ne bi trebalo da odgovara organizacionoj strukturi, međutim,\ntreba da postoji određena osoba koja ima odgovornost za identifikaciju svakog\nprograma. Potreba za konvergencijom između organizacione strukture i strukture\nprograma ima za rezultat stvaranje matrične strukture organizacije. Matrični model čine\nmenadžeri programa i menadžeri funkcionalno organizovanih centara odgovornosti.\nMenadžeri programa mogu imati i druge odgovornosti a mogu biti vezani i za druge\ndijelove organizacije za koje se programi rade, a ipak odgovaraju za performanse\nprograma.\n225 Misija odražava bazičnu svrhu postojanja organizacije kao i prepoznatljive načine za ostvarivanje svoje\nuloge u zadovoljenju interesa glavnih stakeholdera. Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.:\nStrategijski menadžment, Institut za tržišna istraživanja, drugo izdanje, Beograd, 1998, str. 151-152.\n226 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 383.\n227 Ciljevi predstavljaju stanje, odnosno tip i nivo poslovnih performansi kojima će organizacija težiti u\nostvarivanju svoje misije. …ciljevi se smatraju primarnom planskom odlukom kojima se bitno profilira,\nmotiviše i kontroliše ponašanje organizacije. Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski\nmenadžment, Institut za tržišna istraživanja, drugo izdanje, Beograd, 1998, str. 153.\n228 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 384.\n90\n2.3. Autonomija menadžera i administrativni faktori\nProfitni centri značajno se razlikuju u pogledu autonomije koju imaju njihovi\nmenadžeri.229 Dok profitni centri mogu poslovati skoro kao nezavisna preduzeće, njihovi\nmenadžeri nemaju autonomiju direktora nezavisnog preduzeća. Razlog tome je što su\nprofitni centri dijelovi veće organizacije, dok su njihovi menadžeri podređeni politici\norganizacije.\nOgraničenje\nautonomije\nmenadžera,\nnametnute\nod\nstrane\ntop\nmenadžmenta, može biti saopšteno putem formalnih pravila sistemom strateškog\nplaniranja i budžetiranja. Međutim, bez obzira sa koliko pažnje su formalni mehanizmi\npostavljeni i neformalni mehanizmi imaju značajan uticaj na konstituisanje autonomije\nmenadžera. Mehanizmi uključuju nepisana pravila koja se odnose na odluke koje mogu\nda donesu menadžeri profitnog centra. Odluke zahtijevaju odobrenje i konsultaciju sa\nvišim nivoom menadžmenta. Izvršni menadžer je sklon da daje više autonomije\npodređenima koje dobro poznaje i čijem mišljenju vjeruje, a kao rezultat različitih\nformalnih mehanizama u organizaciji neki menadžeri, u odnosu na druge menadžere,\nmogu imati znatno veću slobodu pri donošenju odluka.\nU okviru neprofitnih organizacija može se postići dogovor da neki profitni centri\nrade s deficitom, s tim da će biti subvencionirani od strane profitnih centara koji\nostvaruju suficit. Na ovakav način top menadžment može osigurati da se ne napuste\nstrateški\nznačajne\norganizacione\njedinice koje\nne\nostvaruju\nvišak\nprihoda nad\nrashodima, ali znatno doprinose radu organizacije. Na univerzitetu bi trebalo da svi\nfakulteti ostvare višak prihoda nad rashodima, ili bar da su prihodi i rashodi u ravnoteži.\nTo je relativno lako ostvarivo za ekonomske ili pravne fakultete, međutim, to je teže za\nneke visokoškolske organizacije u sastavu univerziteta, kao što su likovna ili muzička\nakademija. Pošto je za egzistenciju univerziteta neophodan određen broj fakulteta i\nakademija kako bi činio jednu zaokruženu cjelinu i udovoljio propisanim zakonskim\nuslovima, u raspodjeli sredstava za univerzitet prisutno je značajno subvencioniranje\npojedinih visokoškolskih ustanova.\nSkup pravila, smjernica, običaja, standardnih postupaka i etike koji postoje u\nsvakoj neprofitnoj organizaciji nazivamo administrativnim pravilima. U odnosu na sistem\nmenadžment kontrole koji uključuje kontinuirane promjene, administrativni faktori se\nčesto ne mijenjaju. Neka pravila koja su unaprijed postavljena u vodičima (priručnicima),\nsu formalna, dok su druga, pod kojima podrazumijevamo ponašanje, neformalna. Ona\nse odnose na najobičnije stvari (npr., izdavanje kertridža za štampač na osnovu pisanog\nzahtjeva) i najvažnije odluke (npr., kapitalni rashodi preko 200.000 KM koji moraju biti\nodobreni od strane upravnog odbora).\nPonašanje je definisano pravilima neprofitne ili javne organizacije, a odstupanje\nje dozvoljeno samo pod specifičnim uslovima, ili ako menadžer procijeni da je\nodstupanje u najboljem interesu za organizaciju. Pravilnik može, na primjer, zabranjivati\nplaćanja za prekovremeni rad, međutim, menadžeri mogu, uz saglasnost višeg nivoa\nmenadžmenta, pod određenim uslovima, odobravati takve isplate. Druga pravila su\ndoslovna i ne smiju se prekršiti kao što je, na primjer, primanje mita ili uzimanje opojnih\ndroga.230 Neke specifične vrste pravila, procedura i sličnih akcija su: procedura fizičke\n229 Ibid, p. 380.\n230 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 389.\n91\nkontrole (koja je prije operativna kontrola nego menadžment kontrola), procedura\nadministrativne kontrole (provjera svih iznosi većih od npr. 30.000 KM) i administrativna\npravila (kako popuniti obrazac o putnim troškovima i dnevnicama). Potrebno je mnogo\nrazmišljanja da se odrede i formalizuju (propišu pravilnikom) pravila i postupci. Oni treba\nda budu prije smjernice nego stalna pravila. Mada u praksi ima jasnih i očiglednih\nmodela, univerzalni recept ne postoji. Vremenom neka formalna pravila zastarjievaju, pa\nih treba periodično provjeravati i usklađivati sa zahtjevima vremena.\nVažan administrativni faktor je dugoročna struktura nagrađivanja. Menadžere\ntreba nagrađivati na osnovu postignutih u odnosu na planirane performanse. Ipak, to je\nteško postići usljed dva osnovna razloga. Prvo, performanse centra odgovornosti, kao i\nperformanse menadžera, pod uticajem su mnogobrojnih faktora. Drugo, nije realno\nočekivati da će menadžeri postići dugoročne i kratkoročne ciljeve kada se sistem\nmenadžment kontrole primarno fokusira na kratkoročne ciljeve. Sistem može prikazati\nsamo ono što se stvarno desilo ali ne i ono što će se desiti kao posljedica sadašnjih\naktivnosti menadžmenta. Kao rezultat ovoga, centri odgovornosti i menadžeri programa\nmotivisani su, prije svega, za postizanje kratoročnih ciljeva.231 Nedostatak znanja za\nmjerenje i nagrađivanje performansi menadžera na dugoročnoj osnovi najozbiljnija je\nslabost u sistemu menadžment kontrole u profitnim organizacijama i neprofitnom i\njavnom sektoru.\n2.4. Faktori ponašanja i kulturološki faktori\nMenadžment kontrola uključuje i interakcije među ljudima, a ponašanje ljudi u\nneprofitnim i javnim organizacijama značajan je faktor njihovog unutrašnjeg okruženja.\nGlavno pitanje koje top menadžment mora postaviti je podudarnost između ličnih ciljeva\ni potreba menadžera, zaposlenih i ciljeva i potreba organizacije. Ljudi pristupaju\norganizaciji usljed toga što vjeruju da radom mogu postići jedan ili više ličnih ciljeva.\nKada se uključe u organizaciju, oni shvataju da će im to pomoći da postignu svoje lične\nciljeve i da će svojim radom doprinijeti organizaciji. Lični ciljevi mogu biti izraženi kao\npotrebe a neke od potreba su materijalne i mogu biti zadovoljene zaradom novca, dok\nsu druge psihološke prirode. Ljudi žele potvrdu svojih mogućnosti i talenta, da budu\nprihvaćeni kao članovi socijalne grupe, da imaju osjećaj lične vrijednosti i sigurnosti,\nslobodu da mogu donositi odluke, potvrdu dobrog mišljenje o sebi i sl.\nLične potrebe mogu se klasifikovati na eksterne i interne. Eksterne potrebe se\nzadovoljavaju različitim postupcima, novcem primljenim od organizacije ili nagradom od\nstrane pretpostavljenog. Interne potrebe zadovoljavaju se mišljenjem koje ljudi imaju o\nsebi, osjećajem uspjeha, stručnosti ili čiste savjesti. Značaj ovih potreba varira tokom\nvremena od osobe do osobe. Značaj koji ljudi pridaju svojim potrebama pod velikim je\nuticajem njihovih kolega i pretpostavljenih. Za neke je veća zarada dominantna potreba,\nza druge je važniji osjećaj da doprinose društvu, da su lideri u organizacij i sl.\nCiljevi neprofitne organizacije su u stvari ciljevi upravnog odbora ili upravljačkog\nvrha. Upravljački vrh želi da organizacija postigne ciljeve, ali ciljevi organizacije nisu\nuvijek podudarni sa ličnim ciljevima menadžera, profesionalaca i zaposlenih. Zbog toga\nšto članovi organizacije nastoje da rade u svom vlastitom interesu, ostvarenje opštih\n231 Ibid, p. 390.\n92\nciljeva organizacije može biti značajno ugroženo. Razlika koja se pojavljuje između\nciljeva organizacije i ličnih ciljeva pojedinaca potencira cilj sistema menadžment\nkontrole. Uvijek kada postoji mogućnost, sistem bi trebalo da bude strukturiran tako da\nmotiviše članove na preduzimanje akcija u skladu sa njihovim interesima i najboljim\ninteresima za organizaciju. Motivacija koja je svojstvena sistemu menadžment kontrole\ntreba da doprinese podudarnosti ciljeva, i, ako postoji taj uslov, odluka koju menadžer\nsmatra ispravnom sa ličnog aspekta biće razumna i za organizaciju kao cjelinu.\nNe\npostoji\nsavršena\npodudarnost\nizmeđu\nindividualnih\nciljeva\ni\nciljeva\norganizacije. Mnoge osobe žele što veće plate, ali sa stanovišta organizacije postoji\ngornja granica za isplatu plata (zarada). Sistem menadžment kontrole ne bi trebalo da\nmotiviše pojedince da rade protiv najboljih interesa organizacije. Ako organizacija ima za\ncilj niske troškove a visok kvalitet usluga i ako njen sistem menadžment kontrole\nnagrađuje menadžere isključivo za smanjivanje troškova, menadžeri će smanjenjem\ntroškove smanjiti i kvalitet usluga, što dovodi do nepodudarnosti ciljeva. Uzimajući u\nobzir ove poteškoće, top menadžment, prilikom procjene sistema menadžment kontrole,\nmora postaviti dva pitanja: koji postupci motivišu ljude da zauzimaju vlastite interese i da\nli je takvo ponašanje najbolji interes za organizaciju kao cjelinu?\nLinije232\nkoje\nspajaju\nkvadratiće\n(dijelove)\nna\norganizacionoj\nšemi\nnagovještavaju da se odluke u organizaciji donose na hijararhijski način. Upravljački vrh\ndonosi odluke, odluke se dalje saopštavaju preko hijararhije organizacije naniže, a na\nnižim nivoima operativni menadžeri sprovode njihovu implementaciju. Ovaj model nije\njedini\nnačin\nna\nkoji\nfunkcioniše najveći\nbroj\nneprofitnih organizacija.\nOperativni\nmenadžeri odgovaraju na direktive upravljačkog vrha u skladu sa shvatanjem kako one\nutiču na njihove lične potrebe. Akcije koje menadžer preduzima da bi postigao lične\nciljeve, mogu nepovoljno uticati na druge menadžere pošto su menadžeri u interakciji.\nMenadžeri, na primjer, mogu raspravljati o tome koja će odjeljenja imati prednost u\nkorišćenju\nograničenog\nkapaciteta\nbolničke\nlaboratorije,\noperacione\nsale\nili\nkompjuterskog centra na fakultetu i kao rezultat toga mogu nastati konflikti između\nzaposlenih unutar organizacije.\nTop menadžment mora održavati dobru ravnotežu između snaga koje stvaraju\nkonflikt i snaga koje stvaraju kooperaciju.233 Neki konflikti su neizbježni, čak i poželjni,\nkada nastaju kao rezultat konkurencije između učesnika kod pružanja pomoći ili drugih\nnačina zadovoljenja potreba pacijenata, i ovakva konkurencija je zdrava. Konflikt se\npojavljuje i zbog toga što pojedini članovi organizacije vide svijet različito i vjeruju da su\ndrugačije akcije u najboljem interesu organizacije. Konflikt se, na primjer, može pojaviti i\nkod najboljeg načina postavke izložbe u gradskoj galeriji, u sistemu srednjoškolskog\nobrazovanja za izbor najatraktivnijih zanimanja, o najboljem tretmanu pacijenata, itd. Do\nodređenih granica ova vrsta konflikta je korisne i donosi najbolje što mogu pružiti članovi\norganizacije. Najsposobniji menadžeri, profesionalci, zaposleni imaju priliku da u\npotpunosti potvrde svoj talenat.\nZnačajne analize potvrđuju da birokratija umanjuje menadžersku kontrolu u\nvladinim i neprofitnim organizacijama. Birokratija se često koristi kao obilježje za bilo\n232 Linije komunikacije ili kanal komandi. Organizaciona šema je simbolički (grafički) prikaz organizacione\nstrukture sa radnim jedinicama, funkcijama, sektorima i upravljačkim pozicijama.\n233 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 393.\n93\nkoju organizaciju koja primjenjuje komplikovana pravila i procedure, koju odlikuje\nkašnjenje ili koja je neljubazna prema klijentima. Vladine organizacije se opisuju kao\nbirokratske sa komplikovanim odnosima, dok se to, ipak, ne bi moglo reći za nevladine\norganizacije. U stvari,\nbilo koja velika i kompleksna organizacija neizbježno je\nbirokratska. Klasičnu analizu birokratije dao je Maks Weber u radu ''Teorija socijalne i\nekonomske organizacije.''234 Weber birokratsku organizaciju opisuje kao tvorevinu gdje\nje izvršni autoritet dobijen zakonom ili izborom od strane autorizovanog tijela, prije nego\ntradicijom i harizmom.235 Podređeni su odgovorni izvršnom direktoru preko jasno\ndefinisane hijerarhije, dok je on izabran na osnovu svojih kompetentnosti. U birokratiji,\npo Weberu,\nkompleksni problemi se rješavaju putem\nnjihovog segmentiranja\nu\njednostavnije i delegiranjem autoriteta za rješavanje svakog od pojedinih segmenta\nspecijalizovanim podjedinicama. Podjedinici zapošljavaju stručnjake koji su osposobljeni\nda riješe problem u njihovom području. Takva superiornost zasnovana na povećanoj\nspecijalizaciji često dovodi do objektivnih, a nelogičnih odluka na pojedinim nivoima.\nWeber je primijetio da su individue koje su primjenjivale lične subjektivne vrijednosti na\npolitiku ili\ndonošenje odluke ozbiljno umanjile efektivnost organizacije. Birokratija\nizbjegava ovu mogućnost zamjenjivanjem subjektivnih presuda individua rutinskim\nzadacima posla i skupom pravila, vrijednosti i stavova koji su odobreni od strane\nnadređenog rukovodioca. Birokratija je značajna u vladinim i neprofitnim organizacijama\ngdje nekoliko različitih organizacionih jedinica obavlja iste funkcije. Na primjer, svaka\norganizaciona jedinica poreske uprave treba dati identična objašnjenja poreskih propisa\nkoji se odnose na plaćanje poreza, poreske olakšice, rokove za plaćanje obaveza\nporeskih obveznika i sl. Bez obuhvatanja kompleksnih pravila i procedura koji regulišu\nova objašnjenja i koja koriste sva odjeljenja ne može se doći do jedinstvenog tumačenja\nporeske politike.\nSvaka neprofitna organizacija ima svoju kulturu i atmosferu. Kulturološke norme\nizvedene su dijelom iz tradicije, dijelom su pod eksternim uticajima kao što su društvene\nnorme, a dijelom proizlaze iz stavova menadžmenta organizacije. Ove norme skoro\nnikada nisu date u pisanom obliku i svaki pokušaj da se to uradi, ipak, završava\npovršnošću. Umjesto toga, one se djelimično provode praktičnim radom i programima\nobuke. Isto tako, one se prenose putem menadžera, profesionalaca i drugih članova\norganizacije koristeći riječi, djela, gestikulaciju, kako bi se ukazalo na određene\nprihvatljive vrste ponašanja i djelovanja. Kulturološki faktori eksternog okruženja\nznačajno utiču i na klimu kontrole u samoj neprofitnoj organizaciji. U neprofitnoj\norganizaciji koja ima dobru upravljačku strukturu glavni menadžer određuje stav, koji\nmože biti izražen na nekoliko načina. Ukoliko, na primjer, izvještaji linijskih menadžera\nzavršavaju u ladici višeg menadžmenta, bez diskusije o postignutim performansama,\nlinijski menadžeri će shvatiti da ovi izvještaji nisu ni važni. Međutim, ukoliko se o ovim\nizvještajima raspravlja sa odgovornim menadžerom, to je signal da su izvještaji značajni.\nRazgovor o postignutim performansama određenog menadžerskog nivoa sa višim\nmenadžmentom isto tako je značajan kao i formalno postavljen budžet za njihove\naktivnosti. Kultura u eksternom okruženju značajno se odražava i na klimu kontrole u\nokviru neprofitne organizacije. Kada su vremena teška, ljudi proces kontrole prihvataju\n234 Weber, M.: The Theory of Social and Economic Organization, Oxford University Press, New York,\n1947.\n235 Antony, N. R., Young, W. D.: Management Control in Nonprofit Organizations, Sevent Edition,\nMcGraw- Hill/Irwin, New York, 2003, p. 394.\n94\nznatno ozbiljnije nego kada je ekonomija u prosperitetu. U velikom broju neprofitnih\norganizacija kulturološke norme profesionalnih grupa, ljekara, medicinskih sestara,\nsocijalnih\nradnika,\numjetnika,\nprofesora,\nimaju\nglavni\nuticaj\nna\nkulturu\nnjihovih\norganizacija.\n2.5. Računovodstveno-informacioni sistem\nUpravljanje ima i značenje upravljačkog procesa a riječ je o upravljačkim\naktivnostima. Mogu se razlikovati tri velike grupe aktivnosti menadžmenta: 1) polaganje\nračuna o stanju i uspjehu organizacije, 2) donošenje pojedinačnih poslovno-finansijskih\nodluka\ni\n3)\nsistematska\nupravljačka\nkontrola\nposlovno-finansijskih\nprocesa\nu\norganizaciji.236\nPolaganje\nračuna\no\nstanju\ni\nuspjehu\norganizacije\npredstavlja\ntradicionalnu upravljačku aktivnost, koja je zakonska i statutarna obaveza vrhovnog\nmenadžmenta organizacije. Instrumenti polaganja računa obično su bilans stanja\n(bilans), bilans uspjeha (račun dobitka i gubitka), izvještaj o novčanim tokovima i aneks.\nDonošenje poslovno-finansijskih odluka predstavlja ključnu aktivnost menadžmenta\norganizacije i svojstvena je aktivnost svih nivoa menadžmenta. Odluke se razlikuju po\nznačaju,\nvremenskom\ni\nprostornom\nhorizontu\ni\npojedinačnim\niznosima.\nProces\ndonošenja odluka uključuje sljedeće faze: određivanje problema koje treba riješiti,\nutvrđivanje mogućih rješenja problema, vrednovanje mogućih rješenja problema, izbor\nrješenja i primjena odluke.237 Sistem upravljačke kontrole (proces vođenja poslovno-\nfinansijskih\naktivnosti\norganizacije)\nuključuje\nupravljačke\naktivnosti:\nplaniranja,\norganizovanja, komuniciranja, kontrole ostvarenja i motivisanja. Rasprava o ovim\nupravljačkim aktivnostima i iz njih proističućih potreba menadžmenta ne može proći bez\npominjanja računovodstvenih odgovora na te informacione potrebe. Neophodno je nešto\nreći o mjestu i ulozi računovodstva u zadovoljenju ovih potreba i poći od sistematike\ninformacija i posvetiti odgovarajuću pažnje računovodstvenim dijelovima.\n2.5.1. Sistematika i karakteristike računovodstvenih informacija\nBrojni su eksterni korisnici informacija o neprofitnim i javnim organizacijama.\nAktivnosti menadžmenta organizacije, kao internog korisnika, nezamislive su bez\nodgovarajućih informacija o samoj organizaciji i okruženju. Informacije se mogu\nsistematizovati na način predstavljen na narednoj slici (slika 17). Nenumeričke\n(kvalitativne, opisne) informacije o organizaciji i okruženju značajna su podloga za\nponašanje eksternih korisnika i za aktivnosti menadžmenta. Glavna prednost numeričkih\n(kvantitativnih) informacijaje je u tome što tačnim određenjem činilaca, pojave, odnosa,\nstanja, uspjeha odlučivanje čini znatno sigurnijim. U savremenim konceptima upravljanja\nznačajno mjesto zauzima kvantitativni menadžment koji se fokusira na upotrebu\nkvantitativnih metoda i tehnika u rješavanju upravljačkih problema i donošenja odluka u\norganizaciji. Neračunovodstveni dio kvantitativnih (neračunovodstvenih) informacija, kao\nšto su opšte ekonomske, geografske, tehnološke i druge informacije isto tako su\nznačajna informaciona podloga za ponašanje kako menadžmenta organizacije tako i\neksternih korisnika za stanje i sudbinu organizacije. Iako se ne možemo odreći uloge\n236 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 14-15.\n237 Isto, str. 21.\n95\nneračunovodstvenog dijela brojčanih informacija, uloga računovodstvenih informacija je\nnezamjenjiva.238\nSlika 17. Sistematizovanje informacija\nIzvor: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 25.\nOsnovne prednosti računovodstvenih informacija su: računovodstvo je jedini\npotpuni sistem numeričke analize organizacije, finansijske su prirode i neposredno su\npovezane\nsa\nciljevima\norganizacije.\nRačunovodstvene\ninformacije\nuključuju:\na)\noperativne računovodstvene informacije, b) finansijsko-računovodstveno izvještavanje,\nodnosno periodične (godišnje) eksterne računovodstvene iskaze i c) upravljačko-\nračunovodstvene\ninformacije.239\nIzvori\noperativnih\ninformacija\nsu\noperativna\nknjigovodstva\ni\npredstavljaju\njednu\nod\ninformacionih\npodloga\ni\nza\nfinansijsko\nračunovodstvo\ni\nza\nupravljačko\nračunovodstvo,\nšto pokazuje\ni\nstrelica\nna\ndnu\nprethodnog\ngrafičkog\nprikaza\nsistematike\nračunovodstvenih\ninformacija.\nIzvor\nfinansijskih izvještaja je finansijsko računovodstvo, a upravljačko-računovodstvenih\ninformacija je upravljačko računovodstvo.\nRačunovodstvo nije samo sebi cilj, nego je njegova cjelokupna aktivnost\nusmjerena na dobijanje informacija koje su potrebne korisnicima u procesu poslovnog\nodlučivanja. Kvalitet poslovne odluke zavisi od kvaliteta informacije koja je baza za\nodlučivanje. Problem poslovnih odluka u organizaciji je problem odgovarajućih i\npravovremenih\ninformacija,\nkao\ni\nnjihove\npravilne\nprimjene.240\nRačunovodstvena\ninformacija ima posebna obilježja koja dobrim dijelom proizilaze iz specifičnosti procesa\nračunovodstvene obrade podataka. Računovodstvena terminologija je poznata kao\n238\nPrema\nnekim\nprocjenama\nu\nsklopu\ninformacionog\nsistema\norganizacija\nučešće\npodataka\nračunovodstva kreće se od 40% do 50% ukupnih podataka koji se obrađuju za donošenje\nkompleksnih upravljačkih informacija. Dragojević, D.: Obogaćivanje račnovodstvenih informacija za\npotrebe OUR, Knjigovodstvo br. 1, Beograd, 1975, str. 1, prema: Vidaković, S.: Računovodstvo jezik\nposlovnog sporazumevanja, Megatrend, Beograd, 2002, str. 48-49.\n239 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 27.\n240 Turk, I.: Računovodstvene informacije kao podloga za donošenje poslovnih odluka, Informator, Zagreb,\n1971, str. 12.\nInformacije\nNenumeričke\n(kvalitativne)\nNumeričke\n(kvantitativne)\nRačunovodstvene\nNeračunovodstvene\nFinansijsko\nizvještavanje\nUpravljačko-računovodstvene\ninformacije\nOperativne\ninformacije\n96\n''poslovni jezik'' ili ''jezik poslovnog odlučivanja.''241 U cilju približavanja računovodstvene\ninformacije neposrednom korisniku čine se pokušaji standardizacije računovodstvenih\ninformacija.\nStandardizacija\npredstavlja\nsvođenje\nrazličitih\nnačina\nobrade\ni\nprezentovanja rezultata obrade na jedan tipičan način određenog oblika, sadržaja i\nkvaliteta. Standardizacija računovodstvenih informacija obezbjeđuje veći stepen njihove\nrazumljivosti\ni\nupotrebljivosti\nza\nvećinu\nkorisnika.\nRezultat\nstandardizacije\nračunovodstvenih informacija su, u\nformalnom\ni sadržajnom pogledu, finansijski\n(računovodstveni) izvještaji.\nKvalitet\nračunovodstenih\ninformacija\nodređuju\nsljedeće\nkomponente:\nrazumljivost,\nvažnost,\npouzdanost,\nuporedivost\ni\nekonomičnost\nkao\nograničenje.\nOsnovni kvalitet informacija koje se nalaze u finansijskim izvještajima je njihova trenutna\nrauzumljivost korisnicima, uz pretpostavku da korisnici posjeduju dovoljno znanja o\nposlovnim aktivnostima i o računovodstvu. Da bi informacije pri donošenju odluka bile\nkorisne, nedophodno je da budu relevantne.242 U bazama podataka postoji mnoštvo\ninformacija, od kojih za odlučivanje korisnik uzima samo relevantne, dok ostale\ninformacije nemaju,\nu tom trenutku, relevantnost za donošenje odluke. Kvalitet\nrelevantnosti informacija dobija, zavisno od njenog uticaja na ishod odluke, pomažući\ndonosiocu odluke da procijeni protekle, sadašnje ili buduće događaje ili da potvrdi ili\nispravi\nsvoje\nprethodne\nprocjene.\nRelevantne\ninformacije\nkarakterišu\nvrijednost\npredviđanja, postojanje povratne veze i pravovremenost. Vrijednost predviđanja ukazuje\nna usmjerenost informacije na budućnost. Povratna veza (feedback) obezbjeđuje\ninformacije o provođenju poslovne odluke. Kontrola provođenja odluke pokazuje\neventualna odstupanja stvarnih od\nželjenih rezultata što zahtijeva preduzimanje\nkorektivnih akcija. Pravovremeno dostavljena informacija biće maksimalno iskorišćena\npri donošenju odluke, dok je zakašnjela infomacija irelevantna i bezvrijedna.\nDa bi informacije bile korisne, moraju biti pouzdane. Informacija je pouzdana\nako ne sadrži greške i pristrasnost, odnosno ako inforamcije vjerno prikazuju stvarne\nčinjenice.\nPouzdane\ninformacije\nmoraju\nbiti\nneutralne,\nodnosno\nnepristrasne\ni\ndokumentovane validnim izvorima. Uporedivost je svojstvo informacije koje korisnicima\nomogućava da upoznaju sličnosti i razlike između posmatranih pojava kako bi mogli\nuočiti finansijske trendove i trendove uspješnosti organizacije. Uporedivost informacija\npodrazumijeva konzistentnost, prvenstveno, u smislu postojanosti (nepromjenjivosti)\nprimjene određenih postupaka i izabranih računovodstvenih politika. Prilikom kreiranja\nračunovodstvenih\ninformacija\nmora\nse\npoštovati\nnačelo\nekonomičnosti.\nTroškovi\npribavljanja informacija i koristi od njih moraju biti u ravnoteži. Koeficijent korisnosti\ninformacija (K) prikazan je formulom: K = Ek/T, pri čemu je Ek – efekat korišćenja\ninformacije, a T – troškovi prikupljanja, obrade i prezentovanja informacija.243 Ako je\nkoeficijent korisnosti manji od jedan, kreiranje informacija se ne isplati i javlja se problem\nvrednovanja efekata korišćenja informacija. Efekat se ne može direktno izmjeriti, već se\nvrši profesionalno vrednovanje ekonomske efikasnosti odluka koje su donesene na\nosnovu tih informacija. Navedena kvalitativna obilježja računovodstvenih informacija\nprisutna\nsu\nkao\nzahtjevi\nistaknuti\nopšteprihvaćenim\nračunovodstvenim\nnačelima,\n241 Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 152.\n242 Detaljnije pogledati Okvir opštih pravila – principa za sastavljanje i objavljivanje finansijskih izvještaja,\nDjelokrug P: 5 do 8 i P: 26 do 30. Računovodstveni standardi Republike Srpske, prva knjiga, Savez RR\nRS, Banja Luka, 1999, str. 41-48.\n243 Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 153.\n97\nračunovodstvenim standardima i zakonskim propisima za neprofitne organizacije i\ndržavne jedinice.\n2.5.2. Računovodstvena informaciona nadležnost i potrebe različitih interesenata\nU okviru informacionog sistema istaknuto mjesto zauzima računovodstveno-\ninformacioni\nsistem\ni\nnjegovo\nposebno\nisticanje\nproizilazi\niz\nčinjenice\nda\nje\nračunovodstvena evidencija, po mnogo čemu, posebna vrsta, a da su računovodstvene\ninformacije specifične. Porastom potreba za računovodstvenim informacijama razvija se\ni odgovarajući računovodstveno-informacioni sistem, dok se položaj računovodstva u\nokviru informacionog sistema i njegova struktura prikazuje na slici 18.\nSlika 18. Računovodstvo u okviru poslovnog sistema\nIzvor: Prilagođeno prema: Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 156.\nRačunovodstvena informacija kao finalni proizvod računovodstvene obrade\npodataka predstavlja sintezu svih podataka koje pruža knjigovodstvo, računovodstveno\nplaniranje, računovodstveni nadzor i računovodstvena analiza.244 Ona nije prost zbir\npodataka iz pojedinih dijelova računovodstva nego se postiže sinergijski efekat,\nobogaćenost\npodataka\nproizašlih\niz\ninterakcije\ndijelova\nračunovodstva.\nTokovi\ninformacija u računovodstvenom sistemu prikazni su na slici 19.\nRezultat djelovanja računovodstvenog informacionog sistema su poslovne\ninformacije\nkoje\nza\nrazliku\nod\ndrugih\ninformacija\nnazivamo\nračunovodstvenim\n244 Često se i u pojedinim menadžerskim timovima, računovodstvo poistovjećivalo sa knjigovodstvom (kao\nnjegovim najvažnijim podsistemom), što je apsolutno pogrešna i nenaučna predstava o ulozi\nračunovodstva u upavljanju procesima i resursima organizacije. Računovodstveno planiranje se može\norganizovati kao poseban segment, a proizvod planiranja je konkretan finansijski plan. Da bi se utvrdila\nispravnost ili neispravnost u svim dijelovima računovodstva, menadžment preduzeća se služi\nračunovodstvenom kontrolom i nadzorom. Predmet računovodstvene analize čini ispitivanje i ocjena\nfinansijske pozicije i rezultata poslovanja upoređivanjem podataka iz računovodstvenih obračuna i\npredračuna, kao i korišćenjem ostalih postupaka utvrđivanja odstupanja i uzroka odstupanja, kao i\nnjihovih posljedica. Vidaković, S.: Računovodstvo - jezik poslovnog sporazumevanja, Megatrend,\nBeograd, 2002, str. 36-38.\nIzvođački\nsistem\nRačunovodstveno\nplaniranje\nRačunovodstveni\nnadzor\nKnjigovodstvo\nRačunovodstvena\nanaliza\nUpravljački\nsistem\n98\ninformacijama.245 Značaj računovodstvenih informacija porastao je posebno kada se\npristupilo\nocjenjivanju\nispravnosti\nranije\ndonesenih\nposlovnih\nodluka.\nIstorijski\nposmatrano, računovodstene informacije odražavaju promijenjenu ulogu računovodstva\nčije težište se pomjeralo od finansijskog računovodstva, kao prvog pojavnog oblika,\npreko računovodstva troškova, prema upravljačkom računovodstvu.246 Za finansijsko\nknjigovodstvo obično se kaže da je eksterno usmjeren dio računovodstva organizacije i\nza to postoje najmanje dva razloga. Prvo, poslovno-finansijski odnosi organizacije i\nokruženja glavni su predmet finansijskog računovodstva, iako ono obuhvata i interne\nprocese u organizaciji. Drugo, finansijsko računovodstvo jedini je informacioni izvor o\nfinansijskom položaju i uspjehu organizacije za eksterne interesente.247\nSlika 19. Tokovi informacija u računovodstveno-informacionom sistemu\nIzvor: Prilagođeno prema: Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 157.\nUpravljačko\nračunovodstvo\nje\ndrugi\nbitni\ndio\nukupnog\nračunovodstva\norganizacije.248\nOno\nuključuje\nkorišćenje,\nadaptaciju\ni\ninterpretaciju\npodataka\nfinansijskog računovodstva za potrebe informacione podrške menadžmentu u obavljanju\nupravljačkih aktivnosti, obračun troškova i učinaka, što se može smatrati embrionom iz\nkoga se razvilo upravljačko računovodstvo, računovodstveno planiranje (budžetiranje) i\nračunovodstvenu kontrolu ostvarenja planiranih vrijednosti, što je računovodstveni\ninformacioni\nodgovor\nmenadžmenta\nu\nvezi\nsa\naktivnošću\nsistematske\nkontrole,\nračunovodstvenu analizu troškova i koristi u funkciji donošenja pojedinačnih poslovnih\nodluka.249\nRačunovodstvo punih troškova nije posebno računovodstvo u institucionalnom\nsmislu,\nveć\nsamo\njedan\nvrijednosno-informacioni\nkoncept\nkoji\nbarata\npunim\nvrijednostima prihoda, troškova i rezultata pa i sredstava i izvora sredstava.250 Ovaj\nračunovodstveni\nvrijednosno-informacioni\nkoncept\nsadržan\nje\nu\nfinansijskom\nračunovodstvu koje računa s punim vrijednostima sredstava i izvora sredstava, prihoda,\n245 Vidaković, S.: Računovodstvo - jezik poslovnog sporazumevanja, Megatrend, Beograd, 2002, str. 60.\n246 Isto, str. 61.\n247 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 28-29.\n248 Može se reći da je upravljačko računovodstvo proces identifikovanja, mjerenja, prikupljanja, analize,\npripremanja, interpretiranja i saopštavanja informacija koje pomažu rukovodiocima u ispunjavanju\norganizacionih ciljeva. Hornegren, C., Sundem, G.: Introduction to Management Accounting, Prentice\nHall, Inc., New Jersey, 1987, p. 4.\n249 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 30.\n250 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 33-34.\nPrikupljanje\npodataka\ndnevne\ntransakcije\nObrada podataka\nanaliza\nmjerenje\nbilježenje\nFinansijski\nizvještaji\nizvještavanje\nkorisnika\nDonosioci odluka\ndonošenje\nekonomskih i\nposlovnih\nodluka\nRačunovodstveni sistem\nInput\nRačunovodstveni\nproces\nOutput\n99\nrashoda i rezultata. Upravljačko računovodstvo često se koristi konceptom punih\ntroškova, posebno u vezi s obračunom po standardnim troškovima u svrhu kontrole\ntroškova. Računovodstvo odlučivanja (diferencijalnih vrijednosti) predstavlja poseban\npristup upravljačkog računovodstva informacionim izazovima upravljačke aktivnosti\ndonošenja pojedinačnih poslovno-finansijskih odluka.251 Riječ je o računovodstvenoj\nanalizi za potrebe alternativnog poslovnog odlučivanja u kojoj računovodstvo barata\nbudućim diferencijalnim252 vrijednostima.\nUvažavajući\nposebnosti\nekonomskih\nentiteta,\nčija\nse\ndjelatnost\nprati\nračunovodstvenim\nsistemom,\nrazvila\nse\npotreba\nza\nizgradnjom\nrazličitih\nvrsta\nračunovodstvenih\nsistema.\nPostojanje\nrazličitih\nračunovodstvenih\npodsistema,\nzasnovanih na primjeni različitih modela\nračunovodstvene osnove i\nfinansijskog\nizvještavanja proizilazi iz različitih ciljeva poslovanja profitno orijentisanih organizacija u\nodnosu na ciljeve neprofitnih organizacija i javnog sektora. Finansijski izvještaji profitno\norijentisanih organizacija, koje posluju s ciljem ostvarivanja profita, treba da pruže\ninformacije o finansijskom položaju, uspješnosti i promjenama finansijskog položaja\npreduzeća, što je u donošenju ekonomskih odluka značajno za široki krug korisnika.\nCiljevi poslovanja neprofitnih i javnih organizacija ostvaruju se pružanjem usluga i\nisporukom roba, tako da finansijski izvještaji neprofitnih organizacija i budžetskih\nkorisnika treba da pruže informacije o finansijskom položaju i uspješnosti poslovanja,\nprikazane u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima, ali i da pokažu\nzadovoljenje postavljenih zahtjeva putem ozakonjenih odnosa (budžet) u pogledu forme\ni sadržaja finansijskih izvještaja.\nDržavno računovodstvo (računovodstvo budžeta, budžetsko računovodstvo) ima\nmnogo\nsličnosti\nali\ni\nznačajnih\nrazlika\nu\nodnosu\nna\nposlovno\n(komercijalno,\npreduzetničko) računovodstvo. Sličnosti se ogledaju u\nprimjeni sistema dvojnog\nknjigovodstva, vođenju glavne knjige, izradi osnovnih finansijskih izvještaja, internoj\nkontroli i sl. Razlike su u: odsustvu profita kao motiva, postojanju zakonskih uslova koji\nograničavaju pribavljanje i trošenje prihoda, naglasak je na odgovornosti u upravljanju\nresursima, praćenju planiranih vrijednosti, korišćenje modifikovanog načela nastanka\ndogađaja, itd. Odvajanje računovodstvenog sistema za praćenje djelatnosti državnih\n(budžetskih) organizacija od računovodstvenog sistema za praćenje djelatnosti ostalih\nneprofitnih organizacija pokazala se kao neminovnost usljed njihovog različitog načina\nfinansiranja. Državne (budžetske) organizacije finansiraju se iz budžeta i za praćenje\nnjihovog poslovanja (koje se odvija kroz izvršenje budžeta) neophodno je uspostaviti\nračunovodsteni sistem budžeta. Za ostale neprofitne organizacije koje se ne finansiraju\niz budžeta nego se finansiraju od strane različitih finanijera, osnivača ili na druge načine\n(članarine, sponzorstva) potrebno je izgraditi konzistentniji računovodstveni sistem po\nuzoru na razvijene tržišne privrede.\nRačunovodstvene informacije evidentirane u poslovnim knjigama nisu u tom\nobliku dostupne korisnicima. Završna faza računovodstvenog prikupljanja i obrade\npodataka usmjerena je na dobijanje informacija prema zahtjevima korisnika, odnosno\nsastavljanju finansijskih izvještaja. Finansijski izvještaji predstavljaju transparentna i\nfleksibilna sredstva komunikacije između korisnika i okruženja. Oni su bitni kako za\n251 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 35.\n252 Da bi troškovi bili relevantni za jednu poslovnu alternativu moraju ispunjavati dva uslova: moraju se\nodnositi na budućnost i moraju biti različiti po pojedinim poslovnim alternativama koje konkurišu.\n100\nbudžetske korisnike u svrhu dobijanja podataka kod budućeg planiranja, procjene i\ndonošenje finansijskih odluka, nadzor u izvršenju budžeta tako i za eksterne korisnike\nfinansijskih informacija, tj. javnost u širem smislu. Finansijski izvještaji kao rezultat\nračunovodstvene obrade sadrže standardne i uobičajene informacije, međutim, one\nponekad određenim korisnicima nisu dovoljne za donošenje konačnog suda i konačne\nodluke, pa su potrebne dodatne informacije.\nU dosadašnjem periodu sistem informisanja u organizacijama nije mogao da se\nrazvija i adekvatno izgrađuje pošto se više pažnje posvećivalo potrebi eksternih\nkorisnika računovodstvenih informacija. Mada je uloga računovodstva da zadovoljava\ninterne potrebe organizacija važnija od zadovoljavanja eksternih poteba, ipak se internoj\nulozi računovodstva u organizacijama posvećuje nedovoljna pažnja. Razlozi ovakvog\nstanja su: 1) stroge sankcije propisane za neizvršenje zakonskih propisa, tj. eksterna, ali\nne\ni\ninterna\nobaveza\norganizacije\nza\ndostavljanje\nizvještaja,\n2)\nfinansijsko-\nračunovodstvene službe pretežno su zauzete eksternim obavezama i nemaju dovoljno\nvremena da više pažnje posvete sopstvenim potrebama i 3) potrebe za internim\ninformacijama organizacija najčešće nisu jasno definisane i utvrđene.253\nFinansijski izvještaji budžetskih korisnika moraju zadovoljiti dva osnovna uslova:\na) osigurati relevantnu i pouzdanu informaciju potrebnu za donošenje ekonomskih,\nsocijalnih i političkih odluka, odnosno informaciju kao podršku upravljanju i b) osigurati\ninformaciju koja će omogućiti adekvatnu kontrolu raspolaganja javnim dobrima i pomoći\nrazvoju fiansijskog menadžmenta uvođenjem standarda odgovornosti, dati podršku\ninternoj\nkontroli\ni\nreviziji.254\nOsnovni\nzadatak\nfinansijskih\nizvještaja\nje\npružanje\nrelevantne, razumljive, pouzdane i uporedive informacije o poslovanju izvještajne\njedinice.\nKorisnike računovodstvenih informacija u neprofitnim organizacijama dijelimo u\ndvije kategorije: eksterne i interne. Eksterni korisnici su lica ili organizacije koje nisu\ndirektno uključene u djelatnost izvještajne jedinice i to su: zakonodavna i državna tijela\ndržavne uprave, javnost, ulagači, kreditori i donatori i mediji. Interni korisnici su lica ili\ngrupe koje su direktno uključene u djelatnost izvještajnog entiteta: članovi upravnog i\nnadzornog\nodbora,\nmenadžment\norganizacije,\ninterni\nrevizori\ni\nzaposleni.\nPred\nračunovodstveni informacioni sistem postavlja se problem jedinstvenog i istovremenog\nzadovoljenje potreba internih i eksternih korisnika računovodstvenih informacija. U\nsadašnjim uslovima prioritet je zadovoljavanje informativnih potreba entiteta i dovođenje\nfaze odlučivanja u strogu zavisnost od procesa informisanja bez koje nema odlučivanja i\nne može se govoriti o funkcionisanju informisanja. Baza i nadgradnja ne mogu imati\npotrebe za istim obimom podataka, pa se treba osloboditi sadašnje prakse da su i za\neksterne potrebe nužni svi podaci koje organizacija koristi za sopstvene informativne\npotrebe.255\n2.5.3. Mjesto i uloga upravljačkog računovođe u sistemu informisanja\nIz organizacionog\npozicioniranja\nfunkcije\nračunovodstva\nproističe\ni\nuloga\nupravljačkog računovođe, odnosno njegova nadležnost za cjelinu računovodstva, kako\n253 Vidaković, S.: Računovodstvo - jezik poslovnog sporazumevanja, Megatrend, Beograd, 2002, str. 71.\n254 Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str., 322-323.\n255 Vidaković, S.: Računovodstvo - jezik poslovnog sporazumevanja, Megatrend, Beograd, 2002, str. 73.\n101\nza\nfinansijsko\nračunovodstvo\ni\nfinansijske\nizvještaje,\ntako\ni\nza\nupravljačko\nračunovodstvo.256 Upravljački računovođa je nosilac uloge obezbjeđivanja informacione\npodrške\nmenadžmentu\norganizacija\nu\nsvim\nupravljačkim\naktivnostima.\nUloga\nobezbjeđenja informacione podrške menadžmentu ne znači da upravljački računovođa\npredstavlja samo ''produženu ruku'' menadžmenta nego čini i dio menadžmenta,257\ntačnije vrhovnog upravljačkog tima organizacije. Upravljački računovođa podržava\nposlovnost izvršnih funkcija (usluga, marketinga, finansija), brine se o troškovnoj,\nrezultatskoj i strategijskoj transparentnosti organizacije, koordinator je pojedinačnih\nplanova\nkoji\nčine\ncjelovit\nplan\norganizacije,\norganizuje\nsistem\nsveobuhvatnog\ninformisanja u organizaciji i brine se o ekonomičnosti sistema.258\nUlogu upravljačkog računovođe može imati samo visokoobrazovani ekonomista\nod koga se očekuje visok nivo znanja i vještina iz menadžmenta, organizacije, poslovnih\nfinansija, finansijskog računovodstva sa revizijom, procesa odlučivanja i cost/benefit\nanalize, sistema, metoda i tehnika planiranja i kontrole ostvarenja, informacionih\nsistema, menadžmenta ljudskih resursa, motivacionih sistema itd. Kada govorimo o\nupravljačkom računovođi, ne mislimo da to treba biti jedno posebno lice. Naprotiv, to je\nobično glavni računovođa koji je nadležan za cjelinu računovodstva organizacije, za\nfinansijsko računovodstvo i godišnje račune preduzeća. Posebno je pitanje kako će se\non zvanično zvati: glavni računovođa, šef računovodstva, pomoćnik finansijskog\ndirektora za računovodstvo, direktor računovodstva itd. U razvijenim tržišnim privredama\nglavnog\nračunovođu\nnazivaju\nkontrolorom\nusljed\nnjegove\nuloge\nu\nostvarivanju\nsistematske upravljačke kontrole u organizaciji.259 Prethodno smo se sreli sa različitim\norganizacionim strukturama u većem broju neprofitnih organizacija i javnog sektora, u\nkojima\nje\nna\njedan\nnačin\npozicioniran\ni\nglavni\nračunovođa.\nPregledom\nranijih\norganizacionih i upravljačkih šema, sada u prvi plan stavljamo višu upravljačku strukturu\ni dublje raščlanjivanje samo u području nadležnosti menadžmenta za finansije i\nračunovodstvo javnog sektora, lokalne samouprave (slika 20).\nKao što se može vidjeti, karijera upravljačkog računovođe vezana je za vertikalu\ngdje je potrebno obezbijediti kontrolu javnih nabavki roba i usluga do nivoa odobrenog\nbudžeta, projektnu analizu troškova i koristi, posebni mjesečni obračuni i izvještaji za\nmenadžment i Skupštinu u svrhu donošenja pojedinačnih odluka, planiranje, kontrola i\nanaliza ostvarenja budžetskih prihoda i rashoda, glavni računovođa u sredini i šef\nodjeljenja za budžet i finansije na vrhu, kao jedan od ključnih savjetnika gradonačelniku i\nSkupštini za procjenu predloženih\nprihoda, rashoda i\ndonošenje uravnoteženog\nbudžeta.\n256 Horngren, T. C., Foster, G., Datar, M. S.: Osnove troškovnog računovodstva, upravljački aspekt,\nUdruženje računovođa i revizora FBiH-Udruga računovođa i finansijskih djelatnika Herceg-Bosne,\nSarajevo, 2002, str. 13-14.\n257 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 43.\n258 Albach, H., Weber, J.: Controling, LFG, Ergänzungsheft 3/91, Betribswirtschaftlicher Verlag Th. Gabler,\nWisbaden, 1991, s. 2-3, prema: Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 2000, str. 43.\n259 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 48.\n102\nSlika 20. Pozicioniranje i nadležnost menadžera za finansije i računovodstvo i glavnog\nračunovođe (kontrolora) u javnom entitetu\nSkupšina\nPredsjednik\nVlada\nGradonačelnik\nPravosuđe\nPredsjednik suda\nOdjeljenje za\nadministraciju\nOdjeljenje za\nbudžet i finansije\nšef\nOdjeljenje za\njavne poslove\nOdjeljenje za\npoljoprivredu\nOdjeljenje za\njavni registar\nOdjeljenje za\nraseljena lica\nCarina\nJavna\nsigurnoast\nOdjeljenje za\nzdravstvo\nPolicija\nOdjeljenje za\nobrazovanje\nUprava\nprihoda\nOdjeljenje za\nurbanizam\nOdjeljenje za\nkomunalne poslove\nPoreska\nuprava\nG R A Đ A N I\nFinansijsko\nknjigovodstvo\nGlavni\nračunovođa\nKnjigovodstvo kupaca\ni dobavljača\nPlaniranje,\nkontrola i analiza\nGlavna\nknjiga\nKnjigovodstvo\nstalnih sredstava\nGlavna i pomoćne\nblagajne\nBudžetsko\nizvještaanje\nCost/benefit\nanaliza\nKnjigovodstvo za\nosoblje i plate\nKnjigovodstvo javnih\nnabavki\n103\nUpravljački računovođa, zbog svog ekspertskog nivoa i visokog razumijevanja\ndatog ambijenta, pošto se bavi prikupljanjem i obradom informacija, postaje učesnik u\nprocesu odlučivanja. On je pretrpio značajnu metamorfozu od pripremača numeričkih\nizvještaja do specijaliste za informacionu podršku donošenju odluka, postao je poslovni\npartner menadžmentu i glavni interni konsultant. U narednom periodu njegova uloga će\njačati a to podrazumijeva dodatne obrazovne izazove za akademske institucije i\nprofesionalne asocijacije.260 Kod nas afirmacija glavnog računovođe (kontrolora, sa\nzaokretom prema modelu tržišnog privređivanja može samo jačati pošto raspolažemo\ngotovim uzorima i iskustvima zemalja razvijenog računovodstva. Ideja da kontrolor ima\nsve veću odgovornost odavno je prisutna u profitnim organizacijama, međutim izgleda\nda još nije ''dobro'' prihvaćena u najvećem broju neprofitnim organizacijama i javnom\nsektoru.\nRačunovođe imaju jedinstvene etičke261 odgovornosti. Kodeksi etike koje su\nrazvila stručna udruženja postavljaju više standarde ponašanja nego što to čine zakoni\nkoji regulišu ovo zvanje.262 To dijelom proizilazi iz činjenice da stručna udruženja imaju\nlične interese u poboljšanju ugleda zvanja u javnosti.263 Upravljačke računovođe i\nfinansijski menadžeri obavezni su prema javnosti (okruženju organizacije), svojoj\nprofesiji, organizaciji kojoj služe i prema sebi samima da se u obavljanju poslova\npridržavaju\nnajviših\netičkih\nstandarda.\nStandardi264 postavljaju\npet\nbitnih\nnačela\n(zahtjeva, pravila): kompetentnost, povjerljivost, integritet, objektivnost i rješavanje\nstručnih sukoba.265 Pažljivim proučavanjem navedenih pravila može se zaključiti da je\netička dimenzija upravljačkog računovodstva veoma značajna, jednako važna kao i u\nfinansijskom knjigovodstvu i eksternoj nezavisnoj reviziji finansijskih izvještaja.\n* *\n*\nMenadžment kontrola predstavlja skup upravljačkih aktivnosti sračunatih da\nraspoložvi\nresursi\nbudu\nefikasno\nkorišćeni\nu\nostvarivanju\nciljeva\norganizacije.\nUpravljačka kontrola, prije svega, je vrijednosna kontrola iako postoje značajni dijelovi\nupravljačke kontrole nemonetarnog karaktera. Upravljačka kontrola uključuje upravljačke\naktivnosti planiranja, organizovanja, kontrolu izvršenja, komunikaciju i motivisanje.\nRačunovodstvo ima značajnu ulogu u ostvarivanju svake od ovih upravljačkih aktivnosti.\nZa razumijevanje sistema upravljačke kontrole najvažnije su aktivnosti planiranja i\nkontrole izvršenja planiranih aktivnosti.\nJedan od najtežih aspekata dizajniranja sistema menadžment kontrole je\ndefinisanje njenih centara odgovornosti: centri standardnih troškova, centri diskrecionih\nrashoda, centri prihoda, profitni i imovinski centri. Pomenuta područja nalaze se u\n260 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 50.\n261 Etika su moralna načela koje pojedinac koristi u svom ponašanju. Etika su lični kriterijumi prema kojima\npojedinac razlikuje ''dobro'' od ''lošeg.'' Meigs, W. B., Meigs, R. F.: Accounting, The Basic for Business\nDecision, McGrow-Hall Book Company, New York, 1987, p. 616.\n262 Možda je najvažnija karakteristika znanja da je to posebna odgovornost lica koja su pripadnici zvanja\nda služe javnom interesu, čak i uz žrtvu vlastitog dobitka.\n263 Meigs, W. B., Meigs, R. F.: Accounting, The Basic for Business Decision, McGrow-Hall Book\nCompany, New York, 1987, p. 618.\n264 Detaljnije pogledati: Etički kodeks za profesionalne računovođe, http:/www.ifac.org/Ethics/index/tmpl.\n265 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 54.\n104\nfokusu računovodstva odgovornosti, kao sastavnog dijela upravljačkog računovodtva.\nIako je finansijsko mjerenje performansi područja odgovornosti i njenih menadžera\nnajpotpunije, ono ima manji značaj u neprofitnom i javnom u odnosu na profitni sektor.\nZa donošenje konačnog suda o uspješnosti neprofitnih entiteta u analizu se moraju\nuključiti i nemonetarni indikatori uspješnosti. Izbor strukture programa u neprofitnim\norganizacijama jedan je od kritičnih zadataka sa kojima se suočava upravljački vrh. U\ndizajniranju strukture programa menadžment se fokusira na nekoliko vrsta različitih\nprograma. Programi predstavljaju operativno definisane strategije organizacije i mogu se\npodijeliti na kategorije, potkategorije i elemente, s tim da moraju biti dodijeljeni nekom\ncentru odgovornosti. Na unutrašnji ambijent menadžment kontrole značajno utiče\nautonomija menadžera, administrativni i kulturološki faktori.\nUpravljački orijentisan računovodstveni informacioni sistem, kao sastavni dio\nintegralnog\ninformacionog\nsistema\norganzacije i\nnajznačajniji\nizvor\nkvantitativnih\ninformacija u svakoj organizaciji, pruža značajnu informacionu podršku upravljanju\norganizacijom. Može se reći da i finansijsko i upravljačko računovodstvo imaju\nupravljački karakter. Eksterni zahtjevi su od primarnog značaja za koncipiranje\nfinansijskog knjigovodstva, međutim, nema sumnje da su informacije koje proizilaze iz\nfinanansijskih\nizvještaja\nupotrebljive\nza\nkorisnike\nunutar\norganizacije.\nNajvažnije\npodručje računovodstva je finanijsko izvještavanje. Ono ima za cilj pružiti korisnicima\ntačnu i pouzdanu informaciju o samoj izvještajnoj jedinici na koju se informacija odnosi.\nSvrha sastavljanja finansijskih izvještaja je zadovoljenje uobičajenih potreba većine\nkorisnika za kvalitetnom informacijom koja je potrebna prilikom donošenja različitih\nodluka. Računovodstvena informacija se prikazuje korisnicima u standardnoj formi\nfinansijskih izvještaja. U zavisnosti od ciljeva finansijskog izvještavanja i različitih\npotreba korisnika finansijskih izvještaja bira se i računovodstvena osnova koja će biti\nkorisna pri sastavljanju i predočavanju finansijskih izvještaja.\n105\nIII BILANSNI AGREGATI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA\nFenomen čijom interpretacijom (čitanjem, tumačenjem, analizom) ćemo se baviti\nu ovom i narednim poglavljima rada mogli smo jednostavno nazvati i finansijsko-\nračunovodstvenim\nizvještajima,\nfinansijskim\nizvještajima,\ngodišnjim\nračunima\nili\ngodišnjim zaključkom. Godišnji zaključak se često naziva bilansom, međutim, bilans\npredstavlja uži pojam i odnosi se samo na bilans stanja. Da bi se izbjegli nesporazumi,\nzakonodavac umjesto pojma bilans266 koristi termin bilans stanja. Pojam bilansni\nagregati nastoji da prevaziđe nedostatak govornog izjednačavanja navedenih pojmova i\nukaže da agregiranje treba shvatiti kao jedinstvenu cjelinu Bilansa stanja, Bilansa\nuspjeha, Bilansa novčanih tokova i Aneksa konstituisanih u skladu sa principom jasnosti\ni odredbama IV direktive EEZ/EU (prva tri) i Međunarodnim standardima finansijskog\nizvještavanja (sva četiri) koja upućuje na sušastvenost, zadovoljenje informacionih\npotreba odgovarajuće grupe adresata o imovinskom položaju i ostvarenom uspjehu i\nlikvidnosti entiteta. Svaki od ovih finansijskih izvještaja agregat je za sebe: Bilans stanja\nkao finansijsko-strukturni, odnosno imovinski, Bilans uspjeha kao agregat tokova\nrentabiliteta i Bilans novčanih tokova kao agregat tokova likvidnosti.\nCilj finansijskih izvještaja opšte namjene je da pruže informacije o finansijskom\npoložaju, uspješnosti i novčanim tokovima entiteta koje su pri donošenju ekonomskih\nodluka korisne širokom krugu korisnika. Posebno bitan cilj finansijskih izvještaja u\njavnom sektoru je pružanje informacija korisnih za odlučivanje i za ukazivanje na\nodgovornost entiteta za povjerena sredstva. Finansijski izvještaji budžeta i budžetskih\nkorisnika moraju zadovoljiti dva osnovna uslova: (1) osigurati relevantne i pouzdane\ninformacije za donošenje ekonomskih, socijalnih i političkih odluka (informacije za\npodršku upravljanju) i (2) osigurati informacije koje će omogućiti efikasnu kontrolu\nraspolaganja javnim dobrima i pomoći razvoju finansijskog menadžmenta uvođenjem\nstandarda odgovornosti (podrška internoj kontroli i reviziji).267 Finansijski izvještaji\nneprofitnih organizacija treba da omoguće informacije koje su upotrebljive sadašnjim i\npotencijalnim isporučiocima resursa i drugim korisnicima u donošenju racionalnih\nodluka, procjeni usluga koje pružaju neprofitne organizacije i procjeni načina obavljanja\nupravljačke aktivnosti menadžmenta neprofitnih organizacija.\nS obzirom na sve veći značaj Međunarodnih računovodstvenih standarda (u\ndaljem tekstu MRS), posebno u tumačenju sadržaja finansijskih izvještaja: Bilansa\nstanja, Bilansa uspjeha, Bilansa tokova gotovine i Aneksa, prilikom donošenja Zakona o\nračunovodstvu268 Republika Srpska je prihvatila neposrednu primjenu MRS269 prevodeći\nih i objavljujući kao Računovodstvene standarde Republike Srpske (u daljem tekstu\nRSRS). Uz Standarde nalazi se i Okvir za sastavljanje i prezentovanje finansijskih\n266 Vidaković, S.: Računovodstvo - jezik poslovnog sporazumevanja, ''Megatrend,'' Beograd, 2002, str. 98-\n130, Ranković, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992. str. 21-38, Stevanović, N.,\nMalinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 95, Vasiljević, K.:\nTeorija i analiza bilansa, četvrto dopunjeno i prerađeno izdanje, Savremena administracija, Beograd,\n1965, str. 3-13, Romić, L.: Teorija bilansa, sistem finansijskog izveštavanja: ciljevi, forma, sadržina,\nEkonomski fakultet, Subotica, 1999, str. 95-105, Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj\nprivredi, prof. dr Slobodan V. Vidaković, Beograd, 2001, str. 155-176.\n267 Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 322-323.\n268 ''Sl. glasnik Republike Srpske'' br. 18, od 16.07.1999. godine.\n269 International Accounting Standards (IAS) 1999.\n106\nizvještaja,270 kao teorijska podloga donošenju standarda u čijem sastavu su i bilansne\nšeme kao direktivna podloga za izradu kontnog okvira. Aktivnosti Međunarodne\nfederacije računovođa (IFAC),\nodnosno\nKomiteta za\njavni\nsektor\ndoveli\nsu\ndo\nuspostavljanja sveobuhvatnog skupa Međunarodnih računovodstvenih standarda za\njavni sektor (u daljem tekstu MRS JS) kojima se upostavljaju zahtjevi za finansijskim\nizvještavanjem vlada i drugih organizacija iz javnog sektora. Imajući u vidu izmjene\nZakona o računovodstvu u entitetima BiH i donošenje Zakona o računovodstvu i reviziji\nna nivou BiH, bilo je neophodno izvršiti prevod MRS JS 2004,271 koji je od koristi za\npravni sistem koji nije razvio računovodstvene standarde za državne entitete i entitete\njavnog sektora. Usvajanjem MRS JS kao i objelodanjivanje usaglašenosti sa njima\nznačajno će poboljšati kvalitet finansijskog izvještavanja entiteta javnog sektora kod nas.\n1. Komponente bilansnih agregata\nSastav finansijsko-računovodstvenih izvještaja vremenom se razvijao i dugo su\nga činili Bilans stanja (bilans) i Bilans uspjeha (račun dobitka i gubitka) kao osnovne\nkomponente godišnjeg zaključka. Rastom informacionih interesa u okruženju o stanju i\nuspjehu entiteta, odnosno rastom informacione uloge bilansa i računa dobitka i gubitka\nsve su učestalije potrebe za potpunijm razumijevanjem procjena (vrijednosti) sadržanih\nu ovim\nizvještajima, detaljnijim informacijama o pojedinim imovinskim dijelovima,\nobavezama, prihodima i rashodima, kao i informacijama koje povećavaju iskaznu moć\novih izvještaja. U početku to se obezbjeđivalo tzv. fusnotama ili napomenama uz\nfinansijske izvještaje. Okolnosti da bilans stanja i bilans uspjeha imaju ograničene\nmogućnosti zadovoljenja zakonodavnih zahtjeva uticale su da se u sastav godišnjih\nizvještaja 1978.272 godine, IV direktivnom Savjeta EU, uključi i treća komponenta -\ndodatni računovodstveni izvještaj ili Aneks. Rast informacionih interesa ukazivao je da\nsu i navedeni izvještaji nedovoljni, pa se, sve češće, upražnjava izvještavanje o\ntokovima sredstava u entitetu.\nDanas se smatra da bilansni agregati preduzeća obično pokrivaju: bilans stanja\n(bilans), bilans uspjeha (račun dobitka i gubitka), izvještaj o promjenama finansijskog\npoložaja i napomene i drugi izvještaji i objašnjenja uz finansijske izvještaje, odnosno\naneks ili dodatni računovodstveni izvještaj. Finansijski izvještaji preduzeća pripremaju\nse273 i objavljuju najmanje jednom godišnje i usmjereni su prema širokom spektru\n270 Okvir za sastavljanje i predstavljanje finansijskih izvještaja (K-15) predviđa da godišnji finansijski\nizvještaji obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspjeha (račun dobitka i gubitka), Izvještaj tokova gotovine,\nIzvještaj o svim promjenama u vlasničkom kapitalu, o računovodstvenim politikama i zabilješke uz\nfinansijske izvještaje. Računovodstveni standardi Republike Srpske, Savez računovođa i revizora RS,\nprva knjiga, Banja Luka, 1999, str. 28.\n271 Savez računovođa i revizora RS u saradnji sa Savezom računovođa i revizora Srbije izvršio je prevod\nIFAC-ova izdanja na engleskom jeziku ''2004 IFAC Handbook of International Public Sector\nAccountanting Pronouncement'' i objavio ih dva mjeseca po objavljivanju od strane IFAC.\n272 IV direktiva Savjeta EEZ/EU od 25. jula 1978. godine o godišnjim računima izvjesnih pravnih formi\npreduzeća, zasnovana na čl. 54. tačka 3. paragraf (g) Ugovora. ''Odjeljak I – Opšte odredbe, čl. 2. (1)\ngodišnji računi obuhvataju bilans, račun dobitka (profita) i gubitka, kao i aneks. Ova dokumenta čine\njednu cjelinu,'' Ranković, J.: Teorija bilansa, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd,\n1992, str. 486-488.\n273 U skladu sa Zakonom o računovodstvu, Okvirom za sastavljanje i predstavljanje finansijskih izvještaja i\nRačunovodstvenim standardima Republike Srpske.\n107\nkorisnika, a predmet su ispitivanja i ocjenjivanja od strane eksterne revizorske firme.274\nEmitovanje finansijskih izvještaja za potrebe eksternih korisnika obezbjeđuje informacije\no tri bitne dimenzije preduzeća: finansijskom položaju (poziciji) na bilansni dan,275\nzarađivačkoj moći,276 i finansijskim tokovima.277 Finansijski izvještaji, takođe, pokazuju\nrezultate koje je ostvario menadžment u upravljanju povjerenim resursima, dok je\nupravni odbor ili drugo rukovodno tijelo odgovorno za pripremu i prikazivanje finansijskih\nizvještaja.\nKod nas, Zakon o računovodstvu i reviziji278 propisuje obaveznu primjenu\nstandarda računovodstva i revizije, uključujući i kodeks profesionalne etike279 za\nprofesionalne računovođe i revizore. MRS,280 odnosno MSFI i prateća uputstva,\nobjašnjenja i smjernice koje donosi Odbor za međunarodne račonovodstvene standarde\n(u daljem tekstu IASB) obavezujući su za finansijske izvještaje281 koji se primjenjuju na\nsva privatna i javna preduzeća i druga pravna lica sa sjedištem u BiH. Izuzetno, do\nobjavljivanja međunarodnih računovodstvenih standarda za vlade i druga pravna lica iz\njavnog sektora, budžeti, budžetski korisnici i vanbudžetski fondovi u BiH primjenjivaće\nvažeće propise o računovodstvu i finansijskom izvještavanju institucija BiH, entiteta282 i\nBrčko distrikta.\nZakon je predvidio da entiteti i Brčko distrikt u roku od tri mjeseca, od dana\nstupanja na snagu zakona,283 preduzmu neophodne mjere za njegovo sprovođenje i\npropišu obrasce finansijskih izvještaja i druge računovodstvene zahtjeve za preduzeća,\nali do kraja obračunskog perioda (31.12. 2004.) i propisanog roka za podnošenje\ngodišnjih računa (28.02.2005.) entiteti i Brčko Distrikt nisu usvojili zakon, te je logika\nstvari nalagala da treba primijeniti propisi za naznačeni period koji su se primjenjivali i\nkod polugodišnjeg obračuna (30.06.2004.). Obaveza izrade godišnjih finansijskih\nizvještaja propisana je čl. 5. Zakona o računovodstvu284 i kompletan set godišnjih\nfinansijskih izvještaja za polaganje računa od strane uprave uključuje: 1) Bilans stanja,\n2) Bilans uspjeha, 3) Dodatni računovodstveni izvještaj – Aneks I i II za sva pravna\n274 Obveznici revizije godišnjih finansijskih izvještaja su akcionarska društva čije su hartije od vrijednosti\nprimljene u berzansku kotaciju, akcionarska društva registrovana za obavljanje poslova posredovanja\nsa hartijama od vrijednosti i sva akcionarska društva čije su hartije od vrijednosti predmet javne\nprodaje.\n275 Stanje imovine, kapitala i obaveza, čemu očigledno služi bilans.\n276 Prihodi, rashodi i njihov ishod (dobit ili gubitak), što pripada bilansu uspjeha (računu dobitka i gubitka).\n277 Uslovljeni poslovnim aktivnostima, aktivnostima investiranja i aktivnostima finansiranja.\n278 ''Sl. glasnik BiH'', br. 42 od 10.09.2004.godine.\n279 Profesionalna etika predstavlja kodeks ponašanja koji se primjenjuje u profesionalnoj praksi. Sve\nračunovođe moraju da se pridržavaju kodeksa profesionalne etike čiji je osnov u odgovornosti prema\njavnosti. Računovođe moraju da rade tako da obezbijede poštivanje načela integriteta, objektivnosti i\nnezavisnosti. Gray, J. S., Needles, E. B.: Finansijsko računovodstvo-opšti pristup, Savez računovođa i\nrevizora RS, Banja Luka, 2001, str. 32-34.\n280 Kako bi se obezbijedilo da finansijski izvještaji budu razumljivi njihovim korisnicima i obezbijedile\nsmjernice za finansijsko računovodstvo i pripremu izvještaja izrađen je set Opšteprihvaćenih\nračunovodstvenih načela (GAAP-Generally Accepted Accounting Principles) koji sadrže kriterijume,\npravila i procedure i uopšteno se nazivaju računovodstvenim standardima.\n281 Počev od 01.01. 2005. godine.\n282 Primjena MRS JS u RS najavaljena je za period koji počinje 01.01.2006. godine.\n283 Planirana primjena počev od 18. 09. 2004. godine.\n284 ''Sl. glasnik RS'', br. 18/99 i 62/02.\n108\nlica,285 kao i 4) Bilans tokova gotovine,286 5) Izvještaj o promjenama u kapitalu, za\nsrednja i velika preduzeća,287 banke i druge finansijke organizacije i organizacije za\nosiguranje. 288\nPreduzeća se podstiču da uz finansijske izvještaje pripreme i prezentuju Izvještaj\no poslovanju koji sastavlja menadžment preduzeća. Izvještaj o poslovanju (menadžerski\nizvještaj) je specifičan i treba ga posmatrati sa stanovišta svakog pojedinačnog\npreduzeća.\nPreduzeće\nga\nsamo\nkreira\nzavisno\nod\nnjegove\ndjelatnosti,\noblika\norganizovanja kao i same privredne djelatnosti. Pored finansijskih izvještaja i izvještaja o\nposlovanju, preduzeće može ili mora ako je to zakonska obaveza (utvrđena lokalnim\npropisima), da sastavlja i druge izvještaje, na primjer, Izvještaj o zaštiti čovjekove\nokoline, posebno u djelatnostima gdje su ovi faktori značajni i gdje se zaposleni\nsmatraju značajnom grupom korisnika informacija ili Izvještaj o dodatnoj vrijednosti.\nBosna i Hercegovina je, kao i druge zemlje u procesu tranzicije, uporedo sa\nprovođenjem procesa privatizacije pristupila i provođenju niza reformi u čijem sastavu je\ni reforma javnih finansija. Kako se računovodstvo smatra kičmom informacionog\nsistema, postalo je jasno da i računovodstveni sistem mora biti transparentan na\nevropskom i svjetskom nivou. Da bi se to postiglo, pristupilo se primjeni međunarodnih\nračunovodstvenih standarda, što je jedan od preduslova za uključivanje u međunarodne\nprivredne i finansijske tokove. Savremeni računovodstveni sistem mora inkorporirati\nmeđunarodna računovodstvena pravila i standarde pošto nacionalni računovodstveni\nstandardi289 u uslovima internaconalizacije privrednih aktivnosti mogu predstavljati\nsmetnju privrednom povezivanju sa drugim zemljama.290\nPostojeći Međunarodni računovodstveni standardi ne mogu dati odgovore na\nbrojna pitanja koja se postavljaju kada se radi o računovodstvu budžeta i budžetskih\nkorisnika kao dijela javnog sektora. Pitanja vezana za računovodstvo budžeta, odnosno\nvladino računovodstvo obrađuje Odbor za javni sektor (PSC)291 Međunarodne federacije\nračunovođa.292 Odbor razvija set međunarodnih računovodstvenih standarda za javni\nsektor koji uključuje standarde primjenjive na osnovu nastanka događaja, kao i posebne\nstandarde koji specificiraju zahtjeve za gotovinsku osnovu. IFAC razvija i podstiče\n285 Preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i\nberzanske posrednike.\n286 Predviđen je četvorodjelni set godišnjeg zaključka, čime je BiH uporediva sa rješenjima u zemljama EU\ni MRS.\n287 Preduzeća se u smislu čl. 12. i 13. Pravilnika o poslovnim knjigama, knjigovodstvenim ispravama i\nknjigovodstvenim evidencijama i o razvrstavanju preduzeća (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04) razvrstavaju\nna mala, srednja i velika u zavisnosti od broja zaposlenih, godišnjeg prihoda i vrijednosti imovine po\ngodišnjem obračunu u posljednjoj poslovnoj godini.\n288 Osnovu za izradu finansijski izvještaja za 2004. godinu čine: Zakon o računovodstvu (''Sl. glasnik RS,''\nbr. 18/99 i 62/02), Pravilnik o primjeni kontnog okvira i obrascima bilans stanja i bilans uspjeha za\npreduzeća i zadruge (''Sl. glasnik Republike Srpske,'' br. 56/04), Pravilnik o primjeni kontnog okvira i\nobrascima bilans stanja i bilans uspjeha za druga pravna lica (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04), Pravilnik o\nprimjeni kontnog okvira i obrascima bilans stanja i bilans uspjeha za banke i druge finansijske\norganizacije (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04), Pravilnik o obrascima i sadžini pozicija u obrascu bilans\ntokova gotovine za preduzeća (''Sl. glasnik RS'', br. 9/03), Pravilnik o obrascu i sadržini pozicija u\nobrascu Izvještaja o promjenama u kapitalu (''Sl. glasnik RS,'' br. 9/03).\n289 U Federaciji BiH do 2005. godine, a u Republici Srpskoj do 2000. godine.\n290 Grupa autora, Vašiček, V.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 183.\n291 Public Sector Committee (PSC).\n292 International Federation of Accountants (IFAC).\n109\nračunovodstvenu profesiju širom svijeta u javnom interesu, dok je Odbor formiran kako\nbi se izašlo u susret specifičnim potrebama i zahtjevima svih onih koji se bave poslovima\nizvještavanja, računovodstva i revizije javnog sektora.\nImajući u vidu značajna finansijska sredstva koja se troše u okviru javnog\nsektora, kao i neophodnost da se obezbijedi zakonitost, javnost i odgovornost u oblasti\njavnih finansija, bilo je neophodno da se ova pitanja urede na odgovarajući način. MRS\nJS razvijeni su na osnovu prethodno objavljenih MRS s ciljem da se prilagode\nspecifičnostima subjekata (entiteta)293 u\njavnom sektoru\ni obezbijedi\nadekvatnije\nračunovodstveno obuhvatanje poslovnih događaja, transakcija i finansijsko izvještavanje\nkoje odgovara specifičnostima javnog sektora. Specifičnosti se odnose na budžetsko\nfinansiranje, priznavanje fiskalnih prihoda, potrebu izvještavanja o ostvarenju utvrđenih\nbudžetskih okvira i sl.\nU skladu sa MRS JS - 1, pod finansijskim izvještajima opšte namjene\npodrazumijevaju\nse\nfinansijski\nizvještaji\nentiteta\njavnog\nsektora\nnamijenjeni\nzadovoljavanju potreba širokog kruga korisnika koji nisu u poziciji da zahtijevaju\nposebne izvještaje u skladu sa njihovim specifičnim informacionim potrebama. Korisnici\ninformacija su poreski obveznici, zakonodavna tijela, različiti poslovni partneri, javnost,\nmediji, analitičari, zaposleni i sl. Posebno bitan cilj finansijskih izvještaja opšte namjene\nu javnom sektoru treba da bude pružanje informacija korisnih za odlučivanje i za\nukazivanje na odgovornost entiteta za sredstva koja su mu povjerena tako što će pružiti\ninformacije: a) o izvorima, raspodjeli i upotrebi finansijskih sredstava; b) o načinu na koji\nje entitet finansirao svoje aktivnosti i izmirivao gotovinske potrebe; c) koje su korisne u\nprocjenjivanju sposobnosti entiteta da finansira svoje aktivnosti i izmiri svoje obaveze; d)\no finansijskom stanju entiteta i nastalim promjenama; e) koje su korisne u procjenjivanju\ntroškova i učinaka, efikasnosti i dostignuća.294\nBudžetski korisnici, kao entiteti javnog sektora, imaju određene ciljeve i funkcije\ndefinisane Ustavom i Zakonom. Iako se radi o neprofitnim organizacijama, budžetski\nkorisnici imaju i odgovarajuće finansijske ciljeve poslovanja. Ovdje se u prvom redu misli\nna likvidnost kao sposobnost da se u svakom momentu izmire dospjele obaveze koje se\nzbog toga posebno prate pri izvršenju budžeta.295 Cilj finansijskih izvještaja opšte\nnamjene296 je da korisnicima posluže za prognoze, odnosno predviđanja pružajući\nkorisne informacije za planiranje sredstava potrebnih za nastavak poslovanja, sredstva\nkoja će zaraditi nastavkom poslovanja i, s tim, povezanih rizika i neizvjesnosti.\nFinansijski izvještaji takođe mogu korisnicima dati informacije koje pokazuju da li su\nsredstva stečena i korišćena u skladu sa zakonski usvojenim budžetom i da li su\nsredstva stečena i korišćena u skladu sa ranijim ugovorenim zahtjevima, uključujući\nfinansijska ograničenja koja su ustanovili zakonodavni organi.\nDa bi ispunili navedene ciljeve, finansijski izvještaji opšte namjene treba\nkorisnicima da pruže informacije o sredstvima, obavezama, neto imovini/kapitalu;\nprihodima, rashodima ili troškovima i rezultatu poslovanja i novčanim tokovima. Pored\n293 MRS JS 1 - Prezentacija finansijskih izvještaja koristi termin entitet ili izvještajni entitet kao sinonim\npreduzeće u MRS - 1.\n294 MRS JS - 1, paragraf 13. Svrha finansijskih izvještaja, MRS JS, SRRS, SRR RS, Beograd, B. Luka,\n2004, str. 30.\n295 Čl. 34. Zakona o budžetskom sistemu RS (''Sl. glasnik RS,'' br. 96/03).\n296 MRS JS - 1, paragraf 14.\n110\nnavedenog, izvještajni entitet koji je prihvatio MRS JS ima obavezu da u napomenama\nuz\nfinansijske\nizvještaje prezentuje\ndodatne\ninformacije\no\npojedinim\npozicijama\nsadržanim u finansijskim izvještajima kao i o primijenjenim računovodstvenim politikama\nza\nnjihovo vrednovanje i\nprikazivanje. Iako\ninformacije sadržane\nu\nfinansijskim\nizvještajima mogu biti relevantne za ispunjavanje ciljeva, iz paragrafa 13 (a do e)\nMRS JS - 1, malo je vjerovatno da omogućavaju ostvarenje svih tih ciljeva. Takav slučaj\nje kod entiteta čiji osnovni cilj nije ostvarenje profita, pošto su njihovi menadžeri\nodgovorni za uspješno izvršenje usluga i za ispunjenje finansijskih ciljeva. Dodatne\ninformacije kao i nefinansijski izvještaji mogu se priložiti uz finansijske izvještaje kako bi\nse stekao širi uvid u aktivnosti entiteta tokom datog perioda.\nMRS JS - 1 ostavlja mogućnost da se pitanje odgovornosti za pripremanje i\nprezentaciju finansijskih izvještaja može na odgovarajući način urediti u pojedinim\npravnim sistemima. Pri tome ovaj standard preporučuje razdvajanje odgovornosti za\npripremanje finansijskih izvještaja297 od odgovornosti za odobravanje i prezentaciju\nfinansijskih izvještaja.298 Kao i kod finansijskih izvještaja u privatnom sektoru i jedna i\ndruga komponenta odgovornosti za finansijske izvještaje entiteta javnog\nsektora\npotvrđuje se potpisima odgovornih lica koji predstavljaju sastavni dio tih izvještaja.\nOdgovornost za pripremanje konsolidovanih finansijskih izvještaja države, kao cjeline, je\nna rukovodiocu centralnog finansijskog organa,299 dok je za prezentovanje takvih\nizvještaja odgovoran ministar finansija.300\nFinansijske\nizvještaje\nentiteta\njavnog\nsektora\nza\npotrebe\neksternog\nizvještavanja, prema MRS JS - 1, zasnovane na računovodstvenoj osnovi nastanka\ndogađaja čine: izvještaj o finansijskom stanju (bilans stanja ili izvještaj o aktivi i\npasivi),301 izvještaj o finansijskoj uspješnosti (bilans uspjeha, izvještaj o prihodima i\nrashodima, bilans\nprihoda i\nrashoda,\nizvještaj\no dobitku i\ngubitku),\nizvještaj\no\npromjenama u neto imovini/kapitalu (izvještaj o promjenama neto imovine), izvještaj o\nnovčanim tokovima (bilans tokova gotovine), računovodstvene politike i napomene\n(planovi) uz finansijske izvještaje.302 Kada je gotovinska osnova računovodstva temelj\nza\npripremanje finansijskih izvještaja,\nprimarni\nfinansijski\nizvještaj je\nizvještaj\no\nnovčanom toku.\nSvaka država u okviru svoje pravne regulative uređuje finansijsko izvještavanje\njavnog sektora u opšte svrhe, ili zakonskim zahtjevima o izvještavanju, ili instrukcijama o\nfinansijskom\nizvještavanju,\nili\nračunovodstvenim\nstandardima\nkoje\nizdaje\nvlada,\nodgovarajuća tijela ili profesionalna tijela računovođa u skladu sa zakonom. Iako PSC\nne može zahtijevati usvajanje IPSASs, harmonizacija nacionalne regulative sa IPSASs\nobezbjeđje bolje informacije na osnovu kojih se vrši ocjena alokacije javnih prihoda,\npovećava transparentnost i odgovornost. Finansijsko izvještavanje korisnika prihoda\nbudžeta Republike, gradova, opština i fondova utvrđeno je Pravilnikom o finansijskom\n297 Što je odgovornost profesionalnog, certifikovanog i licenciranog računovođe u javnom sektoru.\n298 Vezana za odgovorno lice ili nadležni organ koji rukovodi ili upravlja entitetom u javnom sektoru.\n299 Pomoćnik ministra finansija za Trezor.\n300 MRS JS - 1, paragraf 17 i 18, Odgovornost za finansijske izvještaje.\n301 Prvo se navode zvanični nazivi koje koristi MRS JS - 1, dok su u zagradi dati nazivi koji se koriste kao\nsinonimi u nekim pravnim sistemima, što, po našem mišljenju, nije smetanja da se koriste i termini koji\nsu uobičajeni u našoj teoriji i praksi finansijskog izvještavanja.\n302 Pojam finansijski izvještaj se koristi za sve iskaze i bilješke uz iskaze koji se smatraju dijelom\nfinansijskog izvještaja.\n111\nizvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština, gradova i fondova303 i\nsadrži: 1) Bilans stanja, 2) Bilans uspjeha, 3) Bilans novčanih tokova, 4) Note\n(zabilješke) uz finansijski izvještaj. Uz godišnji finansijski izvještaj dostavljaju se: a)\nGodišnji izvještaj o izvršenju budžeta, b) Izvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju i\nc) Posebni podaci o platama i broju zaposlenih.\nBudžetski korisnici koji nemaju žiro račun, odnosno korsinici budžeta čija je\nglavna knjiga u cijelosti u sastavu glavne knjige Trezora, dobijaju iz Trezora popunjene\nobrasce finansijskih izvještaja: Bilans stanja, Bilans uspjeha, Izvještaj o kapitalnim\ntroškovima i finansiranju i Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta. Ovi izvještaji treba da\nbudu uravnoteženi, što pretpostavlja utvrdjivanje finansijskog rezultata i znači da u\nglavnoj knjizi ovih korisnika budžeta, koja se vodi u Trezoru, treba proknjižiti iznos\nsredstava u visini isplaćenih obaveza, kao prihod, te ih prikazati u finansijskom izvještaju\nkao ukupne obaveze koje su nastale u izvještajnom periodu bez obzira na to da li su ili\nnisu planirane u budžetu. Pored ovih obrazaca, korisnici popunjavaju i obrazac Posebni\npodaci o platama i broju zaposlenih kao i note (zabilješke) uz finansijske izvještaje, ali\nne popunjavaju Bilans novčanih tokova. Popunjene, potpisane i ovjerene obrasce i note\n(budžetski) korisnici dostavljaju nadležnom ministarstvu (instituciji koja je prema Zakonu\no ministarstvima u nadležnosti nekog ministarstva), odnosno Ministarstvu finansija\n(instituciji koja nije u nadležnosti nekog od ministarstava), odnosno korisnici budžeta\nopština, gradskoj ili opštinskoj službi za finansije.\nBudžetski korisnici koji su imali žiro račun304 i čija je glavna knjiga djelimično bila\nu sastavu glavne knjige Trezora, popunjavali su obrasce finansijskih izvještaja na\nosnovu bruto prometa bilansa iz Trezora i na osnovu bruto bilansa korisnika.305\nBudžetski korisnici koji imaju žiro račun a sredstva iz budžeta Republike, odnosno\nbudžeta opštine, dobijaju u vidu doznaka, kao i korisnici kojima se ne doznačavaju\nbudžetska sredstva a prema registru budžetskih korisnika, odnosno prema nekom\ndrugom osnovu svrstani su u budžetske korisnike, popunjavaju sve obrasce iz člana 24.\nPravilnika. U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srpske306 i Zakonom\no Trezoru307 za tačnost finansijskog izvještavanja, na odgovarajućem nivou, odgovorni\nsu ministar finansija i pomoćnik ministra za Trezor, na nivou Budžeta Republike;\nrukovodioci i odgovorna lica za računovodstvo u Trezoru i kod budžetskih korisnika, na\nnivou Trezora i budžetskog korisnika; gradonačelnici, načelnici i načelnici za finansije\nbudžeta opština i gradova i direktori javnih fondova i fondova i odgovorna lica za\nračunovodstvo.\nImajući u vidu postavljenu teorijsku osnovu neprofitnih organizacija u prvom i\ndrugom\ndijelu\nrada čini se da je profesionalna strukovna\nnevladina asocijacija\nprofesionalnih eksperata u Republici Srpskoj prilikom donošenja Pravilnika o obrascima\nbilans stanja i bilans uspjeha za druga pravna lica,308 Naredbe o primjeni kontnog okvira\n303 Prema čl. 24 Pravilnika ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n304 Institucije visokog obrazovanja, institucije kulture, institucije srednjeg obrazovanja koje su imale žiro\nračune do 31.12.2005. godine njihove transakcije nisu bile obuhvaćene kroz glavnu knjigu trezora.\n305 Bilans novčanih tokova popunjavan je na osnovu transakcija evidentiranih preko žiro računa korisnika,\ndo 31.12.2005. godine.\n306 ''Sl. glasnik RS'', br. 96/03.\n307 ''Sl. glasnik RS'', br. 14/00.\n308 ''Sl. glasnik RS'', br. 40/99.\n112\nza druga pravna lica (osim za institucije javnog sektora i budžet),309 Smjernica o\nkontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za druga pravna lica i Okvira za\nsastavljanje i predstavljanje finansijskih izvještaja310 imala u vidu postavljeni gabarit i\npraksu neprofitnih organizacija tržišno razvijenih privreda. U vrijeme donošenja Kontnog\nokvira i Smjernica za druga pravna lica nije bilo potpuno jasno koja će pravna lica\nprimijeniti taj kontni okvir, a Smjernice su obuhvatale i neka naslijeđena specifična\nrješenja.\nPošto Zakon o računovodstvu nije eksplicitno naznačio subjekte koji spadaju u\ndruga pravna lica, Pravilnikom o primjeni kontnog okvira i sadržini računa u kontnom\nokviru za druga pravna lica311 obuhvaćeni su: 1) organi i fondovi,312 2) ustanove313 i 3)\norganizacije.314 Navedeni subjekti razvrstani su, prema ranijoj Odluci o jedinstvenoj\nklasifikaciji djelatnosti, kao vanprivredne djelatnosti u oblasti 12 - Obrazovanje i kultura,\n13 - Zdravstvo i socijalna zaštita i 14 - Društveno-političke zajednice i organi. Prema\nnovom Zakonu o klasifikaciji djelatnosti i o registru jedinica razvrstavanja315 ne postoji\npotpuna podjela na vanprivredne djelatnosti nego su vanprivredne djelatnosti razvrstane\ni u djelatnostima koje nisu isključivo vanprivredne. Po novoj klasifikaciji navedeni\nsubjekti vanprivrede sadržani su u Sektorima: K/L/L – Državna uprava i odbrana,\nObavezno socijalno osiguranje, L/M/M – Obrazovanje, LJ/N/N – Zdravstveni i socijalni\nrad i M/O/O – Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti iz oblasti:\n91 – Djelatnost organizacija na bazi učlanjenja i 92 – Rekreativne, sportske i kulturne\naktivnosti.\nMnoga druga pravna lica su primijenila Kontni okvir za korisnike prihoda\nbudžeta Republike, opština i gradova, budžetskih fondova i javnih fondova, a pojedina\nKontni okvir za preduzeća i zadruge. Brojni razlozi doveli su do bitno drugačije prakse u\nodnosu na prvobitno predviđena rješenja u okviru Kontnog okvira i Smjernica za druga\npravna lica, što je dovelo do osporavanja316 ranijeg Pravilnika o obrascima i sadržini\npozicija u obrascima Bilans stanja i Bilans uspjeha za druga pravna lica a time i Kontnog\nokvira317 i što je imalo za rezultat donošenje novog Pravilnikom o primjeni kontnog\nokvira i obrascima Bilans stanja i Bilans uspjeha za druga pravna lica.318\n309 ''Sl. glasnik RS'', br. 40/99, 01/02, 115/03.\n310 Paragraf: K-24.\n311 Koje je donio ministar finansija na osnovu odredbi čl. 6. Zakona o računovodstvu.\n312 Pravna lica čije se poslovanje finansira iz javnih prihoda ili drugih nenamjenskih izvora: državni organi i\norganizacije, pravosudni organi, organi i organizacije lokalne samouprave, fondovi i zavodi obaveznog\nsocijalnog osiguranja i drugi fondovi.\n313 Pravna lica koja posredstvom organa i fondova ostvaruju javne prihode za finansiranje obrazovanja,\nzdravstva i socijalne zaštite, nauke, kulture, umjetnosti, informisanja, fizičke kulture i sporta.\n314 Pravna lica čije se poslovanje dijelom finansira iz javnih prihoda budžeta ili drugih nenamjenskih izvora\na dijelom ili u cjelini na osnovu učlanjenja: političke organizacije, sindikalne organizacije, društvene\norganizacije, udruženja građana i druge organizacije na osnovu učlanjenja.\n315 U Republici Srpskoj/Federacije BiH/Brčko Distriktu BiH.\n316 Odluka Ustavnog suda Reublike Srpske br. U-21/00 od 05. 03.2004.\n317 Koji ne sadrži konta predviđena za obračun proizvodnje vlastitih učinaka, naplatu i transfer javnih\nprihoda, konta akcijskog kapitala i emisione premije i sl.\n318 Stupanjem na snagu Pravilnika o primjeni kontnog okvira i obrascima Bilans stanja i Bilans uspjeha za\ndruga pravna lica (''Sl. glasnik RS'', br. 54/04) prestala je da važi Naredba o primjeni kontnog okvira za\ndruga pravna lica (''Sl. glasnik RS'', br. 40/99, 01/02, 115/03) i Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija\nu obrascima Bilans i Bilans uspjeha za druga pravna lica (''Sl. glasnik RS'', br. 40/99, ..., 115/03).\n113\n2. Bilans stanja neprofitnih organizacija\nIako nije našeg porijekla riječ, bilans često se upotrebljava u svakodnevnom\nživotu, čas u smislu rezultata (bilans turneje neke kulturne organizacije), čas u smislu\npolaganja računa za rad u određenom periodu.319 Ipak, najširu upotrebu riječ bilans ima\nu knjigovodstvu, pa njena upotreba u svakodnevnom životu dolazi iz knjigovodstva.\nPorijeklom riječi i pojmom bilansa bavili su se mnogi autoriteti i pretežno ga vezivali za\npreduzeće i privredna zbivanja, o čemu je napisana voluminozna literatura, a pojmovno\nodređivanje bilansa320 obično je počinjalo isticanjem njegove sadržine i glavnog\nformalnog svojstva. Bilans može biti definisan kao dvostrani vrijednosni račun (izvještaj,\nprikaz) sredstava po namjeni i porijekla sredstava sa odlikom formalne jednakosti\n(ravnoteže).321 Formalna obilježja bilansa stanja tijesno su povezana sa pojmom riječi\nbilans, a izražavaju se u sljedećem: 1) bilansom se uvijek nešto mjeri i iskazuje rezultat,\n2) bilans uvijek ima dvije strane, dvostrano iskazivanje finansijskog i imovinskog\npoložaja i 3) ravnoteža bilansa, obje strane bilansa su formalno ili računski jednake\nveličine.\nBilans stanja, kao dvostrani pregled međusobno izravnatih veličina može se\nprikazati u formi konta, kada se sučeljavaju dvije strane aktiva i pasiva, ili u štafelnoj\nformi (formi liste) kada su aktivne pozicije navedene iznad pasivnih pozicija (poređane\njedne ispod drugih). Forma konta često se naziva formom horizontalnog prikazivanja,\ndok se forma liste naziva formom vertikalnog prikazivanja bilansa stanja. Prednosti su\nna strani bilansa u formi konta zato što je jasnija i preglednija slika finansijskog stanja.\nNa primjer, ako stalna imovina treba da bude pokrivena kapitalom i dugoročnim\nobavezama ili\nkada potraživanja i gotovina treba da stoje prema kratkoročnim\nobavezama u odnosu 1 : 1, zadovoljenje ovih zahtjeva uočljivije je iz bilansa u formi\nkonta nego iz bilansa u formi liste. To je slučaj i sa drugim horizontalnim odnosima po\nkvalitetima ulaganja i izvorima finansiranja.\nRaspoređivanje\npozicija\nu\nbilansu\nstanja\ntreba\nda\nobezbijedi\nnjegovu\ntransparentnost, odnosno preglednost. Obično se navode tri glavna kriterijuma, odnosno\nnačela razvrstavanja: a) načelo likvidnosti pozicija, b) načelo pravnog svojstva pozicija i\nc) načelo obrtanja (kružnog toka) pozicija.322 U osnovi, bilans stanja je izvještaj o\nfinansijskom položaju entiteta na bilansni dan pri čemu su solventnost i tekuća likvidnost\nglavni fenomeni čijem osvjetljavanju bilans stanja služi, a dominirajuće načelo je\nlikvidnosti pozicija u njihovom redoslijedu navođenja. Ovaj princip ostvaruje se putem\ndva pravila za uspostavljanje redoslijeda: pravilo rastuće likvidnosti u aktivi, kome\nodgovara pravilo rastuće dospjelosti u pasivi, i pravilo opadajuće likvidnosti u aktivi,\nkome odgovara pravilo opadajuće dospjelosti u pasivi.323\n319\nVasiljević,\nK.:\nTeorija\ni\nanaliza\nbilansa, četvrto dopunjeno\ni\nprerađeno\nizdanje,\nSavemena\nadministracija, Beograd, 1965, str. 3.\n320 Etimološki riječ bilans vodi porijeklo iz spoja latinskih riječi bi (bis = dvostrukti, dupli) lanx (tas, šolja)\nlibra (vaga, ravnoteža). Upotreba riječi bilans u području knjigovodstva i bilansa neposredno je\npovezana sa italijanskom riječju bilancio (bilans), bilancia (vaga). Ranković, J.: Teorija bilansa,\nEkonomski fakultet, Beograd, 1992. str. 21.\n321 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 99.\n322 Coenenberg, A.: Jahresabschluss und Jahresabschluss Analyse, MI Verlag Moderne Industie AG&Co.\nBuchverlag, Landsberg, 1988, s. 51.\n323 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, 191-199.\n114\nPravilo rastuće likvidnosti i rastuće dospjelosti uobičajeno je u zemljama\nkontinentalne Evrope, zbog čega je četvrtom direktivom Savjeta EEZ/EU predviđeno kao\nosnovno rješenje za bilansne šeme u ovim zemljama.324 Ovo pravilo važi i za\nraspoređivanje podgrupa pozicija i pojedinih bilansnih pozicija u okviru grupa. Dublje\nraščlanjivanje bilansa stanja, bez obzira na primijenjeno pravilo za uspostavljanje\nredoslijeda iskazivanja u njemu, rešava se, obično, polazeći od minimalnih zahtjeva\nobjelodanjivanja (objavljivanja) podataka o imovinskom i finansijskom položaju entiteta\nutvrđenih MRS, regionalnim uredbama,325 nacionalnim računovodstvenim standardima i\nzakonom. Kod nas je to pitanje regulisano zakonom, međutim cilj bi trebalo da bude\nuvijek isti: obezbijediti pouzdan i dovoljan uvid u finansijsku poziciju entiteta na bilansni\ndan. Usvajanjem Zakona o računovodstvu i reviziji na nivou BiH, propisana je obaveza\nprimjene MRS i ostavljen prelazni period za objavljivanje i primjenu MRS JS.326 Ovakva\nodredba u zakonu u trenutku njegovog donošenja bila je logična s obzirom da vlade i\ndruge entitete iz javnog sektora, u sadašnjem trenutku, prati različita praksa finansijskog\nizvještavanja. Objavljivanje MRS JS i propisivanje njihove obavezne primjene značajno\nće koristiti za pravni sistem u BiH (i njene entitete) koji još nisu razvili računovodstvene\nstandarde za državne entitete i entitete javnog sektora.327\nSavremeno računovodstvo trebalo bi da osigura kvalitetnu informacionu podršku\nkorisnicima računovodstvenih informacija u procesu upravljanja aktivnostima i resursima\nkoje oni kontrolišu. Da bi informacija korisnicima bila razumljiva i upotrebljiva, mora biti\nobrađena na standardan način i prikazana u standardnom obliku. Standardizacija\nračunovodstvenih informacija postiže se primjenom opštepoznatih i opšteprihvaćenih\nračunovodstvenih načela i standarda prilikom računovodstvene obrade podataka i\nprikazivanjem rezultata obrade, tj. sastavljanjem finansijsko-računovodstvenih izvještaja\n(bilansnih agregata). Termin opšteprihvaćena računovodstvena načela (GAAP) definiše\nse kao ''dogovor (konsenzus) kako će se u određenom vremenu bilježiti ekonomski\nresursi i obaveze, kao imovina i obaveze u finansijskom računovodstvu, koje promjene u\nimovini i obavezama će biti zabilježene, kada će se te promjene bilježiti, kako će se\npromjene na imovini i obavezama mjeriti, koje informacije treba da budu objavljene, koje\nfinansijske izvještaje treba pripremiti i sl. Opšteprihvaćena računovodstvena načela328\nobuhvataju konvencije,329 pravila i procedure neophodne za definisanje prihvaćene\nračunovodstvene\nprakse\nu\nodređenom\nvremenu.\nStandardi\nu\nodnosu\nna\n324 Article 9.\n325 Kao što je Četvrta direktiva Savjeta EEZ/EU.\n326 Član 2, stav 5 ''… a do objavljivanja međunarodnih računovodstvenih standarda za vlade i druga\npravna lica iz javnog sektora, budžeti, budžetski korisnici i vanbudžetski fondovi u BiH primjenjivaće\nvažeće propise institucija BiH, entiteta i distrikta o računovodstvu i finansijskom izvještavanju.''\n327 Prema Pravilniku o primjeni MRS JS (‘’Sl. glasnik RS’’, br. 6/2005), koji je donio ministar finansija, MRS\nJS (1 do 20) propisani od strane IFAC-a, stupaju na snagu za godišnje finansijske izvještaje koji se\nodnose na periode koji počinju na dan ili poslije 1. januara 2006. godine. MRS JS dužna su\nprimjenjivati sva pravna lica iz javnog sektora (izuzev javnih preduzeća). Pod pravnim licima\npodrazumijevaju se pravna lica koja se oslanjaju na državno finansiranje da bi održala stalnost\nposlovanja. Pravna lica iz javnog sektora prikazuju finansijske izvještaje opšte namjene sastavljene i\nprezentovane prema obračunskoj (akrualnoj) osnovi računovodstva.\n328 Načela su iskustvena pravila i polazne osnove računovodstvene profesije koji su usvojeni kao\nsmjernice za procjenu, bilježenje i izvještavanje o aktivnostima ekonomskih entiteta.\n329 Konvencije su određene pretpostavke, odnosno teorijske osnove čija se primjena podrazumijeva i\npredstavlja osnovu za formulisanje ostalih računovodstvenih načela, te je pojam koncept sadržajno\nnadređen pojmu načela.\n115\nopšteprihvaćena računovodstvena načela uključuju ne samo jasnije ''niti vodilje'' opšte\nprimjene (aplikacije) nego i preciziraju praksu i procedure.''330\nU uslovima sve veće međunarodne saradnje autohtoni računovodstveni sistemi\nnisu održivi zbog značajnih prepreka u komunikaciji između izvještajnih jedinica\npojedinih zemalja, te je kao preduslov lakšeg povezivanja pojedinih zemalja neophodna\nharmonizacija obračunskih sistema. Usljed ovih razloga, 1973. godine osnovan je\nKomitet za Međunarodne računovodstvene standarde (u daljem tekstu\nIASC ili\nKMRS)331 radi utvrđivanja i donošenja MRS. KMRS je stalni komitet koji djeluje u okviru\nMeđunarodne federacije računovođa (u daljem tekstu IFAC), a kao stalni komitet IFAC-a\ndjeluje i Komitet za javni sektor (u daljem tekstu PSC)332 koji je uspostavljen da razvija i\nutemeljuje standarde za finansijsko izvještavanje, računovodstvo i reviziju za javni\nsektor.333\nOdsutnost\nstandarda\nu\nsadašnjoj\nstvarnosti\nkod\nnas\nvodi\nrazličitoj\nračunovodstvenoj praksi, što može dovesti do izvjesne konfuzije. Standardi treba da\nomoguće uspostavljanje primjenjivog računovodstvenog sistema koji će obezbijediti\njasan pregled finansijskog statusa države ili bilo kog entiteta javnog sektora. Nakon\nprihvatanja MRS JS, kod nas, kao nacionalnih računovodstvenih standarda, pažnju\ntreba usmjeriti na aplikaciju i operacionalizaciju za njihovu upotrebu u svakodnevnim\naktivnostima vodeći računa o uravnoteženju pristupa između onoga što je idealno\npotrebno i što je praktično. Neophodno je da formulaciju računovodstvenih standarda\nobjavljuju nezavisna tijela, izvan uticaja države, pošto je neophodna distanca da bi se\nostvario potrebni nivo objektivnosti.\nImajući u vidu da je Odbor za javni sektor do sada\nobjavio dvadeset\nMeđunarodnih računovodstvenih standarda primjenjivih na akrualnoj osnovi i da je\nizvršen njihov prevod334 i objavljivanje od strane profesionalne asocijacije, kao i\nzakonodavnu regulativu za revidiranje postojećeg računovodstvenog sistema, kao\ninstrumenta efikasnijeg donošenja, provođenja, kontrole i revizije budžeta, ukazaćemo\nna njihova obilježja koja se odnose na bilans stanja.\n2.1. Bilans stanja i MRS JS\nMRS JS 1 - Prezentacija finansijskih izvještaja ima za cilj da propiše osnovu za\nprikazivanje finansijskih izvještaja opšte namjene kako bi se obezbijedila uporedivost sa\nfinansijskim izvještajima iz ranijih perioda entiteta i sa finansijskim izvještajima drugih\n330 Statement No 4. ''Basic Concepts and Accounting Principles Underlying Financial Statements of\nBusiness\nEnterprises''\nprema\nRazek/Hosch:\nIntroduction\nto\nGovernmental\nand\nNon-for-profit\nAccounting, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1985, str. 3. Detaljnije: Vašiček, V. i dr.:\nProračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 171.\n331 International Accounting Standards Committee.\n332 Public Sector Committee (PSC).\n333 Pojam javni sektor (prema IFAC Handbook 1996) obuhvaća nacionalne države, regionalne nivoe\n(države, provincije, regionalne teritorije), lokalne nivoe (gradove) i druge državne jedinice (agencije,\nodbore, komisije, preduzetničke entitete). Vašiček, V. dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001,\nstr. 176.\n334 Od strane Saveza računovođa i revizora Srbije i Saveza računovođa i revizora Republike Srpske za\nprevod je korišćeno IFAC-ovo izdanja na engleskom jeziku ''2004 IFAC Handbook of International\nPublic Sector Accountanting Pronouncement,'' objavljeno 01.01.2004., na osnovu ovlašćenja IFAC-a,\n116\nentiteta. Da bi se ovaj cilj postigao, standard uspostavlja opšta načela prezentacije\nfinansijskih izvještaja, smjernice u vezi sa njihovom strukturom i minimalne zahtjeve u\nvezi sa sadržajem finansijskih izvještaja sačinjenih u skladu sa obračunskom osnovom\nračunovodstva.335 Standard propisuje da svaki entitet u bilansu stanja treba da odredi,\nna osnovu prirode svoje djelatnosti, da li će tekuća i stalna sredstva i tekuće i stalne\nobaveze prikazati kao posebno izdvojene pozicije. Mnogi entiteti iz javnog sektora\nnemaju akcijski kapital, međutim, treba da objelodane neto imovinu/kapital i iznos\nraspodjele (osim povraćaja kapitala). Kao minimum informacija bilans stanja treba da\nuključi iznose sljedećih stavki:336 1) nekretnine, postrojenja i opremu; 2) nematerijalna\nsredstva; 3) finansijska sredstva; 4) zalihe, 5) potraživanja po osnovu transakcija\nrazmjene; 6) obaveze po osnovu poreza i prenosa; 7) obaveze po osnovu transakcija\nrazmjene; 8) rezervisanja; 9) dugoročne obaveze; 10) manjinska učešća i 11) neto\nimovinu/kapital.337 Ovaj standard ne\npropisuje redoslijed ili formu prezentovanja\nnavedenih stavki, ali dopušta da se klasifikacija proširi.\nOdluka o odvojenom prezentovanju dodatnih stavki zasniva se na procjeni\nprirode i likvidnosti imovine i njenog značaja,338 njihove funkcije u entitetu,339 i iznosa,\nprirode i vremenskog rasporeda obaveza (kratkoročnih i dugoročnih). Ovi činioci koriste\nse kao osnova za dalje potklasifikacije. Materijalna sredstva se klasifikuju na osnovu\ngrupa kao što je opisano u MRS JS 17 – Nekretnine, postrojenja i oprema. Potraživanja\nse raščlanjuju na potraživanja od poreza, taksi, od drugog ekonomskog entiteta,\npotraživanja od povezanih strana, avanse i druga potraživanja. Zalihe se potklasifikuju u\nskladu sa MRS JS 12 roba, sirovine, materijal, nedovršeni i gotovi proizvodi. Obaveze\npo osnovu poreza i prenosa raščlanjavaju se na obaveze po osnovu refundiranja\nporeza, obaveze po osnovu prenosa i obaveze prema ostalim članovima ekonomskog\nentiteta. Rezervisanja se razdvajaju odvojeno, kao rezervisanja za troškove naknada\nzaposlenim i druge pozicije klasifikovane na način koji odgovara poslovanju entiteta.\nDijelovi neto imovine/kapitala raščlanjuju se tako što se posebno iskazuje osnovni\nkapital, akumulirana dobit i gubici kao i bilo koja rezerva.\nBilans\nstanja\nkao osnovni\nfinansijski\nizvještaj\nzasniva\nse\nna\nsljedećim\nMeđunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor: 17 – Nekretnine,\npostrojenja i oprema,340 16 – Ulaganja u nekretnine (investiciona imovina), 12 – Zalihe,\n13 – Lizing, 14 – Događaji nakon datuma bilansiranja, 15 – Finansijski instrumenti:\n335 Obračunska osnova računovodstva predstavlja računovodstvenu osnovu evidentiranja poslovnih\ntransakcija i događaja u trenutku njihovog nastanka, a ne samo kada se primi ili izda gotovina ili\nekvivalent gotovine po osnovu određene poslovne transakcije ili događaja, što je suština gotovinske\nosnove. Računovodstvena osnova finansijskog izvještaja je modifikovano načelo obuhvatanja prihoda\ni rashoda, odnosno obaveza, prihodi i primici priznaju u računovodstvenom obračunskom periodu u\nkojem su mjerljivi i raspoloživi a rashodi nastaju u periodu u kojem je obaveza za plaćanje nastala,\nbez obzira da li je izvršeno i samo plaćanje.\n336 MRS JS, paragraf 89.\n337 MRS JS, SRRS, SRR RS, Beograd - Banja Luka, 2004, str. 46, MRS JS - 1, paragraf 89.\n338 Što dovodi do posebnog prikazivanja ''gudwil-a'', imovine nastale iz razvoja i povezane sa troškovima\nrazvoja, monetarne i nemonetarne imovine i tekuće i stalne imovine.\n339 Na primjer, posebno će se prikazati poslovna i finansijska imovina, zalihe i potraživanja i gotovina i\ngotovinski ekvivalenti.\n340 MRS JS 17 - Nekretnine, postrojenja i oprema, MRS JS, SRRS, SRR RS, Beograd-Banja Luka, 2004.,\nstr. 392-417. MRS JS - 17 sastavljen je prvenstveno u skladu sa MRS - 16 uz neophodne osnovne\nrazlike definicija i stručnih termina. Komentar RS RS -16 Nekretnine, postrojenja i oprema pogledati:\nFINRAR br. 10/11, SRR RS, 2001, str. 64-76.\n117\nobjelodanjivanje i prezentacija, 19 – Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna\nimovina. Problematika stalnih sredstava - nekretnina, postrojenja i opreme fokusirana iz\nrazličitih uglova obrađuje se u većem broju MRS: 4, 8, 16, 17, 20, 22, 23, 36, 38, 40, 41.\nPrema računovodstvenim standardima RS, sredstva koja se javljaju u entitetima\nrazgraničavaju se na stalna i cirkulirajuća. U literaturi stalna sredstva mogu se sresti pod\nrazličitim nazivima dugotrajna, trajna, fiksna, osnovna, dok se za cirkulirajuća koriste\npojmovi tekuća, obrtna. Računovodstveni standard Republike Srpske 17 obrađuju\nnekretnine, postrojenja i opremu, dok se RSRS 38 bavi nematerijalnim sredstvima.\nStavke NPO u literaturi se često dijele na materijalnu imovinu,341 nematerijalnu342\n(neopipljivu) imovinu i prirodna bogatstva.343\nIlustrativna struktura bilansa stanja entiteta javnog sektora u skladu sa datim\nprikazom u dodatku 1 MRS JS - 1, adaptirana za formu konta, ima sljedeći izgled:\nBilans stanja na dan 31.12.2004. godine (u KM)\nPozicije\n2004\n2004\n2003\n2003\nPozicije\n2004\n2004\n2003\n2003\nIMOVINA\nOBAVEZE\nObrtna imovina\nKratkoročne obaveze\nGotovina i got. ekviv.\n406.417\n118.738\nDobavljači\n2.323\n5.170\nPotraživanja\nx\nx\nKratkoročni krediti\nx\nx\nZalihe\nx\nx\nTekuća rata zajma\nx\n32.595\nDati avansi\nx\nx\nRezervisanja\nx\n33.929\nKratkoročna ulaganja\nx\nx\nPrimanja zaposlenih\n41.177\n28.324\nKratkoročna razgran.\n24.742\n28.324\nPenzije\nx\nx\n431.159\n147.062\nKeatkoroč. razgranič.\n177.097\n33.929\n251.431\n100.018\nStalna imovina\nDugoročne obaveze\nPotraživanja\nx\nx\nDobavljači\nx\nx\nDugoročna ulaganja\nx\nx\nKrediti\nx\nx\nDruga finan. sredstva\nx\nx\nRezervisanja\nx\nx\nNekretn., postr i opr.\n720.608\n734.605\nPrimanjazaposlenih\nx\nx\nZemljište i zgrade\nx\nx\nPenzije\nx\nx\nNematerijalna imovina\nx\nx\nx\nx\nDruga nefin. sredstva\nx\nx\nUkupne obaveze\n251.431\n100.018\n720.608\n734.605\nNeto imovina\n900.336\n781.649\nNETO\nIMOVINA/KAPITAL\nUplaćeni kapital drugih\ndržavnih preduzeća\n720.608\n734.605\nRezerve\n122.621\n40.000\nAkum. dobici (gubici)\n57.107\n7.044\n900.336\n781.649\nManjinsko učešće\nx\nx\nUkupna\nimovina\n1.151.767\n881.667\nUkupno neto\nimovina/kapital\n1.151.767\n881.667\nMeđunarodn računovodstveni standard 17 - Nekretnine, postrojenja i oprema344\npredviđa da se stavka nekretnina, postrojenja i opreme može priznati345 kao sredstvo\n341 Nekretnine, postrojenja i oprema koja ima materijalnu supstancu i vremenom se troše i amortizuju.\n342 Nekretnine-zemljište, koje ima materijalnu supstancu, čija je karakteristika da se vremenom ne troši i\nne podliježe amortizovanju.\n343 Lokacija za iscrpljivanje prirodnih bogatstava ne vodi se kao zemljište, nego kao prirodno bogatstvo i\namortizuje se na poseban način.\n344 To je grupa sredstava slične prirode i upotrebe u okviru poslovanja nekog entiteta a čine ih odvojene\nklase: 1) zemljište; 2) poslovne zgrade; 3) putevi; ..., 8) specijalna vojna oprema; 9) motorna vozila; 10)\nnamještaj i instalacije; 11) kancelarijska oprema; 12) naftne bušotine, itd.\n118\nkada je vjerovatno da će se buduće ekonomske koristi i uslužni potencijali povezati s tim\nsredstvom, priliti u entitet i kada se nabavna vrijednost ili fer vrijednost346 tog sredstva za\nentitet može pouzdano izmjeriti. Priznavanje sredstva treba početno odmjeriti po\nnjegovom trošku nabavke a kada je sredstvo stečeno bez naknade347 ili po nominalnoj\ncijeni, trošak njegovog pribavljanja čini fer vrijednost na dan sticanja. Ako je neki\npredmet nekretnine, postrojenja ili opreme nabavljen (stečen) u zamjenu za sredstvo\nkoje je različito, treba ga evidentirati po fer vrijednosti. Ukoliko je sredstvo nabavljeno\nrazmjenom za slično348 sredstvo, slične namjene u istoj liniji poslovanja i koje ima sličnu\nfer vrijednost, novo sredstvo se evidentira po knjigovodstvenoj vrijednosti odnosnog\nsredstva. Nakon početnog priznavanja imovine, stavka nekretnina, postrojenja i opreme\ntreba da bude prenesena po svojoj nabavnoj vrijednosti umanjenoj za ispravku\nvrijednosti i akumulirane gubitke od umanjena vrijednosti prema osnovnom postupku.\nPrema dopuštenom alternativnom postupku, predmeti nekretnina, postrojenja i opreme\nevidentiraju se u svom revalorizovanom iznosu koji čini fer vrijednost na datum\nrevalorizacije umanjen za ispravke vrijednosti i naknadno akumulirane gubitke od\numanjene vrijednosti. Revalorizaciju treba obavljati redovno kada se knjigovodstvena\nvrijednost značajnije razlikuje od fer vrijednosti na dan izvještavanja (na primjer, svake\ngodine). Međutim,\nukoliko nema značajnih promjena fer vrijednosti, dovoljna je\nrevalorizacija, na primjer, svakih tri ili pet godina.\nMeđunarodni računovodstevni standard 17 uređuje pitanje amortizacije, ali ne\nuređuje pitanje određene metode. Iznos amortizacije ovih stavki treba da bude\nraspoređen na sistematskoj osnovi tokom njihovog korisnog vijeka upotrebe. Trošak\namortizacije treba da se prizna kao rashod za svaki period. Korisni vijek upotrebe stavki\nnekretnina, postrojenja i opreme treba povremeno preispitati kao i metod amortizacije, i\nako su nastupile značajnije promjene, treba izvršiti prilagođavanje troška, odnosno\nmetoda\namortizacije.\nDugotrajna\nimovina349\ntreba\nbiti\nisključena\niz\nizvještaja\no\nfinansijskom stanju ukoliko se otuđi ili kada se pojedina sredstva trajno povlače iz\nupotrebe i od kojih se ne očekuju buduće ekonomske koristi. Ukoliko povlačenjem ili\notuđenjem nekih stavki nekretnina, postrojenja i opreme nastanu dobici ili gubici, treba\nih utvrditi kao razliku između procijenjenog neto prihoda i knjigovodstvene vrijednosti\nsredstva i uključiti u bilans uspjeha kao stavku prihoda, odnosno rashoda.\nMeđunarodni\nračunovodstveni\nstandard\nza\njavni\nsektor\n16\nbavi\nse\nračunovodstvenim obuhvatanjem investicione imovine350 (zemljište ili objekat, ili dio\nobjekta, ili oboje) koja se drži radi ostvarivanja prihoda od zakupnine ili porasta\nvrijednosti ili/i jednog i drugog.351 Postoje određene okolnosti u kojima entiteti javnog\nsektora mogu posjedovati imovinu s ciljem ostvarivanja prihoda od zakupnine ili porasta\nvrijednosti imovine. Na primjer, univerzitet ili lokalna uprava može posjedovati zgradu\n345 Da se evidentira i iskaže u finansijskim izvještajima.\n346 Fer vrijednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmijeniti, ili obaveza izmiriti, između\npoznatih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.\n347 Na primjer ustupanje zemljišta bez naknade ili uz minimalnu naknadu lokalnoj samoupravi za izgradnju\nparka, puta ili staze.\n348 Primjer razmjene sličnih sredstava su razmjene servisnih stanica i druge nepokretne imovine.\n349 Kao sinonim za nekretnine, postrojenja i opremu (NPO).\n350 MRS JS 16 – Investiciona imovina, MRS, SRRS, SRR RS, Beograd-Banja Luka, 2004, str. 370-391.\n351 Ali ne zbog korišćenja u proizvodnji dobara ili usluga ili u administrativne svrhe, ili dalje prodaje u roku\nredovnog poslovanja, što obuhvataju MRS JS 17 – Lizing i MRS JS 12 – Zalihe.\n119\nkoju izdaje u zakup eksternim korisnicima pod tržišnim uslovima i ostvaruje novčana\nsredstva i ne koristi je za aktivosti pružanja usluga. Primjeri investicione imovine su i\nzemljište koje posjeduje, na primjer, bolnica radi uvećanja vrijednosti i koje se može\nprodati u određeno vrijeme u budućnosti, zemljište koje su čuva za trenutno neodređenu\nbuduću upotrebu i sl. U investicionu imovinu ne spada imovina namijenjena prodaji\n(MRS JS, 12 - Zalihe), imovina koja je izgrađena ili razvijena u ime trećih lica (MRS JS\n11 - Ugovori o izgradnji), imovina koju koristi vlasnik (MRS JS 17 - Lizing), imovina\nizgrađena ili dograđena kao investiciona imovina (MRS JS - 17), imovina koja se drži\nradi pružanja usluga socijalnog karaktera (MRS JS - 17), imovina koja se čuva u\nstrateške svrhe (MRS JS - 17) i sl.\nPriznavanje\ninvesticione\nimovine,\npočetno\nodmjeravanje,\nnaknadni\nizdaci,\nistovjetni su postupcima priznavanju kod NPO u MRS JS - 17, paragraf 13 (a) i (b),\nparagraf 22, paragraf 23 i paragraf 33. Nakon početnog priznavanja entitet treba da\nizabere model fer vrijednosti ili model nabavne vrijednosti kao svoju računovodstvenu\npolitiku i da tu politiku primijeni na svu svoju investicionu imovinu. Dobitak ili gubitak koji\nproizilazi iz promjene fer vrijednosti (koja treba da odražava aktuelno stanje na tržištu i\nokolnosti na datum izvještavanja) investicione imovine treba uključiti u neto dobitak ili\ngubitak perioda u kojem je nastao (paragraf 36). Pretpostavka o utvrđivanju fer\nvrijednosti investicione imovine je diskutabilna i kod odmjeravanja trebao bi se koristiti\nosnovni postupak iz MRS JS -17. Prenos na ili sa investicione imovine treba da se obavi\nkada postoji promjena načina korišćenja od strane države dokazana: a) početkom\nkorišćenja imovine od strane vlasnika (prenosom sa investicione na imovinu koju koristi\nvlasnik),\nb)\npočetkom\ndogradnje nekretnine\nsa\nnamjenom\nprodaje\n(transfer\nsa\ninvesticione imovine na zalihe), c) prestankom korišćenja imovine od strane vlasnika\n(prenos sa imovine vlasnika na investicionu imovinu), d) početkom poslovnog zakupa\n(na tržišnoj osnovi) od strane drugog lica (sa zaliha na investicionu imovinu) i e)\nzavršetkom izgradnje ili dogradnje (prenosom sa imovine u izgradnji ili dogradnji (MRS\nJS -17) na investicionu imovinu.\nInvesticionu imovinu352 treba iskuljučiti iz bilansa stanja po istom postupku kao i\nnekretnine, postrojenja i opremu u Međunarodnom standardu za javni sektor 17,\nparagrafi 68 i 69. U dodatku ovog standarda daje se stablo odlučivanja čija je svrha\ndonošenje zaključka koji se MRS JS primjenjuje na različite vrste imovine. Međunarodni\nstandard za javni sektor 16 sastavljen je prvenstveno u skladu sa Međunarodnim\nračunovodstvenim standardom 40 – Investiciona imovina (Ulaganja u nekretnine) uz\nosnovne razlike da se ovaj standard ne primjenjuje na imovinu koja se drži radi pružanja\nsocijalnih usluga koje takođe stvaraju novčane prilive, nego MRS JS - 17, i uključuje\ndodatne\nprelazne\nodredbe\nkoje\nse\nodnose\nna\nusvajanje\nobračunske\nosnove\nračunovodstva.\nZalihe su sredstva u obliku materijala ili sirovina koji će biti utrošeni u procesu\nproizvodnje ili distribuirani u toku procesa pružanja usluga, drže se radi prodaje353 ili\n352 MRS JS - 16, paragraf 59 (a), (b), (c), (d), (e). Ovo je naročito značajno u poreskoj regulativi, odnosno\npri plaćanju poreza na promet usluga, odnosno poreza na imovinu. Ukoliko se neprofitne organizacije\nbave komercijalnim aktivnostima, iz nesrodnih djelatnosti, ostvareni prihodi od zakupa nemaju tretman\nporeskog oslobođenja.\n353 Roba, gotovi proizvodi, proizvodnja u toku, zemljište ili druge nekretnine.\n120\ndistribucije354 tokom redovnog poslovanja ili u procesu proizvodnje sa namjenom\nprodaje ili distribucije. Međunarodni računovodstveni standard za javni sektor 12\nZalihe355 ima za cilj da propiše postupak računovodstvenog obuhvatanja zaliha prema\nprincipu istorijskog troška koji se priznaje kao imovina i knjigovodstveno obuhvata do\npriznavanja prihoda na koji se odnosi. U entitetima javnog sektora zalihe će se odnositi\nprije na pružanje usluga nego na robu koja je kupljena i drži se radi dalje prodaje ili na\nrobu koja je proizvedena radi prodaje. Zalihe u javnom sektoru mogu uključiti: a)\npotrošna materijalna sredstva, b) municiju, c) materijale za održavanje, d) rezervne\ndijelove za postrojenja i opremu (osim onih u MRS JS - 17), e) strateške rezerve\n(energetske, naftu), f) zalihe neemitovane valute,356 g) poštansku robu koja se drži radi\nprodaje (poštanske marke), h) proizvodnju u toku (obrazovni materijal/materijal za obuku\ni usluge klijentima (na primjer, revizorske usluge) i) zemljište/nekretninu koja se drži radi\nprodaje.357\nEvidentiranje zaliha treba vršiti po nižoj od dvije vrijednosti: cijeni koštanja i/ili\nneto ostvarljivoj vrijednosti358 (paragraf 11), kada se drže radi: a) distribucije bez\nnaknade ili po nominalnoj cijeni, ili b) potrošnje u procesu proizvodnje robe koja će se\ndistribuirati bez naknade ili po nominalnoj cijeni (paragraf 12). Cijena koštanja zaliha\ntreba da obuhvati sve troškove nabavke (nabavnu cijenu, uvozne dažbine, poreze,\ntransportne, manipulativne i druge troškove), troškove konverzije (direktni rad po jedinici\nproizvodnje) i druge troškove (troškove dizajniranja, troškove pozajmljivanja) dovođenja\nzaliha u njihovo sadašnje stanje i na sadašnju lokaciju. Cijena koštanja zaliha pružaoca\nusluga sastoji se od troškova zarada i drugih troškova koji se odnose na zaposlene\ndirektno uključene u pružanje usluga, uključujući i nadzorno osoblje i opšte pripisive\ntroškove. Troškovi zaliha treba da se utvrde korišćejem FIFO metode ili upotrebom\nmetode ponderisanog prosječnog troška.359\nKada se zalihe prodaju, razmijene ili distribuiraju, knjigovodstveni iznos tih zaliha\ntreba da bude priznat kao rashod perioda u kome se priznaje sa njima povezani prihod,\ndakle, dolazi do sučeljavanja rashoda i prihoda. Ukoliko nema povezanog prihoda,\n354 Roba proizvedena ili kupljena od strane entiteta koja treba da se distribuira drugim licima, na primjer,\nudžbenici predviđeni za donaciju osnovnim školama.\n355 U zalihe se ne svrstava proizvodnja u toku na osnovu ugovora o izgradnji (MRS JS - 11 Ugovori o\nizgradnji); finansijski instrument; zalihe u proizvodnji poljoprivrednih i šumskih proizvoda i mineralnih\nruda, do obima u kome se one odmjeravaju po neto ostvarljivoj vrijednosti, u skladu sa praksom\nustanovljenoj u određenim privrednim granama; i rada u vezi sa uslugama u toku, koji vrši primalac\nusluge uz nominalnu naknadu ili bez naknade. MRS JS - 12, djelokrug, paragraf 1, str. 256.\n356 Kada država kontroliše prava na proizvodnju i izdavanje različite imovine, uključujući valutu i poštanske\nmarke, ove stavke se priznaju kao zalihe za svrhe ovog standarda, a o njima se ne izvještava po\nnominalnoj vrijednosti nego po troškovima njihovog štampanja ili kovanja.\n357 MRS JS - 12, paragraf 8, str. 258.\n358 Koja predstavlja prodajnu cijenu u toku redovnog poslovanja, umanjenu za procijenjene troškove\ndovršavanja i procijenjene troškove neophodne za realizaciju prodaje, razmjene ili distribucije.\n359 MRS 2 - Zalihe propisuje osnovni postupak iskazivanja zaliha po metodi FIFO, ali (paragraf 23)\ndopušta i alternativni postupak određivanja cijene koštanja zaliha korišćenjem metode posljednji ulaz -\nprvi izlaz (LIFO metoda). U uslovima stabilnosti nabavnih i prodajnih cijena donekle se zamagljuje\nefekat primjene LIFO metoda na bruto dobit (bruto maržu), međutim, u uslovima blagih inflatornih\nkretanja u privredi primjena LIFO metoda ima za rezultat procjenu krajnih zaliha naniže, ukupnih\nrashoda (troškova) naviše, odnosno bruto dobit naniže. Mnoge odredbe MRS - 2 praktično su već\nprimijenjene u računovodstvenom obuhvatu zaliha, a njegovo aktiviranje označava potpunu primjenu u\nsvakom pojedinačnom slučaju.\n121\nrashod se priznaje kada se roba distribuira ili se izvrši povezana usluga. Za davaoca\nusluga zalihe se priznaju kao rashod obično u trenutku kada su usluge pružene ili kada\nsu fakturisane. Neke zalihe mogu biti raspoređene na druge račune imovine, npr., zalihe\nupotrijebljene pri izgradnji NPO i tada se priznaju kao rashod tokom vijeka upotrebe tih\nsredstava. MRS JS 12 – Zalihe sastavljen je prvenstveno u skladu sa MRS - 2, sa\nosnovnim razlikama da se u javnom sektoru neke zalihe distribuiraju bez naknade ili po\nnominalnoj cijeni, da se usluge u toku distribuirane bez naknade ili po nominalnoj cijeni\nisključuju iz ovog standarda, a pri određivanja cijene koštanja nije dozvoljena upotreba\nmetode LIFO.\nMeđunarodni računovodstveni standard za javni sektoru 13 - Lizing reguliše\nodgovarajuće računovodstvene politike i objelodanjivanja koje primjenjuju zakupac i\nzakupodavac u vezi sa finansijskim (kapitalnim) i poslovnim (operativnim) lizingom.360\nLizing je sporazum kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamjenu za jednokratno\nplaćanje ili\nplaćanje\nu\nviše\nrata,\npravo\nkorišćenja\nimovine\ntokom ugovorenog\nvremenskog perioda. Klasifikacija lizinga zasnovana je na obimu rizika i nagrada,\nsvojstveni\nvlasništvu\nnad zakupljenim\nsredstvom,\nkoji\npripadaju zakupodavcu ili\nzakupcu. Lizing se klasifikuje kao finansijski (kapitalni), ukoliko se suštinski prenose svi\nrizici i koristi po osnovu vlasništva nad imovinom, i kao poslovni ukoliko se njime ne\nprenose svi rizici i koristi po osnovu vlasništva.361\nKlasifikacija lizinga kao kapitalnog ili finansijskog vrši se kod zakupca kao i kod\nzakupodavca ako je ispunjen bilo koji od kriterijuma: 1) zakupom se prenosi vlasništvo\nnad sredstvom na zakupca do kraja trajanja zakupa; 2) zakup sadrži opciju pogodbene\nkupovine; 3) trajanje zakupa odnosi se na najveći dio ekonomskog vijeka tog sredstva\n(na primjer 75%); 4) na početku zakupa sadašnja vrijednost minimalnih plaćanja zakupa\nje veća ili jednaka fer vrijednosti iznajmljenog sredstva (na primjer, 90%). Zakupci bi u\nbilansu stanja trebalo da priznaju sredstva stečena po osnovu finansijskog lizinga kao\nimovinu i kao obavezu plaćanja budućeg zakupa. Finansijski lizing izaziva povećanje\ntroškova amortizacije otpisivih sredstava, kao i povećanje finansijskog rashoda svakog\nobračunskog perioda. Politika amortizacije za otpisiva zakupljena sredstva treba da\nbude usklađena sa politikom za sredstva koja su u vlasništvu.\nKod operativnog zakupa tokom njegovog trajanja plaćanje (isključujući usluge\nosiguranja i održavanja) treba ravnomjerno (na pravolinijskoj osnovi) priznati kao rashod\n(trošak) u bilansu uspjeha. Zakupodavci treba da priznaju potraživanja u iznosu\njednakom neto investiranju u zakup po osnovu finansijskog lizinga kao imovinu u bilansu\nstanja. Entiteti javnog sektora mogu da zaključe finansijski lizing kao zakupodavci u\nrazličitim okolnostima. Na primjer, vlade mogu osnovati entitete posebne namjene\nodgovorne za centralizovanu nabavku sredstava i zalihe za potrebe drugih entiteta.\nLokalne vlasti, na primjer, mogu izgraditi bolnicu i izdati pod zakup taj objekat firmi iz\nprivatnog sektora na period od dvadeset godina da bi se poslije proteka vremena\nobjekat ponovo vratio pod kontrolu javnog sektora. Sredstva koja su predmet poslovnog\nlizinga zakupodavac treba da prikaže u bilansu stanja u skladu sa prirodom sredstava.\n360 MRS JS 13 - Lizing, je sastavljen prvenstveno u skladu sa MRS - 17 Lizing, MRS JS, Savez\nračunovođa i revizora Srbije, Savez računovođa i revizora RS, Beograd - Banja Luka, 2004, str. 269-\n294. Stručni komentar RS RS 17 – Lizing, pogledati: FINRAR, br. 2-3/2002, str. 65-94. Standard je\naktiviran od strane Komiteta za standarde SRR RS sa primjenom od 01.01.2002. godine.\n361 MRS JS - 13, paragrafi 10 i 11, str. 272-273.\n122\nPrihod od poslovnog zakupa treba priznati ravnomjerno tokom trajanja zakupa, dok se\ntroškovi, uključujući amortizaciju, nastali prilikom ostvarivanja prihoda po osnovu zakupa\npriznaju kao rashod.\nDogađaji koji su se desili između datuma izvještavanja i datuma odobravanja\nfinansijskih izvještaja, čak i ako su se desili nakon objavljivanja saopštenja o neto\ndobitku/gubitku a koji su propisani MRS JS - 14 smatraju se događajima nakon datuma\nbilansiranja.362 Postoje dvije vrste događaja i to oni koji pružaju dokaze o okolnostima\nkoje\nsu\npostojale na datum\nizvještavanja\n(usklađivanje\ndogađaja\nnakon\ndatum\nizvještavanja) i oni koji ukazuju na okolnosti nakon datuma izvještavanja (neusklađivanje\ndogađaja\nnakon\ndatuma\nizvještavanja).363 Entiteti\nradi\nodražavanja\nusklađivanja\ndogađaja nakon datuma izvještavanja treba da usklade iznose priznate u finansijskim\nizvještajima. Na primjer, u slučaju razrješenja sudskog postupka koji potvrđuje da je\nentitet već imao postojeću obavezu na datum izvještavanja, zahtijeva da entitet uskladi\nveć priznato rezervisanje ili da prizna rezervisanje umjesto samo da objelodani\npotencijalnu obavezu.364 Entitet, u određenim okolnostima, ne treba da usklađuje iznose\npriznate u svojim finansijskim izvještajima radi odražavanja neusklađivanja događaja\nnakon datuma izvještavanja. Međutim, kada je neusklađivanje događaja, nakon datuma\nizvještavanja, od takvog značaja da bi neobjelodanjivanje utacalo na nemogućnost\nkorisnika finansijskih izvještaja da donesu pravilne procjene i odluke, entitet treba da\nobjelodani prirodu događaja i procjenu njegovog finansijskog učinka ili izjavu da se takva\nprocjena ne može izvršiti.365\nEntitet ne treba da priprema svoje finansijske izvještaje na osnovu pretpostavke\no\nstalnosti poslovanja\nukoliko odgovorni\nza\npripremanje\nfinasijskih izvještaja ili\nupravljačko tijelo odrede, nakon datuma izvještavanja, da namjeravaju da likvidiaju\nentitet ili da prekinu poslovanje. Ako pretpostavka o stalnosti poslovanja nije prikladna,\nstandard zahtijeva da se to prezentuje u finansijskim izvještajima i učini neophodno\nprosuđivanje pri određivanju uticaja ove promjene na knjigovodstvenu vrijednost i\nsredstava i obaveza priznatih u finansijskim izvještajima. Entiteti treba da objelodane\ndatum kada su finansijski izvještaji odobreni za izdavanje i ko je dao obobrenje. Ukoliko\ndrugo tijelo ili pojedinci imaju ovlašćenje da dopune finansijske izvještaje nakon\nizdavanja, entiteti treba da objelodane tu činjenicu. Na primjer, ministri, vlada u čijem se\nsastavu nalazi entitet, Skupština ili izabrano predstavničko tijelo imaju ovlašćenja da\nizmijene finansijske izvještaje nakon izdavanja. MRS JS - 14 sastavljen je prvenstveno u\nskladu sa MRS 10 - Događaji nakon datuma Bilansa stanja i kada neki entitet usvoji\nobračunsku osnovu računovodstva ovaj standard se primjenjuje na godišnje finansijske\nizvještaje entiteta koji se odnose na periode koji počinju na datum usvajanja ili nakon\nnjega.\n362 O MRS JS 14 - Događaji nakon datuma izvještavanja pogledati: MRS JS, Savez računovođa i revizora\nSrbije, SRRS, Beograd - Banja Luka, 2004, str. 296-305.\n363 MRS JS – 14, paragraf 4. Datum izvještavanja je datum posljednjeg dana perioda izvještavanja na koji\nse odnose finansijski izvještaji. Datum odobrenja izdavanja finansijskih izvještaja je datum na koji su\nfinansijski izvještaj odobrili pojedinci ili tijela koji imaju nadležnost da finaliziraju izvještaje za izdavanje.\n364 Računovodstveno obuhvatanje rezervisanja i potencijalnih obaveza nalazi se u MRS – 37 i za potrebe\njavnog sektora u MRS JS - 19. MRS JS 1 - Prezentacija finansijskih izvještaja, takođe sadrži zahtjeve\nza prezentaciju stavki u finansijskim izvještajima i napomenama uz finansijske izvještaje, uključujući\nrezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva.\n365 Detaljnije o prekidu poslovanja pogledati MRS 35 - Prekid poslovanja, velike kupovine ili otuđenja\nsredstava, otpis pozajmnica drugim entitetima.\n123\nNeki entiteti javnog sektora, kao što su vlada i finansijske institucije u svom\nposlovanju mogu da koriste širok spektar finansijskih instrumenata, od jednostavnih kao\nšto su dugovanja i potraživanja do složenih (kao što su svopovi unakrsnim valutama za\nzaštitu od rizika obaveza u stranim valutama). Međutim, neke pojedinačne vladine\norganizacije ne moraju izdavati ili biti nadležne za širok opseg instrumenata, što nas\nopredjeljuje na ograničenu primjenu Standarda kod NPO kojima se bavimo. Ipak, entiteti\nmoraju\npregledati\npojedine\nparagrafe\nMRS\nJS\n15\n-\nFinansijski\ninstrumenti\n-\nobjelodanjivanje i prezentacija, 366 kako bi utvrdili kada je standard primjenjiv i kada\nposjeduju finansijske instrumente.367 Relevantni paragrafi ovog standarda za entitete\nkoji imaju samo finansijska sredstva su 48-101 (objelodanjivanja), finansijske obaveze\n22-28,\n36-38\n(prezentacija),\n48-72,\n84-97,\n98-101\n(objelodanjivanja)\ni\nkapitalne\ninstrumente 22-28, 36-38 (prezentacija) i 50-62, 98-101 (objelodanjivanje). Kada entitet\nima i finansijska sredstva i finansijske obaveze dodatni relevantni paragrafi su 39-47\n(prezentacija), a kada posjeduje i finansijske obaveze i neto imovinu/kapital, relevantni\nparagrafi su 29-35 (prezentacija). Cilj standarda je da korisnicima finansijskih izvještaja\nomogući razumijevanje značajnih bilansnih i vanbilansnih finansijskih instrumenata u\nvezi sa finansijskim položajem, finansijskim uspjehom i novčanim tokovima državnih\nsubjekata ili drugih subjekata javnog sektora. MRS JS - 15 kreiran je na osnovu\nMRS 32 - Finansijski instrumenti: objelodanjivanje i prezentacija a stupa na snagu kada\nentitet javnog sektora usvoji obračunsku osnovu računovodstva.\nCilj Međunarodnog standarda za javni sektor 19 - Rezervisanja, potencijalne\nobaveze i potencijalna imovina368 je da ih definiše, utvrdi okolnosti u kojima rezervisanja\ntreba priznati, način na koji ih treba odmjeravati, kao i objelodanjivanja koja treba da se\nizvrše u vezi sa njima. Rezervisanje je obaveza sa neizvjesnim rokom dospijeća i\niznosom i treba da bude priznato kada entitet ima tekuću obavezu kao rezultat prošlog\ndogađaja; postoji vjerovatnoća da će za izmirenje biti potreban odliv sredstava; i može\nda se izvrši pouzdana procjena iznosa obaveze.369 Potencijalna obaveza nastaje na\nosnovu proteklih događaja čije će postojanje biti potvrđeno samo nastankom ili\nnestankom jednog ili više neizvjesnih budućih događaja koji nisu pod potpunom\nkontrolom entiteta ili sadašnja obaveza koja nastaje na osnovu prošlih događaja ali nije\npriznata pošto nije vjerovatno da će odliv sredstava za izmirenje obaveza biti potreban ili\nse iznos obaveza ne može pouzdano utvrditi. Entitet ne bi trebalo da prizna potencijalnu\nobavezu. Potencijalna imovina predstavlja moguću imovinu koja nastaje iz prošlih\ndogađaja i čije postojanje zavisi od događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom\nentiteta. Entitet ne bi trebalo da prizna potencijalnu imovinu. Definicija djelokruga MRS -\n366 MRS JS 15 – Finansijski instrumenti: objelodanjivanje i prezentacija, Cilj, MRS JS, SRR Srbije, SRR\nRS, Beograd - Banja Luka, 2004, str. 307-367.\n367 Finansijske instrumente predstavlja svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijska imovina jednog\nentiteta i finansijska obaveza ili kapitalni instrument drugog entiteta. Finansijska imovina je bilo koje\nsredstvo: gotovina, ugovorno pravo na primanje gotovine ili finansijske imovine, ugovorno pravo na\nrazmjenu finansijskih instrumenata pod uslovima koji su potencijalno povoljni ili kapitalni instrument\ndrugog entiteta. Finansijska obaveza je svaka ugovorna obaveza kojom se daje gotovina ili drugo\nfinansijsko sredstvo ili razmjenjuju finansijski instrumenti. Kapitalni instrument je svaki ugovor kojim se\ndokazuje preostalo učešće u imovini entiteta, poslije odbijanja svih njegovih obaveza. Entiteti javnog\nsektora obično ne emituju kapitalne instrumente, osim djelimično privatizovanih javnih preduzeća.\nPrimjeri kapitalnih instrumenata su: obične akcije, prioritetne akcije, ''varanti'' (garancije) i sl.\n368 MRS JS, SRR Srbije, SRR RS, Beograd - Banja Luka, 2004, str. 447-485.\n369 MRS JS - 19, paragraf 18 i paragraf 22.\n124\nJS 19 pojašnjava da se Standard ne primjenjuje na rezervisanja i potencijalne obaveze\nnastale po osnovu socijalnih davanja370 koja pruža entitet i za koja ne dobija direktnu\nnaknadu približno jednaku vrijednosti isporučene robe i izvršenih usluga, direktno od\nprimaoca tih davanja. Iako su rezervisanja i potencijalne obaveze koje nastaju u vezi sa\nkoristima zaposlenih isključeni iz djelokruga Standarda, on se, ipak, primjenjuje na\nrezervisanja i potencijalne obaveze koji nastaju kao primanja po osnovu završetka\nradnog odnosa usljed restrukturiranja.\nImajući u vidu najavljeno restrukturiranje javnog sektora (na nivou vlada,\nministarstava, agencija) kod nas događaji koji dolaze pod definiciju restrukturiranja371 su:\na) ukidanje ili otuđenje aktivnosti ili usluge; b) zatvaranje filijale ili prestanak poslovanja\ndržavne agencije na određenoj lokaciji ili oblasti ili premještanje poslovanja iz jedne u\ndrugu\noblast,\nc)\npromjene\nstrukture\nrukovodstva\n(ukidanje\nodređenog\nnivoa\nmenadžmenta) i d) suštinske reorganizacije koje imaju bitan uticaj na prirodu i suštinu\nposlovanja entiteta. Izvedena obaveza za restrukturiranje nastaje kada entitet ima\ndetaljan plan za restrukturiranje ili stvori opravdano očekivanje kod onih na koje će\nrestrukturiranje uticati. 372 Rezervisanja za restrukturiranje bi trebalo da uključe samo\ndirektne\nrashode\nkoje\nrestrukturiranje\nzahtijeva\ni\nkoji\nnisu\nu\nvezi\nsa\ntekućim\nposlovanjem, dok se prekvalifikacija ili premještanje osoblja ne uključuje.373\n2.2. Bilans stanja kod nas i komparacija sa MRS JS\nKada govorimo o neprofitnim organizacijama, moramo imati u vidu njihove\nspecifičnosti\nkoje\nse\nodražavaju\nna\nBilans\nstanja.\nPravilnikom\no\nfinansijskom\nizvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština, gradova i fondova374\npropisan je obrazac Bilansa koji se značajno razlikuje od naziva istog obrasca za druga\npravna lica koji je propisan Pravilnikom o primjeni kontnog okvira i obrascima bilansa\nstanja i bilansa uspjeha.375 Ne ulazeći u detaljniju analizu sadržaja pojedinih pozicija u\nobrascu Bilansa stanja i kontni okvir za druga pravna lica, očigledno proizilazi da je\nzakonodavac prilikom donošenja Kontnog okvira za druga pravna lica imao najveći\noslonac u Kontnom okviru za preduzeća i zadruge, odnosno njegov postavljeni\n370 Termin socijalna davanja odnosi se na obezbjeđivanje određene robe i usluga koje pruža država, s\nciljem ispunjenja ciljeva socijalne politike.\n371 MRS JS - 19, paragraf 81, str. 465.\n372 Dokaz da je vlada ili drugi entitet otpočeo sa restrukturiranjem je javno objelodanjivanje glavnih odlika\nplana, što dovodi do nastanka opravdanog očekivanja kod drugih strana (korisnici usluga, dobavljači,\nzaposleni ili njihovi predstavnici) da će država ili entitet sprovesti restrukturiranje.\n373 Primjeri ne/priznavanja rezervisanja iz paragrafa 22 MRS JS – 19: Uvođenjem poreza na dodatnu\nvrijednost (u daljem tekstu PDV) i usljed izmjena poreska uprava će morati da izvrši prekvalifikaciju\nvećeg dijela administrativnog osoblja. Na datum izvještavanja nije izvršena prekvalifikacija kadrova. U\npitanju je sadašnja obaveza kao rezultat prošlog obavezujućeg događaja, i ne priznaje se nikakvo\nrezervisanje (paragraf 22 i paragrafi 25 do27). Na dan 21.12.2005. vlada je odlučila da zatvori državnu\nagenciju. O odluci nije obaviještena ni jedna strana na koju se ova odluka odnosi prije datuma\nbilansiranja (31.12.2005.) i nisu preduzete druge aktivnosti\nprimjene ove odluke. Ne postoji\nobavezujući događaj tako da nema nikakve obaveze, ne priznaje se nikakvo rezervisanje (paragrafi 22\ni 93).\n374 Pravilnik je donesen na osnovu čl. 58. Zakona o budžetskom sistemu RS od strane ministra finansija.\n375 Obrazac bilans stanja za druga pravna lica, str. 52-53, ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n125\ngabarit,376 s tim da su izostavljene bilansne pozicije koje nisu (u najvećem broju\nslučajeva) uobičajene za druga pravna lica. U daljem dijelu fokusiraćemo se na bilansne\nagregate (finansijske izvještaje) korisnika budžeta (budžetski korisnici), dok ćemo u\nmanjoj mjeri posvetiti pažnju drugim pravnim licima. 377\nBilans stanja za druga pravna lica, neprofitne organizacije na bazi članstva,\nobrazovanja i entiteta javnog sektora, lokalne vlade, uz određena prilagođavanja u dijelu\nzaglavlja, daju se u pregledima koji slijede. Glavne karakteristike zvaničnog Bilansa\nstanja su da se u njemu daju podaci za tekuću i prethodnu godinu, što je značajan\nizvještajni običaj. Sastavlja se u formi konta usljed čega čini uočljivim relacije između\nodgovarajućih dijelova aktive i pasive, odvojeno prikazivanje kratkoročne i dugoročne\nimovine i obaveza, pruža korisne informacije o razlikovanju neto imovine koja stalno\ncirkuliše kao obrtna imovina od one koja se koristi u dugoročnom poslovanju entiteta.\nIako se, na prvi pogled, stiče utisak da je bilansna šema prikazana u formi liste, to je\nsamo privid koji proizilazi iz širokog razvijanja aktive i pasive i običaja da se u\nzakonskom tekstu izbjegne tabelarno prikazivanje određenih zahtjeva.378\nPozicije aktive razvrstane su po načelu opadajuće likvidnosti, čemu odgovara\nrazvrstavanje\npozicija\npasive po\nnačelu\nopadajuće\ndospjelosti,\nšto obezbjeđuje\npovezivanje aktivnih i pasivnih dijelova bilansa stanja s aspekta ročnosti. Za imovinske\ndijelove u aktivi nije u posebnim kolonama predviđeno iskazivanje njihovih bruto ispravki\ni neto vrijednosti, kao što je slučaj kod drugih pravnih lica, nego štafelno što donekle\numanjuje jasnost imovinske i finansijske pozicije entiteta. Data šema bilansa stanja\npredstavlja\nsastavni dio\ngodišnjeg\ni\npolugodišnjeg\nzaključka\nza\nsve\nneprofitne\norganizacije, budžetske korisnike. Isticanje međuzbirova za srodna osnovna bilansna\nkonta utvrđuju se karakteristične bilansne veličine iz kojih se izvlače potrebni racio\nbrojevi (pokazatelji) koji služe za poređenje sa ''benčmarkingom'' istih veličina u\nsukcesivnim obračunskim periodima istog entiteta i između sličnih entiteta u skladu sa\nprocedurom analize bilansa, dok su karakteristične veličine u bilansnim šemama\nobilježene rimskim brojevima i slovima.\nMRS JS 1 - Prezentacija finansijskih izvještaja u paragrafu 89 Informacije koje\ntreba da budu prikazane u izvještaju o finansijskom stanju (bilansu) naznačava samo\nminimum iznosa prezentovanih stavki koje treba da budu uključene, ali ne propisuje\nnjihov redoslijed a ni formu prezentovanja. Jednostavno daje se spisak stavki koje se\ntoliko razlikuju po svojoj prirodi ili funkciji da traže odvojenu prezentaciju u bilansu. Dalja\npotklasifikacija, odnosno raščlanjivanje stavki vrši se na način koji odgovara poslovanju\nentiteta. Detalji koje treba dati u potklasifikacijama ili bilansu stanja ili u napomenama\nzavise od zahtjeva MRS JS i veličine, prirode i funkcije povezanih iznosa. Ipak, u\ntabelarnom pregledu pridržavaćemo se redoslijeda informacija datih u paragrafu 89 (a)\ndo (n).\n376 Pravilnik o primjeni kontnog okvira i obrascima bilans stanja i bilans uspjeha za preduzeća i zadruge\n(''Sl. glasnik RS'', br. 56/04).\n377 Kao što su pozicije, neuplaćeni upisani kapital, nematerijalna ulaganja, osnovno stado, dugoročni\nfinansijski plasmani, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi u aktivi bilansa stanja, kao i pojedine\nvrste kapitala (akcijski, zadružni), rezervisanja za penzije, dio dugoročnih obaveza (prema povezanim\npravnim licima), kratkoročni krediti i dobavljači - povezana pravna lica u pasivi bilansa stanja.\n378 Ranković, J.: Upravljanje finansijama, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 197.\n126\nBilans stanja na dan 31.12. 2004. godine – članska organizacija (u KM)\nIznos tekuće godine\nGr.\nrač.\nPOZICIJA\nBruto\nIsp.\nvrij.\nNeto\nIznos\npret.\ngod.\nGr.\nrač.\nPOZICIJA\nIznos\nna dan\nbilansa\nIznos\npret.\ngod.\nAKTIVA\nPASIVA\nA. STALNA IMOV.\n640\n280\n360\n426\nA. KAPITAL\n386\n376\nI. Nemat. ulaganja\nI. Osnovni kapital\nII. Osnovna sred.\n640\n280\n360\n426\n302\n1. Ulozi\n022\n024\n1. Zemljište\n303\n2. Državni kapital\n021\n2. Građ. objekti\n309\n3. Ostali kapital\n022\n3. Oprema\n640\n280\n360\n426\nII. Rezerve\n023\n4. Alat i inventar\n311\n1. Revalor. rezerve\n026\n5. Osn. sred u\nprip. i avansi\n312\n2. Zakonske rezerve\n029\n6. Ostala os. sred.\n313\n3. Statutarne i dr. rez.\nIII. Dug. fin. plas.\nIII. Nerasp. višak prih.\n386\n376\n030\n1. Dugoroč. krediti\n320\na) Neraspor. višak prih.\ndob. ranijih god.\n353\n353\n031\n2. Dugor. HOV\nb) Nerasp. višak prih.\ndobit tek. god.\n33\n23\n039\n3. Ostali dug. plas.\nIV. Gub. do visine kap.\nB. ZALIHE\na) Gub. ranijih godina\n10\nI. Materijal\nb) Gub. tekuće godine\n13\nII. Roba\nB. DUG. REZER.\nC. KRAT. POTR. I\nPLASMANI\n400,\n401\nI. Rezervisanja za\ntroškove i rizike\nI. Kratkoročna pot.\n409\n1. Ostala dug. rezer.\n200\n201\n1. Kupci\nC. OBAVEZE\n276\n494\n202-\n209\n2. Druga potraživ.\nI. Dugoročne obav.\nII. Krat. fin. plasm.\n410\n1. Obav. po dug. HOVi\n210\n1. Krat. krediti\n411\n2. Dugoročni krediti\n211\n2. Dati avansi, dep.\ni kaucije\n419\n3. Ostale dugoročne\nobaveze\n212\n3. HOV\nII. Krat. obaveze\n276\n494\n213\n4. Mjenice\n420\n1. Kratkoročni krediti\n219\n5. Ost. krat. plas.\n421\n2. Primljeni avansi,\ndepoziti i kaucije\nD. GOT. EKVIV.\nI GOTOVINA\n302\n302\n444\n422,\n423\n3. Dobavljači\n176\n263\n220\nI. HOV\n424\n4. Obaveze po HOV\n221-\n229\nII. Gotovina\n302\n302\n444\n425\n5. Obaveze za izdate\nčekove i mjenice\nE. OBRTNA\nIMOVINA\n302\n302\n444\n428\n6. Ostale krat. fin. ob.\n23\nF. AVR\n429\n7. Ostale obaveze iz\nposlovanja\n100\n231\nG. POSLOVNA.\nIMOVINA.\n942\n280\n662\n870\n430,\n431\n8. Obav. za neto zarade\ni nakn. zarada\nH. GUB. IZNAD\nKAPITALA\n432,\n433\n9. Ob. za por. i dop. na\nzar. i nak. zar.\nPOSLOVNA\nAKTIVA\n942\n280\n662\n870\n434,\n435,\n436\n10. Ob. za por. i dop. i\ndruge dadžbine\n80\nVANPOSLOVNA\nAKTIVA\n80\n439\n11. Ostale obaveze\n44\n12. Druge obaveze\n45\nIII. Ob. za prim. nov. sr.\n46\nD. PVR\nPOSLOVNA PASIVA\n662\n870\n81\nVANPOSL. PASIVA\n80\nUKUPNA AKTIVA\n942\n280\n662\n870\nUKUPNA PASIVA\n662\n870\n88\nVANBILILANSNA\nAKTIVA\n4.809\n4.809\n89\nVANBILANSNA\nPASIVA\n4.809\n127\nBilans stanja na dan 31.12.2004. godine - obrazovne organizacije (u KM)\nGrupa\nkonta,\nkonto\nPOZICIJA\nIznos\nprethod.\ngodine\nIznos\ntekuće\ngodine\nInd.\nGrupa\nkonta,\nkonto\nPOZICIJA\nIznos\npreth.\ngodine\nIznos\ntekuće\ngodine\nInd.\nI AKTIVA\nII PASIVA\n100000\n200000\nA. Got., krat.\npot. i razg. i\nzal. mat. i robe\n147.062\n431.159\n293\n500000\nA. Kratkoročne\nobaveze i razgran.\n100.018\n251.431\n251\n210000\nNovč.sred. i\nplemeniti metali\n118.738\n406.417\n342\n510000\nKratkoročne tekuće\nobaveze\n5.170\n2.323\n44\n220000\nHOV\n520000\nObaveze po osnovu\nHOV\n230000\nKratkoročna\npotraživanja\n530000\nKratkoročni krediti i\nzajmovi\n240000\nKratkoročni\nplasmani\n540000\nObaveze prema\nradnicima\n28.324\n41.177\n145\n260000\nFin. i obr. odn.\nsa dr. pov. jed.\n560000\nFin. i obr. odnosi za\ndr. povez. jedinicama\n32.595\n30.834\n94\n110000\nZalihe\nmaterijala i robe\n590000\nKratkoročna\nrazgraničenja\n33.929\n177.097\n521\n120000\nZalihe sitnog\ninventara\n400000\nB. Dugoročne obav.\ni razgraničenja\n290000\nKratkoročna\nrazgraničenja\n28.324\n24.742\n87\n410000\nDugoročni krediti i\nzajmovi\n000000\nB. Stalna\nsredstva\n1.345.278\n1.367.320\n101\n420000\nOstale dugoročne\nobaveze\n011000\nStalna sredstva\n1.345.278\n1.367.320\n101\n490000\nDugoročna\nrazgraničenja\n011900\nIspravka vr.\nstalnih sred.\n610.673\n646.712\n105\n300000\nV. Izvori sredstava\n781.649\n900.336\n115\nNeotpisana vr.\nstalnih sred.\n734.605\n720.608\n98\n310000\nIzvori stalnih\nsredstava\n734.605\n720.608\n98\n041000\nOstala nemat.\nulaganja\n320000\nOstali izvori\nsredstava\n041900\nIspravka vr. ost.\nnem. ulag.\n330000\nIzvori sredstava\nrezervi\n40.000\n122.621\n306\nNeotp. vr. ost.\nnemat. ulaganja\n380000\nRevalorizacioni efekti\n020000\nDugoročni\nplasmani\n390000\nNeraspoređeni višak\nprihoda i rashoda\n7.044\n57.107\n810\n030000\nHOV\n090000\nDugoročna\nrezervisanja\nUKUPNA\nAKTIVA (A+B)\n881.667\n1.151.767\n130\nUKUPNA PASIVA\n(A+B+V)\n881.667\n1.151.767\n130\n128\nBilans stanja na dan 31.12.2004. godine - lokalna vlada (u KM)\nGrupa\nkonta,\nKonto\nPOZICIJA\nIznos\nprethod.\ngodine\nIznos\ntekuće\ngodine\nInd.\nGrupa\nkonta,\nKonto\nPOZICIJA\nIznos\npreth.\ngodine\nIznos\ntekuće\ngodine\nInd.\nI AKTIVA\nII PASIVA\n100000\n200000\nA. Gotovina, krat.\npotr. i razgr. i\nzalihe mat. i robe\n100.879.177\n104.083.706\n103\n300000\nA. Kratkoročne\nobaveze i razgr.\n84.603.180\n19.634.444\n23\n110000\nNovčana sredstva i\nplemeniti metali\n29.959.514\n14.934.716\n50\n310000\nKratkoročne tek.\nobaveze\n11.295.793\n6.024.505\n53\n120000\nVrijednosni\npapiri\n320000\nObaveze\npo osnovu HOV\n130000\nKratkoročna\npotraživanja\n869.663\n1.089.990\n125\n330000\nKratkoročni primici\nod prav. i fiz.lica\n1.024.430\n109.394\n11\n140000\nKratkoročni\nplasmani\n70.050.000\n88.050.000\n126\n340000\nObaveze prema\nradnicima\n4.876.152\n5.372.562\n110\n160000\nFin.i i obr. odnosi sa\ndrugim povez. jed.\n360000\nFin. i obr. odnosi za\ndr. povez. jed.\n21.750\n210000\nZalihe materijala i\nrobe\n390000\nKratkoročna\nrazgraničenja\n67.406.805\n8.106.233\n12\n220000\nZalihe sitnog\ninventara\n400000\nB. Dugoročne\nobav. i razgran.\n290000\nKratkoročna\nrazgraničenja\n410000\nDugoročni krediti i\nzajmovi\n000000\nB. Stalna sredstva\n134.283.074\n216.669.643\n161\n420000\nOstale dugoročne\nobaveze\n011000\nStalna sredstva\n134.354.262\n229.130.937\n171\n490000\nDugoročna\nrazgraničenja\n011900\nIspravka vrijednosti\nstalnih sredstava\n71.188\n12.461.294\n-\n500000\nV. Izvori sredstava\n150.559.071\n301.118.905\n200\nNeotpisana vrijed.\nstalnih sred.\n134.283.074\n216.669.643\n161\n510000\nIzvori stalnih\nsredstava\n133.770.945\n216.669.643\n162\n020000\nDugoročni\nplasmani\n520000\nOstali izvori\nsredstava\n029000\nIspravka vrijednosti\ndug.plasmana\n530000\nIzvori sredstava\nrezervi\n11.667\n45.502.323\n-\n020-\n029\nNeotp. vr. dugor.\nplasmana\n580000\nRevalorizacioni\nefekti\n62.476\n62.476\n100\n031000\nVrijednosni papiri\n590000\nNeraspoređeni\nvišak prih. i rashod.\n16.713.983\n38.884.463\n233\n091000\nDugoročna razgran.\nprihoda\n590000\nNeraspoređeni\nvišak rash.nad prih.\nUKUPNA AKTIVA\n(A+B)\n235.162.251\n320.753.349\n136\nUKUPNA PASIVA\n(A+B+V)\n881.667\n1,151.767\n1,30\n129\nDetaljniji prikaz uporednog pregleda informacija zahtijevanih prema MRS JS i\nsadašnje\nnacionalne\nračunovodstvene\nregulative\nza\nneprofitne\norganizacije379\nprevazilazi granice ovoga rada,380 pa ćemo se samo nakratko osvrnuti na bitne razlike, a\npostojanje značajnih usaglašenosti nećemo posebno isticati. Međutim, mora se naglasiti\nda je pri isticanju razlika za neprofitne organizacije neophodno u obzir uzeti kako razlike\nkod budžetskih korisnika tako i za druga pravna lica, što u nekim slučajevima može\nstvoriti različita tumačenja koja treba objasniti u kontekstu kontnog okvir za obje vrste\nentiteta. U pogledu sadržaja potpunog finansijskog izvještaja – bilansa stanja nema\nrazlika u podacima za prethodni i tekući period. Primjer forme bilansa prema MRS JS 1\ndat je u dodatku ovoga standarda gdje se utvrđuje minimalni broj pozicija, dok je sadržaj\ni\nforma\nbilansa\nprema\nnacionalnoj\nregulativi\ndata\nodgovarajućim\nPravilnikom\nministarstva finansija za neprofitne organizacije (posebno za korisnike budžeta, a\nposebno za druga pravna lica).\nNekretnine, postrojenja i oprema (MRS JS - 17), Investiciona imovina (MRS JS -\n16) i biološka sredstva (MRS - 41) navode se kao osnovne vrste stalnih sredstava, dok\nnacionalna regulativa navodi: prirodna bogatstva,381 građevinske objekte,382 opremu,383\nalat i inventar sa kalkulativnim otpisom, višegodišnje zasade, sredstva u obliku prava,384\nosnovna sredstva u pripremi i ostala stalna sredstva.385 U pogledu definicije MRS JS -\n16 naznačava da su nekretnine, postrojenja i oprema materijalna sredstva koja: (a)\nentitet drži radi upotrebe u proizvodnji ili omogućavanja prodaje robe ili pružanja usluga,\nradi iznajmljivanja drugima ili u administrativne svrhe i (b) za koja se očekuje da će se\nupotrebljavati duže od jednog izvještajnog perioda. Investicionu imovinu čini imovina\nkoje se drži radi ostvarivanja prihoda od zakupnine ili porasta vrijednosti ili i jednog i\ndrugog, a ne radi (a) korišćenja u proizvodnji dobara ili usluga ili u administrativne svrhe\nili (b) dalje prodaje u toku redovnog poslovanja.386 Definiciona obilježja nekretnina,\npostrojenja i opreme nisu ustanovljena nacionalnim propisima. Period amortizacije\nutvrđuje se prema vijeku upotrebe a metod amortizacije treba da odražava obrazac po\nkome entitet ostvaruje ekonomske korisi ili uslužne potencijale datog sredstva. Prema\nlokalnoj regulativi, period amortizacije utvrđuje se putem stopa amortizacije propisane\nzakonom i može se koristiti proporcionalna, degresivna ili funkcionalna metoda\namortizacije.\n379 Pri upoređivanju pretežno ćemo se oslanjati na budžetske korisnike, ali ukazaćemo i na specifičnosti\nkod drugih pravnih lica.\n380 Projekat makroekonomske reforme i reforme centralne banke, uporedni pregled MRS i nacionalne\nračunovodstvene regulative, Draft, Ministarstvo finansija Republike Srbije, MSFI/MRS Projekti u toku,\nstr. 1-76, (www.mfin.sr.gov.yu).\n381 Zemljište, šume, unutrašnje vode, podzemna nalazišta.\n382 Zgrade i stanovi, vanjska osvjetljenja, trotoari i ograde, putevi i mostovi, vodeni putevi i vazdušne luke.\n383\nKancelarijska\noprema;\nprevozna\noprema\n(motorna\nvozila,\npoljoprivredna\nmotorna\nvozila,\nvazduhoplovna vozila, plovna vozila); oprema za obrazovanje i kulturu (biblioteke i školske knjige,\noprema i namještaj u učionicama, muzejski eksponati, djela likovne umjetnosti, rekreacijska oprema);\nmedicinska i laboratorijska oprema; mašine, uređaji i alati; specijalna oprema (vojna, policijska,\nvatrogasna);\n384 Materijalna prava (prava za eksploataciju mineralnih nalazišta i ribarskih terena, licence oko korišćenja\nzemljišta, patenata, zaštitnih znakova,\n385 Robne rezerve, životinje i biljke.\n386 MRS JS - 16, paragraf 6.\n130\nU pogledu definicije i identifikovanja MRS JS naznačava da su nematerijalna\nulaganja odrediva nemonetarna sredstva bez fizičkog sadržaja koja služe za proizvodnju\nili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koriste u administrativne\nsvrhe. U nacionalnoj regulativi nema eksplicitne definicije već se navode samo vrste\nnematerijalnih ulaganja.387 Finansijske instrumente predstavlja svaki ugovor na osnovu\nkoga nastaju finansijska sredstva jednog entiteta i finansijska obaveza ili kapitalni\ninstrument drugog entiteta.388 Definicija nije ustanovljena nacionalnim propisom nego se\nkoriste pojmovi kao što su: gotovina, kratkoročni plasmani i kratkoročna potraživanja,\ntekuće obaveze i obaveze po hartijama od vrijednosti.\nZalihe su sredstva (a) u obliku materijala ili sirovina koji će biti utrošeni u\nprocesu proizvodnje; (b) u obliku materijala ili sirovina koji će biti utrošeni ili distribuirani\nu toku procesa pružanja usluga; (c) koji se drže radi prodaje ili distribucije tokom\nredovnog\nposlovanja;\nili\n(d)\nu\nprocesu\nproizvodnje\nsa\nnamjenom\nprodaje\nili\ndistribucije.389 Nema definicionog obilježja i naznačene su zaliha materijala, robe i sitnog\ninventara. Rezervisanje predstavlja obavezu sa neizvjesnim rokom dospijeća i iznosom.\nPotencijalna obaveza je (a) moguća obaveza koja nastaje na osnovu proteklih\ndogađaja, čije postojanje će biti potvrđeno samo nastankom ili nenastankom jednog ili\nviše neizvjesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom datog entiteta, ili\n(b) sadašnja obaveza koja nastaje na osnovu prošlih događaja ali nije priznata pošto\nnije vjerovatno da će odliv sredstava koji predstavlja ekonomske koristi ili uslužni\npotencijal biti potreban za izmirenje obaveza, ili se iznos obaveze ne može dovoljno\npouzdano odmjeriti.\nPotencijalna imovina je moguća imovina koja nastaje iz prošlih događaja i čije\npostojanje može da potvrdi jedino nastanak ili nenastanak jednog ili više neizvjesnih\nbudućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom datog entiteta.390 Rezervisanje\nse prikazuje kao posebna stavka u bilansu stanja i detaljnije prikazuje u napomenama.\nDugoročna rezervisanja nisu definisana za budžetske korisnike, ali su predviđena za\ndruga pravna lica i predstavljaju obaveze za pokriće troškova, rizika iz prethodnog\nposlovanja i moguće gubitke u budućnosti. Neto imovina/kapital je preostalo učešće u\nimovini entiteta, poslije odbijanja svih njegovih obaveza.391 Kada entitet nema akcijski\nkapital, treba zasebno da objelodani, u bilansu ili u napomenama neto imovinu/kapital,\nkao i iznos raspodjele.392 Kada neki entitet ima akcijski kapital, pored navedenih\nobjelodanjivanja treba da objelodani informacije o vrstama akcijskog kapitala, opis\nprirode i svrhe svake rezerve u okviru neto imovine/kapitala, iznos dividendi koji je\npredložen ili naveden poslije datuma izvještavanja, ali prije nego što se finansijski\nizvještaji odobre za izdavanje i iznos svake kumulativne preferencijalne dividende koje\nnisu priznate. Sopstveni kapital kod budžetskih korisnika nije definisan pod ovim\nnazivom, ali se može izvesti iz termina izvori (stalnih, novčanih, ostalih) sredstava,\n387 Osnivačka ulganja (studije, izrada projektne i druge dokumentacije); ulaganja u istraživanja i razvoj\n(programi za računare nabavljeni odvojeno od računara); koncesije, patenti, licence i slična prava i\ndruga nematerijalna ulaganja (zakupnina i operativni lizing, plaćen za period duži od jedne godine);\nnematerijalna ulaganja u pripremi; avansi za nematerijalna ulaganja.\n388 MRS JS - 15, paragraf 9.\n389 MRS JS - 12, paragraf 6.\n390 MRS JS - 19, paragraf 18.\n391 MRS JS - 1, pargraf 6.\n392 MRS JS - 1, paragraf 97.\n131\nrezervi,393 revalorizacionih efekata i neraspoređenog viška prihoda i rashoda.394 Za\ndruga pravna lica determinisani su nazivi državni kapital, ulozi i ostali kapital.\n3. Bilans uspjeha\nU računovodstvenoj literaturi za determinisanje bilansa uspjeha koriste se\nrazličiti pojmovi:\nračun uspjeha, račun dobitka i gubitka, izvještaj o finansijskoj\nuspješnosti.\nBilans\nuspjeha\nmogao\nbi\nse\npojmovno\nodrediti\nkao\n''…izdvojeni\ni\nosamostaljeni dio bilansa stanja (tačnije, pozicije kapital) čiji je zadatak da obračuna sve\nrashode i prihode u posmatranom obračunskom periodu i da iskaže ostvareni periodični\nrezultat''395 ili njegovu raspodjelu. Naziv bilans uspjeha, koji se koristi u našem\nzakonodavstvu i praksi, ne odgovara sadržini ovog finansijskog izvještaja pošto upućuje\nna prikazivanje prihoda i rashoda u obliku dvostranog računa u kome su obje strane\nprikazane u izravnatim brojevima. Međutim, bilans uspjeha ne mora da bude obavezno\nprikazan u obliku računa čije se strane nalaze u ravnoteži, što je, na primjer, slučaj u\nbilansu uspjeha po metodi troškova prodatih učinaka u kome se troškovi postepeno\npokrivaju i u kome je rezultat segmentiran i nema nikakvog dvostranog računa niti\nbilansne ravoteže.396\nPo svojoj suštini bilans uspjeha je drugi sastavni dio godišnjeg zaključka,\nmeđutim, za razliku od bilansa stanja, koji je orijentisan na prikazivanje imovine, njegova\nfunkcija je utvrđivanje ostvarenog uspjeha po vrstama, visini i izvorima. Bilans je račun\nstanja, dok bilans uspjeha ne prikazuje stanje nego razvoj rashoda i prihoda. Sadržinu\nbilansa uspjeha čine rashodi i prihodi pa tako i višak/manjak prihoda397 ostvarenih u toku\nperioda između dva bilansna dana. Prihodi predstavljaju priliv vrijednosti u entitet tokom\nperioda po osnovu prodaje učinaka - proizvoda ili robe (poslovni prihodi), kao i po\ndrugim redovnim osnovama (finansijski prihodi) ili neposlovnim ili vanrednim osnovama\n(neposlovni i vanredni prihodi). Rashodi su odlivi vrijednosti iz preduzeća u toku perioda\nna osnovu nabavke učinaka preduzeća ili robe (poslovni rashodi), kao i po drugim\nredovnim osnovama (finansijski rashodi) ili neposlovnim ili vanrednim osnovama\n(neposlovni i vanredni rashodi). Razlika je neto priliv ili odliv vrijednosti iz redovnih, tj.\nposlovnih, finansijskih, neposlovnih ili vanrednih događaja. Ovako definisani prihodi,\nrashodi i rezultat predstavljaju osnovu sadržine bilansa uspjeha (računa dobitka i\ngubitka).\nIzvještaj o finansijskoj uspješnosti može da bude prikazan kao i bilans stanja u\nformi konta ili u štafelnoj formi. Četvrta direktiva EZZ/EU dopušta pravo izbora forme\nprikazivanja, pri čemu, shodno principu konzistentnosti, izabrana šema bez naročitog\n393 Statutarne rezerve, zakonske rezerve.\n394 Broj odobrenih akcija; broj izdatih i u cjelini uplaćenih akcija, i izdatih a neuplaćenih akcija; nominalnu\nvrijednost po akciji, ili da akcije nemaju nominalnu vrijednost; usaglašeni pregled broja neuplaćenih\nakcija na početku i na kraju godine; prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na svaku vrstu\nakcija, uključujući ograničenja raspodjele dividendi i isplate iz akcijskog kapitala; sopstvene akcije\nentiteta ili akcije u vlasništvu kontrolisanih ili pridruženih entiteta, i akcije rezervisane za emisiju po\nosnovu opcija ili prema prodajnim ugovorima, uključujući uslove i iznose.\n395 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, finansijska politika, organizacija, planiranje, kontrola i\nanaliza, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 239.\n396 Ranković, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992, str. 433-434.\n397 Za budžetske korisnike višak/manjak prihoda, odnosno višak prihoda-dobitak ili gubitak za druga\npravna lica.\n132\nrazloga ne smije da se mijenja. U tom smislu obavezno se ističe obrazloženje u\naneksu.398 Za bilans uspjeha u formi konta obično se kaže da je pregledniji i jasniji iskaz\ni da je u neposrednoj vezi s knjigovodstvom. Veza sa knjigovodstvom i jasnost mogu se\npripisati tome što se na lijevu stranu stavljaju (preuzimaju), jedni iza drugih, rashodi po\nvrstama što važi i za desnu prihodnu stranu bilansa uspjeha. Stavljanjem razlike na\nmanju stranu bilans uspjeha se izravnava. Međutim, pored prednosti, glavna mana\nbilansa uspjeha u formi konta (dvostranog pregleda) je nemogućnost segmenatcije\nrezultata.\nŠtafelna\nforma povećava iskaznu moć bilansa uspjeha,\nšto omogućava\nsegmentiranje, tj. prikazivanje rezultata u više slojeva i što preduzeću obezbjeđuje bolji\npregled kao i stepenasto pokriće rashoda i razdvajanje poslovnog i neposlovnog\nrezultata.399 Međutim, imajući u vidu Pravilnik o finansijskom izvještavanju za korisnike\nprihoda Republike, opština, gradova i fondova400 i Pravilnik o primjeni kontnog okvira i\nobrascima bilans stanja i bilans upjeha za druga pravna lica,401 šeme bilansa uspjeha\nznačajno se razlikuju u odnosu na propisane šeme bilansa uspjeha preduzeća, upravo\nšto se daju u formi konta a ne u štafelnoj formi.\nForma prikazivanja bilansa uspjeha tijesno je povezana sa načinom prikazivanja\nili\nkorišćenim\nmehanizmom\nbilansiranja\nuspjeha.\nRačunovodstvena\nliteratura,\nzakonodavstvo i praksa, u vrijeme zaokruženog sistema dvojnog knjigovodstva, razlikuju\ndvije osnovne metode: metodu prodatih troškova (metoda troškova prodatih učinaka,\n''račun prodaje'')402 i metodu ukupnih troškova.403 Prva metoda je stariji postupak\nknjigovodstvenog prikazivanja poslovnog uspjeha i poslovni rezultat utvrđuje se iz\nmeđusobnog sučeljavanja prihoda od prodaje učinaka sa troškovima prodatih učinaka.\nTroškovi prodatih učinaka nazivaju se još i puna cijena koštanja prodatih učinaka. Cijenu\nkoštanja prodatih učinaka čine proizvodna cijena koštanja (troškovi proizvodnog\nfunkcionalnog područja entiteta) prodatih učinaka i poslovni troškovi perioda koji se u\nfazi prodaje vezuju za prodate učinke (troškove upravljanja, administracije i prodaje).\nZalihe\nučinaka\nvrednuju\nse\npo\nnjihovim\ntroškovima\nproizvodnje,\npredmet\nsu\nsistematskog obuhvatanja stanja i promjena stanja na odgovarajućim računima stanja i\nne ulaze u bilans uspjeha po metodi troškova prodatih učinaka. Po ovoj metodi sadržinu\nbilansa uspjeha, u njegovom poslovnom dijelu, čine prihodi od prodaje učinaka a ne\nukupni učinci perioda i ukupni troškovi entiteta, a u bilansu uspjeha nisu potrebne\nnikakve korekcije na strani prihoda za promjenu zaliha učinaka u toku perioda, to ostaje\nu krugu računa stanja.\nObračunavanje cijene koštanja proizvodnje i prodaje zadatak je obračuna\ntroškova i učinaka i metoda troškova prodatih učinaka očigledno zahtijeva sistematsko\npraćenje poslovnog procesa po fazama (funkcijama, tačnije po mjestima troškova i\nnisiocima\ntroškova),\nodnosno\npretpostavku\nrazvijenog\npogonskog\nobračuna\ns\nkalkulacijom. Bilansu uspjeha, po ovoj metodi, odgovara iskazivanje u formi liste, mada\n398 Čl. 3. IV Direktive.\n399 Pravilnik o primjeni kontnog okvira i obrascima bilans stanja i bilans uspjeha za preduzeća i zadruge,\nstr. 64-65, ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n400 ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n401 Isto.\n402 Romić, L.: Teorija bilansa, Sistem finansijskog izveštavanja:ciljevi, forma, sadržina, Ekonomski fakultet,\nSubotica, 1999, str. 138.\n403 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 242.\n133\nnije isključena i forma konta.404 Glavne prednosti metode troškova prodatih učinaka, u\nodnosu\nna\nmetodu\nukupnih\ntroškova,\nodnose\nse\nna\nmogućnost\nvertikalnog\ni\nhorizontalnog raščlanjivanja rezultata. Kao mana ove metode obično se pominje zahtjev\nza ustrojstvom obračuna troškova i učinaka, čija interpolacija čini knjigovodstvo\nglomaznim i nepreglednim. Ipak, ova mana lako se može prevazići obračunom troškova\ni učinaka zasnovanim na statističko-tabelarnom metodu izvan knjigovodstva. Druga\nmana ovog metoda, koja se obično pominje, je nepodobnost za eksterno izvještavanje,\nte se za potrebe eksternog izvještavanja koristi bilans uspjeha po metodi ukupnih\ntroškova a za interne potrebe menadžmenta bilans uspjeha po metodi prodatih učinaka.\nPrema drugoj metodi (metodi ukupnih troškova) uspjeh entiteta utvrđuje se iz\nodnosa svih troškova obračunskog (operativnog) perioda i svih prihoda od prodaje,\nkorigovanih za promjenu stanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda\n(povećanjem za porast i smanjenjem za redukciju ovih zaliha) procijenjenih po cijeni\nkoštanja.405 Bilans uspjeha, po ovoj metodi, direktno je povezan s knjigovodstvom\nodnosno u knjigovodstvo integrisan i odgovara mu forma dvostranog pregleda (forma\nkonta). Glavna prednost metode ukupnih troškova proizilazi iz njene jednostavnosti i\nlakoće ugradnje u računski sistem finansijskog knjigovodstva i ona ne zahtijeva\nizgradnju analitičkog obračuna troškova i učinaka (pogonskog obračuna).406 Svi potrebni\npodaci\n(prihodi\ni\nrashodi\npo\nvrstama)\nnalaze\nse\nu\nglavnoj\nknjizi\nfinansijskog\nknjigovodstva izuzev stanja zaliha učinaka na kraju perioda, međutim, one se mogu\nutvrditi ili popisom ili skontriranjem. U bilansu uspjeha, po ovoj metodi, rashodi su\nprikazani po vrstama, što čini jednostavniju kontrolu performansi preduzeća kako internu\ntako i eksternu, posebno onu od strane poreskog organa. Glavna mana ove metode\nodnosi se na njenu nepodobnost za dublju segmentaciju uspjeha entiteta, posebno ako\nse koristi njoj odgovarajuća forma konta. Ova mana može se otkloniti njenim\nprevođenjem na formu liste. To ipak ne otklanja njenu glavnu manu - nemogućnost\nhorizontalnog raščlanjavanja uspjeha po učincima, grupama učinaka, tržištima, kanalima\nprodaje i sl.\n3.1. Bilans uspjeha i MRS JS\nStruktura i sadržaj Bilansa uspjeha (Izvještaja o finansijskoj uspješnosti) entiteta\njavnog sektora uređeni su paragrafima 101 do 114 MRS JS - 1.407 Način utvrđivanja\nstrukture i sadržaj ovog finansijskog izvještaja slijedi analogiju Izvještaja o finansijskom\nstanju (bilansu stanja). Komitet za međunarodne računovodstvene standarde nije\nstriktno odredio obrazac bilansa uspjeha jer se smatralo da je važnije osigurati izvjesnu\nfleksibilnost nego odrediti standardni obrazac. To znači da MRS JS - 1 ne propisuje\nformu Bilansa uspjeha, nego daje minimum stavki koje bi trebalo da budu objelodanjene\nu ovom izvještaju, ostavljajući mogućnost entitetima, na koje se standard odnosi, da\nprilagode izvještaj okolnostima i potrebama koje proizilaze iz prirode njihove djelatnosti,\n404 Ranković, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 458-459.\n405 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 244.\n406 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 83-86.\n407 MRS JS, SRR Srbije, SRR RS, Beograd, Banja Luka, 2004, str. 49.\n134\nkao i mogućnost korisnicima da na osnovu prezentovanih podataka mogu procijeniti\nuspješnost poslovanja konkretnog entiteta.408\nKao minimum stavki koje bi u obrascu Bilansa uspjeha trebalo da objelodane\nentiteti iz javnog sektora navodi se: 1) prihod iz poslovnih aktivnosti;409 2) dobitak ili\ngubitak iz poslovnih aktivnosti; 3) troškovi finansiranja; 4) učešće u neto dobitku ili\ngubitku povezanih entiteta i zajedničkih ulaganja, obračunato korišćenjem equity\nmetoda; 5) neto dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti, 6) vanredne stavke; 7)\nmanjinsko učešće u neto dobitku ili gubitku i 8) neto dobitak ili gubitak perioda. Dodatne\nstavke, zaglavlja i međuzbirovi treba da budu prikazani u izvještaju o finansijskoj\nuspješnosti, kada to zahtijeva MRS za javni sektor ili kada je takvo prikazivanje\nneophodno za fer prezentaciju uspješnosti entiteta. Entiteti u glavnom dijelu obrasca ili u\nnapomenama uz Izvještaj treba da prezentuju: a) dalje raščlanjivanje ukupnog prihoda,\nprimjenom klasifikacije koja odgovara njihovom poslovanju i b) razvrstavanje rashoda\nprimjenom klasifikacije koja zavisi od prirode rashoda ili njihove funkcije, s tim da se\nentiteti podstiču da to raščlanjivanje prikažu u samom bilansu uspjeha.\nRazvrstavanje rashoda u bilansu uspjeha entiteta iz javnog sektora vrši se\nprema prirodi, odnosno prema metodi ukupnih troškova ili prema funkciji, odnosno\nprema funkcionalnoj metodi ili metodi prodatih učinaka. Prema prirodi (prikaz B) rashodi\nse u bilansu uspjeha grupišu, npr., na troškove nabavke, troškove transporta, zarade i\nnaknade i ponovo se ne raspodjeljuju između različitih funkcija u izvještajnom entitetu.\nOva metoda je jednostavna za primjenu u manjim entiteima pošto ne zahtijeva\nraspodjelu rashoda poslovanja između funkcionalnih područja. Klasifikacija rashoda\nprema njihovoj prirodi obično se koristi u Evropi, uključujući Francusku i Njemačku, dok\nse klasifikacija po funkciji koristi u Australiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim\nDržavama.410 Rashodi se u bilansu uspjeha mogu klasifikovati prema funkciji ili svrsi\n(prikaz A) a ova prezentacija pruža značajnije informacije korisnicima od klasifikacije\nrashoda prema njihovoj prirodi. Suština ovog metoda razvrstavanja rashoda je da se\nrashodi izvještajnog entiteta povežu sa pojedinim funkcijama i prikažu posebno, na\nprimjer, pružanje zdravstvenih ili usluga obrazovanja.\nPrilikom sačinjavanja bilansa uspjeha, u zavisnosti koji metod će obezbijediti\nrealnije prikazivanje elementa njihove uspješnosti, entiteti mogu birati između metode\nukupnih troškova ili metode prodatih učinaka. Izbor između funkcionalne metode i\nmetode prirode rashoda zavisi i od istorijskih i zakonodavnih faktora. U Republici\nSrpskoj regulativa se opredijelila za bilansni princip raščlanjavanja iz kontnog okvira, što\nu domenu bilansiranja uspjeha znači metod ukupnih troškova ili raščlanjavanje rashoda\nprema prirodi troškova. Imajući to u vidu, logika stvari nalaže prihvatanje ove metode u\ndomenu finansijskog izvještavanja u javnom sektoru. Na taj način izbjegava se obaveza\ndodatnog objelodanjivanja informacija o prirodi rashoda i troškova ukoliko se primjenjuje\nfunkcionalna ili metoda prodatih učinaka.\n408 Božić, R.: Prezentacija finansijskih izvještaja u javnom sektoru, MRS-JS 1, Đurasović, V. (urednik.):\nMRS, Banja Vrućica, 2004, str. 26.\n409 Poslovne aktivnosti entiteta iz javnog sektora su one aktivnosti koje entitet obavlja radi ispunjenja svog\nosnovnog cilja. Poslovanje lokalnih vlasti može obuhvatiti ostvarivanje prihoda od poreza na imovinu i\nrashode kao što su zgrade ili umanjenje vrijednosti. Druge stavke kao što su troškovi finansiranja i\ndobitak i gubitak od prodaje nekretnina, postrojenja ili opreme su obično sporedni za osnovne ciljeve\nlokalnih vlasti i zbog toga se ne smatraju njihovom poslovnom aktivnošću.\n410 Gray, S., Needles, B.: Finansijsko računovodstvo opšti pristup, SRR RS, B. Luka, 2001, str. 405-406.\n135\nU Dodatku MRS JS - 1 daje se primjer forme bilansa uspjeh, uz klasifikovanje\nrashoda prema prirodi i prema funkciji (pogledati naredni prikaz).\nKomparativni bilans uspjeha vlade za godinu koja završava 31.12.2004.\nprikaz rashoda prema funkciji (A) i prema prirodi (B) u 000 KM)\nA\n2004\n2003\nB\n2004\n2003\nPoslovni prihodi\nPoslovni prihodi\nPorezi\nx\nx\nPorezi\nx\nx\nNaknade, globe, kazne i\nlicence\nx\nx\nNaknade, globe, kazne\ni licence\nx\nx\nPrihod iz transakcija\nrazmjene\nx\nx\nPrihod iz transakcija\nrazmjene\nx\nx\nPrenos od drugih\ndržavnih entiteta\nx\nx\nPrenos od drugih\ndržavnih entiteta\nx\nx\nOstali poslovni prihodi\nx\nx\nOstali poslovni prihodi\nx\nx\nUkupni poslovni prihodi\nx\nx\nUkupni poslovni prihodi\nx\nx\nPoslovni rashodi\nPoslovni rashodi\nOpšte javne usluge\nx\nx\nNaknade, zarade\ni druga primanja zaposlenih\nx\nx\nOdbrana\nx\nx\nDavanja i drugi prenosi\nx\nx\nJavni red i zaštita\nx\nx\nUtrošene zalihe i materijal\nx\nx\nObrazovanje\nx\nx\nUmanjenje vr.i amortizacija\nx\nx\nZdravstvo\nx\nx\nOstali poslovni rashodi\nx\nx\nSocijalna zaštita\nx\nx\nStambene pogodnosti\nx\nx\nRekreacija\nx\nx\nEkonomski poslovi\nx\nx\nZaštita životne sredine\nx\nx\nUkupni poslovni rashodi\nx\nx\nUkupni poslovni rashodi\nx\nx\nPoslovni dobitak (gubitak)\nx\nx\nPoslovni dobitak\n(gubitak)\nx\nx\nTroškovi finansiranja\n(x)\n(x)\nTroškovi finansiranja\n(x)\n(x)\nDobitak od prodaje\nnekretnina, postrojenja i\nopreme\nx\nx\nDobitak od prodaje\nnekretnina, postrojenja i\nopreme\nx\nx\nUkupni neposlovni\nprihodi (troškovi)\n(x)\n(x)\nUkupni neposlovni\nrashodi (troškovi)\n(x)\n(x)\nDobitak (gubitak) iz\nredovnih aktivnosti\nx\nx\nDobitak (gubitak) iz\nredovnih aktivnosti\nx\nx\nUdio manjinskih učešća u\ndobitku (gubitku)\n(x)\n(x)\nUdio manjinskih učešća u\ndobitku (gubitku)411\nx\nx\nNeto dobitak (gubitak)\nprije vanrednih stavki\nx\nx\nNeto dobitak (gubitak)\nprije vanrednih stavki\nx\nx\nVanredne stavke\n(x)\n(x)\nVanredne stavke\n(x)\n(x)\nNeto dobitak (gubitak)\nperioda\nx\nx\nNeto dobitak (gubitak)\nperioda\nx\nx\n411 Udio manjinskih učešća u dobitku (gubitku) iz redovnih aktivnosti uključuje i udio manjinskih učešća u\nvanrednim stavkama. Prezentacija vanrednih stavki umanjenih za manjinska učešća dozvoljeno je\nparagrafom 57(c) MRS JS 1 – Prezentacija finansijskih izvještaja. Objelodanjivanje udjela manjinskih\nučešća u vanrednim stavkama dato je u napomenama uz finansijske izvještaje.\n136\nBilans uspjeha, kao pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata ostvarenih u\nutvrđenom obračunskom periodu, obuhvata: MRS JS 9 – Prihodi iz transakcija\nrazmjene, MRS JS 11 – Ugovor o izgradnji, MRS JS 5 – Troškovi pozajmljivanja, MRS\nJS 4 – Učinci promjene kurseva stranih valuta, MRS JS 3 – Neto dobitak ili gubitak,\nfundamentalne greške i promjene računovodstvenih politika.\nMeđunarodni računovodstveni standard za javni sektor 9 – Prihodi iz transakcija\nrazmjene412 ima za cilj da propiše računovodstveno obuhvatanje prihoda koji proizilaze\niz transakcija i događaja razmjene. Osnovno pitanje u računovodstvu prihoda je\nodređivanje vremena priznavanja prihoda. Prihod se priznaje kada je vjerovatno da će\nse buduće ekonomske koristi ili uslužni potencijali priliti u entitet, kao i da se te koristi\nmogu pouzdano izmjeriti. Entitet koji priprema i prezentuje finansijske izvještaje, prema\nobračunskoj osnovi računovodstva primjenjuje ovaj standard pri obračunu prihoda koji\nnastaju iz transakcija i događaja razmjene: a) pružanja usluga;413 b) prodaje robe414 i c)\nkorišćenja od strane\ndrugih imovine\nentiteta koji\ndonosi prinose od kamata,415\ntantijema416 i dividendi.417 Transakcija razmjene je transakcija u kojoj entitet prima\nsredstva ili usluge, ili otplaćuje obaveze, a za uzvrat drugoj strani direktno daje približno\njednaku vrijednost (u obliku robe, usluga ili korišćenja sredstava). Transakcije koje ne\nspadaju u transakcije razmjene su prihodi ostvareni po osnovu suverene vlasti (npr.,\ndirektni i indirektni porezi, kazne), davanja i donacije.\nPrihod predstavlja bruto priliv ekonomske koristi ili uslužnog potencijala tokom\nizvještajnog perioda koji dovodi do povećanja neto imovine/kapitala, osim povećanja\nusljed uplate vlasnika.418 Kada se rezultat neke transakcije, koja uključuje pružanje\nusluga, može pouzdano procijeniti, prihod treba da bude priznat ako se: a) iznos prihoda\nmože pouzdano odmjeriti,419 b) vjerovatno je da će se ekonomske koristi ili uslužni\npotencijal, vezani za transakciju, priliti u entitet,420 c) stepen dovršenosti transakcije na\ndatum izvještavanja može pouzdano izmjeriti i d) troškovi nastali radi transakcije i\ntroškovi dovršavanja transakcije mogu se pouzdano odmjeriti.421 Prihod od prodaje robe\ntreba priznati kada su ispunjeni sljedeći uslovi: (a) entitet je prenio na kupca značajne\nrizike i koristi od vlasništva nad robom; (b) entitet ne zadržava stalno učešće u\nupravljanju do stepena koji se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontroliše prodaju\nroba; (c) iznos prihoda može se pouzdano izmjeriti; (d) vjerovatnoća da će ekonomske\nkoristi ili uslužni potencijali povezani sa transakcijom priticati u entitet i (e) troškovi koji\n412 MRS JS, MRS JS 9 – Prihodi iz transakcija razmjene, str. 198-218.\n413 Primjeri usluga izvršenih od strane entiteta javnog sektora za koje se zauzvrat uobičajeno ostvaruje\nprihod mogu biti, na primjer: prihodi od karata za prevoz naplaćenih od putnika po osnovu\nobezbjeđivanja školskog prevoza.\n414 Robu je proizveo entitet radi dalje prodaje, npr., pretplata na publikacije; roba je nabavljena radi dalje\nprodaje, npr., oprema ili zemljište ili druge nekretnine koje se čuvaju radi dalje prodaje.\n415 Naknada za korišćenje gotovine ili gotovinskih ekvivalenata.\n416 Naknada za korišćenje dugoročnih sredstava entiteta, npr. patenata, robnih marki.\n417 Ili ekvivalenata raspodjele dobitka vlasnicima učešća u kapitalu, proporcionalno njihovom vlasništvu.\n418 MRS JS - 1, paragraf 11.\n419 Prihod se priznaje u izvještajnim periodima u kojima su pružene usluge.\n420 Ukoliko je naplata prihoda postala neizvjesna, nenaplativi iznos se priznaje kao rashod i ne vrši se\nusklađivanje iznosa prihoda koji je početno priznat.\n421 Ako nije vjerovatno da će nastali troškovi biti nadoknađeni, prihod se ne priznaje, a nastali troškovi se\npriznaju kao rashod.\n137\nsu nastali ili će nastati u odnosu na transakciju mogu se pouzdano izmjeriti. 422 MRS JS\n9 – Prihod od transakcija razmjene sastavljen je prvenstveno u skladu sa MRS 18 –\nPrihod, uz neophodne razlike. Naziv MRS JS 9 razlikuje se od naslova MRS 18 i ta\nrazlika objašnjava da se MRS JS 9 ne bavi prihodima iz transakcija koje nisu transakcije\nrazmjene. Definisanje prihoda usvojeno u MRS JS - 9 slično je definiciji iz MRS - 18,\nmeđutim, osnovna razlika je u tome što definicija iz MRS - 18 upućuje na ''redovne\naktivnosti.\" Dodatni komentar uključen je u ovaj standard u odnosu na onaj iz MRS 18\nda bi se objasnila razlika u primjeni ovog standarda na računovodstvo entiteta javnog\nsektora.\nCilj Međunarodnog standarda za javni sektor 11 – Ugovor o izgradnji423 je da\npropiše računovodstveni tretman troškova i prihoda povezanih sa ugovorima o izgradnji.\nUgovor o izgradnji je ugovor ili sličan obavezujući sporazum specifično zaključen radi\nizgradnje sredstva (npr.: mosta, zgrade, brane, cjevovoda, puta, tunela) ili kombinacije\nsredstava koja su međusobno usko povezana ili međuzavisna u smislu konstrukcije,\ntehnologije i funkcije ili svoje krajnje svrhe ili upotrebe (npr., izgradnja mrežnih sistema\nza snabdijevanje vodom, rafinerija).424 Kada se rezultat ugovora425 može pouzdano\nprocijeniti, ugovorni prihodi i ugovorni troškovi treba da budu priznati kao prihodi i\nrashodi u skladu sa stepenom dovršenosti ugovorne aktivnosti na datum izvještavanja.\nKada rezultat ugovora ne može biti pouzdano procijenjen prihod treba priznati samo u\nobimu nastalih ugovornih troškova koji će, vjerovatno, biti nadoknadivi, dok bi ugovorne\ntroškove trebalo priznati kao rashod perioda u kome su nastali. Ako je vjerovatno da će\nukupni\ntroškovi\niz\nugovora\nprekoračiti\nukupne\nprihode,\nočekivani\ngubitak\ntreba\nneodložno priznati kao rashod.\nZa potrebe ovog standarda ugovori se razvrstavaju na ugovore sa naknadnim\nuvećanjem troška i ugovore po fiksnoj cijeni. Prvi se odnose na saugovarača426 kome se\nnadoknađuju dozvoljeni ili drugačije definisani troškovi, dodatni procenat ovih troškova ili\nfiksna naknada ukoliko je ugovorena. Druga vrsta ugovora odnosi se na saugovarača\nkoji prihvata fiksnu ugovorenu cijenu, ili fiksnu cijenu po jedinici učinka koja je u nekim\nslučajevima predmet klauzula o povećanju troškova. Ugovori mogu da se zaključuju na\nkomercijalnoj i nekomercijalnoj osnovi. Komercijalnim ugovorima precizira se da će\ndruga ugovorna strana obezbijediti prihod za pokriće troškova izgradnje saugovarača.\nU zamjenu za potpunu ili djelimičnu naknadu troškova entitet može zaključiti i\nnekomercijalni ugovor za izgradnju sredstava za potrebe drugog entiteta. Naknada\ntroškova može biti izvršena i od strane drugih finansijera ili iz namjenskih donacija.\n422 Sredstva koja se koriste za isporučivanje robe ili usluga, ali koja ne stvaraju direktno novčane prilive,\nopisuju se kao sredstva koja sadrže ''uslužni potencijal.'' Sredstva koja se koriste za stvaranje neto\nnovčanih priliva opisuju se se kao sredstva koja sadrže ''buduće ekonomske koristi''. Da bi se\nobuhvatile sve svrhe za koje sredstva mogu biti namijenjena, koristi se fraza ''buduće ekonomske\nkoristi ili uslužni potencijali''. MRS JS - 3, paragraf 7, str. 97.\n423 MRS JS, SRR Srbije, SRR RS, Beograd-Banja Luka, 2004, MRS JS - 11, str. 230-253.\n424 MRS JS - 11, paragraf 4.\n425 Izrazi ''ugovor o izgradnji'' i ''ugovor'' koristiće se naizmjenično u smislu ovog Standarda.\n426 Saugovarač je entitet koji zaključuje ugovor o izgradnji objekta, konstrukciji postrojenja, proizvodnji\ndobara ili pružanju usluga po specifikaciji drugog entiteta. Izraz ''saugovarač'' obuhvata glavnog ili\nosnovnog ugovarača, kooperanta koji kao podugovarač učestvuje u realizaciji ugovora sa glavnim\nizvođačem ili rukovodiocima izgradnje. Entitet se pojavljuje u ulozi investitora koji finansira investiciju\nnajčešće iz budžeta, i/ili djelimično iz vlastitih prihoda, i/ili drugih izvora.\n138\nMeđunarodni\nračunovodstveni\nstandard\nza\njavni\nsektor\n11\nsastavljen\nje\nprvenstveno u skladu sa MRS 11 - Ugovori o izgradnji, uz sljedeće razlike: uključuje\nobavezujuće sporazume koji ne poprimaju oblik pravnih ugovora, uključuje ugovore\nzasnovane na troškovima i nekomercijalne ugovore, sadrži dodatni komentar u odnosu\nna onaj iz MRS 11 da bi se razjasnila primjena ovih standarda na računovodstvo entiteta\njavnog sektora i sadrži dodatne primjere primjene ovog standarda na nekomercijalne\nugovore o izgradnji. Entitet svoje inostrane aktivnosti može sprovoditi na dva načina: (1)\nmože vršiti transakcije u stranim427 valutama ili (2) obavljati inostrano poslovanje.428 Da\nbi se ove aktivnosti uključile u finansijske izvještaje entiteta, transakcije moraju da budu\nizražene u izvještajnoj valuti entiteta. Glavno pitanje računovodstvenih transakcija u\nstranim valutama jeste odluka koji devizni kurs429 treba koristiti i kako u finansijskim\nizvještajima treba priznavati učinke promjena kurseva stranih valuta a kojim se bavi\nMRS JS 4 – Učinci promjene kurseva stranih valuta.430\nTransakcija u stranoj valuti je transakcija koja je iskazana ili zahtijeva izmirenje u\nstranoj valuti, a nastaje kada entitet kupuje ili prodaje robu ili usluge čija je cijena\niskazana u stranoj valuti, uzima ili daje na zajam finansijska sredstva, pri čemu su\nobaveze i potraživanja iskazana u stranoj valuti ili na drugi način stiče ili otuđuje\nsredstva, stvari ili izmiruje obaveze prikazane u stranoj valuti. Transakcija u stranoj\nvaluti, pri početnom odmjeravanju, treba da bude evidentirana u izvještajnoj valuti tako\nšto se na taj iznos primjenjuje kurs razmjene izvještajne valute i strane valute, koji važi\nna dan transakcije. Transakcija treba da bude prevedena iz strane u domaću\n(izvještajnu) valutu na datum priznavanja te transakcije po kursu koji je objavila\nnadležna organizacija, banka.\nRijetki su slučajevi kada se naplata potraživanja ili izmirenje obaveza provodi\nistvremeno sa priznavanjem transakcija. Uobičajeno je da postoji vremenska razlika\nizmeđu datuma transakcije i datuma plaćanja, te je moguća promjena deviznog kursa.\nPoštujući načelo preračunavanja strane valute u izvještajnu valutu, prema važećem\nkursu na dan podmirenja obaveze ili naplate potraživanja, nastaju pozitivne ili negativne\nkursne razlike. Kursne razlike nastaju kada postoji promjena deviznog kursa između\ndatuma transakcije i datuma izmirenja bilo koje monetarne stavke431 koja nastaje iz\ntransakcije u stranoj valuti. Kada se transakcija izmiri tokom istog obračunskog perioda,\nu kome je nastala, sve kursne razlike se priznaju u tom periodu. Međutim, kada se\ntransakcija izmiri u sljedećem obračunskom periodu, kursna razlika priznata u svakom\nprethodnom periodu do perioda namirenja određuje se promjenom kurseva stranih\nvaluta tokom tog perioda.432 MRS JS 4 – Učinci promjene kurseva stranih valuta\nsačinjen je prvenstveno u skladu sa MRS 21 – Učinci promjene kurseva stranih valuta, a\nosnovne razlike su u primjeni različite terminologije, sadržaju drugačijih definicija\nstručnih termina u odnosu na MRS 21 (paragraf 9).\n427 Valuta različita od izvještajne valute nekog entiteta.\n428 Predstavlja kontrolisani entitet, pridruženi entitet, zajedničko ulaganje ili dio izvještajnog entiteta, čije su\naktivnosti uspostavljene ili se vode u zemlji koja nije zemlja izvještajnog entiteta.\n429 Koeficijent razmjene dvije valute je devizni kurs.\n430 MRS JS - 4, MRS JS, SRR Srbije, SRR RS, Beograd, Banja Luka, 2004, str. 118-134.\n431 Predstavljaju novac koji se posjeduje i potraživanja i obaveze koje će biti primljene ili plaćene u fiksnim\nili odredivim iznosima novca.\n432 MRS JS - 4, paragraf 25.\n139\nCilj MRS JS 3 – Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i\npromjene\nračunovodstvenih\npolitika\nje\npropisivanje\npostupaka\nklasifikovanja,\nobjelodanjivanja i računovodstvenog obuhvatanja određenih stavki u finansijskim\nizvještajima tako da svi entiteti dosljedno pripremaju i prikazuju ove stavke.433 Time se\npovećava uporedivost i sa finansijskim izvještajima entiteta iz prethodnih perioda i sa\nfinansijskim izvještajima drugih entiteta. Ako entitet primjenjuje obračunsku osnovu\nračunovodstva u pripremi i prezentaciji finansijskih izvještaja,\nstandard zahtijeva\nklasifikaciju i objelodanjivanje vanrednih stavki, zasebno objelodanjivanje izvjesnih\nstavki,\nprecizira\nračunovodstveni\npostupak\npromjene\nračunovodstvenih\nprocjena,\npromjene računovodstvenih politika i ispravke fundamentalnih grešaka.\nSve stavke prihoda i rashoda, priznate u nekom periodu, treba da budu\nuključene u određivanje neto dobitka ili gubitka perioda. Neto dobitak ili gubitak perioda\nsastoji se od dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti i vanrednih stavki. Dobitak/gubitak\niz redovnih aktivnosti je iznos koji preostane nakon što se od prihoda, nastalih iz\nredovnih aktivnosti, oduzmu rashodi nastali iz redovnih aktivnosti. Redovne aktivnosti su\nsve aktivnosti koje entitet vrši kao dio svojih uslužnih ili trgovinskih aktivnosti, a uključuju\ni aktivnosti koje entitet započinje radi obavljanja sporednih ili aktivnost koje proističu iz\nnjih. Vanredne stavke su prihodi i rashodi koji nastaju iz događaja ili transakcija koji se\njasno razlikuju od redovnih aktivnosti entiteta, za koje se ne očekuje da često ili redovno\nnastaju i koje su van kontrole tog entiteta.434\nMnoge stavke finansijskih izvještaja ne mogu se precizno odmjeriti nego se\nmogu samo procijeniti usljed neizvjesnosti koja je svojstvena pružanju usluga ili drugih\naktivnosti.\nProces\nprosuđivanja\nznači\nprosuđivanje\nzasnovano\nna\nposljednjim\nraspoloživim informacijama. Procjene se mogu zahtijevati, na primjer, za porez na\npromet koji treba da se plati državi, za sumnjiva potraživanja po osnovu neplaćenih\nporeza, za procenat dovršenosti izgradnje puta i sl. Razumna procjena je suštinski dio\nfinansijskih izvještaja i ne bi trebalo da umanjuje njihovu pouzdanost. Efekat promjene\nračunovodstvene procjene treba da bude uključen u određivanje neto dobiti ili gubitka u\nposmatranom\nili\nbudućim\nperiodima\nnastanka\nte\npromjene.\nGreške\nu\npripremi\nfinansijskih izvještaja jednog ili više ranijih perioda mogu se otkriti u tekućem periodu a\none mogu biti rezultat matematičke greške, grešaka u primjeni računovodstvenih\npolitika, pogrešnog tumačenja činjenica, prevara ili previda. Ispravka tih grešaka obično\nse vrši prilikom utvrđivanja neto dobiti ili gubitka tekućeg perioda. Primjer fundamentalne\ngreške je izostavljanje jedne klase prihoda i rashoda u finansijskim izvještajima. Ispravka\nkoja\nse\nodnosi\nna prethodne\nperiode\nzahtijeva ponovno iskazivanje\nuporednih\ninformacija ili prikazivanje dopunskih ''pro forma'' informacija.435\nRačunovodstvene politike predstavljaju posebne principe, osnove, konvencije,\npravila i prakse koje je entitet usvojio u pripremanju i prikazivanju finansijskih izvještaja.\nPromjena računovodstvenog postupka, priznavanja ili odmjeravanja transakcija ili\ndogađaja u okviru neke osnove računovodstva smatra se promjenom računovodstvene\npolitike. Isto tako, prelazak sa jedne osnove računovodstva (gotovinska) na drugu\nosnovu računovodstva (obračunska) predstavlja promjenu računovodstvene politike.\nPromjena\nračunovodstvene\npolitike\nprimjenjuje\nse\nretrospektivno\n(unazad)\nili\n433 MRS JS, SRR Srbije, SRR RS, Beograd, Banja Luka, 2004, MRS JS - 3, str. 92-115, Cilj, str. 94.\n434 MRS JS - 3, paragraf 6.\n435 MRS JS - 3, paragrafi 38-40.\n140\nprospektivno\n(unaprijed).\nRetrospektivna\nprimjena\ndovodi\ndo\ntoga\nda se\nnova\nračunovodstvena politika primjenjuje na događaje i transakcije kao da se oduvijek\nprimjenjivala, od datuma nastanka tih stavki. Prospektivna primjena znači da se\nračunovodstvena politika primjenjuje na događaje i transakcije koji nastaju nakon\ndatuma promjene, ne vrše se nikakva prilagođavanja u vezi sa prethodnim periodima.\nMRS JS - 3 sačinjen je u skladu sa MRS 8 – Neto dobitak ili gubitak perioda,\nfundamentalne greške i promjena računovodstvenih politika, uz osnovne razlike među\nnjima i to: uključeni su dodatni komentari radi razjašnjenja primjenjivosti ovih standarda\nna računovodstvo entiteta javnog sektora, sadržan je drugačiji niz definicija stručnih\ntermina u odnosu na MRS 8 (paragraf 6), sadrži različitu definiciju vanrednih stavki i\nposeban zahtjev da vanredne stavke moraju da budu van kontrole ili uticaja entiteta\n(paragraf 6).\nCilj Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor 5 – Troškovi\npozajmljivanja436 jeste propisivanje načina računovodstvenog obuhvatanja troškova\npozajmljivanja\ni\nzahtijeva za neposredno obračunavanje troškova pozajmljivanja.\nStandard437 dozvoljava, kao dopušteni alternativni postupak, kapitalizaciju troškova\npozajmljivanja\nkoji\nse mogu direktno\npripisati\nsticanju (pribavljanju), izgradnji\nili\nproizvodnji sredstava u pripremi (koja se osposobljavaju za upotrebu). Sredstva u\npripremi (kvalifikujuća sredstva) su sredstva za koje je potreban značajan vremenski\nperiod da bi se dovela u stanje u kome će biti spremna za upotrebu ili prodaju. Primjeri\ntakvih sredstava su: zgrade, bolnice, infrastruktura, kao što su: putevi, mostovi,\nelektrane, kao i zalihe. Sredstva koja se neposredno po nabavci mogu staviti u upotrebu\nili predstavljaju redovni proizvodni program ne spadaju u grupu tih sredstava.\nTroškovi\npozajmljivanja438\nmogu\nuključivati:\na)\nkamate\nna\nprekoračenje\nbankarskih kredita, kratkoročnih i dugoročnih pozajmnica; b) amortizaciju popusta\n(diskonte) ili premija u vezi sa pozajmnicama; c) amortizaciju pratećih troškova koji\nnastaju u vezi sa sporazumom o pozajmljivanju; d) finansijska dugovanja u odnosu na\nfinansijski lizing i e) kursne razlike nastale na osnovu deviznih pozajmnica do iznosa u\nkom se smatraju korekcijom troškova kamate. Prema osnovnom postupku, troškovi\npozajmljivanja treba da budu priznati kao troškovi perioda u kome su nastali, bez obzira\nna način na koji su izvršena pozajmljivanja.439 Na primjer ako se početkom jula dobije\npetogodišnji kredit, prilikom izrade godišnjeg obračuna za prvu godinu, u rashode se\nuključuje kamata koja pripada toj godini, za period juli – decembar, dok ostatak kamate\ndo kraja roka otplate kredita tereti naredne periode.\n3.2. Bilans uspjeha kod nas i komparacija sa MRS JS\nBilans uspjeha za korisnike budžeta Republike, opština, gradova i fondova\nsastavlja se i podnosi na propisanom obrascu i sa propisanom sadržinom pozicija u\n436 Pod pojmom troškovi pozajmljivanja uzetih kredita podrazumijevaju se kamate i drugi rashodi\n(provizije) entiteta nastali pri pozajmljivanju novčanih sredstava i koji se plaćaju kreditorima.\n437 MRS JS, SRR Srbije, SRR RS, Beograd, Banja Luka, 2004, MRS-JS 5, str. 136-147.\n438 MRS JS - 5, paragraf 6.\n439 MRS JS - 5, paragrafi 14-16.\n141\nnjemu.440 Ako iz zvaničnog obrasca izostavimo dio zaglavlja i brojčane oznake za AOP,\ndio grupa konta na kojima nema iskazanih iznosa i izvršimo manja prilagođavanja, onda\nbilans uspjeha neprofitne organizacije iz oblasti obrazovanja ima sljedeći izgled:\nBilans uspjeha\nu periodu od 01.01. do 31.12. 2004. godine (u KM)\nI Z N O S\nGrupa\nkonta,\nkonto\nP O Z I C I J A\nPrethod.\ngodina\nTekuća\ngodina\nIndex\n600000\nI RASHODI (A+C)\n513.347\n588.778\n115\n610000\nA. Tekući troškovi (a+b+c+d+e+B)\n513.347\n588.778\n115\n611000\na) Plate i naknade tr. zaposl. i skupštinskih\nposlanika\n217.958\n273.503\n125\n611100\nBruto plate i naknade\n142.974\n167.906\n117\n611200\nNaknade troškova zaposlenih i skupštinskih\nposlanika\n74.984\n105.597\n140\n612000\nb) Porezi i doprinosi na ostala lična primanja\n34.647\n52.869\n153\n613000\nc) Troškovi materijala i usluga\n249.542\n251.206\n101\n613100\nPutni troškovi\n31.996\n35.720\n111\n613200\nTroškovi energije\n3.545\n4.701\n133\n613300\nTroškovi komunalnih i komunikacionih usluga\n10.118\n7.638\n75\n613400\nNabavka materijala\n49.731\n37.473\n75\n613500\nTroškovi usluga prevoza i goriva\n6.544\n72\n-\n613700\nTroškovi tekućeg održavanja\n5.692\n4.018\n71\n613800\nTr. osiguranja, bankarskih usluga i usluga platnog\nprometa\n8.444\n8.653\n102\n613900\nUgovorne usluge\n133.472\n152.931\n115\n614000\nd) Tekuće pomoći\n11.200\n11.200\n100\n614200\nPomoći pojedincima\n1.400\n300\n21\n614300\nPomoći neprofitnim organizacijama\n9.800\n10.900\n111\n615000\ne) Kapitalne pomoći\n616000\nB. Troškovi za kamate i ostale naknade\n680000\nC. Doznake nižim potrošačkim jedinicama\n700000\nII PRIHODI (A+B+C+D)\n560.391\n745.885\n133\n710000\nA. Poreski prihodi\n720000\nB. Neporeski prihodi\n291.918\n434.375\n149\n721000\nPrihodi od preduzetničke aktivnosti i imovine i\nprihodi od pozitivnih kursnih razlika\n540\n2.695\n499\n721100\nPrihodi od nefinansijskih javnih preduzeća i\nfinansijskih javnih institucija\n34\n721200\nOstali prihodi od imovine\n540\n2.661\n493\n722000\nNaknade i takse i prihodi od pružanja javnih\nusluga\n291.378\n431.680\n148\n722500\nPrihodi od pružanja javnih usluga\n291.378\n431.680\n148\n730000\nC. Tekuće pomoći\n8.200\n35.650\n435\n731000\nTekuće pomoći\n8.200\n35.650\n435\n731200\nPomoći od ostalih nivoa vlasti\n8.200\n35.650\n435\n780000\nD. Prihodi iz budžeta nižih potrošačkih jedinica\n260.273\n275.860\n106\nIII VIŠAK/MANJAK PRIHODA\nVIŠAK PRIHODA (II-I)\n47.044\n157.107\n334\n440 Pravilnik o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta republike, opština, gradova i\nfondova (''Sl. glasnik RS,'' br. 56/04) i Pravilnik o primjeni Kontnog okvira i obrascima bilans stanja i\nbilans uspjeha za druga pravna lica (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04).\n142\nBilans uspjeha za druga pravna lica, neprofitne organizacije na bazi članstva, uz\nista prilagođavanja kao i kod prethodnog bilansa uspjeha ima slijedeći izgled:\nBilans uspjeha\nu periodu od 01.01. do 31.12. 2004. godine (u KM)\nI Z N O S\nGrupa\nračuna,\nračun\nP O Z I C I J A\nTekuća\ngodina\nPrethodna\ngodina\nPRIHODI\nA. PRIHODI U VISINI DOZNAČENIH SREDSTAVA (I+II)\n8.459\n12.179\nI. Sredstva iz javnih prihoda (1+2)\n4.059\n-\n600, 601, 602\n1. Sredstva iz javnih prihoda\n4.059\n-\n609\n2. Ostali prihodi\n-\n-\nII. Prihodi iz drugih namjenskih izvora (1+2+3)\n4.400\n12.179\n610, 611\n1. Prihodi od doprinosa, naknada, dotacija, poklona i pomoći\n1.500\n10.794\n612\n2. Prihodi od članarina\n2.900\n1.415\n619\n3. Ostali prihodi\n-\n-\nB. PRIHODI OD OBAVLJANJA DJELATNOSTI\nC. FINANSIJSKI PRIHODI\n49\n16\n640\nI. Prihodi od kamata\n49\n16\nD. OSTALI PRIHODI\n-\n-\n659\nE. PRIHODI NA OSNOVU VANREDNIH DOGAĐAJA\n-\n-\nUKUPNI PRIHODI\n8.508\n12.195\nRASHODI\nA. POSLOVNI RASHODI (I+II+III+IV+V+VI+VII+VIII)\n8.485\n11.874\nII. Troškovi materijala, amortizacije i rezervisanja (1+2+3)\n173\n124\n501\n1. Troškovi materijala\n107\n58\n503\n3. Troškovi amortizacije\n66\n66\nIII. Troškovi zarada i naknada (1+2)\n2.880\n-\n510\n1. Troškovi bruto zarada i bruto naknada\n2.421\n-\n519\n2. Ostali lični rashodi\n459\n-\n53\nV. Troškovi proizvodnih usluga\n1.807\n2.488\n541\nVI. Troškovi neproizvodnih usluga\n-\n3.525\n540-545\nbez 541,\n549\nVII. Nematerijalni troškovi\n3.514\n5.737\nVIII. Troškovi poreza i doprinosa\n111\n-\n546\n1. Troškovi poreza\n111\n-\nB. RASHODI PO OSNOVU ZAKONOM UTVRĐ. PRAVA\n-\n-\nC. FINANSIJSKI RASHODI\n-\n-\nD. OSTALI RASHODI\n-\n-\n579\nE. RASHODI PO OSNOVU VANREDNIH DOGAĐAJA\n-\n-\nUKUPNI RASHODI\n8.485\n11.874\nVIŠAK PRIHODA-DOBITAK\n23\n321\nBilans uspjeha javnog entiteta, lokalne vlade, uz neophodna prilagođavanja kao i\nkod\nprethodnih\nobrazaca\nbilansa\nuspjeha\nza\nneprofitne\norganizacije\n(članske\ni\nobrazovne) imao bi sljedeći izgled:\n143\nBilans uspjeha\nu periodu od 01.01. do 31.12. 2004. (u KM)\nI Z N O S\nGrupa\nkonta,\nkonto\nP O Z I C I J A\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\nIndex\n600000\nI RASHODI\n161.790.654\n157.256.936\n97\n610000\nA. Tekući izdaci\n161.790.654\n157.256.936\n97\n611000\nPlate i naknade tr. zaposl. i skupštinskih poslanika\n51.447.868\n60.905.549\n118\n611100\nBruto plate i naknade\n49.111.124\n60.066.694\n122\n611200\nNaknade troškova zaposlenih i skupštinskih poslanika\n2.336.744\n838.855\n36\n612000\nDoprinosi poslod. i ostali doprinosi\n5.711.213\n2.122.188\n37\n613000\nIzdaci za materijal i usluga\n75.533.351\n67.165.883\n89\n613100\nPutni troškovi\n612.501\n867.409\n142\n613200\nIzdaci za energiju\n1.315.919\n3.743.460\n284\n613300\nIzdaci za komunalne usluga\n1.660.122\n1.868.446\n113\n613400\nNabavka materijala\n89.466.057\n9.145.379\n10\n613500\nIzdaci za usluge prevoza i goriva\n1.926.605\n2.868.653\n149\n613600\nUnajmljivanje imovine i opreme\n1.558.070\n554.324\n36\n613700\nIzdaci za tekuće održavanje\n15.617.084\n11.359.017\n73\n613800\nIzdaci za osiguranja, bank. usluge i usl. platnog prometa\n597.710\n286.210\n48\n613900\nUgovorene usluge\n40.351.742\n38.236.100\n95\n614000\nTekući grantovi\n29.098.222\n27.063.316\n93\n614100\nGrantovi drugim nivoima vlade\n4.700.000\n4.056.000\n86\n614200\nGrantovi pojedincima\n20.892.890\n20.127.157\n96\n614300\nGrantovi neprofitnim organizacijama\n3.185.332\n2.880.158\n90\n614400\nSubvencije javnim preduzećima\n320.000\n700000\nII PRIHODI\n199.944.613\n208.301.883\n104\n710000\nA. Prihodi od poreza\n151.952.487\n154.024.073\n101\n711000\nPorez na dobit pojedinaca i preduzeća\n4.180.374\n3.890.546\n93\n711100\nPorez na dobit pojedinaca\n2.936.472\n2.228.154\n76\n711200\nPorez na dobit preduzeća\n1.243.902\n1.662.392\n134\n712000\nDoprinosi za socijalnu zaštitu\n10.858.841\n13.590.592\n125\n713000\nPorez na platu i radnu snagu\n4.130.863\n4.562.250\n110\n714000\nPorez na imovinu\n657.458\n814.728\n124\n715000\nDomaći porezi na dobra i usluge\n112.238.169\n117.123.734\n104\n715100\nPorezi na prodaju dobara i usluga, ukupni promet\n43.855.764\n64.605.247\n147\n715200\nPorez na promet posebnih usluga\n198.448\n268.138\n135\n715300\nPorezi na upotr.dobara ili na dozvole na korišćenje dobara\n20.293\n107.751\n531\n715400\nAkcize\n68.163.664\n52.142.598\n76\n716000\nPorez na međunarodnu trgovinu i transakcije\n19.871.975\n14.040.215\n71\n719000\nOstali porezi\n14.807\n2.008\n14\n720000\nB. Neporeski prihodi\n46.948.258\n53.288.213\n114\n721000\nPrihodi od preduz. aktivnosti i imovine i kursnih razl.\n9.106.296\n9.357.001\n103\n721100\nPrih. od nefin. javnih preduzeća i fin. javnih institucija\n2.173.496\n1.458.474\n67\n721200\nOstali prihod od imovine\n3.218.211\n3.700.091\n115\n721500\nPrihodi od pozitivnih kursnih razlika\n497\n721600\nPrihodi od privatizacije\n3.714.589\n4.197.939\n113\n722000\nPrihodi i takse i prihodi od pružanja javnih usluga\n35.725.326\n41.695.247\n117\n722100\nAdministrativne takse\n1.389.105\n1.301.623\n94\n722200\nSudske takse\n1.681.856\n1.818.490\n108\n722300\nKomunalne takse\n528.448\n615.257\n116\n722400\nOstale budžetske naknade\n2.058.968\n2.382.313\n116\n722500\nOstale naknade i takse\n11.264.050\n14.416.312\n128\n722600\nPrihodi od pružanja javniuh usluga (sopstvena djelatnost)\n18.802.899\n21.161.252\n113\n723000\nOstali neporeski prihodi (prenesena sredstva)\n2.116.636\n2.235.965\n106\n730000\nC. Tekuće pomoći i grantovi\n1.043.868\n989.592\n95\n731000\nIz inostranstva\n142\n732000\nOd ostalih nivoa vlasti\n1.043.726\n989.597\n95\nIII VIŠAK PRIHODA NAD RASHODIMA (II-I)\n38.153.959\n51.044.947\n134\nKao glavne karakteristike zvaničnog Bilansa uspjeha treba istaći da se u njemu\ndaju podaci za prethodnu i tekuću godinu, što je izvještajni običaj i u svijetu, sastavlja se\nu formi liste, što ima prednosti sa stanovišta raščlanjavanja rezultata entiteta. Kao i kod\n144\nbilansa stanja i kod bilansa uspjeha postoje određene specifičnosti koje se odnose na\nšeme bilansa za budžetske korisnike i druga pravna lica. Dok je bilans uspjeha kod\nbudžetskih korisnika sačinjen u formi liste, gdje su prihodi razvrstani nakon rashoda, kod\ndrugih pravnih lica izvršeno je segmentiranje prihoda i rashoda, što se, uz određena\nprilagođavanja, mogu jasno istaći podbilansi i što je od izuzetnog značaja za njegovu\ninformacionu vrijednost.\nUporednim pregledom MRS JS i nacionalne računovodstvene regulative u\npogledu sadržaja i forme bilansa uspjeha ukazali smo na neophodnost harmonizacije\nkoja predstoji u narednom periodu u okviru započete reforme javnog sektora. MRS JS\nutvrđuje minimalni broj pozicija za Bilans uspjeha, dok je sadržaj i forma bilansa uspjeha\nregulisana odgovarajućim pravilnikom Ministarstva finansija. U pogledu elemenata\nbilansa uspjeha MRS JS samo u Dodatku daje primjer njegove forme prema prirodi\nprihoda\ni\nrashoda:\nposlovni\nprihodi,\nposlovni\nrashodi,\nposlovni\ndobitak/gubitak,\nneposlovni rashodi, dobitak/gubitak iz redovnih aktivnosti, neto dobitak/gubitak prije\nvanrednih stavki i neto dobitak/gubitak perioda. Prema nacionalnoj regulativi bilans\nuspjeha za korisnike budžeta sadrži: (1) rashode sa elementima (a) tekuće troškove, (b)\ntroškove za kamate i ostale naknade i (c) doznake nižim potrošačkim jedinicama, (2)\nprihode klasifikovane kao: (a) poreske, (b) neporeske, (c) tekuće pomoći i (d) prihode iz\nbudžeta nižih potrošačkih jedinica i (3) višak/manjak prihoda.\nZa druga pravna lica - neprofitne organizacije, bilans uspjeha u pogledu\nstrukture i elemenata razlikuje se od prethodne šeme bilansa. Prihode čine: (a) prihodi u\nvisini doznačenih sredstava, b) prihodi od obavljanja djelatnosti, c) finansijski prihodi, d)\nostali prihodi i e) prihodi po osnovu vanrednih događaja. Rashodi sadrže: (a) poslovne\nrashode, (b) rashode po osnovu zakonom utvrđenih prava, (c) finansijske rashode,\n(d) ostale rashode i (e) rashode po osnovu vanrednih događaja i razliku višak\nprihoda - dobitak.\n4. Bilans novčanih tokova\nRačunovodstvo je tokom svog istorijskog razvoja koncipiralo i usavršavalo\nbilans stanja i bilans uspjeha, čija je važnost sve do danas neosporena i neprevaziđena\nkao rezultat računskog okvira dvojnog knjigovodstva.441 Bilans stanja dugo godina bio je\nprimarni finansijski izvještaj zamišljen da pruži statičku sliku vrijednosti i strukture\nsredstava koja entitet koristi u obavljanju svoje aktivnosti, kao i kompoziciju izvora\nfinansiranja tih sredstava u određenoj vremenskoj tački usvojenoj kao dan bilansiranja.\nBilans uspjeha ima mnogo kraću istoriju od bilansa stanja,442 a ima zadatak da\nizvještava o finansijskim rezultatima aktivnosti entiteta za pojedine vremenske periode,\nomeđenim sa dva sukcesivna bilansa stanja i prihvaćenim kao obračunski, odnosno\nfiskalni periodi.443 Pored činjenice što se izražava u monetarnim pokazateljima ovaj\n441 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan V. Vidaković,\nBeograd, 2001, str., 36-37.\n442 Račun rezultata pojavljuje se u drugoj polovini 19. vijeka, za razliku od bilansa stanja koji datira od XV\nvijeka, kao instrument za mjerenje rezultata, odnosno istovremeno sa pojavom i rastom trgovačkih\ndruštava (korporacija). Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr\nSlobodan V. Vidaković, Beograd, 2001, str., 37.\n443 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str., 76.\n145\nbilansni agregat prikazuje ''realne tokove'' i ne uzima u obzir finansijske tokove koji\npokreću ove operacije sa svojim neizbježnim razlikama između primanja i izdavanja.444\nIako su bilans stanja i bilans uspjeha od suštinskog značaja za procjenu nekog\nentiteta, oni, ipak, nisu dovoljni za ocjenu svih relevantnih aspekata njegovih finansijskih\naktivnosti. Jedan od tih aspekata odnosi se na dinamiku finansijskih tokova, izvore i\nupotrebu finansijskih sredstava koji su pokriveni bilansom uspjeha. Za analizu ovog\naspekta namijenjeni su posebno pripremljeni izvještaji o tokovima sredstava,445 ukupnih,\nobrtnih ili novčanih, s tim da je set godišnjeg zaključka, kod nas, upotpunjen bilansom\n(izvještajem) o novčanim tokovima, izveden specifičnim rearanžiranjem podataka\nsadržanih u bilansu stanja i uspjeha. Ova obaveza proističe iz MRS 7 – Izvještaj o\nnovčanim tokovima za profitne entitete, dok Zakon o računovodstvu predviđa istu\nobavezu za vlade i druga pravna lica iz javnog sektora, budžete, budžetske korisnike i\nvanbudžetske fondove u BiH, po usvajanju MRS JS.446 Preporuka ovim entitetima za\npripremu i prikazivanje finansijskih izvještaja prema obračunskoj osnovi računovodstva i\nprezentacija, kao sastavnom dijelu finansijskih izvještaja, zasniva se na MRS JS 2 –\nIzvještaji o novčanim tokovima.\nBilans novčanih tokova osnovni je finansijski izvještaj koji pokazuje gotovinske\n(novčane)\nefekte\nproistekle\niz\nredovnih\n(poslovnih,\noperativnih),\ninvesticionih\ni\nfinansijskih aktivnosti entiteta u nekom (određenom) obračunskom periodu. Kod\npripreme ovih izvještaja, pod gotovinom treba podrazumijevati novac u blagajni i\ndepozite po viđenju (a vista) ili depozite isplative po zahtjevu (sa žiro računa), dok\ngotovinski ekvivalenti predstavljaju kratkoročna (kratkotrajna), visoko likvidna ulaganja447\n(sredstva), uključujući račune kratkoročnih novčanih sredstava i kratkoročnih finansijskih\ninstrumenata tržišta novca, komercijalne zapise (kratkoročne, neosigurane dužničke\ninstrumente), državne obveznice, koji se jednostavno mogu pretvoriti u poznate iznose\ngotovine i koja su podložna zanemarljivom riziku promjene vrijednosti.448 Dakle,\ngotovinski (novčani) tokovi su prilivi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata.\nIzvještaj o novčanim tokovima identifikuje izvore gotovinskih priliva, stavke na\nkoje\nje\nutrošena\ngotovina\nu\nperiodu\nizvještavanja\ni\nsaldo\ngotovine\nna\ndatum\nizvještavanja. Informacije o novčanim tokovima entiteta mogu biti važne za korisnike\nfinansijskih izvještaja prilikom procjenjivanja novčanih tokova entiteta, pri ocjeni da li\nentitet radi u skladu sa zakonskim propisima,449 kao i za potrebe odlučivanja o\nobezbjeđenju resursa ili poslovanja sa entitetom. Kada se Izvještaj o novčanim tokovima\nkoristi zajedno sa ostalim finansijskim izvještajima, pruža informacije koje korisnicima\nomogućavaju da procijene neto imovinu/kapital entiteta, njegovu finansijsku strukturu450 i\n444 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan V. Vidaković,\nBeograd, 2001, str., 37-38.\n445 Osnovu sadržaja o tokovima sredstava, koji se odnose na aspekt finansiranja, čine različite koncepcije\nsredstava, od najuže (novčana sredstva), do najšire (ukupna sredstva). Ono po čemu se ovi različiti\nkoncepti sredstava razlikuju je stepen likvidnosti. Što je koncept sredstava širi, to omogućava analizu\nlikvidnosti na duži rok i obrtnuto. Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof.\ndr Slobodan V. Vidaković, Beograd, 2001, str. 38.\n446 Zakon o računovodstvu i reviziji BiH, čl. 2, stav 5.\n447 I kratkoročni plasmani koji predstavljaju oblik proste državine novca sve dok se za njim ne ukaže\npotreba, Pamukčić, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Tuzla, 1997, str. 70.\n448 MRS JS, paragraf 8, Definicije.\n449 Uključujući i odobreni budžet ukoliko postoji.\n450 Uključujući njegovu likvidnost i solventnost.\n146\nnjegovu sposobnost da utiče na iznose i vremensku dispoziciju gotovinskih tokova kako\nbi\nse\nprilagodio\npromjenjivim\nokolnostima\ni\nmogućnostima.\nOvakve\ninformacije\npovećavaju uporedivost izvještaja o finansijskoj uspješnosti različitih entiteta pošto\nisključuju efekte korišćenja različitih računovodstvenih postupaka za iste transakcije i\ndruge događaje. Istorijska informacija o novčanim tokovima koristi se kao indikator\niznosa, vremenske dispozicije i predviđanja budućih novčanih tokova, a korisna je i u\nprovjere tačnosti ranijih procjena budućih novčanih tokova.\n4.1. Bilans novčanih tokova i MRS JS\nIzvještaj o novčanim tokovima danas se smatra opšteprihvaćenom verzijom\nizvještavanja\no\ntokovima\nsredstava\nu\npreduzeću\ni\nta\n''preporuka''\nproizilazi\niz\nMeđunarodnog računovodstvenog standarda 7– Izvještaj o novčanim tokovima,451 kao i\nMRS JS 2 – Izvještaj o novčanim tokovima, sastavljen prvenstveno u skladu sa MRS 7, i\nuz neophodne razlike za primjenu ovog standarda u računovodstvu javnog sektora.\nDakle, podzakonski\nakti452 i\nu RS i FBiH predviđaju potpuni\nčetvorodjelni set\nračunovodstvenih izvještaja za budžetske korisnike i fondove, dok Pravilnik o primjeni\nkontnog okvira i obrascima bilansa stanja i bilansa uspjeha za druga pravna lica453 ne\npredviđa obavezu sastavljanja Bilansa novčanih tokova.\nPrema paragrafu 18 MRS JS 2 – Izvještaj o novčanim tokovima treba da izvijesti\no\nnovčanim\ntokovima\nentiteta\nu\ntoku\nperioda\nklasifikovanim\nprema\nposlovnim\naktivnostima, investicionim aktivnostima i aktivnostima finansiranja, na način koji je\nnajpogodniji za entitet. Klasifikacija po aktivnostima pruža informacije koje korisnicima\nomogućavaju da ocijene uticaj tih aktivnosti na finansijsko stanje entiteta, kao i iznose\ngotovine i gotovinskih ekvivalenata. Iznos neto novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti\nključni je pokazatelj do koje mjere se poslovanje entiteta finansira iz poreza (javnih\nprihoda) ili od korisnika dobara i usluga. Gotovinski tokovi iz poslovnih aktivnosti\nproizilaze iz osnovnih aktivnosti entiteta koji stvaraju prihode kao što su: 1) novčani\nprilivi od poreza, dažbina i kazni; 2) novčani prilivi od prodaje dobara i uslaga; 3)\nnovčani prilivi iz donacija ili prenosa sredstava od strane vlade ili drugih entiteta javnog\nsektora; 4) novčani prilivi od tantijema, naknada, provizija; 5) novčane isplate drugim\nentitetima u svrhe finansiranja njigovog poslovanja (isključujući zajmove); 6) novčane\nisplate dobavljačima za robu i usluge; 7) novčane isplate zaposlenima; 8) novčane\nisplate po osnovu lokalnih poreza na imovinu, porez na dobit, u vezi sa poslovnim\naktivnostima; 9) novčani prilivi ili isplate po sudskim presudama i poravnanjima, itd.454\nOdvojeno objelodanjivanje novčanih tokova koji nastaju iz investicionih aktivnosti\nznačajno je pošto oni predstavljaju iznose izdataka za sredstva koja su namijenjena\nuslužnoj djelatnosti entiteta u budućem periodu. Novčani tokovi koji proizilaze iz\ninvesticionih aktivnosti su, na primjer: a) novčane isplate/prilivi za nabavku/prodaju\nnekretnina, postrojenja i opreme (kao i kapitalizovani troškovi razvoja i izgradnje u\nsopstvenoj režiji); b) novčane isplate/prilivi za sticanje/prodaju vlasničkih ili dužničkih\n451 Preuzet kao RS RS 7 – Izvještaj o novčanom toku, RS RS, SRR RS, B. Luka, 1999, str. 117-136.\n452 Pravilnik o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština, gradova i\nfondova (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04) i Pravilnik o finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu\nbudžeta-proračuna u FBiH.\n453 Čl. 1, 8 i 9, str. 56-57. ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n454 Paragraf 22, MRS JS - 2.\n147\ninstrumenata drugih entiteta i učešća u zajedničkim poduhvatima; c) novčani prilivi/odlivi\nod datih/uzetih avansa i zajmova drugim stranama (osim od strane javnih finansijskih\ninstitucija); d) novčani prilivi/odlivi od terminskih, forvard, opcijskih i svop ugovora, osim\nkada se ti ugovori drže za svrhe poslovanja ili trgovanja ili se prilivi/isplate klasifikuju kao\naktivnosti\nfinansiranja.455 Objelodanjivanje\nnovčanih\ntokova\nnastalih\niz\naktivnosti\nfinaniranja posebno je korisno prilikom predviđanja budućih novčanih tokova na koje\npravo polažu oni koji pribavljaju kapital entitetu. Novčani tokovi koji proizilaze iz\naktivnosti finaniranja su, na primjer: novčani prilivi od izdavanja obveznica, mjenica,\nzajmova, hipoteka i ostalih kratkoročnih ili dugoročnih pozajmnica; novčane otplate\npozajmljenih iznosa; novčane isplate od strane zakupca za smanjenje neizmirenih\nobaveza po finansijskom lizingu i sl.456\nGlavni dio svakog izvještaja o novčanim tokovima entiteta predstavljaju novčani\n(gotovinski) tokovi iz poslovnih aktivnosti. Prema načinu utvrđivanja i iskazivanja tokova\niz poslovnih aktivnosti u izvještaju o novčanim tokovima koristi se ili direktni metod, koji\nobjelodanjuje glavne klase bruto novčanih priliva i odliva, ili indirektni metod gdje se neto\ndobitak\nili\ngubitak\nusklađuje\nza\nefekte\ntransakcija\nkoje\nsu\nnenovčane\nprirode,\nrazgraničenja odlaganja ili nagomilavanja prošlih ili budućih poslovnih novčanih priliva ili\nodliva, kao i stavke prihoda ili rashoda koje su vezane za investicione ili finansijske\ntokove. Entiteti se podstiču da izvještavaju o novčanim tokovima iz poslovnih aktivnosti\nprimjenom direktnog metoda koji pruža informacije koje mogu biti korisnije u procjeni\nbudućih novčanih tokova, a što inirektni metod ne omogućava.\nPrema direktnom metodu, informacije o glavnim grupama bruto novčanih priliva i\nodliva mogu se dobiti iz računovodstvenih evidencija ili usklađivanjem poslovnih\nprihoda, poslovnih rashoda i drugih stavki izvještaja o finansijskoj uspješnosti za\npromjene zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza tokom perioda, druge negotovinske\nstavke i druge stavke za koje su gotovinski efekti investicioni ili finansijski novčani tokovi.\nPrema indirektnom metodu, neto novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti utvrđuju se\nusklađivanjem neto dobitka ili gubitka iz redovnih aktivnosti za efekte: (a) promjene\nzaliha i poslovnih potraživanja i obaveza; (b) negotovinskih stavki kao što su\namortizacija, rezervisanja, odloženi porezi, nerealizovani dobici i gubici u stranoj valuti,\nneraspodijeljena dobit povezanih entiteta; (c) drugih stavki za koje su gotovinski efekti\ninvesticioni ili finansijski novčani tokovi i (d) uticaj svih vanrednih stavki koje su\nklasifikovane kao poslovni novčani tokovi.\nImajući u vidu da Međunarodni računovodstveni standard za javni sektor 2\nparagraf 27 (a) i (b) omogućava izbor između direktne i indirektne metode utvrđivanja\ntokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, ipak više favorizuje direktnu metodu. Da bismo\nuočili osnovne razlike između njih koristićemo prikaz dat u dodatku navedenog\nstandarda (pogledati naredni pregled). U napomenama uz izvještaj o novčanim\ntokovima obično se daju pojašnjenja: (a) gotovine i gotovinskih ekvivalenata, (b)\nnekretnina, postrojenja i opreme, odnosno (c) usaglašavanja neto novčanog toka iz\nposlovnih aktivnosti sa neto dobitkom (gubitkom) iz poslovnih aktivnosti po direktnoj\nmetodi.\n455 Paragraf 25, MRS JS - 2.\n456 Paragraf 26, MRS JS - 2.\n148\nIzvještaj o novčanim tokovima – direktni i indirektni metod\nIzvještaj o novčanim tokovina entiteta javnog\nsektora - direktni metod (paragraf 27 (a)\nIzvještaj o novčanim tokovina entiteta javnog sektora\n- indirektni metod (paragraf 27 (b)\n2005\n2004\n2005\n2004\nNOVČANI TOKOVI IZ\nPOSLOVNIH AKTIVNOSTI\nNOVČANI TOKOVI IZ\nPOSLOVNIH AKTIVNOSTI\nPrilivi\nDobitak/gubitak iz red. aktiv.\nx\nx\nOporezivanje\nx\nx\nNegotovinske promjene457\nProdaja robe i usluga\nx\nx\nUmanjenje vrijednosti\nx\nx\nDotacije\nx\nx\nAmortizacija\nx\nx\nPrimljene kamate\nx\nx\nPovećanje rezer. za sum. pot.\nx\nx\nOstali prilivi\nx\nx\nPovećanje obaveze\nx\nx\nOdlivi\nPovećanje pozajmnica\nx\nx\nTroškovi zaposlenih\n(x)\n(x)\nPovećanje rezr. za nakn. zap.\nx\nx\nPenzije\n(x)\n(x)\n(Dobici)/Gubici od prodaje\nnekretnina, postr. i opreme\n(x)\n(x)\nDobavljači\n(x)\n(x)\n(Dobici)/Gubici od prod. inv.\n(x)\n(x)\nPlaćena kamata\n(x)\n(x)\nPovećanje ostale obr. imov.\n(x)\n(x)\nOstali odlivi\n(x)\n(x)\nPovećanje inv. po osn.revalor.\n(x)\n(x)\nNeto novčani tokovi\niz poslovnih aktivnosti\nx\nx\nPovećanje\nobaveza\n(x)\n(x)\nNOVČ. TOKOVI IZ INV. AKTIV.\nVanredna stavka458\n(x)\n-\nKupovina postr. i opreme\n(x)\n(x)\nNeto novč. tok. iz posl. akt.\n(x)\n(x)\nPrinosi od prod. postr. i opreme\n(x)\n(x)\nNOVČ. TOKOVI IZ INV.AKTIV.\nPrinosi od prodaje investicija\n(x)\n(x)\nKupovina postrojenja i opreme\n(x)\n(x)\nKupovina HOV u stranoj valuti\n(x)\n(x)\nPrinosi od prodaje postr. i opreme\n(x)\n(x)\nNeto novčni tokovi iz inv. aktivnosti\n(x)\n(x)\nPrinosi od prodaje investicija\n(x)\n(x)\nNOVČ.TOKOVI IZ AKT. FINAN.\nKupovina HOV u stranoj valuti\n(x)\n(x)\nPrinosi iz pozajmljivanja\nx\nx\nNeto novčni tokovi iz inv. akt.\n(x)\n(x)\nOtplate pozajmnica\n(x)\n(x)\nNOVČ. TOKOVI IZ AKT. FINAN.\nRaspodjela/dividenda državi\n(x)\n(x)\nPrinosi iz pozajmljivanja\nx\nx\nNeto novčani tokovi iz akt. finan.\n(x)\n(x)\nOtplate pozajmnica\n(x)\n(x)\nNeto povećanje/smanjenje got. i\ngotovinskih ekvivalenata\nx\nx\nRaspodjela/dividenda državi\n(x)\n(x)\nGotovina i got. ekvivalenti\nna početku perioda\nx\nx\nNeto novčani tokovi iz aktivnosti\nfinansiranja\n(x)\n(x)\nNeto pov./smanj. got. i got. ekviv.\nx\nx\nGotovina i got. ekv. na početku per.\nx\nx\nGotovina i got. ekv.na kraju period.\nx\nx\nGotovina i got. ekviv. na kraju per.\nx\nx\nKada entiteti u BiH usvoje obračunsku osnovu računovodstva za javni sektor,\ndefinisanu MRS JS za svrhe finansijskog izvještavanja, dužni su primijeniti MRS JS - 2\nna godišnje finansijske izvještaje entiteta koji se odnose na period koji počinje na datum\nusvajanja ili poslije njega. Zbog toga što je obračunska (akrualna) računovodstvena\nosnova relativno zahtjevna u pogledu primjenjivanja, entiteti u praksi trenutno koriste\nračunovodstvenu osnovu modifikovanog nastanka događaja. Entitetima koji ubuduće\n457 Mnoge investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja nemaju direktan uticaj na tekuće novčane tokove\nmada utiču na strukturu kapitala i imovine, na primjer, sticanje imovine putem razmjene, konverzija\nduga u kapital.\n458 Ova vanredna stavka spada u okvir definicije poslovnih aktivnosti. Novčani tokovi povezani sa\nvanrednim stavkama treba da budu klasifikovani na one koji proizilaze iz poslovnih, investicionih i\naktivnosti finansiranja i treba ih posebno objelodaniti u skladu sa MRS JS 3 - Neto dobitak ili gubitak\nperioda, fundamentalne greške i promjene računovodstvenih politika.\n149\nplaniraju da usvoje obračunsku osnovu računovodstva preporučuje se Studija 14\nPrelazak na obračunsku osnovu računovodstva, smjernice za vlade i državne entitete\nKomiteta za javni sektor IFAC-a.459\n4.2. Bilans novčanih tokova kod nas i njegova obilježja\nFinansijski\nizvještaji\nu\nRepublici\nSrpskoj\nsastavljaju\nse\nu\nskladu\nsa\nodgovarajućim podzakonskim aktom, Pravilnikom o finansijskom izvještavanju460 za\nkorisnike prihoda budžeta Republike, opština, gradova i fondova461 donesenim od strane\nministra finansija na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu. Godišnji finansijski\nizvještaj budžetskih korisnika i fondova čini, pored ostalih,462 i Bilans novčanih tokova,\nutvrđena je njegova zvanična šema i propisana sadržina pozicija. Prema odredbama čl.\n49-53. Zakona o budžetima u Federaciji BiH (FBiH)463 i čl. 32. i 77. stav 3. Pravilnika o\nfinansijskom izvještavanju,464 budžetski korisnici sačinjavaju i dostavljaju godišnje\nfinansijske izvještaje čija je sastavna komponenta i Iskaz o novčanim tokovima.465\nBilans novčanih tokova (u daljem tekstu BNT) za budžetske korisnike i fondove\nsastavlja se i podnosi na propisanom obrascu i sa propisanom sadržinom pozicija.466\nMeđutim, imajući u vidu da obrazac bilansa novčanih tokova i obrazac konsolidovani\nbilans novčanih tokova (u daljem tekstu KBNT) propisani Pravilnikom, nisu sačinjeni u\nskladu sa MRS JS 2 njih je trebalo izmijeniti, što je i učinjeno od strane profesionalne\nasocijacije u Republici Srpskoj za 2004. godinu, međutim, i dalje su mogli biti korišćeni\nraniji obrasci. Karakteristika BNT je, kao i kod bilansa stanja i bilansa uspjeha, što se u\nnjemu daju podaci za tekući i prethodni period. Mada MRS JS - 2 nije zvanično\nprimijenjen kod nas, Pravilnikom o primjeni MRS JS u Republici Srpskoj propisana je\nnjegova primjena počev od 1. januara 2006. godine. Ipak, obrazac BNT budžetskih\nkorisnika za 2004.\ni 2005. godinu sastavljao se u skladu sa šemom obrasca\nkonsolidovani izvještaj o novčanim tokovima iz dodatka MRS JS - 2.\n459 MRS JS, Finansijsko izvještavanje prema gotovinskoj osnovi računovodstva, SRR Srbije, SRR RS,\nBeograd, B. Luka, 2004, str, 525.\n460 Pod finansijskim izvještajima podrazumijeva se finansijski izvještaji definisan RS RS 1 – Predstvaljanje,\nprezentacija finansijskih izvještaja, u paragrafima 7-9 Komponente finansijskih izvještaja. RSRS, SRR\nRS, B. Luka, 1999, str., 67-101.\n461 ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04, str., 3-47.\n462 Uz Bilans stanja, Bilans uspjeha, Note uz finansijski izvještaj, Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta,\nIzvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju i Posebne podatke o platama i broju zaposlenih.\n463 ''Sl. novine FBiH'', br. 20/98.\n464 ''Sl. novine FBiH'', br. 30/99 i 54/99.\n465 Prema čl. 30-31. Pravilnika završni (godišnji) izvještaji sadrže: a) računovodstvene iskaze: 1) Račun\nprihoda i rashoda (Obrazac PR), 2) Bilans stanja (Obrazac BS), 3) Iskaz o novčanim tokovima\n(Obrazac NT), 4) Iskaz o kapitalnim izdacima i finansiranju (Obrazac KIF), 5) Godišnji iskaz o izvršenju\nbudžeta (Obrazac GIB), 6) Ostali finansijski podaci (Obrasci A do F), 7) Posebni podaci o plaćama\n(Obrazac br. 5); b) konsolidovane računovodstvene iskaze: 1) Konsolidovani račun prihoda i rashoda\n(Obrazac K-PR), 2) Konsolidovani bilans stanja (Obrazac K-BS), 3) Konsolidovani iskaz o novčanim\ntokovima (Obrazac K-NT), 4) Konsolidovani iskaz o kapitalnim izdacima i finansiranju (Obrazac K-KIF),\n5) Konsolidovani godišnji iskaz o izvršenju budžeta (Obrazac K-GIB); c) analize iskaza (tekstualni dio\nizvještaja). Grupa autora, Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 350-355.\n466 Obrazac Bilans novčanih tokova daje se u Pravilniku o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda\nbudžeta Republike, opština, gradova i fondova (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04).\n150\nKako se radi o specifičnom računovodstvenom izvještaju za koji se podaci\nuzimaju iz Bilansa stanja, Bilansa uspjeha, te direktno iz glavne knjige, predstavićemo\nsadržinu i formu zvaničnog Bilansa novčanih tokova za neprofitne organizacije –\nbudžetske korisnike (obrazovanje i lokalna vlada).467 U odnosu na profitne entitete,\nstruktura pozicija bilansa novčanih tokova neprofitnih entiteta - lokalne vlade razlikuje se\nu pogledu razvrstavanja grupa aktivnosti. Dok je kod profitnih entiteta i neprofitnih\norganizacija iz sektora obrazovanja unesen prikladan kriterijum razvrstavanja koji\npogoduje sistematičnoj analizi novčanih tokova468 u obrascu bilans novčanih tokova za\nkorisnike prihoda budžeta, lokalne vlade, razvrstavanje pozicija izvršeno je prvo na\nprilive i odlive, a u okviru njih, na tri karakteristične grupe aktivnosti, kao i kod profitnih\nentiteta. Ovakav način razvrstavanja ne omogućuje direktan uvid u neto priliv ili odliv po\nkarakterističnim grupama aktivnosti entiteta, nego traži dodatna izračunavanja u analizi\nnovčanih tokova. Uz izostavljanje dijela zaglavlja i pozicija koje nemaju novčane iznose,\nza neprofitnu organizaciju iz sektora obrazovanja BNT ima sljedeći izgled:\nBilans novčanih tokova\nu periodu od 01.01. do 31.12. 2004. (u KM)\nRb.\nP O Z I C I J A\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\nA.\nNOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI\n1.\nNovčani tokovi iz poslovnih aktivnosti (1.1. do 1.6.)\n560.391\n555.619\n1.1.\nPrilivi od poreza, dažbina i drugih javnih prihoda\n560.391\n555.619\n1.2.\nPrihodi od prodaje roba ili usluga\n552.191\n462.980\n1.3.\nPrilivi od dotacija\n8.200\n35.650\n1.4.\nPrilivi od kamata i dividendi\n-\n2.661\n1.5.\nOstali prilivi\n-\n34\n1.6.\nPrilivi povezani sa vanrednim stavkama\n-\n54.294\n2.\nOdlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (2.1. do 2.5.)\n513.347\n267.940\n2.1.\nOdlivi za rashode zaposlenih\n252.605\n105.597\n2.2.\nOdlivi za isplate dobaljačima za robu i usluge\n249.542\n98.275\n2.3.\nOdlivi za isplate pojedincima\n11.200\n300\n2.4.\nOdlivi za isplate drugim entit. javnog sektora (za finan.)\n-\n10.900\n2.5.\nOstali odlivi\n-\n52.868\n3.\nNeto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (r.b.1-r.b.2)\n47.044\n287.678\n4.\nNeto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (r.b.2-r.b.1)\n-\n-\nB.\nNOVČANI TOKOVI IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI\n-\n-\nC.\nNOVČANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA\n-\n-\nD.\nSVEGA PRILIVI GOTOVINE (A.1.+B+C)\n560.391\n555.619\nE.\nSVEGA ODLIVI GOTOVINE (A.2.+B+C)\n513.347\n267.940\nF.\nNETO PRILIV GOTOVINE (D-E)\n47.044\n297.679\nG.\nNETO ODLIV GOTOVINE (E-D)\n-\n-\nH.\nGOTOVINA NA POČETKU PERIODA\n-\n118.738\nI.\nGOTOVINA NA KRAJU PERIODA (D-E+H)\n47.044\n406.416\n467 Druga pravna lica – neprofitne organizacije nemaju zakonsku obavezu sastavljanja i podnošenja\nBilansa tokova gotovine u okviru polugodišnjih i godišnjih računa.\n468 Sa rasporedom pozicija: A. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti, B. Tokovi gotovine iz aktinosti\nplasiranja i investiranja i C. Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja, odnosno podpozicija u okviru\nsvake pozicije: I Prilivi, II Odlivi, III Neto priliv gotovine i IV Neto odliv gotovine.\n151\nBilans novčanih tokova (Iskaz o\nnovčanim\ntokovima) lokalne\nvlade,\nuz\nneophodna prilagođavanja kao i u prethodnom slučaju i uz specifičosti ovog entiteta469\nima sljedeći izgled:\nIskaz o novčanim tokovima\nperiod izvještavanja od 01.01. do 31.12. 2004. (u KM)\nRb.\nNaziv konta\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\n1\nI Novčani primici A. Prihodi (2+3+4)\n199.944.613\n208.301.883\n2\nPrihodi od poreza\n151.952.486\n154.024.072\n3\nNeporeski prihodi\n46.948.259\n53.288.213\n4\nTekuće pomoći (grantovi)\n1.043.868\n989.597\n5\nB. Kapitalni primici\n-\n-\n6\nC. Finansiranje\n-\n-\n7\nD. Ostalo\n-\n220.703.833\n8\nNovčani primici (1+5+6+7)\n199.944.613\n429.005.716\n9\nSaldo potraživanja na početku godine\n-\n869.663\n10\nSaldo potraživanja na kraju godine\n-\n1.098.990\n11\nUKUPNI NOVČANI PRIMICI (8- (9+10)\n199.944.613\n428.776.389\n12\nII Novčane isplate A. Rashodi (13 do 16)\n161.790.654\n145.859.869\n13\nPlate i naknade troškova zaposlenim\n51.447.869\n57.450.133\n14\nDoprinosi poslodavca i ostali doprinosi\n5.711.213\n205.041\n15\nIzdaci za materijal i usluge\n75.533.351\n61.141.379\n16\nTekući grantovi\n29.098.221\n27.063.316\n17\nB. Kapitalni izdaci\n51.386.787\n14.629.368\n18\nIzdaci za nabavku stalnih sredstava\n51.386.787\n14.629.368\n19\nC. Finansiranje\n-\n-\n20\nD. Ostalo\n-\n220.703.833\n21\nUKUPNE NOVČANE ISPLATE (12+17+19+20)\n213.177.441\n381.193.070\n22\nSaldo obaveza na početku godine\n-\n17.196.374\n23\nSaldo obaveza na kraju godine\n-\n11.528.211\n24\nSaldo unaprijed plaćenih troškova na početku godine\n-\n65.046.187\n25\nSaldo unaprijed plaćenih troškova na kraju godine\n-\n8.106.234\n26\nUKUPNI RASHODI I IZDACI (21+22-23+24-25)\n213.177.441\n443.801.186\n27\nNeto novčani primici/isplate (11-26 ili 26-11)\n(13.232.828)\n(15.024.798)\n28\nSaldo gotovine na početku godine\n43.177.954\n29.959.514\n29\nSaldo gotovine na kraju godine\n29.945.126\n14.934.716\nGlavni dio prethodnih izvještaja o novčanim tokovima neprofitnih organizacija\npredstavljaju tokovi gotovine iz poslovanja, kao i kod profitnih organizacija. Prema\nnačinu utvrđivanja i iskazivanja tokova iz poslovanja u izvještaju o novčanim tokovima,\nrazlikuju se dvije metode: indirektna i direktna. Indirektna metode polazi od neto dobitka\ni to je, čini se, logičan slijed kod profitnih entiteta. Međutim, obračun bruto tokova po\nosnovu svake pozicije poslovnih prihoda i rashoda informaciono je bogatiji izvještaj, a\npošto profit (dobitak, višak prihoda nad rashodima) nije osnovni cilj poslovanja\nneprofitnih organizacija, u nas, ozakonjen je Bilans tokova gotovine po direktnoj metodi.\nIzvještaj\npo\ndirektnoj\nmetodi\nupućuje\nna\nneposredno\nkorišćenje\npodataka\niz\nknjigovodstva, a posebno tokova gotovine preko žiro računa.\n469 Brčko Distrikt BiH.\n152\n5. Ostali godišnji finansijski izvještaji\nPrema MRS 1 – Predstavljanje finansijskih izvještaja, paragraf 7, set finansijskih\nizvještaja obuhvata: 1) Bilans stanja, 2) Bilans uspjeha, 3) Izvještaj o promjenama u\nkapitalu, kao: a) izvještaj o svim promjenama kapitala ili b) izvještaj o promjenama\nkapitala osim promjena nastalih iz kapitalnih transakcija sa vlasnicima i raspodjele\nvlasnicima, 4) Izvještaj o novčanim tokovima i 5) Računovodstvene politike i bitne\nnapomene. Ovaj standard, paragrafima 8 i 9, podstiče entitete da uz finansijske\nizvještaje pripreme i prezentuju nefinansijski izvještaj o poslovanju,470 međutim, njegov\nsadržaj nije propisan i striktno određen. Saglasno paragrafu 7 MRS - 1, note - zabilješke\nse prezentiraju nakon izvještaja o novčanim tokovima,471 dok su računovodstvene\npolitike regulisane paragrafima 20-22 ovog standarda i mogu biti objavljene odvojeno ili\nu okviru nota.472\nPavilnikom o primjeni kontnog okvira i obrascima bilans stanja i bilans uspjeha473\ni Pravilnikom o dodatnom računovodstvenom izvještaju - Aneksu474 propisano je da\ndruga pravna lica, neprofitne organizacije, obračun dostavljaju na obrascima: Bilans\nstanja, Bilans uspjeha i dodatnom računovodstvenom izvještaju - Aneksu. Prema\nPravilniku o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština,\ngradova i fondova, godišnji finansijski izvještaj budžetskih korisnika (neprofitni entiteti)\nčine: 1) Bilans stanja, 2) Bilans uspjeha, 3) Bilans novčanih tokova, 4) Note (zabilješke)\nuz finansijski izvještaj, a uz godišnji finansijski izvještaj, dostavljaju se: 5) Godišnji\nizvještaj o izvršenju budžeta, 6) Izvještaj o kapitalnim troškovima i finasiranju i 7)\nPosebni podaci o platama i broju zaposlenih. Pravilnikom o finansijskom izvješavanju i\ngodišnjem obračunu u Federaciji BiH475 završni izvještaji sadrže: a) Račun prihoda i\nrashoda, b) Bilans stanja, c) Iskaz o novčanim tokovima, d) Iskaz o kapitalnim izdacima i\nfinansiranju, e) Godišnji iskaz o izvršenju budžeta, f) Iskaz o ostalim finansijskim\npodacima476 i g) Posebne podatke o platama i broju zaposlenih.\nOd\nfinansijskih\nizvještaja\nočekuje\nse\nda\nbudu\nrazumljivi\na\nrazumljivost\npretpostavlja preglednost, što znači da šeme finansijskih izvještaja ne sadrže veliki broj\nbilansnih pozicija. Bilansni agregati treba da sadrže sve važne informacije, međutim ako\nbi one bile prezentirane u samim izvještajima oni bi postali nepregledni. Zbog toga se\nnote - zabilješke uz finansijske izvještaje pojavljuju kao instrument za dobijanje jasnijih\n470 Ovaj izvještaj ne priprema računovođa, nego je to zadatak menadžmenta.\n471 Peta komponenta finansijskih izvještaja.\n472 U praksi se koriste oba pristupa. Ukoliko se računovodstvene politike objavljuju posebno, tada se\nobično iza izvještaja o novčanim tokovima prezentiraju računovodstvene politike, a potom note\noznačene brojevima koji su navedeni u bilansnoj šemi. Ukoliko se objavljivanje vrši zajedno, i tada se u\nokviru nota prvo navedu primijenjene računovodstvene politike.\n473 ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n474 ''Sl. glasnik RS'', br. 40/99, 20/00, 21/00.\n475 ''Sl. novine FBiH'', br. 30/99, 54/99.\n476 Pravilnikom o finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu budžeta propisani su određeni pomoćni\nobrasci, koji sadrže dodatne finansijske podatke koji bliže specificiraju i objašnjavaju pojedine pozicije\nostalih finansijskih izvještaja: Obrazac A - Stalna sredstva u obiliku stvari i prava sa stanjem, Obrazac\nB - Ostala dugotrajna imovina, Obrazac C - Salda i transakcije sa drugim vladinim tijelima, Obrazac D\n- Dugoročne obaveze, Obrazac E - Potencijalne obaveze, Obrazac F - Izuzetne stavke i postbilansni\ndogađaji. Pored toga što dodatno specificiraju određene pozicije, namjena pomoćnih obrazaca je u\ntome da služe kao osnov i informaciona podloga za izradu i analizu i konsolidaciju godišnjig izvještaja.\nGrupa autora, Vašiček, V.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 410-411.\n153\nfinansijskih izvještaja, pružaju sve značajnije informacije koje korisnici ne mogu dokučiti\niz stavki ili salda sadržanih u finansijskim izvještajima i čine treću, četvrtu, odnosno petu\nkomponentu uz finansijske izvještaje kod drugih pravnih lica, budžetskih korisnika i\npreduzeća.\n5.1. Note – zabilješke uz finansijske izvještaje\nIako je izrada nota obavezna za sve entitete, međunarodni računovodstveni\nstandardi ne nude jasna rješenja za prevazilaženje specifičnih problema sa kojima se\nentiteti mogu suočiti. U nastojanju da prevaziđu probleme i izvrše harmonizaciju\nnacionalne računovodstvene regulative sa nadnacionalnom i da postupe ''manje loše,''\nkao i nemogućnost dosljedne i potpune primjene računovodstvenih standarda, korisno je\ninformacije prezentovati u dodatnom računovodstvenom iskazu, notama (napomenama,\nzabilješkama)\ni\nformalizovati\nnjihov\nsadržaj\nkod\ndrugih\npravnih\nlica.\nDodatni\nračunovodstveni izvještaj – Aneks za druga pravna lica, kod nas, morao je biti\nformalizovan a njegov sadržaj i oblik propisan odgovarajućim podzakonskim aktom –\npravilnikom. Imajući u vidu ovlašćenja iz čl. 3. Zakona o računovodstvu477 profesionalna\nasocijacija478 donoseći privremene računovodstvene standarde u Republici Spskoj u\npoglavlju IV Godišnji i polugodišnji finansijski izvještaji V – Dodatni računovodstveni\nizvještaj – Aneks, predložila je harmonizaciju odredbi IV Direktive EEZ/EU i MRS – 1\nPrestavljanje finansijskih izvještaja479 u sadržaju Napomena – nota uz finansijske\nizvještaje. Međutim, imajući u vidu da entiteti pri izradi finansijskih izvještaja nisu do\nsada\nu\npotpunosti\nprimijenili\nMRS\ni\ndalje se koriste ''stara\ndobra dosadašnja\nračunovodstvena regulativa'' i formalizovani sadržaj Nota – Aneks.\nMože se reći da je aneks, kao zahtjevni finansijski izvještaj, uveden IV\ndirektivom Savjeta EEZ/EU iz jula 1978. godine kao treći sastavni dio godišnjeg\nzaključka (godišnjih računa) i kao takav podliježe ispitivanju, tj. reviziji kao i bilans i\nračun uspjeha.480 U članu 43. Direktive481 određeno je da sadržaj aneksa, pored\ninformacija koje su predviđene ostalim odredbama, treba da pruži i veći broj drugih\n(tačnije 13) zahtjevnih informacija. Međutim, sve one se mogu sistematizovati u nekoliko\nkarakterističnih grupa: ''1) informacije koje služe dubljem osvjetljavanju stanja i tokova\nsadržanih u bilansu stanja i računu dobitka i gubitka; 2) informacije o primijenjenim\nnačelima i pravilima procjene u godišnjim računima za njihove pozicije za koje je\ndržavama ili preduzećima ostavljeno pravo izbora; 3) informacije o odstupanjima od\nDirektivom određenih ili promjena prethodno korišćenih načela i pravila; 4) informacije o\naktiviranju i pasiviranju određenih troškova i mogućih obaveza; 5) dopunske informacije\nkoje nisu sadržane u osnovnim izvještajima a od značaja su za ocjenu finansijskog\npoložaja i zarađivačke moći preduzeća.''482\nImajući\nu\nvidu\nodredbe\nIV\nDirektive\nEEZ\ni\nneophodnost\nharmonizacije\nnacionalnih zakonodavstava sa ovim odredbama i kod nas je propisana obaveza\nsastavljanja aneksa, odnosno napomena i drugih izvještaja i objašnjavajućih podataka\n477 Zakon o računovodstvu, ''Sl. glasnik RS'', br. 18/99 i 62/02.\n478 Savez računovođa i revizora Republike Srpske.\n479 Paragrafi 91-102.\n480 Ranković, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992, str. 467.\n481 Odjeljak 8.\n482 Stevanović, N.: Upavljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 90-91.\n154\nuz finansijske izvještaje. U odnosu na druge finansijske izvještaje, Aneks nije zaokružen\nizvještaj nego fragmentiran, tj. izvještaj sastavljen od posebnih dijelova i ne koristi se\nsamostalno nego uvijek uz bilansne agregate za sagledavanje finansijskog položaja i\nrezultata poslovanja entiteta\nPo izostavljanju dijela zaglavlja, oznaka AOP-a, oznaka za mjesto, datum, pečat i\npotpis za neprofitnu organizaciju na bazi članstva Aneks ima sljedeći izgled:\nDODATNI RAČUNOVODSTVENI IZVJEŠTAJ - ANEKS I\nza period od 01.01. do 31.12. 200x godine (u KM)\nI PODACI O AMORTIZACIJI OPREME\nRed.\nbr.\nO P I S\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\n1.\nAmortizacija opreme obračunata je po metodi\n(upisuje se oznaka ''da'' ili ''ne'' u kolone 3 i 4):\na) proporcionalnog otpisivanja\nb) degresivnog otpisivanja\nc) funkcionalnog otpisivanja\n2.\nZbog promjene metode otpisivanja došlo je do:\na) povećanja amortizacije\nb) smanjenja amortizacije\nII PODACI O OBRAČUNU IZLAZA ZALIHA (u KM)\nRed.\nbr.\nO P I S\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\n1.\nZa obračun izlaza sa zaliha koriščena je metoda\n(upisuje se oznaka FIFO, LIFO, ili prosječna cijena\nu kolone 3 i 4)\na) materijal\nb) gotovi proizvodi\nc) roba\n2.\nPromjena vrijednosti krajnjih zaliha zbog promjene metode\nobračuna:\na) materijal:\n- povećanje vrijednosti\n- smanjenje vrijednosti\nb) gotovi proizvodi:\n- povećanje vrijednosti\n- smanjenje vrijednosti\nc) roba:\n- povećanje vrijednosti\n- smanjenje vrijednosti\n3.\nDa li vrijednost zaliha učinaka (nedovršene proizvodnje i\ngotovih proizvoda) sadrži i (upisuje se oznaka ''da'' ili ''ne''\nu kolone 3 i 4):\na) troškove uprave\nb) troškove prodaje\nc) troškove finansiranja\n155\nIII PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA NA DAN 31.12. 200x. godine (u KM)\nRed.\nbr.\nO P I S\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\n1.\nVrijednost na početku obračunskog perioda\n640\n148\n2.\nVrijednost ulaganja u toku obračunskog perioda\n3.\nVrijednost prodatih i rashodovanih sred.u toku\nobračunskog perioda\n4.\nObračunata amortizacija u toku obračunskog perioda\n66\n5.\nVrijednost na kraju obračunskog perioda (1+2+3+4)\n640\n214\n6.\nEfekat revalorizacija\n7.\nRevalorizovana vrijednost na kraju obračunskog perioda\n(5+/-6)\n640\n214\nIV PODACI O POTRAŽIVANJIMA I OBAVEZAMA U\nSTRANOJ VALUTI NA DAN 31.12.200X. godine (u KM)\nRed.\nbr.\nO P I S\nIznos\npotraživanja\nIznos\nobaveza\n1.\nDugoročna potraživanja i obaveze\n2.\nKratkoročna potraživanja i obaveze\n3.\nSvega (1+2)\nV PODACI O FINANSIJSKIM PLASMANIMA, POTRAŽIVANJIMA I OBAVEZAMA PO\nROČNOSTI DOSPIJEĆA NA DAN 31.12.200x. godine (u KM)\nRed.\nbr.\nO P I S\nIznos\npotraživanja\nIznos\nobaveza\n1.\nDospjeli finansijski plasmani, potraživanja i obaveze\nna dan bilansa\n2.\nFinansijski plasmani, potraživanja i obaveze koji\ndospijevaju u roku do godinu dana od dana bilansa\n3.\nSvega (1+2)\nVI PODACI O OSNOVNOM KAPITALU\nNA DAN 31.12. 200x. godine (u KM)\nRed.\nbr.\nO P I S\nIznos\n1.\nStanje na početku godine\n2.\nPovećanje u toku godine (a+b+c)\n3.\na) iz novih ulaganja\nb) iz dobitka\nc) iz rezervi\n4.\nSmanjenje u toku godine (a+b+c+d+e)\na) povlačenje kapitala\nb) po osnovu gubitka\nc) poništavanjem akcija\nd) proglašenjem učešća u dobitku\ne) ostala smanjenja kapitala\n5.\nStanje na kraju obračunskog perioda (1+2-3)\n156\nVII PODACI O ZAPOSLENIMA (broj)\nRed.\nbr.\nO P I S\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\n1.\nProsječan broj zaposlenih po osnovu časova rada\n2.\nProsječan broj zaposlenih po osnovu stanja krajem mjeseca\nVIII POSEBNI PODACI (u KM)\nI z n o s\nRed.\nbr.\nO P I S\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\n1.\nTroškovi naknada\n2.421\n4.230\n2.\nTroškovi neproizvodnih usluga\n3.525\n3.\nTroškovi reprezentacije\n419\n629\n4.\nTroškovi premija osiguranja\n5.\nTroškovi platnog prometa\n121\n156\n6.\nTroškovi članarina\n7.\nIspravka vrijednosti finansijskih plasmana i potraživanja\n8.\nObračunati porez na promet i akcize\n111\n9.\nObračunate carine\n10.\nPrihodi od zakupnina\n11.\nPrihodi od članarina\n2.900\n1.415\n12.\nPrihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja koja su vršena na\nteret poslovnih rashoda (troškova)\nDodatni računovodstveni izvještaj – Aneks I druga pravna lica483 (neprofitne\norganizacije) sačinjavaju i podnose u sastavu pojedinačnih polugodišnjih i godišnjih\nračuna i konsolidovanih godišnjih računa za grupu vezanih entiteta. On sadrži manje\ninformacija u odnosu na zahtjeve IV direktive EEZ/EU, a osnovni razlozi za to su\nnepostojanje određenih kategorija s obzirom da smo mi u pogledu akcionarstva na\nsamom početku a, isto tako, i nerazumijevanje značaja koji podaci u Aneksu imaju za\nrazumijevanje osnovnih finansijskih izvještaja. Ipak i propisani podaci sadržani u Aneksu\nI značajni su za analitičare Bilansa stanja, Bilansa uspjeha, pa i Bilansa novčanih\ntokova.\nPrva grupa podataka odnosi se na primijenjene metode otpisa opreme, promjene\nmetoda otpisa i efekte te promjene na iznos amortizacije a time i iskazanog rezultata.\nPodaci se daju samo za opremu, ne samo zbog značaja ovog vida osnovnih sredstava\nnego što se za nematerijalna ulaganja i građevine, kod nas, skoro uvijek primjenjuje\nproporcionalno (pravolinijsko) otpisivanje. Druga grupa podataka odnosi se na metode\nvrednovanja zaliha, promjene metode i efekte tih promjena na krajnju vrijednost zaliha,\npa tako i na prihodnu stranu bilansa uspjeha, kao i na obavještenje o eventualnom\naktiviranju neproizvodnih troškova i troškova finansiranja u vrijednosti zaliha učinaka.\n483 Prema Smjernicama druga pravna lica su pravna lica koja se djelimično finansiraju iz budžeta a\ndjelimično po osnovu učlanjenja ili u cjelini po osnovu učlanjenja (političke, društvene i sindikalne\norganizacije, fondacije, udruženja građana i druge organizacije na osnovu učlanjenja) i sva druga\npravna lica koja nisu osnovana s ciljem ostvarivanja dobitka a ne primjenjuju Pravilnik o sadržini\npojedinih računa u kontnom okviru za korisnike prihoda budžeta Republike, opština i gradova,\nbudžetskih fondova i javnih fondova (neprofitne zadruge, zajednice etažnih vlasnika i druga neprofitna\npravna lica).\n157\nMeđutim, ovdje treba istaći da, imajući u vidu nove Smjernice o kontnom okviru i sadržini\nračuna u kontnom okviru za druga pravna lica, obrazac Aneksa I nije usklađen sa\nizvršenim promjenama. Treća grupa podataka odnosi se na tokove osnovnih sredstava\nu toku izvještajnog perioda, što nije vidljivo u bilansu stanja a značajno je za\nsagledavanje\ninvesticione\naktivnosti\nentiteta,\nzamjene\ni\nrekonstrukcije\nosnovnih\nsredstava i otuđenja osnovnih sredstava. Imajući u vidu zahtjeve IV direktive EEZ i\nparagraf 128 MRS JS 1 u narednom periodu kod izmjena ovog izvještaja bilo bi dobro\nda se podaci odvoje po grupama osnovnih sredstava (građevinski objekti, oprema).\nPotraživanja i obaveze čine četvrtu grupu podataka i ti podaci su, možda, manje\nznačajni za druga pravna lica, ali sigurno su važni za budžetske korisnike imajući u vidu\nda se bilansiranjem ovih pozicija mogu stvoriti manje ili veće latentne rezerve ili skriveni\ngubici.484\nPodaci petog dijela Aneksa I značajni su za analizu i ocjenu solventnosti i\nlikvidnosti entiteta i nisu vidljivi iz bilansa stanja. Šesti dio Aneksa I posvećen je poziciji\nkapital. Međutim, za druga pravna lica ova pozicija manje je značajna u odnosu na\ndruštva kapitala i društva sa ograničenom odgovornošću, što je bio razlog da se u\nizvšenim izmjenama Kontnog okvira izostave konta 300 – Akcijski kapital, 301 – Udjeli,\n310 – Emisona premija, 441 – Obaveze za dividende i 442 – Obaveze za učešće u\ndobitku. Druga pravna lica, po svojoj definiciji i u skladu sa razlozima i ciljevima\nosnivanja, ne bi mogla imati karakteristične oblike kapitala 302 – Ulozi, 304 – Društveni\nkapital, 309 – Ostali kapital. Sedmi dio Aneksa I sadrži podatke o prosječnom broju\nzaposlenih koji su značajna informacija o veličini entiteta, po ovom kriterijumu, kao i\npodloga za analizu nekih ostvarenja entiteta (kombinovanjem sa podacima iz bilansa\nstanja i bilansa uspjeha). Osmi dio Aneksa I sadrži podatke koje uglavnom koristi\nstatistika, vladine institucije i neki drugi korisnici.\nPravilnik o dodatnom računovodstvenom izvještaju – Aneksu, propisuje oblik i\nsadržaj Dodatnog računovodstvenog izvještaja – Aneks II Podaci za preduzeća i druge\noblike organizovanja za obavljanje djelatnosti ili usluga koje je pravno lice osnovalo u\ninostranstvu.485 Aneks II odnosi se prvenstveno na profitne entitete koja imaju svoje\npogone u inostranstvu i manje je značajan za neprofitne organizacije (druga pravna lica i\nbudžetske korisnike).\nBudžetski korisnici (pravna lica, institucije) treba da objave sve finansijske\npodatke koji su neophodni za ispravno shvatanje finansijskih izvještaja i donošenje\nodluka na osnovu finansijskih izvještaja. Note – zabiljške uz finansijske izvještaje daju\ninformacije\no\nosnovama\nza\npripremu\nfinansijskih\nizvještaja\ni\nspecifičnim\nračunovodstvenim politikama.486 Notama se objelodanjuju informacije koje zahtijevaju\nstandardi i obezbjeđuju dodatne informacije i pojašnjenja koji nisu prikazani ili se ne\nmogu dobiti iz propisanih obrazaca. Struktura nota (zabilješki) uz finansijske izvještaje\nregulisana je RSRS 1 paragrafima 91-96: 1) osnovne informacije o instituciji – dodatna\nobjelodanjivanja, 2) osnova pripremanja finansijskog izvještaja, 3) izjava o osnovi\nprocjenjivanja, izvještajna valuta i nivo preciznosti koji je korišćen pri iskazivanju iznosa\nu finansijskim izvještajima, 4) pregled svih primijenjenih računovodstvenih politika i 5)\npojedinačne note: a) note koje dokazuju stavke prikazane u Bilansu uspjeha, Bilansu\n484 Odnosno preračunavanje inostrane valute i zaštite od rizika.\n485 U daljem tekstu Obrazac Aneks II.\n486 Pravilnik o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta, čl. 30-31.\n158\nstanja, Bilansu novčanih tokova, Izvještaju o kapitalnim troškovima i finansiranju,\nGodišnjem izvještaju o izvršenju budžeta, prema redoslijedu kojim su stavke prikazane u\ntim obrascima, b) pregled datih garancija, pregled stanja i rokovi dospjeća dugoročnih i\nkratkoročnih kredita, pregled primljenih kredita i otplate, pregled dospjelih kamata, c)\npregled primljenih donacija (pomoći) i d) dodatne informacije koje nisu predstavljene u\nobrascima finansijskih izvještaja a neophodne su za fer izvještavanje.\nKada je riječ o objavljivanju računovodstvenih politika, RSRS - 1 nudi dvije\nmogućnosti:487 objavljuju se odvojeno ili u okviru nota – zabilješki, a u praksi se koriste\noba pristupa. Ukoliko se računovodstvene politike objavljuju posebno, tada se obično\nposlije Bilansa novčanih tokova prezentiraju računovodstvene politike, a nakon toga,\nnote označene brojevima koji su navedeni u bilansnoj šemi. Ukoliko se objavljivanje vrši\nzajedno, tada se u okviru nota prvo navedu primijenjene računovodstvene politke.\nUkoliko pođemo od solucije da računovodstvene politike predstavljaju dio nota, sadržinu\nnota čini: utemeljenje entiteta javnog sektora i njegova djelatnost, računovodstvene\npolitike i bilješke. Prva bilješka (napomena, nota) rezervisana je da entitet javnog\nsektora treba da objelodani: a) sjedište i pravni oblik entiteta i pravni sistem u okviru\nkoga entitet posluje, b) opis prirode i osnovnih aktivnosti poslovanja entiteta, c)\nupućivanje na odgovarajuće zakonske propise koji regulišu poslovanje entiteta i d) ime\nmatičnog entiteta kao i najvišeg matičnog entiteta (ukoliko je primjenjivo).488 Osnova za\nsastavljanje i izradu finansijskih izvještaja ukazuje na primjenu (djelimičnu ili potpunu)\nMRS (ili MRS JS) za obračunski period\n(obračunska, gotovinska, modifikovana\nračunovodstvena osnova), korišćeni drugi propisi (zakon, podzakonski akti), usvojenu\nosnovicu za procjenjivanje,489 izvještajnu valutu i stepen preciznosti (npr. u hiljadama\nKM).\nRačunovodsvena politika propisana je Pravilnikom o računovodstvenoj politici za\nkorisnike budžeta RS490 iz čl. 2 stav 1. tačka 11. i 12. Zakona o budžetskom sistemu\nRS491 i to za korisnike koji se po bilo kom osnovu finansiraju iz budžeta Republike\nSrpske. To znači da se propisana računovodstvena politika odnosi i na institucije\nobrazovanja bez obzira što se jednim dijelom finansiraju iz opštinskog budžeta (srednje\nobrazovanje), ali ne znači da opštine ili fondovi ne mogu koristiti ovaj Pravilnik ili donijeti\nvlastiti akt kojim će propisivati svoju računovodstvenu politiku. Cilj je da se zadovolje\nuslovi iz MRS - 1, paragraf 6.2. Imajući u vidu činjenicu da su u međuvremenu prevedeni\nmeđunarodni računovodstveni standardi za javni sektor i najavljena njihova primjena,\nparagrafi 128-132 MRS JS 1 - Prezentacija finansijskih izvještaja, pružaju osnov za\nprezentaciju\nračunovodstvenih\npolitika.\nParagraf\n130\nMRS\nJS\n-\n1\nnavodi\nračunovodstvene politike koje entitet može da prezentuje, mada ne treba da se ograniči\nsamo\nna\nnjih:\na)\npriznavanje\nprihoda,\nb)\nprincipi\nkonsolidovanja,\nuključujući\ni\nkontrolisane entitete, c) ulaganja, d) priznavanje i umanjenje vrijednosti/amortizacija\nmaterijalnih i nematerijalnih sredstava, e) kapitalizacija troškova pozajmljivanja i druge\nizdatke, f) ugovori o izgradnji, g) investiciona imovina, h) finansijski instrumenti i\nulaganja, i) lizing, j) troškovi istraživanja i razvoja, k) zalihe, l) rezervisanja, lj) troškovi\n487 MRS – 1, paragrafi 97-101 i MRS JS - 1, paragrafi 128-132.\n488 MRS JS - 1, Ostala objelodanjivanja, paragraf 133.\n489 Finansijski izvještaji su sastavljeni uz poštovanje istorijskog troška, npr., nekretnine, postrojenja i\noprema procijenjene su po nabavnoj vrijednosti umanjenoj za akumulisanu amortizaciju.\n490 ''Sl. glasnik RS'', br. 109/03.\n491 ''Sl. glasnik RS'', br. 62/02, 38/03, 96/03.\n159\nkoji se odnose na zaposlene, m) preračunavanje inostrane valute i zaštita od rizika\n(''hedžing''), n) definicija segmenta i osnova raspodjele troškova na segmente, nj)\ninflatorno računovodstvo i o) državna davanja.\nNote uz pojedinačne finansijske izvještaje entiteta treba da budu prikazani na\nsistematičan način, da sadrže detaljan pregled, odnosno analizu iznosa prezentovanih u\nizvještaju o finansijskoj uspješnosti, izvještaju o finansijskom stanju, izvještaju o\nnovčanim tokovima i izvještaju o promjenama neto imovine/kapitala, kao i dodatne\ninformacije kao što su potencijalne i ugovorne obaveze.492 Ipak, note ne predstavljaju\nformalizovani obrazac s obzirom da nemaju strogo propisanu formu nego su opisnog\nkaraktera. Njime se detaljno razrađuje, dopunjuje i obrazlaže prezentirani finansijski\nizvještaj. Na taj način se podaci iz finansijskih izvještaja približavaju korisnicima na\nrazumljiv način, objašnjavajući prvo stavke prezentovane u finansijskim izvještajima, a\npotom i neke potencijalne događaje, ugovorne obaveze, prosječan broj zaposlenih\ntokom nekog perioda i sl., čime se osiguravaju dodatne informacije neophodne za istinit\ni fer pregled.493\n5.2. Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta\nSadržaj godišnjih finansijskih izvještaja budžetskih korisnika u Republici Srpskoj\npropisan je članom 24. Pravilnika kojeg čini i Godišnji finansijski izvještaj o izvršenju\nbudžeta.494 Zakonom o budžetima u FBiH sastav godišnjih finansijskih izvještaja\npropisan je čl. 54. Zakona o proračunima – budžetima, godišnji izvještaji prikazuju i\nprihode i rashode za fiskalnu godinu koji su odobreni od parlamenta ili naknadno\nizmijenjeni, kao i ostvarene prihode i rashode tokom godine koji su prikazani tako da se\njasno može vidjeti razlika između odobrenog budžeta i njegovog ostvarenja, što se\niskazuje u Godišnjem iskazu o izvršenju budžeta (u daljem tekstu GIB).495\nPlanirani iznosi prihoda i rashoda koji su odobreni od strane skupštine\n(parlamenta) unose se u jednu, dok se ostvareni iznosi iskazuju u drugoj koloni obrasca\nGIB. Ostvarena razlika između odobrenog budžeta i njegovog ostvarenja izračunava se\nu posebnoj koloni ''odstupanje'' za svaku poziciju pojedinačno. U posebnu kolonu unose\nse uporedni podaci o ostvarenju budžeta u prethodnoj fiskalnoj godini, a posebno se\nizračunavaju\ni\niskazuju\nindeksi\nkoji\npokazuju\nprocentualno\nsmanjenje,\nodnosno\npovećanje ostvarenja u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu. Upravo zbog ovih\npokazatelja GIB predstavlja najznačajniji finansijski izvještaj budžeta.\nGodišnji izvještaj o izvršenju budžeta sadrži tri dijela: prihode i rashode po\nekonomskim\nkategorijama,\npodatke\no\nfinansiranju\ni\npodatke\no\nrashodima\npo\nfunkcionalnim kategorijama (strukturi).496 Podaci o prihodima (poreski prihodi, neporeski\nprihodi, kapitalni dobici, tekuće i kapitalne pomoći, prihodi iz budžeta nižih potrošačkih\njedinica) i rashodima (tekući troškovi, kapitalni troškovi, ostale isplate, doznake iz\nbudžeta nižih potrošačkih jedinica) po ekonomskim kategorijama preuzimaju se sa\nodgovarajućeg konta čiji broj je unesen u kolonu 2 obrasca GIB. Višak prihoda nad\n492 MRS JS, paragraf 124.\n493 Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 335.\n494 Kao i Izvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju i Posebni podaci o platama i o broju zaposlenih.\n495 Grupa autora, Vašiček, V.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 408.\n496 U pogledu sadržaja dijelova GIB nema razlika između obrasca u RS i FBiH.\n160\nrashodima, odnosno višak rashoda nad prihodima izračunava se kao razlika između\nukupnih tekućih prihoda i kapitalnih priliva, s jedne strane, i ukupnih tekućih rashoda,\nkapitalnih odliva i pozajmljivanja, s druge strane. Na kraju se iskazuju podaci o načinu\nna koji je eventualni višak rashoda pokriven iz kredita, iz viška prihoda ranijih godina ili iz\nostalih izvora.\nAko izostavimo dio zaglavlja i pozicije na kojima nisu iskazani iznosi, onda\nobrazac GIB za budžetske korisnike, neprofitne organizacije iz oblasti obrazovanja, ima\nsljedeći izgled:\nGodišnji izvještaj o izvršenju budžeta\nza period 01.01. do 31.12.2004. (u KM)\nTekuća godina\nRb.\nBroj\nkonta\nP O Z I C I J A\nPrethodna\ngodina\nostvareno\nPlan\nOstvar.\nOdst.\n(6-5)\nIndeks\n(6/5)\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n8\n1.\nI PRIHODI I DOBICI (2+16+31+37+44+52)\n560.391\n672.450\n745.885\n73.435\n110,92\n2.\n710000\nA. Poreski prihodi\n16.\n720000\nB. Neporeski prihodi\n291.918\n376.650\n434.375\n57.725\n115,62\n17.\n721000\nPrihodi od preduzetničkih aktivnosti i imovine i prihodi\nod pozitivnih kursnih razlika (18+19)\n540\n650\n2.695\n2.045\n414,38\n18.\n721100\nPrihodi od nefin. javnih pred.i finansijskih javnih instit.\n34\n34\n19.\n721200\nOstali prihodi od imovine\n540\n650\n2.661\n2.011\n409,38\n23.\n722000\nNaknade i takse i prihodi od pružanja javnih usluga\n291.378\n376.000\n431.680\n55.680\n114,81\n28.\n722500\nPrihodi od pružanja javnih usluga\n291.378\n376.000\n431.680\n55.680\n114,81\n31.\nV. Kapitalni dobici\n37.\nG. Tekuće i kapitalne pomoći (38+41)\n8.200\n9.800\n35.650\n25.850\n363,78\n38.\n731000\nTekuće pomoći\n8.200\n9.800\n36.650\n25.850\n363,78\n40.\n731200\nPomoći od drugih nivoa vlasti\n8.200\n9.800\n35.650\n25.850\n363.78\n44.\n813000\nD. Primljene otplate datih zajmova i povrata\nučešća u kapitalu\n52.\n780000\nĐ. Prihodi iz budžeta nižih potrošačkih jedinica\n260.273\n286.000\n275.860\n-10.140\n94,45\n53.\nII RASHODI PO EKONOMSKIM\nKATEGORIJAMA (54+82+95+104)\n513.347\n564.600\n588.778\n24.178\n104,28\n54.\n610000\nA. Tekući troškovi (55+58+59+69)\n513.347\n564.600\n588.778\n24.178\n104,28\n55.\n611000\nPlate i naknade troškova (56+57+58)\n217.958\n291.500\n273.503\n-17.997\n93,83\n56.\n611100\nBruto plate i naknade\n142.974\n171.500\n167.906\n-3.594\n97,90\n57.\n611200\nNaknade troškova\n74.984\n80.000\n105.597\n25.597\n132,00\n58.\n612000\nPorezi i doprinosi na ostala lična primanja\n34.647\n40.000\n52.869\n12.869\n132,17\n59.\n613000\nTroškovi materijala i usluga (60 do 68)\n249.542\n250.000\n251.206\n1.206\n100,48\n60.\n613100\nPutni troškovi\n31.996\n35.000\n35.720\n720\n102,06\n61.\n613200\nTroškovi energije\n3.545\n3.500\n4.701\n1.201\n134,31\n62.\n613300\nTroškovi komunalnih i komunikacionih usluga\n10.118\n10.000\n7.638\n-2.362\n76,38\n63.\n613400\nNabavka materijala\n49.731\n50.000\n37.473\n-12.527\n74,95\n64.\n613500\nTroškovi usluga prevoza i goriva\n6.544\n6.500\n72\n-6.428\n1,11\n66.\n613700\nTroškovi tekućeg održavanja\n5.692\n6.000\n4.018\n-1.982\n66,97\n67.\n613800\nTroškovi osiguranja, bankarskih usluga\ni usluga platnog prometa\n8.444\n8.500\n8.653\n153\n101,80\n68.\n613900\nUgovorne usluge\n133.472\n130.500\n152.931\n22.431\n117,19\n69.\n614000\nTekuće pomoći (70 do 76)\n11.200\n11.000\n11.200\n200\n101,82\n71.\n614200\nPomoći pojedincima\n1.400\n1.000\n300\n-700\n30,00\n72.\n614300\nPomoći neprofitnim organizacijama\n9.800\n10.000\n10.900\n900\n109,00\n82.\nB. Kapitalni troškovi\n95.\nV. Ostale isplate\n104.\n680000\nG. Doznake iz Budžeta nižih potrošačkih jedinica\n105.\nVIŠAK PRIHODA NAD RASHODIMA\n47.044\n107.850\n157.107\n49.257\n145,67\n111.\nIII FINANSIRANJE (112+121)\n5.069\n5.069\n100,00\n112.\nA. Primljeni krediti i zajmovi\n121.\nB. Otplate primljenih zajmova i kredita\n5.069\n5.069\n100,00\n122.\n823000\nOtplate dugova\n5.069\n5.069\n100,00\n125.\n823300\nOtplate domaćeg zaduživanja\n5.069\n5.069\n100,00\n126.\nIV RASHODI PO FUNKCIONALNIM KATEGOR.\n513.347\n564.600\n588.778\n24.178\n104,28\n135.\n0900\nObrazovanje\n513.347\n564.600\n588.778\n24.178\n104,28\n161\nGodišnji izvještaj o izvršenju budžeta entiteta javnog sektora raščlanjivanjem samo\nna nivou primarnog budžetskog korisnika i proširen sa podacima o rebalansu ima\nsljedeći izgled:\nGodišnji izvještaj o izvršenju budžeta(GIB)\nperiod izvještavanja od 01.01. do 31.12.2004. godine (u KM)\nRb\nBroj\nkonta\nPOZICIJA\nPlan\n2004\nRebalans\n2004\nKorigovani plan\n(4+5)\nOstvarenje\n2003\nOstvarenje\n2004\nOdstupanje\n(8-6)\nIndeks\n(8/6)\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n8\n9\n10\n1\nI PRIHODI I\nPRIMICI\n202.879.500\n6.297.483\n209.176.983\n199.944.613,47\n208.301.882,86\n-875.100,14\n99,58\n2\n710000\nA. PRIHODI OD\nPOREZA\n114.827.500\n17.456.000\n132.283.500\n151.952.486,56\n154.024.072,48\n21.740.572,48\n116,43\n3\n711100\nPorez na dobit\npojedinca\n2.450.000\n2.450.000\n2.936.472,05\n2.228.154,36\n-211.845,64\n90,64\n4\n711200\nPorez na dobit\npreduzeća\n1.200.000\n1.200.000\n1.243.902,39\n1.662.391,81\n462.391,81\n138,53\n5\n712000\nDopr. za zdr. zaš.\n15.181.000\n1.730.000\n16.911.000\n10.858.840,63\n13.590.591,71\n-3.320.408,29\n80,36\n6\n713000\nPorez na plate\n3.600.000\n950.000\n4.550.000\n4.130.863,17\n4.562.249,03\n12.249,03\n100,27\n7\n714000\nPorez na imovinu\n610.000\n-67.000\n543.000\n657.458,05\n814.727,57\n271.727,57\n150,04\n8\n715100\nP/P proizv. i usl.\n37.770.000\n11.541.000\n49.311.000\n43.855.763,59\n64.605.246,99\n15.294.246,99\n131,02\n9\n715200\nP/P poseb. usl.\n220.000\n70.000\n290.000\n198.448,11\n268.138,45\n-21.861,55\n92,46\n10\n715300\nPorez na upotr.\ndobara\n16.000\n16.000\n20.292,57\n107.751,00\n91.751,00\n673,44\n11\n715400\nAkcize\n34.965.000\n5.637.000\n40.602.000\n68.163.664,21\n52.142.597,46\n11.540.597,46\n128,42\n12\n716100\nPorez na međ.\ntran. (carine)\n18.805.000\n-2.405.000\n16.400.000\n19.871.975,18\n14.040.215,92\n-2.359.784,08\n85,61\n13\n719100\nOstali porezi\n10.500\n10.500\n14.806,61\n2.008,15\n-8.491,85\n19,12\n14\n720000\nB. NEPORESKI\nPRIHODI\n88.052.000\n-11.358.517\n76.693.483\n46.948.258,54\n53.288.213,33\n-\n23.405.269,67\n69,48\n15\n721100\nPrih.od nef.\njavn.pred.\n2.460.000\n-250.000\n2.210.000\n2.173.496,06\n1.458.473,46\n-751.526,54\n65,99\n16\n721200\nOst.prih.od imov.\n2.600.000\n1.000.000\n3.600.000\n3.218.210,97\n3.700.090,51\n100.090,51\n102,78\n17\n721500\nPrih.od poz.\nkursnih razlika\n497,48\n497,48\n18\n721600\nPrihodi od priv.\n4.400.000\n800.000\n5.200.000\n3.714.588,60\n4.197.939,19\n-1.002.060,81\n80,73\n19\n722100\nAdministr. takse\n1.661.000\n142.000\n1.803.000\n1.389.104,24\n1.301.623,26\n-501.376,74\n72,19\n20\n722200\nSudske takse\n1.201.500\n300.000\n1.501.000\n1.681.855,75\n1.818.490,41\n317.490,41\n121,15\n21\n722300\nKomunalne takse\n550.000\n550.000\n528.448,47\n615.256,55\n65.256,55\n111,86\n22\n722400\nOstale budž. nak.\n3.831.000\n-690.000\n3.141.000\n2.058.968,28\n2.382.312,75\n-758.687,25\n75,85\n23\n722500\nPos. nakn.i takse\n6.845.000\n4.600.000\n11.445.000\n11.264.050,33\n14.416.311,83\n2.971.311,83\n125,96\n24\n722600\nPrih. od javn.usl.\n27.502.000\n1.102.000\n28.604.000\n18.802.898,73\n21.161.252,47\n-7.442.747,53\n73,98\n25\n723000\nOstali nepor.prih.\n37.001.500\n-18362.517\n18.638.983\n2.116.637,11\n2.235.965,42\n-16.403.017,58\n12,00\n26\nC. KAPITALNI\nPRIMICI\n27\nD. GRANTOVI\n200.000\n200.000\n1.043.868,37\n989.597,05\n789.597,05\n494,79\n28\n731100\nPomoći iz inost.\n142,00\n29\n732100\nOd ostalih nivoa\nvlasti\n200.000\n200.000\n1.043.726,37\n989.597,05\n789.597,05\n494,79\n30\nII RASH.PO\nEKON. KATEG.\n202.879.500\n6.297.483,00\n209.176.983\n213.177.441,34\n171.886.303,68\n-37.290.679,32\n82,17\n31\nA. TEKUĆI\nRASHODI\n173.829.388\n3.975.101,20\n177.804.488,92\n161.790.654,31\n157.256.935,77\n-20.547.553,15\n88,44\n32\n611000\nPlate i naknade\n69.257.410\n-657.033\n68.600.377,00\n51.447.868,62\n60.905.548,72\n-7.694.828,28\n88,78\n33\n611100\nBruto plate i\nnaknade\n67.358.572\n-362.517\n66.996.055,00\n49.111.124,95\n60.066.693,94\n-6.929.361,06\n89,66\n34\n611200\nNaknade tr.zap.\n1.898.838\n-294.516\n1.604.322,00\n2.336.743,67\n838.854,78\n-765.467,22\n52,29\n35\n612000\nDopr.poslodavca\n5.711.213,03\n2.122.187,70\n2.122.187,70\n36\n613000\nIzdaci za\nmaterijal i usl.\n76.793.598\n3.242.034,20\n80.035.632,97\n75.533.350,98\n67.165.883,28\n-12.869.749,69\n83,92\n37\n613100\nPutni troškovi\n1.188.407\n-138.800\n1.049.607,00\n612.500,63\n867.408,61\n-182.198,39\n82,64\n38\n613200\nIzdaci za energ.\n2.398.680\n114.750\n2.283.930,66\n3.743.460,06\n1.980.344,90\n-303.585,76\n86,71\n39\n613300\nIzdaci za komun.\nusluge\n2.018.174\n-37.749,73\n1.980.424,27\n1.660.121,90\n1.868.445,65\n-111.978,62\n94,35\n40\n613400\nNab. materijala\n9.900.003\n1.081.04,48\n10.981.043,48\n9.466.056,68\n9.145.379,03\n-1.835.664,45\n83,28\n41\n613500\nIzd. za usluge\nprevoza i goriva\n3.302.088\n-308.400,00\n2.993.688,26\n1.926.604,63\n2.868.652,80\n-125.035,46\n95,82\n42\n613600\nUnajmljivanje\nimovine i opreme\n1.037.413\n-64.650,00\n972.762,93\n1.558.071,33\n554.324,01\n-418.437,92\n56,98\n43\n613700\nIzd. za tek.odr.\n15.421.474\n1.421.259,16\n16.842.733,16\n15.617.083,55\n11.359.017,41\n-5.483.715,75\n67,44\n44\n613800\nIzd. za osig. ban.\nusl. i usl. plat. pr.\n699.704\n-101.930,00\n597.774,00\n597.709,85\n286.211,16\n-311.562,84\n47,88\n45\n613900\nUgovorene usl.\n40.827.654\n1.506.015,21\n42.333.669,21\n40.351.742,33\n38.236.099,71\n-4.097.569,50\n90,32\n46\n614000\nTekući grantovi\n27.778.379\n1.390.099,95\n29.168.478,95\n29.098.221,68\n27.063.316,07\n-2.105.162,88\n92,78\n162\n47\n614100\nGrantovi drugim\nnivoima vlade\n4.056.000\n4.056.000\n4.700.000\n4.056.000\n100,00\n48\n614200\nGran.pojedincima\n19.818.634\n1.364.099,90\n21.182.733,90\n20.892.890,01\n20.127.156,93\n-1.055.576,97\n95,02\n49\n614300\nGrantovi NPO\n3.903.745\n26.000,05\n3.929.745,05\n3.185.331,67\n2.880.159,14\n-1.049.585,91\n73,29\n50\nB. KAPIT. IZD.\n29.050.112\n2.322.382,08\n31.372.494,08\n51.386.787,03\n14.629.367,91\n-16.743.126,17\n46,63\n51\n821000\nIzd. za nabavku\nstal. sredstava\n29.050.112\n2.322.382,08\n31.372.494,08\n51.386.787,03\n14.629.367,91\n-16.743.126,17\n46,63\n52\n821100\nNab.šuma, zemlj.\ni višegod. zasada\n240.000\n-240.000\n122.000\n53\n821200\nNab. građevina\n11.147.565\n190.928,00\n11.338.493,00\n22.389.920,90\n2.412.955,25\n-8.925.537,75\n21,28\n54\n821300\nNabvaka opreme\n7.602.547\n1.702.407,08\n9.304.954,08\n9.587.474,50\n4.870.649,06\n-4.434.305,02\n52,34\n55\n821400\nNab.ost.stal.sred.\n28.000\n-28.000,00\n10.561,10\n56\n821500\nNab.stal.sred. u\nobliku prava\n5.000,00\n57\n821600\nRekonstrukcija i\ninvestic. odžav.\n10.032.000\n697.047,00\n10.729.047,00\n19.271.830,53\n7.345.763,60\n-3.383.283,40\n68,47\n58\nVIŠAK PRIH.\nNAD RASHOD.\n36.415.579,18\n36.415.579,18\n59\nVIŠAK RASH.\nNAD PRIHOD.\n13.232.827,87\n60\nIV RASH. PO\nORG. STRUKT.\n202.879.500\n6.297.483,00\n209.176.983,00\n213.177.441,34\n171.886.303,68\n-37.290.679,32\n82,17\n61\n09\nGradonačelnik\n4.033.247\n227.156,00\n4.260.403,00\n1.282.774,47\n3.708.102,76\n-552.300,24\n87,04\n62\n10\nOdjel. za stručne\ni admin. poslove\n3.021.648\n-156.347,00\n2.865.301,00\n1.336.468,18\n2.532.352,39\n-332.948,61\n88,38\n63\n11\nOdjelj. za budžet\ni finansije\n1.681.586\n-16.187,00\n1.665.399,00\n1.279.002,22\n1.526.130,88\n-139.268,12\n91,64\n64\n12\nOdjeljenje za\njavni registar\n3.964.121\n-44.512,00\n3.919.609,00\n3.641.672,70\n3.480.638,92\n-438.970,08\n88,80\n65\n13\nOdjelj. za zdrav.\njav.sig.i usl.građ.\n40.165.468\n3.791.661,00\n43.957.129,00\n35.998.473,78\n43.530.849,29\n-426.279,71\n99,03\n66\n14\nOdjelj. za poljopr.\ni šumarstvo\n1.887.958\n30.296,00\n1.918.254,00\n1.257.332,65\n1.611.993,26\n-306.260,74\n84,03\n67\n15\nOdjelj. za urban.\nimov.-pravne\nposlove i razvoj\n1.487.675\n-15.819,00\n1.471.856,00\n2.158.277,05\n1.166.646,14\n-305.209,86\n79,26\n68\n16\nOdjelj. za javne\nposlove\n8.757.950\n63.714,00\n8.821.664,00\n4.786.504,90\n7.928.786,23\n-892.877,77\n89,88\n69\n17\nOdjelj. za obraz.\n24.155.198\n656.685,00\n24.811.883,00\n17.964.775,02\n23.401.126,43\n-1.410.765,57\n94,31\n70\n18\nOdjelj. za kom.\nposlove\n26.877.957\n-60.337,00\n26.817.620,00\n23.826.358,41\n21.767.893,41\n-5.049.726,59\n81,17\n71\n19\nSkupština\n3.446.257\n73.813,00\n3.520.070,00\n2.322.108,51\n2.915.663,37\n-604.406,63\n82,83\n72\n20\nUprava prihoda\n2.098.910\n-29.798,00\n2.069.112,00\n1.675.014,00\n1.999.275,97\n-69.836,03\n96,62\n73\n21\nPolicija\n7.997.039\n668.264,00\n8.665.303,00\n8.287.502,50\n8.299.167,73\n-366.135,27\n95,77\n74\n22\nSudstvo i tužilašt.\n7.131.334\n94.314,00\n7.225.648,00\n4.462.056,55\n5.757.564,90\n-1.468.083,10\n79,68\n75\n23\nFond zajedničkih\nizdataka\n12.124.924,50\n76\n24\nBudžet za kap.\npomoći\n40.097.000\n1.798.847,00\n41.895.847,00\n73.318.830,00\n21.311.683,54\n-20.584.163,46\n50,87\n77\n25\nNeraspoređena\nsredstva rezervi\n9.477.430\n-1.138.786\n8.338.644,00\n2.804.789,18\n6.929.624,47\n-1.409.019,53\n83,10\n78\n26\nOdjelj. za izbjegla\ni raseljena lica\n1.250.334\n24.137,00\n1.274.471,00\n1.270.526,62\n962.050,09\n-312.420,91\n75,49\n79\n30\nCarinska uprava\n6.996.556\n-27.591,00\n6.968.965,00\n8.936.273,62\n5.735.193,88\n-1.233.771,12\n82,30\n80\n31\nPoreska uprava\n2.389.781\n19.409,00\n2.409.190,00\n1.910.924,95\n2.121.148,69\n-288.041,31\n88,04\n81\n32\nSlužba za pr.pos.\n1.153.736,08\n82\n33\nJavna sigurnost\n5.962.051\n338.564,00\n6.300.615,00\n1.382.116,19\n5.200.411,33\n-1.100.203,67\n82,54\nU dijelu Finansiranje unose se podaci o primljenim kreditima i zajmovima, a\npodaci se preuzimaju sa odgovarajućih konta klase 8 (čiji se brojevi daju u koloni 2\nobrasca GIB). U dijelu Rashodi po funkcionalnim kategorijama unose se podaci o\nrashodima po funkcionalnoj klasifikaciji. U koloni 2 obrasca GIB navedeni su kodovi, a u\nkoloni 3 nazivi kategorija sintetičke klasifikacije funkcija entiteta koja je propisana\nodgovarajućim Pravilnikom. Ukupan iznos rashoda po funkcionalnim kategorijama mora\nbiti jednak iznosu rashoda po ekonomskim kategorijama. Prezentacija rashoda po\nfunkcionalnoj klasifikaciji može korisnicima finansijskih izvještaja pružiti relevantne\ninformacije koje su predmet analize izvještaja.\n163\n5.3. Izvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju\nIzvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju (KTF) sastavlja se na osnovu\nprometa računa klase 8 – Memorandumska evidencija o kapitalnim transakcijama, pošto\nse na računima klase 8 ne iskazuju salda na kraju godine i ona ne predstavljaju pozicije\nbilansa. Ovi računi predstavljaju zatvoren sistem konta koja služe samo za evidentiranje\nkapitalnih priliva i odliva i nisu integrisani sa ostalim računima. Prije popunjavanja ovog\nobrasca potrebno je usaglasiti promet konta klase 8 sa prometom odgovarajućih konta\nna kojima su knjižene iste promjene koje predstavljaju bilansne pozicije. Obazac KTF po\nizostavljanju dijela zaglavlja i kolona koje nemaju iskazane novčane iznose za entitet\njavnog sektora iz oblasti obrazovanja, ima sljedeći izgled:\nIzvještaj o kapitalnim troškovima i finansiranju\nza period od 01.01. do 31.12. 200x. godine (u KM)\nI Z N O S\nRb.\nGrupa\nkonta,\nkonto\nP O Z I C I J E\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\nInd.\nI\nKAPITALNI TROŠKOVI (1+9+17)\n1.\n821000\nTroškovi za nabavku stalnih sredstava (2+8)\n9.\n822000\nPozajmljivanje i učešće u akcijama (10 do 16)\n17.\n823000\nOtplata dugova (18 do 20)\n5.069\n20.\n823300\nOtplate domaćeg zaduživanja\n5.069\nII\nIZVORI FINANSIRANJA (21+26+29+37+41+45)\n21.\n811000\nKapitalni dobici (22 do 25)\n26.\n812000\nKapitalne pomoći (27+28)\n29.\n813000\nPrimljene otpl. datih zajm.i povrata učešća u kap.(30-36)\n5.069\n31.\n813200\nPrimljene otplate od pozajm. pojed.i NPO\n5.069\n37.\n814000\nDugoročni krediti i zajmovi (38 do 40)\n41.\n815000\nKratkoročni krediti i zajmovi (41 do 44)\nU propisani obrazac prvo se unose kapitalni troškovi a zatim izvori finansiranja.\nZakonom o budžetima definisano je da na iskazivanje budžetskog suficita, odnosno\ndeficita utiču kako tekući izdaci tako i kapitalni izdaci i dati zajmovi. Pošto u bilansu\nuspjeha na finansijski rezultat imaju uticaja samo tekući prihodi i rashodi, uvođenjem\nIzvještaja o kapitalnim troškovima i finansiranju omogućeno je potpuno obuhvatanje svih\nprihoda i primitaka, odnosno svih rashoda i izdataka koji su potrebni za sastavljanje GIB-\na. Obazac o kapitalnim troškovima i finansiranju po izostavljanju dijela zaglavlja kod\nentiteta javnog sektora, lokalne vlade ima sljedeći izgled:\nIzvještaj o kapitalnim izdacima i finansiranju\nperiod izvještavanja od 01.01. do 31.12.2004. godine (u KM)\nRb.\nEkonomski\nkod\nP O Z I C I J E\nOstvareno\nu tek.god.\nOstvareno\nu pret.god.\nInd.\n1\nKAPITALNI IZDACI\n14.629.367,91\n2\n821000\nIzdaci za nabavku stalnih sredstava (3+4+5)\n14.629.367,91\n3\n821200\nNabavka građevina\n2.412.955,25\n4\n821300\nNabavka opreme\n4.870.649,06\n5\n821600\nRekonstrukcija i investiciono održavanje\n7.345.763,60\nIZVORI FINANSIRANJA\n14.629.367,91\n6\n788000\nDoznake za kapitalne izdatke\n14.629.367,91\n164\n5.4. Posebni podaci o platama i o broju zaposlenih\nObrazac Posebni podaci o platama i o broju zaposlenih497 pruža podatke o neto\nplatama i naknadama, iznosima poreza i doprinosa po osnovu plata i o broju zaposlenih.\nOvaj obrazac se popunjava na osnovu obračunatih plata u skladu sa čl. 38. stav 1.\nPravilnika o sadržini pojedinih računa u kontnom okviru za korisnike prihoda budžeta\nRepublike, opštine i gradova, budžetskih fondova, i fondova,498 a rashode perioda čine\nsvi rashodi koji se odnose na izvještajni period bez obzira da li je plaćanje izvršeno.\nSadržaj ovog obrasca manje je zahtjevan u odnosu na ostale, a za neprofitne\norganizacije iz oblasti obrazovanja i ima sljedeći izgled:\nPosebni podaci o platama i o broju zaposlenih\nperiod izvještavanja: od 01.01. do31.12. 200x. godine (u KM)\nRb.\nO p i s\nOstvareni\nkumul. iznos\nOstvareno u\ntekućem periodu\nKumulativni iznos\nprethodne god.\n1.\nUKUPNO (2+5+8)\n281.566\n281.566\n231.949\n2.\nNeto plate i naknade (3+4)\n216.239\n216.239\n169.047\n3.\nNeto plate\n110.642\n110.642\n94.063\n4.\nNeto naknade\n105.597\n105.597\n74.984\n5.\nPorezi na plate i naknade (6+7)\n18.718\n18.718\n18.150\n6.\nPorezi na plate\n10.654\n10.654\n9.406\n7.\nPorezi na naknade\n8.064\n8.064\n8.744\n8.\nDoprinosi na plate i naknade (9 do 12)\n46.609\n46.609\n44.752\n9.\nZa PIO\n26.554\n26.554\n25.549\n10.\nZa zdravstveno osiguranmje\n16.911\n16.911\n16.063\n11.\nZa osiguranje od nezaposlenosti\n1.158\n1.158\n1.045\n12.\nZa dječiju zaštitu\n1.986\n1.986\n2.065\n13.\nProsječan broj zaposlenih na osnovu\nčasova rada (cijeli broj)\n22\n22\n22\nGodišnji obrazac Posebni podaci za javne entitete (lokalna vlada) sadrži iste\nvrste podataka kao i obrazac sa identičnim nazivom koji se podnosi uz periodične\nfinansijske izvještaje budžetskih korisnika i obrazac Posebni podaci o platama i broju\nzaposlenih koji podnose i sva ostala pravna lica uz godišnje i polugodišnje finansijske\nizvještaje. U obrazac Posebni podaci koji se podnosi, prije svega za statističke svrhe,\nunose se podaci o obračunatim platama i naknadama plata, porezu na plate i\ndoprinosima na platu i iz plata za izvještajnu godinu, prenosom sa odgovarajućih konta\nrashoda po osnovu plata i naknada plata, odnosno propisanih obaveza za porez i\ndoprinose po ovom osnovu.\nPodaci iz ovog obrasca treba da odgovaraju podacima koji se odnose na plate,\na uneseni su u obrazac Bilans uspjeha. Umjesto poataka sa konta klase šest (rashodi)\nobrazac Posebni podaci o platama i o broju zaposlenih se alternativno može popunjavati\ni na osnovu potražnog prometa koji je iskazan na kontima klase pet (kratkoročne\nobaveze i razgraničenja).\n497 Čl. 38. Pravilnika o sadržini pojedinih računa u kontnom okviru za korisnike prihoda budžeta Republike,\nopština i gradova i fondova.\n498 ''Sl. glasnik RS'', br. 86/02 i 1/04.Pravilnik o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta\nRepublike, opština, i gradova i fondova (''Sl. glasnik RS'', broj: 56/04, 62/04 i 11/05).\n165\nPosebni podaci o platama i o broju zaposlenih\nperiod izvještavanja: od01.01. do31.12. 200x.godine (u KM)\nRb.\nO p i s\nOstvareni\nkumulativni\niznos\nOstvareno u\ntekućem\nperiodu\nKumulativni\niznos preth.\ngodine\nIndex\n(4/5)\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n1.\nUKUPNO (2+5+8)\n62.188.881,64\n62.188.881,64\n54.822.337,98\n113\n2.\nUk. neto plate i nakn. (3+4)\n40.076.910,70\n40.076.910,70\n35.691.492,94\n112\n3.\nNeto plate\n40.076.910,70\n40.076.910,70\n35.691.492,94\n112\n4.\nNeto naknade\n5.\nUk.porez na plate i nakn. (6+7)\n2.810.324,40\n2.810.324,40\n2.217.918,86\n127\n6.\nPorezi na plate\n2.810.324,40\n2.810.324,40\n2.217.918,86\n127\n7.\nPorezi na naknade\n8.\nUk.dopr. na plate i nakn.(9+14)\n19.301.646,54\n19.301.646,54\n16.912.926,18\n141\n9.\nDopr. na teret zaposl. mna\nplate i naknade (10-13)\n17.179.458,84\n17.179.458,84\n11.201.713,15\n153\n10.\nZa PIO\n9.972.345,02\n9.972.345,02\n7.165.457,34\n139\n11.\nZa zdravstveno osiguranje\n7.207.113,82\n7.207.113,82\n4.036.255,81\n179\n12.\nZa osiguranje od nezaposlen.\n13.\nZa ostale doprinose\n14.\nUkupni doprinosi poslodavca\nna plate i naknade\n2.122.187,70\n2.122.187,70\n5.711.213,03\n37\n15.\nZa PIO\n2.122.187,70\n2.122.187,70\n3.413.515,08\n62\n16.\nZa zdravstveno osiguranje\n2.297.697,95\n17.\nZa osiguranje od nezaposl.\n18.\nZa ostale doprinose\n13.\nProsječan broj zaposlenih na\nosnovu časova rada (cijeli broj)\n2.915\n2.915\n2.848\n102\n* *\n*\nFinansijsko\nizvještavanje,\nsa\nkontinuitetom\nviše\nod\n170\ngodina,\ni\ndalje\npredstavlja\naktuelan\nproblem,\nuz\noscilirajući\nintenzitet\nnjegove\naktuelnosti.\nDva\nfinansijska izvještaja čija je vrijednost do danas ostala neosporena egzistiraju u\nračunovodstvenoj tradiciji: bilans (bilans stanja) i račun dobitka i gubitka (bilans\nuspjeha). Dugi niz godina primarni finansijski izvještaj bio je bilans stanja, služeći\nprvenstveno eksternim interesentima a, u 20. vijeku, bilans počinje služiti i drugim, u\nprvom redu potrebama menadžmenta organizacija koji je u njemu pronašao finansijski\nizvještaj koji prezentuje salda realnih i salda monetarnih tokova. Specifičnosti neprofitnih\norganizacija neophodno je uvažavati pri kreiranju obrazaca finansijskih izvještaja,\nprimjena Zakona o računovodstvu značajnije bi doprinijela harmonizaciji i usaglašavanju\npravnog okvira i finansijskog izvještavanja neprofitnih i javnih entiteta (usvajanjem MRS\nJS). Drugi finansijski izvještaj, bilans uspjeha predstavlja samo izdvojeni i osamostaljeni\ndio bilansa stanja (pozicije kapital) čiji je zadatak da obračuna sve prihode i rashode u\ndatom obračunskom periodu i iskaže ostvareni periodični rezultat. U pogledu strukturnih\nelemenata koje sadrži obrazac bilansa uspjeha razlikuje se kod neprofitnih (druga\npravna lica) i neprofitnih i vladinih organizacija, dok MRS i MRS JS propisuju samo\nminimalni broj pozicija koje treba da sadrži ovaj obrazac, što ipak može stvoriti značajne\npoteškoće u njihovoj početnoj primjeni.\n166\nIako su bilans stanja i bilans uspjeha od suštinskog značaja, oni ipak nisu\ndovoljni za ocjenu svih finansijskih aktivnosti neprofitnih organizacija. Bilans novčanih\ntokova je finansijski izvještaj koji pokazuje novčane efekte organizacije iz redovnih,\ninvesticionih i finansijskih aktivnosti u datom periodu, a pojavljuju se i značajne razlike\nizmeđu obrazaca neprofitnih i vladinih organizacija. Za utvrđivanje i iskazivanje tokova iz\nposlovanja u ovom izvještaju koriste se dvije metode i kod nas je ozakonjena direktna,\nšto preporučuje i MRS JS - 2, a i primjerenija je neprofitnim organizacijama zbog\nodsustva profita. Aneks nije cjelovit izvještaj, za razliku od ostalih finansijskih izvještaja,\nne koristi se samostalno, nego uvijek uz bilans stanja, račun dobitka i gubitka i izvještaj\no promjenama finansijskog položaja. Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta (GIB)\nprikazuje odobrene prihode i rashode i ostvarene prihode i rashode, tako da se jasno\nmogu\nvidjeti\nodstupanja\nizmeđu\nodobrenog\ni\nostvarenog\nbudžeta\ni\npredstavlja\nnajznačajniji finansijski izvještaj budžeta. Neophodan preduslov za iskazivanje podataka\nu obrascu Izvještaj o kapitalnim troškovima (KTF) je pravilno i potupno evidentiranje\nposlovnih promjena u klasi 8 – Memorandumska evidencija. Kako u bilansu uspjeha na\nfinansijski rezultat uticaj imaju samo tekući prihodi, uvođenje izvještaja o kapitalnim\ntroškovima omogućava potpuno obuhvatanje svih prihoda i primitaka, odnosno rashoda\ni izdataka, koji su potrebni za sastavljanje GIB-a. Obrazac Posebni podaci izrađuje se\nprvenstveno za statističke svrhe, a identični su za profitne i neprofitne entitete.\nAnaliza finansijskih izvještaja mogla bi se nazvati i specijalnom metodom\npribavljanja informacija koje ne pružaju finansijski izvještaji i predstavlja skup metoda,\npostupaka i instrumenata otkrivanja, pokazivanja i interpretacije informacija o stanju i\nuspjehu neprofitne organizacije na osnovu bilansnih agregata. Gledano sa pozicije\nmenadžmenta, bilansni agregati nisu samo instrumenti polaganja računa o ostvarenjima\norganizacije pred eksternim korisnicima i podloga samoocjenjivanja performansi nego i\nbitno ishodište za donošenje upravljačkih odluka i planiranje i kontrolu ostvarenja\naktivnsti u budućem periodu.\n167\nIV ANALIZA BILANSNIH AGREGATA NEPROFITNIH ORGANIZACIJA\n1. Suština, ciljevi i vrste analize finansijskih izvještaja\nAnaliza499 finansijskih izvještaja može se definisati kao specijalna metoda\npribavljanja informacija pomoću koje se iz podataka godišnjih računa (bilansa stanja,\nbilansa uspjeha, bilansa novčanih tokova) stiču informacije o finansijskom i prinosnom\npoložaju organizacije.500 Analiza je, zapravo, skup metoda, postupaka i instrumenata\notkrivanja, pokazivanja i interpretacije informacija o stanju i uspjehu entiteta na osnovu\nnjegovih finansijskih izvještaja i predstavlja dio ukupne računovodstvene analize stanja i\nuspjeha organizacije. Računovodstvena analiza širi je pojam zato što pored analize\nfinansijskih izvještaja, koji su obično usmjereni prema eksternim stejkholderima,\nuključuje i internu analizu.501\nAnaliza finansijskih izvještaja značajan je izvor informacija o stanju i uspjehu\norganizacije na godišnjem nivou. Prije otpočinjanja analize značajno je identifikovati\nčesto\nignorisana\nali\nekstremno\nznačajna\npitanja\nračunovodstva\ni\nfinansijskog\nmenadžmenta.502 Korektnost (ispravnost) podataka za analizu predstavlja zahtjev da\nknjigovodstveni i drugi podaci budu sastavljeni i predstavljeni u skladu sa propisima\n(formalna ispravnost podataka) i da budu ispravni i objektivni (materijalna ispravnost).\nUnificiranost\n(jednoobraznost)\npodataka\nza\nanalizu\nzahtijeva\nispunjenje\nnačela\nkontinuiteta koje traži da postupci za dobijanje podataka o poslovanju budu unaprijed\ndeterminisani i da se ne mogu mijenjati prema trenutnim potrebama korisnika tih\npodataka.503\nBilansni agregati nude finansijske podatke u apsolutnim iznosima koji su\nrazvrstani po unaprijed određenoj šemi. Iskazivanje apsolutnih iznosa razvrstanih po\nvrstama i slaganje po nekom smislenom redu usmjereno je prema cilju pokazivanja\nfinansijskog\npoložaja\ni\nuspjeha\norganizacije.504 Dodatna\nsaznanja\no\norganizaciji\nneophodna su i moguća ako se apsolutni iznosi iz bilansnih agregata pretvore u\nprocentualnu strukturu ili se iskažu indeksnim brojevima u odnosu na prethodne periode\nili ako se apsolutni iznosi dovedu u smislen odnos i izraze njihovim odnosom. To\nupućuje da iza bilansnih podataka, sa osobenostima potpunog brojčanog obuhvata\nstanja i uspjeha entiteta, postoji i poseban svijet odnosa međuuzročnosti, zakonitosti u\nponašanju. Oni koji potpunije otkriju taj posebni svijet, njime ovladaju i sintetizovanjem\n499 Termin analiza potiče od grčke riječi ''analysis'' koja se može prevesti kao raščlanjivanje, rasklapanje,\nrastavljanje nekog složenog objekta na njegove sastavne dijelove. Radovanović, R, Škarić - Jovanović,\nK: Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str. 465.\n500 Coenenberg, A.: Jahresabschluss und Jahresabsluss Analyse, MI Verlag Moderne Industrie AG&CO.,\nBuchverlag, Landsberg, 1988, s. 553.\n501 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 143.\n502 Značajan izvor informacija za analitičare nalazi se u notama - zabilješkama. One otkrivaju neke\nsuštinske detalje koje je organizacija slijedila i sa kojima se suočavala u pripremi finansijskih izvještaja.\nRazlika\nizmeđu računovodstvenih pitanja i pitanja\nfinansijskog\nmenadžmenta upućuje da su\nračunovodstvena pitanja vezana za tačnost iznosa u finansijskim izvještajima, dok se finansijski\nmenadžment fokusira na značenje brojeva u bilansnim agregatima.\n503 Radovanović, R., Škarić-Jovanović, K.: Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001,\nstr. 467.\n504 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 122-123.\n168\ndođu do boljih zaključaka uspješnije će odlučivati, planirati i kontrolisati aktivnosti\norganizacija.\nOsnovni cilj analize finansijskih izvještaja je ocjena prošlih i predviđanje budućih\nostvarenja u funkciji informacione podrške donošenja odluka. Prva i glavna uloga\nanalize je da mnogobrojne podatake iz bilansnih agregata pretvori u upotrebljive\ninformacije čija je ponuda ''nedovoljna,'' čak i u vremenu elektronske obrade podataka.\nRadi se o informacijama čijim se poređenjem u vremenu (za entitet), prostoru (sa\nsrodnim entitetima) ili sa podacima iz planiranih vrijednosti dolazi do bitnih zaključaka o\nbudućim ostvarenjima. Krajnja svrha analize finansijskih izvještaja budžeta i korisnika\nbudžeta je odgovor na pitanje: kako je potrošen javni novac? Finansijska analiza za\ninterne potrebe, kao cilj, stoji na prvom mjestu, iako se sa njom u tom pogledu u literaturi\ndugo maćehinski postupalo.505\nPosebni ciljevi analize finansijskih izvještaja su izraz informacionih zahtjeva,\nodnosno očekivanja različitih korisnika finansijsko-računovodstvenih izvještaja. Korisnici\nračunovodstvenih informacija u zavisnosti od načina upotrebe informacija, mjesta i\nvremena upotrebe mogu se svrstati u dvije grupe. Najčešća klasifikacija je na eksterne\n(vanjske) i interne (unutrašnje). U zavisnosti od uloge koju korisnik obavlja, ovu\nklasifikaciju ne treba shvatiti doslovno, pošto se isti korisnik može pojaviti i kao interni i\nkao eksterni. Interni korisnici su osobe ili grupe koje su neposredno uključene u\ndjelatnost (operacije, poslovanje) izvještajnih jedinica: država, odnosno tijela državne\nuprave i državne vlasti na svim nivoima, a neki od navedenih korisnika pojavljuju se u\ndvostrukoj ulozi, kao kreatori i kao korisnici finansijskih izvještaja. Eksterni korisnici nisu\ndirektno uključeni u djelatnost neprofitnih organizacija: građani (uključujući poreske\nobveznike, glasače, korisnike usluga), mediji, kupci, dobavljači, investitori, kreditori,\nekonomski i finansijski analitičari, donatori, sindikati, poslovna udruženja i sl.\nPošto egzistencija pojedinaca ima mnoge dodirne tačke sa funkcionisanjem\ndržave i njenih pojedinih segmenata, za finansijske izvještaje budžetskih korisnika\nzainteresovana je javnost u širem smislu, odnosno građanin - pojedinac. Pojedinac iz\nfianansijskih izvještaja pokušaće da sazna namjere države u pogledu finansiranja javnih\npotreba, socijalnih transfera, povećanja ili smanjenja poreskih stopa a putokaz uspjeha\nili neuspjeha vlade biće potvrđen na izborima. Mediji (TV, radio i štampa) nastoje da\npristupačnim\nkomuniciranjem\ns\njavnošću\ndaju\njasnije\ninformacije\no\nfinansijskim\npokazateljima za procjenjivanje rada vlade. Kako bi javnost bila u toku sa postojećim i\npredstojećim vladinim odlukama, mediji moraju da koriste manje stručne i tehničke\ntermine a više grafičke prikaze i jednostavniji jezik. Dobavljači su zainteresovani za\nračunovodstvene informacije iz kojih će saznati mogućnost dalje saradnje, sposobnost\nvlade da nastavi sa novim nabavkama (tekuće ili investicione) ili sposobnost da izmiri\ndospjele obaveze. Da bi izvršila svoje narasle funkcje, država se često zadužuje.\nZajmodavci se mogu pojaviti kao domaće i inostrane grupe koje ulažu novac u vladine\naktivnosti. Njih interesuju informacije o stanju postojećeg duga, trenutnoj zaduženosti i\nsposobnosti izmirenja dospjelih obaveza, na osnovu čega procjenjuju sposobnost vlade\nda u narednom periodu izmiruje svoje obaveze.\nNezavisni analitičari obično obuhvataju univerzitetske ili druge institute i agencije\nkoje pružaju intelektualne usluge, imaju dosta zajedničkih ciljeva sa medijima, ali su\n505 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 174.\n169\nnjihove analize stručnije, objektivnije i imaju značajniji uticaj na aktivnosti državne\nuprave. Strana pomoć mnogim zemljama, pa i našoj, predstavlja bitan element u\nbudžetskom finansiranju, a sadašnji i potencijalni donatori zainteresovani su za namjene\ni način trošenja doniranih sredstava. Njih interesuju podaci o projektima i programima\nkoji su predloženi za finansiranje. Međunarodne organizacije i finanansijske institucije\ninteresuju uporedivi i dosljedni podaci o vladinim aktivnostima.\nKao glavni kriterijumi za razlikovanje analize finansijskih izvještaja obično se\nnavode: 1) kriterijum korisnika informacija analize, 2) kriterijum predmeta analize, 3)\nkriterijum\nvremena\nposmatranja\ni\n4)\nkriterijum\ninstrumenata\nanalize\nfinansijskih\nizvještaja.506 Prema korisnicima analize treba razlikovati dvije vrste: internu i eksternu\nanalizu. Eksterna analiza usmjerena je na informaciono opsluživanje vanjskih korisnika\nfinansijsko-računovodstvenim informacijama o entitetu: potencijalni kupci obveznica,\ndugoročni i kratkoročni kreditori, poslovni partneri, sindikati, organi vlade i njene\nagencije, mediji, javnost, međunarodne organizacije, donatori itd. Interna analiza\nfinansijskih izvještaja usmjerena je ka informisanju kako menadžmenta neprofitnih\norganizacija tako i funkcionera pojedinih organa uprave i zaposlenih u njima. Ekstremnih\nrazlika između eksterne i interne analize nema, obje se bave ispitivanjem finansijskog\nstanja, u jednom trenutku, i stanja i uspjeha u određenom periodu. Svi poznati\ninstrumenti analize obično se mogu koristiti kako za eksternu tako i za internu analizu.\nGlavno po čemu se ove dvije vrste analize razlikuju je obim korišćenog materijala\n(podataka) i brojnost problema kojima je analiza posvećena. Usljed užih ciljeva i\nograničenja raspoloživog materijala koji koristi eksterna analiza ima obično manji domet\ni kraću upotrebnu vrijednost od interne analize.\nPrema predmetu analize razlikuje se analiza bilansa stanja (finansijskog\nstatusa),\nanaliza\nbilansa\nuspjeha\n(rezultata)\ni\nkombinovana\nanaliza\nfinansijsko-\nračunovodstvenih izvještaja. Analiza bilansa stanja usmjerena je na ispitivanje opšte\nslike finansiranja, odnosno pribavljanje informacija o stanju solventnosti i likvidnosti\nentiteta na bilansni dan. Ona se koristi kao vertikalna analiza bilansa stanja, odnosno\nstrukture ulaganja na jednoj i izvora finansiranja, na drugoj strani uključujući i odnose\nizmeđu dijelova ulaganja u aktivi (na primer, obrtna prema osnovnim sredstvima) i\nodnose između izvora finansiranja u pasivi, što govori o finansijskoj sigurnosti (kapital\nprema obavezama). Isto tako, ona se koristi kao horizontalna analiza bilansa stanja da\nbi se pribavile informacije o kretanju pojedinih pozicija ulaganja i izvora finansiranja u\nnizu sukcesivnih perioda. Analiza bilansa uspjeha bavi se učešćem pojedinih (ili grupa)\ntroškova u ostvarenom prihodu. Cilj je prikupljanje informacija o rentabilitetu, odnosno\nprinosnoj moći prihoda u izvještajnom periodu. Kombinovane analize bilansa stanja i\nbilansa uspjeha mogu da se sprovode nezavisno jedna od druge, ali su rezultati i jedne i\ndruge neophodni za upoznavanje kompletne finansijske situacije. Ova analiza obično se\nodvija racionalnim povezivanjem podataka iz jednog i drugog bilansnog agregata.\nPrema kriterijumu predmeta analize naznačena je analiza bilansa stanja i analiza\nbilansa uspjeha a nije analiza aneksa, odnosno nota - zabilježaka uz finansijske\nizvještaje i analizu bilansa novčanih tokova. Aneks, odnosno note - zabilješke, nije\ncjelovit\nnego fragmentaran\nfinansijski izvještaj\n(agregat) sačinjen\nod\nnumeričkih\n506 O kriterijumima i razlikovanju vrsta analize finansijskih izvještaja vidjeti Ranković, J.: Upravljanje\nfinansijsama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 175-176 i Stevanović, N., Malinić, D.:\nUpravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 150-155.\n170\npodataka i opisnih obavještenja i ne može biti predmet samostalne analize nego samo\ndopunski izvor određenih, ali vrlo značajnih podataka za tumačenje rezultata bilansa\nstanja i bilansa uspjeha. Bilans novčanih tokova je cjelovit izvještaj i sam po sebi\npredstavlja analizu, odnosno proizvod je analize zasnovane na podacima koji se nalaze\nu bilansu stanja i uspjeha.\nSa gledišta vremena posmatranja razlikujemo analizu stanja ili statičku analizu i\nanalizu razvoja ili dinamičku analizu. Statička analiza bavi se bilansom stanja na\nodređeni bilansni dan i bilansom uspjeha za jedan operativni period ili jednu poslovnu\ngodinu. Dinamička analiza bavi se bilansima stanja i uspjeha u više sukcesivnih perioda,\na period ove analize obično je 3 do 5 godina. Statička analiza glavnih finansijskih\nizvještaja ima za cilj da pribavi informacije o sredstvima, adekvatnosti finansiranja i\nlikvidnosti na dan zaključenja bilansa (stanja), o prinosnoj moći prihoda ispoljenoj u toku\nizvještajnog perioda (analiza uspjeha) i efikasnosti upravljanja ulaganjima i izvorima\nfinansiranja. Rezulati statičke analize značajni su, ali jedna godina ili jedan bilansni dan\nnisu dovoljno vrijeme posmatranja za donošenje pouzdanih ocjena o liniji (trendu)\nrazvoja (progres ili regres) entiteta. Dinamička analiza finansijskih izvještaja koristi\nprednost vremenskog poređenja, kao jedne od bitnih metoda eksploatacije informacija\nfinansijskih izvještaja. Samim poređenjem apsolutnih iznosa niza finansijskih izvještaja\ndolazi se do određenih zaključaka o entitetu, a, ukoliko se u analizi koriste bazni ili\nlančani indeksi, onda se otkrivaju jasnije tendencija o samim dijelovima ili ukupnim\nvrijednostima bilansnih agregata.\nPrema kriterijumu instrumenata analize finansijskih izvještaja pojedini autori ih\nslično klasifikuju. Prema jednim, instrumenti analize su: vizuelna analiza bilansa, analiza\nbilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza pomoću neto obrtnog fonda\n(kapitala), ''Cash flow'' (keš flou) analiza i ''Funds Flow'' (fands flou) analiza.507 Prema\ndrugima,508 po ovom kriterijumu instrumenata razlikujemo: opštu analizu godišnjih\nračuna, odnosno analizu strukture finansijskih izvještaja, racio analizu finansijskih\nizvještaja, analizu neto obrtnog kapitala i analizu tokova sredstava, a prevashodno\nanalizu novčanih tokova.509\n1.1. Pretpostavke analize finansijskih izvještaja neprofitnih organizacija\nOd\nanalize\nfinansijskih\nizvještaja\nočekuju\nse\nupotrebljive\ninformacije\nza\ndonošenje odluka internih i eksternih korisnika. Bez obzira da li su u pitanju eksterni ili\ninterni korisnici analize njena valjanost uslovljena je: 1) upotrebljivošću bilansnih\npodataka, 2) konsolidovanjem bilansa stanja i uspjeha i 3) klasifikacijom bilansnih\npozicija.510\nPretpostavka\nistinitih,\npoštenih\ni\nkonzistentnih\nfinansijskih\nizvještaja\nobezbjeđuje se pažljivom procjenom bilansnih pozicija u skladu sa opšteprihvaćenim\nračunovodstvenim\nnačelima,\nodgovarajućim\nračunovodstvenim\nstandardima\ni\n507 Radovanović, R, Škarić-Jovanović, K: Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001,\nstr. 478-489.\n508 Metode vizuelizacija, račun pokrića, racio analiza, analiza kretanja (funds flow analiza), cash flow\nanaliza i analiza neto obrtnog fonda. Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski\nfakultet, Beograd, 1997, str. 176.\n509 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 155.\n510 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 177.\n171\nračunovodstvenim politikama511 određenog entiteta. Finansijski izvještaji obično se\npripremaju pod pretpostavkom da će entitet stalno poslovati i da će nastaviti sa\nposlovanjem i izvršavanjem svojih zakonskih obaveza u vremenskom roku koji se može\npredvidjeti. Razmatranje položaja zavisi od raspoloživih činjenica za svaki pojedinačni\nslučaj.512 Da li je pretpostavka stalnosti poslovanja odgovarajuća, više je relevantno za\npojedinačne entitete nego za državnu upravu u cjelini.513\nNačelo\ndosljednosti\n(konzistentnosti)\npodrazumijeva\nda\nodabrana\npravila\nprocjenjivanja treba primjenjivati u dužem razdoblju, s tim da se, u slučaju njihovih\nizmjena u aneksu ili napomenama (notama - zabilješkama), treba objaviti promjena,\nobrazloženje primjene i efekti nastale promjene, kao i razlozi koji su je uslovili.514 Načelo\nopreznosti u bilansiranju sadrži dva principa, princip realizacije i princip impariteta. Po\nnačelu realizacija u bilansu uspjeha mogu se iskazati samo realizovani dobici (sadržani\nu prodatim proizvodima, robama ili uslugama), što je karakteristično za neprofitne\norganizacije. Prema principu nejednake vrijednosti (impariteta) za bilansiranje pozicija\nimovine primjenjuje se najniža vjerovatna vrijednost, dok se za bilansiranje pozicija\npasive primjenjuje najviša vjerovatna vrijednost, što u bilansu uspjeha za rezultat ima\nnajveće vrijednosti rashoda, najniže vrijednosti prihoda, najniži dobitak, odnosno najviši\ngubitak. Prema načelu uzročnosti (nastanka događaja, korelacije) prihodi i rashodi i kod\nprofitnih i neprofitnih entiteta priznaju se kada nastanu (a ne kada se primi ili isplati\nnovac ili njegov ekvivalent), evidentiraju se u poslovnim knjigama i uključuju u bilans\nuspjeha perioda na koji se odnose (nezavisno da li su i kada će biti naplaćeni).\nBudžetski korisnici prihode i primitke prikazuju u računovodstvenom obračunskom\nperiodu u kome su mjerljivi i raspoloživi, a prihodi su mjerljivi i raspoloživi kada ih je\nmoguće vrijednosno iskazati.515 Rashodi se knjiže po obračunskoj (akrualnoj) osnovi,\nodnosno u periodu kada je nastala obaveza za plaćanje, bez obzira da li je samo\nplaćanje izvršeno.516\nKonsolidovanje finansijskih izvještaja predstavlja postupak u kome se finansijski\nizvještaji iste vrste svih budžetskih korisnika objedinjuju u jedan, jedinstven izvještaj.\nMeđutim, bilo koji konsolidovani računovodstveni izvještaj ne predstavlja samo prosti\n511 Pravilnik o računovodstvenoj politici za korisnike budžeta RS (''Sl. glasnik RS'', br. 109/03).\n512 U procjenjivanju, na primjer, da li državna uprava zadovoljava načelo stalnosti poslovanja, nadležnost\npropisivanja visine poreskih stopa ili taksi omogućava njeno svrstavanje u kategoriju entiteta koji\nzadovoljavaju načelo stalnosti poslovanja, iako već duži period posluju sa, na primjer, negativnom neto\nimovinom/kapitalom. Za pojedinačni entitet, procjena izvještaja o finansijskom stanju, na datum\nizvještavanja, može ukazivati da pretpostavka o stalnosti poslovanja nije odgovarajuća, ali mogu\npostojati višegodišnji ugovori o finansiranju koji obezbjeđuju nastavak poslovanja.\n513 MRS JS - 1, paragraf 45 (a) i (b), MRS (2004), SRR Srbije, Beograd, SRR RS, B. Luka, 2004, str.\n36-37.\n514 Detaljnije o načelu dosljednosti i prezentacije pogledati u MRS RS, knjiga prva, SRR RS, Banja Luka,\n1999, str. 46, Međunarodni računovodstveni standardi 2004, SRR Srbije, Beograd, SRR RS, B. Luka,\n2004, str. 38.\n515 Prihodi i primici su raspoloživi kada su ostvareni u okviru obračuskog perioda ili ubrzo nakon toga,\nkako bi se mogli koristiti za plaćanje obaveza. Raspodjela prihoda sa računa javnih prihoda na dan 31.\ndecembra tekuće fiskalne godine smatra se prihodom bez obzira što su sredstva raspoloživa na\njedinstvenom računu trezora tek u narednoj fiskalnoj godini.\n516 Fakture dobavljača knjiže se po prijemu, rashodi za fakturisani materijal i usluge vežu se za period\nkada su usluge i materijal primljeni, plate se iskazuju u periodu za koji se duguju.\n172\nzbir pojedinačnih računovodstvenih izvještaja koji se konsoliduju.517 U postupku\nkonsolidacije neophodno je eliminisati iznose koji potiču iz međusobnih odnosa u\nkonsolidaciji po svim osnovama, potraživanja, obaveze, prihode i rashode, primitake i\nizdatake. Rezultat konsolidacije je izvještaj koji daje sliku o finansijskom položaju,\nprihodima i rashodima, novčanim tokovima o svim budžetskim korisnicima kao jednoj\ncjelini. Iako je Zakonom o računovodstvu BiH propisano donošenje posebnih standarda\nza javni sektor, oni još nisu doneseni a budžetski korisnici dužni su voditi svoje\nknjigovodstvo u skladu sa sadašnjom nacionalnom regulativom. Pitanja koja nisu\nuređena ovim standardima a do njihovog donošenja treba primjenjivati MRS JS, ukoliko\nsu oni primjenjivi na entitete javnog sektora, posebno MRS JS 6 - Konsolidovani\nfinansijski izvještaji i računovodstveno ulaganje u kontrolisane entitete. Pravilnik o\nfinansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština i gradova i\nfondova 518 čl. 44-55 propisuje postupak konsolidacije finansijskih izvještaja.\nPored\nmaterijalnih\nuslova\nfinansijska\nanaliza pretpostavlja\ni\nzadovoljenje\nformalnih uslova koji se obezbjeđuju odgovarajućim grupisanjem pozicija aktive, pasive,\nrashoda i prihoda. Razvrstavanje pozicija u bilansu, kod nas, izvršeno je po pravilu\nrastuće ili opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće ili opadajuće dospjelosti u pasivi, koja\njedno drugom odgovaraju. Grupisanje pozicija aktive prema principu rastuće likvidnosti i\npozicija pasive prema principu rastuće dospjelosti uslovljeno je dominirajućim značajem\nzlatnih bilansnih pravila u širem i užem smislu,519 što je karakteristično za neprofitne (i\nprofitne) organizacije.520 Pri postavljanju zvaničnih bilansnih šema zakonodavac je vodio\nračuna o ciljevima i instrumentima finansijske analize koji su primjereni izvještajnim\nzahtjevima Četvrte direktive EEZ/EU, Okviru za pripremu i podnošenje finansijskih\nizvještaja uz MRS, kao i da je bilans propisan u formi konta. Dakle, može se reći da je\nnaš zvanični bilans neprofitnih organizacija u pogledu razvrstavanja pozicija prilagođen\nzahtjevima analize (tabela 8). 521\nGrupisanje pozicija aktive prema principu opadajuće likvidnosti i pozicija pasive\nprema principu opadajuće dospjelosti odgovara naglašavanju pravila ''acid test''522 koji\ntraži jednakost gotovine i potraživanja, sa jedne strane, i kratkoročnih obaveza, sa druge\nstrane. Kontrola likvidnosti u skladu sa ovim pravilom uslovljava davanje prednosti\npomenutim bilansnim grupama.523\n517 Konsolidovani finansijski izvještaji su finansijski izvještaji ekonomskih entiteta prikazani kao izvještaji\npojedinačnog entiteta, MRS JS - 6, paragraf 8. Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo,\n2001, str. 421-450.\n518 ''Sl. glasnik RS'', br. 56/04.\n519 Zlatno pravilo finansiranja insistira na paralitetu rokova, odnosno usklađenosti između vremena\nkorišćenja sredstava i vremena raspoloživosti izvora za njihovo finansiranje. Vidaković, S.: Analiza\nposlovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd, 2001, str. 28-29.\nMikerević, D.: Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, B. Luka, 2001, str. 49-54.\n520 Dok za budžetske korisnike nije.\n521 Treba istaći da je ovdje data jedna uopšena šema bilansa stanja kod nas, za neprofitne organizacije i\nbudžetske korisnike, čija vizuelna površina pozicija ne odgovara njihovim stvarnim iznosima u\nukupnom totalu aktive ili pasive bilansa.\n522 Pravilo finansiranja ''1:1'' (''acid-test'') postavlja zahtjev postojanja jednakosti između likvidne imovine\nprvog stepena (novčana sredstva i kratkoročna potraživanja) i obaveza prvog stepena (kratkoročne\nobaveze). Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković,\nBeograd, 2001, str. 30.\n523 Ranković, J.: Upravljanje finansijsama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 191-192.\n173\nTabela 8. Klasifikovanje pozicija bilansa stanja neprofitnih organizacija\nAktiva\nBilans stanja\nPasiva\nStalna imovina:\n-Nematerijalna ulaganja\n-Osnovna sredstva\n-Dugoročni finansijski plasmani\nKapital:\n-Osnovni kapital\n-Rezerve\n-Neraspoređeni višak prihoda – dobitak\n-Gubitak do visine kapitala\nDugoročna rezervisanja:\n-Rezervisanja za troškove i rizike\n-Ostala dugoročna rezervisanja\nZalihe:\n-Materijal\n-Roba\nObaveze:\n-Dugoročne obaveze\nKratkoročna potraživanja i plasmani:\n-Kratkoročna potraživanja\n-Kratkoročni plasmani\nGotovina i ekvivalenti gotovine:\n-Hartije od vrijednosti\n-Gotovina\nAktivna vremenska razgraničenja\n-Kratkoročne obaveze:\n-Obaveze za primljena novčana sredstva\niz namjenskih izvora u transferu\nPravilo rastuće likvidnosti\nGubitak iznad kapitala\nPasivna vremenska razgraničenja\nPravilo rastuće dospjelosti\n1.2. Pretpostavke analize finansijskih izvještaja javnih entiteta\nKlasifikovanje pozicija u bilansu korisnika prihoda budžeta izvršeno je po pravilu\nopadajuće likvidnosti u aktivi i opadajuće dospjelosti u pasivi, a propisano je Pravilnikom\no obrascima za periodično i godišnje izvještavanje. MRS JS – 1 ne propisuje redoslijed\nni formu prezentovanja stavki u izvještaju o finansijskom stanju, ali daje ilustrativnu\nformu u Dodatku ovog standrada, što su, vjerovatno, imali u vidu i sastavljači bilanske\nšeme kod nas, koja, uz manju modifikaciju i prilagođavanje, na primjeru zvaničnog\nbilansa ima sljedeći izgled (tabela 9):\nTabela 9. Klasifikovanje pozicija bilansa stanja budžetskih korisnika\nAktiva\nBilans stanja\nPasiva\nKratkoročne obaveze:\n-Kratkoročne tekuće obaveze\n-Obaveze po osnovu HOV\n-Kratkoročni krediti i zajmovi\n-Obaveze prema radnicima\n- Potraživanja\n-Fin. i obr. odnosi sa drugim povez. jedin.\n-Kratkoročna razgraničenja\nGotovina, kratkoročna potraživanja i\nrazgraničenja i zalihe materijala i robe\n-Novčana sredstva i plementiti metali\n-Hartije od vrijednosti\n-Kratkoročna potraživanja\n-Kratkoročni plasmani\n-Kratkoročna razgraničenja\n- Finansijski i obračunski odnosi sa\npovezanim jedinicama\n-Zalihe materijala i robe\n-Zalihe sitnog inventara\nPravilo opadajuće likvidnosti\nStalna sredstva:\n-Stalna sredstva\n-Ostala nematerijalna ulaganja\n-Dugoročni plasmani\n-Hartije od vrijednosti\n-Dugoročna razgraničenja\nIzvori sredstava:\n-Izvori stalnih srestava\n-Ostali izvori sredstava\n-Izvori sredstava rezervi\n-Revalorizovani efekti\n-Neraspoređeni višak prihoda i rashoda\nPravilo opadajuće dospjelosti\n174\nPolazeći od ciljeva grupisanja, oba pomenuta načina obezbjeđuju jednake\nmogućnosti, što se jasno vidi iz prezentovanih postupaka pripremanja bilansa za\nanalizu. Razvrstavanje pozicija u bilansu uspjeha neprofitnih organizacija kod nas\nzasnovano je na metodi ukupnih troškova i prikazanom u štafelnoj formi, i, uglavnom,\nodgovara zahtjevima analize tekućeg rezultata i njegovim segmentima rezultata.\nSažimanje i modifikacija bilansa uspjeha zasnovanog na zvaničnoj šemi neprofitnih\norganizacija (drugih pravnih lica) moglo bi se izvršiti na sljedeći način (tabela 10):\nTabela 10. Klasifikovanje pozicija bilansa uspjeha neprofitnih organizacija\nI\nPrihodi (A+B+C+D+E)\n1.\nPrihodi\nA.\nPrihodi u visini doznačenih sredstava\n2.\nNabavna vrijednost prodate robe\nB.\nPrihodi od obavljanja djelatnosti\n3.\nBruto poslovni rezultat (1-2)\nC.\nFinansijski prihodi\n4.\nDrugi poslovni troškovi\nD.\nOstali prihodi\n5.\nPoslovni dobitak ili gubitak (3-4)\nE.\nPrihodi po osnovu vanrednih događaja\n6.\nNeto finansijski rashodi\nII\nRashodi (A+B+C+D+E)\n7.\nRedovni dobitak ili gub. (5-6 ili 6-5)\nA.\nPoslovni rashodi\n8.\nNeposlovni i vanr. dobitak ili gubitak\nB.\nRashodi po osnovu zakonom utvr. prava\n9.\nVišak prihoda-dobitak (7-8)\nC.\nFinansijski rashodi\n10.\nGubitak (8-6)\nD.\nOstali rashodi\nE.\nRashodi po osnovu vanrednih događaja\nIII\nVišak/manjak prihoda/rashoda (I-II ili II-I)\nNa ovaj način dobio se kratak, jasan i informativniji izvještaj s mogućnošću\nneposredne upotrebe podataka u analizi, ne samo o prihodima i troškovima već i bruto\ndobitku, o poslovnom, redovnom i neto rezultatu. Ipak, mana ovakvog iskaza je što ne\nrazdvaja varijabilne od fiksnih troškova, ne omogućava iskazivanje kontribucionog\n(marginalnog) rezultata, konstruisanje grafikona rentabiliteta koji značajno olakšava\ndonošenje odluka i vizuelnu kontrolu.524\nBudžetski korisnici ne posluju s ciljem ostvarivanja profita već je njihov cilj\nobezbjeđivanje što kvalitetnijih javnih usluga. Na odluke o alokaciji sredstava značajno\nutiču vladina politika određivanja prioriteta, kao i ostvarivanje makroekonomskih ciljeva i\nciljeva socijalne, zdravstvene i politike obrazovanja i sl. Finansijski izvještaji pripremljeni\nna modifikovanoj osnovi nastanka događaja, osim informacija o finansijskom rezultatu,\npružaju i informacije o izvorima i obavezama na dan izvještavanja. Bilans uspjeha\nprikazuje prihode i rashode, odnosno višak ili manjak prihoda nad rashodima, ne\nuzimajući u obzir primitke i izdatke po osnovu kapitalnih finansijskih transakcija.\nRazvrstavanje pozicija u obrascu bilansa uspjeha budžetskih korisnika izvršeno je u\n524 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 199-210.\n175\nskladu sa Pravilnikom,525 što uz manja prilagođavanja i\nizostavljanje analitičkih\npodklasifikacija za zvanični račun prihoda i rashoda ima sljedeći izgled:\nTabela 11. Klasifikovanje pozicija bilansa uspjeha budžetskih korisnika\nI\nRashodi (A+B+C)\nA\nTekući troškovi (a+b+c+d+e)\na)\nPlate i naknade troškova zaposlenih i skupštinskih poslanika\nb)\nPorezi i doprinosi na ostala lična primanja\nc)\nTroškovi materijala i usluga\nd)\nTekuće pomoći\ne)\nKapitalne pomoći\nB\nTroškovi za kamate i ostale naknade\nC\nDoznake nižim potrošačkim jedinicama\nII\nPrihodi (A+B+C+D)\nA\nPoreski prihodi\nB\nNeporeski prihodi\nC\nTekuće pomoći\nD\nPrihodi iz budžeta nižih potrošačkih jedinica\nIII\nVišak/manjak prihoda nad rashodima (II-I ili I-II)\nU skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor 1 –\nPrezentacija finansijskih izvještaja, entiteti javnog sektora podstiču se da prezentuju\nizvještaj o finansijskoj uspješnosti razvrstavanjem rashoda primjenom klasifikacije koja\nzavisi od prirode rashoda ili njihove funkcije. Izbor između funkcionalne526 metode i\nmetode prirode rashoda zavisi od istorijskih i regulatornih faktora kao i od prirode\nentiteta. Pošto je svaki od metoda podesan za različite vrste entiteta, ovaj standard\ndozvoljava izbor između klasifikacija zasnovanih na metodi koja najrealnije prikazuje\nelemente uspješnosti entiteta, a kod nas sastavljači šema opredijelili su se za metodu\nprirode troškova.\n2. Opšta analiza finansijskih izvještaja\nPod opštom analizom finansijskih izvještaja podrazumijevamo: 1) vertikalnu\nanalizu, odnosno analizu strukture bilansa stanja i bilansa uspjeha; 2) horizontalnu\nanalizu, odnosno analizu razvoja (trenda) pozicija bilansa i računa prihoda i rashoda i 3)\ngrafičku analizu strukture i razvoja izvještaja o finansijskom stanju i izvještaja o\nfinansijskoj uspješnosti entiteta.\n2.1. Vertikalna analiza finansijskih izvještaja\nAnaliza strukture (vertikalna analiza) finansijskih izvještaja ima za cilj da jasnije\npokaže\nučešće\npojedinih\ngrupa,\npodgrupa\ni\npozicija\nfinansijskih\nizvještaja\nu\n525 Pravilnik o finansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština i gradova i\nfondova (''Sl. glasnik RS'', br. 56/04). Pravilnik o finansijskom izvještavanju i godišnjem obračunu\nbudžeta - proračuna u FBiH (''Sl. novine FBiH'', br. 30/99 i 54/99).\n526 Funkcionalna metoda klasifikovanja rashoda razvrstava rashode prema funkciji ili svrsi. Ova\nklasifikacija pruža korisnije informacije nego klasifikacija rashoda prema prirodi, iako raspodjela\nrashoda prema funkciji može ponekad biti proizvoljna i podrazumijeva značajne procjene.\n176\nkarakterističnom zbiru (totalu), odnosno cjelini koju dati izvještaj sadrži.527 U bilansu\nstanja to je zbir aktive kao totala svih ulaganja i pasive kao zbir svih izvora finansiranja.\nU bilansu uspjeha neprofitnih organizacija to su prihodi od prodaje proizvoda, robe ili\nizvršenih usluga, dok entiteti javnog sektora mogu, pored ovih prihoda (transakcije\nrazmjene),528 ostvariti prihode529 i od drugih transakcija koje ne spadaju u transakcije\nrazmjene.530 Finansijski izvještaji u svom osnovnom obliku, tj. apsolutnim iznosima već\npokazuju strukturu. Bilans stanja je izvještaj o ukupnim sredstvima i izvorima i njihovoj\nstrukturi a slično je i sa bilansom uspjeha koji je izvještaj o prihodima i rashodima,\nnjihovoj strukturi i rezultatu. Međutim, apsolutni iznosi mogu da zamute sliku strukture\nkoju želimo da istaknemo.531 Na primjer, ako se radi o velikim apsolutnim iznosima, kao\nšto je slučaj s bilansom lokalne vlade ili vlada entiteta gdje apsolutni iznosi postaju\nnedovoljno ilustrativni, slika će biti znatno jasnija ako im dodamo procentualno izraženu\nstrukturu.\nAko kažemo da neprofitna organizacija na bazi članstva raspolaže sa sredstvima\nu iznosu od 662 KM na dan 31.12. 2004. godine, od čega na osnovna sredstva otpada\n360 KM, a na obrtna sredstva 302 KM, bavimo se strukturom bilansa. Pregledavanjem\nvertikalne strukture bilansa, njegove aktive, ne moramo se služiti nedovoljno određenim\nformulacijama da, na primjer, kažemo da je stalna imovina zauzimala nešto ispod\npolovine ukupne poslovne aktive, nego možemo sasvim određeno informisati da od\nukupne imovine na stalnu imovinu otpada 45,64% a na obrtnu 54,36%. Ako pogledamo\npasivu bilansa takođe shavatamo da nas manje zadovoljava informacija da od ukupnih\nizvora finansiranja od 662 KM na dan 31.12.2004. godine, na kapital/neto imovinu\notpada 386 KM, dakle, nešto iznad polovine, nego informacija da kapital učestvuje u\nfinansiranju sa 58,31% a obaveze 41,69%, što ilustruje i naredna šema bilansa stanja532\nkoja je jednostavna za analizu i zaključivanje (tabela 12).\nPošto se godišnji računi uobičajeno objavljuju uporedo sa prethodnom godinom,\nprocentualno iskazano učešće grupa, podgrupa i pojedinih pozicija u cjelini sredstava i\n527 Vertikalna analiza pokazuje procentualno učešće svake stavke finansijskog izvještaja u odnosu na\nodgovarajući zbir. Belak, V.: Menadžersko računovodstvo, Računovodstvo, revizija i financije, Zagreb,\n1995, str. 96.\n528 Prema MRS JS 9 - Prihodi iz transakcija razmjene, paragraf 1, naznačava da su prihodi koji nastaju iz\ntransakcija i događaja razmjene: pružanje usluga (snabdijevanje vodom, naplata drumarine, ulaznice,\nškolarina), prodaja robe (pretplata na publikacije, prodaja nekretnina) i korišćenje imovine entiteta od\nstrane drugih koji donosi prinos od kamate, tantijema i dividendi.Transakcija razmjene je transakcija u\nkojoj entitet prima sredstva ili usluge, ili otplaćuje obaveze a zauzvrat direktno daje približno jednaku\nvrijednost drugoj strani.\n529 Budžet i budžetski korisnici primjenjuju tzv. modifikovanu akrualnu računovodstvenu osnovu po kojoj\nse prihodi priznaju u obračunskom periodu u kome su mjerljivi i raspoloživi.\n530 Primjeri transakcija koje ne spadaju u transakcije razmjene uključuju prihode ostvarene po osnovu\nsuverene vlasti, na primjer, direktni i indirektni porezi, dažbine, kazne, itd.\n531 Ukoliko se radi o neprofitnim organizacijama na bazi članstva koje obično imaju manji broj pozicija u\nbilansu stanju i manje apsolutne iznose, oni su, možda, i sami dovoljni za vertikalnu analizu.\n532 Šema bilansa stanja data je u štafelnoj formi, odnosno iz istih razloga u kojoj je daje i zakonodavac,\nzbog tehničkih razloga i nemogućnosti prikazivanja u obliku ''T'' računa. Pregledanjem prethodne\nzvanične šeme bilansa stanja može se zapaziti da su istaknute samo pozicije koje imaju iskazane\napsolutne iznose a izostavljene propisane pozicije šeme koje nemaju iznose. Ovdje se mora dati i\nobjašnjenje vezano za poziciju stalnih sredstava i izvora stalnih sredstava. Usljed promjene zakonske\nregulative i ''bajpas'' rješenja pri sastavljanju završnog računa ove dvije pozicije nisu u ravnoteži na\ndan 31.12.2002. Razlika od 7.272 KM trebalo je da bude iskazana na poziciji neraspoređeni višak\nprihoda nad rashodima (9.243 KM), ili da se izvrši ispravka greške u 2003. godini.\n177\nizvora finansiranja podobnije je za zaključivanje o promjenama u strukturi bilansa u toku\nizvještajne godine, posebno ako se radi o entitetu koji ima veći obim aktivnosti i veće\niznose iskazanih vrijednosti sredstava i izvora (pogledati tabelu 13).\nTabela 12. Bilansa stanja neprofitnih organizacija na bazi članstva (u KM)\n31.12.2002.\n31.12.2003.\n31.12.2004.\nPozicija\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\nAKTIVA\nA.\nSTALNA IMOVINA\n492\n45,64\n426\n48,97\n360\n54,38\nII\nOsnovna sredstva\n492\n45,64\n426\n48,97\n360\n54,38\n3. Oprema (a-b)\n492\n45,64\n426\n48,97\n360\n54,38\na) Oprema-bruto vrijednost\n640\n640\n640\nb) Oprema-ispravka vrijednosti\n148\n214\n280\nG.\nGotov. ekvivalenti i gotovina\n586\n54,36\n444\n51,03\n302\n45,62\nII\nGotovina\n586\n54,36\n444\n51,03\n302\n45,62\nD.\nOBRTNA IMOVINA\n586\n54,36\n444\n51,03\n302\n45,62\nE.\nPOSLOVNA IMOVINA (A+D)\n1.078\n100\n870\n100\n662\n100\nPOSLOVNA AKTIVA\n1.078\n100\n870\n100\n662\n100\nPASIVA\nA.\nKAPITAL\n353\n32,75\n376\n43,22\n386\n58,31\nIII\nNeraspor. višak prihoda – dobitak\n353\n32,75\n353\n40,58\n353\n58,31\na) Nerasp. višak prih.- dobit ranijih god.\n353\n32,75\n353\n40,58\n353\n53,32\nb) Nerasp. višak prih.-dobit tekuće god.\n-\n-\n23\n2,64\n33\n4,99\nB.\nOBAVEZE\n725\n67,25\n494\n56,78\n276\n41,69\nII\nKratkoročne obaveze\n725\n67,25\n494\n56,78\n276\n41,69\n3. Dobavljači\n685\n63,54\n263\n30,23\n176\n26,59\n7. Ostale obaveze iz poslovanja\n40\n3,71\n231\n26,55\n100\n15,10\nPOSLOVNA PASIVA\n1.078\n100\n870\n100\n662\n100\nVertikalna analiza strukture bilansa stanja kao cjeline, u kojoj zbir aktive,\nodnosno pasive ima ulogu totala u odnosu na koji se traži učešće dijelova, može se lako\ndopuniti vertikalnom analizom međuzbirova (subtotala), što će umnogome istaći\nstrukturu grupe ili podgrupe pozicija, na primjer, vertikalna analiza strukture aktivne\npodgrupe B - Stalna sredstva. Ovdje se fokusiramo na važnu pojavu vezanu za stalna\nsredstva i stepen otpisanosti stalnih sredstava koji ukazuje na infrastrukturnu poziciju\nentiteta.533 Ukoliko imamo podatke o stepenu otpisanosti stalnih sredstava drugih\nneprofitnih organizacija, onda možemo da zaključimo da posmatrani entitet, u tom\npogledu, stoji dobro ili loše. Slične su mogućnosti analize i drugih međuzbirova u\nbilansu, kao na primjer pozicija C - Izvori sredstava u bilansu lokalne vlade (pogledati\ntabelu 14). Dopunske informacije koje mogu doprinijeti boljem razumijevanju strukture i\npromjena u strukturi bilansa stanja u dvije uzastopne godine mogu se naći u notama534\n(zabilješkama) uz finansijski izvještaj.\n533 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 161.\n534 Zabilješke – note uz finansijske izvještaje najčešće imaju sljedeću strukturu: 1) osnovne informacije o\ninstituciji – dodatna objavljivanja; 2) osnova pripreme finansijskih izvještaja; 3) izjava o osnovi\nprocjenjivanja, izvještajna valuta i nivo preciznosti koji je korišćen pri iskazivanju iznosa u finansijskim\nizvještajima; 4) pregled svih primijenjenih računovodstvenih politika i 5) pojedinačne note. Pravilnik o\nfinansijskom izvještavanju za korisnike prihoda budžeta Republike, opština i gradova i fondova, čl. 30-\n31, ''Sl. glasnik RS'' br. 56/04.\n178\nTabela 13. Bilansa stanja korisnika prihoda budžeta - obrazovanje (u KM)\n31.12.2002.\n31.12.2003.\n31.12.2004.\nPOZICIJA\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\nI AKTIVA\nA.\nGotovina, krat. pot. razgr.\ni zalihe materijala i robe\n149.917\n18,00\n147.062\n16,68\n431.159\n37,43\nNovč. sred.i plemeniti metali\n102.258\n12,28\n118.738\n13,47\n406.417\n35,29\nKratkoročna potraživanja\n47.659\n5,72\n28.324\n3,21\n24.742\n2,15\nB.\nStalna sredstva (a-b)\n682.920\n82,00\n734.605\n83,32\n720.608\n62,57\na) Stalna sredstva-bruto vrijed.\n1.260.609\n1.345.278\n1.367.320\nb) Stalna sredstva-ispr.vrij.\n577.689\n610.673\n646.712\nUKUPNA AKTIVA (A+B)\n832.837\n100\n881.667\n100\n1.151.767\n100\nII PASIVA\nA.\nKratk. obav. i razgraničenja\n140.674\n16,89\n100.018\n11,34\n251.431\n21,83\nKratkor. tekuće obaveze\n2.936\n0,35\n5.170\n0,59\n2.323\n0,20\nObaveze prema radnicima\n72.096\n8,66\n28.324\n3,21\n41.177\n3,57\nFinansijski i obrač. odnosi sa\ndrugim povezanim jedinicama\n32.595\n3,70\n30.834\n2,68\nKratkoročna razgraničenja\n65.642\n7,88\n33.929\n3,84\n177.097\n15,38\nC.\nIzvori sredstava\n692.163\n83,11\n781.649\n88,66\n900.336\n78,17\nIzvori stalnih sredstava\n690.192\n82,87\n734.605\n83,32\n720.608\n62,56\nIzvori sredstava rezervi\n40.000\n4,54\n122.621\n10,65\nNerasp. višak prih. nad rash.\n1.971\n0,24\n7.044\n0,80\n57.107\n4,96\nUKUPNA PASIVA (A+C)\n832.837\n100\n881.667\n100\n1.151.767\n100\nTabela 14. Bilansa stanja lokalne vlade (u KM)\n31.12.2002.\n31.12.2003.\n31.12.2004.\nPOZICIJA\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\nI AKTIVA\nA.\nGotovina, krat. pot., razgr.\ni zalihe materijala i robe\n81.961.881\n43,64\n100.879.177\n42,90\n104.083.706\n32,45\nNovčana sredstva\ni plemeniti metali\n43.177.954\n22,99\n29.959.514\n12,74\n14.934.716\n4,66\nKratkoročna potraživanja\n1.733.927\n0,92\n869.663\n0,37\n1.098.990\n0,34\nKratkoročni plasmani\n37.050.000\n19,73\n70.050.000\n29,79\n88.050.000\n27,45\nB.\nStalna sredstva (a-b)\n105.854.204\n56,36\n134.283.074\n57,10\n216.669.643\n67,55\na) Stalna sredstva-bruto vr.\n105.925.392\n134.354.262\n229.130.937\nb) Stalna sredstva-ispr.vr.\n71.188\n71,188\n12.461.294\nUKUPNA AKTIVA (A+B)\n187.816.085\n100\n235.162.251\n100\n320.753.349\n100\nII PASIVA\nA.\nKratk. obav. i razgranič.\n52.303.584\n27,85\n84.603.180\n35,98\n19.634.444\n6,12\nKratkoroč. tekuće obaveze\n5.988.189\n3,19\n11.295.793\n4,80\n6.024.505\n1,88\nKratkoročni kred. i zajmovi\n1.032.066\n0,55\n1.024.430\n0,44\n109.394\n0,03\nObaveze prema radnicima\n4.876.152\n2,07\n5.372.562\n1,67\nFinan. i obr. odn. s drugim\npovezanim jedinicama\n21.750\n0,01\nKratkoročna razgraničenja\n45.283.329\n24,11\n67.406.805\n28,67\n8.106.233\n2,53\nC.\nIzvori sredstava\n135.512.501\n72,15\n150.559.071\n64,02\n301.118.905\n93,88\nIzvori stalnih sredstava\n105.493.642\n56,17\n133.770.945\n56,88\n216.669.643\n67,55\nIzvori sredstava rezervi\n11.667\n0,01\n11.667\n0,01\n45.502.323\n14,19\nRevalorizacioni efekti\n62.476\n0,03\n62.476\n0,03\n62.476\n0,02\nNer. višak prih. nad rashod.\n29.944.716\n15,94\n16.713.983\n7,10\n38.884.463\n12,12\nUKUPNA PASIVA (A+C)\n187.816.085\n100\n235.162.251\n100\n320.753.349\n100\n179\nVertikalna analiza bilansa uspjeha bavi se ispitivanjem strukture ovog bilansnog\nagregata, odnosno učešća grupa pozicija i pojedinih pozicija u karakterističnom zbiru.\nNaš zvanični bilans uspjeha sastavljen u formi liste i uz manja prilagođavanja, za\ntrogodišnju seriju podataka, za neprofitne organizacije ima izgled kao što je prikazano u\ntabeli 15. Imajući u vidu iskazane apsolutne iznose, brojnost neprofitnih organizacija i\nvisinu ostvarenih sredstava iz javnih prihoda može se reći da je vertikalna analiza\nstrukture učešća pojedinih pozicija značajnija za interne a manje značajna za eksterne\nkorisnike finansijskih izvještaja.\nTabela 15. Bilansa uspjeha neprofitne organizacije na bazi članstva (u KM)\n2002\n2003\n2004\nPozicije prihoda, rashoda i rezultata\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\nPRIHODI\nA. PRIHODI U VISINI DOZNAČENIH SRED. (I+II)\n12.179\n99,87\n8.459\n99,42\n9.305\n99,42\nI Sredstva iz javnih prihoda\n4.059\n48,71\n4.465\n47,71\n1. Sredstva iz javnih prihoda\n4.059\n48,71\n4.465\n47,71\nII Prihodi iz drugih namjenskih izvora (1+2)\n12.179\n99,87\n4.400\n51,71\n4.840\n51,71\n1. Prihodi od dopr. nakn, dotacija, poklona i pom.\n10.764\n88,27\n1.500\n17,63\n1.650\n17,63\n2. Prihodi od članarina\n1.415\n11,60\n2.900\n34,08\n3.190\n34,08\nC. Finansijski prihodi\n16\n0,13\n49\n0,58\n54\n0,58\nI Prihodi od kamata\n16\n0,13\n49\n0,58\n54\n0,58\nUKUPNI PRIHODI (A+C)\n12.195\n100\n8.508\n100\n9.359\n100\nRASHODI\nA. POSLOVNI RASHODI (II+III+V+VI+VII+VIII)\n11.874\n97,37\n8.485\n99,73\n9.326\n99,65\nII Trošk. materijala, amort.i rezervisanja (1+3)\n124\n1,04\n173\n2,04\n194\n2,08\n1. Troškovi materijala\n58\n0,49\n107\n1,26\n128\n1,37\n3. Troškovi amortizacije\n66\n0,55\n66\n0,78\n66\n0,71\nIII Troškovi zarada i naknada\n2.880\n33,94\n2.880\n30,88\n1. Troškovi bruto zarada i bruto naknada\n2.421\n28,53\n2.421\n25,96\n2. Ostali lični rashodi\n459\n5,41\n459\n4,92\nV Troškovi proizvodnih usluga\n2.488\n20,95\n1.807\n21,30\n1.935\n20,75\nVI Troškovi neproizvodnih usluga\n3.525\n29,69\nVII Nematerijalni troškovi\n5.737\n48,32\n3.514\n41,41\n4.217\n45,22\nVIII Troškovi poreza i doprinosa\n111\n1,31\n100\n1,07\n1. Troškovi poreza\n111\n1,31\n100\n1,07\nUKUPNI RASHODI\n11.874\n97,37\n8.485\n99,73\n9.326\n99,65\nVIŠAK PRIHODA-DOBITAK\n321\n2,63\n23\n0,27\n33\n0,35\nVertikalna\nanaliza\nstrukture\nbilansa\nuspjeha\nkorisnika\nprihoda\nbudžeta\n-\nneprofitnih organizacija značajna je kako za interne tako i za eksterne korisnike\nfinansijskih izvještaja. Naime, imajući u vidu da se ovi entiteti najvećim dijelom\nfinansiraju iz javnih, odnosno neporeskih prihoda ukazaćemo na ključne i najuočljivije\nrelacije koje se javljaju u njihovom bilansu uspjeha. Apsolutno iskazani iznosi rashoda u\nanaliziranom periodu pokazuju tendenciju rasta, međutim, ukoliko pogledamo iskazana\nprocentualna\nučešća\nu\nostvarenom\nprihodu\nslika\npostaje\njasnija.\nU\npočetnoj\nposmatranoj godini njihovo učešće iznosilo je 99,54%, da bi u narednim godinama\nopadalo za 2,93% odnosno 20,60%, tj. sa 99,54% na 96,61%, odnosno 78,94%. Imajući\nu vidu ostvarene prihode u analiziranom periodu i njihov značajniji rast u odnosu na\ntrend rashoda, rezultat ovih relacija dovodi do viška prihoda koji se povećavaju 0,46%,\n8,39%, 21,06%, respektivno. Posmatrajući najuočljivije stavke rashoda, plate i naknade\ntroškova zaposlenih i troškove materijala i usluga, koji učestvuju u ukupnim rashodima\n180\nod 89% do 95%, značajno je njihovo učešće u prihodu. Dok su se prvi (plate i naknade\nzaposlenih) neznatno povećali, drugi su znatno smanjeni. Ostali rashodi u ukupnim\nrashodima učestvuju oko 2%. Iako je vertikalna analiza pojedinih vrsta troškova\ninteresantnija za eksterne korisnike, posebno državu i kontrolne organe, analiza\nstrukture prihoda u ovom slučaju je značajnija za interne korisnike organizacije.\nPrihodi neprofitne organizacije u posmatranom periodu imali su po pojedinim\ngodinama rast od preko 30% zahvaljujući, prije svega, ostvarenim prihodima od\npružanja javnih usluga koji su imali tendenciju rasta kao i ukupan prihod. Iako su za\nbudžetske korisnike najznačajniji izvori prihoda doznake iz budžeta viših organizacionih\njedinica (na primjer ministarstva), u posmatranom slučaju apsolutni iznosi doznačenih\nsredstava samo su neznatno povećani, za skromnih 1.328 KM, odnosno 15.587 KM, ili\n0,51 odnosno 5,99%. Dakle, njihovo učešće u ostvarenim prihodima smanjivalo se sa\n60,14% na 46,45%, odnosno 36,98%, što je uticalo da su doznačena sredstva iz\nbudžeta bila dovoljna za pokriće 47-60% ukupno nastalih troškova u datim periodima.\nInformacija vertikalne analize ukazuje da se povećava učešće prihoda iz preduzetničkih\naktivnosti i od imovine, a opada učešće sredstava doznačenih iz budžeta za analizirani\nentitet, neprofitnu organizaciju. Može se zaključiti da obrazovne neprofitne organizacije,\noslanjajući se na projekcionu vrijednost informacija o doznakama iz budžeta (tabela 16),\nmoraju sve više da se oslanjaju na vlastite prihode uz korišćenje poreskih olakšica.\nTabela 16. Bilansa uspjeha korisnika prihoda budžeta - obrazovanje (u KM)\n2002\n2003\n2004\nPozicije prihoda, rashoda i rezultata\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\nI RASHODI\n428.622\n99,54\n513.347\n96,61\n588.778\n78,94\nA. Tekući troškovi (a+b+c+d)\n428.622\n99,54\n513.347\n96,61\n588.778\n78,94\na) Plate i naknade trošk. zaposlenih (1+2)\n192.053\n44,81\n217.958\n42,46\n273.503\n46,45\n1. Bruto plate i naknade\n145.874\n34,04\n142.974\n27,85\n167.906\n28,52\n2. Naknade troškova zaposlenih\n46.179\n10,77\n74.984\n14,61\n105.597\n17,93\nb) Porezi i dopr. Na ostala lična primanja\n21.472\n5,01\n34.647\n6,75\n52.869\n8,98\nc) Troškovi materijala i usluga (1 do 8)\n213.497\n49,81\n249.542\n48,61\n251.206\n42,67\n1. Puni troškovi\n22.765\n5,31\n31.996\n6,23\n35.720\n6,07\n2.Troškovi energije\n5.942\n1,39\n3.545\n0,69\n4.701\n0,80\n3.Troškovi komunalnih i komun. Sluga\n7.555\n1,76\n10.118\n1,97\n7.638\n1,30\n4. Nabavka materijala\n17.501\n4,08\n49.731\n9,69\n37.473\n6,36\n5. Troškovi usluga prevoza i goriva\n831\n0,19\n6.544\n1,27\n72\n0,01\n6. Troškovi tekućeg održavanja\n9.459\n2,21\n5.692\n1,11\n4.018\n0,68\n7. Troškovi osig., bank. i us. Platnog prom.\n6.181\n1,44\n8.444\n1,64\n8.653\n1,47\n8. Ugovorene usluge\n143.263\n33,43\n133.472\n26,01\n152.931\n25,98\nd) Tekuće pomoći\n1.600\n0,37\n11.200\n2,18\n11.200\n1,90\n1. Pomoći pojedincima\n1.400\n0,27\n300\n0,05\n2. Pomoći neprofitnim organizacijama\n1.600\n0,37\n9.800\n1,91\n10.900\n1,85\nII PRIHODI (B+C+D)\n430.593\n100\n560.391\n100\n745.885\n100\nB. Neporeski prihodi (1+2)\n171.368\n39,80\n291.918\n52,09\n434.375\n58,24\n1. Prihodi od preduzetničke akt.i i imovine\n419\n0,10\n540\n0,09\n2.695\n0,36\nOstali prihodi od imovine\n419\n0,10\n540\n0,09\n2.695\n0,36\n2. Nakn. I takse i prih.od pružanja jav.usl.\n170.949\n39,70\n291.378\n52,00\n431.680\n57,88\nPrihodi od pružanja javnih usluga\n170.949\n39,70\n291.378\n52,00\n431.680\n57,88\nC. Tekuće pomoći\n280\n0,06\n8.200\n1,46\n35.650\n4,78\n1. Pomoći od ostalih nivoa vlasti\n280\n0,06\n8.200\n1,46\n35.650\n4,78\nD. Prihodi iz budžeta nižih potroš.jedinica\n258.945\n60,14\n260.273\n46,45\n275.860\n36,98\nIII VIŠAK PRIHODA (II-I)\n1.971\n0,46\n47.044\n8,39\n157.107\n21,06\n181\nVertikalalna analiza strukture izražena u relacionim535 brojevima dobija na\nznačaju kada se analizira veći entitet, na primjer, lokalna vlada. U ovom entitetu račun\nprihoda i rashoda sadrži skoro sve stavke i apsolutne iznose iz propisane šeme bilansa\nuspjeha. Apsolutni iznosi pojedinih pozicija prihoda, rashoda i rezultata, u odnosu na\ndruge neprofitne organizacije, iskazani su u znatno većim brojevima što, u krajnoj liniji,\nukoliko se oslanjamo samo na njih, dovodi do zamagljivanja realne slike stanja. Dakle,\nprocentualno iskazivanje strukture učešće pojedinih stavki u ukupnom totalu (100%)\npodobnije je za zaključivanje o promjenama u toku izvještajnog perioda (tabela 17).\nTabela 17. Bilansa uspjeha lokalne vlade za period (u KM)\n2002\n2003\n2004\nPozicije prihoda, rashoda\ni rezultata\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1.\nI RASHODI\n149.073.761\n95,84\n161.790.654\n80,92\n157.256.936\n75,49\n2.\nA. Tek. trošk. (3+6+7+17)\n149.073.761\n95,84\n161.790.654\n80,92\n157.256.936\n75,49\n3.\nPlate i nak. tr.zapos. (4+5)\n48.200.805\n32,33\n51.447.868\n31,80\n60.905.549\n38,73\n4.\nBruto plate i naknade\n45.238.686\n30,35\n49.111.124\n30,35\n60.066.694\n38,20\n5.\nNakn. tr.zap. i skup. zast.\n2.962.119\n1,98\n2.336.744\n1,45\n838.855\n0,53\n6.\nDopr.poslod. i ostali dopr.\n6.038.230\n4,05\n5.711.213\n3,53\n2.122.188\n1,35\n7.\nIzd. za mat.i usl.(8 do 16)\n79.941.841\n53,63\n75.533.351\n46,69\n67.165.883\n42,71\n8.\nPutni troškovi\n537.553\n0,36\n612.501\n0,38\n867.409\n0,55\n9.\nIzdaci za energiju\n1.315.919\n0,88\n3.743.460\n2,31\n1.980.345\n1,26\n10.\nIzdaci za komunalne usluge\n961.454\n0,64\n1.660.122\n1,03\n1.868.446\n1,19\n11.\nNabavka materijala\n8.939.598\n6,00\n9.466.057\n5,85\n9.145.379\n5,82\n12.\nIzdaci za usl. prev. i goriva\n1.488.465\n1,00\n1.926.605\n1,19\n2.868.653\n1,82\n13.\nUnajmljiv. imov. i opreme\n540.978\n0,36\n1.558.070\n0,96\n554.324\n0,35\n14.\nIzdaci za tekuće održavanje\n29.051.803\n19,49\n15.617.084\n9,65\n11.359.017\n7,22\n15.\nIzdaci za osig.,bank.,usl. usl.\nplat.prom.i neg.kursne razl.\n418.373\n0,28\n597.710\n0,37\n286.210\n0,18\n16.\nUgovorene usluge\n36.687.698\n24,62\n40.351.742\n24,95\n38.236.100\n24,32\n17.\nTekući grantovi (18 do 21)\n14.892.885\n9,99\n29.098.222\n17,98\n27.063.316\n17,21\n18.\nGrantovi drugim niv. vlade\n1.700.000\n1,14\n4.700.000\n2,91\n4.056.000\n2,58\n19.\nGrantovi pojedincima\n11.796.128\n7,91\n20.892.890\n12,91\n20.127.157\n12,80\n20.\nSubvenicije neprof.organiz.\n1.396.757\n0,94\n3.185.332\n1,97\n2.880.158\n1,83\n21.\nSubvencije javnim preduz.\n320.000\n0,19\n35.\nII PRIHODI (36+52+67)\n155.549.077\n100\n199.944.613\n100\n208.301.883\n100\n36.\nA. Prihodi od poreza\n(37+41+42+43+44+50+51)\n128.101.312\n82,35\n151.952.487\n76,00\n154.024.073\n73,94\n37.\nPorez na dobit pojedinaca\ni preduzeća (38+39)\n3.322.352\n2,14\n4.180.374\n2,09\n3.890.546\n1,87\n38.\nPorez na dobit pojedinaca\n2.485.458\n1,60\n2.936.472\n1,47\n2.228.154\n1,07\n39.\nPorez na dobit preduzeća\n836.894\n0,54\n1.243.902\n0,62\n1.662.392\n0,80\n41.\nDoprinosi za socijalnu zašt.\n10.559.325\n6,79\n10.858.841\n5,43\n13.590.592\n6,52\n42.\nPorezi na pl. i rad. snagu\n3.954.300\n2,54\n4,130.863\n2,07\n4,562.250\n2,19\n43.\nPorez na imovinu\n586.922\n0,38\n657.458\n0,33\n814.728\n0,39\n44.\nDomaći porezi na dobra i\nusluge (45 do 48)\n63.487.930\n40,81\n112.238.169\n56,13\n117.123.734\n56,23\n535 ''Da bi se pojedine vrste relativnih brojeva pravilno uočili prema tome kakve su njihove sposobnosti i\nkakve pokazatelje oni mogu da pruže pri analizi, podijelili smo relativne brojeve na više grupa i između\nnjih izdvojili relacione brojeve. Pod relacionim brojevima podrazumijevamo one koji nam pokazuju\nučešće dijelova u cjelini. Oni u analizi bilansa služe za ispitivanje strukture izvjesne cjeline, i, prema\ntome, predstavljaju jednu od najznačajnijih sredstava za kvalitativno ispitivanje bilansa.'' Vasiljević, K.:\nTeorija i analiza bilansa, četvrto dopunjeno i prerađeno izdanje, Savremena administracija, Beograd,\n1965, str. 365.\n182\n45.\nPorez na prodaju dobara i\nusl., uk. prom. ili dodajnu vr.\n29.659.816\n19,07\n43.855.764\n21,93\n64.605.247\n31,02\n46.\nPorez na prom. pos.usluga\n144.055\n0,09\n198.448\n0,10\n268.138\n0,13\n47.\nPorez na upotr.dobara\n47.003\n0,03\n20.293\n0,01\n107.751\n0,05\n48.\nAkcize\n33.637.056\n21,62\n68.163.664\n34,09\n52.142.598\n25,03\n50.\nPorez na međ. trg. i tran.\n46.171.527\n29,68\n19.871.975\n9,94\n14.040.215\n6,74\n51.\nOstali porezi\n18.956\n0,01\n14.807\n0,01\n2.008\n-\n52.\nB. Neporeski prihodi\n(53+59+66)\n27.447.765\n17,65\n46.948.258\n23,48\n53.288.213\n25,58\n53.\nPrihodi od preduz. akt. i\nimov.i prih. od pozit. kur.\nrazlika (54+55+58)\n3.074.395\n1,98\n9.106.296\n4,55\n9.357.001\n4,49\n54.\nPrih.od nefin. javnih pred. i\nfinansijskih javnih institucija\n1.054.827\n0,68\n2,173.496\n1,09\n1.458.474\n0,70\n55.\nOstali prih.od imovine\n2.019.568\n1,30\n3.218.211\n1,60\n3.700.091\n1,78\n58.\nPrih. od poz.kursnih razlika\n-\n-\n-\n-\n497\n-\nPrihodi od privatizacije\n-\n-\n3.714.589\n1,86\n4.197.939\n2,01\n59.\nNakn.i takse i prihodi od\npruž. javnih usl. (61 do 65)\n21.132.092\n13,59\n35.725.326\n17,87\n41.695.247\n20,02\n60.\nAdministrativne takse\n1.245.283\n0,80\n1.389.105\n0,69\n1.301.623\n0,62\n61.\nSudske takse\n1.368.963\n0,88\n1.681.856\n0,86\n1.818.490\n0,87\n62.\nKomunalne takse\n417.384\n0,27\n528.448\n0,26\n615.257\n0,30\n63.\nOstale budžetske naknade\n761.403\n0,49\n2.058.968\n1,03\n2.382.313\n1,14\n64.\nPosebne naknade i takse\n1.824.094\n1,17\n11.264.050\n5,63\n14.416.312\n6,92\n65.\nPrih. od pružanja javnih usl.\n15.514.965\n9,98\n18.802.899\n9,40\n21.161.252\n10,17\n66.\nOstali neporeski prihodi\n(prenesena sredstva)\n3.241.278\n2,08\n2.116.636\n1,06\n2.235.965\n1,07\n67.\nC. Tekuće potpore i grantovi\n(68+69)\n-\n-\n1.043.868\n0,52\n989.592\n0,48\n68.\nPotpore iz inostransatva\n-\n-\n142\n-\n-\n-\n69.\nOd ostalih nivoa vlasti\n-\n-\n1.043.726\n0,52\n989.597\n0,48\n73.\nVIŠAK PRIHODA\nNA RASHODIMA (1-35 )\n6.475.316\n4,16\n38.153.959\n19,08\n51.044.947\n24,51\nPrethodni tabelarni pregled usljed velikog broja pojedinačnih stavki uslovljava\nnas da analiziramo najuočljivije relacije u vertikalnoj strukturi bilansa uspjeha. Smanjeno\nučešća rashoda u ostvarenim prihodima, u posmatranoj trogodišnjoj seriji podataka,\n95,84%, 80,92%, 75,49% respektivno, dovelo je do rasta viška prihoda nad rashodima\nkoji sada učestvuju u strukturi sa 4,16%, 19,08, 24,51%. U strukturi rashoda plate i\ntroškovi zaposlenih i izdaci za materijal i usluge činili su oko 80% ukupnih rashoda. Dok\nsu izdaci za materijal i usluge značajno smanjivali svoje učešće u analiziranom periodu,\npovećano je učešće plata zaposlenih, kako u apsolutnim tako i relacionim odnosima. U\nstrukturi prihoda najznačajniji su prihodi od poreza (82,35%, 76%, 73,94%, respektivno\npo godinama) i neporeski prihodi (17,65%, 23,48%, 25,58%), dok je zanemarljivo\nučešće grantova (ispod 0,50%). Projekciona vrijednost informacija iz vertikalne analize\nfinansijskih izvještaja njihovo je bitno obilježje. Korisnici finansijskih izvještaja entiteta,\nkako interni tako i eksterni, na osnovu njih žele ne samo da steknu uvid o zatečenom\nstanju entiteta i o njegovim dosadašnjim uspjesima već i da im te informacije pomognu u\npredviđanju budućih ostvarenja i razvoja njegovog finansijskog položaja.\n183\n2.2. Horizontalna analiza razvoja finansijskih izvještaja\nHorizontalna analiza razvoja bilansnih agregata entiteta može se upražnjavati\nkao: 1) analiza promjena iskazanih u apsolutnim iznosima i 2) analiza razvoja pomoću\nindeksnih brojeva.536 Dakle, horizontalna analiza predstavlja usporedni prikaz apsolutnih\niznosa najvažnijih pozicija bilansa i računa dobitka i gubitka i promjene tih iznosa tokom\nvremena (za više uzastopnih godišnjih izvještaja).537 Аko se želi analizirati poslovanje sa\ndinamičkog aspekta, predmet horizontalne analize mogu biti i odnosi pojedinih pozicija u\nbilansu i računa dobitka i gubitka. Analiza promjena apsolutnih iznosa u bilansu stanja\n(korisnika prihoda budžeta - obrazovanje) ima sljedeći izgled :\nTabela 18. Bilansa stanja korisnika prihoda budžeta - obrazovanje (u KM)\nPOZICIJA\n31.12.\n2002.\nPovećanje\n(Smanj.)\n31.12.\n2003.\nPovećanje\n(Smanj.)\n31.12.\n2004.\nI AKTIVA\nA Gotovina, kratkoročna potraživ.,\nrazgranič.i zalihe mater. i robe\n149.917\n(2.855)\n147.062\n284.097\n431.159\nNovčana sredst. i plemeniti metali\n102.258\n16.480\n118.738\n287.679\n406.417\nKratkoročna potraživanja\n47.659\n(19.335)\n28.324\n(3.582)\n24.742\nB Stalna sredstva (a-b)\n682.920\n51.685\n734.605\n(13.997)\n720.608\na) Stalna sredstva-bruto vrijednost\n1.260.609\n84.669\n1.345.278\n22.042\n1.367.320\nb) Stalna sredstva-ispr.vrijednosti\n577.689\n32.984\n610.673\n36.039\n646.712\nUKUPNA AKTIVA (A+B)\n832.837\n48.830\n881.667\n270.100\n1.151.767\nII PASIVA\nA Kratk. Obaveze i razgraničenja\n140.674\n(40.656)\n100.018\n151.413\n251.431\nKratkoročne tekuće obaveze\n2.936\n2.234\n5.170\n(2.847)\n2.323\nObaveze prema radnicima\n72.096\n(43.772)\n28.324\n12.853\n41.177\nFinansijski i obrač. odnosi sa\ndrugim povezanim jedinicama\n-\n32.595\n32.595\n(1.761)\n30.834\nKratkoročna razgraničenja\n65.642\n(31.713)\n33.929\n143.168\n177.097\nC Izvori sredstava\n692.163\n89.486\n781.649\n118.687\n900.336\nIzvori stalnih sredstava\n690.192\n44.413\n734.605\n(13.997)\n720.608\nIzvori sredstava rezervi\n40.000\n40.000\n82.621\n122.621\nNeraspor. višak prih. nad rashod.\n1.971\n5.073\n7.044\n50.063\n57.107\nUKUPNA PASIVA (A+C)\n832.837\n48.830\n881.667\n270.100\n1.151.767\nUmetanjem kolone ''povećanje (smanjenje)'' dobili smo, uslovno rečeno, novi\nbilans.538 Ovo je bilans promjena imovine i izvora finansiranja u toku analiziranog\nperioda u kojem dolazi do jasnijeg isticanja kako ulaganja i izvora finansiranja, tako i do\nočitog diferenciranja pozicija na one koje su rasle i one koje su opadale, kao i iznosa\nnjihovog porasta, odnosno pada. Korisnici ovako pripremljenog bilansa zapaziće da je\nentitet obezbijedio dodatne izvore finansiranja koje je uložio u pojedine oblike realne i\nfinansijske imovine. Čak i vizuelno posmatrano, dolazi se do informacija da su dodatni\nizvori finansiranja kao i izvršena ulaganja imali značajan trend rasta.\n536 Gray, S., Needles, B.: Finansijsko računovodstvo - opšti pristup, SRR RS, B. Luka, 2002, str. 534-537.\n537 Belak, V.: Menadžersko računovodstvo, Računovodstvo, revizija i financije, Zagreb, 1995, str. 93.\n538 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 166.\n184\nZa ranije prikazanu horizontalnu analizu (tabela 16) pozicija računa dobitka i\ngubitka za neprofitnu organizaciju iz oblasti obrazovanja, uporedni izvještaji razlika daju\nse u narednom tabelarnom pregledu:\nTabela 19. Bilans uspjeha korisnika prihoda budžeta - obrazovanje (u KM)\nPozicije prihoda, rashoda i rezultata\n2002.\nPoveć.\n(Smanj.)\n2003.\nPoveć.\n(Smanj.)\n2004.\nI RASHODI\n428.622\n84.725\n513.347\n75.431\n588.778\nA. Tekući troškovi (a+b+c+d)\n428.622\n84.725\n513.347\n75.431\n588.778\na) Plate i naknade trošk. zaposlenih (1+2)\n192.053\n25.905\n217.958\n55.545\n273.503\n1. Bruto plate i naknade\n145.874\n(2.900)\n142.974\n24.932\n167.906\n2. Naknade troškova zaposlenih\n46.179\n28.805\n74.984\n30.613\n105.597\nb) Porezi i dopr. na ostala lična primanja\n21.472\n13.175\n34.647\n18.222\n52.869\nc) Troškovi materijala i usluga (1 do 8)\n213.497\n36.045\n249.542\n1.664\n251.206\n1. Puni troškovi\n22.765\n9.231\n31.996\n3.724\n35.720\n2.Troškovi energije\n5.942\n(2.397)\n3.545\n1.156\n4.701\n3.Troškovi komunalnih i komun. usluga\n7.555\n2.563\n10.118\n(2,480)\n7.638\n4. Nabavka materijala\n17.501\n32.230\n49.731\n(12.258)\n37.473\n5. Troškovi usluga prevoza i goriva\n831\n5.713\n6.544\n(6.472)\n72\n6. Troškovi tekućeg održavanja\n9.459\n(3.767)\n5.692\n(1.674)\n4.018\n7. Troškovi osig., bank. i usl. platnog prom.\n6.181\n2.263\n8.444\n209\n8.653\n8. Ugovorene usluge\n143.263\n(9.791)\n133.472\n19.459\n152.931\nd) Tekuće pomoći (1+2)\n1.600\n9.600\n11.200\n-\n11.200\n1. Pomoći pojedincima\n-\n1.400\n1.400\n(1.100)\n300\n2. Pomoći neprofitnim organizacijama\n1.600\n8.200\n9.800\n1.100\n10.900\nII PRIHODI (B+C+D)\n430.593\n129.798\n560.391\n185.494\n745.885\nB. Neporeski prihodi (1+2)\n171.368\n120.550\n291.918\n142.457\n434.375\n1. Prihodi od preduzetničke akt.i i imovine\n419\n121\n540\n2.155\n2.695\nOstali prihodi od imovine\n419\n121\n540\n2.155\n2.695\n2. Nakn. i takse i prih.od pružanja jav.usl.\n170.949\n120.429\n291.378\n140.302\n431.680\nPrihodi od pružanja javnih usluga\n170.949\n120.429\n291.378\n140.302\n431.680\nC. Tekuće pomoći\n280\n7.920\n8.200\n27.450\n35.650\n1. Pomoći od ostalih nivoa vlasti\n280\n7.920\n8.200\n27.450\n35.650\nD. Prihodi iz budžeta nižih potroš. jed.\n258.945\n1.328\n260.273\n15.587\n275.860\nIII VIŠAK PRIHODA (II-I)\n1.971\n45.073\n47.044\n110.063\n157.107\nUmetanjem kolona ''povećanje (smanjenje)'' u dijelu prihoda imamo samo\npovećanje, koje se fokusira na razlike u apsolutnim iznosima prihoda i rezultata - viška\nprihoda, dok u dijelu rashoda umetnuta kolona pokazuje kako povećanja tako i\nsmanjenja\npojedinih pozocija. Korisnike finansijskih izvještaja svakako interesuju\ninformacije o rastu prihoda, povećanju ili smanjenju troškova i ostvarenom rezultatu. Kao\ni kod bilansa stanja i ovdje ostaje mana iskazivanja promjena samo u apsolutnim\niznosima.\nAnaliza razvoja pomoću indeksnih brojeva vjerovatno je nezaobilazna metoda\ndinamičke analize bilansa stanja i bilansa uspjeha u višegodišnjoj seriji izvještaja. Za\novu svrhu koristi se bazni indeks i obično se prva godina u nizu uzima kao bazna,\nodnosno njenom apsolutnom iznosu dodjeljuje se indeks 100.539 Pošto je cilj objašnjenje\nsamo jedne tehnike analize, u narednom pregledu poslužićemo se ranije datim bilansom\nstanja (slika 18) neprofitne organizacije, što je vidljivo iz narednog pregleda (tabela 20):\n539 Jedna od varijacija horizontalne analize je analiza trendova, i obično je u pitanju period od pet ili više\ngodina. Ukoliko je serija dugoročna, sadržinu bilansnih agregata obično čine samo indeksni brojevi.\nGray, S., Needles, B.: Finansijsko računovodstvo - opšti pristup, SRR RS, Banja Luka, 2002,\nstr. 537-538.\n185\nTabela 20. Bilansa stanja korisnika prihoda budžeta - obrazovanje (u KM)\nI n d e k s\nPOZICIJA\n31.12.\n2002.\n31.12.\n2003\n31.12.\n2004.\n2003/2002\n2004/2003\nI AKTIVA\nA\nGotovina, kratk. potr., razgr.\ni zalihe materijala i robe\n149.917\n147.062\n431.159\n98,10\n287,60\nNovč. sred. i plemeniti metali\n102.258\n118.738\n406.417\n116,12\n397,44\nKratkoročna razgraničenja\n47.659\n28.324\n24.742\n59,43\n51,91\nStalna sredstva (a-b)\n682.920\n734.605\n720.608\n107,57\n105,52\na) Stalna sredstva-bruto vrijed.\n1.260.609\n1.345.278\n1.367.320\n106,72\n108,46\nb) Stalna sredstva-ispr.vrijed.\n577.689\n610.673\n646.712\n105,71\n111,95\nUKUPNA AKTIVA (A+B)\n832.837\n881.667\n1.151.767\n105,86\n138,29\nII PASIVA\nA\nKratk. obav. i razgraničenja\n140.674\n100.018\n251.431\n71,10\n178,73\nKratkor. tekuće obaveze\n2.936\n5.170\n2.323\n176,09\n79,12\nObaveze prema radnicima\n72.096\n28.324\n41.177\n39,29\n57,11\nFinansijski i obračunski odnosi\nsa drugim povezanim jedinicama\n-\n32.595\n30.834\n-\n-\nKratkoročna razgraničenja\n65.642\n33.929\n177.097\n51,69\n269,79\nC\nIzvori sredstava\n692.163\n781.649\n900.336\n112,93\n130,08\nIzvori stalnih sredstava\n690.192\n734.605\n720.608\n106,43\n104,41\nIzvori sredstava rezervi\n-\n40.000\n122.621\n-\n-\nNeraspoređeni višak prihoda\nnad rashodima\n1.971\n7.044\n57.107\n357,38\n2.897,36\nUKUPNA PASIVA (A+C)\n832.837\n881.667\n1.151.767\n105,86\n138,29\nUsmjeravanjem pažnje na kolone ''Indeks'' lakše i potpunije se uočavaju pravci i\nintenzitet promjena u finansijskom položaju entiteta. Horizontalna analiza bilansa\nuspjeha pomoću indeksnih brojeva indikativnije je prikazana u narednoj tabeli:\nTabela 21. Bilansa uspjeha korisnika prihoda budžeta – obrazovanje (u KM)\nI n d e k s\nPozicije prihoda, rashoda i rezultata\n2002\n2003\n2004\n2003:2002\n2004:2003\nI RASHODI\n428.622\n513.347\n588.778\n119,77\n137,36\nA. Tekući troškovi (a+b+c+d)\n428.622\n513.347\n588.778\n119,77\n137,36\na) Plate i nakn. trošk. zaposl.(1+2)\n192.053\n217.958\n273.503\n113,49\n142,41\n1. Bruto plate i naknade\n145.874\n142.974\n167.906\n98,01\n115,10\n2. Naknade troškova zaposlenih\n46.179\n74.984\n105.597\n162,38\n228,67\nb) Porez i dopr. na ostala lična prim.\n21.472\n34.647\n52.869\n161,36\n246,22\nc) Trošk. materijala i usluga (1 do 8)\n213.497\n249.542\n251.206\n116,88\n100,67\n1. Puni troškovi\n22.765\n31.996\n35.720\n140,55\n156,91\n2. Troškovi energije\n5.942\n3.545\n4.701\n59,66\n79,11\n3. Troš. komunalnih i komun. usluga\n7.555\n10.118\n7.638\n133,92\n101,10\n4. Nabavka materijala\n17.501\n49.731\n37.473\n284,16\n214,12\n5. Troškovi usluga prevoza i goriva\n831\n6.544\n72\n787,48\n1,10\n6. Troškovi tekućeg održavanja\n9.459\n5.692\n4.018\n60,18\n70,59\n7. Trošk. osig., bank. i us. plat.prom.\n6.181\n8.444\n8.653\n136,61\n102,47\n8. Ugovorene usluge\n143.263\n133.472\n152.931\n93,17\n106,75\nd) Tekuće pomoći\n1.600\n11.200\n11.200\n4.900\n100\n1. Pomoći pojedincima\n-\n1.400\n300\n-\n-\n2. Pomoći neprofitnim organizacijama\n1.600\n9.800\n10.900\n612,50\n681,25\nII PRIHODI (B+C+D)\n430.593\n560.391\n745.885\n130,14\n173,22\nB. Neporeski prihodi (1+2)\n171.368\n291.918\n434.375\n170,35\n253,47\n186\n1. Prih. od preduzetn. aktiv.i i imovine\n419\n540\n2.695\n128,88\n643,20\nOstali prihodi od imovine\n419\n540\n2.695\n128,88\n643,20\n2. Nakn.i takse i prih.od pruž. jav.usl.\n170.949\n291.378\n431.680\n170,45\n252,52\nPrihodi od pružanja javnih usluga\n170.949\n291.378\n431.680\n170,45\n252,52\nC. Tekuće pomoći\n280\n8.200\n35.650\n2.928,57\n12.732,14\n1. Pomoći od ostalih nivoa vlasti\n280\n8.200\n35.650\n2.928,57\n12.732,14\nD. Prih. iz budžeta nižih potr. jedinica\n258.945\n260.273\n275.860\n100,51\n106,53\nIII VIŠAK PRIHODA (II-I)\n1.971\n47.044\n157.107\n2.386,81\n7.970,93\nI ovdje indeksi pokazuju važne promjene. Vidljivo je da je postignut veći rast\nprihoda (indeks 130,14; 173,22) od rasta tekućih troškova (indeks 119,77; 137,36), što\nje doprinijelo rastu viška prihoda - dobitka za 29, odnosno 127 puta u odnosu na baznu\ngodinu (indeks 2.928,57; 12.739,14). Ove i slične pojave imale bi još veću težinu kada bi\nih konstatovali na osnovu višegodišnje serije bilansa uspjeha (na primjer, u seriji od pet\ngodina), posebno u komparativnoj analizi sa srodnim obrazovnim institucijama u\nentitetima BiH. Biti tendencijski iznad prosječnog rasta srodnih organizacija najbolja je\nverifikacija strategije entiteta, cilj je menadžmenta, kao i fokusiranje na dalji rast vlastitih\nizvornih prihoda, održavanja konkurentske prednosti u odnosu na privatni trend\nobrazovanja u ovom trenutku.\nGrafikon 1. Trend kretanja performansi neprofitnog entiteta - obrazovanje\n100\n110\n120\n130\n140\n150\n160\n170\n180\n2000\n2001\n2002\n2003\n2004\nPrihodi\nRashodi\nAnaliza smjera kretanja performansi,540 na osnovu kretanja procenata prihoda i\nrashoda neprofitnog entiteta, ukoliko bi se nacrtala samo za analizirani period, ne bi bila\ndobra\npodloga\nza\nbudeće\npredviđanje\nmenadžera.\nMeđutim,\nukoliko\nproširimo\nanalizirani period (2000-2004) i prikažemo višak prihoda koji je imao neuobičajen trend\nrasta, naročito poslije 2002. godine, dobili bismo matematički tačnu ali vizuelno\nzavodljivu informaciju (pogledati grafikon 1). Čak i kada izostavimo liniju trenda viška\nprihoda, čini se da treba biti oprezan sa prognoziranjem trenda prihoda i rashoda, u\nbudućem periodu, imajući u vidu najavljenu reformu visokog obrazovanja u BiH,\nukidanjem žiro računa fakulteta i poslovanje preko žiro računa univerziteta kao pravnog\nlica, uvođenje trezorskog poslovanja itd.541 Na osnovu provedene horizontalne analize\nda je entitet dobro poslovao i da su povoljni smjerovi kretanja performansi, možemo dati\nopštu ocjenu dosadašnje uspješnosti poslovanja.\n540 Često nazvana i analiza indeksa.\n541 Ukoliko se za baznu godinu uzme indeks 100, njegovo kretanje za naredne godine iznosi: 290,97;\n684,38; 16.334,72; 54.554, što bi grafički prikaz činilo nepreglednim. Dok je višak prihoda u 2000.\ngodini iznosio 288 KM, u 2004. godini iznosi 54.551 KM.\n187\n2.3. Grafička sruktura razvoja bilansa stanja i bilansa uspjeha\nGrafičko prikazivanje rezultata opšte analize bilansnih agregata entiteta postalo\nje\npopularan\nnačin\nsaopštavanja\nnalaza\nanalitičara.\nPopularnost\npotiče\nod\njednostavnosti, odnosno lakog uvida u strukturu i relativnu jednostavnost pripreme\ngrafičkih prikaza,\nusljed opšte\ndostupnosti\nračunarske\npodrške.\nOva\nanaliza\nje\nproduktivnija ukoliko je opštiji i interes globalniji za izgled finansijskog položaja entiteta.\nGrafički prikaz bilansa stanja neprofitne organizacije, kojim ilustrujemo naša izlaganja\nmogao bi imati grafički prikaz u obliku stubova (grafikon 2). Međutim, ovdje smo morali\nučiniti dvije stvari. Prvo, prikazali smo aktivu po pojedinim godinama a nakon toga\npasivu i pojedine stavke povezali linijama, što za ovakve vrste prikaza nije baš\nuobičajeno. Vizuelno bilo bi efektnije prikazati ih u formi konta jednu pored druge i\nlinijama povezati pojedine relacione stavke koje će se kasnije koristiti u racio analizi.\nDrugo, u grafičkom prikazu morali smo, ipak, da izostavimo pojedine stavke koje se\nnalaze u bilansu a imaju manje učešće u strukturi (ispod 3%), u cilju lakšeg uvida u\nnjegovu globalnu sliku.\nGrafikon 2. Bilansa stanja korisnika prihoda budžeta - obrazovanje\nAktiva\n12,28%\n13,47%\n35,29%\n5,72%\n3,21%\n2,15%\n82,00%\n83,32%\n62,57%\n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\n2002\n2003\n2004\nNovč.sred.\nKratk.razg.\nStalna sred.\nPasiva\n8,66%\n3,21%\n3,57%\n7,88%\n3,84%\n15,38%\n82,87%\n83,32%\n62,56%\n4,54%\n10,65%\n24,50%\n0,80%\n10,65%\n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\n2002\n2003\n2004\nObav.prema radnicima\nKratk.razgraničenja\nIzvori stalnih sred.\nIzvori sred.rezervi\nVišak prihoda\nGrafički prikaz bilansa uspjeha u vidu stubova mogao bi u našem primjeru imati\nizgled kao što je to dato narednim grafikonom (pogledati grafikon 3). Prihodi i rashodi\nimaju ulogu međutotala u odnosu za višegodišnju seriju poređenja pošto ih je teško\nprikazati jedne pored drugih u višegodišnjoj seriji. Izvršeno je linijsko povezivanje\npojedinih vrsta prihoda i rashoda za analizirani period uz izostavljanje pojedinih\nkomponenti koje imaju manja učešća u glavnim kategorijama.\n188\nGrafikon 3. Bilansa uspjeha korisnika prihoda budžeta - obrazovanje\nPrihodi\n39,70%\n52,00%\n57,88%\n0,06%\n1,46%\n4,78%\n60,14%\n46,45%\n36,98%\n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\n2002\n2003\n2004\nNakn.od javn.usl.\nPrih.drugih nivoa\nPrih.iz budžeta\nVišak prihoda\nRashodi\n44,81%\n42,46%\n46,45%\n5,01%\n6,75%\n8,98%\n49,81%\n48,61%\n42,67%\n0,37%\n2,18%\n1,90%\n0%\n10%\n20%\n30%\n40%\n50%\n60%\n70%\n80%\n90%\n100%\n2002\n2003\n2004\nPlate zap.\nPorez i dop.na pl.\nTrošk.mat.i usluga\nTekuće pomoći\nKružni grafički prikaz bilansa uspjeha zgodnije je sredstvo za analitičnije\ngrafičko iskazivanje, dok je grafikon informaciono bogatiji. Međutim, u jednu sliku nije\nmoguće smjestiti razvoj bilansa uspjeha u dvije a još teže u tri ili više godina. Dakle, za\nsvaki izvještajni period potreban je poseban kružni grafički prikaz, međutim, površine\npojedinih kružnih isječaka teško je prepoznati i upoređivati.\n3. Racio analiza finansijskih izvještaja\n3.1. Suština i vrste racio analize\nRacio brojevi predstavljaju odnose između dvije uzročno povezane ekonomske\nveličine izražene bilo u obliku količnika bilo u obliku procenta, relevantne za ocjenu\nfinansijskog položaja u pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti i upravljanja obrtnim\nsredstvima.542 U smislu u kome se koristi u analizi finansijskih izvještaja racio predstavlja\nsvaki broj koji pokazuje odnos između dvije vrijednosti u godišnjim računima, iskazuju se\nu vidu procenta, količnika ili razlomka, zavisno od toga šta više odgovara ispitivanom\nodnosu.543 Finansijska analiza u osnovi predstavlja racio analizu odnosa jedne bilansne\npozicije prema drugoj, izraženu u prostoj matematskoj formuli.544 Jedna od tehnika koja\nse koristi da bi se procijenilo finansijsko upravljanje je racio analiza, koja se fokusira na\n542 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 38.\n543 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 162.\n544 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 20.\n189\nmatematička poređenja između djelimičnih vrijednosti ili pojedinih vrijednosti u setu\nbilansnih agregata.545\nNavedene definicije pojedinih autora ukazuju da racia moraju biti proizvod\nsučeljavanja (povezivanja) onih djelimičnih vrijednosti u bilansnim agregatima koje su\nsmisleno povezive, koje su logički stvarno povezane. Svoju logičku podlogu racio brojevi\nsigurnosti nalaze u vertikalnim pravilima finansiranja, čime se omogućava sagledavanje\nstepena finansijske sigurnosti, nezavisnosti i dugoročne stabilnosti. U odnosu na racio\nbrojeve sigurnosti, racio brojevi likvidnosti proizilaze iz horizontalnih pravila finansiranja i\nsluže kao pokazatelji stanja u pogledu opštih uslova za održavanje likvidnosti.\nUpotpunjavanje slike o finansijskom položaju entiteta traži uključivanje u analizu i racio\nbrojeve rentabilnosti, i to u vidu stope prinosa na ukupna sredstva i stope prinosa na\nsopstvena\nsredstva.546\nRacio\nanaliza\nbilansnih\nagregata\nobuhvata\nobračun\nkarakterističnih racia i, što je važnije, tumačenje racia. Obračun karakterističnih racia\nznačajan je zbog toga što je neophodan, ali predstavlja i laku analitičku tehniku. Fokus\nje na drugom, na interpretaciji racia, u smislu šta oni pokazuju, koja im je informaciona\nvrijednost i za šta se mogu upotrijebiti.\nIako racio brojevi mogu pomoći u analiziranju bilansnih agregata oni ne\nobezbjeđuju sve odgovore. Jedno od značajnih pitanja koje se pojavljuje u korišćenju\nracia je standard ili norma sa kojim bi racia trebalo upoređivati. Kada se radi o analitičkoj\ninterpretaciji racio brojeva konkretnog entiteta, analitičaru, obično, stoje na raspolaganju\njedan ili više standarda koji se mogu koristiti alternativno ili komplementarno: 1) mentalni\nstandardi samog analitičara koji odražavaju njegovo saznanje o tome šta se može\nsmatrati zadovoljavajućim ili normalnim 2) racio brojevi i procenti koji se zasnivaju na\nregistrovanoj finansijskoj i operativnoj prošlosti svakog individualnog entiteta, 3) racio\nbrojevi\ni\nprocenti\nizabranih\nentiteta,\nnaročito\nonih\nza\nkoje\nse\nsmatra\nda\nsu\nnajprogresivniji i najuspješniji u datoj grani, 4) racio brojevi i procenti koji se utvrđuju na\nbazi informacija iz tekućeg operativno - finansijskog plana entiteta i 5) racio brojevi i\nprocenti grane (djelatnosti) kojoj konkretna organizacija pripada. 547\nIako svaki od navedenih standarda ima svoju analitičku vrijednost, najveći broj\nautora smatra da granski standardi predstavljaju neophodne kriterijume za relevantnu\nocjenu uspješnosti finansijske i poslovne aktivnosti pripadajućih organizacija. Mada\npopularni i jednostavni za stvaranje osnove za procjenu kvaliteta finansijskih odnosa\nentiteta, oni mogu stvoriti brojne dileme. Na primjer, da li je organizacija koju analiziramo\nstvarno član ''grane'' za koju su standardi razvijeni,548 granske norme se ''standardizuju''\niz objavljenih podataka, međutim, i pored opšte prihvaćenih računovodstvenih principa\npostoji nedostatak jednoobraznog izvještavanja, što znači da postoji mogućnost da\npoređenja nekih racia nisu validna čak i ako mislimo da su uključeni isti elementi. Dilema\nje i da li se racio brojevi odnose na isti vremesnki period. Menadžeri bi trebalo da\n545 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p.153.\n546 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 38-39.\n547 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 20-21.\n548 Unutar tzv. grane postoje brojne ''podgrane'' koje su važne za analizu, kao što je slučaj sa fakultetima u\nsastavu univerziteta. Mnogobrojni su razlozi koji dovode do odstupanja od tzv. norme, npr. analiza\nfinansijskih odnosa različitih fakultete u sastavu istog Univerziteta, istih fakulteta u sastavu različitih\nUniverziteta, istih fakulteta na različitom geografskom prostoru i sl.\n190\ngledaju na granske norme i imaju u vidu istorijske standarde, ali koji, ipak, nemaju\nvanjsku legalizaciju kao granski i uspostavljaju specifične menadžerske standarde koji\nmogu značajnije odstupati od prethodno navedenih.549 Ukratko, analiza mora pokazati\nznačajnu opreznost u tumačenju racio brojeva u aktuelnim uslovima novih oblika\norganizovanja i transformacionih procesa u BiH.\nRacio analiza (analiza odnosa) pomaže menadžerima u određivanju smjera\naktivnosti i donošenja optimalnih menadžerskih odluka u izboru strategije poslovanja u\nbudućnosti.\nOna,\npraktično\ngledano,\nsluži\nmenadžerima\nu\nplaniranju,\nkontroli\ni\ndonošenju odluka.550 U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se\nmogu klasifikovati u nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja. Klasifikacija nije\njednoobrazna i obično zavisi od ličnih preferencija samih analitičara i autora. Jednu od\nnjih čini i grupisanje racio brojeva na pokazatelje likvidnosti, aktivnosti, finansijske\nstrukture, rentabilnosti i tržišne vrijednosti.551 Prema kriterijumu informacionih ciljeva\nmožemo razlikovati sljedeće osnovne vrste racio analize: racio analiza likvidnosti, racio\nanaliza solventnosti, racio analiza obrta i racio analiza rentabiliteta.552 Strukturu analize,\nodnosa bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i gubitka sačinjavaju analiza\nprofitabilnosti, analiza obrta aktive (imovine), analiza solventnosti i likvidnosti, analiza\ninvesticionog potencijala, izračunavanje ukupnog izraza uspješnosti (Zeta Score) i\nanaliza dodate vrijednosti (Value Added Analysis).553\nDakle, navedene klasifikacije racio brojeva odražavaju gledišta pojedinih autora,\nmeđutim, one imaju i nešto zajedničko. Sva ova grupisanja odnose se na profitno\norijentisane entitete, gdje se navedeni indikatori praktično analiziraju. Međutim, da li se\noni mogu prihvatiti i da li ovakva struktura analize odgovara i za neprofitne organizacije?\nPolazeći od naprijed datih klasifikacija racio brojeva i primjera kojima islustrujemo naša\nizlaganja, ukazaćemo na mogućnosti njihove primjene za neprofitne organizacije.\n3.2. Racio analiza likvidnosti\nSposobnost organizacije da u predviđenom roku podmiri sve svoje tekuće\nobaveze predstavlja likvidnost.554 Statički gledano, likvidnost organizacije proizilazi iz\nodnosa likvidne imovine i kratkoročnih obaveza na bilansni dan. Likvidnom imovinom\nsmatra se tekuća (obrtna) imovina, odnosno, strože posmatrano, tekuća imovina bez\nzaliha. Ocjenjivanje povoljnosti ovih odnosa zavisi ne samo od iskazane visine racia koji\ntaj odnos pokazuje nego i od strukture i ročnosti imovine i kratkoročnih obaveza na\nbilansni\ndan.\nDinamički\ngledano,\nlikvidnost\npreduzeća\nobezbjeđuje\nse\nstalnim\nusklađivanjem novčanih priliva u organizaciji i novčanih odliva po osnovu isplata\ndospjelih obaveza organizacije. Fokus je, dakle, na budućoj usklađenosti priliva i odliva\n549 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, pp. 155-156.\n550 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 40-41.\n551 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 21. Ovakva struktura\nanalize ne odgovara neprofitnim organizacijama.\n552 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 163.\n553 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 41.\n554 Isto, str. 51.\n191\ngotovine i gotovinskih ekvivalenata.555 U analizi bilansnih agregata obično se koriste dva\nstatička testa likvidnosti: 1) racio tekuće likvidnosti i 2) racio redukovane likvidnosti.556\n3.2.1. Racio tekuće likvidnosti\nRacio tekuće likvidnosti (RTL) mjeri se odnosom tekuće (obrtne) imovine557 i\nsvih kratkoročnih obaveza558 na bilansni dan i utvrđuje se po obrascu:\nTekuća (obrtna) imovina\nRacio tekuće likvidnosti\n=\nKratkoročne obaveze\nUkoliko prethodni obrazac primijenimo na bilans stanja neprofitnih organizacija\nkojim ilustrujemo naša izlaganja, za rezultat imamo sljedeće vrijednosti racia:\nGodina\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\nRTL = 586 : 725\nRTL = 0,81 : 1\nRTL = 149.917: 140.674\nRTL = 1,07 : 1\nRTL = 81.961.881: 52.303.584\nRTL = 1,57 : 1\n2003\nRTL = 444 : 494\nRTL = 0,90 : 1\nRTL = 147.062 : 100.018\nRTL = 1,47 : 1\nRTL = 100.879.177: 84.603.180\nRTL = 1,19 : 1\n2004\nRTL = 302 : 276\nRTL = 1,09 : 1\nRTL = 431.159 : 251.431\nRTL = 1,71 : 1\nRTL = 104.083.706 : 19.634.444\nRTL = 5,30 : 1\nKako\ntumačiti\nutvrđene\nvrijednosti\nracia\ntekuće\nlikvidnosti?\nU\nbukvalnoj\ninterpretaciji ova racia pokazuju sa koliko je tekuće (obrtne) imovine pokrivena svaka\nnovčana jedinica kratkoročnih obaveza, što se uzima kao prvi indikator sigurnosti kojim\nse štite interesi kratkoročnih povjerilaca. Analitička interpretacija ovog racia opterećena\nje teškoćama nalaženja standardnog odnosa između tekuće imovine i kratkoročnih\nobaveza koji bi važio pod svim okolnostima.559 Za neprofitne entitete obračunata racia\ntekuće likvidnosti pokazuju različite odnose. Dakle, tumačenje racia tekuće likvidnosti u\nneprofitnim organizacijama treba vršiti u kontekstu odgovarajućeg opšteg pravila, ako\nono postoji za grupaciju, zatim strukture tekuće (obrtne) imovine i dinamike (obrta)\ntekuće imovine.\n555 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str.164.\n556 Neki autori ih nazivaju opšti racio likvidnosti i posebni ili rigorozni racio likvidnosti (Krasulja, Ivanišević);\ntekući odnos i brzi tekući odnos (Vidaković, Belak); trenutni odnos i brzi odnos (Anthony, Young).\n557 Za tekuću imovinu se obično kaže da nije homogena i da su u okviru nje različiti stepeni likvidnosti.\nZalihe (materijala, gotovih proizvoda, robe) koje obično čine najveći dio tekuće imovine kod profitnih\norganizacije nisu karakteristične za neprofitne organizacije. Uobičajenu tekuću imovinu kod njih čine\nnovčana sredstva na žiro i deviznom računu, izdvojena novčana sredstva i akreditivi, plemeniti metali,\nhartije od vrijednosti (čekovi, mjenice, obveznice), kratkoročna potraživanja (od pravnih i fizičkih lica),\nkratkoročni plasmani (krediti dati pravnim i fizičkim licima), depoziti, finansijski i obračunski odnosi sa\ndrugim povezanim jedinicama (potraživanja od organa i organizacija), kratkoročna razgraničenja\n(razgraničeni prihodi i rashodi) i sl.\n558 Kratkoročne tekuće obaveze prema pravnim i fizičkim licima, obaveze za korišćenje stalne budžetske\nrezerve, obaveze po osnovu hartija od vrijednosti, kratkoročni krediti i zajmovi po osnovu inostranog i\ndomaćeg zaduživanja, obaveze prema radnicima, obaveze prema drugim fizičkim licima, finansijski i\nobračunski odnosi sa drugim povezanim jedinicama (obaveze prema organima i organizacijama) i\nkratkoročna razgraničenja (naplaćeni prihodi budućeg perioda, razgraničeni rashodi) itd.\n559 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 23.\n192\nKomparacija sa opštim pravilom tekuće likvidnosti 2:1 u korist tekuće imovine,\nkoji se tradicionalno u stručnoj literaturi (posebno američkoj) uzima kao normalan,560\ntreba prihvatiti sa krajnjom opreznošću, zato što na adekvatnost opšteg racia likvidnosti\ndjeluje više opštih i specifičnih faktora. Ovaj odnos tekuće likvidnosti ne može se\nbezuslovno prihvatiti kao standard za neprofitne entitete zbog toga što struktura tekuće\n(obrtne) imovine neprofitnih organizacija obično ne sadrži zalihe561 i aktivna vremenska\nrazgraničenja (AVR)562 a to sve utiče na pomjeranje ovog standarda prema standardu\nza rigorozni racio likvidnosti (brzi odnos ili brzi tekući odnos). Antony i Young563 navode\nda postoji široka varijacija ovog pravila finansiranja u pojedinim ''granama,'' ali da se broj\ndva ipak koristi kao adekvatna norma (standard), tekuća imovina trebalo bi da bude dva\nputa veća od tekućih obaveza.\n3.2.2. Racio redukovane likvidnosti\nRacio redukovane (rigorozne) likvidnosti proističe iz odnosa tekuće imovine\numanjene za zalihe i AVR i kratkoročnih obaveza a utvrđuje se po obrascu:\nKratkoročna potraživanja i plasmani\n+ gotovina i gotovinski ekvivalenti\nRacio redukovane\nlikvidnosti\n=\nKratkoročne obaveze\nIz datog obrasca isključene su zalihe564 i AVR565 iz brojioca za utvrđivanje racia\nredukovane likvidnosti, što u našem slučaju iznosi:\nGodina\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\nRRL = 586 : 725\nRRL = 0,81 : 1\nRRL = 102.258 : 140.674\nRRL = 0,72 : 1\nRRL = 81.961.881: 52.303.584\nRRL = 1,57 : 1\n2003\nRRL = 444 : 494\nRRL = 0,90 : 1\nRRL = 118.738 : 100.018\nRRL = 1,19 : 1\nRRL = 100.879.177: 84.603.180\nRRL = 1,19 : 1\n2004\nRRL = 302 : 276\nRRL = 1,09 : 1\nRRL = 406.417 : 251.431\nRRL = 1,62 : 1\nRRL = 104.083.706 : 19.634.444\nRRL = 5,30 : 1\nKomparaciju racia tekuće likvidnosti i racia redukovane (rigorozne) likvidnosti za\ndate neprofitne organizacije možemo prikazati na sljedeći način:\n560 Za profitno orijentisane entitete, mada se i njemu mogu staviti brojne zamjerke. Na primjer, ako je racio\ntekuće likvidnosti 2, indirektno, to znači da stalne zalihe čine polovinu obrtne imovine. U realnom životu\nzalihe mogu da budu manje ili veće od polovine obrtne imovine, što znači, ako su manje od polovine\n(pod uslovom da nema rizika od unovčavanja kratkoročnih hartija od vrijednosti i kratkoročnih\npotraživanja), moglo bi se tumačiti da je organizacija likvidna i obrnuto.\n561 Na računima klase 100000 obuhvataju se zalihe materijala, rezervnih dijelova, alata, sitnog inventara,\nambalaže i auto guma koji se u cjelini otpisuju u obračunskom periodu, goriva i maziva, kao i\nodstupanja od planskih vrijednosti i ispravke vrijednosti prema nazivima računa ove klase.\n562 Osim kod neprofitne organizacije iz oblasti obrazovanja, u posmatranom primjeru.\n563 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 170.\n564 Neprofitne (i uslužne) organizacije objektivno imaju značajno nizak nivo zaliha, ili ih uopšte nemaju, pa\nsu u ''povoljnijoj'' poziciji u odnosu na profitne entitete (trgovačke a posebno proizvodne).\n565 Sadržaj računa aktivnih vremenskih razgraničenja čine tzv. tranzitorne (prenosive) i anticipativne\npozicije. Sinanagić, M., Jamaković, I.: Računovodstvo, Ekonomski fakultet, Tuzla, 2000, str. 137-141.\n193\nGodina\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\nRTL = 0,81 : 1\nRRL = 0,81 : 1\nRTL = 1,07 : 1\nRRL = 0,72 : 1\nRTL = 1,57 : 1\nRRL = 1,57 : 1\n2003\nRTL = 0,90 : 1\nRRL = 0,90 : 1\nRTL = 1,47 : 1\nRRL = 1,19 : 1\nRTL = 1,19 : 1\nRRL = 1,19 : 1\n2004\nRTL = 1,09 : 1\nRRL = 1,09 : 1\nRTL = 1,71 : 1\nRRL = 1,62 : 1\nRTL = 5,30 : 1\nRRL = 5,30 : 1\nAko uzmemo generalno pravilo utvrđeno od strane bankara za odnos 1:1, kao\norijentacionu vrijednost, onda analizirani neprofitni entiteti u datom periodu imaju\nkoeficijente ubrzane likvidnosti u relacijama 1:1 (uz minimalni zahtjev 0,80:1) iznad\ndatog standarda. Ipak, konačan sud ne treba donositi dok se ne izvrši uvid u strukturu i\nbrojioca i imenioca ovog racia:\n2002.\n2003.\n2004.\nNPO na bazi članstva\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1. Novčana sredstva\n586\n100,00\n444\n100,00\n302\n100,00\nSvega obrtna imovina\n586\n100,00\n444\n100,00\n302\n100,00\n2002\n2003\n2004\nNPO obrazovanje\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1. Novčana sredstva\n102.258\n68,21\n118.738\n80,74\n406.417\n94,26\n2. Kratkoročna razgraničenja\n47.659\n31,79\n28.324\n19,26\n24.742\n5,74\nSvega obrtna imovina\n149.917\n100,00\n147.062\n100,00\n431.159\n100,00\n2002\n2003\n2004\nNPO – lokalna vlada\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1. Novčana sredstva\n43.177.954\n52,68\n29.959.514\n29,70\n14.934.716\n14,35\n2. Kratkoročna potraživanja\n1.733.927\n2,12\n869.663\n0,86\n1.098.990\n1,06\n3. Kratkoročni plasmani\n37.050.000\n45,20\n70.050.000\n69,44\n88.050.000\n84,59\nSvega obrtna imovina\n81.961.881\n100,00\n100.879.177\n100,00\n104.083.706\n100,00\n2002\n2003\n2004\nNPO na bazi članstva\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1. Dobavljači\n685\n94,48\n263\n53,24\n176\n63,77\n2. Ostale obaveze iz poslovanja\n40\n5,52\n231\n46,76\n100\n36,23\nUkupno kratkoročne obaveze\n725\n100,00\n494\n100,00\n276\n100,00\n2002\n2003\n2004\nNPO obrazovanje\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1. Kratkoročne tekuće obaveze\n2.936\n2,09\n5.170\n5,17\n2.323\n0,92\n2. Obaveze prema radnicima\n72.096\n51,25\n28.324\n28,32\n41.177\n16,38\n3. Fin. i ob.odn.sa dr. pov. jed.\n32.595\n32,59\n30.834\n12,26\n4. Kratkoročna razgraničenja\n65.642\n46,66\n33.929\n33,92\n177.097\n70,44\nUkupno kratk.obav. i razgranič.\n140.674\n100,00\n100.018\n100,00\n251.431\n100,00\n2002\n2003\n2004\nNPO – lokalna vlada\nIznos\n%\nIznos\n%\nIznos\n%\n1. Kratkoročne tekuće obaveze\n5.988.189\n11,45\n11.295.793\n13,35\n6.024.505\n30,68\n2. Kratkoročni krediti i zajmovi\n1.032.066\n1,97\n1.024.430\n1,21\n109.394\n0,56\n3. Obaveze prema radnicima\n4.876.152\n5,76\n5.372.562\n27,36\n4. Fin.i ob.odnosi sa dr.pov. jed.\n21.750\n0,11\n5. Kratkoročna razgraničenja\n45.283.329\n86,58\n67.406.805\n79,68\n8.106.233\n41,29\nUkupno kratk. obaveze i razgr.\n52.303.584\n100,00\n84.603.180\n100,00\n19.634.444\n100,00\n194\nNovčana sredstva neprofitnih organizacija na bazi članstva predstavljaju ukupnu\nlikvidnu (obrtnu) imovinu. Ako je minimalno prihvatljiv zahtjev za racio redukovane\nlikvidnosti 0,81:1, u prvoj posmatranoj godini, on se približava standardu u drugoj godini\n(0,91:1), a u trećoj godini ga premašuje (1,09:1). U neprofitnim organizacijama iz oblasti\nobrazovanja racio redukovane likvidnosti u prvoj posmatranoj godini bio je ispod\nstandarda, da bi u narednim godinama imao trend rasta.\n3.2.3. Analiza neto obrtnog kapitala\nNaziv ''neto obrtni kapital'' odgovara računskoj veličini koja se dobije iz razlike\ndugoročnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) i neto imobilizacija566 koji je namijenjen\nfinansiranju obrtne imovine. Dakle, neto obrtnim kapitalom (u daljem tekstu NOK)\nmožemo smatrati samo iznos dugoročnog kapitala preko vrijednosti stalne imovine i u\nbilansnom smislu je fenomen pasive kome u aktivi odgovara koncept neto obrtne\nimovine (u daljem tekstu NOI).567 Neto obrtna imovina predstavlja dio obrtne imovine\nkoja nije finansirana iz kratkoročnih obaveza (kratkoročnog tekućeg kapitala) i finansira\nse iz sopstvenog i pozajmljenog dugoročnog kapitala, odnosno pokriva se neto obrtnim\nkapitalom.568\nAnaliza finansijskog položaja i izvođenje zaključaka o kvalitetu upravljanja\nfinansijama organizacije na osnovu neto obrtnog kapitala pretpostavlja poznavanje\nnjegovog obima, odnosno normale. Pošto je neto obrtni kapital računska veličina koja\nproizilazi iz stanja određenih dijelova bilansa stanja, normala se ne može unaprijed\nfiksirati. Visina neto obrtnog kapitala individualno je uslovljena i zavisi od niza faktora\nkao što su: vrsta i veličina organizacije, stopa rentabiliteta, politika nabavki i prodaje,\nodnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, visina i uslovi korišćenja dugoročnih izvora,\npolitika ekspanzije itd.569 Ipak, normalnom visinom neto obrtnog kapitala u organizaciji\nmože se smatrati svaki iznos koji obezbjeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i\nizvršavanje dospjelih obaveza (likvidnost) kako u prošlom tako i u budućem periodu.\nVarijacije neto obrtnog kapitala u vremenu predstavljaju rezultat njegovog\npovećanja ili smanjenja. U slučaju neprofitnih organizacija kojima ilustrujemo analizu\nobračuna NOK-a, zasnovanu na bilasnim podacima imamo sljedeće vrijednosti:\n566 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 147. U\nliteraturi su uobičajeni i drugačiji nazivi ove pojave od strane pojedinih autora: radni kapital, neto obrtna\nsredstva, neto tekuća sredstva. Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr\nSlobodan Vidaković, Beograd, 2001, str. 52, Sinanagić, M., Pamukčić, M.: Računovodstvo za\nmenadžere, Ekonomski fakultet, Tuzla, 1997, str. 75-76, Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo,\nEkonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 226.\n567 Naziv neto obrtna imovina (sredstva) odgovara računskoj veličini koja se dobije iz razlike zbirova\nobrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza i računski su jednaka iznosu neto obrtnog kapitala (fonda).\n568 Računovodstveno iznos neto obrtnog kapitala dobije se kada se od neto vrijednosti svih imovinskih\npozicija evidentiranih na teret konta klasa 1 - Zalihe i 2 - Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina,\noduzme vrijednost kratkoročnih obaveza evidentiranih u korist klase 4 - Dugoročna rezervisanja i\nobaveze, počevši od grupe 42 - Kratkoročne finansijske obaveze i obaveze iz poslovanja sve do grupe\n46 - Pasivna vremenska razgraničenja, kod neprofitnih organizacija na bazi članstva. Kod neprofitnih\norganizacija korisnika prihoda budžeta ovaj iznos se izračunava kao razlika između pozcija\nevidentiranih na teret klase 100000 - Zalihe i 200000 - Gotovina, kratkoročna potraživanja i\nrazgraničenja i kratkoročnih obaveza evidentiranih na klasi 500000 -\nKratkoročne obaveze i\nrazgraničenja.\n569 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 149-150.\n195\nRb.\nElementi\n31.12.2002.\n31.12.2003.\n31.12.2004.\nA.\nNPO članske\n1.\nSopstveni kapital\n353\n376\n386\n2.\nStalna imovina (neotpisana vrijednost)\n492\n426\n360\n3.\nSopstveni NOK (1-2)\n(139)\n(50)\n26\n4.\nDugoročna rezervisanja i obaveze\n-\n-\n-\n5.\nNeto obrtni kapital (3-4)\n(139)\n(50)\n26\n6.\n¸Neto obrtna imovina (NOI)\n586\n444\n302\n7.\nVišak/nedostatak NOK (5-6)\n(725)\n(494)\n(276)\n8.\nKratkoročne obaveze\n725\n494\n276\nB.\nNPO obrazovanje\n1.\nSopstveni kapital\n692.163\n781.649\n900.336\n2.\nStalna imovina (neotpisana vrijednost)\n682.920\n734.605\n720.608\n3.\nSopstveni NOK (1-2)\n9.243\n47.044\n179.728\n4.\nDugoročne obaveze i razgraničenja\n-\n-\n-\n5.\nNeto obrtni kapital (3-4)\n9.243\n47.044\n179.728\n6.\nNeto obrtna imovina (NOI)\n149.917\n147.062\n431.159\n7.\nVišak/nedostatak NOK (5-6)\n(140.674)\n(100.018)\n(251.431)\n8.\nKratkoročne obaveze i razgraničenja\n140.674\n100.018\n251.431\nC.\nNPO lokalna vlada\n1.\nSopstveni kapital\n135.512.501\n150.559.071\n301.118.905\n2.\nStalna imovina (neotpisana vrijednost)\n105.854.204\n134.283.074\n216.669.643\n3.\nSopstveni NOK (1-2)\n29.658.297\n16.275.997\n84.449.262\n4.\nDugoročne obaveze i razgraničenja\n-\n-\n-\n5.\nNeto obrtni kapital (3-4)\n29.658.297\n16.275.997\n84.449.262\n6.\nNeto obrtna imovina (NOI)\n81.961.881\n100.879.177\n104.083.706\n7.\nVišak/nedostatak NOK (5-6)\n(52.303.584)\n(84.603.180)\n(19.634.444)\n8.\nKratkoročne obaveze i razgraničenja\n52.303.584\n84.603.180\n19.634.444\nU analizi stanja NOK-a uveli smo poziciju kratkoročne obaveze i razgraničenja,\npošto nije svejedno čime je pokriven ostatak NOK-a. Može se zapaziti da su neprofitne\norganizacije nedostajući dio NOK-a finansirale iz kratkoročnih spontanih izvora: obaveza\nprema dobavljačima za isporučene materijale, energente i izvršene usluge na poček, iz\nodloženih obaveza prema zaposlenim, poreza i doprinosa na zarade zaposlenih i sl.\nAnaliza stanja NOK-a u uzastopnim bilansima organizacija izbacila je na površinu\ncjelovitost pogleda na finansijski položaj entiteta, prije svega, na njegovu finansijsku\nsigurnost (solventnost), ali i na podlogu za održavanje kratkoročne finansijske sigurnosti\n(likvidnosti) organizacije. Ovakvom cjelovitošću pristupa bilansnoj slici, analiza stanja\nNOK-a po značaju je natkrila svaki pojedinačni racio pa i grupe racia likvidnosti i\nsolventnosti, ali to ne znači da je zamjena za njih.570\n3.2.4. Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja\nRacio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja (RLNT) noviji je koncept\ntestiranja likvidnosti entiteta nastao u kontekstu činjenice da u setu godišnjih računa\npostoji i bilans novčanih tokova.571 Ideja o ovom raciu pojavila se zbog izrazite\n570 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 237.\n571 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 183.\n196\nstatičnosti i djelimičnosti racia tekuće likvidnosti i racia redukovane likvidnosti. Do racia\nlikvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja dolazi se po obrascu:\nNovčani tok iz poslovanja\nRacio likvidnosti na bazi novčanog\ntoka iz poslovanja (RLNT)\n=\nProsječne kratkoročne obaveze\nNovčani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja priliv gotovine iz poslovnih\naktivnosti entiteta nakon zadovoljenja potreba finansiranja obrtne imovine i podmirenja\nposlovnih obaveza. U njemu nije sadržan tok gotovine iz investicionih aktivnosti i\naktivnosti finansiranja entiteta. Da bismo izračunali racia likvidnosti na bazi novčanog\ntoka iz poslovanja entiteta kojima ilustrujemo našu analizu,572 koristićemo ranije\nprezentirane bilanse novčanih tokova (tačka 4.2. III poglavlj) dopunjene sa podacima za\n2002. godinu, tabele 20 i 21, tačka 2.2.:\nTabela 22. Bilansa novčanih tokova korisnika prihoda budžeta - obrazovanje (u KM)\nP O Z I C I J A\n2002.\n2003.\n2004.\nA) NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI\n430.593\n560.391\n555.619\n1. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1.1. do 1.5.)\n430.593\n560.391\n555.619\n1.1. Prihodi od prodaje roba ili usluga\n430.313\n552.191\n462.980\n1.2. Prilivi od dotacija\n280\n8.200\n35.650\n1.3. Prilivi od kamata i dividendi\n-\n-\n2.661\n1.4. Ostali prilivi – iz budžeta nižih potrošačkih jedinica\n-\n-\n34\n1.5. Prilivi povezani sa vanrednim stavkama\n-\n-\n54.294\n2. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (2.1. do 2.5.)\n428.622\n513.347\n267.940\n2.1. Odlivi za rashode zaposlenih\n213.525\n252.605\n105.597\n2.2. Odlivi za isplate dobavljačima za robu i usluge\n213.497\n249.542\n98.275\n2.3. Odlivi za isplate pojedincima\n1.600\n11.200\n300\n2.4. Odlivi za isplate drugim entitetima javnmog sektora\n-\n-\n10.900\n2.5. Ostali odlivi\n-\n-\n52.868\n3. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (1-2)\n1.971\n47.044\n287.678\nB) NOVČANI TOKOVI IZ IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI\n-\n-\n-\nC) NOVČANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA\n-\n-\n-\nD) SVEGA PRILIVI GOTOVINE (A1)\n430.593\n560.391\n555.619\nE) SVEGA ODLIVI GOTOVINE (A2)\n428.622\n513.347\n267.940\nF) NETO PRILIV GOTOVINE (D-E)\n1.971\n47.044\n287.679\nG) GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA\n118.738\nH) GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA\n1.971\n47.044\n406.417\n572 Neprofitne organizacije na bazi članstva nemaju obavezu sastavljanja bilansa novčanih tokova.\nNastojanja da se unaprijedi finansijsko izvještavanje u kratkom roku i promijeni šema bilansa novčanih\ntokova dovela je do pojave ''prelaznih rješenja u hodu,'' i odstupanja u iskazanim iznosima ranije\nposmatranih perioda, što se može vidjeti i iz prezentiranih šema (salda gotovine na početku i na kraju\nperioda).\n197\nBilans novčanih tokova javnog entiteta, lokalne vlade, za period od 2002. do\n2004. godina ima sljedeći izgled:\nTabela 23. Bilansa novčanih tokova lokalne vlade (u KM)\nRb.\nP O Z I C I J A\n2002.\n2003.\n2004.\nI NOVČANI PRILIVI\n1.\nA. Prihodi (2+3+4)\n155.549.077\n199.944.613\n208.301.883\n2.\nPoreski prihodi\n128.101.311\n151.952.487\n154.024.073\n3.\nNeporeski prihodi\n27.447.766\n46.948.258\n53.288.213\n4.\nTekuće pomoći (grantovi)\n-\n1.043.868\n989.597\n5.\nB. Kapitalne transakcije\n-\n-\n-\n6.\nC. Finansiranje\n-\n-\n-\n7.\nD. Ostalo (8+9)\n-\n-\n220.474.506\n8.\nPrihodi (iz budžeta) nižih potrošačkih jedinica\n-\n-\n220.703.833\n9.\nStanje potraživanja na početku godine minus\nstanje potraživanja na kraju godine\n-\n-\n(229.327)\n10.\nUKUPNI NOVČANI PRILIVI (1+5+7)\n155.549.077\n199.944.613\n428.776.389\n11.\nII NOVČANI ODLIVI\n12.\nA. RASHODI (13+14+15+16)\n149.073.761\n161.790.654\n145.859.869\n13.\nPlate i naknade troškova zaposlenih\n48.200.805\n51.447.869\n57.450.133\n14.\nPorez i doprinosi na ostala lična primanja\n6.038.230\n5.711.213\n205.041\n15.\nTroškovi materijala i usluga\n79.941.841\n75.533.351\n61.141.379\n16.\nTekuće pomoći (grantovi)\n14.892.855\n29.098.221\n27.063.316\n17.\nB. Kapitalne transakcije\n22.560.100\n51.386.787\n14.629.368\n18.\nNabavka stalnih sredstava\n22.560.100\n51.386.787\n14.629.368\n19.\nC. Finansiranje\n-\n-\n-\n20.\nD. Ostalo (21+22)\n-\n-\n283.311.979\n21.\nDoznake nižim potrošačkim jedinicama\n-\n-\n220.703.833\n22.\nStanje obaveza na početku godine minus stanje\nobaveza na kraju godine\n-\n-\n62.608.116\n23.\nUKUPNI NOVČANI ODLIVI (12+17+19+20)\n171.633.861\n213.177.441\n443.801.186\n24.\nNETO NOVČANI PRILIVI (10-23)\n(16.084.784)\n(13.232.828)\n(15.024.798)\n25.\nSALDO NOVČ. SRED. NA POČ. GODINE\n66.618.611\n43.177.954\n29.959.514\n26.\nSALDO NOVČ. SRED. NA KRAJU GODINE\n50.533.826\n29.959.126\n14.934.716\nPošto se radi o toku gotovine iz poslovanja za period od jedne godine, obračun\nracia likvidnosti zahtijeva da gotovinski tok bude stavljen u odnos sa prosječnim stanjem\nkratkoročnih obaveza za godinu, što u našem primjeru iznosi:\nGod.\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\nRLNT = 1.971 : (28.472+140.674):2;\nRLNT = 0,02 : 1\nRLNT = 6.475.316 : (25.606.845 + 52.303.584) : 2;\nRLNT = 0,17 : 1\n2003\nRLNT = 47.044 : (140.674+100.018):2;\nRLNT = 0,39 :1\nRLNT = 38.153.959 : (52.303.584 + 84.603.180) : 2;\nRLNT = 0,56 : 1\n2004\nRLNT = 287.679:(100.018+251.431):2;\nRLNT = 1,64 : 1\nRLNT=125.027.986 : (84.603.180 + 19.634.444) : 2;\nRLNT = 2,40 : 1\nRacio pokazuje sa koliko je novčanih jedinica novčanog toka iz poslovanja\npokrivena svaka novčana jedinica prosječnih obaveza u toku godine. Rezultati izvršenih\nanaliza ovog racia u profitnom sektoru ukazuju da se vrijednosti iznad 0,40:1 smatraju\n198\nvrlo dobrim ostvarenjem,573 što je slučaj i kod analiziranih neprofitnih organizacija u\n2003, a posebno u 2004. godini. Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja,\nzasnovan na tokovima gotovine i prosječnom stanju kratkoročnih obaveza, očigledno je\nmanje statičan od racia tekuće i racia redukovane likvidnosti.\n3.3. Racio analiza solventnosti\nZa analizu dugoročne finansijske stabilnosti u kapitalnoj i finansijskoj strukturi\nentiteta, kao i odnosima pojedinih pozicija te strukture sa aktivom koriste se mjere\nsolventnosti. Finansijska struktura predstavljena je u strukturi pasive, a kapitalna\nstruktura\npredstavlja\nstrukturu dugoročnog\nkapitala,\nodnosno\nvlastitog kapitala i\ndugoročno posuđenih izvora.574 Pod solventnošću (dugoročna finansijska sigurnost)\nentiteta podrazumijeva se njegova sposobnost da o roku podmiruje troškove kamata i\notplate\ndugoročnih\nobaveza\nprema\nugovorenoj\ndinamici.575\nSolventnost\nentiteta\nodređena je brojnim i složenim činiocima, imovinskom pozicijom, snabdjevenošću\nsopstvenim kapitalom prihvatljivim za povjerioce i prinosnom (zarađivačkom) snagom.576\nU primjeni indikatora za analizu solventnosti treba biti vrlo oprezan usljed velikih\nrazmimoilaženja među autorima u određivanju indikatora za utvrđivanja sposobnosti\npreduzeća da izmiri svoje dugoročne obaveza.577 Pojedini autori predlažu različite mjere\n(indikatore, racia, koeficijente) za procjenu solventnosti, koje se u suštini veoma razlikuju\nkada su u pitanju profitno orijentisane organizacije. Navešćemo neke od indikatora za\nanalizu solventnosti koje koriste pojedini domaći i strani autori.\nU analizi solventnosti najvažniji indikatori su: odnos između dugoročnih obaveza\ni ukupnog dugoročnog kapitala, stepen zaduženosti, odnos vlastitog kapitala i ukupne\naktive, odnos ukupnih obaveza i glavnice, odnos pokrića kamata, odnos dugotrajne\naktive i sopstvenog kapitala i kumulativni odnosi između pozicija aktive i pasive.578 Za\ntestiranje solventnosti tehnikom racio analize bilansnih agregata koristimo: racia pokrića\nimovine (pokriće stalne imovine sopstvenim kapitalom, pokriće stalne imovine i zaliha\nkapitalom i dugoročnim obavezama, pokriće zaliha neto obrtnim kapitalom i pokriće\nobrtne imovine neto obrtnim kapitalom), racio izvora finansianja (sigurnost dugoročnih\npovjerilaca, sigurnost svih povjerilaca, pokriće obaveza novčanim tokom iz poslovanja,\nracio pokrića kamata zaradom preduzeća).579 Među indikatore finansijske strukture\nubrajaju se, prije svega, relativni odnosi pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim\nizvorima finansiranja i koeficijent pokrića fiksnih rashoda na ime kamate. Njima treba\n573 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 262-264.\n574 Sinanagić, M., Pamukčić, M.: Računovodstvo za menadžere, Ekonomski fakultet, Tuzla, 1997, str. 79.\n575 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 185.\n576 Navedena definicija i činioci solventnosti karakteristični su prije svega za profitno-orijentisane entitete,\nnaročito rentabilitet. Međutim, imajući u vidu sadašnje transformacione procese kod nas, u skorijoj\nbudućnosti rentabilitet će biti aktuelna i za sadašnje neprofitnih entitete, privatizacijom pojedinih službi\njavnog sektora, tržišnom konkurencijom javnog i privatnog sektora u oblasti obrazovanja i sl.\n577 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 58-59.\n578 Detaljnije o ovim indikatorima pogledati: Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi,\nProf. dr Slobodan Vidaković, Beograd, 2001, str. 59-64, Sinanagić, M., Pamukčić, M.: Računovodstvo\nza menadžere, Ekonomski fakultet, Tuzla, 1997, str. 79-82, Belak, V.: Menadžersko računovodstvo,\nRačunovodstvo, revizija i financije, Zagreb, 1995, str. 77-85.\n579 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 173-185.\n199\ndodati i koeficijent pokrića ukupnog duga kojim se izražava sposobost preduzeća da\nplaća periodične rashode na ime kamate zajedno sa otplatom glavnice duga.580\nS obzirom da domaći teoretičari nisu dali jedinstvena pravila za odnose između\npojedinih pozicija unutar pasive, kao i za odnose pozicija pasive s aktivom ili njenim\npozicijama,581 ni strani autori nisu riješili ovaj problem i utvrdili ''standard.'' Pri procjeni\ndugoročne solventnosti analitičar obično uzima u obzir dva koeficijenta odnos dugova i\nvlastitog kapitala i pokrivenost kamata.582 Racia dugoročne solventnosti omogućavaju\nindentifikovanje načina na koji je organizacija fiansirala svoja sredstva u dugoročnom\nperiodu (period duži od jedne godine). Ovdje su značajna dva indikatora: (1) odnos\nizmeđu ukupnih obaveza i vlastitog kapitala i (2) odnos ukupne imovine i vlastitog\nkapitala. Za potrebe dugoročnih i kratkoročnih procjena analitičari prave razliku između\nodnosa kratkoročnih i dugoročnih obaveza i vlastitog kapitala. Odnos pokrića kamata\nčesto koriste spoljni analitičari.583\nVidimo, dakle, da među teoretičarima ne postoji opšti sporazum o jedinstvenoj\nklasifikaciji racia solventnosti. Međutim, ovdje je značajnije da se ne izgubi osnovni\npogled na tumačenje i interpretacije analiziranih odnosa. Nije nam cilj da napravimo\nreklasifikaciju i dođemo do ''prave'' klasifikacije racia solventnosti, nego da ispitamo\nmogućnost\nprimjene\npojedinih\nnavedenih\nracia\nna\nfinansijsko-računovodstvene\nizvještaje (bilansne agregate) neprofitnih organizacija. Manje ćemo se fokusirajuti na\npreciznost izračunavanja pojedinih racia a više pažnje ćemo usmjeriti na tumačenje\nmjera solventnosti na interne odluke menadžera i kontrolu performansi neprofitnog\nsektora. Međutim, imajući u vidu da neprofitni entiteti, kojima ilustrujemo naša izlaganja,\nu bilansu stanja nisu iskazali učešće dugoročnih obaveza na koje se plaća fiksna\nkamata u ukupno korišćenom neto kapitalu (sopstvenom i tuđem), kao i rashode po\nosnovu kamata, racia solventnosti koja u brojiocu ili imeniocu ne sadrže dugoročne\nobaveze ili rashode kamata nisu primjenjivi za analizu soventnosti u neprofitnim\norganizacijama.584\n580 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 37-40.\n581 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 60.\n582 Gray, S., Needles, B.: Finansijsko računovodstvo: opšti pristup, Savez računovođa i revizora Republike\nSrpske, Banja Luka, 2001, str. 545-546.\n583 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, pp. 172-176.\n584 Odnos: dugoročne obaveze sa fiksnom kamatom/dugoročne obaveze sa fiksnom kamatom+vlastiti\nkapital\n(neto\nimovina);\nodnos:\ndugoročni\ndug/ukupna\nkapitalizacija\n(dugoročni\nizvori);\nodnos:\ndugoročne obaveze i vlastiti kapital, odnos: dugoročna rezervisanja+dugoročne obaveze/kapital i sl.,\nviše su značajni za profitno orijentisane entitete. Odnos pokrića kamata: operativni dobitak/troškovi\nkamata (Vidaković, Sinanagić, Pamukčić), racio pokrića kamata zaradom: neto dobitak+rashodi\nkamata+porez\nna\ndobita/rashodi\nkamata\n(Stevanović),\nkoeficijent\npokrića\nkamata:\nposlovni\ndobitak/rashodi\nna\nime\nkamata\n(Krasulja-Ivanišević),\nodnos\npokrivenosti\nkamata:\nposlovni\ndobitak+troškovi kamata/troškovi kamata (Antony, Young), neto profit prije oporezivanja+troškovi\nkamata/troškovi kamata (Gry, Needles).\n200\n3.3.1. Racio pokrića stalne imovine\nRacio pokrića stalne imovine sopstenim kapitalom proizilazi iz odnosa neto\nimovine/kapitala (vlastitog, sopstvenog) entiteta i stalne imovine kojom entitet raspolaže,\nsa stanjem brojioca i imenioca na bilansni dan, odnosno iz obrasca:\nKapital\nRacio pokrića stalne imovine\n=\nStalna imovina (sredstva)\nKod neprofitnih entiteta\nstavljanjem u odnos kapitala i stalnih sredstava\ndolazimo do sljedećih vrijednosti:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n353 : 492 = 0,71\n692.163 : 682.920 = 1,01\n135.512.501 : 105.854.204 = 1,28\n2003\n376 : 426 = 0,88\n781.649 : 734.605 = 1,06\n150.559.071 : 134.283.074 = 1,12\n2004\n386 : 360 = 1,07\n900.336 : 720.608 = 1,25\n301.118.905 : 216.669.643 = 1,39\nZajednička karakteristika stalne imovine je što nije namijenjena prodaji nego\nvišegodišnjem korišćenju. Dugoročna vezanost stalne imovine i povećan rizik u vezi s\nnjom osnovni su razlozi da se zahtijeva da dugotrajna imovina bude finansirana iz\nsopstvenog kapitala. Prema tome,\nneprofitni entitet kome je stalo do povoljne\nsolventnosti treba da obezbijedi vrijednost ovog racia od 1, odnosno 100%. Analizirane\nNPO u ovom pogledu sasvim dobro stoje, osim članske NPO u 2002. i 2003. godini.\nNaime, racio veći od 1 znači da je sopstvenim kapitalom, pored stalne imovine,\nfinansiran i dio obrtne (tekuće) imovine, dok racio manji od 1 pokazuje da je dio\ndugotrajne imovine finansiran iz pozajmljenih izvora. Način interpretacije ovog racia\nuslovljen je prihvaćenim pravilima finansiranja koja regulišu odnos između imovine i\nkapitala. Zlatnom bilansnom pravilu, u užem smislu, odgovara jednakost sopstvenog\nkapitala i neto imobilizacija (nabavna vrijednost minus otpisi); dok zlatno bilansno\npravilo, u širem smislu, traži jednakost dugoročnih izvora i dugoročne aktive.585\n3.3.2. Racio pokrića obrtne imovine neto obrtnim kapitalom\nU testiranju solventnosti entiteta putem racia pokrića imovinskih dijelova\nodgovarajućim izvorima upotrebljava se obrazac:\nKapital – Stalna imovina\nRacio pokrića obrtne imovine\nneto obrtnim kapitalom (NOK)\n=\nObrtna imovina\nPrimjenom obrasca na bilans stanja neprofitnih organizacija (na bilansni dan) i\nranije izračunatog radno raspoloživog kapitala (neto obrtna sredstva, neto obrtni fond)\npri izračunavanju odnosa likvidnosti dolazimo do sljedećih vrijednosti ovog racia:\n585 Ranković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 137-138.\nOvdje se opet javlja izuzetak za neprofitne organizacije, one obično nemaju dugoročne izvore\nfinansiranja.\n201\nGod.\nNPO –članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n(353 - 492) : 586\n= -139 : 586\n= - 0,24 : 1 ili\n- 23,72%\n(692.163 – 682.920) : 149.917\n= 9.243 : 149.917\n= 0,06 : 1 ili 6,17%\n(135.512.501-105.854.204):81.961.881\n= 29.658.297 : 81.961.881\n= 0,36 : 1 ili 36,19%\n2003\n(376 : 426) : 444\n= - 50 : 444\n= - 0,11 : 1 ili\n- 11,26%\n(781.649 – 734.605) . 147.062\n= 47.044 : 147.062\n= 0,32 : 1 ili 31,99%\n(150.559.071-134.283.074):100.879.177\n= 16.275.997 : 100.879.177\n= 0,16 : 1 ili 16,13%\n2004\n(386 – 360) : 302\n= 26 : 302\n= 0,09 : 1 ili 8,61 %\n(900.336 : 720.608) : 431.159\n= 179.728 : 431.159\n= 0,42 ili 41,68%\n(301.118.905:216.669.643):104.083.706\n= 84.449.262 : 104.083.706\n= 0,81 : 1 ili 81,14%\nStanje neto obrtnog kapitala i njegov odnos prema obrtnoj imovini značajna je\npodloga za ocjenu, planiranje i kontrolu dugoročne finansijske sigurnosti entiteta.\nPrezentovana tabela indicira da je neprofitna organizacija na bazi članstva u prve dvije\nposmatrane godine dio stalne imovine finansirala neadekvatnim, tj. kratkoročnim\nizvorima finansiranja i narušila pravila finansiranja (po kome bi odnos između stalnih\nizvora i stalnih sredstava trebalo da bude veći od 1), dok je u trećoj godini imala\npozitivan NOK, ali je finansiranje neto obrtne imovine (NOI) iznosilo svega 8,61%.\nNeprofitne oranizacije iz javnog sektora - budžetski korisnici finansirali su stalnu imovinu\niz sopstvenog kapitala i ostvarili pozitivne vrijednosti NOK formiran iz ovog izvora. U\nobrazovnoj neprofitnoj organizaciji raste učešće finansiranja NOI iz NOK od 6,17% u\n2002, do 41,68% u 2004. godini, dok je lokalna vlada u 2004. godini NOI finansirala iz\nsopstvenog NOK sa preko 80%.\n3.3.3. Racio zaduženosti i racio izvora finansiranja\nBitan indikator za analizu solventnosti jeste stepen zaduženosti koji indicira na\npodatak koliki se dio imovine finansira iz tuđih (kratkoročnih i dugoročnih izvora).586\nUkupne obaveze\nRacio zaduženosti\n=\nUkupna aktiva\nSa stanovišta kreditora, ako je veći stepen zaduženosti, rizik ulaganja biće veći.\nSaglasno postavljenim pravilima finansiranja, procentualno učešće ukupnih obaveza u\nukupnoj aktivi ne bi trebalo biti veće od 50%. Stepen zaduženosti pojedinih neprofitnih\norganizacija prikazuje naredni pregled:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n725 : 1.078\n= 0,67:1 ili 67,25%\n140.674 : 832.837\n= 0,17 : 1 ili 16,89%\n52.303.584 : 187.816.085\n= 0,28 : 1 ili 27,85%\n2003\n494 : 870\n= 0,57:1 ili 56,78%\n100.018 : 881.667\n= 0,11 : 1 ili 11,34%\n84.603.180 : 235.162.251\n= 0,36 : 1 ili 35,98%\n2004\n276 : 662\n= 0,42: ili 41,69%\n251:431 : 1.151.767\n= 0,22 : 1 ili 21,83%\n19.634.444 : 320.753.349\n= 0,06 : 1 ili 6,12%\n586 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 61. U slučaju konkretnih NPO u brojiocu ne pojavljuju se dugoročne obaveze, koje su,\nobično, karakteristične za profitne entitete.\n202\nU posmatranom periodu stepen zaduženosti neprofitne organizacije iz oblasti\nobrazovanja (od 17% do 22%) i lokalne vlade (od 6% do 36%) ukazuje na njihovu\nsposobnost pokrića kratkoročnih obaveza, dok je neprofitna organizacija na bazi\nčlanstva tek u ukupnoj aktivi u 2004. godini smanjila učešće kratkoročnih obaveza ispod\n50%. Pokazatelj koji pruža upotrebljive podatke je odnos između vlastitog kapitala/neto\nimovine i aktive. Ukoliko iskustvena norma za profitne entitete nalaže da učešće\nvlastitog kapitala u ukupnoj aktivi iznosi 50% ili više onda učešće kod analiziranih\nneprofitnih organizacija, imajući u vidu da one nemaju iskazane dugoročne izvore\nfinansiranja, treba da bude značajno iznad 50%.\nVlastiti kapital\nOdnos vlastitog kapitala i aktive\n=\nUkupna aktiva\nPrimjenom navedenog obrasca na neprofitne entitete u periodu od 2002. do\n2004. godina dobijaju se sljedeći pokazatelji:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n353 : 1.078\n= 0,33 : 1 ili 32,75%\n692.163 : 832.837\n= 0,83 : 1 ili 83,11%\n135.512.501 : 187.816.085\n= 0,72 : 1 ili 72,15%\n2003\n375 : 870\n= 0,43 : 1 ili 43,22%\n781.649 : 881.667\n= 0,89 : 1 ili 88,66%\n150.559.071 : 235.162.251\n= 0,64 : 1 ili 64,02%\n2004\n386 : 662\n= 0,58 ili 58,31%\n900.336 : 1.151.767\n= 0,78 : 1 ili 78,17%\n301.118.905 : 320.753.349\n= 0,93 : 1 ili 93,88%\nPrema ovome, u neprofitnoj organizaciji iz oblasti obrazovanja i javnog sektora –\nlokalne vlade odnos vlastitog kapitala i ukupne aktive od 78% do 83% i 72% do 94%\nindicira da je vlasnička glavnica značajno veća od 50% vrijednosti aktive i da\nzadovoljava postavljena pravila finansiranja. U neprofitnoj organizaciji na bazi članstva\nnisu zadovoljena postavljena pravila finansiranja. Iz odnosa ova dva indikatora\nzaključujemo da neprofitne organizacije vrijednost aktive finansiraju isključivo iz vlastitog\n(neto) kapitala i kratkoročnih obaveza. Odnos duga i sopstvenog kapitala bitan je za\nanalizu solventnosti.587 Pošto analizirane neprofitne organizacije nemaju iskazane\npozicije dugoročnih obaveza u brojiocu su iskazane samo kratkoročne obaveze:\nKratkoročne obaveze\nRacio sigurnosti kratkoročnih povjerilaca\n(racio zaduženosti)\n=\nVlastiti kapital\nRezultati analize sigurnostu kratkoročnih povjerilaca za navedene neprofitne\norganizacije pokazuju sljedeće:\n587 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 62-63, Gray, S., Needles, B.: Finansijsko računovodstvo: opšti pristup, SRR Republike\nSrpske, Banja Luka, 2001, str. 545-546, Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit\nOrganization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, pp. 172-173.\n203\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n725 : 353\n= 2,05 : 1 ili 205%\n75.032 : 692.163\n= 0,11 : 1 ili 11%\n7.020.255 : 135.512.501\n= 0,05 : 1 ili 5%\n2003\n494 : 376\n=1,31 : 1 ili 131%\n66.089 : 781.649\n= 0,08 : 1 ili 8%\n17.196.375 : 150.559.071\n= 0,11 : 1 ili 11%\n2004\n276 : 386\n= 0,71 : 1 ili 71%\n74.334 : 900.336\n= 0,08 : 1 ili 8%\n11.528.211 : 301.118.905\n= 0,04 : 1 ili 4%\nOvaj racio počiva na poslovno-finansijskoj tezi da kratkoročni povjerioci ne\nprocjenjuju svoje rizike i ne iskazuju spremnost da ustupe svoja sredstva entitetu na\nkorišćenje samo na osnovu racia likvidnosti, odnosno kratkoročne finansijske sigurnosti,\nveć i na bazi solventnosti. Smatra se da i kratkoročni povjerioci u vlasničkom kapitalu\n(neto imovina) vide ''zaštitni jastuk'' za svoje interese.588 Dakle, što manji ovako iskazani\nracio sigurnosti kratkoročnih povjerilaca, veća je solventnost entiteta i manji je rizik\npovjerilaca. Mada kruta numerička pravila za bilansne relacije nisu upravljačko rješenje,\nu finansijskoj analizi i ocjeni položaja entiteta pominje se odnos dugovi/kapital od 1:1 ili\n100% kojem treba prilaziti kao orijentacionoj vrijednosti. Ovaj oprez pokazuje analiza\nneprofitnih organizacija gdje se pojavljuju ekstremni odnosi. Naime, dok neprofitna\norganizacija na bazi članstva ima previsok stepen zaduženosti, druge dvije neprofitne\norganizacije\nstoje ''pretjerano'' dobro. Racio zaduženosti često se iskazuje kao\nrecipročna vrijednost prethodno iskazanog racia, što u našem primjeru za rezultat ima:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n353 : 725\n= 0,49:1 ili 48,69%\n692.163 : 75.032\n= 9,22:1 ili 922,49%\n135.512.501 : 7.020.255 :\n= 19,30 : 1 ili 1.930,31%\n2003\n376 : 494\n= 0,76:1 ili 76,11%\n781.649 : 66.089\n= 11,83:1 ili 1.182,72%\n150.559.071 : 17.196.375\n= 8,76 : 1 ili 876,53%\n2004\n386 : 276\n= 1,40:1 ili 139,86%\n900.336 : 74.334:\n= 12,11 : 1 ili 1.211,20%\n301.118.905 : 11.528.211\n= 26,12 : 1 ili 2.612,02%\nRacio sigurnosti kratkoročnih povjerilaca u ovom obliku pokazuje da je svaka\nnovčana jedinica obaveza entiteta bila pokrivena kod neprofitne organizacije iz sektora\nobrazovanja sa 9,22, 11,83 i 12,11 KM, odnosno kod neprofitne organizacije - lokalne\nvlade sa 9,22, 11,83 i 12,11 KM, respektivno za pojedine godine. Kod neprofitne\norganizacije na bazi članstva u 2002. i 2003. godini kratkoročni povjerioci nisu bili\nobezbijeđeni sopstvenim kapitalom, da bi tek u 2004. godini ovaj odnos bio na\nzadovoljavajućem nivou. U ovom obliku iskazan racio sigurnosti mogao bi se nazvati\nraciom pokrića kratkoročnih obaveza kapitalom entiteta.\n588 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 195-\n196.\n204\n3.3.4. Racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja\nRacio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja predstavlja značajan test\nsolventnosti organizacije do čije se vrijednosti dolazi primjenom obrasca:589\nNovčani tok iz poslovanja\nRacio pokrića obaveza\nnovčanim tokom iz poslovanja\n=\nDugoročna rezervisanja + Dugoročne\nobaveze + Kratkoročne obaveze\nUvrštavanjem odgovarajućih vrijednosti u navedeni obrazac, s tim da neprofitne\norganizacije kojima ilustrujemo našu analizu nemaju iskazane iznose dugoročnih\nobaveza i rezervisanja tako da ostaju samo kratkoročne obaveze,590 dolazimo do\nsljedećih vrijednosti racia solventnosti:\nGod.\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n1.971 : 75.032\n= 0,02 : 1 ili 2,63%\n6.475.316 : 52.303.584\n= 0,12 : 1 ili 12,38%\n2003\n47.044 : 66.089\n= 0,71 :1 ili 71,18%\n38.153.959 : 84.603.180\n= 0,45 : 1 ili 45,10%\n2004\n287.679 : 74.334\n= 3,87 : 1 ili 387,01%\n125.027.986 : 19.634.444\n= 6,36 : 1 ili 636,78%\nRacio pokazuje da je entitet iz sektora obrazovanja u stanju da nakon\npodmirenja potrebnih ulaganja u obrtna sredstva i izmirenja svih poslovnih obaveza u\ntoku godine u stanju da stvori toliki neto poslovni priliv gotovine koji mu omogućuje da iz\nnjega otplati svoje obaveze za 38,32 godine (100:2,63) prema podacima iz 2002, za\n1,40 godine (100:71,18) prema ostvarenjima a 2003. godine odnosno promptno prema\npodacima za 2004. godinu. Sličan trend prisutan je i kod lokalne vlade u 2002. i 2003.\ngodini, da bi, prema ostvarenjima 2004. godine, obaveze mogla izmiriti odmah. Na\nosnovu provedenih analiza u profitno orijentisanim entitetima smatra se da je vrlo dobar\nracio koji se kreće iznad vrijednosti 0,20:1.591\n3.4. Racio analiza obrta\nPod pojmom obrta podrazumijeva se moć sredstava (ulaganja, imovine) entiteta\nda donose prihod. Umjesto naziva obrt mogao bi se upotrijebiti termin efikasnost\nupravljanja\nsredstvima.\nFinansijski\npokazatelji\naktivnosti\nentiteta\nobuhvataju\nsve\nrelevantne odnose između prihoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u\nposlovna sredstva, s druge strane, koji se u stručnoj literaturi nazivaju koeficijentima\n589 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 183-184.\n590 Iznos kratkoročnih obaveza ali ne i iznos kratkoročnih razgraničenja, je uključen u imenilac obrasca za\nneprofitnu organizaciju iz sektora obrazovanja imajući u vidu da je suviše rigorozno primijenjeno načelo\nopreznosti u bilansiranju, posebno u 2004. godini. Ukoliko bi se uključio cjelokupan iznos, racia bi bila\n1,40%, 47,04% i 114,42%. Kod lokalne vlade uključen je iznos kratkoročnih obaveza i razgraničenje,\npošto se pojavljujemo u ulozi eksternog analitičara.\n591 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 198-\n199.\n205\nobrta poslovnih sredstava.592 Utvrđivanje i kontrola ovih koeficijenata značajna je sa\nstanovišta finansijskog upravljanja, s obzirom na njihov direktni uticaj na stanje\nlikvidnosti i rentabilnosti u profitno orijentisanim entitetima. U domaćoj literaturi racia\nobrta možemo sresti pod nazivom analiza obrta aktive (imovine) predstavljena kao\nodnos prihoda i aktive ili izračunati za svaki pojedinačni dio aktive.593 Neki autori ih\nnazivaju pokazateljima aktivnosti, odnosno koeficijentima obrta poslovnih sredstava.594\nMoglo bi se reći da koliko je pozicija u bilansu toliko bi se racia obrta dalo obračunati a\nda se ni za jedan ne kaže da je neupotrebljiv ili irelevantan za preduzeće. Ipak, bilo bi to\n''zasipanje''\ninformacijama\nkoje\nne\ndodaju\ndovoljno\nznanja\nčitaocu\nbilansa\nkao\nopravdanje za rukovanje njima.595 Da li racia obrta imaju isti značaj i za neprofitne\nentitete? Neki autori,596 koji su se bavili ovim pitanjima, nastojali su samo da ih dotaknu,\nbez upuštanja u suštinu i oslanjajući se uglavnom na zaključke do kojih se došlo u\nanalizi za profitne entitete.\nPri obračunavanju racia obrta ukupne poslovne imovine, tekuće (obrtne)\nimovine, fiksnih sredstava (po njihovoj sadašnjoj vrijednosti), zaliha, potraživanja od\nkupaca, kapitala, prihoda od prodaje i neto potraživanja, u obrascu za izračunavanje u\nbrojiocu nalazi se godišnji prihod od prodaje proizvoda, robe i usluga, dok se u imeniocu\nnalaze prosječna stanja ukupne poslovne imovine, obrtne imovine, fiksne imovine,\nzaliha, potraživanja od kupaca, kapitala. Neophodno je dati nekoliko napomena u vezi\nsa brojiocem i imeniocem. Korišćenje podataka o godišnjem prihodu, u brojiocu, upućuje\nna to da sva racia obrta glase na godinu dana. Međutim, ova racia, ako postoji bilans\nstanja i bilans uspjeha, mogu se obračunati i za kraće periode, kao što je slučaj kod nas\nsa obaveznom izradom i podnošenjem polugodišnjih obračuna i, u tom slučaju, prihod u\nbrojiocu treba udvostručiti da bi se dobio smisleni racio, dok bi za tromjesečni obračun\nprihod trebalo podići na godišnji nivo (učetvorostručiti). U brojiocu treba da se nađu\nsamo prihodi od prodaje na poček (odgođeno plaćanje), tj. da iz njega budu isključene\nsve prodaje za gotovinu po kojima se kupci ne zadužuju, nakon čega dolazimo do\n''benčmarkinga.''\nEksternom analitičaru dostupni su samo bilansni podaci o ostvarenom ukupnom\nprihodu koji nisu posebno razdvojeni na prihode po osnovu gotovinske prodaje i prihode\npo osnovu prodaje na poček. Internom analitičaru su dostupni ovi podaci čime se dobija\nveća preciznost obračunatih koeficijenata. Međutim, u neprofitnim organizacijama skoro\ncjelokupan prihod iskazan u bilansu uspjeha ostvaren je na gotovinskoj ili evidentiran na\nmodifikovanoj gotovinskoj osnovi, iz čega proizilazi i (ne)mogućnost obračunavanja\nnaprijed pomenutih koeficijenata obrta, odnosno dana vezivanja. Ipak, to nije generalno\n592 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 26.\n593 Koeficijent obrta ukupne imovine, koeficijent obrta tekuće aktive (imovine), koeficijent fiksne imovine,\nkoeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta potraživanja, odnos prihoda i neto potraživanja. Vidaković, S.:\nAnaliza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr S. Vidaković, Beograd, 2001, str. 49-51.\n594 Koeficijent obrta kupaca, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta dobavljača, koeficijent obrta ukupnih\nobrtnih sredstava, koeficijent obrta neto obrtnih sredstava, koeficijent obrta fiksnih sredstava,koeficjent\nobrta ukupnih poslovnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih sredstava. Krasulja, D., Ivanišević, M:\nPoslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 26-36.\n595 Racio obrta ukupne poslovne imovine, racio obrta kapitala, racio obrta tekuće (obrtne) imovine, racio\nobrta zaliha, racio obrta potraživanja od kupaca, racio obrta (izmirenja) obaveza prema dobavljačima.\nStevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 187-201.\n596 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, pp. 171-172.\n206\npravilo za sve neprofitne organizacije, odnosno neprofitni sektor, ali za najveći broj\nsigurno jeste. Izuzeci postoje, na primjer, kod bolnica, univerziteta itd., koji mogu\nprimijeniti određene koeficijente obrta, odnosno mjeriti efikasnost upravljanja imovinom.\nNeophodne su i neke napomene u vezi sa podacima u imeniocu. Ovdje su\niskazana prosječna a ne početna ili krajnja sredstva (imovina) zato što je prihod priticao\ntokom cijele godine i proizvod je svih stanja imovine u toku godine. U našim neprofitnim\norganizacija u bilansu nisu iskazane pozicije potraživanja od kupaca i zaliha, tako da i u\nslučaju iskazivanja prihoda od prodaje na poček, koeficijent obrta kupaca i koeficijent\nobrta zaliha, kao ni utvrđivanje broja dana vezivanja ne mogu se obračunati. U slučaju\nda se pozicije potraživanja od kupaca i zaliha nalaze u bilansu stanja, one često mogu\nbiti upitne. Upitnost proizilazi iz procjene od strane analitičara da li uzeti bruto ili neto\npotraživanja, da li je njihovo korigovano (ispravljeno) stanje izvršeno u razumnoj mjeri,\nbez namjere da se umanji ostvareni višak prihoda i sl., a većina neprofitnih organizacija\nne prodaje zalihe i ne iskazuje prihod po ovom osnovu (na primjer, kancelarijski materijal\nknjiži kao trošak).\n3.4.1. Racio obrta obaveza prema dobavljačima\nPored svih poteškoća za mjerenja efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima\nfinansiranja u neprofitnim organizacijama, koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima\nje primjenjiv i proističe iz odnosa ukupnih nabavki u toku godine i prosječnog stanja\nobaveza prema dobavljačima u godini analize. Obračunavamo ga primjenom sljedećeg\nobrasca:\n(Troškovi mat. za izradu+Troškovi ostalog mat. + Troškovi\ngoriva i energije + Troškovi proizvodnih usluga)\nRacio obrta obaveza\nprema dobavljačima\n=\n(Obaveze prema dobavljačima na početku godine +\nObaveze prema dobavljačima na kraju godine) : 2\nU brojiocu treba da se nađe vrijednost svih nabavki u toku godine na poček\n(plaćanje u ugovorenom roku od dana nabavke). Eksterni analitičar do tih vrijednosti\nmože doći sabiranjem svih troškova koji su nastali u toku godine, a koji potiču iz nabavki\nod dobavljača (i korekcijom tih vrijednosti za promjene zaliha materijala ako ga ima).\nTroškovi proizvodnih usluga (transportnih, održavanja, zakupnina, sajmova, reklame i\npropagande) takođe se kupuju od dobavaljača, po pravilu, sa odloženim plaćanjem. U\npedantnijoj analizi iz brojioca bi trebalo isključiti sve troškove proistekle iz nabavki za\ngotovinu, pošto se one i ne odobravaju dobavljačima, dakle, ne utiču na imenilac u\ndatom obrascu. Eksterni analitičar to ne može učiniti, a pitanje je da li je ovo isplativo i\nza internu analizu bilansnih agregata.\nU slučaju analize polugodišnjih finansijskih izvještaja organizacija navedeni\ntroškovi u brojiocu moraju se podići na godišnji nivo, tj. udvostručiti, pošto svaki racio\nobrta treba da glasi na jednu godinu.597 Ako u dati obrazac unesemo vrijednosti za\nneprofitne organizacije kojima ilustrujemo analizu, dolazimo do sljedećih brojčanih\nizraza:\n597 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str.\n214-215.\n207\nNPO –članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\nGod.\nKoeficijent\nVOD\nKoeficijent\nVOD\nKoeficijent\nVOD\n2002\n11.808\n(1.370+685):2\n11.808\n1.027,50\n=11,49\n365\n11,49\n=32\ndana\n213.497\n(11.604+2.936):2\n213.497\n7.271,50\n=29,36\n365\n29,36\n=12\ndana\n79.941.841\n(6.295.700+5.988.189)\n79.941.841\n6.141.944,50\n=13,02\n365\n13,02\n=28\ndana\n2003\n5.420\n(685+263):2\n5.420\n474\n=11,43\n365\n11,43\n=32\ndana\n249.542\n(2.936+5.170):2\n249.542\n4.053\n=61,57\n365\n61,57\n=6\ndana\n75.533.351\n(5.988.189+11.295.793):2\n75.533.351\n8.641.991\n=8,74\n365\n8,74\n=42\ndana\n2004\n6.280\n(263+176):2\n6.280\n219,50\n=28,61\n365\n28,61\n=13\ndana\n251.206\n(5.170+2.323)\n251.206\n3.746,50\n=67,05\n365\n67,05\n=5\ndana\n67.165.883\n(11.295.793+6.024.505):2\n67.165.883\n8.660.149\n=7,76\n365\n7,76\n=47\ndana\nIzračunati koeficijenti pokazuju da su obaveze prema dobavljačima izmirivane\nprosječno 11, odnosno 29 puta godišnje u neprofitnoj organizaciji na bazi članstva, 29,\n62, i 67 puta u neprofitnoj organizaciji iz oblasti obrazovanja i 13, 8 i 7 puta u javnom\nsektoru - lokalnoj vladi. Prosječno vrijeme plaćanja ili starost dobavljača (vrijeme obrta\ndobavljača) u neprofitnoj organizaciji na bazi članstva (od 13 do 32 dana) i iz oblasti\nobrazovanja (od 5 do 12 dana) smanjuje se, u javnom sektoru povećava se (od 28 do\n47 dana). Prosječno vrijeme plaćanja dobavljačima treba analizirati u kontekstu kreditnih\nuslova koje preduzeća liferanti materijala i usluga nude neprofitnoj organizaciji.598\nUkoliko je prosječan kreditni period, na primjer 30 dana, očigledno je da prosječno\nvrijeme plaćanja od 42 i 47 dana indicira na možda loš kreditni bonitet organizacije.\nU analizi se može koristiti i postupak neposrednog izračunavanja vremena obrta\nobaveza prema dobavljačima podjelom prosječnog stanja tih obaveza za godinu sa\nprosječnom dnevnom nabavkom u toku godine. Na osnovu podataka iz prethodnog\nprimjera (bilansa stanja i bilansa uspjeha za neprofitne organizacije), utvrđeni su sljedeći\npokazatelji:599\n598 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 30-31.\n599 Pri izračunavanju vremena obrta dobavljača izvršili smo zaokruživanje na pun broj dana, što je uticalo\nna matematičku tačnost, ukoliko se izvrši neposredno izračunavanje na osnovu datih brojeva. Potpuna\nmatematička preciznost dobila bi se izračunavanjem datih iznosa bez zaokruživanja vremena obrta.\n208\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\nGod.\nVOD\nROD\nVOD\nROD\nVOD\nROD\n2002\n1.027,50\n11.808:365\n1.027,50\n32,35\n= 32 dana\n365\n32\n= 11,49\n7.271,50\n213.497:365\n7.271,50\n584,92\n=12 dana\n365\n12\n= 29,36\n6.141.944,50\n79.941.841:365\n6.141.944,50\n219.018,74\n= 28 dana\n365\n28\n= 13,02\n2003\n474\n5.420:365\n474\n14,85\n= 32 dana\n365\n32\n= 11,43\n4.053\n249.542:365\n4.053\n683,68\n= 6 dana\n365\n6\n= 61,57\n8.641.991\n75.533.351:365\n8.641.991\n206.940,69\n= 42 dana\n365\n42\n= 8,74\n2004\n219,50\n6.280:365\n219,50\n17,21\n=13 dana\n365\n13\n= 28,61\n3.746,50\n251.206:365\n3.746,50\n688,24\n= 5 dana\n365\n5\n= 67,05\n8.660.149\n67.165.883:365\n8.660.149\n184.016,12\n= 47 dana\n365\n47\n= 7,76\nOvdje postoji odnos suprotnosti između organizacija i dobavljača. Kupac bi rado\nda što duže koristi beskamatni izvor finansiranja, a dobavljači bi da koeficijent obrta\nbude što veći, odnosno vrijeme obrta što kraće.\n3.5. Racia rentabiliteta\nRentabilitetom entiteta treba veoma pažljivo upravljati kako na strategijskom\ntako i na taktičkom i operativnom nivou. Vrijednosno mjerenje očekivanog ili ostvarenog\nrentabiliteta predstavlja složen i odgovoran posao, a pokazatelji rentabilnosti mogu biti\nparcijalni i\nglobalni.\nParcijalni\npokazatelji\nodnose se\nna stopu\ndobitka\nčije se\nobračunavanje i analiza vrše na osnovu bilansa uspjeha, dok se globalni pokazatelji\nodnose na stopu prinosa na sopstvena sredstva za čije je utvrđivanje neophodno\nkoristiti i bilans stanja i bilans uspjeha. Strukturiranje šeme bilansa uspjeha po metodi\nprodatih učinaka600 omogućava analizu međuzavisnosti prihoda, rashoda, međufaznih i\nkonačnih rezultata privređivanja organizacije za posmatrani vremenski period.601 Analiza\nmože da ima dva aspekta, jedan se bavi ispitivanjem relativnog učešća pojedinih\nsegmenata rashoda i rezultata u prihodu i naziva se racio analizom bilansa uspjeha, a\ndrugi se služi metodologijom grafikona rentabiliteta.\nU profitno orijentisanim organizacijama izbor indikatora rentabiliteta (dobitnosti)\nprihoda predstavlja značajno pitanje i može se reći da među autorima postoji značajna\nsaglasnost iako koriste različite termine: stopa poslovnog dobitka u prihodu od\nprodaje,602 stopa dobitka u prihodu od prodaje603 i stopa neto dobitka u prihodu od\n600 Zvanična šema bilansa uspjeha za profitne organizacije u FBiH.\n601 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 41.\n602 Računa se iz odnosa poslovnog dobitka (dobitka po pokriću svih poslovnih troškova) i nekorigovanog\nprihoda od prodaje. Korisna je kao iskustvena informaciona podloga u formulisanju ciljne stope dobitka\nza potrebe formiranja prijedloga prodajnih cijena po metodi ''troškovi plus.'' ''Troškovi'' se odnose na\nposlovne troškove, a ''plus'' na dobitak koji se zaračunava uslugama ili proizvodima.\n603 Proistekla iz odnosa dobitka (po pokriću poslovnih rashoda, rashoda finansiranja i uključenja neto i\nneposlovnog i vanrednog dobitka ili gubitka) i prihoda od prodaje.\n209\nprodaje,604 profitna marža (marža dobitka).605 S obzirom na razne pojavne oblike profita,\npojavljuju se i različite vrste profitne marže: bruto profitna marža,606 operativna profitna\nmarža,607 profitna marža prije oporezivanja,608 neto profitna marža.609\n3.5.1. Racio rentabiliteta prihoda\nImajući u vidu navedene indikatore mjerenja uspješnosti profitnih entiteta, može\nse postaviti pitanje da li ih neposredno mogu koristiti i menadžeri neprofitnih entiteta.\nFenomen dobitka (marže) nije imanentan neprofitnim entitetima i obično se koristi termin\nvišak/manjak prihoda nad rashodima (višak) i, u najvećem broju neprofitnih organizacija\non nije oporeziv.610 Prihodi od prodaje (realizacije) u neprofitnom u odnosu na profitni\nsektor ostvaruju se na bitno različit način, osim prihoda od obavljanja sopstevne\ndjelatnosti, u manjem obimu. Dakle, stopa dobitka u prihodu od prodaje (profitna marža\nprije oporezivanja) i stopa neto dobitka u prihodu od prodaje (neto profitna marža) su\nidentične u analiziranim neprofitnim entitetima, ali nije opšte pravilo. Od indikatora\nrentabiliteta u aktivnostima neprofitnih entiteta i prihoda i rashoda proisteklih iz njih,\nstopa neto dobitka u prihodu (neto profitna marža) čini se najpreciznijom informacijom\nkonačnih efekata, a obračunava se po obrascu:\nVišak prihoda nad rashodima (Višak)\nStopa neto dobitka\n(neto profitna marža)\n=\nPrihodi od prodaje\n604 Razlikuje se od prethodne dvije po tome što se računa na osnovu dobitka poslije poreza. Ona pokazuje\nneto prinosnu snagu prihoda od prodaje i ne treba je dovoditi u vezu sa ukupnom poslovnom aktivom,\nnego samo sa vlasničkim kapitalom čiji je ona plod. Detaljnije: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko\nračunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 220, Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne\nfinansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 41-43.\n605 Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan Vidaković, Beograd,\n2001, str. 43.\n606 Bruto profitna marža = bruto dobitak/prihodi od prodaje, njen procenat ukazuje na mogućnost\nracionalizacije ukupnih troškova i mogućnost komparacije sa drugim organizacijama.\n607 Operativna (poslovna) profitna marža = operativni dobitak/prihodi od prodaje (ili poslovni dobitak u\nprihodu od prodaje) njen procenat pokazuje koliko bi dobitak bio ostvaren prije oporezivanja da se\norganizacija finansirala samo iz vlastitih izvora, i obično se dovodi u vezu sa poslovnom aktivom.\nDetaljnije: Sinanagić, M., Pamukčić, M.: Računovodstvo za menadžere, Ekonomski fakultet, Tuzla,\n1997, str. 71. Vidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan\nVidaković, Beograd, 2001, str. 44.\n608 Profitna marža prije oporezivanja = dobitak prije oporezivanja/prihodi od prodaje (dobitak u prihodu od\nprodaje), pokazuje dobitak koji će biti oporeziv.\n609 Neto profitna marža = dobitak nakon oporezivanja/prihodi od prodaje (neto dobitak u prihodu od\nprodaje) pokazuje dobitak koji ostaje na slobodnom raspolaganju organizaicji i predstavlja najprecizniju\ninformaciju o konačnim efektima aktivnosti.\n610 Dobitak (višak prihoda nad rashodima) neprofitnog sektora nije oporeziv ako je nastao iz redovnih\naktivnosti neprofitnih organizacija ili iz profitnih aktivnosti u manjem obimu. NPO nastoje da sve\naktivnosti prikažu kao neprofitne, iako su mnoge i profitne, na primjer, lokalna vlada ostvaruje prihode\nod izdavanja u zakup poslovnih prostora, stanova i garaža, obavljanja komunalnih usluga, prihode od\nprivatizacije prodajom stanova, poslovnih prostora i garaža, koje su oporezive porezom na promet, ili\nporezom na prihod od imovine, pošto nisu iskazani kao prihodi iz profitnih aktivnosti, nisu oporezivi\nporezom na dobit preduzeća.\n210\nPrezentirana stopa indicira koliko od svake novčane jedinice ostvarenog prihoda\nkao višak na kraju ostaje neprofitnoj organizaciji (višak prihoda nad rashodima). Stopu\nneto dobitka treba dovoditi u vezu samo sa vlasničkim kapitalom (neto imovinom) čiji je\nona rezultat. Stopa neto dobitka (profitna marža) varira između neprofitnih organizacija i\nizmeđu pojedinih ''granskih'' normi:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n321\n12.179;\n= 2,64%\n1.971\n430.593;\n= 0,46%\n6.475.316\n155.549.077;\n= 4,16%\n2003\n23\n8.459;\n= 0,27%\n47.044\n560.391;\n= 8,39%\n38.153.959\n199.944.613;\n= 19,08%\n2004\n33\n9.305;\n= 0,01%\n157.107\n745.885;\n= 21,06%\n51.044.947\n208.301.883;\n= 24,50%\nMjerenje\nrentabiliteta\n(profitabilnosti)\nnije\nuobičajeno\nu\nneprofitnim\norganizacijama, ali značajne promjene mogu se očekivati u predstojećim reformama\njavnog i neprofitnog sektora. Promjene se odnose na privatizaciju dijela javnog i\nneprofitnog sektora, prije svega, onog dijela koji je profitabilan. Imajući u vidu sadašnja i\nbuduća rješenja611 kojima se predviđaju poreska oslobađanja za promet proizvoda i\nusluga neprofitnih organizacija,612 može se očekivati značajnije investiranje u određene\nneprofitne organizacije i njihovo pretvaranje u profitna preduzeća koja će svojim\nvlasnicima donositi profit.\n3.5.2. Racio rentabiliteta ulaganja i kapitala\nMenadžerski izazovi vezani za izvještavanje, analizu, ocjenu i projekcionu\nupotrebu informacija o rentabilitetu neprofitnih organizacija i put za postizanje ovog cilja\nnalazi se u dobro poznatoj du point (di pon) šemi613 rentabiliteta, mjerenog stopom\nprinosa na ulaganja. Vrhovni test rentabiliteta organizacija je stopa prinosa na sopstveni\n(vlasnički) kapital i du point šema može biti vrlo ilustrativan prikaz menadžerskog\nizazova stvaranja vrijednosti za vlasnike (akcionare) i putokaz za postizanje cilja.\nTestiranje rentabiliteta entiteta obično se vrši putem: stope prinosa na čista poslovna\nulaganja (čistu poslovnu imovinu),614 stope prinosa na ukupna ulaganja (ukupnu\n611 Uvođenje poreza na dodanu vrijednost i njegovu primjenu počev od 1.1.2006. godine.\n612 Prema čl. 24 Zakona o porezu na dodatu vrijednost, usvojen 26.01.2005. godine, od plaćanja PDV\noslobođene su: medicinske usluge i usluge zdravstvene zaštite, usluge obrazovanja (predškolsko,\nosnovno, srednje, više i visoko) kao i s njima neposredno povezan promet dobara i usluga, usluge iz\noblasti sporta i fizičkog vaspitanja, usluge vjerskih organizacija, promet dobara i usluga koje su\ndirektno vezane sa uslugama koje pružaju političke, sindikalne, humanitarsne, dobrotvorne, invalidske i\nslične organizacije svojim članovima za članarinu, usluge iz oblasti kulture i sl.\n613 Ilustraciju Du Point sistema analize pogledat: Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije,\nEkonomski\nfakultet,\nBeograd, str.\n53-54,\nRanković,\nStevanović,\nN.,\nMalinić,\nD.:\nUpravljačko\nračunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 217.\n614 Koristi se i termin operativna stopa prinosa a proizilazi iz odnosa: poslovni dobitak/prosječna poslovna\nimovina.\n211\nimovinu)615 i stope prinosa na sopstveni kapital preduzeća.616 Imajući u vidu da je bilans\nuspjeha neprofitnih organizacija teže segmentirati po međufaznim rezultatima aktivnosti,\nutvrditi poslovni dobitak, kao i diskutabilnost ostvarenih prihoda od prodaje (realizacije)\nkoji se iskazuje u dekomponovanom izrazu stope prinosa na poslovna ulaganja,\nplansko-kontrolna uloga stope rentabiliteta manje je interesantna menadžerima u\nneprofitnim organizacijama.\nStopa prinosa na ukupna ulaganja (imovinu) mjera je rentabiliteta organizacija\nnezavisno od načina njihovog finansiranja (vlasničke strukure u pasivi). Obračun stope\nprinosa na ukupna ulaganja zahtijeva primjenu obrasca:\nVišak prihoda nad rashodima\nStopa prinosa na\nukupnu imovinu\n=\nProsječna ukupna imovina\nPrethodni obrazac primijenjen na podatke u slučaju neprofitnih organizacija za rezultat\nima sljedeće vrijednosti:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n321\n(2.286+1.078) :2;\n321\n1.682\n= 19,08%\n1.971\n(642.851+832.837):2;\n1.971\n737.844\n= 0,27%\n6.475.316\n(140.469.918+187.816.085) :2;\n6.475.316\n164.143.001\n= 3,94%\n2003\n23\n(1.078+870) :2;\n23\n974\n= 2,36%\n47.044\n(832.837+881.667):2;\n47.044\n857.252\n= 5,49%\n38.153.959\n(187.816.085:235.162.251) :2;\n38.153.959\n211.489.168\n= 18,04%\n2004\n33\n(870+662):2;\n33\n766\n= 4,31%\n157.107\n(881.667+1.151.767) :2;\n157.107\n1.016.717\n= 15,45%\n51.044.947\n(235.162.251+320.753.349) :2;\n51.044.947\n277.957.800\n= 18,36%\nOvu stopu možemo interpretirati tako da su neprofitne organizacije iz oblasti\nobrazovanja na svakih 100 novčanih jedinica prosječno uloženih sredstava ostvarile\nprirast 0,27, 5,49 i 15,45 KM, dok je u javnom sektoru u posmatranom periodu ovaj\nprirast veći i iznosi 3,94, 18,04 i 18,36 KM. Nasuprot njima, neprofitna organizacija na\nbazi članstva zabilježila je smanjenje u odnosu na početnu posmatranu godinu.\nO značaju ove stope može se zaključivati u kontekstu vremenske i prostorne analize.\nDekomponovanjem stope prinosa na činioce prema du pont šemi rentabiliteta dolazimo\ndo dodatnih informacija. To se može izvesti po sljedećem obrascu:\nStopa prinosa na\nukupnu imovinu\n=\nStopa učešća dobitka na ukupnu\nimovinu u prihodu od prodaje\nx\nRacio obrta ukupne\nimovine\n=\nDobitak na poslovnu aktivu x 100\nPrihod od prodaje\nx\nPrihod od prodaje\nProsječna imovina\n615 Mjerena iz odnosa:(neto dobitak/prosječna poslovna sredstva, prema: Krasulja, D., Ivanišević, M:\nPoslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 47-48.\n616 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 208.\n212\nPrimjenom datog\nobrasca na neprofitne organizacije dobijaju se sljedeće\nvrijednosti:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n321x100\n12.195\nx 12.195\n1.682\n1.971x100\n430.593\nx\n430.593\n737.844\n6.475.316x100\n155.549.077\nx 155.549.077\n164.143.001\n2,63\nx\n7,25\n0,45\nx\n0,58\n4,16\nx\n0,94\n2002\n= 19,08%\n= 0,27%\n= 3,94%\n23x100\n8.508\nx\n8.508\n974\n47.044x100\n560.391\nx\n560.391\n857.252\n38.153.959x100\n199.944.613\nx 199.944.613\n211.489.168\n0,27\nx\n8,74\n8,39\nx\n0,65\n19,08\nx\n0,94\n2003\n= 2,36%\n= 5,49%\n= 18,04%\n33x100\n9.326\nx\n9,326\n766\n157.107x100\n745.885\nx\n745.885\n1.016.717\n51.044.947x100\n208.301.883\nx 208.301.883\n277.959.800\n0,35\nx\n12,17\n21,06\nx\n0,73\n24,51\nx\n0,75\n2004\n= 4,31%\n= 15,45%\n= 18,36%\nU neprofitnoj organizaciji na bazi članstva vidljiv je pad stope prinosa do koga je\ndošlo, prije svega, zbog smanjenja stope dobitnosti prihoda iako je brzina obrta ukupnih\nulaganja rasla. U druge dvije neprofitne organizacije značajno popravljanje stope\nprinosa rezultat je povećanja stope dobitnosti prihoda i nešto manjeg porasta brzine\nobrta ukupnih ulaganja. Značajno je poređenje stope prinosa na ukupna ulaganja\n(ukupnu imovinu) sa stopom prinosa na vlasnički kapital. Prva pokazuje oplodnju\nukupne imovine neto dobitkom (viškom prihoda nad rashodima) a druga oplodnju\nsopstvenog kapitala, a iz njihove razlike proističe efekat finansijskog levridža (leverage-\na), odnosno kombinovanje vlastitog kapitala (neto imovine) i tuđeg kapitala u pasivi\nbilansa stanja. Stopa prinosa na sopstveni (neto imovinu) kapital iskazuje se obrascem:\nVišak prihoda nad rashodima (Višak) x 100\nStopa prinosa na\nsopstveni kapital\n=\n(Kapital na početku godine + Kapital na kraju godine) : 2\nU brojiocu, umjesto neto dobitka koji je karakterističan za profitne entitete,\nkoristimo višak prihoda nad rashodima (ili jednostavno višak), dok imenilac predstavlja\nkapital (neto imovinu) koji je efektivno učestvovao u stvaranju neto imovine (kapitala).\nUnošenjem podataka iz bilansa stanja i bilansa uspjeha neprofitnih organizacija617\ndolazimo do sljedećeg vrijednosnog izraza:\n617 Kapital na početku 2002. godine preuzeli smo iz bilansa na dan 31.12.2001. godine, kao i kod ostalih\nelemenata gdje se u obračunu traže početne pozicije.\n213\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n2002\n321x100\n(353+353):2;\n321x100\n353\n= 90,93%\n1.971x100\n(614.379+692.163):2;\n1.971x100\n653.271\n= 0,30%\n6.475.316x100\n(115.215.100+135.512.501):2;\n6.475.316x100\n125.363.800,50\n= 5,16%\n2003\n23x100\n(353+376):2;\n23x100\n364,50\n= 6,31%\n47.044x100\n(692.163+781.649)2;\n47.044x100\n736.906\n= 6,38%\n38.153.959x100\n(135.512.501+150.559.071)2;\n38.153.959x100\n143.035.786\n= 26,67%\n2004\n33x100\n(376+386):2;\n33x100\n381\n= 8,66%\n157.107x100\n(781.649+900.336):2;\n157.107x100\n840.992,50\n= 18,68%\n51.044.947x100\n(150.559.071+301.118.905):2;\n51.044.947x100\n225.838.988\n= 22,60%\nKao osnovni cilj preduzeća naznačili smo uvećanje vrijednosti vlasničkog kapitala\nu dugom roku do čega se stiže preko odgovarajućeg prinosa na neto imovinu entiteta.\nPrema tome vrhovni test rentabilnosti\nje stopa\nprinosa\nna\nvlasnički\nkapital,\na\ndekomponovanjem stope prinosa na činioce, u skladu sa du point šemom rentabiliteta,\ndolazimo do značajnih dodatnih informacija koje menadžerima predstavljaju putokaz\nstvaranju vrijednosti za vlasnike i ostvarivanje tog cilja (slika 20):\nSlika 20. Odnosi činilaca prinosa na sopstveni kapital\n214\nSa podacima iz primjera neprofitnih organizacija koje smo mogli uvrstiti u\nprethodnu šemu, dolazimo do sljedećih vrijednosnih izraza:\nGod.\nNPO – članska\nNPO – obrazovanje\nNPO – lokalna vlada\n321x100\n12.195\nx\n12.195\n353\n1.971x100\n430.593\nx\n430.593\n653.271\n6.475.316x100\n155.549.077\nx\n155.549.077\n125.363.800,50\n2,63\nx\n34,55\n0,45\nx 0,66\n4,16\nx\n1,24\n2002\n= 90,93%\n= 0,30%\n=5,16%\n23x100\n8.508\nx\n8.508\n364,50\n47.044x100\n560.391\nx\n560.391\n736.906\n38.153.959x100\n199.944.613\nx\n199.944.613\n143.035.786\n0,27\nx\n23,34\n8,39\nx 0,76\n19,08\nx\n1,40\n2003\n= 6,31%\n= 6,38%\n=26,67%\n33x100\n9.326\nx\n9,326\n381\n157.107x100\n745.885\nx\n745.885\n840.992,50\n51.044.947x100\n208.301.883\nx\n208.301.883\n225.838.988\n0,35\nx\n24,48\n21,06\nx 0,89\n24,51\nx\n0,92\n2004\n= 8,66%\n= 18,68%\n=22,60%\nObračunate stope prinosa na ukupnu imovinu neprofitne organizacije iz oblasti\nobrazovanja iznosile su 0,27% u 2002., 5,49% u 2003. i 15,45% u 2004. godini. Dakle,\nsvakih 100 KM ukupnih ulaganja donosilo je za sve finansijere organizacije 0,27 KM\nprinosa u 2002. 5,49 KM u 2003. i 15,45 KM u 2004. godini prinosa. Da su ukupna\nulaganja (ukupna imovina) bila finansirana iz sopstvenog (vlasničkog) kapitala, ove\nstope bile bi, istovremeno, i stope prinosa na sopstveni kapital. Kako to da su stope\nprinosa na sopstveni kapital 0,30% u 2002., 6,38% u 2003. i 18,68% u 2004. godini?\nObjašnjenje nalazimo u raciu obrta sopstvenog kapitala koji je veći od racia obrta\nukupne imovine, što uz nepromijenjenu stopu učešća dobitka u prihodu od prodaje\ndonosi veću stopu prinosa na sopstveni kapital.\n3.6. Osvrt na informacionu vrijednost racia\nPojedina racia fokusiraju određene pojave u finansijskom i prinosnom položaju\nentiteta i pokazuju: odnos između pojedinih povezanih vrijednosti sa stanjem na dan\nbilansa (likvidnost i solventnost zasnovana na pozicijama stanja), odnos između\npovezanih tokova vrijednosti u toku godine (dobitnost prihoda), odnose između\npovezivih tokova u toku godine i odgovarajućih pozicija stanja (likvidnost i solventnost\nzasnovana na novčanom toku iz poslovanja) ili prosječnih vrijednosti odgovarajućih\npozicija\nstanja\n(racia\nobrta\ni\nstope\nprinosa\nna\nulaganja\ni\nsopstveni\nkapital\norganizacije).618 Zbog činjenice da se vezuju za pojedine dijelove bilansnih agregata i\njednu vremensku tačku, prate ih dva nedostatka - nepotpunost i statičnost.619\nNepotpunost racia je tipično ograničenje pojedinih racia, na primjer, bilo koji racio\nlikvidnosti ne osvjetljava likvidnost u potpunosti. Uzeta zajedno, racia likvidnosti unose\nviše svjetla na fenomen likvidnosti, ali samo na njen statički aspekt, dok tokovi gotovine i\ndalje ostaju izvan dometa tog racia iako predstavljaju središnje pitanje njenog\nodržavanja. Pojedina racia solventnosti nisu pouzdana osnova za ocjenu ukupne\nsolventnosti. Čak i kada ih uzmemo zajedno, treba ostaviti rezervu, pošto ne pokrivaju\n618 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 238.\n619 Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, str. 222.\n215\ntokove neto obrtnog kapitala i ukupnih sredstava koji su izraz dinamike solventnosti.\nRacia obrta ukupnih ulaganja i racia obrta sopstvene imovine/kapitala, potpunije od\nostalih,\nosvjetljavaju\nsamo\ndio\nperformansi\n-\nefikasnost\nimovine\ni\nkapitala\nu\nprodukovanju prihoda, dok drugi dio performansi pokazuje racia dobitnosti prihoda.\nStope prinosa na ulaganja i sopstveni kapital pretenduju na potpun obuhvat rentabiliteta\nentiteta, međutim, ne mogu zamijeniti testove solventnosti ili likvidnosti. Dakle, na\nosnovu pojedinačnih racia možemo zaključivati samo o onome čemu je racio posvećen.\nŠirenje informacionog interesa podrazumijeva kombinovano razmatranje više racia, a\nkonačne ocjene finansijskog i prinosnog položaja entiteta zavise od najmanje još tri\nstvari: poređenja racia u vremenu, prostoru i ekonomskim i drugim prilikama u kojima\nentitet posluje.\nStatičnost racia njihova je očigledna mana. To se posebno odnosi na racia\nlikvidnosti620 koja pokazuju odnos između racionalno sučeljenih pozicija stanja na\nbilansni dan, ali i kod racia obrta, racia dobitnosti prihoda, racia prinosa na ulaganja i\nsopsteni kapital. Ova mana statičnosti može se ublažiti međuperiodičnim poređenjem u\nvišegodišnjoj seriji ili obračunavanjem na bazi međubilansa u kratkom roku. Ipak, to ne\nrješava upravljačke probleme ovih pojava kada su bitni još kratkoročniji tokovi, na\nprimjer, likvidnost organizacije.\nUpotrebna vrijednost racia koja se zasnivaju na bilansnim agregatima jedne\norganizacije zavisi od mogućnosti komparacije sa istim pokazateljima drugih srodnih\norganizacija. Racia finansijskog i prinosnog položaja organizacija, i pored njihovih mana,\nnezaobilazan su instrumentarij za kratkoročno i dugoročno ocjenjivanje i predviđanje\nstanja i performansi entiteta. Kod racia osnovni fokus nije na preciznosti njihovog\nobračunavanja nego na njihovoj interpretaciji. Da bi se obavila uspješna analiza\nbilansnih agregata neprofitnih organizacija neophodno je razumijevanje njihovog bilansa\nstanja i bilansa uspjeha, finansijskog računovodstva u funkciji vrijednosnih sadržaja\nizvještaja\ni\nupravljačkog\nračunovodstva\nu\nsmislu\noblikovanja\nupravljačkih\n(za\nodlučivanje, planiranje, kontrolu) relevantnih informacija.621\n* *\n*\nFinansijski izvještaji služe neprofitnim i javnim organizacijama kao kontrolna ploča\nsa mjernim instrumentima. Oni pružaju informacije o radu menadžera, potvrđuje njihov\nuspjeh ili neuspjeh i upozoravaju na probleme. Tumačenje informacija koje daje složena\nkontrolna ploča traži poznavanje instrumenata kako bi se razumjeli dobijeni podaci, a to\nopet zahtijeva razumijevanje unutrašnjih zbivanja u računovodstvenom sistemu i\nznačenje raznovrsnih finansijskih pokazatelja kako bi se interpretirali podaci koji se\npojavljuju u finansijskim izvještajima. Menadžerima neprofitnih organizacija i javnog\nsektora s računovodstvenim znanjem set finansijskih izvještaja mnogo govori o\nposlovanju organizacije. Finansijsko poslovanje neprofitnih i javnih organizacija više je\ninteresantno političarima, predstavnicima sindikata, vladinim agencijama i medijima\nnego poslovanje profitno orijentisanih kompanija. U najvećem dijelu našeg istraživanja\nograničili smo se na analizu koju mogu provesti ''autsajderi'' iz komparativnih finansijskih\n620 Kao i racia solventnosti zasnovana na bilansu stanja u slučaju profitnih entiteta.\n621 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 240.\n216\nizvještaja i ona predstavlja važan izvor informacija koliko je relevantan predmet analize,\nbilansni\nagregati.\nDakle,\nstvarni\ni\nprojektovani\nfinansijski\nizvještaji\nneporofitnih\norganizacija, sa svom svojom nužnom povezanošću, predstavljaju predmet analize o\nkojoj govorimo u okviru definisane potrebe za njom.\nViše je kriterijuma za razlikovanje vrsta analize finansijskih izvještaja: kriterijum\nkorisnika informacija analize (eksterna i interna), kriterijum predmeta analize (bilans\nstanja, bilans uspjeha, kombinovana analiza), kriterijum vremena posmatranja (statička i\ndinamička), kriterijum instrumenata: opšta (vertikalna, horizontalna i grafička, posebno\npopularna u novije vrijeme), racio (obračun karakterističnih racia i tumačenje), novčanih\ntokova) i analiza novčanih tokova. Izvođenje i interpretiranje vidljivih zaključaka ima za\ncilj da poveća iskaznu moć finansijskih izvještaja, da tačnije procijeni ciljne veličine i\nprognozu daljeg rasta i razvoja, što predstavlja osnovu za uspješno upravljanje u\nneprofitnom sektoru. Ipak, mora\nse priznati da izvjesna ograničenja, imanentna\nosnovnim finansijskim izvještajima, doprinose da razvijene analitičke tehnike imaju manji\nznačaj ili uopšte nisu primjenive u neprofitnim organizacijama, pošto se one ne uklapaju\nu ''standarde'' ili ''norme'' razvijene od strane profitno orijentisanih kompanija.\nU ambijentu profitnog sektora planiranje je prilično jasno, misija kompanije je da\nstvori novac. U neprofitnom svijetu, gdje se misije organizacija vrte oko nekonkretnog\nkoncepta javnih usluga, planiranje, ipak, nije tako jasno. Dok je profit lako mjeriti, javne\nusluge nije. Kako neprofitna organizacija zna da li radi dobar posao i ostvaruje svoje\nciljeve? Mjerenje uspjeha profitnih kompanija postiže se procjenjivanjem bilansa stanja i\nuspjeha. Međutim, u neprofitnom svijetu, uspjeh je teško mjeriti i definisati, i ne čudi da\nmnoge neprofitne organizacije odbijaju planirati, navodeći mnogobrojne razloge. Zašto\nbi se organizacija uopšte trebala da se upušta u planiranje? Uostalom, planiranje troši\nresurse kao što su vrijeme i novac, dragocjena dobra za svaku neprofitnu organizacij, i\ndefiniše smjer i aktivnosti organizacije u sredini koja se neprestano mijenja, te je\nobeshrabrujuće i čini se gotovo potpuno uzaludnim. Odgovor je da strategijsko\nplaniranje pomaže organizaciji u boljem obavljanju aktivnosti tako što pomaže liderima\nda odrede prioritete i motiviše druge kako bi ih postigli.\nNeki misle da neprofitne organizacije treba da stvaraju gubitak, ili bar da budu na\npozitivnoj nuli da bi sve izgledalo legalno, što predstavlja osnovno nerazumijevanje\nneprofitnog koncepta. Višak prihoda nad rashodima je ne samo legalan nego i poželjan.\nDa nije tako kako bi fakulteti, crkve, muzeji i druge neprofitne organizacije stvorile\nznačajne rezerve u obliku prihoda tokom godine. Međutim, dok su viškovi, rezerve i\nprilozi legalni, profiti nisu, neprofitne organizacije nemaju vlasnike, kao što nemaju ni\ndioničare. One služe javnosti, pa se i višak prihoda nad rashodima mora u krajnjem\nslučaju koristiti u humanitarne svrhe. Fraza ''u krajnjem slučaju'' je veoma važna, novac\nse ne mora potrošiti odmah, može se ostaviti u neku vrstu rezerve, ili kao određeni\nprilog, i sve organizacije bi trebale ovome težiti.\n217\nV STRATEGIJSKO PLANIRANJE I BUDŽETIRANJE\nU NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA\n1. Koncept strategijskog planiranja\nStrategijsko planiranje je proces u kome menadžerski vrh formuliše ciljeve\norganizacije i bira specifična sredstva za njihovo ostvarenje.622 Strategijsko planiranje\npredstavlja sistematski proces u toku koga organizacija usklađuje prioritete koji su\nneophodni za njenu misiju i odgovor okruženju.623 To je proces koji je dizajniran da\npodrži lidere u postizanju njihovih ciljeva. Jednostavno rečeno, strategijsko planiranje je\nmenadžerski alat, kao i drugi menadžerski alati koji se koriste za samo jednu svrhu,\npomoći organizaciji u poslovanju.624 Nekoliko ključnih koncepata u definicijama vrijedni\nsu pojašnjenja kako bi se kvalitetnije pristupilo procesu planiranja. Proces je strategijski\nzato što podrazumijeva traženje najboljeg načina kako reagovati na uslove dinamičnog i\nu nekim slučajevima agresivnog ambijenta. Neprofitne organizacije625 imaju veliku\nmogućnost izbora u mijenjanju potreba klijenata, raspolaganju sredstvima i konkurenciji.\nBiti strateg zahtijeva reakciju i prepoznavanje alternativa, izbor jedne umjesto druge.\nStrategijsko planiranje je sistematično u tom smislu da zahtijeva praćenje procesa koji je\nstrukturiran i zasnovan na podacima. Proces postavlja niz pitanja koja pomažu\nplanerima u analizi prethodnih iskustava, testiranju ranijih pretpostavki, sakupljanju i\ninkorporiranju novih informacija o sadašnjosti i anticipiranju okruženja u kojem će\norganizacija djelovati u budućnosti.626 Strategijsko planiranje podrazumijeva postavljanje\nodređenih prioriteta: 1) mogućnost izbora, šta organizacija hoće a šta neće, 2) analizu\nposljedica tih mogućnosti i 3) izbor mogućnosti od kojih neke predstavljaju značajne\nkompromise. Proces strategijskog planiranja sistematski uključuje ključne stejkholdere,\nklijente i društvo u procesu identifikovanja prioriteta i izgradnji širokog konsenzusa koji\nza rezultat ima veću odgovornost u cijeloj organizaciji. Strategijsko planiranje daje\nsmjernice za pribavljanje i raspodjelu sredstava. Ravnoteža između plana prikupljanja i\ntrošenja sredstava suština je poslovne strane strategijskog planiranja.\nZašto bi organizacija trebalo da planira? Planiranje troši resurse, vrijeme i\nnovac, definiše smjer i aktivnosti organizacije u ambijentu koji se neprestano mijenja a\nsve to obeshrabruje, ponekad se može činiti potpuno uzaludnim. Odgovor bi mogao biti\nda strategijsko planiranje pomaže organizaciji u boljem obavljanju aktivnosti, liderima\npruža podršku da odrede prioritete, da motivišu i druge kako bi ih postigli. Preduzetnički\nguru Warrner Bennis u svojoj knjizi ''Kako postati lider'' piše: ''Menadžeri su ljudi koji\npravilno rade, a lideri su ljudi koji rade prave stvari.'' Strategijsko planiranje predstavlja\nalat kako lidera tako i menadžera. Kao alat lidera, uspješan proces planiranja podstiče\n622 Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje, Institut za tržišna\nistraživanja, Beograd, 1998, str. 51.\n623 I izgrađuje privrženost između ključnih stejkholdera. Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for\nNonprofit Organizations, Second edition, John Wiley&Sons, Inc, Hoboken, New Jearsey, 2005, p. 1.\n624 Iz ovih različitih definicija strategijskog planiranja, skoro da nije moguće osjetiti razliku da li se radi o\nprofitnim ili neprofitnim entitetima. Dok prva definicija misli na profitno orijentisane entitete, druga se\nodnosi na neprofitne organizacije.\n625 Naša pažnja u ovom dijelu je prevashodno usmjerena na neprofitne organizacije a ne i na javni sektor.\n626 Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for Nonprofit Organizations, Second edition, John Wiley&Sons,\nInc, Hoboken, New Jearsey, 2005, p. 1.\n218\norganizaciju da razmotri pitanje: ''Da li mi radimo prave stvari?'' Kao menadžerski alat,\nefektivan proces planiranja usredsređen je na pitanje da li organizacija ''pravilno'' radi.627\nSve što je naprijed rečeno, u cilju definisanja i opisa strategijskog planiranja,\npomaže da bolje razumijemo\nšta ono\nnije.\nStrategijsko planiranje ne predviđa\nbudućnost. Iako strategijsko planiranje uključuje pretpostavke o budućem okruženju,\nipak, odluke se donose u sadašnjosti. Kako vrijeme prolazi, organizacija mora pratiti\npromjene\nu\nokruženju\ni\nprocjenjivati\nuspješnost\nsvojih\nranijih\npretpostavki.\nU neočekivanim obrtima, glavne strategijske odluke mogu biti revidirane prije nego što bi\nto bio slučaj u trogodišnjem ili petogodišnjem planskom periodu. Strategijsko planiranje\nsamo pomaže intuiciji, vještini razmišljanja i rasuđivanju koje ljudi unose u rad\norganizacije i, u rijetkim slučajevima, ono je ravnomjeran, predvidiv i linearan proces.\nStategijsko planiranje je kreativan proces koji zahtijeva fleksibilnost. Može da se odvija\n''naprijed-nazad'' i po nekoliko puta prije nego što se dođe do konačne odluke. Proces\nstrategijskog planiranja manje liči na udobno putovanje prigradskim vozom, a više na\nvožnju roler-kosterom, međutim, i roler-koster stiže na odredište, naravno, ukoliko\nostane na šinama.628\nPrethodni elementi koji su osvijetljeni u definicionim obilježjima govore o\nkarakteristikama strategijskog planiranja za koje se smatra da su neophodni za uspjeh.\nMeđutim, i neka druga mišljenja mogu biti značajna za buduće strategijske planere, a to\nje fokus na najvažnija pitanja u procesu strategijskog planiranja. Ovo može biti sasvim\njasno u jednom periodu, međutim, ovo ne mora biti presudan izbor u planskom procesu\nkoji moramo riješiti. Ako organzacija nema realnog izbora opstanka u budućem periodu\nnije\npotrebno\nstrategijsko\nplaniranje.\nDa\nbi\nse\norganizacija\nvezala\nza\nproces\nstrategijskog planiranja, treba da sačini planski dokument, a koristan strategijski plan\nmože se izraditi i na jednoj strani (A4 formata). Dokument je kruna postignuća, uputstvo\nza unutrašnje poslovanje. Strategijski plan treba da se prevede u godišnji operativni\nplan, bar za prvu godinu aktivnosti. Bez jasnog operativnog plana, koji određuje\nkratkoročne prioritete i identifikuje ko je odgovoran za implementaciju, strategijski plan\nrijetko može biti ostveren, a pisanje prvog godišnjeg operativnog plana je budžetski\noslonac i pouzdan test strategijskog plana.\n1.1. Različite vrste planiranja\nIako mnogi ljudi strategijsko i dugoročno planiranje koriste kao sinonime, oni se\nrazlikuju u fokusiranju njihovog ambijenta. Dugoročno planiranje pretpostavlja da su\nsadašnje spoznaje o budućnosti dovoljno pouzdane kako bi se osigurala njihova\nimplementacija. Strategijsko planiranje, ipak, pretpostavlja da organizacije moraju\nreagovati na okruženje koje je dinamično i teško predvidivo (turbulentno). Strategijsko\nplaniranje značajno je pri donošenju odluka koju poziciju organizacija treba da zauzme\nkako bi mogla adekvatno odgovoriti promjenama u okruženju, uključivši promjene kod\nkonkurencije i poslovnih partnera. Naglašavanje opšteg pravca aktivnosti konkretni je\ncilj, prije nego specifično predviđanje godinu za godinu. Fokus strategijskog planiranja je\n627 Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for Nonprofit Organizations, Second edition, John Wiley&Sons,\nInc, Hoboken, New Jearsey, 2005, p. 3.\n628 Ibid, p. 5.\n219\nna strategijskom menadžmentu, a strategijski menadžment čini šest osnovnih aktivnosti\n(slika 21).\nStrategijsko i operativno planiranje uključuju dvije različite vrste razmišljanja.\nStrategijsko odlučivanje je fundamentalno, usmjereno i svodno. Operativne odluke\nprimarno utiču na odlučivanje i primjenu strategijskih odluka iz dana u dan. Pošto\nstrategijske odluke imaju dugoročne implikacije, operativne odluke obično imaju\nkratkoročne implikacije (do jedne godine). Operativno poslovno planiranje obično ne\nsluži za strategije i ciljeve ali detaljno predviđa prihode i rashode. Poslovni plan oslanja\nse na odluke donesene u okviru strategijskog planiranja, ali više je usmjeren na\nimplementaciju i finansijske elemente plana.\nSlika 21. Proces strategijskog menadžmenta\nIzvor: Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje,\nInstitut za tržišna istraživanja, Beograd, 1998, str. 55-56.\nRazličiti nivoi planiranja često se prepliću. Strategijskim planom trebalo bi\nskicirati srž strategije, opisati dugoročni period i izabrati prioritete (dugoročne ciljeve i\nsmjer). I dugoročni i operativni (kratkoročni) ciljevi neophodni su da bi se pružila podrška\nstrategijskom cilju. Značajno je da se ne miješaju četiri pojma: strategijsko planiranje,\ndugoročno planiranje, operativno planiranje i poslovno planiranje. Dugoročno planiranje\ngleda na budućnost koja se može očekivati ukoliko se sadašnje tendencije nastave, a\nfokusira se na dugoročne ciljeve; pretpostavlja aktivnosti u budućem periodu na osnovu\nslijeda događaja iz godine u godinu. Strategijsko planiranje gleda na budućnost koja je\nnepredvidiva, shvata planiranje kao trajan proces, razmatra budući period i ističe\nstrategije razvoja zasnovane na procjeni same organizacije (snage i slabosti) i vanjskog\nokruženja (prilike i opasnosti). Poslovno planiranje ne uključuje strategiju i ciljeve tako\ndetaljno u projekciju prihoda i rashoda, koristi se od strane vlasnika da bi uvjerili\nsadašnje i buduće poslovne investitore i kreditore da će poslovne aktivnosti generistati\nFormulisanje\nciljeva\nFormulisanje\nstrategija\nStrategijska\nkontrola\nOcjena\nstrategije\nPrimjena\nstrategije\nAnaliza\nokruženja\nTest\nkonzistentnosti\nStruktura\nciljeva\nPerformanse\nStrategijski\nizbor\n220\ndovoljno novčanih sredstava za plaćanje i povrat kredita.629 Najdetaljnije poslovno\nplaniranje\nodvija\nse\nu\nokviru\ntzv.\noperativnog\n(kratkoročnog,\ngodišnjeg)\nračunovodstvenog planiranja, gdje se do kraja operacionalizuju aktivnosti sadržane u\ndugoročnim planovima bilo da se one predstavljaju samo kao opis namjeravanih\nstrategija i poslovno-finansijskih namjera ili su formalizovane u vidu odgovarajućih\nfinansijskih izvještaja. Ovi planovi su detaljni, kratkoročni, kvantitativni i relevantni za sve\nnivoe u organizacionoj i upravljačkoj strukturi.\nTradicija pokazuje da je malo neprofitnih organizacija koje su u stanju da u\nznačajnoj mjeri pozajmljuju novac za poslovno finansiranje zbog toga što njihovo\nposlovanje, u najvećem broju slučajeva, ne generiše prihod. Neprofitne organizacije,\nobično, ne troše novac koji nemaju, nego samo novac koji dobijaju iz pomoći, priloga,\ndonacija, itd. Ipak, neprofitne organizacije sve više počinju da upravljaju aktivnostima\nkoje generišu prihod, što zahtijeva intenzivno korišćenje poslovnih planova. Kada se\nprofesionalno udruženje bavi izdavačkom djeltnošću, ili kada muzej ima prodavnicu\nsuvenira, ove aktivnosti generišu prihode koji se razlikuju od prihoda ostvarenih od\ndonacija, priloga, članarina. Ipak, većina neprofitnih organizacija nije u stanju da predvidi\nposlovni plan u svim detaljima usljed neizvjesnosti prihoda. Na primjer, teško je\npredvidjeti sredstva koja će se primiti iz granta u sljedeće tri godine od strane vlade.\nPoslovno planiranje sve više postaje korisna koncepcija koja će biti ugrađena u\nstrategijski plan.\nStrategijsko planiranje je interdisciplinarno i inkorporira koncepte iz kompetitivne\nstrategije, istorije, poslovne prakse i teorije organizacije. Počelo je da se ističe kao\nposebna disciplina 1950-tih i 1960-tih godina zbog svoje popularnosti u mnogim\nkorporacijama, posebno u SAD-u. Međutim, suštinski koncepti su primjenjivi na bilo koji\norganizacioni ambijent. Ono što je slično u strategijskom planiranju u neprofitnim\norganizacijama, profitnim i vladinim entitetima je suština strategijskog planiranja: donijeti\nodluku u datom organizacionom ambijentu, šta treba postići i kako se ponašati u\ndinamičnom poslovnom okruženju. Po čemu se ono razlikuje, jeste karakter unutrašnjih i\nvanjskih\nsnaga\nkoje\nutiču\nna\nsuštinske\nzadatke.\nUpravljanje\norganizacijama\nu\nneprofitnom, profitnom i javnom sektoru sasvim je različito i ima značajne implikacije na\nstrategijsko planiranje. Upravni odbor upravlja kako u neprofitnim tako i u profitnim\norganizacijama, dok vladinim organizacijama upravljaju javno izabrani predstavnici.\nUpravni odbori profitnih kompanija zastupaju vlasnike, dok u neprofitnim organizacijama\noni treba da zastupaju javni interes.\nProfitne organizacije, posebno zadnjih dvadesetak godina, stavljaju akcenat na\nzadovoljenje potrošača, u većoj mjeri nego što to čine neprofitne ili vladine organizacije.\nProfitno orijentisani entiteti investiraju značajne resurse za istraživanje tržišta i ulažu\nznačajne napore da poboljšaju kvalitet kako bi se osvojili novi potrošači. Zbog činjenice\nda direktni korisnici dobara i usluga neprofitnih i vladinih organizacija, uglavnom, plaćaju\nsamo manji dio stvarne realne cijene, finansijeri (fondacije, poreski obveznici) u mnogo\nvećoj mjeri su uticajniji na strategiju organizacija u ova dva neprofitna sektora, značajno\nviše nego što bi trebalo biti zadovoljstvo klijenata. No, ova situacija počinje da se mijenja\ni vlade sve više pokazuje brigu (osjetljivost) prema javnosti a veću pažnju usmjeravaju\nna odgovornost neprofitnog sektora. Orijentacija prema misiji bila je zaštitni znak\nneprofitnih organizacija, dok je njen uticaj manji u profitnim kompanijama i vladinom\n629 Ibid, p. 9.\n221\nsektoru,630 međutim, i ovaj ''ukorijenjeni'' stav značajno se mijenja. U procesu stvaranja\nformalizovanih i na finansijskim mjerilima zasnovanih planova menadžment se mora\noslanjati na računovodstveni informacioni sistem. U tom pogledu uloga računovodstvene\nodgovornosti značajna je i na području strategijskog i na području operativnog\nplaniranja. Računovodstvena infrastruktura, metodološka izvještajna podloga čini proces\nfinansijskog planiranja mogućim.\n1.2. Proces strategijskog planiranja\nOsnovne faze procesa strategijskog planiranja mogu se predstaviti kao logična\nserija faza i povezanih koraka koji dopuštaju fleksibilnost i kreativnost: 1) priprema, 2)\nuobličavanje misije, vizije i vrijednosti, 3) procjena sopstvene situacije, 4) usaglašavanje\nprioriteta, 5) pisanje strategijskog plana, 6) implementacija strategijskog plana i 7)\nocjena i kontrola strategijskog plana (slika 22).631\nSlika 22. Proces strategijskog planiranja\nFaza 1:\nKoraci\nFaza 2:\nKoraci\nFaza 3:\nKoraci\nFaza 4:\nKoraci\nFaza 5:\nKoraci\nFaza 6:\nKoraci\nFaza 7:\nKoraci\n1.1.Identifikovanje\nrazloge za\nplaniranje\n1.2.Priprema plan.\nproc. za post.\nuspjeha\n1.3.Razvoj plana\nza prik. inf.\n1.4.Kreiranje proc.\nplan. tako da\nzad.pot. org.\n1.5.Napraviti radni\nlist ''plana\nplaniranja''\nProizvod =\nRadni plan za\nplaniranje\n2.1.Kreiranje\n(ili revid.)\nizjave o\nmisiji\n2.2.Napraviti\nnacrt izjave\no viziji\n2.3 Uobličiti/\npotvrditi\nvrijed.,\nuvjerenja i\nvodeće\nprin. org.\nProizvod =\nIzjave o\nmisiji, viz. i\nvrijednost.\n3.1.Rezimiranje\nistorije i usp.\norganizacije\n3.2.Uobličiti pret.\ni sad. strat.\n3.3.Prik. inf. od\nunutr. i vanj.\nstejkholdera\n3.4.Procij. sad.\nprog., prik.\nobjekt. pod.\n3.5.Sačiniti rez.\nprik. inform\n3.6. Sumiranje\nprik. inf.\nProizvod =\nPodaci kojima\nće se inf. don.\nodluke\n4.1. Pokušati\nrazumjeti\nprik. pod.\n4.2.Poslovno\nplan.: proc.\nprog. port.\ni dog. str.\nkonk. rasta\n4.3.Rezim. ud.\nprog. port\n4.4.Usaglasiti\nbuduće\nključne str.\n4.5.Usaglasite\nadmin., fin.\ni upr. prior.\nProizvod=\nOdluke\n5.1. Kreiranje\nsvrhe i\nciljeve\n5.2. Pred. dug.\nfinan. proj.\n5.3. Napisati\nstrat. plan\n5.4. Usvojiti\nstrategijski\nplan\nProizvod=\nStrategijski\nplan\n6.1. Upravljanje\ntranzicijom:\nprocijeniti\nkoje su\npromjene\npotrebne za\nuspjeh\n6.2. Napraviti\ndetaljan\ngodišnji\noperativni\nplan za\npredstojeću\ngodinu\nProizvod =\nGodišnji\noperativni\nplan\n7.1. Proc.\nstrateg.\nplana i\nprocesa\nstrateg.\nplaniranja\n7.2.\nNadgled.\nstrateg.\nplana\nProizvod=\nNajbolja\npraksa za\nbud. plan. i\nefektivan\nmehaniz.\nmonitor.\n630 Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for Nonprofit Organizations, Second edition, John Wiley&Sons,\nInc, Hoboken, NJ, 2005, p. 11.\n631 Ibid, pp. 14-15.\nArtikulisanje\nmisije, vizije i\nvrijednosti\nPriprema\nProcjena\nvlastite\nsituacije\nUsagla-\nšavanje\nprioriteta\nPisanje\nplana\nImplemen-\ntacija\nplana\nOcjena i\npraćenje\nplana\nFaza 1\nFaza 2\nFaza 3\nFaza 4\nFaza 5\nFaza 6\nFaza 7\nPripreme\nDefinisanje\nizazova\nOdređivanje kursa\nkretanja\nOdržavanje\nrelevantnosti plana\n222\nDa bi se pripremila za strategijsko planiranje, neprofitna organizacija mora prvo\nda procijeni da li je vrijeme za angažovanje u procesu planiranja i kako bi proces\nplaniranja trebalo da izgleda.632 Ako utvrdi da je spremna da započne strategijsko\nplaniranje,\norganizacija\nmora\nobaviti\nodređene\nzadatke\nkako\nbi\ntrasirala\nput\norganizovanom procesu: identifikovati specifična pitanja kojima bi se proces planiranja\ntrebalo da bavi, odlučiti se za osnovni proces koji će se koristiti (šta ko radi u toku\nprocesa, da li se formira komisija ili se unajmljuju konsultanti), identifikovati informacije\nkoje se moraju prikupiti da bi se donijele razumne odluke. Proizvod koji se dobija na\nkraju prve faze je strategijski radni plan.\nFormulisanjem misije saopštava se šta se radi i zašto se to radi. Organizacija\nmora da ima sažetu i dobro formulisanu misiju koja u sebi sadži kako izjavu o svrsi\n(zašto postoji), tako i opis onoga što radi (i za koga). Dok misija sumira ko, šta i zašto u\norganizaciji radi, vizija riječima predstavlja sliku o tome kako će izgledati uspjeh ukoliko\norganizacija osvari svoj cilj. Vizija je mentalni model budućeg stanja ... izgrađen na\nrazumnim pretpostavkama o budućnosti ... na koje ima uticaja naše prosuđivanje o\nonome šta je moguće i šta je vrijedno... . Vizija je mentalni model koji ljudi i organizacije\nmogu da sprovedu u život kroz svoju predanost i djelovanje.633 Najveći dio neprofitnih\norganizacija pokreću vrijednosti i uvjerenja o tome zašto postoje i kako žele da djeluju u\nsvrhu postizanja tih vrijednosti. U mjeri u kojoj se vrijednosti eksplicitno izraze, utoliko je\nizvjesnije da će te vrijednosti biti ostvarene u praksi. Proizvod na kraju druge faze je\npisana izjava o misiji, viziji i vrijednostima.\nKada organizacija jasno odredi zašto postoji, šta radi i šta se nada da će postići,\nmora da sagleda svoju trenutnu situaciju. Ovaj korak zahtijeva sakupljanje ažurnih\ninformacija o unutrašnjoj snazi i slabostima, kao i eksternim šansama i prijetnjama\norganizacije (SWOT), rafiniranje i preoblikovanje liste strategijskih pitanja sa kojima se\norganizacija susreće i na koja nastoji da odgovori u procesu strategijskog planiranja.\nInformacije se prikupljaju od internih i eksternih stejkholdera, a empirijski podaci se\nprikupljaju kako bi se potkrijepile odluke koje će biti donesene u sljedećoj fazi. Proizvod\ntreće faze je baza podataka sa konkretnim informacijama koje će pružiti podršku\ndonosiocima\nodluka\no\nbudućim\nprioritetima\norganizacije.\nU\nnekim\nslučajevma\norganizacija može obrnuti redoslijed faza dva i tri prikupljajući podatke o situaciji\norganizacije prije nego što se obavi diskusija u vezi s misijom, vizijom i vrijednostma.\nKada se potvrdi izjava o misiji i identifikuju kritična pitanja organizacije, donosi\nse odluka o budućem smjeru kretanja: pristup koji će odbor primijeniti (strategije) i opšti i\npojedinačni rezultati kojima će se težiti (dugoročni i kratkoročni ciljevi). Ova faza može\nda traje prilično dugo, pošto diskusije mogu zahtijevati dodatne informacije ili revidiranje\nzaključaka do kojih se došlo u toku procjene situacije. U cilju stvaranja što boljeg plana,\nvažno je da su planeri spremni i voljni da se vrate na neku od ranijih faza gdje će\niskoristiti\nnove\ninformacije.\nProizvod\nfaze\nčetiri\nje\nusaglašenost\noko\nprioriteta\norganizacije: opšta strategija, dugoročni i pojedinačni ciljevi.\nKada je misija uobličena, identifikovana kritična pitanja i utvrđena strategija i\nciljevi treba ih uključiti u koherentan dokument. Obično jedan član odbora (komisije) za\n632 Ako postoji prijetnja da će nastupiti kriza finansiranja, ili se finansijer sprema na povlačenje, ili ako je\nokruženje turbulentno, onda nema puno smisla posvećivati se strategijskom planiranju.\n633 Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for Nonprofit Organizations, Second edition, John Wiley&Sons,\nInc, Hoboken, New Jearsey, 2005, p. 17.\n223\nplaniranje sačinjava nacrt konačnog dokumenta (plana) i zatim ga stavlja na uvid\nključnim donosiocima odluka (upravnom odboru i menadžmentu). Oni bi trebalo da se\nuvjere da je plan u stanju da odgovori na ključna pitanja o prioritetima i pravcima, sa\ndovoljno preciznosti, kako bi poslužio kao uputstvo (vodič) za članove organizacije.\nKrajnji rezultat bi bio koncizan opis u kom pravcu organizacija ide, kako će tamo stići i\nzašto treba da ide tim putem. Ovo bi trebalo da ima široku podršku zaposlenih i\nmenadžmenta organizacije. Proizvod faze pet je strategijski plan.\nOpisani posao do sada ne vrijedi ako se svakodnevni poslovi ne usaglase sa\nstrategijskim\nprioritetima\nkoji\nsu\npažljivo\nizabrani.\nInterfejs\n(međuveza)\nizmeđu\nstrategijski\nusmjerenog\nrazmišljanja\ninkorporiranog\nu\nstrategijskom\nplanu\ni\nsvakodnevnog rada je koncizan i za upotrebu lagan operativni plan. On bi trebalo da\nkoincidira sa fiskalnom godinom i detaljnim programskim planiranjem koje se odnosi na\ncikluse izvještavanja. Strategijski prioriteti organizacije, njena organizaciona struktura i\nprethodni proces planiranja biće od uticaja na prirodu određenog operativnog plana\norganizacije.634 Suština operativnog plana, međutim, ostaje ista: dokument koji definiše\nkratkoročne konkretne ciljeve koji vode prema ostvarenju strategijskog cilja i koji je lagan\nza korišćenje i kontrolu. Proizvod faze šest je godišnji operativni plan.\nProces strategijskog planiranja, u stvari nikada se ne završava. Postoje periodi\nviše ili manje intenzivne aktivnosti, međutim, na promjene u ambijentu mora se\nneprestano reagovati. Organizacija treba da izabere odgovarajući vremenski period za\nplaniranje,\na\nznačajan\nbroj\nneprofitnih\norganizacija\nprimjenjuje\ntrogodišnji\nciklus\nplaniranja. Prvi strategijski plan završava se sa trogodišnjim vremenskim horizontom i\njednogodišnjim operativnim planom. U toku treće godine pokreće se renovirani proces\nstrategijskog planiranja. U zavisnosti od obima promjena u internom i eksternom\nokruženju organizacije radni plan strategijskog planiranja biće manje ili više intenziviran.\nKrajem treće godine novi trogodišnji plan, kao i novi godišnji operativni plan, biva\nodobren i ciklus počinje iznova. Ono što je značajno jeste to da se proces strategijskog\nplaniranja nastavlja i da reaguje na promjenjivi ambijent. Ako ključne strategije i prioriteti\nostanu validni, onda vremenski okvir koji je prethodno naznačen dobro funkcioniše.\nIpak, ukoliko se okruženje fundamentalno mijenja u odnosu na pretpostavke na kojima\nje strategijski plan zasnovan, neophodno je pregrupisavanje i promjena strategije.635\nNa slici 22 detaljno su opisane faze sa svim koracima koji su neophodni da bi se\nplan kompletirao, a naredni tabelarni pregled ih pojašnjava.\n634 Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for Nonprofit Organizations, Second edition, John Wiley&Sons,\nInc, Hoboken, New Jearsey, 2005, p. 19.\n635 Ibid, p. 20.\n224\nTabela 24. Detaljan plan aktivnosti angažovanja organizacija u toku procesa planiranja\nFaza\nPlanske aktivnosti\nKljučni proizvodi\n1.1. Identifikovanje razloga za planiranje\nPreciziranje željenog ishoda\n1.2. Pripremiti proces plan. za postizanje uspjeha\nOdluka krenuti/odustati\n1.3. Sačinite plan za prik. inf. iz int. i eksternih izvora\nJasno određenje traženih inform.\n1.4. Dizajniranje procesa plan.koji će zadovolji potr.org.\nOdluka o dizajniranju procesa\nFaza 1:\nPriprema\n1.5. Napraviti radni list ''plana planiranja''\nRadni plan planiranja\n2.1. Napisati (ili revidirati) izjavu o vašoj misiji\nPotvrda aktivnosti izjave o misiji\n2.2.Sačiniti nacrt izjave o viziji\nIzjava o viziji\nFaza 2:\nDef.misiju,\nviziju i vrij.\n2.3.Uobličiti/potvrditi vrijed., uvjer. i vod. princ.organiz.\nIzjava o vrijednostima\n3.1. Rezimiranje istorije i postignuća organizacije\nOdbor i zap. su obav. u pogledu\nistor.i akt. ciljeva i obima programa\n3.2. Uobličavanje prethodne i sadašnje stategije\nKontekst za buduće odluke\n3.3. Prikupljanje inf. od unut.i vanjskih stejkholdera\nPodaci za inf. planera pri don.odl.\n3.4. Procjena sadašnjih programa, prikupljanje\nobjektivnih podataka\nPodaci za informisanje planera za\ndonošenje odluka\n3.5. Napraviti rezime prikupljenih informacija\nPodaci za informisanje planera za\ndonošenje odluka\nFaza 3:\nProcjena\nsituaciju\nsopst. org.\n3.6.Sumiranje zaključaka proizašlih iz pod.prikup. iz\nunut. i vanj. izvora: jake strane i slabosti org.,\ntrendovi u okruž. koji će imati uticaja na org.,\nkonkurentska prednost org., potrebe zajednice.\nIzvještaj koji sumira podatke i koji\nse koristi u diskusiji navedenoj\nispod\n4.1. Analizirajte pod., razmotrite dosadašnji napredak\ni ažurirajte radni plan ukoliko je to potrebno\nZajedničko mišljenje o dosad.\npitanjima i plan za komp. proc.pl.\n4.2. Procijeniti programski portfolio\nPodaci koji će informisati don. odl.\n4.3. Usaglasite se o budućim strategijama razvoja i\nrazviti programski portfolio\nSkicirati obima i cilj budućeg prog.\n4.4. Potvrdite vaše buduće ključne strategije\nLista 3-5 budućih ključnih strat.\nFaza 4:\nDogovor\no prioritet.\n4.5. Usaglasite se o admin., fin.i uprav. prioritetima.\nSumirajte prihode i potencijalne resursa koji su\npotrebni za podršku dugoročnoj viziji organizacije\nDugoročne svrhe i ciljevi\n5.1. Kreirajte svrhu i ciljeve\nSvrha i ciljevi\n5.2. Obuhvatite finansijske implikacije vaših odluka\nInf. za dug. plan prik. sredstava\n5.3. Napišite plan: 1)Uvod u plan/izvršni rezime, 2)\nProces strat.plan., 3) Izjava o misiji, 4) Izjava o\nviziji, 5) Izjava o vrijednostima, 6) Rezime SWOTa,\n7) Buduće ključne strat., 8) Progr. svrhe i ciljevi, 9)\nAdmin. svrhe i ciljevi, poten. prih., zaht. sredstva\nNapisan strategijski plan,\nodobren od strane upravnog\nodbora\nFaza 5:\nNapisati\nplan\n5.4. Usvojite plan\nUsvojen plan\n6.1. Upravljanje u periodu tranzicije između starog i\nnovog. Ocijeniti koje su promjene potrebne da se\ndogode za podršku strategijskom planu\nPlan za upravljanje tranzicjom\nizmeđu starog i novog načina\nrada\nFaza 6:\nImplem.\nplana\n6.2. Sačinite detaljan godišnji plan implementacije za\npredstojeću godinu (svrhe i ciljevi prve godine)\nGodišnji plan\n7.1. Ocijenite proces strategijskog planiranja\nNajbolja praksa za buduće plan.\nFaza 7:\nOcijeniti i\nkontrolisati\nplan\n7.2. Nadgledajte strat. plan i potvrđujte, ažurirajte i\nrevidirajte ga po potrebi. Sačinite detaljan plan\nimplementacije za sljedeću godinu.\nEfektivan meh.za nadgledanje\nplana i uvjeravanje da je plan\nrelevantan i da se sprovodi.\nIzvor: Allison, M., Kaye, J.: Strategic Planning for Nonprofit Organizations, Secon edition, John\nWiley&Sons, Inc, Hoboken, NJ, 2005, p. 21-23.\n225\n1.2.1. Učesnici u procesu strategijskog planiranja\nU proces strategijskog planiranja, u najvećem broju slučajeva, uključeno je pet\nučesnika: 1) predlagač (zastupnik) programa, lice koje želi da se predloženi636 program\nusvoji, 2) analitičar, osoba koja analizira vrijednosti (dobre osobine) prijedloga, 3)\nmenadžerski vrh, koji odlučuje o usvajanju prijedloga, 4) finansijeri, koji treba da na\nosnovu osobina programa obezbijede neophodna sredstva za njegovo ostvarenje i 5)\nkontrolor, koji upravlja sistemom strategijskog planiranja.637 Organizacija koja donosi\nveći broj odluka o programima obično ima posebnu kancelariju za sistemsku analizu u\nkojoj su analitičari zaduženi za planirane i koji predstavlju ''ključne igrače'' procesa.\nProgramski analitičari638 treba da budu pri vrhu organizacione hijerarhije, odnosno da\nodgovaraju generalnom direktoru ili drugom menadžeru na upravljačkom vrhu.\nUkoliko postoji mogućnost da se strateško planiranje odvoji od budžetiranja,\npoželjno je da plansko osoblje bude sa kontrolorima, pošto ovakav raspored smanjuje\nbroj lica odgovornih upravljačkom vrhu a povećava se vjerovatnoća boljeg pristupa\nanalitičara finansijskim podacima. Postoji mogućnost da analitičari preuzmu dio posla\nkontrolora, pošto su oni u toku godine zauzeti samo nekoliko mjeseci i pomažu u\naktivnostima kontrolora u preostalom dijelu godine. U organizacijama gdje je ideja\nuobičajenog strategijskog planiranja nova, može doći do nesuglasica između analitičara\ni poslovodstva organizacije, posebno kada analitičari predlažu programe. Analitičari\nmogu biti mladi ljudi okrenuti tehničkim dostignućima, inteligentni, ali sa malo iskustva i\nnesvjesni pravila birokratske igre. Oni obično potcjenjuju vrijednost iskustva i time,\nponekad, predstavljau izazov ili, čak, prijetnju uobičajenom načinu rada. Da bi se\nsmanjili eventualni konflikti, top menadžment može u početku sastaviti manju ekipu\nanalitičara od postojećeg zaposlenog osoblja u organizaciji i postepeno je povećavati sa\nrastom povjerenja i smanjivanjem otpora od strane pojedinih menadžera.\nPlansko osoblje ipak treba imati na umu da su oni dio zaposlenih organizacije a\nne uprava, odnosno da odluke ne donose samostalno. Usljed njihove značajne uloge\nkoju imaju u povezivanju strategije i strategijskog planiranja, neophodno je da često\nbudu u komunikaciji i uspostave dobre odnose sa linijskim menadžerima, te da im\nobjasne svoj analitički pristup. Analitičari moraju steći podršku top menadžmenta, a\nlinijski menadžeri moraju uvidjeti da je proces strategijskog planiranja stalan proces\nmenadžment kontrole a ne povremena aktivnost. Bez obzira na to da li je plansko\nosoblje (analitičari) dio kontrole organizacije odgovorno je za protok svih informacija kao\ni za protok informacija vezanih za strategijsko planiranje. Ukoliko postoji ustaljena forma\nstrategijskog planiranja dužnost kontrolnog odjeljenja je da postavi procedure putem\nkojih će se upravljati tokom informacija kroz sistem i da osigara poštovanje datih\nprocedura. U nekim neprofitnim organizacijama plansko osoblje upravlja tim sistemom,\nmeđutim to često može dovesti do dupliranja podataka i nedostatka koordinacije i\nkonzistentnosti između podataka za strategijsko planiranje i ostalih podataka.\n636 Ili izmijeni program.\n637 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 426.\n638 Često se programski analitičari nazivaju i planerima, programskim osobljem. U samom kontekstu rada\novi termini će se naizmjenično koristiti vodeći računa o namjeravanom značenju.\n226\n1.2.2. Proces razmatranja prijedloga novih programa\nU nekim organizacijama proces razmatranja prjedloga novog programa dosta je\nneformalan, dok u drugim postoje ustaljene procedure. U oba slučaja postoji šest\nosnovnih koraka: 1) inicijativa, 2) sortiranje (pregled), 3) stručna analiza, 4) politička\nanaliza, 5) odlučivanje i 6) prođa.639 U ovoj tački korake od 1 do 6 samo ćemo dotaći u\nnajneophodnijoj mjeri, dok će posebna pažnja biti posvećena trećem koraku - stručnoj\nanalizi.\nInicijativa (ideja) za novi program može doći iz same organizacije, ali, isto tako, i\nod lica koja su izvan organizacije. Da bi podstakao razvoj ideja unutar same\norganizacije, top menadžment mora jasno da naglasi da su nove ideje dobrodošle i da\nobezbijedi mehanizam (procedure) kojim će pažnju planskog osoblja skrenuti na njih.\nObično ideja postaje dio procesa strategijskog planiranja tek onda kada privuče pažnju\nneke uticajne osobe u samoj organizaciji. U nekim slučajevima to je menadžer centra\nusluga koji tada postaje predlagač (zastupnik) programa. Predlagač programa može dio\nposla da obavi sam u razradi ideja ili ga, u grubim crtama, dati planskom osoblju na\ndetaljniju razradu. Plansko osoblje (analitičari) i članovi top menadžmenta, isto tako,\nmogu biti predlagači (zastupnici) programa.\nOd mnogobrojnih ideja na koje usmjeravaju pažnju, analitičari vrše selekciju\nprijedloga programa koji im se čine vrijednim za detaljniju analizu. Prije svega, ovdje\nspadaju prijedlozi (ideje) uprave i finansijera, osim ako analitičari mogu dokazati da te\nideje nisu pouzdane iako imaju finansijsku podršku. Značajan kriterijum u procesu\nrangiranja programa je njihova usklađenost sa ciljevima organizacije. Neke organizacije,\nradi dobijanja sredstava za pokriće opštih troškova, mogu da preferiraju i ideje koje nisu\nu skladu sa njihovim ciljevima. Na primjer, pokušaj fakulteta da pokrije velike troškove\nrazvijanjem programa istraživanja izvan područja svoga interesovanja ili napor u\nstvaranju programa koji se tek dotiču njegovih stvarnih ciljeva, predstavlja grešku u\nprocesu selekcije. Ovi projekti vjerovatno neće imati uspjeha i, samim tim, ne samo da\nće potrošiti sredstva nego bi mogli da naškode ugledu ustanove u budućoj dodjeli\nsredstava. Dakle, ukoliko želimo da uspješno rangiramo prijedloge, ciljevi organizacije\nmoraju biti unaprijed određeni.\nNakon što je predlagač programa provjerio i uvjerio se da je program vrijedan\nrazmatranja, priprema zvanični prijedlog programa. U prijedlogu se opisuje šta treba da\nse radi, ali program obično ne sadrži detalje kako treba da se radi. Ovi detalji su obično\nu nadležnosti operativnog menadžmenta i rade se pošto prijedlog bude odobren.\nPrijedlog programa treba da uključi: a) opis predloženog programa i očiglednost da će\nispuniti svrhu organizacije; b) procjenu sredstava koja su neophodna za sprovođenje\nprograma u nekoliko sljedećih godina, koja se obično dijele na troškove ulaganja i\ntroškove rada (troškovi u ovoj fazi obično se grubo računaju, dok se njihova detaljna\nanaliza vrši nakon prihvatanja cjelovitog programa); c) koristi koje se od programa\nočekuju u datom vremenskom periodu iskazane u monetarnim jedinicama, dok je\nnamjera kvantitativnog prikaza mogućnost poređenja planiranih i ostvarenih rezultata i\nd) rasprava o rizicima i neizvjesnostima koje su vezane za predloženi program.640\n639 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 428.\n640 Ibid, p. 429.\n227\nSvrha prijedloga programa je da pomogne donosiocima odluke i zato analiza\ntreba da bude detaljna i objektivna. Prijedlog programa se razlikuje od prijedloga\nprograma za ''prodaju'', koji većinom sadrže izvještaje o ekonomskoj opravdanosti i\nzaštiti čovjekove okoline. Prijedlozi programa zasnovani su na pretpostavci da se\nmonetarni iznosi neće mijenjati ili na pretpostavci uključivanja određene stope inflacije.\nUkoliko prijedlog ne predviđa inflaciju onda se promjene u monetarnim iznosima\nodražavaju samo na fizičke veličine, olakšano je računanje, a\nrazumijevanje i\nocjenjivanje prijedloga mnogo je lakše. Međutim, ukoliko je u procjenu uključena\nočekivana stopa inflacije, donosioci odluka teže će uočiti fizičke od inflacijskih promjena.\nInflacija je činjenica i ne treba je zanemariti, posebno ako postoji izvjesnost da će prihodi\ni troškovi imati različitu stopu inflacije.641\nPrijedloge programa koji prođu inicijalni pregled, analizira plansko osoblje.\nStručna analiza uključuje procjenu troškova predloženog programa i kvantitativno\niskazivanje\nkoristi,\nmogućnost\npronalaženja\nalternativnih\nrješenja\nza\nuspješno\nprovođenje programa, a rezultati stručne analize obično se uključuju u prijedlog\nprograma. U konačnu odluku o predloženom programu mora biti uključen i politički,642\nekonomski i socijalni činialac, i uticaj same organizacije. Donosilac odluke, pored\nstručne analize, obično uzima u obzir i političke koristi. Ukoliko su u stručnu analizu\nuključeni i politički uticaji, onda ona postaje manje razumljiva. Međutim, činjenica je da\nsu politički interesi ipak dio analize. Ako se predloži nekoliko političkih rješenja\nproblema, analizom se mogu pronaći najpovoljnije rješenje i približni troškovi ostalih\nrješenja. Ovo značajno može pomoći donosiocu odluke kada pri odlučivanju koristi\nanalizu, mjereći da li su veće izgubljene inkrementalne političke koristi u odnosu na\ninkrementalne troškove. Bez obzira na stručne prednosti prijedloga, top menadžment ne\nuspijeva uvijek donijeti najbolju odluku i ''prodati'' program finansijerima. Ovdje značajan\nuticaj imaju politički interesi, postizborne promjene u administraciji javne uprave, zahtjevi\nposebnih interesenata i sl.643 Upravljački vrh mora često donijeti tešku odluku o prodaji\nprograma prije izrade prijedloga i formalnog predstavljanja.\nNakon\nanalize,\nprijedlog\nprograma\ndostavlja\nse\ntop\nmenadžmentu\nna\nodlučivanje, međutim, do konačne odluke proces se može ponavljati i nekoliko puta uz\nprisustvo predlagača programa i analitičara. Dok se zaposleno plansko osoblje fokusira\nna stručne aspkete prijedloga programa, donosioci odluke fokusiraju se na političke\nkoristi, iz čega mogu proizaći i alternativni načini za postizanje cilja organizacije.\nPrijedlozi programa ne razmatraju se po principu ''uzmi ili ostavi'', oni obično sadrže i\nopis alternativnih rješenja za postizanje ciljeva i troškove svakog od njih. Iako analitičari\nne treba da naglašavaju svoju sklonosti prema određenom prijedlogu ili alternativi,\nnjihovo mišljenje, ipak, postaje jasnije u toku same rasprave. Isti slučaj je i kod\n641 Često postoji tendencija pogrešnog predstavljanja da će nivo cijena ostati nepromijenjen tokom vijeka\ntrajanja projekta. Ako zahtijevana stopa prinosa za projekat koja će se prihvatiti uključuje i premiju za\ninflaciju (kao što je obično i uključuje), procijenjeni tokovi novca takođe moraju odražavti inflaciju.\nDetaljnije pogledati u: Van Horne, C. J., Wachowicz, Jr. M. J.: Osnove finansijskog menadžmenta,\ndeveto izdanje, MATE, Zagreb, 2002, str. 316.\n642 U javnoj upravi to je posebno izraženo kod pojedinih članova skupštine – parlamenta koji pripadaju\nodređenoj političkoj stranki, ili lobiraju za određenu, konkretnu, oblast.\n643 Petter W. Colby and Eileen Bonner: Managing for Productivity Improvement: Succes and Failures, New\nYork Studies in Public Management, No. 12, Binghamton, N. J: State University of New York at\nBinfhamton, November, 1984, detaljnije pogledati:\nAnthony, R., Young, W.: Management Control in\nNonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 431.\n228\npredlagača programa koji ima sklonost preme nekoj od alternativa. Pošto su progami\nzbog angažovanja značajnih resursa važni za strategiju organizacije, prije same\nimplementacije, moraju biti podržani od strane finansijera. U javnoj upravi skupština ili\ndrugo zakonodavno tijelo, na lokalnom ili državnom nivou, obično je finansijer, dok je u\nneprofitnim organizacijama to upravni odbor, korisnici, država, donatori i sl. Realizaciju\nprograma obično vrši upava i predlagač programa uz učešće planskog osoblja.\nDonosilac odluke treba da uzme u obzir obim programa koji je uradio predlagač\nili je na njega imao značajan uticaj. Zastupani prijedlog, u suštini, čini radni materijal koji\ntreba da se ''proda'' donosiocu odluke i, u najvećem broju slučajeva, ne sadrži detaljnu\nanalizu ciljeva. Većinu projekata koji su inicirani od strane operativnih menadžera čine\nzastupani prijedlozi. Projekti inicirani od strane analitičara (planskog osoblja) za top\nmenadžment obično su neutralni, ali i ti prijedlozi sadrže element zastupanja u\nodređenim okolnostima. Bilo bi idealno kada ne bi postojala tenzija između zastupnika\nprograma i analitičara i to bi dovelo do objektivnije prezentacije programa. Prijedlog\nmože biti neobjektivan u jednom od četiri slučaja: 1) rezultat se prihvata bez suštinskog\nrazmatranja, u analizi troškova i koristi prijedloga nakon što se procijene troškovi\nuključuju se koristi tako da rezultat analize troškova i koristi daje dobru sliku; 2) vodi se\nrasprava o stručnim aspektima do beskonačnosti koje donosilac odluke ne razumije i to\nje jedna od varijanti da se ''zamažu oči'' u vezi s prijedlogom; 3) loše strane se\nizostavljaju ili se ne prikazuju tačno i u cjelini i 4) potcjenjuju se troškovi i vrijeme\npotrebni za implementaciju prijedloga.644\nZa svaki značajniji prijedlog postoji određena grupa ljudi koja se protivi, ako ni\nzbog čega drugog onda zbog toga što su im uskraćena sredstva za njihove programe.\nKada se organizuje rasprava između zastupnika programa i njihovih konkurenata, u\nnajvećem broju slučajeva, obično izađu na vidjelo prednosti i nedostaci. Ipak, postoji\nrizik da se konkurenti i zastupnici programa udruže tako da se konkurenti suviše ne\nprotive, pošto se nadaju da će u sličnim situacijama protivnička strana postupiti isto.\nIzgleda da zbog mnogobrojnih razloga o prijedlogu programa ne postoji odluka\ndonesena isključivo na racionalnim, ekonomskim osnovama. Postoji kontinuitet sa čisto\nekonomskim prijedlozima, s jedne strane, i socijalnim i političkim prijedlozima, s druge\nstrane. Međutim, pošto su sredstva ograničena a ne mogu se prihvatiti svi prijedlozi,\ndonosilac odluke treba da\nse opredijeli za prijedlog koji je najviše u interesu\norganizacije, a samo u rijetkim slučajevima može se odlučiti za sve predložene\nprograme.645\n2. Cost-benefit analiza\nStručna analiza predstavlja ključni korak u procesu strategijskog planiranja, a\nobično uključuje dva gabarita: 1) procjenu troškova ili koristi predloženog programa\nizraženu u novčanim iznosima i komparaciju troškova i koristi i 2) sveobuhvatnu\nprocjenu predloženog programa zasnovanu na ideji da se svi relevantni troškovi i koristi\n644 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 432\n645 Džejmsu Konantu, donosiocu odluke o programu izrade atomske bombe, predstavljeno je 1942. godine\npet načina za izradu fuzionog materijala od kojih je svaki zahtijevao velike troškove. Odlučio se za svih\npet, međutim, nakon samo dva mjeseca dva programa su prekinuta, međutim nastavilo sa preostala tri\nprograma.\n229\nne mogu izraziti u novcu.646 Osnovni koncept cost-benefit analize je očigledan, program\nne treba realizovati ukoliko koristi nisu veće od troškova.647 Navedeni koncept trebalo bi\nda bude obavezujući za menadžment neprofitnih organizacija. Ideja poređenja troškova i\nkoristi nije nova pojava. Teorija cost-benefit analize vuče korijene još iz 21-og vijeka a\nmnogi teoretičari vezuju je za ekonomiju blagostanja.648 Utemeljivačem cost-benefit\nanalize smatra se Francuz Jules Dupoit koji je 1844. godine, istražujući efikasnost javnih\ninvesticija koje je finansirala Vlada, govorio o cost-benefit analizi javnih investicija kao\nšto su mostovi i putevi.649 Praktična primjena cost-benefit analize počinje znatno kasnije\ni vezuje se za tridesete godine 20-og vijeka, kada u SAD-u dolazi do realizacije javnih\nprojekata, prije svega korišćenja vodnih resursa. U Velikoj Britaniji cost-benefit analiza\nzapočinje znatno kasnije i to za transportne projekte.650 U Francuskoj cost-benefit\nanaliza korišćena je za ulaganja u puteve i projekte vodoprivrede.651 Šezdestih godina\nprošloga vijeka cost-benefit analiza doživljava svoju ekspanziju u mnogim zemljama,\nprihvata je i Svjetska banka, posebno u ocjeni projekata u nerazvijenim zemljama.\nCost-benefit analizu treba primjenjivati u ocjeni projekata koji imaju značajnu\ndruštvenu korisnost, gdje uz direktne, donose i značajne indirektne efekte. Dakle, cost-\nbenefit analizu ne treba koristiti za projekte koji donose samo direktne (komercijalne)\nkoristi, koje se mogu mjeriti i kvantitativno iskazati, nego, prije svega, za projekte koji\ndonose i značajne indirektne i nemjerljive efekte ekonomsko-socijalnog karaktera.\nDanas se cost-benefit analiza koristi za donošenje odluka u ocjeni velikih investicionih\nprojekata\nkoji\nsu\nna\nraspolaganju\nza\nkorišćenje\nvećem\nbroju\nljudi\nili\nsvim\nzainteresovanim\nkorisnicima,\nobično\ninfrastrukturni\nobjekti\n(mostovi,\ntuneli,\nhidroelektrane, termoelektrane, putevi, objekti za sport i rekreaciju, zdravstveni objekti),\nprojekati zaštite životne sredine, različiti naučno istraživački i razvojni projekti i sl.\nDa bi bili sigurni u rezulat, donosioci odluka koji se oslanjaju na cost-benefit\nanalizu treba da se usmjere na dvije osnovne tačke: a) fokus cost-benefit analize je na\nrezultatima prijedloga koji se mogu kvantitativno izraziti, kao i na one koji se ne mogu\n646 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 433.\n647 Ponekad se pojam analiza troškovne efikasnosti koristi kao sinonim za analizu troškova i koristi, što\nneispravno. Jedini način da se pojasni razlika između ova dva termina je poređenje dva prijedloga koji\nimaju približno istu korist, i, ako jedan ima manje troškove, onda je povoljniji od drugog, bar kad su u\npitanju troškovi troškova.\n648 Povezivanje cost-benfit analize i teorije blagostanja ogleda se u: 1) shvatanju koristi kao bilo koje dobiti\nblagostanja, i troškova kao gubitka blagosanja, 2) konceptu oportunitetnih troškova, tako da se kao\nposebno pravilo cost/benefit analize uzima maksimiziranje razlike između koristi i izgibljenih koristi\njednog projekta, 3) nalaženju osnova za ideju maksimiziranja neto koristi u Peretovom pravilu, koja\ngovori da društveno blagostanje predstavlja zbir blagostanja pojedinaca, odnosno da se društveno\nblagostanje povećava ako se povećava blagostanje pojedinca a nijednom pojedincu se ne smanjuje.\nPearce, D. W.: Cost-Benefit Analysis, MacMillan Education, London, 1983. Detaljnije pogledati:\nJovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str.157.\n649 Jovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str. 156.\n650 Poznata je studija koja je rađena za izgradnju novog metroa u Londonu, gdje je korišćena cost-beneftit\nanaliza. Takođe i u analizi i utvrđivanju lokacije trećeg aerodroma u Londonu tzv. Roskill komisija je\nkoristila cost-benefit analizu, detaljnije o ovome: Jovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog,\nBeograd, 1997, str. 157.\n651 Little, I. M. D., Mirrlees, J. A.: Project Appraisal and Planning for the Developing Countries, Heinemann\nEducational Books, London, 1974, Jovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997,\nstr. 157.\n230\nkvantifikovati652 tako da se ne mogu obezbijediti svi odgovori; b) u granicama u kojim\nmenadžeri, donosioci odluka ili analitičari, mogu kvantifikovati značajne faktore treba to\nda učine i suze djelovanje donosioca odluke zasnovano na predviđanju, a više na\nkorišćenju stručne analize.653 Korišćenje cost-benefit analize mora biti povezano sa\nciljevima organizacije i nema svrhe da se obavlja ukoliko se svi njeni interesenti ne slažu\nsa ciljevima. Dakle, rezultat cost-benefit analize je da predloži najbolju alternativu za\nostvarenja cilja. Fomulisanje ciljeva u većini slučajeva proces je procjenjivanja, a članovi\nmenadžmenta i zaposleni mogu imati različite ideje o ciljevima organizacije. Ukoliko ove\ngrupe ne pronađu zajednički stav, srednji nivo menadžmenta mogao bi imati značajne\nteškoće u formulisanju i implementaciji programa za postizanje ciljeva. Isto tako,\nznačajno je da ciljevi budu razumljivii i ostvarljivi ili, drugim riječima, da predstavljeni\nproblem bude stvarni problem i da se može riješiti pomoću predloženog programa.654\nAnaliza troškova i koristi ima dva opšta principa: 1) menadžment ne bi trebalo\nda prihvati program ukoliko koristi ne nadmašuju troškove i 2) kada postoje dva\nkonkurentska programa, treba prihvatiti program čija je korisnost veća u odnosu na\ntroškove. Za mnoge prijedloge u neprofitnim organizacijama analitičar može novčano\niskazati troškove, takvi ekonomski prijedlozi su slični prijedlozima kapitalnih655 budžeta u\nprofitnim organizacijama. Na primjer, prijedlog da škola, umjesto grijanja na ugalj pređe\nna grijanje na lož ulje zahtijeva istu vrstu analize kao i kod profitne organizacije. U\nsituacijama kada se korist ne može kvantifikovati, cost-benefit analiza značajna je u\nsituacijama kada postoji više načina za postizanje ciljeva. Ako bi svako rješenje dovelo\ndo ostvarivanja cilja, onda će se menadžment odlučiti za onaj program koji ima najmanje\ntroškove. Ovaj pristup zastupljen je u neprofitnom sektoru pošto ne zahtijeva da ciljevi\nbudu novčano iskazani ili čak kvantifikovani. Potrebno je samo približna procjena da će\nneka od predloženih alternativa ostvariti cilj a zatim, između njih, izabrati najpovoljniju.656\nAko dva konkurentska programa imaju iste troškove, ali jedan donosi veće\nkoristi od drugog, onda je to rješenje koje treba da se izabere. Ovakav zaključak može\n652 Tzv. nemjerljivi efekti koji se ne mogu tačno procijeniti i gdje procjene donose određene greške.\n653 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 434.\n654 Kasnih osamdesetih godina u mnogim afričkim zemljama insekti su uništavali usjeve. Organizacija za\nmeđunarodni razvoj i pomoć SAD i druge međunarodne humanitarne organizacije odgovorile su sa\n275 miliona dolara i flotom aviona koji će usjeve prskati insekticidima. Međutim, nekoliko godina\nkasnije, Agencija za ocjenu tehnološkog razvoja utvrdila je da je ova pomoć umalo bila greška,\nzaključujući da je ''masovno prskanje insekticidima neefektivno na kraće vrijeme, neefektivno u\nsrednjoročnom periodu, te da srž problema nije riješilo dugoročno gledano''. Studija je, takođe,\npokazala da je cijela operacija bila pogrešna, jer insekti nisu predstavljali tako veliku prijetnju koliko se\ntada mislilo. Detaljnije Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed.,\nMcGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 439.\n655 Kapitalni izdatak treba da ima dvije karakteristke: veličinu i trajnost. Da bi se izdatak mogao smatrati\nkapitalnim, on mora da bude velik. Međutim, veličina je stvar konvencije i može biti utvrđena\nzakonskim propisima. Što se tiče trajnosti, kapitalni izdatak mora pokrivati period od nekoliko godina,\nali više od jedne. Na bazi trajnosti kapitalnog izdatka nastaje i njegova dopunska karakteristika –\niverzibilnost. Detaljnije: Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd,\nstr. 258-260.\n656 Rezultat obrazovnih programa teško je mjeriti, posebno je teško naći posljedični odnos imeđu\nodređenog načina predavanja i kvaliteta obrazovanja. Ipak, pedagozi mogu uporediti troškove\nalternativnih tehnika predavanja kao što je nastava, korisnost računara pri instrukcijama, standardni\ntestovi i drugo. U nedostatku mjere da se iskaže da jedna metoda pruža bolje obrazovanje od druge,\nmenadžeri u obrazovanju će izabrati tehniku predvanja koja ima manje troškove.\n231\nse izvesti bez mjerenja nivoa korisnosti. Poređenje troškova i koristi programa, koji imaju\nrazličite ciljeve najčešće je nekorisno. Na primjer, upoređivanje sredstava potrebnih za\nsrednje obrazovanje sa sredstvima za prekvalifikaciju nezaposlenih nije odgovarajuće\npošto bi analiza zahtijevala novčane vrijednosti korisnosti oba programa, što nije\nmoguće. Mnoge cost-benefit analize pretpostavljaju da postoji posljedični odnos između\ntoškova i koristi, a, ukoliko ne postoji veza poput ove, ne vrijedi vršiti analizu. Isto tako, u\nnekim programima nedostatak koristi tako je očigledan da analiza nije ni potrebna.\nLiteratura o cost-benefit analizi je voluminozna, a u narednoj tački sumiraćemo neke od\ntehnika koje su karakteristične i mogu se koristiti pri donošenju odluka u neprofitnim\norganizacijama ukazujući i na prisutne problemima koji se javljuju u njihovoj primjeni.\n2.1. Kriterijumi koji se koriste u cost-benefit analizi\nOsnovni princip koji se koristi u ocjeni investicionih projekata primjenom cost-\nbenefit analize i definisanja odgovarajućih kriterijuma za ocjenu je da sa stanovišta\ndruštvene zajednice ukupne koristi moraju nadmašiti ukupne troškove projekta kako bi\nbio pozitivno ocijenjen.657 Pri ocjenjivanju i rangiranju investicionih projekata finansijska\nteorija i praksa stvorila je više metoda koji se, načelno, mogu klasifikovati na: savremene\nili dinamičke i tradicionalne ili statičke. U prvu grupu obično se ubrajaju: 1) metoda neto\nsadašnje vrijednosti i 2) metoda interne stope prinosa, dok se u drugu svrstavaju: 3)\nperiod otplate i njegova recipročna vrijednost i 4) računovodstvena stopa prinosa.658\nDinamičke metode smatraju se dovoljno naučno zasnovanim pošto se baziraju\nna planu novčanih tokova investicionog projekta i respektuju vremensku vrijednost\nnovca. Iako su računovodstvene metodi mjerenja finansijske koristi od kapitalnih\nizdataka značajno zastupljene u praksi, teorija finansijskog upravljanja i investicione\nanalize sve više insistira da se relevantne žrtve i koristi izražavaju diferencijalnim\nnovčanim tokovima, izdavanjima i primanjima gotovine. Plan relevantnih novčanih\ntokova investicionog projekta sastoji se od\nčetiri kvantiteta: a) iznos inicijalnog\nkapitalnog ulaganja koje je potrebno za izvođenje projekta; b) tok godišnjih finansijskih\nkoristi u vijeku trajanja projekta; c) iznos gotovine koji će biti oslobođen kada se projekat\nlikvidira po isteku vijeka trajanja i d) ekonomski vijek trajanja projekta.659 Vremensku\nvrijednost novca determinišu oportunitetni troškovi koji su jednaki propuštenom prinosu\nkoji bi se mogao ostvariti korišćenjem sadašnje monetarne jedinice u entitetu tokom\ngodine.660 Poznavanje finansijske matematike, posebno teorije složenog interesa i\n657 Jovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str. 165.\n658 Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 288. Ovo je jedna od\npodjela koja nam se čini najprihvatljivijom. Naravno, pojedini autori navode i druge metode i svrstavaju\nih u različite grupe: 1) Nediskontne metode, a) Metoda ''pay off,'' odnosno ''pay-back,'' b) metoda\nnajvećeg profita, c) metoda prosječnog profita); 2) Diskontne metode, a) metoda neto sadašnje\nvrijednosti, b) metoda interne kamatne stope, c) metoda anuiteta); 3) ''Inženjerske'' metode, a)\nRumelova metoda, b) metoda Gerbela ), 4) MAPI metoda. Kljusev, N.: Investicije, drugo izmijenjeno i\ndopunjeno izdanje, NIRO ''Književne novine'', Beograd, 1984, str. 224-252, Jovanović, P.: Upravljanje\ninvesticijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str. 81-132.\n659 O podjeli i procjeni navedenih kvantiteta pogledati: Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije,\nEkonomski fakultet, Beograd, str. 266-277.\n660 O značaju vremenske vrijednosti novca pogledati: Krasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje\ninvesticija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna knjiga, Beograd, 1977, str. 35-38, Van Horne, C.\nJ., Wachowicz, Jr. M. J.: Osnove finansijskog menadžmenta, deveto izdanje, MATE, Zagreb, 2002, str.\n37-59.\n232\ndiskontovanja,\npredstavlja\nokosnicu\nkvantitativne\naparature\ndinamičkih\nmetoda.\nMeđutim, matematska strana ovog problema izlazi iz neophodnih okvira izlaganja u\novom radu i na nju ćemo se osvrnuti samo u najneophodnijoj mjeri.\n2.1.1. Metoda neto sadašnje vrijednosti\nKorišćenje tehnike sadašnje vrijednosti u procesu kapitalnog budžetiranja\nveoma je značajno, a zasniva se na diskontovanju novčanih tokova datog projekta. Neto\nsadašnja vrijednost predstavlja razliku između sadašnje vrijednosti očekivanih koristi661\n(neto primanja gotovine) od projekta diskontovanih po stopi koja aproksimira cijenu\nkapitala i sadašnje vrijednosti (kapitalnog izdatka) koja se investira u projekat.662\nSadašnja vrijednost budućih primanja definiše se kao maksimalna cijena koju preduzeće\nmože da plati za neko alternativno ulaganje kapitala, a da poslije toga finansijski ne stoji\nlošije nego prije.663 Praksa i teorija istakle su nekoliko faza za primjenu ove metode: 1)\nutvrđivanje i procjena godišnjeg cash flow-a povezanog sa projektom, to može biti\npovećanje prihoda ili opadanje troškova koji su rezultat projekta samog po sebi i ne\npotiču od nekih drugih aktivnosti koje se dešavaju nevezano o projekta; 2) procjenu\nekonomskog vijeka investicije, što podrazumijeva period u kome će biti uobičajeni cash\nflow; 3) određivanje efektivnog iznosa investicije; 4) određivanje zahtijevane diskontne\nstope ili stope povrata; 5) Izračunavanje neto sadašnje vrijednosti projekta pomoću\nodgovarajuće formule664 i 6) definisanje kriterijuma za donošenje investicione odluke.665\n\nNSV\n\n\n\n\nn\nn\nk\nR\nk\nR\nk\nR\n\n\n\n\n\n\n1\n...\n1\n)\n1\n(\n2\n2\n1\n1\n- C\nTehniku obračuna neto sadašnje vrijednosti ilustrovaćemo karakterističnim\nprojektima u neprofitnim organizacijama i javnom sektoru.666 Na primjer, prijedlog je da\nse postojeći prozori na starom, administrativnom dijelu zgrade visokoškolske ustanove\nzamijene novim aluminijskim (projekat ’’A’’) ili plastičnim (projekat ’’B’’) prozorima, s tim\nda su za prve bruto ulaganja 30.000 KM, a za druge 28.000 KM. Očekivana ušteda\ngrijanja, na godišnjem nivou, procjenjuje se na 5.000 KM ukoliko se ugrade aluminijski\n661 Korist se često naziva projektovani cash flow.\n662 Detaljnije pogledati: Krasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje investicija, analiza kapitalističkog\npreduzeća, Naučna knjiga, Beograd, 1977, str. 42-45, Krasulja, D., Ivanišević, M: Poslovne finansije,\nEkonomski fakultet, Beograd, str. 298.\n663 Krasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje investicija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna\nknjiga, Beograd, 1977, str. 43.\n664 NSV – neto sadašnja vrijednost; R1, 2, ... , R n - označava očekivani iznos godišnjeg neto novčanog toka\nu vijeku trajanja projekta, C - iznos neto kapitalnog izdatka (ulaganja, investicije) u projekat, k - stopa\ninvesticionog kriterijuma (prosječnu cijenu kapitala ili standardnu stopu prinosa), n - vijek trajanja\nprojekta u godinama, 1/(1+k) 1,2,n predstavlja diskontni faktor odnosnu drugu (II) finansijsku tablicu. Pod\nanuitetom podrazumijeva se serija jednakih plaćanja, izdavanja ili primanja, koje se vrše u određenim\nvremenskim periodima. Finansijska tablica IV izrađena je pod pretpostavkom da se buduća primanja\ngotovine ostvaruju jednom godišnje. Anuitetni faktor (af) obično se izračunava u IV finansijskoj tablici ili\npomoću formule k(1+k)n:(1+k) n -1, Detaljnije: Krasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje\ninvesticija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna knjiga, Beograd, 1977, str. 42-45, Krasulja, D.,\nIvanišević, M: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 298.\n665 Anthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, pp. 438-439.\n666 Slični projekti razmatraju se i u profitnim organizacijama i donosioci odluka oslanjaju se na istu tehniku.\n233\nprozori, odnosno 4.900 KM ukoliko se ugrade plastični prozori. Pretpostavljeni vijek\ntrajanja aluminijskih prozora je deset a plastičnih devet godina. Cijena kapitala (stopa\nprinosa) je 8% za prve i 7,8% za druge. Tehnika obračuna neto sadašnje vrijednosti na\nprimjeru projekta ''A'' i ''B'' prikazana je u tabeli 25.\nTabela 25. Obračun neto sadašnje vrijednosti projekta ''A' 'i ''B''\nKorak\nElementi\nProjekat ''A''\nProjekat ''B''\n1\nGodišnji cash flow\n5.000 KM\n4.900 KM\n2\nEkonomski vijek\n10 godina\n9 godina\n3\nNeto iznos ulaganja (investiranja)\n30.000 KM\n28.000 KM\n4\nAnuitetni diskontni faktor (Tablica IV)\n8%\n7,50%\n5\nNeto sadašnja vrijednost projekta\n3.550,41 KM667\n3.256,55 KM668\n6\nOdluka: prihvata se projekat\n''A''\nNa osnovu formule iz prethodnog petog koraka, lako je definisati i kriterijum za\ndonošenje odluke u šestom koraku. Naime, svaki projektat koji ima pozitivnu neto\nsadašnju vrijednost može da bude finansijski prihvatljiv, ukoliko je nezavisan od drugih\nprojekata, odnosno samo onaj projekat koji ima najveću neto sadašnju vrijednost treba\nda bude izabran u slučaju kada se radi o projektima koji se međusobno isključuju.\nKada je u pitanju analiza neto sadašnje vrijednosti, treba istaći nekoliko\nznačajnih stvari za razmatranje, odnosno njene dobre i loše strane. U prilog ovom\nkriterijumu obično se navodi: diskontnom stopom uzima se u obzir preferencija vremena,\nrazmatra cijeli ekonomski vijek investicijskog projekta, u slučaju kada kapital nije\nograničen daje dobre rezultate, dopušta mogućnost korekcije i uvođenje ograničenja,\nšto značajno povećava tačnost izbora. Pored dobrih osobina ovaj kriterijum ima i svoje\nnedostatke: pretpostavlja identičan cash flow tokom cjelokupnog perioda eksploatacije,\nne uzima u obzir faktor inflacije i rizika, kao i kod ostalih kriterijuma postoji problem\npredviđanja veličina koje su relevantne za proračun, politička analiza predstavlja\nznačajan\nfaktor\nu\ndonošenju\nodluka,\nposebno\nu\nslučaju\njavnih\ni\nneprofitnih\norganizacija.669\nUzimajući u obzir pozitivne i negativne osobine kriterijuma neto sadašnje\nvrijednosti i sve veličine potrebne za izračnavanje, fokusiraćemo se na nekoliko\nrelevantnih faktora čije pojašnjenje može značajno uticati na valjanost ovog kriterijuma\nza rangiranje projekata. Prethodno navedeni primjeri pretpostavljaju identičan cash flow\nu svakoj godini. Međutim, ako bi cash flow po pojedinim godinama bio različit, morali\nbismo računati iznose posebno za svaku godinu a rezultate sabrati. Projektovani cash\n667 NSVA = (5.000,00 x\n10\n8\nIV\n(6,710081398941)) – 30.000,00; NSVA = 33.550,406994705 – 30.000,00;\nNSVA = 3.550,41 KM.\n668 NSVB = (4.900,00 x\n9\n5\n,\n7\nIV\n(6,378887027679)) – 28.000,00; NSVB = 31.256,5464356271 – 28.000,00;\nNSVB = 3.256,55 KM.\n669 O nedostacima i prednostma metode neto sadašnje vrijednosti pogledati: Jovanović, P.: Upravljanje\ninvesticijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str. 106-107, i Anthony, R., Young, W. .: Management Control\nin Nonprofit Organization, 7th ed., McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, pp. 440-441.\n234\nflow za više od dvije do tri godine obično nije precizan a ni pretpostavke o ekonomskom\nvijeku investicije. Zato se mora biti oprezan i ne vjerovati previše preciznosti koju nam\ndaje naznačena formula. Zbog ovoga većina menadžera nastoji da neto sadašnja\nvrijednost bude odmah iznad nule. Naravno, što odgovara jednom menadžeru ne mora\nda odgovara drugom.\nUkoliko želimo da cash flow prilagodimo efektima inflacije, moramo prilagoditi i\nstopu povrata kako bi se ostvarila predviđena očekivanja, a ona mora da bude veća od\nstope inflacije. Isto tako, značajan momenat pri definisanju stope povrata, koja se koristi\nza diskontovanje, je zaračunavanje rizika, odnosno rizičnog dodatka. Jedna od posebnih\nteškoća u primjeni kriterijuma neto sadašnje vrijednosti je izbor realne diskontne stope\nkoja će se koristiti u svođenju na sadašnju vrijednost potrebnih veličina. Ukoliko je\nizabrana diskontna stopa veća od realne, neto sadašnja vrijednost će biti manja od\nrealno ostvarive i obrnuto, ukoliko je izabrana manja stopa, neto sadašnja vrijednost će\nbiti veća. I jedan i drugi slučaj dovode do netačnosti, neprecinosti i donošenja pogrešnih\nodluka.670 Pri izboru diskontne stope u principu se orijentišemo na postojeći ili očekivani\nnivo kamate na zajmove. U literaturi se preporučuje primjena tzv. minimalno privlačne\nstope prinosa,671 i odmah se postavlja pitanje koji je to minimalni nivo stope prinosa, dok\nje odgovor znatno komplikovaniji. Pri analizi efektivnosti investicija primjenjuju se\nrazličite varijante diskontne stope: prosječna cijena kapitala, prosječni prinos akcija,\nprosječna kamatna stopa na kredite, subjektivne ocjene zasnovane na iskustvu,\npostojeće kamate po dugoročnim kreditima i sl.672\nFinansijska analiza, uz mnoge druge aspekte, uključujući i političku analizu, i\nsamo je jedan aspekt procesa donošenja odluka. Menadžeri ne mogu dozvoliti da\nfinansijska analiza dominira odlukom koja ima političke i strateške posljedice i koje se ne\nmogu kvantitativno iskazati. U tim slučajevima, odluka menadžera i njegova ''osjetljivost''\nza konkretnu situaciju mora biti važna kao i kvantitativni faktori. Na primjer, ako je\nprogram tražen iz nekvantitativnih razloga njegova neto vrijednost je irelevantna. Većina\nprijedloga kapitalnog budžetiranja uključuje i nekvantitativne dijelove koji utiču na\nkonačnu odluku, dok korišćenje sadašnje vrijednosti ili neke druge srodne tehnike,\nuglavnom, služi za oblikovanje kvantitativnog dijela analize.\n2.1.2. Odnos korist-troškovi\nMetoda\nneto\nsadašnje\nvrijednosti\nkvantifikuje\nočekivanu\nrentabilnost\ninvesticionih projekata u monetarnim iznosima, nasuprot relativnom izrazu rentabiliteta u\nvidu stope prinosa, što se ponekad tumači kao nedostatak ovog metoda sa stanovišta\nrangiranja\nraspoloživih\nprojekata\nprema\nnjihovoj\nfinansijskoj\natraktivnosti.\nOvaj\nnedostatak pokušava se nadoknaditi prevođenjem neto sadašnje vrijednosti u indeksnu\nformu da se dobije odnos (racio) koristi i troškova ili indeks rentabiliteta.673 Utvrđuje se\n670 Jovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str. 116.\n671 Minimal attractive rate of return.\n672 Kočović, J., Rakonjac - Antić, T.: Izbor diskontne stope kao bitan element upravljanja investicionim\nprojektima, YUMPA '97, Zlatibor, 1997, str. 52-57.\n673 Racio korist/troškovi, indeks rentabiliteta, B/C količnik, jedinična neto sadašnja vrijednost su sinonimi\nkoji se koriste od strane pojedinih autora koji je bave ovom problematikom.\n235\nkao odnos sadašnje vrijednosti neto novčanog toka i sadašnje vrijednosti kapitalnog\nizdatka za projekat:674\nSadašnja vrijednost neto novčanog toka\nOdnos korist/troškovi\n=\nSadašnja vrijednost kapitalnog izdatka (investicije)\nOvaj odnos pokazuje koliko na uloženu sadašnju vrijednost projekta treba da se\nostvari sadašnje vrijednosti neto novčanog priliva u njegovom ekonomskom vijeku\neksploatacije. Dakle, kada se upotrevljava odnos koristi i troškova (B/C675 količnik) da bi\nse ocijenila ekonomska opravdanost nekog (javnog) projekta, onda je pri donošenju\nodluke osnovno pravilo da je B/C>1 za prihvatanje projekata, a, ako je B/C<1, projekat\nse ne prihvata. Ovaj kriterijum obezbjeđuje da investicija otplati sva uložena sredstva,\npokrije troškove i da ostvari određeni višak. Ocjena i izbor najefikasnijeg projekta vrši se\nkao i kod kriterijuma neto sadašnje vrijednosti, a pogodniji je za slučaj ocjene i izbora\nizmeđu više projekata. Pošto se u našem primjeru radi o dva međusobno isključiva\nprojekta, njihovo rangiranje, izvršeno prema odnosu korist/troškovi, prikazano je u\nnarednom tabelarnom pregledu (tabela 26):\nTabela 26. Ocjena B/C količnika projekata ''A''i ''B''\nRb\nElementi\nProjekat ''A''\nProjekat ''B''\n1.\nSadašnja vrijednost neto novčanog toka\n33.550,41\n31.256,55\n2.\nKapitalni izdatak\n30.000,00\n28.000,00\n3.\nNeto sadašnja vrijednost\n3.550,41\n3.256,55\n4.\nIndeks rentabiliteta (racio korist/troškovi) (1/2)\n1,118\n1,116\nPodaci pokazuju da su oba projekta rentabilna pošto imaju neto sadašnju\nvrijednost veću od nule, odnosno indeks rentabiliteta veći od jedan. Projekat ''A'' ima\nindeks rentabiliteta 1,118 (3.550,41 KM), dok projekat ''B'' ima indeks rentabiliteta 1,116\n(3.256,55 KM). Kada se vrši rangiranje po indeksu rentabilnosti, projekat ’’A’’ se smatra\nprihvatljivijim pošto na jednu uloženu monetarnu jedinicu obećavajuća sadašnjia\nvrijednost novčanog priliva iznosi 1,118, dok je priliv u projektu ’’B’’ nešto manji i iznosi\n1,116. Kao što se u datom primjeru vidi indeks rentabilnosti obezbjeđuje isto rangiranje\nprojekata koje se postiže i pomoću apsolutnog iznosa neto sadašnje vrijednosti.676\nMeđutim, česti su slučajevi da ove dvije metode dovode do konfliktnog rangiranja istih\ninvesticionih projekata. Ukoliko investitor u raspolaganju sredstvima nije ograničen za\nanalizirane projekte, vjerovatno je prihvatljiviji metod (veće) neto sadašnje vrijednosti\nMeđutim, u slučaju kada su sredstva za kapitalne izdatke ograničena, indikativnije je\n674 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 302-303.\n675 Benefit/Cost.\n676 Međutim, ipak se metoda neto sadašnje vrijednosti više preferira od metode indeksa rentabilnosti.\nRazlog je u tome da neto sadašnja vrijednost ukazuje na to treba li projekat prihvatiti ili ne, i izražava\napsolutni monetarni ekonomski doprinos koji projekat stvara, nasuprot indeksu rentabilnosti koji\nizražava samo relativnu profitabilnost. Van Horne, C. J., Wachowicz, Jr., M. J.: Osnove finansijskog\nmenadžmenta, deveto izdanje, MATE, Zagreb, 2002, str. 338.\n236\nrangiranje prema B/C količniku.677 Isto tako može se naglasiti da ovaj kriterijum sadrži,\nuglavnom, iste prednosti i nedostake kao i prethodni.678\n2.1.3. Metoda interne stope prinosa\nInterna stopa prinosa, kao metoda za rangiranje projekata, može se definisati\nkao ona kamatna ili diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrijednost očekivanog\nneto novčanog toka od eksploatacije razmatranog projekta sa inicijalnom ili sadašnjom\nvrijednošću kapitalnog izdatka za taj projekat. To je takva diskontna stopa koja neto\nsadašnju vrijednost projekta svodi na nulu i može se izraziti matematskom formulom:\nC679 = R1/(1+i)1 + R2/(1+i)2 + ... + Rn-1/(1+i)n-1+ Rn/(1+i)n. Može se zapaziti da je ova\nformula gotovo identična formuli neto sadašnje vrijednosti koja je riješena za specifičnu\nvrijednost \"k\", odnosno onu stopu investicionog kriterijuma ili cijenu kapitala koja neto\nsadašnju vrijednost projekta izjednačava sa nulom. Dakle, obje metode koriste se istim\nkvantitativnim izrazom, s tim da je diskontna stopa (k) unaprijed determinisana da bi se\nizračunala NSV, dok je kod metode interne stope prinosa NSV namjerno depresirana na\nnulu kako bi se odredila ona diskontna stopa (i) koja tu vrijednost faktički svodi na\nnulu.680\nKada raspolažemo sa pouzdanom procjenom o očekivanom neto prilivu i\nkapitalnom izdatku koji je potreban za realizaciju projekta, utvrđivanje interne stope\nprinosa (povrata) nije veliki problem, ali rješavanje traži dosta računanja. Potrebno je\npomoću odgovarajućih finansijskih tablica (II ili IV) pronaći kamatnu stopu čiji diskontni\nfaktor svodi budući neto priliv (ili uštedu u troškovima) na njegovu sadašnju vrijednost\nkoja je jednaka vrijednosti kapitalnog ulaganja u projekat. Uhodana i jedinstvena\nmetodologija za iznalaženje interne stope prinosa ne postoji i ona se može dobiti samo\nna osnovu određenog broja pokušaja, grešaka i aproksimacija, koje se pretežno\nzasnivaju na iskustvu. Utvrđivanje interne stope prinosa znatno je lakše u projektima koji\nimaju novčani tok u vidu anuiteta nego u projektima koji imaju diskontinuirani novčani\ntok.\nZa projekte koji imaju anuitetni neto godišnji novčani tok, obračun interne stope\nprinosa traži da se utvrdi period povrata kapitalnog ulaganja i da se u IV finansijskoj\ntablici681 identifikuje onaj diskontni faktor koji je najbliži vrijednosti perioda povrata u\nvijeku trajanja projekta. Postupak ilustrujemo na ranijim primjerima projekta \"A\" i \"B\"’. U\nprojektu ‘’A’’ interna stopa prinosa treba da bude jednaka kamatnoj (diskontnoj) stopi\nkoja sadašnju vrijednost desetogodišnjeg anuiteta od 5.000 KM izjednačava sa iznosom\nkapitalnog\nizdatka\nod\n30.000\nKM.\nPeriod\npovraćaja\nočigledno\nje\nšest\ngodina\n(30.000,00:5.000,00). Vrijednost šest za deset godina u IV finansijskoj tablici nalazi se\nizmeđu\ndiskontnih\nfaktora\n6,014772740431\ni\n5,889232011142,\nkoji\nodgovaraju\nkamatnim stopama od 10,5% i 11%, dok se interna stopa prinosa nalazi između ove\ndvije stope. Pošto u IV finansijsoj tablici nije izračunata tačna stopa, njeno utvrđivanje\n677 Praktični primjer tehno-ekonomske ocjene projekta za odsumporavanje u termoelektrani snage 350\nMW korišćenjem B/C analize, pogledati: Dubonjić, R., Milanović, Lj. D.: Primjena B/C analize kod\npoređenja međusobno isključivih projekata, YUMPA '98, Zlatibor, 1998, str. 28-32.\n678 Jovanović, P.: Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997, str. 116-117.\n679 i - označava internu stopu prinosa na ulaganja u projekat dok su ostali simboli isti kao kod NSV.\n680 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 303.\n681\nn\ni\nn\ni\ni\ni\nn\ni\nII\nII\nII\nII\nIV\n\n\n\n\n\n1\n2\n1\n...\n; (in – 1):(in (i-1); (100:i) x (100:100+i)n.\n237\nvrši se interpolacijom i ona za projekat \"A\" iznosi 10,62%.682 Ovako utvrđena stopa\nprinosa ima svoj puni smisao kada se uporedi sa stopom investicionog kriterijuma i sa\ninternom stopom prinosa drugih projekata koji konkurišu za ulaganja. U slučaju projekta\n\"B\" utvrđena interna stopa prinosa iznosi 10,40%683 i pošto se radi o dva međusobno\nisključiva projekta, donosilac odluke bi trebalo da preferira projekat \"A\" koji ima veću\ninternu stopu prinosa (10,62%), a koja je veća i od investicionog kriterijuma, prosječne\ncijene kapitala od 8%.\nRazlika između interne stope prinosa i cijene kapitala determiniše pravu\nrentabilnost investicionih projekata. Interna stopa prinosa predstavlja maksimalnu\nkamatnu stopu koju organizacija može da plati za kapital koji je uložen u neki projekat,\npošto na tom ulaganju ne ostvaruje ni dobitak ni gubitak. Da bismo dokazali ovu tvrdnju\nna primjeru projekata \"A\" i \"B,\" uvodimo dodatnu pretpostavku da će se potrebna\nsredstva obezbijediti putem dugoročnog kredita banke uz kamatu od 10,617% za\nprojekat ‘’A’’ i 10,397% za projekat \"B\" koje su jednake očekivanoj stopi prinosa u vijeku\ntrajanja naznačenih projekata. Pri ovako definisanim uslovima organizacija bi iz\ngodišnjeg priliva gotovine uspjela da otplati samo zajam banci sa kamatom bez\nostvarivanja bilo kakve koristi, što pokazuje i sljedeći obračun (tabela 27):\nTabela 27. Godišnji prinos i povrat uloženog kapitala projekata ''A'' i ''B''\nIznos ulaganja na\npočetku godine\nNeto novčani\ntok\nGodišnji prinos na ostatak\nulaganja po stopi\nPovrat kapitalnog\nulaganja\nGod.\n‘’A’’\n‘’B’’\n‘’A’’\n‘’B’’\n‘’A’’10,617%\n‘’B’’10,397%\n‘’A’’\n‘’B’’\n1.\n30.000,00\n28.000,00\n5.000,00\n4.900,00\n3.185,30\n2.800,00\n1.814,70\n2.016,00\n2.\n28.185,30\n25.984,00\n5.000,00\n4.900,00\n2.992,62\n2.676,35\n2.007,38\n2.223,65\n3.\n26.177,92\n23.760,00\n5.000,00\n4.900,00\n2.779,49\n2.447,32\n2.220,51\n2.452,68\n4.\n23.957,41\n21.307,32\n5.000,00\n4.900,00\n2.543,72\n2.194,65\n2.456,28\n2.705,35\n5.\n21.501,13\n18.601,97\n5.000,00\n4.900,00\n2.282,92\n1.916,00\n2.717,08\n2.984,00\n6.\n18.784,05\n15.617,97\n5.000,00\n4.900,00\n1.994,43\n1.608,65\n3.005,57\n3.291,35\n7.\n15.778,48\n12.326,62\n5.000,00\n4.900,00\n1.675,31\n1.269,64\n3.324,69\n3.630,36\n8.\n12.453,79\n8.696,26\n5.000,00\n4.900,00\n1.322,30\n895,71\n3.677,70\n4.004,29\n9.\n8.776,09\n4.691,97\n5.000,00\n4.900,00\n931,82\n207,68*\n4068,18\n4.691,97*\n10.\n4.707,91\n-\n5.000,00\n4.900,00\n292,09*\n-\n4.707,91*\n-\n50.000,00\n44.100,00\n20.000,00\n16.100,00\n30.000,00\n28.000,00\n* U desetoj i devetoj godini izvršene su određene korekcije prinosa i naknada kapitala da bi se nivelisala\ngreška od 207,78 KM, odnosno 275,59 KM koja je nastala zbog toga što je stopa prinosa odnosno\nkamatna stopa za neki decimal manja nego što je naznačeno\nu tabeli, odnosno pri ranijim\nizračunavanjima.\n682 Pri kamatnoj stopi od 10,50% sadašnja vrijednost neto novčanog toka projekta ''A'' je veća za\n73,863702155 KM od iznosa kapitalnog izdatka (30.000,00), što znači da je stvarna interna stopa\nprinosa projekta nešto veća od 10,50%. Međutim, diskontovanje po kamatnoj stopi od 11,00%\nproizvodi sadašnju vrijednost neto novčanog toka koja je za 553,83994429 KM manja od kapitalnog\nizdatka u projekat, a pošto razlika između diskontnih stopa od 1,00% proizvodi ukupnu razliku u\nsadašnjoj vrijednosti neto novčanog toka u iznosu 627,70364644 KM, očigledno da je stopa 10,50%\npotcijenjena za 73,863702155 (30.073,863702155 - 30.000,00) KM ili 0,117672890 (73,863702155 :\n627,703646445), što znači da prava interna stopa prinosa iznosi 10,617672890 (≈10,62%).\n683 Period povraćaja projekta ‘’B’’ je 5,71 godina (28.000,00/4.900,00), a ova vrijednost za devet godina\nsmještena je u IV finansijskoj tablici, između diskontnih faktora 5,759023816276 i 5,646323878177,\nkoji odgovaraju kamatnim stopama od 10,00% i 10,50%. U postupku interpolacije utvrđuje se da je\nkamatna\nstopa\npotcijenjena\nza\n219,216699752\nKM\n(28.219,2166997524-28.000,00)\nili\n0,396966517860 (219,216699752 KM/552,2296966847 KM), odnosno da je prava interna stopa\nprinosa za projekat ‘’B’’ 10,396966517% ili ≈10,40%.\n238\nUkupni neto novčani tok od realizacije projekta \"A\" (50.000,00 KM) ili projekta\n\"B\" (44.100,00 KM) bio bi dovoljan da banci otplati glavnicu zajma sa kamatom\n(30.000,00 K + 20.000,00 KM za projekat \"A\") u roku od 10, odnosno 9 godina\n(28.000,00 + 16.100,00 KM, projekat \"B\"). Da bi jedan dio godišnjih primanja gotovine\nostao organizaciji u vidu dobitka, kao prinosa na sopstveni kapital, potrebno je da\ninterna stopa prinosa na uloženi kapital bude nešto veća od kamatne stope, odnosno\ncijene kapitala. Obrnuto, ukoliko bi stopa prinosa koja se očekuje od internog ulaganja\nkapitala bila manja od cijene kapitala, neto priliv gotovine od tog ulaganja ne bi bio\ndovoljan da se podmire izdaci na ime kamate i amortizuje glavnica duga.684\nKada su dva ili više investicionih prijedloga uzajamno isključivi, tako da se može\nizabrati samo jedan, rangiranje prijedloga na osnovu metode neto sadašnje vrijednosti,\nracia (odnosa) korist/troškovi (indeks rentabiliteta) i interne stope prinosa može izazvati\nodređene poteškoće. Ako su projekti na osnovu ovih metoda različito rangirani, konflikt u\nrangiranju može nastati usljed jedne ili kombinacije tri sljedeće projektne razlike: 1)\ntroškovi projekata se razlikuju, 2) vremenski raspored tokova novčanih sredstava se\nrazlikuje i 3) projekti imaju različiti vijek trajanja.685 U prijedlogu projekata \"A\" i \"B\", na\nosnovu polaznih pretpostavki, nema konflika u rangianju projekata. Donosilac odluke bi\npreferirao projekat \"A\" u odnosu na projekat \"B\" i prema metodi NSV (3.550,41 KM ‘’A’’ i\n3.256,55 KM za \"B\"), indeksu rentabiliteta (1,118 \"A\" i 1,116 ‘’B’’) i prema internoj stopi\npovrata (10,617% \"A\" i 10,397% \"B\"). Osnovni kriterijum za donošenje odluke, na bazi\novog metoda, je da interna stopa prinosa projekta mora da bude jednaka ili veća od\nstope investicionog kriterijuma, cijene kapitala ili neke standardne stope prinosa (i≥k).686\nMeđutim, ova stopa može da bude i manja (i≤k) od cijene kapitala ukoliko su u pitanju\nrazlozi koji nisu čisto finansijske prirode, što je karakteristično za projekte u javnom\nsektoru i neprofitnim organizacijama.\n2.1.4. Period otplate i njegova recipročna vrijednost\nDiskontna,\nodnosno\ndinamička\nmetoda\nza\nocjenu,\nrangiranje\ni\nselekciju\ninvesticionih projekata naučno je verifikovana i relativno objektivna. Međutim, treba imati\nu vidu da se u praksi tradicionalne ili statičke metode valorizacije i rangiranja projekata\nznačajno koriste: metoda perioda otplate (povraćaja) i računovodstvena stopa prinosa.\nRazloge treba tražiti u konzervativnosti profesionalnog načina razmišljanja koje se\nsigurnije osjeća i kreće u \"okviru\" ranijih spoznaja nego u proučavanju i aplikaciji\nsavremenih pristupa donošenju odluka koji traže više teorijskih znanja i iskustava.687\nPeriod otplate može se definisati kao procijenjeno vrijeme, izraženo u godinama, koje je\npotrebno da se dodatna ulaganja u neki projekat nadoknade iz dodatnog godišnjeg\npriliva gotovine koja je rezultat tog projekta. Dosljedno tome, lako je izračunati, npr., da\n684 Krasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje investicija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna\nknjiga, Beograd, 1977, str. 41-42.\n685 O potencijalnim teškoćama u rangiranju kapitalnih projekata na osnovu NSV, IR i ISP, koje nisu\npredmet detaljnijeg razmatranja u radu, pogledati: Van Horne, C.J., Wachowicz, Jr., M. J.: Osnove\nfinansijskog menadžmenta, deveto izdanje, MATE, Zagreb, 2002, str. 339, i Krasulja, D., Ivanišević,\nM.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 306-314.\n686 Ovaj kriterijum prihvaćanja ili granične stope prinose karakterističan je, prije svega, za za profitno\norijentisane entitete, međutim, može se koristi i kao kriterijum za projekte u javnom i neprofitnom\nsektoru.\n687 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 314.\n239\nperiod otplate diskutovanih projekata \"A\" i \"B\" iznosi šest (30.000 KM : 5.000 KM)\nodnosno 5,71 (28.000 KM : 4.900 KM) godinu. Pošto projekat \"A\" obećava neto priliv\n(uštedu troškova) od 5.000 KM godišnje, za budućih deset godina, koliko iznosi njegov\nekonomski vijek trajanja, neto kapitalni izdatak od 30.000 KM mogao bi u cjelini da bude\nnadoknađen u roku od samo šest godina, pod uslovom da ovaj projekat bude usvojen.\nU zavisnosti od načina utvrđivanja perioda otplate, obično se razlikuju prosječni i\nstvarni period.688 Prosječni period polazi od hipoteze da se prosječni godišnji neto\nnovčani tok može prihvatiti kao aproksimacija stvarno očekivanih neto primanja u vijeku\nnjegovog trajanja a matematički se izražava kao: Po = C/R.689 Pri utvrđivanju perioda\notplate treba praviti razliku između projekata sa anuitetnim i neujednačenim godišnjim\nneto novčanim tokom. U slučaju projekata \"A\" i \"B\" očigledno je da se radi o anuitetnom\ngodišnjem neto novčanom toku. Stvarni period otplate označava vrijeme koje je\npotrebno da se kapitalni izdatak u neki projekat nadoknadi iz planirane dinamike neto\nnovčanog toka u vijeku njegovog trajanja. Kod projekata sa anuitetnim neto novčanim\ntokom stvarni period otplate jednak je prosječnom periodu otplate. Međutim, u slučaju\nprojekata koji imaju neujednačen neto novčani tok, i ako su odstupanja intenzivnija u\nprvim godinama eksploatacije projekta, razlika između stvarnog i prosječnog toka može\nda bude značajna. Ukoliko primijenimo prethodnu formulu na projekte \"A\" i \"B\" pri\ndonošenju odluke na osnovu perioda povrata, očigledno bismo preferirali projekat \"B\".\nJedan od nedostataka perioda otplate je što predstavlja vremenski koncept koji\nne izražava rentabilnost projekta. Dosljedna primjena ove metode ne uzima u obzir\nbuduće dobitke koje projekat obećava poslije perioda otplate, što za posljedicu može\nimati donošenje pogrešnih odluka. Da bi period otplate, kao kriterijum za ocjenu\nrentabilnosti projekta, bio prihvatljiv, potrebno je utvrditi dinamiku i trajanje neto\nnovčanih primanja izvan tog perioda. Kada je trajanje novčanih primanja, nakon perioda\notplate dovoljno dugo, njegova recipročna vrijednost, pod određenim uslovima, može se\nprihvatiti kao aproksimacija rentabilnosti konkretnog projekta uz određene pretpostavke.\nPolazeći od pretpostavki da je ekonomski vijek projekta znatno duži od perioda otplate\n(1), da su očekivana neto godišnja primanja gotovine zbog ušteda u troškovima\nkonstantna tokom vremena (2) i da je likvidaciona vrijednost po isteku vijeka trajanja\nprojekta zanemarljiva (3), međuzavisnost recipročne vrijednosti perioda otplate i interne\nstope prinosa može se matematički dokazati.690\nAko projekti obećavaju uštede u troškovima (diskutovani projekti \"A\" i \"B\") ili\npovećanje prihoda, isti godišnji priliv gotovine u ograničenom vijeku trajanja projekta,\nnjegova interna stopa se približava recipročnoj vrijednosti perioda otplate. Interna stopa\nprinosa za projekat \"A\" je 10,62%, odnosno za projekat ’’B’’ 10,40%. Pošto projekat \"A\"\n688 Isto, str. 315.\n689 Po - period otplate u godinama, C - iznos neto kapitalnog izdatka (ulaganja, investicije) u projekat, R -\nprosječni godišnji neto novčani tok.\n690 Modifikacijom jednačine za internu stopu prinosa: C = R1 / (1+i)1 + R2/(1+i)2 + ... + Rn/(1+i)n ona se svodi\nna jednačinu kojom se izražava sadašnja vrijednost nekog anuitetnog plaćanja odnosno primanja: C =\nR/i – R/i (1/1+i)n . Interna stopa prinosa (i) može se izraziti kao: i = R/C – R/C (1/1+i)n . Smisao ovog\nmatematičkog preuređivanja je da pokaže promjenjivost posljednjeg člana jednačine sa proticanjem\nvremena. Ukolik se ’’n’’ povećava interna stopa prinosa ’’i’’ sve više se približava odnosu R/C, što znači\nda se posljednji član u istoj srazmjeri približava nuli. Detaljnije pogledati: Krasulja, D.: Finansijska\nefektivnost i finansiranje investicija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna knjiga, Beograd, 1977,\nstr. 54-60.\n240\nima period otplate šest, a projekat \"B\" 5,71 godinu, njihova recipročna vrijednost jednaka\nje stopi prinosa od 16,67% (5.000 /30.000 x 100) ili 1/6 x 100)), odnosno 17,5%\n(4.900/28.000 x 100 ili 1/5,71 x 100). Kao što se vidi, recipročna vrijednost perioda\notplate pokazuje stopu prinosa koja je za 6,05%, odnosno 6,27% veća od stvarne stope\nprinosa projekata, što se pripisuje uticaju posljednjeg člana pomenute jednačine691 na\nsadašnju vijednost budućih primanja.\nModifikacija perioda otplate može da posluži kao korisna metoda za finansijsku\nocjenu efektivnosti projekata pod naprijed datim pretpostavkama. Ovo je operativan i\nkoristan kriterijum za neprofitne organizacije i javni sektor koji vode takvu investicionu\npolitiku da uzimaju u obzir projekte čiji je vijek trajanja bar dva puta duži od perioda\notplate. Recipročna vrijednost može se, u ovim slučajevima, koristi kao brza i relativno\nprihvaljiva aproksimacija buduće rentabilnosti razmatranih projekata,692 dok se greške\npri ocjeni, koje proističu iz recipročne vrijednosti perioda otplate, mogu kasnije\nkorigovati.693 I pored značajnih prednosti, period otplate i njegova recipročna vrijednost\nnisu preporučljivi da se koriste kao samostalni pokazatelji za ocjenu i rangiranje\ninvesticionih projekata.\n2.1.1. Računovodstvena stopa prinosa\nRačunovodstvena stopa prinosa ne pretpostavlja projekciju novčanih tokova\nprojekata pošto se utvrđuje na osnovu računovodstvenog, odnosno bilansnog koncepta\nulaganja i dobitka. U odnosu na prethodne metode, ova metoda zahtijeva da se\nkapitalna ulaganja i očekivani dobici procjenjuju po istim principima i načelima koji se\nkoriste u računovodstvu pri sastavljanju godišnjeg bilansa stanja i uspjeha, kao i pri\nutvrđivanju račnovodstvene stope prinosa za organizaciju u cjelini, koja proizilazi iz\nbilansnih agregata. Iako se i dobitak i kapitalni izdatak dobijaju posebnom procjenom,\ncilj je da se utvrde doslovno identični iznosi koji će se kasnije pojaviti u računovodstvu i\nbilansu, pod uslovom da se razmatrani projekat usvoji. Prema tome, računovodstvena\nstopa\nprinosa\ninvesticionog\nprojekta\nodražava\nrelativni\nodnos\nračunovodstveno\nprojektovanog dobitka koji se očekuje od projekta prema veličini kapitalnog izdatka za\nsam projekat.\nU vezi s utvrđivanjem i interpretacijom računovodstvene stope prinosa treba\nimati u vidu da se brojilac i imenilac datog odnosa mogu različito utvrđivati i interpretirati.\nDobitak, kao brojilac računovodstvene stope prinosa, može da bude projektovan na više\nnačina. Projekcija može da se odnosi na očekivani dobitak prve godine, svake\npojedinačne godine ili kao prosječno očekivani dobitak iz količnika ukupno očekivanog\ndobitka i broja godina u eksploataciji projekta, na gotovo isti način koji je u\n691 Greška u procjeni, na ovaj način, postaje sve manja ukoliko je vijek trajanja projekta duži u odnosu na\nnjegov period otplate, što je slučaj kod projekata ''A'' i ''B''. Kod projekta ''A'' greška je manja pošto je\npreostali vijek 4 godine, dok je kod projekta ''B'' 3,29 godina. Teorijski, ukoliko bi vijek projekta bio\nneodređen broj godina, njegova interna stopa prinosa bila bi praktično jednaka recipročnoj vrijednosti\nperioda otplate.\n692 U situacijama kada je potrebno brzo reagovati, a utvrđivanje interne stope rentabiliteta traži dosta truda\ni napora, javni menadžeri imaju relativno efikasan alat za ocjenu i brzo rangiranje prijedloga kapitalnih\nprojekata.\n693 Korekcije se vrše pomoću posebno konstruisanih tablica koje pokazuju stvarne stope prinosa za bilo\nkoju kombinaciju perioda otplate i vijeka trajanja projekta.\n241\nračunovodstvu uobičajen i koji potiče iz već izvršenih ulaganja. Isto tako, dobitak može\nda se iskaže prije ili poslije troškova amortizacije (respektujući različite metode\notpisivanja dugoročnih ulaganja), kao dobitak prije ili poslije kamate na kapital iz kojeg je\nprojekat finansiran ili kao dobitak prije ili poslije dodatnih izdataka na ime poreza.694 Sa\nstanovišta stope prinosa, kao kriterijuma za ocjenu rentabilnosti, irelevantno je da li se\ndobitak ostvaruje na bazi sniženja troškova ili povećanja prihoda, što zavisi od vrste\ninvesticionog projekta koji se predlaže i ocjenjuje.\nU definisanju i kvantificiranju imenioca računovodstvene stope prinosa mišljenja\nnisu usaglašena i opšteprihvaćena. Tako, na primjer, neke organizacije obračunavaju\nračunovodstvenu stopu prinosa na iznos inicijalnog kapitalnog izdatka, prosječnog\nulaganja za svaku godinu projekta ili prosječno ulaganje u toku ukupnog vijeka trajanja\nprojekta. Pod inicijalnim ulaganjem, po pravilu, podrazumijeva se ukupan iznos\nkapitalnih izdataka koji bi nastali usvajanjem nekog projekta i bili aktivirani u bilansu\nstanja, dok prosječno ulaganje odražava neamortizovani dio kapitalnih izdataka u\nodnosni projekat poslije isteka jedne polovine njegovog vijeka trajanja, pretpostavljajući\npravolinijsku metodu amortizacije, odnosno otpisivanja.695 Prosječno ulaganje obično se\nutvrđuje sabiranjem inicijalnog ulaganja i likvidacionog ostatka i dijeljenjem dobijenog\niznosa sa dva, a ukoliko je zanemarljiva likvidaciona vrijednost, ili ne postoji, prosječno\nulaganje jednako je 1/2 vrijednosti inicijalnog ulaganja. Različite su interpretacije i\nrezidualne vrijednosti, međutim preovladava shvatanje da se ona ne može ignorisati,\nako je značajna, i da je u obračunu računovodstvene stope prinosa treba ugraditi u\ninvesticionu osnovu. Dakle, pri utvrđivanju prosječnog ulaganja inicijalno ulaganje koje\npodliježe amortizaciji uvećava se za procijenjenu rezidualnu vrijednost.\nAnalizirajući ovu metodu ocjene efektivnosti investicija Abdelsamad696 je došao\ndo zaključka da postoji bar 24 načina za iskazivanje brojioca i 36 načina za\nkvantifikovanje imenioca računovodstvene stope prinosa, što znači da se ona može\npojaviti u 864 različite varijante. Ipak, između velikog broja varijanti, preovladava\nutvrđivanje stope prinosa koja se dobija iz odnosa prosječnog godišnjeg dobitka i\nprosječnog iznosa kapitalnih ulaganja u projekat tokom njegovog trajanja. Utvrđivanje\nračunovodstvene stope prinosa ilustrujemo na primjeru projekata \"A\" i \"B\" (tabela 28).\nTabela 28. Prosječni dobitak poslije amortizacije i poreza\nRb.\nE l e m e n t i\nProjekat ’’A’’\nProjekat ’’B’’\n1.\nInicijalno ulaganje\n30.000,00\n28.000,00\n2.\nVijek trajanja projekta\n10. god.\n9 god.\n3.\nProsječno ulaganje\n15.000,00\n14.000\n4.\nGodišnji dobitak prije amortizacije 10/9 godina\n5.000,00\n4.900,00\n5.\nProsječni godišnji dobitak prije amortizacije\n5.000,00\n4.900,00\n6.\nGodišnji troškovi amortizacije\n3.000,00\n3.111,11\n7.\nProsječni godišnji neto dobitak\n2.000,00\n1.788,89\n8.\nProsječna stopa prinosa\n13,33%\n12,78%\n694 Oporezivanje je više karakteristično za profitni sektor, dok je kod neprofitnih organizacija i javnog\nsektora manje uobičajeno.\n695 Krasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje investicija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna\nknjiga, Beograd, 1977, str. 60.\n696 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 328.\n242\nKada se u relativni odnos stave prosječni godišnji neto dobitak i iznos kapitalnih\nulaganja, dobija se računovodstvena stopa prinosa. U projektu \"A\" ta stopa iznosi 6,67%\nu odnosu na sumu inicijalnog ulaganja (2.000,00/30.000,00 x 100), odnosno 13,33% u\nodnosu na sumu prosječnog ulaganja (2.000,00/15.000,00 x 100). U projektu \"B\" stopa\nprinosa na inicijalno ulaganje iznosi 6,39% (1.788,89/28.000,00 x 100), odnosno 12,78%\nna prosječno ulaganje. Kao što se može zapaziti, kada projekti nemaju rezidualne\nvrijednosti,\nodnosno\nlikvidacionog ostatka,\nstopa prinosa\nna\nprosječno\nulaganje\ndvostruko je veća od stope na inicijalno ulaganje, s obzirom da je tada prosječno\nulaganje jednako polovini inicijalnog ulaganja.\nPored toga što joj se zamjera da ne polazi od novčanih tokova investicionih\nprojekata i ne vodi računa o vremenskoj vrijednosti novca, ova metoda još se u praksi\nznačajno koristi, a razlog treba tražiti u njenoj relativnoj jednostavnosti i razumljivosti\nstope koja je proistekla iz duge računovodstvene tradicije. Finansijska teorija pokušala\nje da ispita uslove pod kojima računovodstvena stopa prinosa može da aproksimira\nstvarnu rentabilnost investicionih projekata i došla je do saznanja da između prosječne\nračunovodstvene stope prinosa (r), recipročne vrijednosti perioda otplate (p) i interne\nstope prinosa (i) uz određene pretpostavke postoje određeni kvantitativni odnosi. Te\npretpostavke su da projekti obećavaju ujednačen godišnji dobitak u ekonomskom vijeku\nprojekta, da se primjenjuje pravolinijska metoda obračuna amortizacije i da se radi o\nnezavisnom projektu, u smislu da se njegova stopa prinosa ne upoređuje sa stopom\nprinosa drugih projekata ili cijenom kapitala organizacije. Detaljnija interpretacija odnosa\nizmeđu recipročne vrijednosti perioda otplate (p), interne stope prinosa (i) i prosječne\nstope prinosa (r) prevazilazi okvir ovog rada.697\n3. Budžetiranje\nBudžeti su formalizovani i podesno strukturirani planovi izraženi u monetarnim i\nnemonetarnim jedinicama mjere.698 Osnovna karakteristika procesa budžetiranja u\nneprofitnim organizacijama slična je onim u profitnim, međutim, postoje i značajne\nrazlike. Svi ekonomski subjekti: preduzeća, vladine agencije, univerziteti, fakulteti, crkve,\npojedinici, uključeni su u određeni oblik planiranja. Dok su sve organizacije do nekog\nstepena uključene u proces planiranja, granice do kojih se planovi uobličuju u pisani\nplan značajno se razlikuju. Velike i dobro upravljane organizacije obično imaju pažljivo\nrazrađene planove svojih aktivnosti, dok je nepotpuno i nesistematsko planiranje\nkarakteristično za organizacije sa slabim i neiskusnim menadžmentom.699 U ovom dijelu\nrada osvrnućemo se samo u neophodnoj mjeri i na sličnosti i na razlike operativnih\nplanova (budžeta) profitnih i neprofitnih entiteta, dok je fokus usmjeren na specifičnosti\nbudžeta neprofitnih organizacija i javnih entiteta.\n697 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 332-334. i\nKrasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje investicija, analiza kapitalističkog preduzeća, Naučna\nknjiga, Beograd, 1977, str. 62-64.\n698 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 450.\n699 Meigs, R., Meigs, W.: Računovodstvo, temelj poslovnog odlučivanja, deveto izdanje, Mate, Zagreb,\n1999, str. 1152.\n243\n3.1. Određenje i smisao budžeta\nU okviru procesa budžetiranja planovi u neprofitnim entitetima700 dobijaju svoj\nobavezujući\nformalno-kvantitativni\nizraz\nu\nvidu\nprojektovanih\nračunovodstvenih\nizvještaja:\nbilansa\nstanja,\nbilansa\nuspjeha\ni\nizvještaja\no\ngotovinskim\ntokovima.\nNeposredan proizvod procesa budžetiranja je budžet, a, u najopštijem smislu, radi se o\nplanskom dokumentu koji zavisi od područja odgovornosti koje pokriva i uloge koju ima\nu budžetskom procesu. Budžet je detaljan plan koji prikazuje kako će resursi da budu\nnabavljeni i korišćeni tokom specifičnog vremenskog intervala. Budžet predstavlja plan\nza budućnost izražen u formalno-kvantitativnim terminima.701 Proces planiranja može\nobuhvatiti\nveoma različit\nplanski\nhorizont\ni\nuobičajeno se pravi\nrazlika između\nkratkoročnog i dugoročnog budžeta. Zbog prirode odluka koje se donose kratkoročno\nplaniranje se poistovjećuje sa operativnim a dugoročno sa strategijskim planiranjem.\nStrategijske planove, po pravilu, pripremaju veće i složenije organizacije i oni sadrže\nfinansijske\nkosekvence\nplaniranih\ninvesticija.\nOperativno\nplaniranje\nu\nosnovi\nje\nnastojanje da se izvrši operacionalizacija onoga što je zamišljeno na vrhu i što je svoj\nizraz dobilo u strategijskom budžetu.\nProizilazi da su strategijski i operativni budžeti tijesno povezani. Dok strategijski\nokvir određuje operativne budžete, od realizacije operativnih budžeta zavisi uspjeh\nstrategijskog plana. Pojmovno, operativno budžetiranje slijedi, ali je odvojeno od\nstrategijskog planiranja. Budžet bi trebalo da je ''fina akustika'' programa organizacije za\ndatu godinu. U manjim neprofitnim organizacijama, ipak, ne postoji jasno granica između\nstrategijskog i operativnog budžetiranja. Kako je budžet plan koji se poredi sa\nperformansama, top menadžment mora biti siguran da on korespondira sa pojedinačnim\ncentrima\nodgovornosti,\nčime\nse\nobezbjeđuje\nosnova\nza\nmjerenje\nperformansi\nmenadžera centara odgovornosti. Glavni učesnici u postupku izrade budžeta su top\nmenadžment,\nbudžetski\nodbor\n(komisija),\ndivizionalni\ni\nfunkcionalni\nmenadžeri\ni\nmenadžeri budžeta koji pružaju stručnu pomoć.702\nS obzirom na ulogu budžeta u procesu planiranja, možemo ih podijeliti prema\nperiodu koji obuhvataju i prema širini obuhvata aktivnosti organizacija. Prema razdoblju\nkoje obuhvataju dijelimo ih na: godišnji budžet, kapitalni budžet i trajni budžet.\nOperativni budžet je najvažniji i osnovni budžet koji se uvijek odnosi na specifičan\nperiod, obično jednu godinu (uključujući i kraće periode). Kapitalni budžet je proces\nplaniranja i procjenjivanja prijedloga za investiranje u dugotrajnu aktivu, pokriva\nrazdoblje od tri, pet ili deset godina. Trajni budžet je model budžeta kod koga se dodaje\nsljedeći mjesec zadnjem mjesecu a izuzima protekli mjesec. Na ovaj način uvijek se\npokriva period od 12 mjeseci i neophodna je stalna revizija procjene. Prema obuhvatu\naktivnosti budžeti se mogu podijeliti na one koji obuhvataju neprofitnu organizaciju kao\ncjelinu ili na pojedine centre odgovornosti u neprofitnoj organizaciji.\n700 Na zapadu neke organizacije koriste različite (specifične) vremenske okvire, tako da se budžetska\n(fiskalna) godina razlikuje od kalendarske godine. Na koledžima i univerzitetima fiskalna godina se\nobično završava 30. jula ili 31. avgusta. U neprofitnim organizacijama budžetska godina se završava\nsa kalendarskom godinom. U federalnoj vladi, fiskalna godina se završava 30. septembra, dok se u\nmnogim gradskim i lokalnim vladama fiskalna godina završava 30. juna. Anthony, R., Young, W.:\nManagement Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 487.\n701 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 449.\n702 Belak, V.: Menadžersko računovodstvo, RRiF, Zagreb, 1995, str. 176.\n244\nBudžet sadrži projekcije mendžmenta šta organizacija i njeni dijelovi treba da\nurade u izabranom budžetskom periodu i procjenu finansijskih posljedica tih aktivnosti.\nKao značajno plansko-kontrolno sredstvo budžeti imaju nekoliko osnovih karakteristika:\n1) budžeti su podesno strukturirani planovi izraženi u monetarnim i nemonetarnim\njedinicama mjere, 2) zasnivaju se na unaprijed definisanim budžetskim cjelinama\n(područja odgovornosti), 3) odnose se na određeni budžetski period, koji je u slučaju\noperativnog planiranja godina dana (ili kraće), dok se dugoročno budžetiranje odnosi na\nperiod\npreko\ngodinu\ndana\n(3\ndo\n5\ngodina),\n4)\nishodište\nza\nbudžete\nje\nu\nračunovodstvenim izvještajima i u tom smislu su povezani sa prošlošću, ali primarno\ngledaju na budućnost prikazom u proformi budućih računovodstvenih izvještaja i 5)\nrazvijanje budžeta podrazumijeva određeni postupak i precizan kalendar odvijanja\nbudžetskih aktivnosti.703\nBudžet javnih entiteta predstavlja kompleksan pojam i obuhvata različite\naspekte kako finansijske tako i ekonomske, političke i socijalne prirode. U bogatoj\nliteraturi iz oblasti budžeta704 dato je obilje definicija budžeta, sa većim ili manjim\nrazlikama od strane pojedinih autora. Budžet je godišnji finansijski program koji\npredstavlja skup unaprijed utvrđenih državnih rashoda i prihoda, po pravilu godišnje, na\ndetaljan način, koji ima obavezujući karakter.705 Budžet je plan prihoda i rashoda države\nutvrđen za određeno vremensko razdoblje koje obično traje jednu godinu.706 Budžet i\nbudžetiranje u javnom sektoru podrazumijeva proces pribavljanja i upotrebe finansijskih\nsredstava, pri čemu obezbijeđena sredstva ne podliježu obavezi vraćanja. Budžet je\nplan prihoda i rashoda koji određeno javno-pravno tijelo donosi za određeno razdoblje\nkoje obično traje godinu dana. Budžet je procjena godišnjih prihoda, pomoći i\nfinansiranja i procjena godišnjih rashoda i drugih izdataka.707 Budžet je godišnja\nprocjena visine prihoda, primanja i utvrđenog iznosa rashoda i drugih plaćanja\ninstitucija708 koje se finansiraju iz budžeta potrebnih za realizaciju godišnjeg plana\nrada... .709 Budžet je osnovni finansijski instrument države i njenih organizacionih oblika\nkojim se, u formi pravnog akta, unaprijed utvrđuju, sintetizuju i usklađuju javni prihodi i\njavni rashodi po obimu i strukturi i vrši finansiranje javnih rashoda u datom periodu za\nobavljanje djelatnosti i funkcija odnosnog teritorijalnog javno-pravnog kolektiviteta i\nzadovoljavanje javnih potreba u njegovoj nadležnosti.710\n703 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 450.\n704 Riječ budžet potiče od francuske riječi ''bougette'' i engleske riječi ''budget'' i označava vrećicu ili kožnu\ntorbu u kojoj su se nalazili podaci o državnim prihodima i rashodima, koje je ministar finansija podnosio\nparlamenu. U kasnijem periodu riječ budžet se sve više odnosi na sam dokument – izrađeni zakonski\nprijedlog prihoda i rashoda države.\n705 Maurice Duverger, Finances publiques, Presses universitaries de France, Paris, 1963., str. 199-200,\nprema: Milojević, A., Trklja, M.: Javne finansije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2000, str. 426.\n706 Jelačić, B.: Financije u teoriji i praksi, SNL, Zagreb, 1980, str. 293 i 485, prema: Bjelica, V., Raičević,\nB., Radmilović, S., Babić, B., Radičić, M.: Finansije – teorija i praksa, Budućnost-Stylos, Novi Sad,\n2001, str. 336.\n707 Zakon o budžetskom sistemu Republike Srpske, čl. 2, ''Sl. glasnik RS'' br. 96/03.\n708 Budžetske institucije su: zakonodavni organ (skupština sa stručnom službom), izvršni organi (odjeljenja\nvlade i policije), pravosudni organi (apelacioni sud, osnovni sud, javno tužilaštvo, kancelarija za pravnu\npomoć, pravosudna komisija), uprava prihoda, poreska uprava, kao i druge institucije finansirane iz\nbudžeta.\n709 Zakon o budžetu Brčko Distrikta, čl. 2.\n710 Milojević, A., Trklja, M.: Javne finansije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2000, str. 426.\n245\nBez pretenzije da se u definicijama neposredno izraze svi bitni elementi i\nfunkcije, navedene definicije budžeta imaju nekoliko zajedničkih obilježja: budžet je javni\nakt države koji donosi najviše predstavničko tijelo; budžet je plan prihoda i rashoda koji\npredstavlja obavezni okvir za djelovanje javnog sektora; budžet se odnosi na određeni\nperiod (najčešće godina dana); pojam budžeta se odnosi na sam dokument (plan\nprihoda i rashoda) i/ili proces planiranja i pripreme budžeta, prihvatanja (izglasavanja)\nbudžeta, izvršenja i kontrole nad izvršenjem budžeta; budžet ima i bilansni karakter,\ncifarski kvantificirane izvore javnih prihoda i raspored javnih rashoda; usklađenost javnih\nprihoda i javnih rashoda itd. U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija\ni obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao upravni akt ili zakon.\n3.2. Struktura budžeta i budžetiranja u profitnim entitetima\nNovi vlasnički odnosi u korporativnom poslovnom ambijentu imaju za rezultat\nznačajno pooštravanje odgovornosti menadžera u procesu upravljanja povjerenim\nkapitalom. Pod pritiskom korporativne kontrole menadžeri su prinuđeni da koriste\nrazličita znanja i upravljačke tehnike koje će im olakšati proces vođenja preduzeća. U\novom kontekstu značajno se potencira poslovni ili biznis plan kao upravljački instrument\nkoji može značajno doprinijeti efikasnijem upravljanju preduzećem. U nastojanjima da\nupravlja prema očekivanjima, menadžment je u biznis planu prepoznao upravljački\ninstrument u kome je moguće vršiti specificiranje ciljeva, istraživanje konkurentske\nprednosti, razvijanje poslovne strategije i testiranje poslovno-finansijskih posljedica\nupravljačkih namjera. Dakle, može se reći da biznis plan sadrži nekoliko ključnih\nkomponenti predstavljenih na narednoj slici:\nSlika 16. Komponente biznis plana\nIzvor: Malinić, D.: Računovodstvene projekcije performansi preduzeća: centralno mesto biznis\nplana, Zbornik radova sa 9. kongresa SRR RS, Teslić, 2005, str. 144-145.\nPostavljanje\nposlovnih ciljeva\nAnaliza i procjena\ntržišnih\nmogućnosti\nAnaliza i procjena\ninternih\nmogućnosti\nPostavljanje\nposlovne\nstrategije\nIdentifikovanje\nkonkurentskih\nprednosti\nFinansijske\nprojekcije\nperformansi\npreduzeća\n246\nKrunu biznis plana predstavljaju finansijske projekcije performansi organizacije u\nposmatranom periodu. Svi ciljevi, strategije i namjeravane pojedinačne poslovne\naktivnosti testiraju se u projektovanim finansijskim izvještajima radi sagledavanja\nočekivanih dobitnih ostvarenja, usklađenosti novčanih tokova i uticaja planiranih\nposlovnih aktivnosti na finansijsko-strukturni položaj organizacije. Izvještaji koji se\npripremaju na svakom od ovih područja podrazumijevaju prethodno razvijanje i\nusaglašavanje pojedinačnih finansijskih i nefinasijskih planova ili parcijalnih budžeta.\nPrihvaćeni parcijalni planovi predstavljaju podlogu za izradu master budžeta ili glavnog\nplana koji obuhvata prethodno pomenuta područja.711 U tom smislu master budžet\nnastaje kao rezultat sjedinjavanja, kombinovanja i usaglašavanja svih pojedinačnih\nbudžeta u jedan glavni ili opšti plan u kome su sadržane poslovno-finansijske\nkonsekvence poslovanja preduzeća u budućem budžetskom periodu.712\nOdnosi između pojedinačnih budžeta, kao i objedinjavanje podržavajućih\nbudžetskih izvještaja u glavne projektovane računovodstvene izvještaje (budžete)\nprikazani su na slici 17. U navedenoj šemi možemo uočiti da parcijalnim (funkcionalnim)\nplanovima pripadaju: 1) plan prihoda od prodaje i s njim dvostrano uslovljen plan\ntroškova prodaje; 2) plan proizvodnje usaglašen s planom prodaje (putem planirane\npromjene zaliha gotovih proizvoda u toku planskog perioda) i s njim tijesno povezan\nplan troškova proizvodnje (uključivši i troškove tehničkog upravljanja) i s proizvodnjom\nusaglašeni plan nabavke, kao i plan opštih troškova nabavke koji se uključuje u\nproizvodne troškove; 3) plan troškova uprave, tj. opšteg upravljanja i administracije\n(troškovi\nmenadžmenta\npreduzeća\nsa\nsekretarijatom,\nfinansijskog\nsektora\nsa\nračunovodstvom, sektora pravnih, kadrovskih i opštih poslova i slični troškovi); 4) plan\nkapitalnih ulaganja (u osnovna sredstva, u kupovinu drugih preduzeća ili dijelova,\ninvestiranje u hartije od vrijednosti i sl.) i 5) plan finansiranja i troškova finansiranja.713\nParcijalni (funkcionalni) planovi (budžeti) pružaju podlogu za izradu glavnog\n(master) plana (budžeta), s tim što master budžet zadržava ulogu nadređenog plana,\nodnosno konačnog teksta prihvatljivosti parcijalnih planova. Prema prethodnoj šemi,\nmaster budžet (glavni plan) čine projektovani finansijski izvještaji za budući planski\nperiod, i to: a) plan (budžet) rezultata, koji je uvijek predstavljen u formi projektovanog\nbilansa uspjeha (s planom troškova prodatih proizvoda, kao svojim pomoćnim planom);\nb) plan (budžet) finansijske strukture, koji svoj izraz dobija u formi projektovanog bilansa\nstanja; c) plan (budžet) novčanih tokova, koji se priprema u formi projektoanog izvještaja\no novčanim tokovima (tokovima gotovine) i d) plan (budžet) kapitalnih ulaganja.\nPrethodni planovi, osim plana kapitalnih ulaganja, su cjeloviti planovi pošto obuhvataju\nsve poslovne aktivnosti u određenom budžetskom periodu. Da bi odigrali ulogu finalne\nplanske\nprojekcije\nbudućih\nperformansi\npreduzeća\ni\ntesta\nprihvatljivosti\nplana,\nprojektovani finansijski izvještaji treba i sami da budu podvrgnuti finansijskoj ocjeni kao\nkonačnom činu faze planiranja. Ona se izvodi finansijskom analizom projektovanih\nfinansijskih izvještaja: analizom rentabiliteta, odnosno stope prinosa na angažovana\n711 Malinić, D.: Računovodstvene projekcije performansi preduzeća: Centralno mesto biznis plana, Zbornik\nradova sa 9. kongresa SRR RS, Teslić, 2005, str. 148.\n712 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 451.\n713 Stevanović, N.: Planska uloga finansijskih izveštaja, Zbornik radova br. 2, Ekonomski fakultet, Brčko,\n2004, str. 154.\n247\nsredstva i sopstveni kapital, analizom neto obrtnog kapitala i racio analizom likvidnosti i\nsolventnosti organizacije za planski period.714\nSlika 17. Struktura master budžeta i odnosi u njemu\nIzvor: Stevanović, N.: Planska uloga finansijskih izvještaja, Zbornik radova br. 2, Ekonomski\nfakultet, Brčko, 2004, str. 155.\nBudžetiranje i master budžet kao njegov proizvod neki autori izjednačavaju sa\nposlovnim ili biznis planom. Međutim, poslovno planiranje predstavlja širi koncept i pored\nbudžetiranja\nobuhvata\ni\naktivnosti\nvezane\nza\norganizovanje\nplanskog\nprocesa,\n714 Isto, str. 154.\nPlаn pоslоvnih prihоdа\n(budžеt prоdаје)\nPlаn trоškоvа \nprоdаје\n Prоmеnе zаlihа \ngоtоvih prоizvоdа\nPlаn trоškоvа \nuprаvе\nPlаn prоizvоdnjе i \ntrоškоvа prоizvоdnjе\nпроизводње\nА. Plаn prоizvоdnjе\nB. Plаn trоškоvа prоizvоdnjе\n1.Plаn trоškоvа \nmаtеriјаlа izrаdе\n2.Plаn trоškоvа \nzаrаdа izrаdе\n3. Plаn оpštih trоškоvа\nprоizvоdnjе\n30. Оstаli mаtеriјаl\n31. Gоrivо i еnеrgiја\n32. Zаrаdе rеžiје\n33. Аmоrtizаciја\n34. Оstаli ОTP\nPrојеktоvаni bilаns \nuspеhа\n1. Prihоdi оd prоdаје\n2. Trоškоvi prоizvоdа\n20. Mаtеriјаl izrаdе\n21. Zаrаdе izrаdе\n22. ОVT prоizvоdnjе\n23. ОFT prоizvоdnjе\n3. Brutо dоbitаk (1 2)\n4. Trоškоvi prоdаје i uprаvе\n40. Trоškоvi prоdаје\n41. Trоškоvi uprаvе\n5. Pоslоvni dоbitаk (3 4)\n6. Trоškоvi finаnsirаnjа\n7. Dоbitаk (5 6)\n8. Pоrеz nа dоbitаk\n9.\nNеtо dоbitаk (7 8)\nPlаn (budžеt) \nnаbаvkе\n1. Mаtеriјаl izrаdе\n2. Оstаli mаtеriјаl\nPlаn opštih troškova\nnаbаvkе\n Prоmеnе zаlihа mаtеriјаlа\nPrоmеnе zаlihа nеdоvršеnе \nprоizvоdnjе i gоtоvih prоizvоdа\nPlаn trоškоvа \nprоdаtih prоizvоdа\n1. Mаtеriјаl izrаdе\n2. Zаrаdе izrаdе\n3. ОVT prоizvоdnjе\n4. ОFT prоizvоdnjе\nPlаn kаpitаlnih \nulаgаnjа\nPrојеktоvаni bilаns stаnjа\nАktivа\nPаsivа\nPlаn finаnsirаnjа i \ntrоškоvi finаnsirаnjа\nPrојеktоvаni izvеštај \nо tоkоvimа gоtоvinе\n1.Tоkоvi gоtоvinе iz \npоslоvаnjа\n2. Tоkоvi gоtоvinе iz \nаktivnоsti invеstirаnjа\n3. Tоkоvi gоtоvinе iz \nаktivnоsti finаnsirаnjа\n248\nutvrđivanje\nposlovnh\nciljeva,\nanticipiranje\nrazvoja\nokruženja,\nidentifikovanje\nkonkurentskih\nprednosti\npreduzeća\ni\nnjegovih\ndijelova,\nizbor\nnačina\nrealizacije\npostavljenih ciljeva, definisanje asortimana i mogućih tržišta i sl.715 Master budžet je\nkrajnji cilj godišnjeg poslovnog planiranja i bez njega nema ni kvalitetnog operativnog\nposlovnog (biznis) plana.\n3.2.1. Projektovani bilans uspjeha\nPripremi\nprojektovanog\nbilansa\nuspjeha\nprethodi\nizrada\nodgovarajućih\nparcijalnih planova: plan (budžet) prodaje i planovi (budžeti) odgovarajućih troškova.\nPripremu parcijalnih planova nećemo ilustrovati na ovom mjestu, nego ćemo preuzeti\nodgovarajuće iznose u projektovani bilans uspjeha. Cijeli proces odnosiće se na\npripremu godišnjeg plana (budžeta), uobičajeno raščlanjivanje na kvartale će se\nizostaviti, čak i u pripremi, a time i u bilansu uspjeha. Plan (budžet) prodaje (plan\nposlovnih prihoda) uobičajeno se označava kao ishodište ili startna osnova za pripremu\ndrugih parcijalnih planova i najvažniji je pojedinačni plan u procesu pripremanja master\nbudžeta. Plan prihoda od prodaje priprema direktor ili šef prodaje sa saradnicima na\nosnovu pripremljenog izvještaja o ostvarenjima u prethodnom periodu (od strane\nupravljačkog računovodstva), odluke menadžmenta o prodajnim cijenama, predviđenih\ntroškova promocije prodaje i vlastitih procjena mogućnosti tržišta.\nPlan (budžet) proizvodnje svoje ishodište nalazi u planu (budžetu) prihoda od\nprodaje i usklađuje se s njim. Plan proizvodnje obuhvata projekcije: obima, asortimana,\nprostorni i vremenski raspored proizvodnje za dati planski period. U metodološkom\nsmislu do zadatih količina proizvodnje dolazi se korekcijom plana proizvodnje naviše, za\nciljne količine zaliha na kraju, i naniže za postojeće zalihe na početku perioda (krajnje\nkoličine za period koji prethodi planskom periodu). Zalihe apsorbuju razlike između\nplanova prodaje i proizvodnje.716\nProjektovana proizvodnja, prethodno usaglašena sa projektovanom prodajom,\notvara mogućnost planiranja troškova proizvodnje. Ovaj plan proizilazi iz plana (budžeta)\nproizvodnje i obuhvata direktne troškove proizvodnje, troškove direktnog materijala i\ndirektnog rada, koji se u postupku planiranja vezuju za projektovani obim proizvodnje i\nopšte troškove proizvodnje, koji se prvo projektuju u masi a onda pomoću odgovarajućih\nključeva alociraju po proizvodima. Kontrolni zahtjevi nalažu da se ovi troškovi, s obzirom\nda je njihovo učešće u ukupnim prihodima toliko visoko da primarno određuju\nuspješnost preduzeća, planiraju analitički po proizvodima, užim centrima odgovornosti\nunutar funkcije proizvodnje (pogoni, proizvdne linije i sl.) u izabranim vremenskim\nintervalima. Ovo je vrlo složen plan i sadrži tri plana: 1) plan (budžet) troškova materijala\nizrade, 2) plan (budžet) troškova zarada izrade i 3) plan opštih troškova proizvodnje.\nPlan (budžet) troškova materijala izrade priprema se tako što se na planske\nkoličine po proizvodima primjenjuju standardni troškovi materijala izrade po jedinici\nproizvoda. Troškovi pojedinih materijala izrade za svaki proizvod planiraju se po\n715 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 453.\n716 Planirana proizvodnja = Planirana prodaja + Planirane zalihe na kraju – Zalihe na početku perioda.\n249\nodgovarajućem obrascu.717 Dakle, kalkulacija standardne ili planske cijene koštanja\njedinice proizvoda neophodna je informaciona podloga za planiranje troškova materijala\nizrade.718 Plan (budžet) troškova zarada (plata) izrade pretpostavlja povezivanje\nplanirane proizvodnje, potrebnog vremena izrade i planiranih cijena. Mjesto i uloga\nplana troškova zarada izrade slična je ulozi plana troškova materijala, pošto se radi o\ntroškovima koji imaju istu obračunsku sudbinu i na sličan način tangiraju projektovane\nračunovodstvene\nizvještaje.\nCjelovito\nobuhvatanje\novog\npodručja\npodrazumijeva\nplaniranje\ntroškova\nna\nrazličitim\nnivoima:\nupravljački\nvrh,\nmenadžment\ndivizija,\nzaposlene u proizvodnji i neproizvodne radnike. U slučaju kojim ilustrujemo naš pristup,\npažnja je usmjerena na troškove zarada izrade i zasniva se na pretpostavci da se\nzarade obračunavaju i plaćaju po učinku. Preimjenom standardnih719 zarada izrade po\njedinici proizvoda na planiranu proizvodnju svakog proizvoda dolazi se do planiranih\ntroškova zarada po proizvodima, a njihov zbir daje planirani iznos ovog troška za planski\nperiod. Plan (budžet) opštih troškova proizvodnje sadrži troškove koji su vezani za\nfunkciju proizvodnje, ali se ne mogu direktno vezati za pojedinačne proizvode. Radi se o\nheterogenim troškovima720 koji značajno komplikuju proces njihovog planiranja i\nkontrole. Priprema ovog plana vrši se tako što se standardne kvote (iznosi) opštih\nvarijabilnih troškova (OVT) po jedinici proizvoda i opštih fiksnih troškova (OFT) po\njedinici proizvoda primjenjuju na planirane količine pojedinih proizvoda.721\nPlan (budžet)\nneproizvodnih\ntroškova,\nuz\ntroškove marketinga (prodaje),\nobuhvata projektovanje troškova uprave i administracije i troškove istraživanja i razvoja.\nPlan troškova prodaje priprema se na isti način kao i plan (budžet) opštih troškova\nproizvodnje, uz dvije specifičnosti. Troškovi prodaje projektuju se na planirane količine\nprodaje po proizvodima a ne na količine proizvodnje i, drugo, raščlanjuju se najprije na\ntroškove pribavljanja prodaje (narudžbe) i na troškove izvršenja narudžbi (distribucije), a\nu okviru ove dvije grupe na OVT i OFT. Plan troškova uprave (opšteg upravljanja i\nadministracije) priprema se na identičan način i po sličnoj strukturi kao što je to slučaj sa\nOFT proizvodnje i OFT prodaje. U bilansnom smislu troškovi prodaje i uprave\npredstavljaju troškove perioda koji su neohodni za kompletiranje rashodne strane u\nprojektovanju dobitnih ostvarenja.\nProjektovani bilans uspjeha prikuplja očekivane prihode i troškove sadržane u\nparcijalnim planovima. U nemogućnosti da brojčano predstavimo sve parcijalne planove\nu ovom dijelu radu, ukazaćemo na veze između pojedinih pozicija i parcijalnih planova\n717 Standardni troškovi materijala izrade po jedinici proizvoda = standardna (normativna) količina\nmaterijala po jedinici proizvoda x standardna planska nabavna cijena materijala. Planirani troškovi\nmaterijala izrade = Standardni troškovi materijala izrade po jedinici x planirana količina proizvoda\n718 Stevanović, N.: Planska uloga finansijskih izveštaja, Zbornik radova br. 2, Ekonomski fakultet, Brčko,\n2004, str. 156-157.\n719 Standardne zarade izrade dobiju se kao umnožak standardnog vremena izrade po jedinici svakog\nproizvoda i odgovarajuće bruto zarade po času za operacije koje se obavljaju na proizvodu.Ukoliko se\nna proizvodne radnike primjenjuje sistem zarada po vremenu, onda se zarade izrade planiraju kao\nvremenski (fiksni) troškovi primjenom planskih (standardnih) tarifnih stavova (po času ili danu) na\nplanirani godišnji (ili kvartalni) fond radnog vremena ovih radnika po istom postupku kao i troškovi\nzarada režije.\n720 Ostalog (indirektnog) materijala, troškovi indirektnog rada, troškovi održavanja, troškovi kontrole u\nproizvodnji, troškovi direktnih poreza, troškovi energije, troškovi amortizacije, troškovi osiguranja i sl.\n721 O planiranju opštih troškova proizvodnje više pogledati: Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova,\nEkonomski fakultet, Beograd, 2003., str. 475-479.\n250\nkojima su one određene. Projektovani bilans uspjeha predstavlja sažetak prethodno\npripremljenih planova prihoda i troškova, zasnovan na apsorpcionom standardnom\nobračunu troškova sastavljen je i predstavljen na sljedeći način:\nTabela 29. Projektovani bilans uspjeha za 200x. godinu\nP r o i z v o d i\nElementi\nA\nB\nC\nSvega\nIzvor\ninformacija\nI Prihodi od prodaje\n500.000\n280.000\n720.000\n1.500.000\nII Troškovi prodatih proizvoda (3-4)\n433.090\n216.000\n529.830\n1.178.920\nPlan prodaje\n1. Početne zalihe proizvoda po c.k.\n27.300\n-\n56.970\n84.270\n2. Troškovi proizvoda za planski period\n434.000\n229.500\n555.000\n1.218.500\nPlan tr. proizv.\n20. Troškovi materijala za izradu\n175.000\n85.000\n250.000\n510.000\nPlan trošk.mat.\n21. Troškovi zarada izrade\n120.000\n68.000\n125.000\n313.000\nPlan tr. zar. izr.\n22. OVT proizvodnje\n72.000\n39.100\n82.500\n193.600\n23. OFT proizvodnje\n67.000\n37.400\n97.500\n201.900\nPlan OTP\n3. Troškovi ukupnih proizvoda (1+2)\n461.300\n229.500\n611.970\n1.302.770\n4. Krajnje zalihe proizvoda po c.k.\n28.210\n13.500\n82.140\n123.850\nIII Bruto dobitak (I+II)\n66.910\n64.000\n190.170\n321.080\nIV Troškovi prodaje i uprave (1+2)\n155.000\n1. Troškovi prodaje (10+11)\n65.000\n10. OVT prodaje\n22.500\n11. OFT prodaje\n42.500\nPlan tr. prodaje\n2. OFT uprave\n90.000\nPlan tr. uprave\nV Poslovni dobitak (III-IV)\n166.080\nVI Troškovi finansiranja (neto)\n25.000\nPlan finan.\nVII Dobitak (V-VI)\n141.080\nVIII Porez na dobitak – 20%\n28.216\nZakonska reg.\nIX Neto dobitak (VII-VIII)\n112.864\nA. Stopa poslovnog dobitka (V:I) x 100\n11,07\nB. Stopa rashoda finansiranja (VI:1)\n1,67\nC. Stopa dobitka prije poreza (VII:1)\n9.40\nD. Stopa neto dob. posl. por.(IX:1)x100\n7,52\nU planu prihoda od prodaje date su zbirne količine za grupu proizvoda A (1.000\njedinica), B (800 jedinica) i C (1.200 jedinica) i očekivane prosječne cijene, respektivno:\n500 KM (za A) 350 KM (za B) i 600 KM (za C). U analitičkoj verziji ovaj plan se dalje\nraščlanjava i to: ročno (po kvartalima), predmetno (varijante proizvoda unutar svake od\nnavedenih grupa proizvoda) i prostorno (po tržištima). Plan proizvodnje preuzima\nplanske količine prodaje uz dodavanje ciljnih količina zaliha proizvoda A (65 jedinica), B\n(50 jedinica) i C (185 jedinica) na kraju planskog perioda i oduzimanjem početnih\n(raspoloživih) zaliha proizvoda A (65 jedinica) i C (135 jedinica). Plan troškova\nproizvodnje polazi od plana proizvodnje i kalkulacije standardnih troškova, koja sadrži\nstandardne troškove materijala izrade po jedinici proizvoda (A - 175 KM, B - 100 KM i\nC - 200 KM), i standardne troškove zarada izrade po jedinici proizvoda (A - 120 KM,\nB - 80 KM, i C - 100 KM). Standardni opšti troškovi proizvodnje (OTP) po jedinici\nproizvoda utvrđeni su tako što su standardne kvote OVT proizvodnje po jedinici (72 KM\nza A, 46 KM za B i 66 KM za C) i OFT proizvodnje po jedinci (67 za A, 44 za B i 78 KM\nza C) primijenjene na planirane količine proizvodnje pojedinih jedinica. Među planiranim\nOFT proizvodnje nalazi se i pripadajuća amortizacija u iznosu od 55.000 KM. Ukupni\nplanirani troškovi prodaje za planski period iznose: OVT prodaje 22.500 KM i OFT\nprodaje 42.500 KM. Među OFT prodaje nalaze se i troškovi amortizacije u iznosu od\n251\n12.500 KM. Planirani OFT uprave iznose 180.000 KM, u čemu amortizacija učestvuje sa\n10.000 KM.\nU planiranim OFT sadržani su troškovi amortizacije u iznosu 77.500 KM (55.000\nKM u OFT proizvodnje, 12.500 KM u OFT prodaje i 10.000 KM u OFT uprave). Troškovi\nfinansiranja (neto) obračunati su na sljedeći način: troškovi finansiranja bruto 30.000 KM\n– prihodi od kamata na finansijske plasmane 5.000 KM = 25.000 KM. Zbog mogućih\nrazlika između planiranih količina prodaje i proizvodnje, projektovani bilans uspjeha\ntreba da prati pomoćni plan troškova prodatih proizvoda i u našem primjeru ima sljedeći\nizgled:\nTabela 30. Plan troškova prodatih proizvoda za 200x. godinu\nP r o i z v o d i\nElementi\nA\nB\nC\nSvega\nI Početne zalihe proizvoda:\n1. Količina proizvoda\n65\n-\n135\n200\n2. Standardna c.k. jedinice proizvoda\n420\n255\n422\n-\n3. Vrijedn.početnih zal.proizv. po c.k. (1x2)\n27.300\n-\n56.970\n84.270\nII Troškovi proizvoda za planski period\n434.000\n229.500\n555.000\n1.218.500\n1. Troškovi materijala izrade\n175.000\n85.000\n250.000\n510.000\n2. Troškovi zarada izrade\n120.000\n68.000\n125.000\n313.000\n3. OVT proizvodnje\n72.000\n39.100\n82.500\n193.600\n4. OFT proizvodnje\n67.000\n37.400\n97.500\n201.900\nIII Vrijednost ukupnih proizvoda po c.k. (I+II3)\n461.300\n229.500\n611.970\n1.302.770\nIV Krajnje zalihe proizvoda:\n1. Količina proizvoda\n65\n50\n185\n300\n2. Standardna c.k. jedinice proizvoda\n434\n270\n444\n-\n3. Vrijednost krajnjih zaliha proizv. po c.k. (1x2)\n28.210\n13.500\n82.140\n123.850\nV Troškovi prodatih proizvoda (III-IV3)\n433.090\n216.000\n529830\n1.178.920\nNavedeni pomoćni plan nastao je preuzimanjem planiranih troškova proizvodnje\ni obračunom početnih i krajnjih zaliha po standardnim proizvodnim cijenama koštanja\nproizvoda koje su u planskom periodu porasle, dok je za obračun zaliha korišćena FIFO\nmetoda. Projektovani bilans uspjeha omogućava menadžmentu da unaprijed sagleda\nprihode, rashode i segmente rezultata preduzeća. Njegovom analizom i poređenjem sa\nrezultatima analize bilansa uspjeha za prethodni period menadžment procjenjuje\nprihvatljivost pripremljenog\nprojektovanog\nbilansa\nuspjeha. Prihvatljiv i prihvaćen\nprojektovani bilans uspjeha postaje obavezujući dokument za poslovno ponašanje svih\nfunkcija u preduzeću.722 Nakon isteka pojedinih kvartala (ili mjeseci, ako ima i takvog\nraščlanjivanja)\npostoji\nmogućnost\nkontrole\nnjegovim\npoređenjem\nsa\nplanskim\nvrijednostima iz projektovanog bilansa uspjeha, te obračun i analiza odstupanja\nostvarenja od planiranih vrijednosti i mjere korekcije u budućim ostvarenjima ili promjene\nplanskih vrijednosti ukoliko su promijenjene objektivne okolnosti. Projektovani bilans\nuspjeha preduzeća često se zasniva na varijabilnom obračunu, kontribucionom pristupu\ni\npripremi\nkoncepta\nfleksibilog\nbudžetiranja,723polazeći\nod\nrazličitih\nscenarija\n(pesimistički, optimistički), a što nije predmet detaljnijeg razmatranja u radu.\n722 Stevanović, N.: Planska uloga finansijskih izveštaja, Zbornik radova br. 2, Ekonomski fakultet, Brčko,\n2004, str. 160.\n723 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 515-\n552.\n252\n3.2.2. Projektovani bilans stanja\nProjekcija finansijske strukture specifična je u odnosu na ostale izvještaje pošto\nza ishodište obavezno ima zatečene potencijale iz prethodnog perioda. Podlogu za\nnjenu pripremu nalazimo u planu kapitalnih ulaganja i planiranoj amortizaciji (iz\nprojektovanog bilansa uspjeha, vezano za planirano stanje osnovnih sredstava),\nprojektovanom bilansu uspjeha i iskustvenim koeficijentima obrta (utvrđenih analizom\nstvarnih finansijskih izvještaja iz prethodnih perioda), Planu finansiranja i troškova\nfinansiranja (vezano za projektovanje stanja kredita) i planu neraspoređenog dobitka.\nPolazeći od navedenih podloga, priprema se projektovani bilans stanja (tabela 31).\nTabela 31. Projektovani bilans stanja na dan 31.12.200x. godine\nP O Z I C I J A\nPrethodna\ngodina\nTekuća\ngodina\nIzvor\ninformacija\nA K T I V A\nI Stalna imovina (1+2)\n755.000\n802.500\n1. Osnovna sredstva (10+11+12)\n710.000\n757.500\n10. Zemljište\n10.000\n10.000\n11. Građevinski objekti\n225.000\n213.000\n12. Oprema\n475.000\n534.500\nPlan kapitalnih ulaganja\n2. Dugoročni finansijski plasmani\n45.000\n45.000\nII Obrtna imovina (1+2+3+4)\n353.770\n435.350\n1. Zalihe (10+11)\n171.270\n222.850\n10. Materijal\n87.000\n99.000\nPlan troškova direktnog mat.\n11. Gotovi proizvodi\n84.270\n123.850\nPlan proizvodnje\n2. Kratkoročna potraživanja (20+21)\n160.000\n182.500\nPlan naplate potraživanja\n20. Kupci\n142.500\n157.500\n21. Druga potraživanja\n17.500\n25.000\n3. Kratkoročni finansijski plasmani\n12.500\n17.500\n4. Gotovina\n10.000\n12.500\nPlan novčanih tokova\nUkupna aktiva\n1.108.770\n1.237.850\nP A S I V A\nI Kapital (1+2)\n890.000\n933.364\n1. Akcijski kapital\n750.000\n750.000\nPlan finasiranja\n2. Neraspoređeni dobiak\n140.000\n183.364\nProjektovani bilans uspjeha\nII Obaveze (1 do 6)\n218.770\n304.486\n1. Dugoročni krediti\n60.000\n110.000\nPlan finansiranja\n2. Kratkoročni krediti\n43.430\n39.500\nPlan finansiranja\n3. Dobavljači\n77.000\n100.220\nPlan poslovnih obaveza\n4. Obaveze za zarade i nakn. zarada\n13.040\n17.516\nPlan poslovnih obaveza\n5. Obaveze za poreze i doprinose\n17.600\n24.050\nPlan poslovnih obaveza\n6 Druge obaveze\n7.700\n13.200\nPlan poslovnih obaveza\nUkupno pasiva\n1.108.770\n1.237.850\nA. Stepen zaduženosti724\n0,25\n0,33\nB. Neto obrtni kapital 725/zalihe\n113,86%\n108,08%\nC. Stopa prinosa na kapital726\n-\n12,38%\nD. Stopa prinosa na imovinu727\n-\n11,32%\n724 Obaveze:Kapital.\n725 Kapital + Dugoročni krediti – Stalna imovina.\n726 Neto dobitak posle poreza : Prosječni iznos sopstvenog kapitala.\n727 ((Neto dobitak poslije poreza + troškovi kamata x (1 – stopa poreza)):prosječna imovina x 100.\n253\nPlanirane promjene na osnovnim sredstvima zasnovane su na planiranim\ntroškovima amortizacije i planu kapitalnih ulaganja u toku planskog perioda. Na početnu\nneto vrijednost stalnih sredstava (početno plansko stanje 31.12. prethodne godine,\npošto se plan radi za narednu godinu na kraju prethodne godine) u iznosu 700.000 KM\n(225.000 KM građevinski objekti i 475.000 KM oprema) obračunata je planirana\namortizacija u iznosu 70.500 KM (12.000 KM za građevinske objekte i 58.500 KM za\nopremu). Na dodatna ulaganja u planskom periodu za opremu u iznosu od 125.000 KM\nplanirana amortizacija iznosi 7.000 KM. Planirana krajnja neto vrijednost ukupnih\nosnovnih sredstava, obračunata na ovaj način, iznosi 747.500 KM (od čega je vrijednost\ngrađevinskih objekata 213.000 KM a opreme 534.500 KM).\nZalihe materijala planirane su tako što su podijeljeni ukupni troškovi materijala\n(materijal izrade i ostali materijal) u iznosu od 558.000 KM (iz plana troškova materijala)\ns planiranim koeficijentom obrta materijala (iskustveni koeficijent iz prethodnog perioda\niznosi 6) i utvrđene planirane prosječne zalihe materijala (93.000 KM). Do krajnjih zaliha\nmaterijala u iznosu od 99.000 KM došlo se korekcijom prosječnih zaliha razlikom između\nnjih i početnih zaliha materijala (93.000 + (93.000 – 87.000)). Planirano krajnje stanje\nzaliha gotovih proizvoda preuzeto je iz Projektovanog bilansa uspjeha (tačka IV.3). Do\nplaniranog krajnjeg stanja potraživanja od kupaca dolazimo podjelom planiranog prihoda\nod prodaje 1.500.000 KM (nema gotovinske prodaje) sa koeficijentom obrta potraživanja\nod kupaca (iskustveni koeficijent prethodnog perioda) koji iznosi 10 i tako utvrđeno\nprosječno stanje kupaca 150.000 KM (1.500.000:10) korigujemo razlikom između njega\n(150.000 KM) i početnog stanja (142.500 KM) da bi se došlo do planiranog krajnjeg\nstanja potraživanja od kupaca 157.500 KM (150.000 – (150.000-142.500)). Pozicija\ndrugih potraživanja planirana je na identičan način. Do planskih vrijednosti pozicija\nkratkoročnih finansijskih plasmana i gotovine došlo se procjenom.\nAkcijski kapital-obične akcije (7.500 akcija po 100 KM) 750.000 KM ostao je\nnepromijenjen. Planirani krajnji neraspoređeni dobitak u iznosu od 183.364 KM utvrđen\nje tako što je neraspoređeni dobitak na početku godine u iznosu od 140.000 KM\numanjen za iznos proglašenih dividendi i učešća menadžmenta i zaposlenih u dobitku u\niznosu od 69.500 KM (dividende 45.000 KM i učešća menadžmenta i zaposlenih 24.500\nKM) i uvećan za planirani neto dobitak od 112.864 KM (preuzet iz bilansa uspjeha,\npozicija IX). Planirana stanja pozicija dugoročni i kratkoročni krediti preuzeta su iz Plana\nfinansiranja i troškova finansiranja.\nObaveze prema dobavljačima planirane su tako što je primijenjen planski\nkoeficijent obrta ovih obaveza na sumu planiranih troškova koje nam fakturišu\ndobavljači, uz korigovanje tako dobijene vrijednosti prosječnog stanja obaveza razlikom\nizmeđu te i početne vrijednosti istih obaveza. U našem slučaju planirani fakturisani\ntroškovi iznose 886.100 KM (od čega materijal izrade 510.000 KM (preuzeti iz Plana\ntroškova materijala izrade), OVT proizvodnje 193.600 KM (preuzeti iz Plana opštih\ntroškova proizvodnje) i OVT prodaje 22.500 KM (preuzeti iz plana OVT prodaje) i dio\nOFT u iznosu od 160.000 KM), dok je planirani koeficijent obrta 10, te je prosječno\nstanje dobavljača 88.610 KM, a planirano krajnje stanje dobavljača 100.220 KM (88.610\n+ (88.610 – 77.000 (početno stanje dobavljača)). Obaveze za zarade i naknade zarada i\nobaveze za poreze i doprinose planirane su prema dinamici ukalkulisavanja i plaćanja\novih obaveza, dok su druge obaveze planirane prema porastu aktivnosti preduzeća.\n254\nU projektovanom bilansu stanja menadžment dobija u ruke moćan upravljački\ninstrument\nkoji\nna\nvrijeme\npokazuje\ntendencije\nu\nrazvoju\nfinansijskog\npoložaja\npreduzeća. Ako pokaže da će preduzeće održati ili poboljšati stanje svoje solventnosti i\nlikvidnosti onda će, zajedno sa Projektovanim bilansom uspjeha, biti prihvaćen. U fazi\nizvršenja on\npredstavlja nezamjenjivu\npodlogu\nza kontrolu finansijsko-strukturnih\nperformansi, otkrivanja i analize odstupanja od planiranih vrijednosti i odnosa i, na\nosnovu toga, koncipiranja korektivnih akcija u izvršenju ili rebalansa plana ako za tim\npostoji objektivna potreba.728\n3.2.3. Projektovani izvještaj o tokovima gotovine\nZajedno sa Projektovanim bilansom uspjeha i Projektovanim bilansom stanja\npriprema se i Projektovani izvještaj o tokovima gotovine. Ovo je dinamički izvještaj koji\npokriva najširi koncept tokova sredstava u preduzeću. Fokusirajući gotovinu, on izlaže\npažnji menadžmenta promjene na svim drugim sredstvima i izvorima sredstava,\nuključujući\ni\nvlasnički\nkapital\npreduzeća\npreko\ndobitka\nplanske\ngodine,\npodjele\nnaslijeđenog\nneraspoređenog\ndobitka\ni\nformiranja\nnove\nvrijednosti\nove\nstavke\nkapitala.729 Prikazan na godišnjem nivou, uz određena prilagođavanja u odnosu na\nzvaničnu šemu, izgledao bi kako slijedi:\nTabela 32. Projektovani izvještaj o tokovima gotovine\nP o z i c i j e\nIznos\nIzvor informacija\nA. Tokovi got. iz poslov. aktivnosti(1-2+3-4-5-6-7+8+9+10-11)\n126.430\n1. Neto dobitak posle poreza\n112.864\n2. Prihodi od kamata na finansijske plasmane (isključenje)\n(5.000)730\n3. Troškovi amortizacije\n77.500\nProjektovani bilans uspjeha\n4. Povećanje zaliha\n(51.580)\nProjektovani bilans stanja\n5. Povećanje potražianja od kupaca\n(15.000)\nProjektovani bilans stanja\n6. Povećanje drugih poslovnih potraživanja\n(7.500)\n7. Povećanje onaveza prema dobavljačima\n23.220\nProjektovani bilans stanja\n8. Povećanje obaveza za zarade\n4.476\nProjektovani bilans stanja\n9. Povećanje obaveza za poreze\n6.450\nProjektovani bilans stanja\n10. Povećanje drugih poslovnih obaveza\n5.500\nProjektovani bilans stanja\n11. Plaćena učešća menadžmenta i zaposlenih u dobitku\n(24.500)\nB. Tokovi gotovine iz aktivnosti plasiranja i investiranja (1+2-3)\n(125.000)\n12. Nabavka osnovnih sredstava\n(125.000)\nBilans stanja (plan kap. ulag.)\n13. Povećanje kratkoročnih finansijskih plasmana\n(5.000)\n14. Naplaćene kamate na finansijske plasmane\n5.000\nC. Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1-2-3)\n1.070\n1. Povećanje dugoročnih kredita\n50.000\nBilans stanja (plan finansiranja)\n2. Smanjenje kratkoročnih kredita\n(3.930)\nBilans stanja (plan finansiranja)\n3. Isplaćene dividende\n(45.000)\nProjektovani bilans uspjeha\nD. Neto priliv (odliv) gotovine (A+B+C)\n2.500\nE. Gotovina na početku godine\n10.000\nProjektovani bilans stanja\nF. Gotovina na kraju godine\n12.500\nProjektovani bilans stanja\nMogućnost vraćanja dugova (prosj.obav./novč.tok iz posl.)\n2,07\n(218.770+304.486):2:126.430\nNovčani tok iz poslovanja/Prosječne kratkoročne obaveze\n0,72\n(126.430: (158.770+194.486):2\n728 Stevanović, N.: Planska uloga finansijskih izveštaja, Zbornik radova br. 2, Ekonomski fakultet, Brčko,\n2004, str. 162.\n729 Isto, str. 163.\n730 Negativne vrijednosti tokova gotovine, odnosno planirani odlivi gotovine stavljeni su u zagrade.\n255\nU procesu razvijanja izvještaja o tokovima gotovine koristi se direktna i\nindirektna metoda. Prva prati bruto novčane tokove po osnovu svake pozicije prihoda i\nrashoda i pruža mogućnost stvaranja detaljnijih izvještaja (po kvartalima, mjesecima ili\nužim vremenskim intervalima). Ona se obično priprema prije razvijanja bilansa uspjeha i\nbilansa stanja i služi kao instrument za otkrivanje potreba za dodatnim finansiranjem.731\nDruga metoda prati neto tokove iz poslovanja, polazi od neto dobitka, amortizacije i\ndrugih tokova koji ne traže izdavanje gotovine. Izvještaj se dobija indirektnim putem na\nosnovu projektovanog bilansa uspjeha i projektovanog bilansa stanja а sastavlja se \nkada su oni pripremljeni. Koristi se najčešće za projektovanje novčanih tokova na\ngodišnjem nivou, nekoliko godina unaprijed.\nU ovom dijelu rada prikazan je sistem operativnog računovodstvenog planiranja,\nfokusiranjem na projektovane finansijske izvještaje i uz kratak osvrt na parcijalne\nplanove. Projektovani bilans uspjeha obezbjeđuje dobitak koji bi mogao biti ciljni dobitak\npreduzeća, dok Projektovani bilans stanja ukazuje da se, uglavnom, održava prethodno\npostignuta dobra struktura preduzeća. Iz Projektovanog izvještaja o tokovima gotovine\nuočava se da je preduzeće obezbijedilo skladan razvoj tokova gotovine. Međutim, za\nkonačno\nprihvatanje\nprojektovanih\nfinansijskih\nizvještaja\nneophodna\nje\nanaliza\nrentabiliteta putem stope prinosa na angažovana sredstva i sopstveni kapital i\nfinansijskog položaja preduzeća putem neto obrtnog kapitala i racia solventnosti i\nlikvidnosti za planski period.732 Prikazani proces računovodstvenog planiranja, odnosno\nbudžetiranja može poslužiti za komparaciju budžetiranja u neprofitnim organizacijama i\njavnom sektoru.\n3.3. Strukturiranje budžeta u javnom sektoru\nU gotovo svim državama budžetski sistem je područje u kome postoji veliki\nstepen normativizma izražen u velikom broju zakona, propisa i drugih akata kojima se\ndetaljno propisuju postupci, ovlašćenja, ograničenja, prava i dužnosti svih učesnika. U\nformulisanju budžetskog sistema polazne osnove daju su u Zakonu (o budžetu,\nbudžetskom sistemu) koji usvaja nadležno zakonodavno tijelo,733 dok se budžet\npriprema i donosi prema propisanom budžetskom kalendaru. Opštinski organ uprave\nnadležan za finansije, u skladu sa memorandumom,734 dostavlja budžetskim korisnicima\nuputstvo za pripremu (nacrt) budžeta opština i gradova za narednu fiskalnu godinu.\nUputstvo obično sadrži: 1) osnovne ekonomske pretpostavke i smjernice za pripremu\nnacrta budžeta opština i gradova za narednu fiskalnu godinu, 2) opis planirane politike\nlokalnih vlasti, 3) procjene budžetskih sredstava i izdataka opština i gradova za narednu\nfiskalnu godinu, 4) prijedlog okvirnog iznosa rashoda za svakog korisnika sredstava\nopštinskog i gradskog budžeta i 5) postupak i dinamiku pripreme budžeta opština i\n731 Malinić, D.: Računovodstvene projekcije performansi preduzeća: Centralno mesto biznis plana, Zbornik\nradova sa 9.kongresa SRR RS, Teslić, 2005, str. 154.\n732 Stevanović, N.: Planska uloga finansijskih izveštaja, Zbornik radova br. 2, Ekonomski fakultet, Brčko,\n2004, str. 164.\n733 Razlikovanje državnog budžeta i budžeta nižih nivoa vlasti i jedinica lokalne samouprave je podjela\nprema nivou vlasti: državni budžet (na nivou BiH), entitetski budžeti (FBiH, RS), kantonalno-županijski\nbudžeti, budžeti lokalne samouprave (budžeti na nivou grada ili opština). Postupci izrade, donošenja i\nkontrole su dobrim dijelom identični za sve nivoe vlasti.\n734 Usvojen od strane Vlade prvo preliminarni a onda konačni.\n256\ngradova.735 Uputstvo je formalna metoda organizovanja izrade budžeta u datoj godini i\npredstavlja jednu od četiri ključne tačke u godišnjem budžetskom ciklusu (slika 18).\nSlika 18: Godišnji budžetski ciklus\nIzada\nbudžeta\npredstavlja\npočetnu\ntačku\nbudžetskog\nciklusa.\nBudžetski\nkalendar i grafikon bitnih datuma, zadataka i odgovornih strana vodi usvajanju budžeta\njavnog entiteta. Ovo se može podijeliti u pet faza koje čine postupak izrade budžeta.\nGrafikon vremenskog toka zadataka u donošenju budžeta pomaže da se organizuju\naktivnosti koje se istovremeno odvijaju i uokviri način na koji se donose odluke u\nukupnom postupku donošenja budžeta (slika 19).\nSlika 19. Vremenski tok izvršenja zadataka u budžetu sa odgovornim stranama\n735 Zakon o budžetskom sistemu Republike Srpske, čl. 22, ''Sl. list RS'', br. 96/2003, str. 4.\nVremenski\nokviri\nZadatak\nOdgovorna\nstrana\nBudžetska uputstva dostavljena\nodjeljenjima i korisnicima\njul\nFinansije\nPodijeljeno budžetsko uputstvo sa\nobrascima rashoda odjeljenja i korisnika\nkapitalnih projekata\npolovina jula\nGradonačelnik\nFinansije\nSpisak postojećih kapitalnih projekata,\nprocjena internih potreba\navgust\nFinansije i ostala\nodjeljenja\nJavne rasprave prije nacrta izrade o\nkapitalnim potrebama i operativnim\nprioritetima\nseptembar\nGradonačelnik\nSkupština Finansije\nIzraditi spisak prioriteta za dolazeći\nbudžetski period\nseptembar\nGradonačelnikFi\nnansije\nFaza 1. Prikupljanje informacija\nIzrada\nbudžeta\nIzvršenje\nbudžeta i\npolugodišnje\nizvještavanje\nGodišnji izvještaj\no izvršenju\nbudžeta\nUsvajanje\nbudžeta\n257\nKonsolidacija prihoda, rashoda i kapitalnog\ndijela za inicijalnu verziju budžeta\noktobar\nFinansije\nGradonačelnik\nFinansije\nGradonačelnik\nFinansije,\nodjeljenja,\nkorisnici\nKoristeći prioritete građana utvrditi namjenske\nprihode za finansiranje kapitalnih potreba\noktobar\nSastanak sa odjeljenjima i korisnicima za\nodređivanje nivoa finansiranja\noktobar\nFaza 3. Izrada nacrta budžeta\nUravnotežiti budžet i izraditi operativni\ni kapitalni dio budžeta\nkrajem\noktobra\nGradonačelnik\nFinansije\nIzraditi nacrt budžeta\npočetak\nnovembra\nFinansije\nNadležni izvršni organ uprave\nusvaja nacrt budžeta\nnovembar\nGradonačelnik\nFinansije\nIzrada i distribucija predloga o\nbudžetu za građane\nnovembar\nUključeni komentari i sugestije građana u\nkonačan predlog budžeta\nkrajem\nnovembra\nFaza 4. Prezentovanje i\nreagovanje na nacrt budžeta\nDostava Skupštini i usvajanje\nkonačnog budžeta\ndecembar\nGradonačelnik\nSkupština\nIzrada konačnog budžeta (sa tabelama,\ngrafikonima i kapitalnim dijelom) i dostava\nMinistarstvu\ndecembar\nNačelnik i\nFinansije\nFaza 5.\nUsvajanje\nOdjeljenje za\nfinansije\nGradonačelnik\nFinansije\nPrikupiti i razmotriti informacije od\nodjeljenja i korisnika\npočetak\nseptembra\nFinansije i\nodjeljenja\nGradonačelnik\nFinansije\nGradonačelnik\nFinansije\nObjediniti sve informacije o kapitalnim projektima\n(spisak, prioriteti iz strateškog plana)\nseptembar\nFinalizacija procjene poreskih, neporeskih i\nprihoda od grantova za narednu godinu\nseptembar\nFaza 2. Sinteza i analiza\n258\n3.3.1. Planiranje prihoda budžeta\nU savremenim uslovima javni prihodi pojavljuju se u različitim oblicima i pod\nrazličitim nazivima: porezi, takse, doprinosi, naknade, parafiskalni prihodi i sl. Zakon736\nprihode i primitke sistematizuje prema izvorima na: 1) poreske prihode, 2) neporeske\nprihode, 3) prihode ostvarene od obavljanja sopstvene djelatnosti, 3) domaće i inostrane\npomoći i 4) ostale zakonom utvrđene prihode. Opšta karakteristika sistema javnih\nprihoda jeste činjenica da se kao osnovni i najvažniji vid prihoda pojavljuju porezi. U\nsavremenom\nsvijetu porezi\npredstavljaju osnovni oblik prikupljanja sredstava za\nzadovoljavanje javnih potreba.737 Pitanje pojma i suštine poreza predmet je koji su\ndefinisali mnogi autori koji pokušavaju da iznesu osnovne karakteristike ovog oblika\njavnih prihoda. Definicije se u većoj ili manjoj mjeri razlikuju, u zavisnosti od perioda u\nkome su nastale i poteškoća da se u jednoj rečenici izloži pojam, suština i razgraničenje\nizmeđu poreza i drugih oblika javnih prihoda.738 Navodimo dvije definicije, jednu klasičnu\ni jednu savremenu, koje najbolje izražavaju suštinu poreza. Porez je davanje u novcu\nkoje država ubire od pojedinca na osnovu suvereniteta, definitivno i bez protivnaknade,\nu cilju pokrića javnih tereta. Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država\n(uključujući i niže političko-teritorijalne zajednice) od subjekata pod svojom poreskom\nvlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu\npokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i\nsocijalnih ciljeva.739\nPolazeći od teorijskih dostignuća i osobenosti savremenih poreskih sistema\npred finansijsku teoriju postavlja se izazov da grupiše njihove raznovrsne oblike.740\nPostojeće i u teoriji poznate klasifikacije su brojne i zasnivaju se na različitim\nkriterijumima. Međutim, imajući u vidu strukturu prihoda korisnika budžeta koja je\nzastupljena u finansijskim izvještajima, klasu 7 kontnog plana741 za korisnike prihoda\nbudžeta, jedinstven format izvještavanja i vođenja budžeta zasnovanu na metodologiji\nMMF-a, postoje četiri glavne kategorije: Poreski prihodi, Neporeski prihodi, Tekuće\npomoći (grantovi) i Prihodi (iz budžeta) nižih organizacionih jedinica.\n736 Zakon o budžetu Brčko Distrikta, čl. 7.\n737 Preko poreza zahvata se 17,5% društvenog proizvoda u Japanu, 20% u SAD, 21,7% u Francuskoj,\n23,4% u Njemačkoj, 27,4% u Italiji, 28,2% u V. Britaniji, a u Švedskoj 38%. Milojević, A., Trklja, M.:\nJavne finansije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2000, str. 170.\n738 Barbara Jelačić je navela oko trideset definicija poreza koje zaslužuju pažnju, odnosno koje se\nsmatraju najuobičajenim. Prema: Bjelica, V., Raičević, B., Radmilović, S., Babić, B., Radičić, M.:\nFinansije – teorija i praksa, Budućnost-Stylos, Novi Sad, 2001, str. 229.\n739 Milojević, A., Trklja, M.: Javne finansije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2000, str. 172.\n740 Jedna od podjela poreza mogla bi biti: 1) novčani i naturalni, 2) redovni i vanredni, 3) opšti i namjenski,\n4) subjektni i objektni, 5) repatricioni i kvotitetni, 6) neposredni i posredni, 7) sintetički i analitički, 8)\nosnovni i dopunski, 9) po odbitku i prema prijavi, 10) fundirani i nefundirani, 11) pretpostavljeni faktički,\n12) ad valorem i specifični, 13) porezi po nivoima državnog organizovanja.\n741 Sintetički kontni okvir i analitički kontni plan za pravna lica – korisnike prihoda budžeta Republike,\nopština i gradova, budžetskih fondova i fondova, klasa 7 – Prihodi. Sintetički kontni plan za budžet i\nbudžetske korisnike, klasa 7 – Prihodi, ''Sl. glasnik Brčko Distrikta BiH'', br. 8/2002.\n259\nPorezi se definišu kao obavezne, zakonom propisane i nepovratne isplate u\nkorist vlade.742 Po svojoj strukturi porezi se klasifikuju po prirodi osnovice na koju se vrši\noporezivanje ili po vrsti aktivnosti koja stvara obavezu u sedam podkategorija poreskih\nprihoda: a) prihodi na dobit pojedinca i preduzeća (prihodi od poreza na dohodak i\ndobit), b) doprinosi za socijalno osiguranje, c) porezi na plate i radnu snagu (porezi na\nlična primanja i prihode od samostalnih djelatnosti), d) porez na imovinu, e) domaći\nporezi na dobra i usluge (porez na promet proizvoda i usluga), f) porezi na\nmeđunarodnu trgovinu i transakcije, g) ostali porezi. Kategorija prihoda od poreza na\ndohodak i dobit uključuje poreze koji za osnovicu imaju stvarnu ili pretpostavljenu neto\ndobit pojedinca ili preduzeća, kao i porez na prihode od kapitalnih dobitaka. Porez na\ndohodak građana uključuje: godišnji porez na dohodak građana, porez na prihode od\nautorskih prava, patenata i tehničkih unapređenja, porez na prihode od poljoprivrede i\nšumarstva, porezi na dobit od igara na sreću ili porezi na druge vidove selektivne dobiti\npojedinaca. Kod poreza na dobit preduzeća, za razliku od poreza na dobit građana,\nporeski obveznik je preduzeće kao pravno lice, a ne pojedinci koji ga posjeduju.\nKapitalni dobici realizuju se prodajom zemljišta, vrijednosnih papira ili prodajom druge\nvrste imovine.\nDoprinosi743 za socijalno osiguranje definišu se kao sve obavezne, zakonom\npropisane isplate učinjene od strane osiguranih lica ili njihovih poslodavaca, vladinim\ninstitucijama koje obezbjeđuju socijalno osiguranje. Doprinosi se mogu definisati kao\noblik obaveznog obezbjeđivanja i koncentrisanja sredstava radi istovremenog postizanja\nnekog opšteg, zajedničkog ili pojedinačnog interesa, a naplaćuje se kada dolazi do\nmiješanja i preplitanja pojedinačnog i društvenog interesa, i to u značajnoj mjeri.744\nPrema vrsti izvora doprinosi se dijele na: doprinose od zaposlenih kod poslodavaca,\ndoprinose koje plaća poslodavac, doprinose lica koja obavljaju djelatnost ličnim radom i\nostale doprinose (doprinosi za nezaposlene). Prema svrsi prikupljanja doprinosi se dijele\nna: doprinose za socijalno (penzijsko-invalidsko) osiguranje, doprinose za zdravstveno\nosiguranje, doprinose za osiguranje od nezaposlenosti, doprinose za dječiju zaštitu i\nostale doprinose. Poreze na plate i radnu snagu plaćaju poslodavci i zaposleni kao\nprocenat ili fiksni iznos po osobi.\nPorezi na imovinu imaju niz specifičnosti. Porez na imovinu obuhvata poreze na\nkorišćenje, posjedovanje ili prenos bogatstva, pokretne i nepokretne imovine. Porezom\nna promet proizvoda oporezuje se promet proizvoda namijenjen krajnjoj potrošnji, dok\nse porezom na promet usluga oporezuju usluge koje se obavljaju uz naknadu.\nOporezivanje prometa određenih vrsta proizvoda vrši se posebnim oblikom poreza –\nakcizama (trošarinama). Porez na međunarodnu trgovinu i transakcije sadrži dvije\ngrupe: carine i uvozne dažbine i ostale poreze. Carine predstavljaju oblik dažbine koji se\nkonstituiše po osnovu prelaska robe preko carinske granice. Carine nisu homogene i\nsistematizuju se u pojedine vrste kao: uvozne, izvozne i tranzitne; vrijednosne i\nspecifične; diferencijalne i preferencijalne; autonomne i ugovorne.745\n742 Nacrt priručnika za računovodstvo i finansijsko izvještavanje, Odjel Trezora SAD, Kancelarija za\ntehničku pomoć, poglavlje 2, str. 20.\n743 Doprinosi se smatraju obaveznim davanjima kojima obveznik doprinosa učestvuje u troškovima što ih\nima državni organ obavljajući određene materijalne usluge koje zadovoljavaju kako lični interes\npojedinca tako i javni interes. Vašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001, str. 54.\n744 Milojević, A., Trklja, M.: Javne finansije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2000, str. 379.\n745 Isto, str. 364-369.\n260\nNeporeski prihodi obuhvataju širok spektar javnih prihoda. Ovi prihodi mogu biti\npo osnovu prihoda od preduzetničkih aktivnosti i imovine i prihodi od pozitivnih kursnih\nrazlika, naknade i takse i prihodi od pružanja javnih usluga, novčane kazne i ostali\nneporeski prihodi. Prihodi od preduzetničkih aktivnosti i imovine i prihodi od pozitivnih\nkursnih razlika razvrstavaju se u podgrupe: prihodi od nefinansijskih javnih preduzeća i\nfinansijskih javnih institucija, ostali prihodi od imovine, kamate primljene od pozajmica i\nučešća u kapitalu, prihodi od pozitivnih kursnih razlika. Naknade i takse i prihodi od\npružanja javnih usluga mogu se razvrstati na: administrativne takse, sudske takse,\nkomunalne takse i prihode od pružanja javnih usluga. Sve novčane kazne koje ne\nproističu iz nepoštivanja poreskih obaveza ili iz kašnjenja u naplati poreza uključuju se u\nkategoriju novčanih kazni. To su, na primjer, novčane kazne od saobraćajnih prekršaja,\nod krivičnih djela, od carinskih prekršaja i sl. Pomoći su primici bez protuobaveze, a\ndijele se na pomoći iz inostranstva i od drugih nivoa vlasti.\nTabela 33. Planirani prihodi opšteg porez na promet proizvoda\nOpšti porez na promet proizvoda\nGodina\nStatus\nUkupno napl.\nprih. od\np/p746\nIznos koji\npripada\nopštini\nRast\n2005. projekcija\nnivo 2\n62.110.000\n24.844.000\n25,96%\n2004. procjena\nnivo 2\n49.311.000\n19.724.400\n12,44%\n2003.\nnivo 2\n43.855.764\n17.542.306\n47,86%\n2002.\nnivo 2\n29.659.816\n11.863.926\nPorez na promet u RS, FBiH i Brčko Distriktu plaćao\nse po stopi 20% i 10% na promet svih proizvoda koji\nsluže krajnjoj potrošnji. Porez na promet proizvoda\npo stopi 10% plaćao se na promet: proizvoda za\nishranu\nljudi\nuključujući\nprirodnu\nmineralnu\ni\nprirodnu izvorsku vodu, gaziranu i negaziranu vodu i\nprirodne sokove bez konzervansa, osim kafe i\nprerađevina\nod\nkafe;\nosnovne\nproizvode\npoljoprivrede\ni\nribarstva,\nelektrične\ni\ntoplotne\nenergije,\nodjeće,\nobuće,\nproizvoda\nza\ngrađevinarstvo.... Porez na promet proizvoda koji\nsluže krajnjoj potrošnji, osim na promet proizvoda\nna koji se plaća porez po drugim stopama ili je\npropisano\nporesko\noslobođenje,\nplaćao\nse\np/p\nproizvoda po stopi 20%: akumulatori, alati, alkohol,\nalkoholna pića, pivo, vino, aluminijski proizvodi,\nambalaža,\namortizeri,\nautomobili\n(novi),\nauto\ndijelovi, bezalkoholna pića, brodovi, čaše, diskete,\nduvanske\nprerađevine,\nelektrotehnički\naparati,\nfotoaparati,\ngrađevinske\nmašine,\ngrafički\nproizvodi....\n0\n20.000.000\n40.000.000\n60.000.000\n80.000.000\n2002\n2003\n2004\n2005\nP/P proiz.\nPretpostavke za vršenje projekcije\nA) 2004. Imajući u vidu da se u 2004. godini neće mijenjati stope p/p proizvoda, da će se povećati stopa zaposlenosti, da će\ngrađevinska operativa nastaviti svoje aktivnosti kao i u ranijem periodu, da je smanjena stope poreza na dohodak građana, olakšana\ndostupnost bankarskih potrošačkih kredita, planiraju se prihodi od p/p proizvoda u iznosu 49.311.000. KM\nB) 2005. Zakon o sistemu inderektnog oporezivanja u BiH\n747 čija se primjena očekuje u 2005. godine mogao bi donijete značajne\nnovine tako da prilikom predviđanja prihoda od p/p proizvoda treba biti oprezan. Osnovne procjene mogu biti zasnovane na\nparametrima koji se odnose na učešće Brčko distrikta u ukupnim prihodima BiH (planirana stopa učešća je 3,5 do 4%). Istovremeno,\ndosljednijom primjena zakona u naplati direktnih poreza od stanovništa, planirani prihodi od poreza na promet proizvoda u 2005.\ngodini iznosili bi 62.110.000 KM.\n746 Kolona ukupno naplaćeni prihodi od poreza na promet odnosi se na Brčko Distrikt koji zadržava\ncjelokupan naplaćeni iznos poreza na promet proizvoda i usluga. Međutim, ako bi bila u pitanju opština\nu Republici Srpskoj, i, uz pretpostavku da je svrstana u kategoriju srednje razvijenih opština, samo\niznos prihoda od poreza na promet proizvoda iskazan u narednoj koloni, bi bio vraćen.\n747 Stope p/p proizvoda 20% i 10% važile su do 31.12.2005. Zakonom o porezu na dodatnu vrijednost\npropisana je jedinstvena poreska stopa od 17% na sve proizvode i usluge. Ova promjena donijela je\ndosta nepoznanca i teškoća u planiranju budžeta za fiskalnu 2006. godinu.\n261\nSvaki novi budžetski ciklus započinje sa posljednjim usvojenim budžetom,\nprilagođenim tako da odražava stvarne rashode i stvarne prihode. Prihodi zavise od\nstanja u privredi javnog entiteta, stanja privrede u regiji, političke stabilnosti regiona.\nPredviđanje prihoda za narednu fiskalnu godinu vrši uprava prihoda (ili odjeljenje za\nbudžet i finansije). Fokusiraćemo se samo ne neke opšte kategorije pojedinih izvora\nporeskih i neporeskih prihoda i nećemo ih razvijati na njihove potkategorije. Za\nplaniranje pojedinih vrsta poreskih prihoda, na primjer, poreza na promet proizvoda,\nmože se koristiti prethodni dati748 obrazac (tabela 33).\nKao što se vrši projekcija poreskih prihoda od strane pojedinih odjeljenja vrši se\ni projekcija neporeskih prihoda. Sva odjeljenja treba da utvrde usluge za koje se vrši\nnaplata neporeskih prihoda i ukupan iznos uporede sa ostvarenom naplatom u najmanje\nposljednje dvije fiskalne godine, a zatim ove podatke dostave upravi prihoda (odjeljenju\nza budžet i finansije) na obrascu koji bi imao sljedeći izgled:\nTabela 34. Planirani neporeski prihodi (taksa)\nTaksa za izdavanje građevinske dozovole\nGodina\nZahtjevi za izd.\ngrađ. dozvole\nIznos\ntakse\n(u KM)\nUkupni\nprihodi\nRast\n2005. proj.\n774\n550\n425.465\n(22,64)\n2004. procj.\n1.000\n550\n550.000\n4,08\n2003.\n960\n550\n528.448\n26,61\n2002.\n759\n550\n417.384\nZa koje usluge se naplaćuje taksa? Taksa za\nizdavanje građevinske dozovole naplaćuje se\nza isptivanje i razmatranje pravilnog izdavanja\ngrađevinskih dozvola. Razmatranje se odnosi\nna\nurbanistički\nplan,\nnamjenu\nzemljišta,\ngrađevinsko\nzakonodavstvo,\nkojima\nse\nosigurava da je izgradnja u skladu sa lokalnim\nzakonima\ni\npropisima.\nNa\novaj\nnačin\nse\nneposredno obezbjeđuje sigurnost i zdravo\nokruženje za građane i podržava efikasan\nrazvoj zajednice i privrede. Iznos takse u\n2004. godini ostao je isti kao i u 2003. godini i\ntrenutno\niznosi\n550\nKM\npo\nzahtjevu.\nS\nobzirom na očekivanu dostavu oko 1.000\nzahtjeva tokom 2004. godini ukupni prihodi iz\novog izvora planiraju se u iznosu od 550.000\nKM.\n0\n100.000\n200.000\n300.000\n400.000\n500.000\n600.000\n2002\n2003\n2004\n2005\nTakse\nPretpostavke za vršenje projekcije\nA) 2004. Prisustvo adekvatne infrastrukture (komunalne i putne) i zdrave klimu za investicije dovodi do očekivanog\nnastavka rasta izgradnje koji su bili prisutni tokom posljednje dvije godine. Kao rezultat očekuje se da će se povećati\nbroj zahtjeva za izdavanje građevinskih dozvola sa 960 u 2003. na 1.000 u 2004. godini. Ulažući napore za podsticanje\nrasta i razvoja, ne bi trebalo povećavati iznos takse za izdavanje građevinske dozvole u 2004. godini.\nB) 2005. Očekuje se da će se zahtjevi za izdavanje građevinskih dozvola smanjiti u 2005. godini, s obzirom na\nsmanjenje aktivnosti građevinske operative usljed značajnog broja započetih a nezavršenig građevinskih objekata,\ndospijeća za povrat bankarskih kredita uzeti u ranijem periodu od strane investitora. Procjene su da bi u 2005. godini\nbroj zahtjeva iznosio 750-800 (približno 774), što, uz neizmijenjen iznos od 550 KM po jednoj dozvoli, stvara prihode od\n425.465 KM.\n748 Navdeni obrazac, u prilagođenom obliku, mogao se koristiti i za planiranje prihoda od p/p za fiskalnu\n2006. godnu i predstavlja značajnu osnovu u sistemu raspodjele i metoda izračunavanja učešća\nprikupljenih prihoda po osnovu PDV-a uređenog Zakonom o uplatama na jedinstveni račun prilikom\nraspodjele prihoda, prema kriterijumima utvrđenim u čl. 21. stav 3. tačka (i), (ii) i (iii) Zakona o sistemu\nindirektnog oporezivanja u BiH. Čl. 2. Raspodjela prihoda po osnovu PDV-a Zakona o porezu na\ndodatu vrijednost, ''Sl. glasnik BiH'', broj 9/05 i 35/05.\n262\nGodišnji budžet svakog odjeljenja i institucije sadrži opisni dio koji se sastoji od\nnekoliko elemenata kao što su: zadatak, ciljevi, opis, plan dostignuća, organizaciona\nšema i planirano unapređenje programa. Pojedine elemente opisnog dijela budžeta\nodjeljenja predstavićemo samo u najneophodnijoj mjeri. Opisi odjeljenja, pododjeljenja ili\nprograma treba da budu jasno napisani da se odnose na specifične usluge ili aktivnosti\nod kojih lokalna zajednica ili lokalna uprava ima koristi. Na primjer, odjeljenje za\nurbanizam, imovinske odnose i privredni razvoj, prije svega, je odjeljenje koje upravlja\nstambenim, poslovnim, industrijskim i poljoprivrednim razvojem lokalne zajednice, i\nsastoji se od dva pododjeljenja (slika 20).\nSlika 20. Organizaciona struktura odjeljenja lokalne vlade\nUsluge ovih odjeljenja su izdavanje dokumenata o prostornom planiranju,\ngrađevinskih\ndozvola,\npitanja\nvezana\nza\nimovinsko-pravne\ni\nstambene\nposlove,\nrestituciju i pripremu stanova, pitanja vezana za ostatak državne imovine koju treba\nprivatizovati i sl. U opštem smislu, odjeljenje je odgovorno za neposredno izvršavanje i\nsprovođenje zakona i ostalih propisa iz oblasti urbanizma, građenja, urbanističkog\nplaniranja, imovinsko-pravnih poslova, stambenih problema, privatizacije, sprovođenja\nrestitucije i povrata imovine, razradu programa i strategija vezanih za poslovne zone\nkoje treba da doprinose jačanju ekonomskog razvoja, pripreme i realizacije prostornog\nplana, inspekcijske kontrole itd. U okviru ovih pododjeljenja, svako odjeljenje treba da\nnavede glavne odgovornosti i ustanovi primarne usluge i poslove koje izvršava, kao i da\ndostavi svoja najznačajnija dostignuća u protekloj godini i utvrdi rezultate koje očekuje u\nnarednoj godini. Na primjer, podododjeljenje za urbanistički razvoj i prostorno planiranje\nupravlja svim aspektima prodaje i kupovine parcela i imovine, izdaje građevinske\ndozvole, vodi zemljišne podatke, vrši restituciju i privatizaciju, vodi upravni postupak i\npredlaže rješenja koja treba da usvoji skupština i koja se odnose na preduzimanje i\ndavanje u zakup građevinskog zemljišta, eksproprijaciju i vrši druge poslove vezane za\npromet imovine, kao što su: ugovori, zakupi, sporazumi, upotrebne dozvole, uklanja\nprivremene objekte, izdaje dozvole za rad, određuje minimalne tehničke uslove, itd.\nPododjeljenje za razvoj i prostorno planiranje treba da iskaže i najznačajnija\ndostignuća u 2003. i očekivane rezultate u 2004. godini. Na primjer, pododjeljenje je\npoboljšalo svoje usluge prema poslovnim subjektima i građanima otvaranjem sale ''sve\nna jednom mjestu'' zaprimljeno je 960 zahtjeva za izdavanje građevinskih saglasnosti,\nod čega je odobreno 690, izdato je preko 50.000 zemljišnih podnesaka, završeno je 50\npredmeta o restituciji, izdato 2.500 upotrebnih dozvola, a eksperimentalno se radi na\npoboljšanju sistema upravljanja bazom podataka koja se odnosi na zemljište. Ovo\npododjeljenje očekuje povaćanje tražnja za većinu svojih usluga, što podrazumijeva\nzaprimanje oko 1.000 novih zahtjeva za izdavanje građevinskih saglasnosti i izdavanje\nUrbanizam, imovinski odnosi i\nprivredni razvoj\nUrbanistički razvoj i\nprostorno planiranje\nStrateško planiranje\ni privredni razvoj\n263\noko 800 građevinskih saglasnosti u 2004. godini, potpuno prelaženje na upravljanje\nbazom podataka o zemljištu, završetak 100 predmeta o restiticiji zemljišta i izdavanje\noko 3.000 upotrebnih dozvola. Pored povećanih zahtjeva za uslugama ovo odjeljenje\nnamjerava da poboljša svoje usluge prema strankama tako što će skratiti vrijeme obrade\nzahtjeva.\nOdjeljenje\nza\nbudžet\ni\nfinansije\nodgovorno\nje\nza\nizradu\nbudžeta\nputem\nzajedničkog rada sa svim odjeljenjima, službama i upravom prihoda. Ono daje\nodjeljenjima i pododjeljenjima smjernice, uputstva i sve potrebne informacje o pripremi\nzahtjeva za budžet odjeljenja, dok su odjeljenja odgovorna za izradu budžeta i\nobezbjeđenje realnih procjena. Imajući u vidu prikazanu metodologiju planiranja prihoda\njavnog entiteta, plan prihoda budžeta lokalne vlade za 2004. godinu po ekonomskim\nkategorijama, uz izostavljanje klasa, podgrupa i analitičkih konta u zaglavlju navedenog\nobrasca i prikaz samo glavnih kategorija i glavnih grupa, ima sljedeći izgled:\nTabela 35. Plan prihoda budžeta 01.01-31.12. 2004. godina (u KM)\nIndeks\nGrupa\nVRSTA PRIHODA\nOstvareni\nprih. 2002.\nOstvareni\nprih. 2003.\nPlan\nprih. 2004.\n5/3\n5/4\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n710000\nI PRIHODI OD POREZA\n128.101.312\n151.952.486,56\n132.283.500\n103,26\n87,06\n711100\nPorez na dobit pojedinca\n2.485.458\n2.936.472,05\n2.450.000\n98,57\n83,43\n711200\nPorez na dobit preduzeća\n836.894\n1.243.902,39\n1.200.000\n143,39\n96,47\n712100\nDoprinosi za zdrav. osig.\n10.559.325\n10.858.840,63\n16.911.000\n160,15\n155,73\n713100\nPorez na plate\n3.954.300\n4.130.863,17\n4.550.000\n115,06\n110,15\n714100\nPorez na imovinu\n586.922\n657.458,05\n543.000\n92,52\n82,59\n715100\nPorez na prom.proiz. i usl.\n29.659.816\n43.855.763,59\n49.311.000\n166,25\n112,44\n715200\nPorez na prom. pos. usluga\n144.054\n198.448,11\n290.000\n201,31\n146,13\n715300\nPorez na upotrebu dobara\n47.004\n20.292,57\n16.000\n34,04\n78,85\n715400\nAkcize\n33.637.056\n68.163.664,21\n40.602.000\n120,71\n59,57\n716100\nUvozne pristojbe (carina)\n46.171.527\n19.871.975,18\n16.400.000\n35,52\n82,53\n719100\nOstali porezi\n18.956\n14.806,61\n10.500\n55,39\n70,91\n720000\nII NEPORESKI PRIHODI\n26.619.398\n46.948.258,54\n59.979.500\n225,32\n127,76\n721100\nPrihodi od nef. jav.pred.\ni fin. javnih institucija\n1.054.827\n2.173.496,06\n2.210.000\n209,51\n101,68\n721200\nOstali prihodi od imovine\n2.019.568\n3.600.000,00\n3.600.000\n178,26\n100,00\n721500\nPrih. od pozit. kursnih razl.\n-\n-\n-\n-\n-\n721600\nPrihodi od privatizacije\n-\n3.714.588,60\n5.200.000\n-\n139,99\n722100\nAdministrativne takse\n1.245.283\n1.389.104,24\n1.803.000\n144,79\n129,80\n722200\nSudske takse i naknade\n1.368.963\n1.681.855,75\n1.501.500\n109,68\n89,28\n722300\nKomunalne takse\n417.384\n528.448,47\n550.000\n131,77\n104,08\n722400\nOstale budžetske naknade\n761.403\n2.058.968,28\n3.141.000\n412,53\n152,55\n722500\nPosebne naknade i takse\n1.824.094\n11.264.050,33\n11.445.000\n627,43\n101,61\n722600\nPrih. od pružanja jav. usl.\n15.514.965\n18.802.898,73\n28.604.000\n184,36\n152,13\n723100\nNovčane kazne\n2.412.911\n1.734.848,08\n1.925.000\n79,78\n110,96\n730000\nTekuće pomoći (grantovi)\n828.367\n1.043.867,90\n200.000\n24,14\n19,16\n731100\nIz inostranstva\n-\n-\n-\n-\n-\n732100\nPomoć drugih nivoa vlasti\n828.367\n1.043.867,90\n200.000\n24,14\n19,16\nIV Ostali prihodi\n29.944.716\n16.713.983,00\n16.713.983\n55,82\n100,00\nDug od entiteta\n-\n-\n-\n-\n-\nVišak prih. nad rashodima\n29.944.716\n16.713.983,00\n16.713.983\n55,82\n100,00\nUKUPNO (I+II+III+IV)\n185.493.793\n216.658.596,00\n209.176.983\n112,77\n96,55\nIzvor: Finansijski izvještaj, budžet Brčko Distrikta za fiskalnu 2004. godinu, str. 20-30.\n264\nPregledom ostvarenih prihoda budžeta za 2004. godini utvrđeno je da su iznosili\n208.301.882,68 KM,749 što sa prenesenim viškom prihoda nad rashodima u iznosu\n38.884.463,01 KM iz 2003. godine predstavlja ukupno raspoloživa sredstva u iznosu\n247.186.345,87 KM koji su namijenjeni za rashode budžeta odnosno odjeljenja i\ninstitucija koje se finansiraju iz budžeta.750 Ovako posmatrani prihodi veći su od\nplaniranih za 18,17%, dok su u odnosu na ostvarene prihode 2003. godini veći za\n14,09%. Struktura planiranih i ostvarenih prihoda za fiskalnu 2004. godinu, po osnovnim\nkategorijama prihoda, prikazana je u narednoj tabeli:\nTabela 36. Planirani i ostvareni prihoda budžeta 01.01.- 31.12 2004. godinu (u KM)\nIndeks\nRb\nPrihodi\nOstvareno\n2003.\nPlan\n2004.\nOstvareno\n2004.\n5/3\n5/4\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n1\nPoreski prihodi\n151.952.486,56\n132.283.500,00\n154.024.072,48\n101,36\n116,43\n2\nNeporeski prihodi\n46.948.258,54\n59.979.500,00\n53.288.213,33\n113,50\n88,84\n3\nPomoći (grantovi)\n1.043.868,37\n200.000,00\n989.597,05\n94,80\n494,80\n4\nUkupni prihodi\n199.944.613,47\n192.463.000,00\n208.301.882,86\n104,18\n108,23\n5\nNer. višak prih.nad ras.\n16.713.983,00\n16.713.983,00\n38.884.463,00\n232,65\n232,65\n6\nUkupno:\n216.658.596,47\n209.176.983,00\n247.186.345,86\n114,09\n118,17\nIzvor: Finansijski izvještaj, budžet Brčko Distrikta za fiskalnu 2004. godinu, str. 2.\nPoreski prihodi u 2004. godinu imali su neznatno veći nivo u odnosu na 2003.\ngodinu (1,36%), dok su u odnosu na planirane za 2004. godinu veći za 16,43%. Najveći\nrast u okviru poreskih prihoda, u 2004. u odnosu na 2003. godinu, imali su porez na\npromet proizvoda i usluga (47%) i doprinos za zdravstvenu zaštitu (25%), dok su u\nodnosu na plan, porez na promet proizvoda i usluga i akcize imali veći rast od ostalih\nprihoda, doprinosa za zdravstvenu zaštitu i carina što pokazuje naredni tabelarni\npregled:\nTabela 37. Planirani i ostvareni poreskih prihoda budžeta 01.01.- 31.12.2004. (u KM)\nIndeks\nRb\nPrihodi\nOstvareno u\n2003.\nPlan\n2004.\nOstvareno\n2004\n5/3\n5/4\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n1\nAkcize\n68.163.664,21\n40.602.000,00\n52.142.597,46\n76,50\n128,42\n2\nUvozne pristojbe (carine)\n19.871.975,18\n16.400.000,00\n14.040.215,92\n70,65\n85,61\n3\nP/P proizvoda i usluga\n43.855.763,59\n49.311.000,00\n64.605.246,99\n147,31\n131,02\n4\nDoprinos za zdrav.zašt.\n10.858.840,63\n16.911.000,00\n13.590.591,71\n125,16\n80,36\n5\nOstali prihodi\n9.202.242,95\n9.059.500,00\n9.645.420,40\n104,82\n106,47\n6\nUkupno:\n151.952.486,56\n132.283.500,00\n154.024.072,48\n101,36\n116,43\nNeporeski prihodi u odnosu na 2003. godinu veći su za 13,5%, međutim, u\nodnosu na planirane manji su za 11,16%. Najznačajnije smanjenje u odnosu na\nplanirane imali su prihodi od pružanja javnih usluga (sopstvena djelatnost) koji su\nostvareni sa svega 73,98% (pogledati tabelu 38).\n749 Pogledati obrazac Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta u trećem poglavlju rada.\n750 Član 2. Zakona o budžetu Brčko Distrikta.\n265\nTabela 38. Planirani i ostvareni neporeskih prihoda budžeta 01.01.- 31.12.2004. (u KM)\nIndeks\nRb\nPrihodi\nOstvareno\n2003.\nPlan\n2004.\nOstvareno\n2004\n5/3\n5/4\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n1\nPrih. od pružanja javnih\nusluga (sopstvena djel.)\n18.802.898,73\n28.604.000,00\n21.161.252,47\n112,54\n73,98\n2\nSudske takse\n1.681.855,75\n1.501.000,00\n1.818.490,41\n108,12\n121,15\n3\nPosebne naknade i tak.\n11.264.050,33\n11.445.000,00\n14.416.311,83\n127,98\n125,96\n4\nOstali prihodi\n15.199.453,73\n18.429.500,00\n15.892.158,62\n104,56\n86,23\n5\nSvega:\n46.948.258,54\n59.979.500,00\n53.288.213,33\n113,50\n88,84\nNajveća odstupanja u planiranim i ostvarenim prihodima budžeta za 2004. godinu\npojavila su se kod ostalih prihoda (grantova i neraspoređenog viška prihoda nad\nrashodima). Naime, planeri budžeta nisu dovoljno pažnje obratili na poziciju pomoći\n(grantova) ili su svjesno potcijenili ovu poziciju koja je četiri puta veća u odnosu na plan.\nIako pozicija pomoći za 2004. godinu u ukupno ostvarenim prihodima učestvuje sa\n0,40%, planeri budžeta su ''predvidjeli'' poziciju viška prihoda nad rashodima za ''samo''\n22.170.480 KM, odnosno manje za preko dva puta u odnosu na plan (tabela 39):\nTabela 39. Plairani i ostvareni neporeskih prihoda budžeta 01.01.- 31.12.2004. (u KM)\nIndeks\nRb\nPrihodi\nOstvareno\nu 2003.\nPlan\n2004.\nOstvareno\nu 2004\n5/3\n5/4\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n1\nGrantovi (pomoći)\n1.043.867,90\n200.000,00\n989.597,05\n94,80\n494,80\n2\nNeraspoređeni višak\nprihoda nad rashodima\n16.713.983,00\n16.713.983,00\n38.884.463,00\n232,65\n232,65\n3\nSvega:\n17.757.850,90\n16.913.983,00\n39.874.060,05\n224,54\n229,83\n3.3.2. Planiranje rashoda budžeta\nNa osnovu uputstava i smjernica budžetski korisnici izrađuju budžetski zahtjev\nkoji se sastoji iz tri dijela: 1) zahtjev za tekuće izdatke sa podacima o postojećim\naktivnostima i uslugama budžetskog korisnika, 2) zahtjev za dodatna sredstva za tekuće\naktivnosti čije se finansiranje ne može uskladiti sa ograničenjima sadržanim u uputstvu i\n3) zahtjev za nabavku osnovnih sredstava i opreme (kapitalni dio). Odjeljenja i službe\ndostavljaju prve verzije svojih budžeta odjeljenju za finansije. Na primjer, u slučaju\nodjeljenja za urbanizam, imovinske odnose i privredni razvoj, ono na posebnom obrascu\niskazuje pregled troškova po njihovoj prirodi:\nTabela 40. Pregled zahtjeva odjeljenja po prirodi troškova (u KM)\nOrg.\nkod\nPododjeljenje\nTroškovi\nzaposlenih\nMaterijal\ni usluge\nStalna\nsredstva\nUkupno\nBroj\nzaposlenih\n151\nUrban. razv. i prost. planiranje\n748.721\n224.000\n45.000\n1.017.721\n31\n152\nStrateg. plan. i priv. razvoj\n315.935\n132.200\n6.000\n454.135\n12\nPododjeljenje za urbanistički razvoj i prostorno planiranje, u koordinaciji sa\nodjeljenjem za budžet i finansije, treba na posebno kreiranom obrascu da sačini detaljan\n266\nzahtjev za operativni budžet. Dok odjeljenje za budžet i finansije popunjava kolone 3 i 4\nobrasca, budžetski korisnik popunjava kolonu 5 (tabela 41).\nTabela 41. Detaljan zahtjev za osnovni budžet (u KM)\nOdjeljenje:\nUrbanizam\nPododjeljenje:\nUrbanistički razvoj i prostorno planiranje\nOrganizacioni\nkod: 151\nEkon.\nkod\nNaziv ekonomskog koda\nOstvarenje\nu 2002.\nOstvarenja\nu 2003.\nPlan budžeta\nu 2004.\n611000\nBruto plate\n773.842\n562.794\n746.721\n611200\nNaknade troškova zaposlenim\n5.429\n9.924\n2.000\nUkupno plate i naknade\n779.271\n572.718\n748.721\n613100\nPutni troškovi\n12.000\n12.332\n12.000\n613200\nEnergija\n12.117\n10.000\n613300\nKomunalni troškovi\n5.763\n12.000\n613400\nNabavka materijala\n11.200\n30.387\n25.000\n613500\nUsluge prevoza i goriva\n7.664\n8.000\n613600\nIznajmljivanje imovine i opreme\n5.000\n613700\nTroškovi tekućeg odravanja\n5.000\n20.592\n10.000\n613800\nOsiguranje, bankarske usluge\n2.000\n613900\nUgovorene usluge\n124.000\n149.769\n140.000\nUkupno nabavke i ugovorene usl.\n177.744\n213.080\n224.000\n821300\nOprema\n34.000\n27.325\n45.000\nUkupno stalna sredstva\n34.000\n27.325\n45.000\nUKUPNO\n991.015\n813.123\n1.017.721\nUz zahtjev za osnovni budžet korisnik popunjava i zahtjev za kapitalni dio\nbudžeta, koji, u slučaju navedenog pododjeljenja, ima sljedeći izgled:\nTabela 42. Plan kapitalnih potreba za period 01.01.-31.12.2004. (u KM)\nEkon.kod\nNaziv odjeljenja i struktura izdataka\nPlan\n15\nOdjeljenja za urbanizam\n5.350.000\nIzuzimanje zemljišta za urbanistički plan\n20.000\nIzrada izvedbene i projektne dokumentacije za izgradnju, restauraciju i\nrevitalizaciju ambijentalne sredine i novi most na rijeci\n200.000\nIzrada projek. dok. za izradu novih ulica, puteva, javnih garaža i prakinga\n300.000\nIzrada projektne dok. i obnova objekata od posebnog kulturnom i istorijskog\nznačaja u skladu sa Zakonom o implementaciji Odluke Komisije iz Aneksa 8\n500.000\nIzrada nedostajuće prostorno-planske dokumentacije za potrebe\nimplementacije Zakona o legalizaciji objekaa na teritoriji BD\n250.000\nIzrada geoološko-hidrografske studije, za regulaciju rijeke\n110.000\nIzrada idejnog projekta zaobilaznice i eleborata za rješavanje imovinsko-\npravnih odnosa, izraza fizibiliti studije\n500.000\nIzrada proj. dok. i izgradnja stanova nos. stan. prava čiji su stanovi porušeni\n500.000\nEksproprijacija zemljišta\n1.000.000\nNaknada za izuzeto zemljište – dodatna sredstva\n150.000\nFormiranje garantnog fonda za kreditiranje razvoja malih i srednjih\npreduzeća radi većeg zapošljavanja\n1.000.000\nAerofotogrametrijsko snimanje\n800.000\nNabavka vozila\n20.000\nBudžetski korisnici sami popunjavanju obrazac zahtjeva za plate (tabela 43),\nnavođenjem imena zaposlenih i drugih informacija koje se odnose na radnike koji se\n267\nfinansiraju iz budžeta. Uz ovaj obrazac budžetski korisnik treba da priloži i jasnu\norganizacionu šemu strukture svih zaposlenih.\nTabela 43. Detaljan zahtjev za plate (u KM)\nPozicija\nMjesečna\nbruto plata\nBroj\npoz.\nUkupno\n2005.\nŠef odjeljenja\n5.320\n1\n63.840\nŠef pododjeljenja\n3.260\n1\n39.120\nReferent specijalista za prip. plan. dok. i izradu urb. teh. uslova\n2.200\n10\n264.000\nReferent za izradu izvoda iz plan. dok. i izradu urb. tehničkih uslova\n1.180\n4\n56.640\nTehnički sekretar\n1.280\n1\n15.360\nReferent za protokol i arhivu\n1.137\n1\n13.644\nDaktilograf\n1.110\n1\n13.320\nReferent za izradu urb. teh.uslova za legalizaciju projekata\n2.100\n4\n100.800\nReferent za upravno-pravni postupak\n2.200\n1\n26.400\nPripravnik\n1.140\n1\n13.680\nReferent za prip.plan., izdavanje izvoda za legalizaciju objekata\n1.280\n4\n61.440\nAdministrator\n1.280\n1\n15.360\nPripravnik\n1.140\n1\n13.680\nBruto plata\n31\n708.528\nDoprinosi na teret poslodavca 7%\n49.597\nUkupno bruto\n758.125\nTabela 44. Planirani i ostvareni rashodi budžeta 01.01.-31.12.2004. (u KM)\nIndeks\nRb\nEkon.\nkod\nNaziv koda\nOstvarenje\nu 2003.\nPlan rashoda u\n2004.\nOstvarenje\nrashoda 2004.\n6/4\n6/5\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n8\n1\n611100\nBruto plate\n54.822.337,98\n66.996.055,00\n62.188.881,64\n113,44\n92,82\n2\n611200\nNakn. tr. zaposl.\ni skupšt. zastupnika\n2.336.743,67\n1.604.322,00\n838.854,78\n35,90\n52,29\n3\n613100\nPutni troškovi\n612.500,63\n1.049.607,00\n867.408,61\n141,62\n82,64\n4\n613200\nTrošk. energije\n3.743.460,06\n2.283.930,66\n1.980.344,90\n52,90\n86,71\n5\n613300\nIzdaci za kom. usl.\n1.660.121,92\n1.980.424,27\n1.868.445,65\n112,55\n94,35\n6\n613400\nNabavka materijala\n9.466.056,68\n10.981.043,48\n9.145.379,03\n96,61\n83,28\n7\n613500\nUsl. prev. i goriva\n1.926.604,63\n2.993.688,26\n2.868.652,80\n148,90\n95,82\n8\n613600\nUnajmlj. imov. i opr.\n1.558.071,33\n972.762,93\n554.324,01\n35,58\n56,98\n9\n613700\nTekuće održavanje\n15.617.083,55\n17.242.733,16\n11.359.017,41\n72,73\n65,88\n10\n613800\nTr. osig. ban.us.i pp\n597.709,85\n597.774,00\n286.211,16\n47,88\n47,88\n11\n613900\nUgovorene usluge\n40.351.742,33\n42.523.669,21\n38.236.099,71\n94,76\n89,92\n12\n614100\nGrantovi dr. niv. vl.\n4.700.000,00\n4.056.000,00\n4.056.000,00\n86,30\n100,00\n13\n614200\nGrantovi pojedin.\n20.892.890,01\n21.182.733,90\n20.127.156,93\n96,33\n95,02\n14\n614300\nGrantovi NPO\n3.185.331,67\n3.929.745,05\n2.880.159,14\n90,42\n73,29\n15\n614400\nSubv. javnim pred.\n320.000,00\n16\n821100\nNabavka stalnih sr.\n122.000,00\n17\n821200\nNabavka građevina\n22.389.920,90\n11.338.493,00\n2.412.955,25\n10,78\n21,28\n18\n821300\nNabavka opreme\n9.587.474,50\n8.714.954,08\n4.870.649,06\n50,80\n55,89\n19\n821400\nNab.ost.osnov.sred.\n10.561,10\n20\n821500\nNab.st.sr.u ob. pr.\n5.000,00\n21\n821600\nRekonst. i inv. održ.\n19.271.830,53\n10.729.047,00\n7.345.763,60\n38,12\n68,47\nUkupno:\n213.177.441,34\n209.176.983,00\n171.886.303,68\n80,63\n82,17\nIzvor: Finansijski izvještaj, budžet Brčko Distrikta za fiskalnu 2004. godinu, str. 31.\n268\nSumirajući sve detaljne planove zahtjeva budžeta odjeljenja i institucija,\nodjeljenje za budžet i finansije predložilo je planirane rashode budžeta lokalne vlade za\n2004. godini u iznosu 209.176.983 KM. Međutim, ostvareni rashodi u 2004. godini\niznosili su 171.886.303,68 KM, što je u odnosu na plan manje za 17,83% ili\n37.290.679,32KM. U ukupno ostvarenim rashodima učešće tekućih izdataka iznosilo je\n143.644.995,67 KM (ili 83,57%), kapitalnih izdataka 21.311.683,54 KM (ili 12,40%), dok\nsu angažovana sredstva rezervi iznosila 6.929.624,47 KM (ili 4,03%). Planirani i\nostvareni rashodi budžeta lokalne vlade po ekonomskim kategorijama za period 1.1.-\n31.12. 2004. godine prikazani su u prethodnoj tabeli (tabela 44).\nPlanirani i ostvareni rashodi budžeta lokalne vlade, za period 1.1. - 31.12.2004.\ngodine iznosili su 209.176.983, odnosno 171.886.303,68 KM, a njihova struktura po\npojedinim odjeljenjima prikazana je u narednoj tabeli:\nTabela 45. Planirani i ostvareni rashodi budžeta 1.1.-31.12.2004. (u KM)\nIndeks\nRb\nOrg.\nkod\nOdjeljenje\nOstvarenje\nu 2003.\nPlan rashoda u\n2004.\nOstvarenje\nrashoda 2004.\n6/4\n6/5\n1\n2\n3\n4\n5\n6\n7\n8\n1\n9\nGradonačelnik\n1.282.774,47\n4.260.403,00\n3.708.102,76\n289,07\n87,04\n2\n10\nStručni i adm.posl.\n1.336.468,18\n2.865.301,00\n2.532.352,39\n189,48\n88,38\n3\n11\nBudžet i finansije\n1.279.002,22\n1,665.399,00\n1.526.130,88\n119,32\n91,64\n4\n12\nJavni registar\n3.641.672,70\n3.919.609,00\n3.480.638,92\n95,58\n88,80\n5\n13\nZdrav.,javna sigurn.\ni usl. građ.\n35.998.473,78\n43.957.129,00\n43.530.849,29\n120,92\n99,03\n6\n14\nPoljopriv. i šumar.\n1.257.332,65\n1.918.254,00\n1.611.993,26\n128,21\n84,03\n7\n15\nUrbanizam imovin.\npravni pos. i razvoj\n2.158.277,05\n1.471.856,00\n1.166.646,14\n54,05\n79,26\n8\n16\nJavni poslovi\n4.786.504,90\n8.821.664,00\n7.928.786,23\n165,65\n89,88\n9\n17\nObrazovanje\n17.964.775,02\n24.811.883,00\n23.401.126,43\n130,26\n94,31\n10\n18\nKomunalni poslovi\n23.826.358,41\n26.817.620,00\n21.767.893,41\n91,36\n81,17\n11\n19\nSkupština\n2.322.108,51\n3.520.070,00\n2.915.663,37\n125,56\n82,83\n12\n20\nUprava prihoda\n1.675.014,26\n2.069.112,00\n1.999.275,97\n119,36\n96,62\n13\n21\nPolicija\n8.287.502,50\n8.665.303,00\n8.299.167,73\n100,14\n95,77\n14\n22\nSudstvo\n4.462.056,55\n7.225.648,00\n5.757.564,90\n129,03\n79,68\n15\n23\nFond zajednič. izd.\n12.124.924,50\n16\n29\nIzbjegla i raselj. lica\n1.270.525,62\n1.274.471,00\n962.050,09\n75,72\n75,49\n17\n30\nCarina\n8.936.273,62\n6.968.965,00\n5.735.193,88\n64,18\n82,30\n18\n31\nPoreska uprava\n1.910.924,95\n2.409.190,00\n2.121.148,69\n111,00\n88,04\n19\n32\nPravni poslovi\n1.153.736,08\n20\n33\nJavna sigurnost\n1.382.116,19\n6.300.615,00\n5.200.411,33\n376,26\n82,54\n21\nUkupno tek. izdaci\n137.056.822,16\n158.942.492,00\n143.644.995,67\n104,81\n90,38\n22\n24\nKapitalne pomoći\n73.318.830,00\n41.895847,00\n21.311.683,54\n29,07\n50,87\n23\n25\nNerasp.sred. rez.\n2.801.789,18\n8.338.644,00\n6.929.624,47\n247,33\n83,10\n24\nUkupno:\n213.177.441,34\n209.176.983,00\n171.886.303,68\n80,63\n82,17\nIzvor: Pregled plana i ostvarenja rashoda budžeta BD po odjeljenjima za period 1.1.-31.12.2004. godine,\nFinansijski izvještaj, budžet Brčko Distrikta za fiskalnu 2004. godinu, str. 32.\nIzvršenje budžeta po odjeljenjima, odnosno korisnicima budžeta, tj. ostvarenja u\nodnosu na planirana sredstva vidljiva su iz kolone 8 tabele 45. Planirana sredstva za\nbruto plate i naknade (ekonomski kod 611100) u 2004. godini iznosila su 66.996.055\nKM, dok su ostvarena 62.188.881,64 KM, što je u odnosu na plan manje za 7,18%.\n269\nPlanirani broj zaposlenih u 2004. godini je 3.119, dok je na kraju godine bio 2.915\nradnika. Bruto plate čine najznačajniju stavku rashoda budžeta i u ukupnim rashodima\nučestvuju sa 36,18%. Ostvarene neto plate, porezi i doprinosi mogu se jasnije sagledati\niz narednog pregleda:\nTabela 46. Bruto plate u 2003. i .2004. godini (u KM)\nRb.\nO p i s\nOstvarenje 2003.\nOstvarenje 2004.\nIndeks\n1.\nNeto plate\n36.691.492,94\n40.076.910,70\n109,23\n2.\nPorez na plate\n2.217.918,86\n2.810.324,40\n126,71\n3.\nDoprinosi za PIO na teret osigranika\n7.165.457,34\n9.972.345,02\n139,17\n4.\nDoprinos za zdravstveno osiguranje\n4.036.255,81\n7.207.113,82\n178,56\n5.\nDoprinos za PIO na teret poslodavca\n3.413.515,08\n2.122.187,70\n62,17\n6.\nDoprinos za zdravstveno osiguranje\n2.297.697,95\nUkupno bruto plate:\n54.822.337,98\n62.188.881,64\n113,44\nKretanje ostalih budžetskih pozicija, naknade troškova zapsolenih i skupštinskih\nposlanika (611.200), unajmljivanje imovine i opreme (613.600), nabavka materijala\n(613.400),\ntekuće\nodržavanje\n(613.700),\nugovorene\nusluge\n(613.900),\ngrantovi\npojedincima (614.300) itd., s obzirom na visinu rashoda mogu se detaljnije analizirati u\nokviru pojedinih analitičkih pozicija vertikalnom analizom rashoda budžeta. Pozicija\nrashoda\ngrantovi\nneprofitnim\norganizacijama\n(614.300)\nostvarena\nje\nu\niznosu\n2.880.159,14 KM, ili 1,68% ukupno ostvarenih rashoda budžeta, dok je planirani iznos\nsredstava za ove namjene u 2004. godinu iznosio 3.929.745,05 KM. Ovu poziciju činili\nsu grantovi tekućeg budžeta u iznosu od 2.594.673,04 KM i grantovi kapitalnog budžeta\nod 285.486,10 KM.751 Grantovi tekućeg budžeta razvrstani po organizacionoj klasifikaciji\niznosili su: Odjeljenje752 gradonačelnika – 183.260 KM, Odjeljenje753 zdravstva –\n534.824,09 KM, Odjeljenje754 za stručne i administrativne poslove – 1.056.030 KM,\nOdjeljenje755 poljoprivrede – 75.900 KM, Skupština756 Distrikta – 57.600 KM, itd.\nS obzirom na novi način praćenja realizacije kapitalnih projekata, u okviru\nrezervisanja sredstava, izvršena je analitička evidencija po odobrenim a nezavršenim\nkapitalnim projektima i to: iz 2002. godine 1.142.662,61 KM, iz 2003. godine rezervisan\nje\niznos\nod\n19.785.486,29\nKM,\ndok\nje\nza\n2004.\ngodinu\npredviđen\niznos\nod\n13.634.295,80 KM. Da bi se ažurnije pratila realizacija projekata rezervisanje se vrši\nanalitički po projektima i po odjeljenjima. Planirana sredstva rezervi u 2004. godini\niznosila su 8.338.644 KM, dok je ostvarenje bilo 6.929.624,47 KM, odnosno 4,03% u\nukupno ostvarenim rashodima budžeta. Iz namjenskih757 sredstava rezervi izdvojen je\n751 Ovaj iznos se odnosio na privredni podsticaj pravnim licima.\n752 Novčana pomoć različitim udruženjima građana, sportskim klubovima, nevladinim organizacijama,\nEkonomskom fakultetu u Brčkom.\n753 Grantovi sportskim klubovima, kulturnim društvima.\n754 Grantovi nevladinim organizacijama, mjesnim zajednicama, udruženjima i drugim asocijacijama\ngrađana.\n755 Poljoprivredni institut, udruženje pčelara.\n756 Grantovi političkim partijama za predizbornu aktivnost.\n757 Sredstva za odbranu od poplava, zakup opreme, isplate po sudskim rješenjima, naknade štete i sl.\n270\niznos od 782.883,52 KM, dok je iz opštih758 sredstava rezervi izdvojen iznos od\n6.146.790,95 KM.\nPregled\nplaniranih\ni\nostvarenih\nkapitalnih\npotreba\nza\n2004.\ngodinu,\nuz\nizostavljanje naziva projekata i analitičkih konta, imao sljedeći izgled:\nTabela 47. Pregled kapitalnih izdataka 01.01.- 31.12.2004. (u KM)\nRb\nOrg. kod\nOdjeljenje\nPlanirano\nUtrošeno\nOstatak\n1\n10\nStručni i administ. poslovi\n1.060.000,00\n166.516,00\n893.484,00\n2\n12\nJavni registar\n540.000,00\n525.960,00\n14.040,00\n3\n13\nZdravstvo\n1.463.000,00\n1.059.187,00\n403.813,00\n4\n14\nPoljoprivreda i šumarstvo\n2.000.000,00\n1.799.879,00\n200.121\n5\n15\nUrbanizam\n4.530.000,00\n136.530,00\n4.393.470,00\n6\n16\nJavni poslovi\n15.514.047,00\n8.671.095,00\n6.842.952,00\n7\n17\nObrazovanje\n95.000,00\n95.000,00\n8\n18\nKomunalni poslovi\n8.220.000\n3.187.943,00\n5.032.057,00\n9\n21\nPolicija\n298.800,00\n275.776,00\n23.024,00\n10\n29\nRaseljena lica\n6.800.000,00\n5.393.799,00\n1.406.201,00\n11\n30\nCarina\n1.375.000,00\n1.375.000,00\nUkupno kapitalni budžet:\n41.895.847,00\n21.311.684,00\n20.584.163,00\nSa stanovišta načina pripreme glavna karakteristika budžeta javnog sektora i\nneprofitnih organizacija je njihova usmjerenost na projektovani (izabrani) nivo aktivnosti\nna osnovu koga se izvode projekcije prihoda, rashoda i rezultata i zasniva kontrola na\npoređenju ostvarenih sa planiranim vrijednostima. Problem se pojavljuje u nemogućnosti\ndiferenciranja odgovornosti za nastala odstupanja usljed oblikovanja statičnog budžeta.\nNajčešće slučaj u praksi je da ostvareni obim aktivnosti značajno odstupa od\nprojektovanog nivoa u statičkom budžetu, oni prestaju da budu dobro ishodište za\nkvalitetnu kontrolu ostvarenja. Na ovom nivou kontrola prestaje da bude predmet naših\nrazmatranja usljed širokog spektra uzroka odstupanja, problema lociranja odgovornosti\nmenadžera za postignute rezultate ili vrednovanja menadžerskih performansi. Osnove\nfleksibilnog budžetiranja i kontrole kod neprofitnih organizacija koje imaju aktivnosti\nslične profitnim organizacijama izložiće se u narednom poglavlju rada.\n3.4. Specifičnosti strukturiranja budžeta u neprofitnim organizacijama\nBudžetiranje u bilo kojoj organizaciji značajan je dio procesa menadžment\nkontrole i značajnije je za neprofitne nego za profitno orijentisane entitete iz dva razloga:\nstrukture\ntroškova\ni\nfleksibilnosti\ntrošenja.759 U\nprofitnim\nentitetima,\nposebno\nu\nproizvodnim, mnogi troškova su inženjerski (tehnički). Broj radnika i količina materijala\npotrebnih za proizvodnju determinisani su u okviru određenih granica i inženjerskih\n(tehničkih) specifikacija (detaljnim opisom). Usljed toga, malo se može uraditi da bi se\nuticalo na troškove u toku procesa budžetiranja. U najvećem broju neprofitnih\norganizacija mnogi troškovi su diskrecionog karaktera, što znači da planirani iznosi\n758 Plaćanje obaveza iz prethodnog perioda za izdržavanje zatvorskih kazni, prenos sredstava\nMinistarstvu finansija BiH po sporazumu, implementacija zakona o pravima boraca, RVI i porodica\npoginulih, nabavka pištolja za policiju, i sl.\n759 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 488.\n271\ntroškova mogu značajno varirati u zavisnosti od samih odluka menadžera, dok se\nmnoge odluke donose još u procesu planiranja budžeta.\n3.4.1. Komponente operativnog budžeta\nNumerički dio operativnog budžeta (dopunjen sa tekstualnim objašnjenjima)\nčine tri dijela: 1) prihodi, 2) rashodi i 3) mjerenje performasi. U mnogim neprofitnim\norganizacijama ukupan iznos resursa (prihoda), u bilo kojoj budžetskoj godini, prilično je\nlimitiran u okviru određenih i uskih granica. Pristup budžetiranju traži da se prvo\nprocijene raspoloživa sredstva (prihodi) a zatim da se planiraju rashodi koji su sa njima\nusaglašeni. Najveći broj menadžera prihvata da je ispravna politika prvo planiranje\n(anticipiranje) prihoda a nakon toga rashoda, koji treba da su manji ili u ekvilibrijumu sa\nprihodima.\nPolitika planiranja prihoda zahtijeva da se uzmu u obzir dva aspekta. Prvo,\nneophodna je pažljiva procjene ukupnih prihoda iz svih raspoloživih izvora, uključujući\nklijente, darodavce, aranžmane, vlastite prihode i sl. Drugo, ukoliko se traži i, ako je\nneophodno, treba smanjiti cijene. Ukoliko prvobitna aproksimacija budžeta pokaže\ndeficit, neophodno je preduzeti alternativni smjer da se predvide dodatna sredstva koja\nće ga elimisati, ali to je rizičan poduhvat. Nove ideje koje se kasnije pojave mogu\ndovesti do dodatnih prihoda, ali oni obično nisu sigurni i značajni. Ukoliko se ne\nobezbijede dodatni prihodi, neophodno je napraviti balans između prihoda i rashoda,\nkorak po korak. Državni fakulteti sa određenim brojem upisanih studenata ostvaraju\nprihode od školarine, fiksni dio prihoda dobijaju iz budžeta za plate i materijalne\ntroškove, oni su predvidivi i na njih se može dugoročno osloniti. Međutim, fakulteti mogu\nostvarivati i prihode od poklona, donacija i sporedne djelatnosti.\nPostoje dva osnovna pojavna oblika budžeta koji se odnosi na troškove.\nTradicionalna forma naziva se budžet po stavkama, iako ovaj izraz sam po sebi ne\ngovori mnogo zato što svaki budžet ima stavke koje su organizovane poput spiska.\nBudžet po stavkama (A)760 fokusira se na elemente troškova: plate i naknade, troškove\nmaterijala i usluga i ostale vrste, dok se druga vrsta budžeta (B) naziva programski\nbudžet. On se fokusira na programe i elemente programa koji predstavljaju aktivnosti na\nkoje će se sredstva utrošiti. Primjer za obje vrste budžeta u organizacionoj jedinici\nlokalne vlade – policija,761 daje se u narednom pregledu (pogledati tabelu 48).\n760 Ostvareni i planirani iznosi budžeta za 2004. i 2005. godinu iskazani su prema stvarnim iznosima, dok\nje programski budžet aproksimiran po pojedinim elementima i iznosima.\n761 Ovo odjeljenje lokalne vlade čine dva pododjeljenja: Uniformisana policija i Administracija. U opisnom\nkratkom dijelu programa rada, uz zahtjev za budžet, navodi se da je njen zadatak zaštita ustavnosti,\nzakonitosti, pružanje usluga građanima u pogledu osiguranja bezbijednih uslova za život, rad, slobodu\nkretanja, mišljenja, zaštita imovinske i lične sigurnosti i drugih prava. Ovlašćena je da radi na\nsprečavanju, suzbijanju i krivičnom gonjenju svih društveno štetnih pojava i krivičnih djela, te podnosi\nizvještaje tužilaštvu radi daljeg procesuiranja.\n272\nTabela 48. Vrste budžeta – policija\nOPIS\nOstvareno\n2004.\nPlan\n2005.\nOPIS\nOstvareno\n2004.\nPlan\n2005.\nA. Budžet po stavkama\nB. Programski budžet\nPlate i naknade\ntr. zaposlenih\n6.640.515,48\n7.003.802\nKontrola kriminala i\nistrage\n2.677.123,45\n3.555.000\nDoprinosi\nposlodavca\n250.597,22\nKontrola\nsaobraćaja\n1.610.177,40\n1.750.000\nTroškovi\nmaterijala i usl.\n1.032.729,65\n758.580\nPopravni\ndomovi\n470.023,88\n350.500\nPutni troškovi\n87.911,90\n64.000\nInspekcijski poslovi\n320.321,14\n230.000\nTrošk. za energiju\n71.002,74\n66.600\nObuka policije\n182.258,45\n254.000\nKomunalni\ntroškovi\n100.580,84\n90.000\nZaštita imovine i\nlica\n68.258,00\n125.000\nNabavka mat.\n366.852,75\n227.980\nIzdavanje lič. dok\n10.427,99\n15.500\nUsluge prevoza\ni goriva\n114.048,02\n133.000\nPatrolna\nslužba\n860.963,23\n980.000\nIznajmljivanje\nimovine i opreme\n4.874,50\n3.000\nSprečavanje\ndelikvencije\n640.254,55\n365.000\nTroškovi tekućeg\nodržavanje\n191.452,21\n88.000\nOstale vrste zastite\n563.963,33\n321.000\nTroškovi\nosigururanja\n18.694,56\n20.000\nRegistracija mot.\nvozila\n96.654,23\n125.000\nUgovorene\nusluge\n77.312,13\n66.000\nVođenje upravnih\npostupaka\n40.718,25\n65.450\nNabavka\nopreme\n375.325,38\n391.760\nOpšta\nadministracija\n382.698,45\n488.875\nUkupno:\n7.923.842,35\n8.625.325,00\nUkupno:\n7.923.842,35\n8.625.325\nIzvor: Pregled budžeta Brčko Dostrikta za 2004. i plan budžeta za 2005. godinu, odjeljenje: Policija.\nProgramski budžet donosiocima odluka omogućava da odmjere odgovarajući\niznos sredstava za svaku djelatnost i zato se toj aktivnosti mora posvetiti odgovarajući\npažnja. Programski budžet višem menadžmentu omogućava da upoređuje troškove sa\nplaniranim outputima za svaku pojedinačnu aktivnost. Treća komponenta budžeta je\ninformacija o planiranim outputima koja se obično sastoji od mjerenja procesa (ili radne\nnorme) i rezultata mjerenja.\n3.4.2. Faze operativnog budžetskog procesa\nImajući\nu\nvidu\nkompleksnost\nprocesa\nbudžetiranja,\nnjegovo\nuspješno\nfunkcionisanje podrazumijeva uređen proces u okviru koga treba pažljivo predvidjeti\nodređene postupke i procedure. Efiksano upravljanje ovim procesom zahtijeva, pored\nkvalitetne računovodstvene podrške, obezbjeđenje i drugih preduslova koji se odnose,\nprije svega, na organizaciono-tehničku podršku budžetskom procesu i obezbjeđenje\npotrebnih radnih pretpostavki koje treba da čine osnovu za razvijanje kvalitetnih\nbudžeskih\nizvještaja.\nOrganizaciono-tehnička\npodrška\nbudžetskom\nprocesu\npodrazumijeva propisivanje postupaka, određivanje nosilaca budžetskog procesa, kao i\nnačin pripreme, usklađivanja, revidiranja i odobravanja budžeta.762 U manjim profitnim\nkompanijama i neprofitnim organizacijama sa jednostavnom organizacionom strukturom\n762 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 462.\n273\nove aktivnosti ne moraju da budu formalizovane u smislu postavljanja određenih\nrješenja i pisanih postupaka. Međutim, u javnom sektoru i neprofitnim organizacijama,\nkoje se finansiraju iz budžeta, u cilju efikasnijeg upravljanja budžetskim procesom\nnajčešće su formirana Odjeljenje za budžet (i finansije) i Odbor za budžet.\nBudžetiranje podrazumijeva precizan plan odvijanja budžetskih aktivnosti, a\ntakav plan treba da sadrži redoslijed poteza u budžetskom procesu, počev od davanja\nuputstava (smjernica), pripreme za procjenu budžeta, pregled procjene budžeta i\nodobrenja budžeta. Proces razmatranja može dovesti do revizije prvobitne procjene tako\nda predloženi budžet može biti prerađen nekoliko puta prije nego što bude konačno\nodobren.763 U ovom planu od posebnog značaja je vremenska dimenzija u smislu\nspecificiranja vremena u kome se odvijaju nabrojane aktivnosti. Ako se budžet pripremi\nprerano, neće biti zasnovan na najnovijim informacijama, međutim, ako je premalo\nvremena, budžetski proces će biti ubrzan i nekompletan. U javnim entitetima proces\nbudžetiranja počinje skoro šest mjeseci prije nego što se prijedlog budžeta dostavi\nskupštini na usvajanje, dok je u neprofitnim organizacijama ovaj period znatno kraći.\nViši menadžment obično počinje proces budžetiranja formulišući budžetska\nuputstva (smjernice) i dajući ih operativnim menadžerima. Ako se budžet formuliše na\nnerealnim\npretpostavkama,\ntreba\nga\nponovo\nrevidirati,\nšto\nzahtijeva\ndodatni,\nbespotrebni, napor i beskorisno trošenje vremena. Ako postoje odobreni programi, jedna\nod uputa je da budžet mora biti konzistentan sa datim programima. Inovacije mogu doći\nu obzir samo ako je menadžerima dopušteno da predlože aktivnosti koje nisu dio\nodobrenih programa. Kada nema formalnih programa, viši menadžment treba da\nupozna operativni menadžment sa ograničenjima u kojima se budžet mora pripremati.\nOva ograničenja mogu se izraziti u jednoj rečenici: budžet ne može iznositi više od\n105% iznosa utrošenog prethodne godine.764 Ipak, smjernice treba da sadrže više\ndetalja i one bi trebalo da uključe: 1) planirane promjene u aktivnostima organizacije, 2)\nprocjenu visine zarada, 3) uslove pod kojima se može zahtjevati veći broj zaposlenih, 4)\nbroj zaposlenih koji može biti nagrađen, 5) usluge koje treba da obezbijede centri\nodgovornosti i 6) planiranu dobit, odnosno višak prihoda nad rashodima. Ukoliko\nsmjernice nisu dostavljene na vrijeme ili uopšte nisu dostavljene procjena se treba\nzasnivati na pretpostavci da će aktivnosti neprofitnih organizacija i javnih entiteta biti\nslične i u narednoj godini.765\nU mnogim neprofitnim organizacijama menadžeri nižeg nivoa odgovorni su i\nuključeni u pripremu budžeta u dijelu koji se odnosi na njihove aktivnosti. Na ovaj način\nu pripremi budžeta učestvuju i ostali zaposleni, ali odluku o procjeni budžeta donosi\noperativni menadžer ali ne i zaposleni. Ovakva participacija u pripremi budžeta razlikuje\nse od one gdje je procjena budžeta izvršena na najvišem nivou, a zatim nametnuta\noperativnim menadžerima, pošto se kasniji mogući konflikti već u ovoj fazi mogu\n763 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 495.\n764 Izgleda da je ova rečenica postala uobičajena kada se radi o pripremi budžeta neprofitnih organizacija\nnižih organizacionih nivoa koje se finansiraju iz budžeta entiteta. ''Direktiva'' je jasna i kratka: ''prihode\npovećati sa 5% a rashode za 2% u odnosu na prethodnu godinu. Radeći na ovakav način, neprofitne\norganizacije nižih nivoa ''završe posao'' iste sedmice kada dobiju smjernice od strane višeg\nmenadžment nivoa.\n765 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 496.\n274\nprevazići. Ukoliko se trenutni nivo rashoda uzima kao polazna tačka, budžet se može\noblikovati prilagođavanjem visine zarada, eliminisanjem vanrednih faktora koji utiču na\npotrošnju, promjenama u programima, prilagođavanjem diskrecionih rashoda itd. Ako se\ns obimom aktivnosti prihodi i rashodi mijenjaju, budžetski troškovi mogu se prikazati na\nosnovu fiksnog iznosa plus promjene po jedinici obima aktivnosti.766\nPregled budžeta i proces odobravanja imaju stručnu i motivacionu dimenziju.\nStručni aspekti obično se provode analizom budžeta i pažnja je usmjerena na odnos\nizmeđu troškova i koristi predloženih programa. Analiza budžeta mora biti koncentrisana\nna tačnost, ali, isto tako, je pod značajnim vremenskim ograničenjima. Kada je u pitanju\npregled procesa budžetiranja veoma značajna činjenica, koja se ponekad previdi, je da\nza ovaj proces obično nema dovoljno vremena. Predloženi budžet za svaki centar\nodgovornosti mora se provjeravati najmanje nekoliko sedmica. S obzirom da nemaju\ndovoljno vremena da urade drugačije, menadžeri kao početnu tačku u ispitivanju\npredloženog budžeta obično uzimaju trenutne nivoe potrošnje.767\nPredloženi budžeti prvo se pregledaju od strane lica zaduženih za budžet, koja\ntada daju preporuke linijskim menadžerima. Ovaj pregled ima dva aspekta, jedan vezan\nza misiju programa a drugi za podršku programima. Ako je u pitanju novi program, malo\nse može uraditi da se procjene prihoda i rashoda promijene u toku procesa\npreispitivanja budžeta. Ako je program već u toku, balans aktuelnih i predloženih\ntroškova može se analizirati. Analitičari se fokusiraju i na podršku programima. Ako se\nmijenja veličina entiteta odlukama u vezi s programskim zadacima, moraju se izvršiti\nodgovarajuća prilagođavanja u postojećem nivou potrošnje za podršku namjeravanim\naktivnostima. Nakon prilagođavanja vezanih za promjene u veličini budžetski analitičar\nteba izvršiti ponovni detaljni pregled podrške aktivnostima koristeći prilagođene nivoe\ntroškova. Na\nkraju analitičari\nvrše\npoređenje u\nokviru\nsličnih\naktivnosti\nunutar\norganizacije, provjeravaju da li je budžet konzistentan sa propisanim procedurama i\npostupcima,768 da li su predviđene zarade opravdane, kao i druge provjere uključujući i\njednostavnu ali vrlo osjetljivu provjeru aritmetičke tačnosti.\nDiskrecioni troškovi čine značajan procenat budžeta neprofitnih organizacija.\nPošto nema utvrđenog benčmarka da se dođe do tačnog iznosa diskrecionih troškova,\novi troškovi ne bi trebalo da se analiziraju od strane analitičara koji se bavi budžetom,\nnego bi se njihov iznos utvrđivao pregovorima samih menadžera. Kao i kod svih\npregovora, dvije strane imaju isti interes, da postignu vlastiti uspjeh, međutim, njihovi\n766 Na primjer, ukoliko se računaju ukupni troškovi studentske ishrane procjena se vrši prema broju\nserviranih obroka, s tim da se predvidi i varijabilni dio troškova (npr. 300.000 KM plus 2 KM po obroku)\nzbog obogaćivanja jelovnika ili cikličnog povećanja broja obroka, s tim da i prihodi variraju. Anthony,\nR., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p.\n497.\n767 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 498\n768 Zasnovanost procesa budžetiranja na utvrđenoj poslovnoj politici organizacije i odgovarajućim\nupravljačkim odlukama, utemeljenost budžetiranja na organizacionoj strukturi radi lakšeg agregiranja\nparcijalnih funkcionalnih budžeta u master budžet u funkcionalno strukturiranim organizacijama i\nvišestepeno agregiranje u divizionalno strukturiranim organizacijama, metodološkoj podudarnosti\nbudžetiranja sa računovodstvenim izvještavanjem o ostvarenjima, što podrazumijeva emitovanje\nizvještaja po računovodstvenim područjima odgovornosti koja su u isto vrijeme i budžetske cjeline u\nprocesu planiranja, čime se stvara osnova za smislenu budžetsku kontrolu. Stevanović, N., Malinić,\nD.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 463-464.\n275\ninteresi su suprotstavljeni. Kao i u svakoj igri, postoje pravila za proces budžetiranja i\nmnoga od njih su nepisana, ali značajno variraju od jedne do druge organizacije. Ova\npravila, u velikoj mjeri, zavise i od veličine organizacije i odnosa između menadžera i\nbudžetskih korisnika. Osnovni razlog za to je stav menadžera: \"viši menadžment nema\nvremena da provjeri svaki broj koji ste stavili u plan, tako da je jedna od strategija stavi\nsve, ko ima sreće i nakon revizije ima 50% više sredstava, odnosno odobravanja\nbudžeta.\"769 Igre se mogu podijeliti u dvije kategorije: interne, koje se koriste unutar\njedne\norganizacije i eksterne, koje se koriste između menadžera organizacija i\nzakonodavnih tijela koja odobravaju sredstva. Završni razgovori vode se između\nmenadžmenta i bilo kojeg upravljačkog tijela koje ima konačno ovlašćenje da odobri\nplan (budžet) organizacije ili zakonodavnog tijelo za javne entitete. Nakon odobravanja,\nbudžet se raspoređuje u organizaciji i postaje odobreni plan (budžet) kojeg se\nmenadžeri treba da pridržavaju.\nUkoliko\nimamo\nu\nvidu\nsavremene\ndinamičke\nuslove\nprivređivanja\nkoji\npodrazumijevaju brze reakcije organizacija na promjene u okruženju, neophodnost\npreispitivanja sadržine postojećih budžeta i njihovo revidiranje, postaje jasno da\nefikasno\nbudžetiranje,\nkoje\nmože\nda\nodgovori\nplansko-kontrolnim\npotrebama,\npodrazumijeva primjenu računarske tehnike. Ona omogućava da se budžetske analize\nmogu koristiti modelima koji opisuju kako ključne varijable utiču na određenu situaciju i\nodnose među njima a takvi modeli ne moraju da budu komplikovani. Finansijski model\nkoji se fokusira na odnose između značajnih promjenjivih elemenata nastavnog plana\njednog fakulteta može biti sačinjen unošenjem svih početnih vrijednosti, osim jedne:\nvisine naknade po studentu. Uz pomoć ovih informacija može se izračunati iznos\nškolarine (upisnine) po studentu koji je neophodan da bi se ovaj model doveo u\nravnotežu. Model je u ravnoteži u smislu da su raspoloživi prihodi u ekvilibrijumu sa\ntroškovima. U drugom slučaju, školarina se može unijeti u model u fazi koju odredi viši\nmenadžment, dok se model može koristiti da se odredi broj studenata koji su potrebni za\npostizanje ravnoteže (izračunavanje praga rentabiliteta).\n3.4.3. Priprema master budžeta u neprofitnim organizacijama\nSistem budžetiranja (računovodstveng planiranja) u neprofitnim organizacijama\nuključuje: 1) planiranje i pripremu poslovnog plana (plana poslovnog rezultata), 2)\nplaniranje i pripremu plana (budžeta) novčanih tokova, 3) planiranje i pripremu\n(periodičnog) plana kapitalnih ulaganja i 4) planiranje i pripremu plana finansijske\nstrukture (bilansa stanja).770 Poslovni plan sastoji se od funkcionalnih (pojedinačnih,\nparcijalnih) planova i opšteg poslovnog plana, koji se pojavljuje u formi planiranog\nbilansa uspjeha. Parcijalni planovi u profitno orijentisanim\norganzacijama obično\nuključuju: a) plan (budžet) prodaje i plan troškova prodaje (marketinga), b) plan (budžet)\nproizvodnje i plan (budžet) troškova proizvodnje, c) plan (budžet) nabavke i plan\n(budžet) troškova nabavke, d) plan (budžet) troškova opšteg upravljanja i administracije i\n769 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 502.\n770 Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003., str. 459.\n276\ne) plan (budžet) troškova istraživanja i razvoja.771 Neke neprofitne organizacije ili njihovi\ndijelovi imaju aktivnosti koje su slične772 profitno orijentisanim organizacijama, tako da\nanaliza i kontrola menadžerskih performansi ima isti značaj kao i u profitno orijentisanim\nkompanijama.\n3.4.3.1. Plan (budžet) prodaje i prihoda od prodaje usluga\nU procesu budžetiranja plan prodaje obično se označava kao startna osnova za\npripremu drugih planova i predstavlja najvažniji pojedinačni plan u budžetskom procesu.\nImajući u vidu mjesto i značaj plana prodaje u procesu budžetiranja, kao primarni ciljevi\nna\novom\npodručju\nnameću\nse\nsmanjenje\nneizvjesnosti\no\nbudućim\nprihodima,\ninkorporiranje procjena menadžmenta u planski proces, obezbjeđenje neophodnih\ninformacija za razvijanje drugih funkcionalnih planova i stvaranje osnove za kontrolu\nprodajnih ostvarenja.773 Uopšteno posmatrano, postupak planiranja prihoda od prodaje\nusluga realizuje se u tri faze. Prva faza je predviđanje prodaje za budući period sa\npretpostavkom sadašnjih uslova, bez dodatnih mjera organizacije. U drugoj fazi donose\nse odluke s ciljem djelovanja na obim i vrijednost prodaje usluga i procjenjuju se\nefekti.774 U trećoj fazi, prije konačnog prihvatanja, plan prodaje mora da bude testiran\ndrugim planovima u sistemu.\nProblem postavljanja realnog plana prodaje prvenstveno se ogleda u tome što je\ndo tačnih projekcija veoma teško doći. Za ove svrhe koriste se različite tehnike:\nprojekcije prodaje zasnovane na procjeni menadžmenta, projekcije prodaje zasnovane\nna grupnom prosuđivanju zaposlenog osoblja, projekcije prodaje zasnovane na primjeni\nstatističkih tehnika i sl. Za realne projekcije prodaje neophodno je kvantifikovati veliki\nbroj faktora kao što su: očekivane akcije konkurencije, usvojena politika cijena,\niskustveni podaci o prodaji, planirana ulaganja u reklamu i propagandu i dr. U profitno\norijentisanim entitetima odgovornost za pripremu budžeta prodaje i za njegovu sadržinu\nlocirana je u okviru marketing sektora. U najvećem broju neprofitnih organizacija\nmarketing sektor obično nije zastupljen i odgovornost za ovaj plan na top menadžmentu.\nOperativni godišnji plan prodaje (realizacije) usluga podrazumijeva detaljno\nplaniranje cjelokupnog asortimana pružanja usluga i to ne samo na godišnjem nivou\nnego i po kvartalima i mjesecima. U ovom smislu, od nosilaca budžetskog planiranja\nočekuju se projekcije asortimana pružanja usluga kako po količini tako i po vrijednosti. U\ncilju ilustracije cjelokupnog procesa budžetiranja koji uključuje razvijanje parcijalnih\nfunkcionalnih planova i njihovo objedinjavanje u okviru master budžeta, poslužićemo se\nprimjerom kojim smo i do sada ilustrovali naša istraživanja, gdje se radi o funkcionalno\nstrukturiranoj neprofitnoj organizacji koja u svom asortimanu ima dva tipa usluga.\nParcijalne budžete pripremićemo na kvartalnom i godišnjem nivou, dok će master\nbudžet biti pripremljen samo na godišnjem nivou.\n771 Ukoliko su ove aktivnosti organzovane u sastavu pojedinih fakulteta, u okviru Univerziteta, i ako su\ntroškovi ovih aktivnosti značajni po obimu. Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski\nfakultet, Beograd, 2003., str. 459-485.\n772 Ili im predstavljaju značajnu konkurenciju.\n773 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 469.\n774 Analizom prelomne tačke.\n277\nPolazeći od naznačenih pretpostavki plan prodaje usluga neprofitne organizacije\niz oblasti obrazovanja predstavljen je kako slijedi: 775\nTabela 49. Plan (budžet) prodaje i prihoda od prodaje\nUsluge A\nUsluge B\nUkupno\nElementi\nBroj\nVrijednost\nBroj\nVrijednost\nBroj\nVrijednost\n1. Prodajne cijene\n499\n3.290\n2. I kvartal\n41\n20.459\n-\n-\n41\n20.459\n3. II kvartal\n18\n8.982\n17\n55.930\n35\n64.912\n4. III kvartal\n16\n7.984\n-\n-\n16\n7.984\n5. IV kvartal\n1.195\n596.305\n13\n42.770\n1.208\n639.075\n6. Ukupno\n1.270\n633.730\n30\n98.700\n1.300\n732.430\nZavisno od plansko-kontrolnih potreba u konkretnom slučaju struktura plana\nprodaje može biti koncipirana na različite načine. Po horizontali plan može da bude\nraščlanjen po mjesecima ili po nekim drugim interesantnim vremenskim intervalima.\nVremenski intervali su naročito interesantni za posmatranu neprofitnu organizaciju kada\nse plan sastavlja za vremenski period 01.10. tekuće do 30.09. naredne godine, koliko\ntraje školska godina. Isto tako, vremenski interval oktobar-decembar ostvaruje preko\n80% ukupnih prihoda, dok se u periodu januar-septembar ostvaruje manje od 20%\nplaniranih prihoda, što zahtijeva pažljivo planiranje tokova gotovine i rasporeda viška\nprihoda nad rashodima. U dijelu koji se odnosi na cijene plan prodaje mora uvažavati\npropisane cijene od strane nadležnog ministarstva i plaćanje upisnine u dvije rate.\nPriprema\nplana\nprodaje\nna\nnivou\nuniverziteta\npodrazumijeva\nprikazaivanje\nsvih\ninformacija na nivou pojedinih fakulteta a onda njihovo objedinjavanje kao cjeline.\n3.4.3.2. Plan (budžet) troškova prodaje\nPlan vrijednosti pružanja usluga koji sadrži informacije o asortimanu, količini,\nvrijednosti i vremenskoj realizaciji, u tijesnoj je vezi sa planiranom prodajom. Logičan\nredoslijed, nakon sastavljanja plana prodaje, nalaže razvijanje plana troškova prodaje\nusluga i njegovo usklađivanje sa planom prodaje. Priprema ovog plana za potrebe\nmaster budžeta podrazumijeva specificiranje obima i asortimana troškova prodaje\nusluga kao odgovor na zahtjeve koji su sadržani u planu prodaje. Dok je u profitnim\n775 Usluge neprofitne organizacije klasifikovane su u dvije osnovne gupe: A – redovni i vanredni\nčetvorogodišnji studij i B – poslijediplomski studij. Cijene usluga planirane su na osnovu propisanog\ncjenovnika od strane univerziteta za četvorogodišnji studij, dok su cijene za poslijediplomski studij\nplanirane na nižem nivou u odnosu na cijena istih usluga konkurentskih neprofitnih organizacija u\nokruženja. Planom je predviđeno da se u školskoj 2005/2006 godini, pored sadašnih 920, upiše 350\nstudenata na prvu godinu studija i 30 na poslijediplomski studij. Planirani prihodi za osnovni studij\nagregirani su u veće grupe i to: 1) prihodi od upisnina za četvorogodišnji studij ostvaruju se u četvrtom\nkvartalu (100 studenata na teret budžeta plaća upisninu od 60 KM, studenti koji se sami finansiraju 660\nKM, vanredni studenti 630 KM, i studenti poslediplomskog kursa 3.290 KM (u više rata). Prijava ispita\nvrši se u svakom kvartalu po završenoj nastavi iz jednosemestralnih predmeta. Planom je predviđeno\nda će 80% ukupno upisanih studenata prijaviti sve ispite u prvom roku, da je prolaznost na ispitima oko\n50% od broja prijavljenih, cijena prijave ispita 5 KM za četvorogodišnji studi i za poslediplomski studij\n50 KM. Planirano je da u toku godine diplomira najmanje 21 student a da je prijava diplomskog rada\n100 KM. Prihodi koji su manje značajni izostavljeni su iz plana kao što su: naknade za uvjerenja, ispisi\nsa studija, izdavanje diploma i sl. Naznačeni broj izvršenih usluga po pojedinim kvartalima je uslovan,\npošto treba imati u vidu prodajne cijene i ukupno ostvareni prihod.\n278\nentiteta politika zaliha veoma osjetljiv problem koji tangira sve funkcije i značajno utiče\nna dobitna ostvarenja, kod najvećeg broja neprofitnih organizacija zalihe u bilansnim\nagregatima nisu iskazane.\nPlaniranje troškova prodaje usluga uključuje planiranje troškova direktnog\nmaterijala, troškova direktnog rada i opštih troškova prodaje usluga uz rješavanje\nspecifičnih problema njihovog planiranja. Zahtjevi kontrole nalažu analitičko planiranje\ntroškova po vrstama usluga i izabranim vremenskim intervalima, kao i pripremu\nposebnog budžeta troškova prodaje usluga (slika 20).\nSlika 20. Tok aktivnosti u planiranju troškova prodaje (pružanja) usluga\nIzvor: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005,\nstr. 478.\nPotrebno je praviti razliku između direktnih ili pojedinačnih troškova usluga,\n(troškovi materijala izrade, troškovi zarada izrade) i indirektnih ili opštih troškova\n(troškovi\nostalog\nmaterijala,\ntroškovi\nenergije,\ntroškovi\nzarada\nrežije,\ntroškovi\nneproizvodnih usluga, nematerijalni troškovi). Ova podjela izvršena je po kriterijumu\nzaračunavanja nosiocima troškova (konačnim učincima). Direktni troškovi predstavljaju\none\ntroškove\nkoji\nse\nneposredno\nzaračunavaju\npojedinim\nuslugama\nneprofitne\norganizacije.\nIndirektni\n(opšti)\ntroškovi\nmogu\nse\nzaračunati\n(alocirati)\npojedinim\nuslugama posredno, tj. pomoću pažljivo odabranih uslovnih baza (ključeva alokacije).\nOpšte troškove ne treba izjednačavati sa fiksnim, iako imaju i fiksni karakter, oni sadrže i\nvarijabilne troškove a njihov značajan dio je mješovitog karaktera.\nPlaniranje troškova direktnog materijala ima za cilj da se utvrde potrebni utrošci\n(količine) i troškovi direktnog materijala u cilju izrade plana poslovnog rezultata i plana\nnabavke materijala. Priprema plana troškova direktnog materijala uključuje poznavanje\ntri ključna informaciona inputa: planirani obim pružanja usluga u budžetskom periodu,\nplaniranu\npotrošnju\nmaterijala\npo\njedinici\nusluge\ni\nočekivane\nnabavne\ncijene\nmaterijala.776 Dok je u profitno orijentisanim entitetima najosjetljiviji problem utvrđivanje\npotrebnog materijala za proizvodnju jedinice proizvoda, u neprofitnim organizacijama\nstandardizacija se obično vrši iskustvenim sagledavanjima iz prethodnih perioda. Pored\nstandardizovanih\nutrošaka,\nutvrđivanje\ntroškova\nzahtijeva\npoznavanje i\ncjenovne\nkomponente troškova materijala, odnosno nabavnih cijena. Polazeći od plana troškova\npružanja usluga, pretpostavke da za svaku vrstu usluge učestvuje jedan materijal, da je\n776 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 479.\nPlan prodaje\nPlan troškova\nusluga\nPlan troškova\ndirektnog materijala\nPlan troškova\ndirektnog rada\nPlan opštih troškova\nprodaje usluga\n279\nza svaki materijal utvrđena standardna potrošnja izražena vrijednosno, ne zahtijeva\nplaniranje negativnih odstupanja, u našem slučaju plan troškova direktnog materijala\nmogao bi da sadrži sljedeće formalne izraze:\nTabela 50. Plan (budžet) troškova direktnog materijala\nKvartali\nElementi\nMat.\npo\njed.\nNab.\ncijena\nTrošak\npo\njed.\nI\nII\nIII\nIV\nSvega\nza\ngodinu\nI Usluga A\nPlanirane usluge\n41\n18\n16\n1.195\n1270\n1.Materijal X\n2\n10\n20\n820\n360\n320\n23.900\n25.400\nII Usluga B\nPlanirane usluge\n17\n-\n13\n30\n1. Materijal Y\n2\n15\n30\n-\n510\n-\n390\n900\nIII Ukupni troškovi mater.\n820\n870\n320\n24.290\n26.300\nIV Troškovi po vrstama\n820\n870\n320\n24.290\n26.300\n1. Troškovi materijala X\n820\n360\n320\n23.900\n25.400\n2. Troškovi materijala Y\n-\n510\n-\n390\n900\nPlan troškova direktnog materijala iskazan u ukupnom iznosu za obračunski\nperiod direktno utiče na sadržaj sva tri izvještaja777 koja čine master budžet, ali nema\nznačaj kao u profitno orijentisanim entitetima. U konkretnom slučaju, troškovi direktnog\nmaterijala učestvuju sa svega 2,61% u planiranim prihodima od izvršenih usluga u\ncjelokupnom budžetskom periodu, odnosno 26.300 KM sa pripadajućim rasporedom po\nkvartalima.\nPlaniranje troškova zarada pretpostavlja razmatranje različitih činilaca kao što\nsu: postojeći broj zaposlenih u stalnom radnom odnosu, zaposleni u dopunskom radnom\nodnosu, zaposleni po ugovoru o radu, dinamika zapošljavanja pripravnika, ulaganje u\nobrazovanje zaposlenih, obavljanje različitih poslova od strane zaposlenih i sl. Ovi\ntroškovi moraju se planirati na različitim nivoima: na nivou upravljačkog vrha, na nivou\nzaposlenih u nastavnom procesu sa različitim zvanjima, za zaposlene u administraciji,\nza zaposlene u obavljanju pomoćnih poslova i sl. Ovdje prvenstveno pažnju fokusiramo\nna direktne troškove bruto zarada zaposlenih u neposrednom pružanju usluga, dok su\nostali troškovi rada u pružanju usluga indirektnog karaktera i kao takvi predstavljaju\nsastavni dio plana opštih troškova.778\nAko imamo u vidu potrebe kontrole, onda plan (budžet) troškova direktnog rada\ntreba pripremiti po vrstama usluga kako bi bila moguća kontrola troškova plata, kontrola\ntroškova svake usluge, po užim centrima odgovornosti u okviru pružanja pojedinih\nusluga i kraćim vremenskim intervalima (kvartalima), kako bi bila moguća kontrola\npodručja odgovornosti i njihovih menadžera. U profitno orijentisanim organizacijama, u\noperativnom smislu, obračun troškova zarada izrade zahtijeva tri ključna informaciona\n777 Bilans stanja, bilans uspjeha i bilans novčanih tokova.\n778 Direktne zarade u bruto iznosu utvrđene su na osnovu prosječne cijene rada iz prethodnog perioda. Za\n32 nastavnika i 10 saradnika vodilo se računa da u nastavnom procesu učestvuju sa 60 odnosno 36\nčasova na ispitima, da je bruto plata nastavnika 1.171,42 KM, a saradnika 700,00 KM (u ovaj iznos\nuključene su i indirektne (režijske) zarade na osnovu ukupnog broja radnih sati u toku godine. Za sve\nnastavnike i saradnike utvrđena je prosječna zarada bez obzira na zvanje.\n280\ninputa: planirani obim proizvodnje u budžetskom periodu, standardno vrijeme izrade po\njedinici proizvoda779 i planiranu cijenu po času.780\nZa prepoznavanje proporcionalnosti troškova i njihovo uključivanje u interni\nobračunski sistem, tj. sistem planiranja i kontrolu troškova i poslovnog rezultata od\nodlučujućeg značaja je način izražavanja aktivnosti u odnosu na koju se ispoljava\nproporcionalnost\ntroškova,\ntj.\nizbor\nvrsta i\njedinica njihove\nmjere koje\nstoje\nu\nsrazmjernom odnosu s varijabilnim troškovima.781 Pogonski obračun, kao analitički\naspekt planiranja i kontrole učinaka, troškova i rezultata pozvan je da odgovori na ovaj\nizazov pošto je finansijsko knjigovodsvo u tom pogledu nemoćno. Standardizovanje\nzarada izrade uključuje standardizovanje količine direktnog rada po jednici usluge i\nmjestima\ntroškova.\nDok\nje\nstandardizovanje\npo\nmjestima\ntroškova\nizvodljivo,\nstandardizovanje zarada izrade po jedinici usluge u neprofitnim organizacijama, iz\noblasti\nobrazovanja,\nnije\nuobičajeno.\nPošto\nse\nobračun\nzarada\nvrši\nprimjenom\nugovorene cijene rada po času, danu, sedmici ili mjesecu na vrijeme radnika provedeno\nna radu nezavisno od učinka koji on za to vrijeme ostvari, ovi troškovi ne pokazuju\nvarijabilnost (proporcionalnost) prema obimu aktivnosti. Na mjestu nestalih varijabilnih\nplata izrade stupa približno isti sloj dodatnih ''fiksnih'' troškova plata režije.\nNosilac rezultata, dakle, prihoda i na odgovarajući način koncipiranih troškova\njeste usluga ili proizvod. Bilo da su prodajne cijene usluga, tj. njihovi jedinični prihodi\nodređeni od tržišta, bilo da se do njih treba doći na bazi troškova, ostaje problem\nutvrđivanja troškova po nosiocima, a to je osnovni zadatak kalkulacije. Kalkulacija\npredstavlja skup postupaka pomoću kojih se dolazi do troškova po jedinici usluge u\nskladu sa odgovarajućim ciljevima kalkulacije, odnosno svrhama u koje se cijena\nkoštanja nosilaca troškova i rezultata koristi. Ukoliko je u pitanju potpuna alokacija\ntroškova na nosioce, direktni troškovi rada mogu se alocirati na usluge kao konačne\nučinke\norganizacije.\nRazvijanje\nplana\ntroškova\nzarada\nobračunatih\npo\nstvarnim\ntroškovima pretpostavlja povezivanje planiranih usluga, potrebnog vremena i planiranih\ncijena za potrebe kvartalnog razvijanja parcijalnih planova, što je kvantitativno iskazano\nu tabeli 51. Sa stanovišta nosilaca troškova ovako utvrđen plan troškova direktnog rada\nposlužiće kao ključ za alokaciju opštih troškova proizvodnje na nosioce.\nTabela 51. Plan (budžet) troškova direktnog rada\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\nUsluga A\nPotrebno vrijeme\n1.100\n1.466\n550\n916\n4.032\nCijena po času\n73,33\n73,33\n73,33\n73,33\n73,33\nUkupni troškovi\n80.640\n107.520\n40.320\n67.200\n295.680\nUsluga B\nPotrebno vrijeme\n-\n80\n10\n50\n140\nCijena po času\n-\n150\n150\n150\n150\nUkupni troškovi\n-\n12.000\n1.500\n7.500\n21.000\nUkupni troškovi rada\n80.640\n119.520\n41.820\n74.700\n316.680\n779 Vrijeme po jedinici usluge je 45 ili 60 minuta, ali troškovi nisu varijabilni obimu aktivnosti.\n780 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 482.\n781 Isto, str. 73.\n281\nPlan opštih troškova proizvodnje sadrži troškove koji su vezani za funkciju\npružanja usluga ali se ne mogu direktno vezati za pojedinačne usluge. Radi se o\nrazličitim troškovima kako u pogledu vrsta tako i u pogledu njihovog ponašanja u odnosu\nna obim aktivnosti. Opštim troškovima pripadaju troškovi ostalog (indirektnog) materijala,\ntroškovi indirektnog rada, troškovi održavanja, troškovi energije, troškovi amortizacije,\ntroškovi osiguranja i sl. U odnosu na obim, opšti troškovi proizvodnje ponašaju se\nvarijabilno, fiksno ili mješovito. Osnovni problem u planiranju opštih troškova usluga\nsastoji se u razlaganju mješovitih troškova na varijabilni i fiksni dio. To razlaganje može\nbiti izvršeno pomoću različitih metoda kao što su: razlaganje prema procjeni njihovog\npretežnog karaktera, metod najvišeg i najnižeg nivoa troškova prema iskustvu iz\nprethodnog perioda, grafički metod i metod najmanjih kvadrata.782 Poslije račlanjavanja\nopštih troškova na varijabilni i fiksni dio, varijabilni troškovi vežu se za obim aktivnosti a\nfiksni\ntroškovi\nutvrđuju\nu\nukupnom\niznosu\nuz\npomoć\npraktičnog\nkapaciteta\ni\nstandardizuju po jedinici usluge. Najjednostavniji način planiranja ovih troškova je\nnjihovo\nzasnivanje na istorijskim troškovima, a mogu ih primjenjivati neprofitne\norganizacije koje imaju ustaljen obim aktivnosti i relativno stabilan iznos ovih troškova.\nPlan opštih troškova za potrebe izrade poslovnog plana u profitno orijentisanim\nentitetima i neprofitnim organizacijama koje su slične profitnim, a na osnovu njihovog\npretežnog karaktera može da ima sljedeći formalni izraz:\nTabela 52: Plan (budžet) opštih troškova\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\nI Opšti varijabilni troškovi\n61.916\n38.456\n97.226\n105.846\n303.444\n1. Indirektni materijal\n1.400\n1.120\n400\n2.920\n5.840\n2. Indirektni rad783\n52.816\n25.936\n93.136\n66.256\n238.144\n3. Energija\n2.080\n960\n880\n3.040\n6.960\n4. Održavanje\n500\n200\n250\n350\n1.300\n5. Putni troškovi\n5.120\n10.240\n2.560\n33.280\n51.200\nII Opšti fiksni troškovi\n4.050\n4.050\n4.050\n4.050\n16.200\n1. Osiguranje\n1.550\n1.550\n1.550\n1.550\n6.200\n2. Ostali fiksni troškovi\n2.500\n2.500\n2.500\n2.500\n10.000\nIII Ukupni opšti tr. usluga (I+II)\n65.966\n42.506\n101.276\n109.896\n319.644\nU\nslučaju\nnavedene\nneprofitne\norganizacije,\nprimjenom\nknjigovodstveno-\ntehničke metode, za potrebe alokacije troškova na nosioce i standardizovanja po jedinici\nusluga navedene vrste troškova potrebno je reklasifikovati na varijabilni i fiksni dio. Kao\nvarijabilne\n(proporcionalne)\ntroškove\ntreba\nstandardizovati\ntroškove\nindirektonog\nmaterijala i troškove energije, pošto se njihov najveći dio odnosi na proizvodna mjesta\ntroškova, dok ostali navedeni primarni troškovi imaju fiksni karakter. Dakle, planirani\n782 Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 475-478.\n783 Troškovi indirektnog rada za nastavnike utvrđeni su kao razlika između ukupnih časova (160 x 12=\n1.920 časova) i direktnih časova rada (96) vodeći računa da su ukupne bruto zarada 449.824 KM. Na\nisti način utvrđeni su indirektni troškovi zarada za saradnike, kao razlika između ukupnih bruto zarada\n(84.000 KM) i direktnih zarada (52.800 KM). Raspored troškova indirektnih zarada po kvartalima\nizvršen je srazmjerno broju ostvarenih sati inirektnog rada.\n282\nukupni opšti fiksni troškovi planirani na godišnjem nivou iznose 306.844 KM, dok po\njedinici učinka za uslugu A iznose 233,50 KM a za uslugu B 343,23 KM.784\n3.4.3.3. Plan (budžet) nabavke\nPlanom nabavke specificiaju se količine materijala koje treba nabaviti, vrste\nmaterijala, vrijednost i vrijeme kada je nabavke neophodno realizovati. U profitno\norijentisanim entitetima postojanje direktne veze između plana proizvodnje i potrošnje\ndirektnog materijala i količina koje treba nabaviti ne dozovoljava stavljanje znaka\njednakosti usljed definisanja politike zaliha koja treba da apsorbuje razlike. U neprofitnim\norganizacijama postoji mogućnost sinhronizacije nabavke potrebnog materijala sa\npotrebama pružanja usluga i korišćenja koncepta just-in-time (JIT sistem).785 Imajući u\nvidu iskazane potrebe za materijalom, sadržane u planu troškova direktnog materijala,\nočekivane nabavne cijene i potrebe za indirektnim materijalom koji prati proces\nrealizacije usluga, pripremljen plan nabavke ima sljedeći formalni izraz:\nTabela 53: Plan (budžet) nabavke (direktnog i indirektnog) materijala\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\nMaterijal X\n820\n360\n320\n23.900\n25.400\nMaterijal Y\n-\n510\n-\n390\n900\nIndirektni materijal Z\n1.400\n1.120\n400\n2.920\n5.840\nVrijednost ukupne nabavke\n2.220\n1.990\n720\n27.210\n32.140\nDa bi se zadovoljili zahtjevi fleksibilnosti\npotrebno je odvojeno planirati\nvarijabilne i fiksne troškove nabavke. Planiranje varijabilnih troškova u projektovanju\nposlovnog rezultata polazi od prethodno planiranih nabavki i standardnih troškova\nnabavke po jedinici materijala čiji proizvod pokazuje ukupno planirani iznos varijabilnih\ntroškova nabavke za nastupajući period. Pošto se istovremeno nabavlja sa direktnim\nmaterijalom u plan smo uvrstili i planirane količine indirektnog materijala koji se koristi u\nupravi i administraciji.\n3.4.3.4. Plan (budžet) troškova prodatih usluga\nProjekcija\nostvarenja\nneprofitne\norganizacije\nu\nbudžetskom\nperiodu\npodrazumijeva suprotstavljanje projektovanih prihoda od prodaje usluga troškovima\nprodatih usluga i troškovima perioda. Pošto su prihodi od prodaje određeni planom\nprodaje usluga a troškovi perioda funkcionalnim planovima proizvodnih i neproizvodnih\n784 Ukupni fiksni troškovi 306.844 KM : 4.172 direktnih časova usluga = 73,548418 KM/čas. Usluga A =\n4.032 časova x 73,548418 KM = 296.547,221476 : 1.270 (studenata) = 233,501749 KM. Usluga B =\n140 časova x 73,548418 KM = 10.296,778520 KM : 30 (studenata) = 343,225951. (A 296.547,221476\n+ B 10.296,778520 = 306.844 KM. Indirektni rad obračunat je kao razlika između direktnih časova rada\ni ukupnog godišnjeg fonda časova rada nastavnika i saradnika. Prosječna bruto zarada nastavnika je\n1.171,42 KM a saradnika 700 KM mjesečno. Putni troškovi zasnovani su na istorijskim troškovima,\nelektrična energija obračunata po prosječnoj cijeni 0,80 KM/KWh na osnovu 8.700 KWh utrošenih u\nprethodnom periodu, osiguranje zaposlenih i studente proporcionalno je raspoređeno po kvartalima\nkao i ostali fiksni troškovi.\n785 Horngren, C., Foster, G., Datar, S.: Osnove troškovnog računovodstva, upravljački aspekt, Udruženje\nračunovođa i revizora FBiH, Sarajevo, 2002, str.841-869.\n283\npodručja odgovornosti, potrebno je utvrditi iznos troškova usluga koje se u budžetskom\nperiodu odnose na realizovane učinke. Ovi troškovi sadrže se u planu troškova\ndirektnog materijala i planu opštih troškova proizvodnje. U našem slučaju, kada nema\npočetnih i krajnjih zaliha, odnosno kada je obim \"proizvedenih\" usluga jednak obimu\nprodaje, postoji jednakost između plana troškova \"proizvedenih\" usluga i plana troškova\nprodatih usluga. U profitno orijentisanim entitetima ovakva situacija je prije izuzeak nego\npravilo, ali je uobičajena u mnogim neprofitnim organizacijama.\nU opredeljenju za način obračuna troškova po jedinici izbor može biti između\nrazličitih varijanti apsorpcionih i nepotpunih troškova. Opredeljujući se za obračun po\nstandardnim varijabilnim troškovima u pripremi master budžeta i njegovih prednosti u\nodnosu na druge sisteme obračuna, primijenićemo obračunski sistem koji pretpostavlja\nobračun varijabilne prozvodne cijene koštanja. Pošto su opšti varijabilni troškovi\nproizvodnje786 planirani u iznosu od 12.800 KM, pri sastavljanju kalkulacije neophodno\nih je alocirati na pojedine usluge, kao što pokazuje naredni pregled:\nTabela 54: Alokacija opštih varijabilnih troškova prema direktnim časovima rada\nJedinice\nusluge\nDirektni časovi\nrada\nUčešće\nUkupni\nOVT\nOVT\npo jedinici\n1.270\n4.032\n0,9664\n12.369,92\n9,74\n30\n140\n0,0336\n430,08\n14,34\n-\n4.172\n1,0000\n12.800\n-\nNakon raspoređivanja opštih varijabilnih troškova po vrstama usluga sačinjava\nse kalkulacija troškova po jedinici realizovanih usluga:\nTabela 55: Kalkulacija standardne varijabilne proizvodne cijene koštanja\nUsluge RS – 1.270\nUsluge PS - 30\nE l e m e n t i\nUkupni\ntroškovi\nTrošak po\njedinici\nUkupni\ntroškovi\nTrošak po\njedinici\n1. Troškovi direktnog materijala\n25.400,00\n20,00\n900,00\n30,00\n2. OVT usluga\n12.369,92\n9,74\n430,08\n14,34\n3. Proizvodna cijena koštanja\n37.769,92\n29,74\n1.330,08\n44,34\nPlan troškova prodatih usluga (učinaka) završava sljedećim formalnim izrazom:\nTabela 56. Plan troškova prodaje\nE l e m e n t i\nPlanirana prodaja\nCijena koštanja\nVrijednost\n1. Usluga A\n1.270\n29,74\n37.769,92\n2. Usluga B\n30\n44,34\n1.330,08\n3.Troškovi prodatih proizvoda\n1.300\n39.100,00\n3.4.3.5. Plan (budžet) troškova marketinga\nTroškovi marektinga, zajedno sa opštim troškovima upravljanja i administracije,\npripadaju\ngrupi\nneproizvodnih\ntroškova.\nRačunovodstvo\nodgovornosti\nu\nprocesu\nplaniranja, mjerenja i kontrole tretira ove troškove kao diskrecione centre rashoda.\n786 Troškovi indirektnog materijala planiran su u iznosu 5.840 KM, a energije u iznosu 6.960 KM.\n284\nU neprofitnom sektoru marketing predstavlja tehniku satisfakcije među različitim\ngrupama koji mogu da utiču na uspjeh neprofitne organizacije. U neprofitnoj areni\nuspješne marketing strategije organizacijama omogućavaju da postignu svoje misije,\nciljeve i fokusiranjem na potrebe i zadovoljenje potreba svojih članova obezbijedi\ndugoročnu finansijsku stabilnost. Sa marketinške tačke gledišta postoje četiri kritična\nelementa označena kao 4P ili marketing miks: proizvod ili u slučaju neprofitnih\norganizacija programi i usluge, promocija proizvoda, programa ili usluge, cijena i mjesto\ngdje su proizvodi, programi ili usluge na raspolaganju.\nOrganizacije u neprofitnom sektoru manje su rigorozne u razvoju i testiranju\nnovih proizvoda, programa i usluga ili ažuriranju i modernizaciji starih. U organizacijama\nkoje ostvaruju profit mnogo novca troši se na promociju, dok neprofitni sektor raspolaže\nmanjim iznosom sredstava koja se moraju racionalnije trošiti i moraju se više koristiti\nbesplatni mediji. Tijesni odnos između cijene i stvarne vrijednosti nije nigdje očigledniji\nkao u konkurentskom svijetu neprofitnih organzacija. Često je teško odrediti stvarnu\nvrijednost različitih aktivnosti fakulteta, bolnica i sl. Potrošač koji pokušava da napravi\nrazliku između dvije organizacije na istom polju može ponekad zaključiti da ona čija je\ncijena veća, zapravo, nudi bolji proizvod ili uslugu. Konačni element u marketing mixu je\nmjesto, lokacija na kojoj je proizvod dostupan potrošaču. Mnoge neprofitne organizacije\nshvatile su da, ako potrošači, klijenti ili članovi ne mogu ili neće da dođu u sjedišta\norganizacije,\norganizacija\nmora\nodnijeti\nproizvode\ni\nusluge\nnjima.\nRazvijanje\nodgovarajućeg\nsistema\ndistribucije\nproizvoda\nili\nusluga\npostaje\nsve\nvažnije\nu\nneprofitnom svijetu isto kao što je i kod profitno orijentisanih kompanija. 787\nU sadržinskom smislu, polazeći od vrsta troškova koji se mogu pojaviti u okviru\novoga\npodručja\nodgovornosti,\nu\nplanu\ntroškova\nprodaje\npreovladavaju\ntroškovi\npromotivnih aktivnosti i troškovi distribucije. Razvijanje plana troškova promotivnih\naktivnosti vjerovatno je najkompleksnije područje planiranja troškova u okviru funkcije\nmarketinga profitno orijentisanih kompanija, ali je značajno i kod neprofitnih organizacija.\nPolazeći od pretpostavke da se radi o diskrecionom centru rashoda i neposrednom\nvezivanju za obje vrste usluga, u okviru jednog područja odgovornosti, plan troškova\nmarketinga izgleda kao što prikazuje naredna tabela.\nTabela 57. Plan (budžet) troškova marketinga\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za godinu\n1. Troškovi reklame\n-\n500\n500\n-\n1.000\n2. Ostali fiksni troškovi\n-\n200\n1.000\n-\n1.200\nUkupno\n-\n700\n1.500\n-\n2.200\nPažljivim sagledavanjem troškova marketinga može se uočiti da se u njihovoj\nstrukturi pojavljuju fiksni troškovi, diskrecioni fiksni troškovi, varijabilni troškovi i mješoviti\ntroškovi. Fiksni troškovi utvrđuju se u ukupnom iznosu za cijeli obračunski period i onda\nraspoređuju po užim vremenskim intervalima (kvartalima, mjesecima, sedmicama).\nDiskrecioni fiksni troškovi nastaju kao posljedica tekućeg odlučivanja i oni se prepoznaju\nmeđu troškovima promotivnih aktivnosti. Varijabilni troškovi ponašaju se proporcionalno\n787 Wolf, T.: Upravljanje neprofitnim organizacijama u XXI vijeku, Simon & Schuster Inc., New York, 1999,\np. 169.\n285\nobimu prodaje i najvećim dijelom odnose se na troškove distribucije. Mješovite troškove\nneophodno je razložiti na varijabilni i fiksni dio a onda rasporediti po užim vremenskim\nintervalima i vrstama usluga. Imajući u vidu da planirani iznos troškova marketinga čini\nsamo\n0,22%\nplaniranih\nprihoda\nod\nprodaje\nusluga\nneprofitne\norganizacije,\nu\nkonkurentskom okruženju neprofitnog sektora marketinškim aktivnostima treba posvetiti\nznačajno više pažnje.\n3.4.3.6. Plan (budžet) troškova opšteg upravljanja i administracije\nTroškovi uprave i administracije smatraju se najčešće fiksnim troškovima\npolazeći od pretpostavke da je učešće varijabilnih troškova neznatno. U ove troškove\nspadaju\ntroškovi\nplata\nadministrativnog\nosoblja,\ntroškovi\nreprezentacije,\ntroškovi\nkancelarijskog\nmaterijala,\ntroškovi\nslužbenih\nputovanja,\nfinansijsko-računovodsteni\nposlovi, troškovi opšteg upravljanja organizacijom i sl. Za planiranje ovih troškova, kao\nstartna osnova, najčešće se uzima nivo rashoda iz prethodnog perioda korigovan za\nplanirane promjene aktivnosti koje dovode do njihovog povećanja ili smanjenja. Polazeći\nod pretpostavke da se troškovi opšteg upravljanja i administracije planiraju po vrstama,\nprvo na godišnjem nivou, a onda raspoređuju u jednakim iznosima po kvartalima, plan\novih troškova ilustrujemo kako slijedi:\nTabela 58. Plan (budžet) troškova opšteg upravljanja i administracije\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega\nza godinu\n1. Kancelarijski materijal\n1.700\n1.700\n1.700\n1.700\n6.800\n2. Plate administrativnog osoblja\n17.450\n17.450\n17.450\n17.450\n69.800\n3. Troškovi službenih putovanja\n250\n250\n250\n250\n1.000\n4. Troškovi reprezentacije\n650\n650\n650\n650\n2.600\n5. Troškovi osiguranja\n900\n900\n900\n900\n3.600\n6. Troškovi komunikacionih usluga\n250\n250\n250\n250\n1.000\n6. Ukupni troškovi\n21.200\n21.200\n21.200\n21.200\n84.800\nSama\npriroda\ntroškova\nuprave\ni\nadministracije\nisključuje\nmogućnost\nstandardizacije u istom obimu i sa istim stepenom precinosti kao na području\nproizvodnje ili prodaje. Za određene aktivnosti ove funkcije moguće je utvrditi učinke i\nstandardne troškove, što znatno olakšava postupak njihovog planiranja i kontrole. Po\npravilu, to su rutinski poslovi koji se učestalo ponavljaju i imaju manje ili više tehnički\nkarakter.788\n3.4.3.7. Plan kapitalnih ulaganja (kapitalni budžet)\nPlan kapitalnih ulaganja ili kapitalni budžet predstavlja dugoročni budžet koji\nsadrži planirane investicije i njihov vremenski raspored u periodu dužem od godinu\ndana. Ovaj proces implicira tri grupe odluka:789 1) odlučivanje o tome koji investicioni\nprojekti će biti prihvaćeni, što podrazumijeva identifikovanje mogućih investicionih\nalternativa koje će doprinijeti ostvarenju postavljenih ciljeva, procjenu predloženih\nprojekata u kontekstu odgovarajuće cost-benefit analize i izbor projekata koji će biti\n788 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 143.\n789 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 500.\n286\nimplementirani; 2) determinisanje kapitalnih rashoda sa stanovišta njihove visine i\nvremenskog rasporeda, što je neophodno za testiranje mogućnosti organizacije da u\ndatim uslovima podnese takve izdatke; 3) donošenje odluke o finansiranju predloženih\nprojekata, odnosno da li se oni mogu finansirati iz internog cash flow-a, ili je potrebno\nfinansiranje iz eksternih izvora. Prethodne odluke međusobno su povezane i efekti koji\nna bilo kom području ne zadovoljavaju znače eliminaciju određenog projekta iz\nkapitalnog budžeta.\nInvesticione odluke pripadaju grupi najvažnijih odluka koje donosi menadžment\norganizacije. Karakteristični primjeri takvih odluka u neprofitnim organizacijama jesu\nnabavka nove opreme, ulaganje u infrastrukturu, ulaganja u izgradnju, adaptaciju ili\nrekonstrukciju\ngrađevinskih\nobjektata\ni\nsl.\nPrilikom\nodlučivanja\no\ninvesticionim\npoduhvatima u okviru procesa kapitalnog budžetiraja povezuju se relevantni troškovi i\nkoristi sa svakom alternativom koja se razmatra i vrši izbor najpovoljnije.790 Pošto su\nodluke o ulaganju u fiksna sredstva jednom donesene i dinamizirane, njihova realizacija\ntreba da bude uključena u tekuće finansijske planove da bi se blagovremeno\nobezbijedila\npotrebna\nnovčana\nsredstva,\nšto\nilustrujemo\nsljedećim\ntabelarnim\nprikazom.791\nTabela 59. Plan (budžet) troškova kapitalnih ulaganja\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\n1. Građevinski objekti\n-\n-\n-\n30.000\n30.000\nSvega:\n-\n-\n-\n30.000\n30.000\nIz plana se vidi da neprofitna organizacija predviđa adaptaciju građevinskih\nobjekata u četvrtom kvartalu tekuće godine koja treba da bude finansiranai iz sopstvenih\nizvora. Operativni poslovni plan u tom smislu mora da prihvati planirani kvartalni izdatak\ni da testira izvodljivost takve aktivnosti, što treba da nađe svoje mjesto i u planu\nnovčanih tokova za datu godinu.\n3.4.3.8. Plan (budžet) novčanih tokova\nPlan novčanih tokova obuhvata planirana primanja i izdavanja gotovine za\nnastupajući planski period. Svi poslovni događaji koji su sadržani u prethodnim\nplanovima na direktan ili indirektan način određuju vrijednosti koje će biti sadržane u\nprojektovanim bilansima stanja, uspjeha i novčanih tokova u planiranom periodu. To\nznači da je plan novčanih tokova usko povezan sa ostalim parcijalnim planovima, sa\nplanom prodaje i s njim povezanim planom naplate potraživanja, planom troškova,\nplanom nabavke i iz njega izvedenog plana plaćanja obaveza dobavljačima i planom\nkapitalnih ulaganja.\nU profitno orijentisanim entitetima najveći priliv gotovine očekuje se iz planiranih\nprihoda od prodaje proizvoda i usluga. U većini neprofitnih organizacija priliv gotovine\nočekuje se iz budžeta viših ili nižih potrošačkih jedinica, dok neke prihode ostvaruju od\n790 Kriterijumima koji se koriste u cost-benefit analizi pri ocjeni investicionih projekata obrađeni su u okviru\ntačke 2 ovog poglavlja rada.\n791 Krasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004, str. 144.\n287\nsopstvene djelatnosti i slične su profitno orijentisanim organizacijama. Pošto se prihodi\nod izvršenih usluga ostvaruju u gotovini, primanja gotovine koincidiraju sa dinamikom\nprihoda. Uz prihode od prodaje i prihode iz budžeta u neprofitnim organizacijama mogu\npostojati i drugi potencijalni izvori gotovine, prilivi po osnovu donacija, prodaje stalnih\nsredstava, naplata prihoda po osnovu kamata, a te izvore takođe treba predvidjeti i\nuključti u plan primanja gotovine.\nU pripremanju plana novčanih tokova moguća su dva pristupa. Prvi je poznat\nkao metoda direktnog utvrđivanja gotovinskih tokova i u njegovoj osnovi nalazimo\nnamjeru detaljnog praćenja kretanja gotovine koja nastaje kao posljedica primanja i\nizdavanja koja su predviđena u parcijalnim planovima. Ova metoda je pogodna za\nupotrebu u procesu kratkoročnog operativnog planiranja (budžetiranja).792 Drugi pristup\nrazvoja plana gotovine poznat je kao indirektna metoda ili finansijsko-računovodstveni\npristup i često se koristi za potrebe dugoročnog poslovnog planiranja. Imajući u vidu\nsamu strukturu izvještaja o novčanim tokovima po indirektnoj metodi, čini se da ona nije\nprimjerena za neprofitne organizacije pošto počinje od neto dobitka koji nije krajnji cilj\nnjihovog poslovanja i zato smo se opredijelili za sastavljanje plana tokova gotovine koji\nse zasniva na direktnoj metodi.\nU operativnom sadržaju neposrednom sastavljanju plana tokova gotovine\nprethodi pripremanje parcijalnih budžeta priliva i odliva koji proizilaze iz plana prodaje i\nplana nabavke, dok su odlivi uslovljeni troškovima rada, opštim troškovima pružanja\nusluga i troškovima neproizvodnih funkcija i planiranim kapitalnim ulaganjima koji se\nmogu direktno preuzeti u plan novčanih tokova. Pod pretpostavkom da se svi prihodi od\nplanirane prodaje naplaćuju u gotovom i da se prihodi iz budžeta više potrošačke\njedinice doznačavaju u narednom mjesecu za protekli mjesec, prilivi mogu da se prikažu\nkako slijedi:\nTabela 60. Plan očekivanog priliva gotovine od prodaje i prihoda iz budžeta\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\n1. Prilivi iz budžeta RS\n50.000\n75.000\n75.000\n75.000\n275.000\n2. Prilivi od prodaje u prvom kvartalu\n20.459\n20.459\n3. Prilivi od prodaje u drugom kvartalu\n64.912\n64.912\n4. Prilivi od prodaje u trećem kvartalu\n7.984\n7.984\n5. Prilivi od prodaje u četvrtom kvartalu\n639.075\n639.075\n6. Ukupni prilivi\n70.459\n139.912\n82.984\n714.075\n1.007.430\nUzimajući u obzir pretpostavku da se obaveze prema dobavljačima za isporuke\ndirektnog i indirektnog materijala plaćaju u narednom kvartalu za prethodni kvartal,\nodnosno do kraja godine za sve pristigle račune dobavljača i prenesene obaveze prema\ndobavljačima iz prethodne godine, očekivani odliv gotovine po\nosnovu troškova\ndirektnog i indirektnog materijala možemo iskazati sljedećim tabelarnim prikazom:\n792 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 504.\n288\nTabela 61. Plan očekivanog odliva gotovine po osnovu nabavke materijala\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\n1. Odlivi za nabavku materijala iz prethodne godine793\n2.323\n2.323\n2. Odlivi za nabavku u prvom kvartalu\n-\n3. Odlivi za nabavku u drugom kvartalu\n2.220\n2.220\n4. Odlivi za nabavku u trećem kvartalu\n1.990\n1.990\n5. Odlivi za nabavku u četvrtom kvartalu\n27.930\n27.930\n6. Ukupni odlivi\n2.323\n2.220\n1.990\n27.930\n34.463\nPripremljeni plan novčanih tokova u koji su inkorporirani parcijalni planovi odliva\ngotovine po osnovu bruto troškova zarada, opštih troškova proizvodnje, troškova\nmarketinga, troškova uprave i administracije i troškova kapitalnih ulaganja predstavljen\nje u tabeli 62:\nTabela 62. Plan novčanih tokova\nKvartali\nElementi\nI\nII\nIII\nIV\nSvega za\ngodinu\nI Novčani prilivi\n1. Gotovina na početku794\n406.416\n332.771\n295.357\n199.745\n406.416\n2. Prilivi po osnovu prodaje\n20.459\n64.912\n7.984\n639.075\n732.430\n3.Prilivi iz budžeta RS\n50.000\n75.000\n75.000\n75.000\n275.000\n4. Planirani prilivi (1 do 3)\n476.875\n472.683\n378.341\n913.820\n1.413.846\nII Novčani odlivi\n1. Nabavka direktnog materijala\n2.323\n2.220\n1.990\n27.930\n34.463\n2. Bruto plate i naknade zaposlenim795\n141.781\n158.906\n155.906\n209.208\n665.801\n3. Opšti troškovi proizvodnje\n-\n11.750\n15.450\n48.460\n75.660\n4. Opšti troškovi marketinga\n-\n700\n1.500\n-\n2.200\n5. Troškovi uprave i administracije\n-\n3.750\n3.750\n7.500\n15.000\n6. Kapitalna ulaganja\n-\n-\n-\n30.000\n30.000\n7. Planirani odlivi gotovine (1 do 6)\n144.104\n177.326\n178.596\n323.098\n823.124\n8. Gotovinana kraju (I4-II7)\n332.771\n295.357\n199.745\n590.722\n590.722\nNa osnovu primanja i izdavanja gotovine moguće je krajem svakog perioda,\nodnosno kvartala ili mjeseca procijeniti saldo gotovine. Ukoliko u toku nekih perioda\nprimanja nisu dovoljna da pokriju ukupna izdavanja, treba sačiniti plan finansiranja,\nodnosno pozajmljivanja sredstava. Plan finansiranja svojstven je profitno orijentisanim\norganizacijama, a nije neprofitnim entitetima. Međutim, ukoliko se pojavi nedostatak\ngotovine, neprofitne organizacije nisu sklone finansiranju iz kreditnih sredstava već prije\nprolongiranju rokova isplata zarada u vrijeme kada se koriste godišnji odmori.796\n793 Iz bilansa stanja na dan 31.12.2004. godine preuzet je iznos odliva za nabavljeni materijal.\n794 Iznos gotovine na početku godine preuzet je iz bilansa stanja na dan 31.12.2004. godine.\n795 Ukupni troškovi bruto zarada zaposlenih u ukupnom iznosu od 665.801 KM raspoređeni su po\nkvartalima. Za prvi kvartal bruto zarade zaposlenih iznose 150.906 KM, dok su obaveze prema\nzaposlenim iz prethodne godine iznosile 41.177 KM. Pošto se zarade za prethodni mjesec isplaćuju do\nkraja narednog mjeseca, preneseni iznos iz 2004. i 2/3 bruto zarada u prvom kvartalu iznose 141.781\nKM. Preneseni iznos od 50.302 KM iz prvog kvartala i 2/3 iz drugog kvartala čine 158.906 KM\nisplaćene u drugom kvartalu. Bruto zarade za trećei kvartal izračunate su na isti način kao i za drugi\nkvartal. Za četvrti kvartal izvršena je isplata 1/3 zarada iz trećeg kvartala i ukupan iznos za četvrti\nkvartal zadnjeg dana u decembru 2005.godine.\n796 Što se obično pojavljuje u trećem kvartalu tekuće godine.\n289\n3.4.3.9. Planirani bilans uspjeha\nU okviru projektovanog bilansa uspjeha objedinjuju se brojni parcijalni budžeti\nprihoda i troškova nastali kao rezultat planiranih aktivnosti u okviru organizacije i njenih\npodručja odgovornosti. Testiranje prihvatljivosti projektovanih aktivnosti organizacije u\nizabranom budžetskom periodu, započeto u planu tokova gotovine, nastavlja se u\nprojektovanom bilansu uspjeha797 koji ima karakter preliminarnog plana sve dok ne\nizdrži testiranje prihvatljivosti analizom prelomne tačke. Razvijanje projektovanog\nbilansa uspjeha traži da se riješe dvije dileme. Prva se odnosi na izbor obračunskog\nsistema a druga na izbor vremenskog perioda. Za rješavanje prve dileme opredijelili smo\nse za primjenu sistema obračuna po standardnim varijabilnim troškovima zbog njegovih\nprednosti\nu\nplaniranju\ni\niskazivanju\nrezultata.\nIpak\nostaje\nproblem\nuporedivosti\nprojektovanog bilansa uspjeha sa zvaničnim bilansom uspjeha.\nPlanirani\nbilans\nuspjeha\nmože\nse\nsačinjavati\nanalitički\npo\nkvartalima\nili\nmjesecima, što je uslovljeno upravljačko-informacionim zahtjevima. Ukoliko se zaniva na\ndirektnoj metodi, plan tokova gotovine može po učestalosti da prati bilans uspjeha,\nmeđutim, ukoliko se zasniva na indirektnoj metodi mora se sačekati sastavljanje\nprojektovanog bilansa stanja. Polazeći od informacija koje sadrže prethodni parcijalni\nplanovi i plan tokova gotovine kao kruna procesa planiranja pojavljuje se projektovani\nbilans uspjeha (tabela 63):\nTabela 63. Projektovani bilans uspjeha po standardnim varijabilnim troškovima\nRb\nE l e m e n t i\nI z n o s\n1.\nPrihodi od izvršenih usluga\n732.430\n2.\nPrihodi iz budžeta\n275.000\n3.\nSvega prihodi (1+2)\n1.007.430\n4.\nTroškovi realizovanih usluga\n39.100\n5.\nKontribucioni rezultat (3-4)\n968.330\n6.\nFiksni troškovi (60+61+62)\n710.524\n60.\nFiksni troškovi proizvodnje\n623.524\n61.\nFiksni troškovi marketinga\n2.200\n62.\nFiksni troškovi uprave i administracije\n84.800\n7.\nNeto rezultat–višak prihoda nad rashodima (5-6)\n257.806\nPlansko-kontrolne\nnedostatake\nosnovnog\noblika\nmarginalnog\nobračuna\nu\nneprofitnim organizacijma mogao bi da otkloni račun postepenog pokrića fiksnih\ntroškova i da premosti gep između sistema obračuna po standardnim varijabilnim\ntroškovima\ni\nsistema\nobračuna\npo\npunim\nstandardnim\ntroškovima,\nnjihovim\npribližavanjem i kombinovanjem. Ideja je da se iz kontribucionog rezultata usluge ne vrši\npokriće ukupnih fiksnih troškova kao bloka troškova, već postepenim iskazivanjem\nkontribucionog rezultata po pokriću određenih fiksnih troškova. Radi se, prije svega, o\ndirektnim\nfiksnim\ntroškovima\nkalkulacionih\njedinica\nza\nkoje\nse\nželi\nobračun\nkontribucionog rezultata po pokriću svih direktnih troškova. Ovdje, prije svega, mislimo\nna pokriće direktnih fiksnih troškova bruto zarada koje iznose 557.788 KM ili 78,50%\nukupnih fiksnih troškova. U osnovi ovog računa stoji osnovna i jednostavna ideja da\n797 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 507.\n290\nusluga odbacuje kontribucioni rezultat za pokriće opštih fiksnih troškova tek po pokriću\nsvojih direktnih fiksnih troškova. 798\n3.4.3.10. Planirani bilans stanja\nU računovodstvenom smislu pripremanje bilansa stanja razlikuje se od pripreme\nplana tokova gotovine i plana rezultata. Planirani bilans stanja specifičan je utoliko što\nza ishodište ima bilans stanja sa početka budžetskog perioda, koji u procesu njegove\npripreme biva korigovan za očekivane promjene koje će nastupiti kao posljedica\nplaniranih aktivnosti neprofitne organizacije. Proces pripremanja projektovanog bilansa\nstanja može se prikazati kako slijedi (slika 21):\nSlika 21. Proces pripreme planiranog bilansa stanja\nPromjene na imovini prvenstveno su uslovljene sadržajem plana kapitalnih\nulaganja, planom naplate potraživanja i planom gotovine. Promjene na obavezama\nposljedica su planiranih aktivnosti isplata obaveza. Visina kapitala kao razlika između\nplanirane imovine i planiranih obaveza pulsira pod\nuticajem\nplaniranih dobitnih\nostvarenja u bilansu uspjeha i planirane upotrebe viška prihoda nad rashodima.\nPolazeći od bilansa stanja sa početka perioda, planiranih ostvarenja prikazanih u\nprethodnim planovima i opredjeljenja za sastavljanje master budžeta na godišnjem\nnivou, planirani bilans stanja prikazan je u tabeli 64.\n798 Prelomna tačka predstavlja značajnu pojavu i pogodan instrumentarij koji omogućava brzo, lako i\nrelativno puzdano planiranje i kontrolu poslovnog rezultata, prije svega, za alternativne nivoe\naktivnosti. Međutim, za aktivno upravljanje elementima poslovnog rezultata značajnije je sve ono što\nse događa do prelomne tačke, a posebno poslije nje. U primjeru neprofitne organizacije kojom\nilustrujemo naša izlaganja, prelomna tačka vrijednosno izražena iznosi 739.205,16 KM,. Stopa\nkontribucionog dobitka od 96,12% primijenjena na ovaj iznos prihoda odbacuje 710.524 KM, koliko\niznose fiksni troškovi organizacije za plansku godinu. Računajući sa prosječnim mjesečnim prihodom\nod 83.952,50 KM potrebno je oko 9 mjeseci da se dostigne prelomna tačka (pod uslovom da su iznosi\nmjesečno kontinuirani), što govori o visokoj marži sigurnosti od 26,62%. Stopa varijabilnih troškova od\nsvega 3,88% govori nam o značaju fiksnih troškova neprofitne organizacije. Neophodno je istaći da se\nagregirani prihod u bilansu uspjeha sastoji iz dvije komponente, a sopstveni prihodi čine čak 72,70%,\nšto je samo nešto niže od prelomne tačke. Drugi dio prihoda - doznake iz budžeta višeg nivoa, ukoliko\nbi izostale a NPO za 390 studenata koji se finansiraju iz ovih prihoda naplatila prihod od upisnine (u\nvisini 234.000 KM za koliko su studenti oslobođeni) prelomna tačka bi se samo neznatno povećala\n(740.482 KM), dok bi višak prihoda nad rashodima neznatno opao u odnosu na planirani. Dakle,\nposmatrana NPO mogla bi u potpunosti da posluje kao profitno orijentisani entitet i da ostvari značajnu\ndobit (225.948 KM) u uslovima komercijalnog sektora (što potvrđuje i poplava privatnih fakulteta u ovoj\noblasti).\nIshodišni\nbilans stanja\nOčekivane promjene\nu budžetskom periodu\nPlanirani\nbilans stanja\nPotencijali\norganizacije\nPromjene na imovini,\nobavezama i kapitalu\n291\nTabela 64. Planirani bilans stanja\nPOZICIJA\nOstvarenje\n2004.\nPlan\n2005.\nPOZICIJA\nOstvarenje\n2004.\nPlan\n2005.\nI AKTIVA\nII PASIVA\nA. Gotovina, krat. potr. i\nrazgr. i zalihe mat. i robe\n431.159\n590.722\nA. Kratkoročne obaveze i\nrazgraničenja\n251.431\n240.295\n1. Novčana sredstva\n406.417\n590.722\n1. Kratkoročne tekuće obaveze\n2.323\n-\n2. Kratkoročna razgraničenja\n24.742\n-\n2. Obaveze prema radnicima\n41.177\n-\nB. Stalna sredstva\n1.367.320\n1.397.320\n3. Finansijski i obračunski odnosi\nsa drugim povezanim jedin.\n30.834\n-\n1. Stalna sredstva\n1.367.320\n1.397.320\n4. Kratkoročna razgraničenja\n177.097\n209.461\n2. Ispravka vrijednosti\nstalnih sredstava\n646.712\n647.162\nB. Dugoročne obaveze i\nrazgraničenja\n-\n-\n3. Neotpisana vrijednost\nstalnih sredstava\n720.608\n750.158\nV. Izvori sredstava\n900.336\n1.100.585\n1. Izvori stalnih sredstava\n720.608\n750.158\n2. Izvori sredstava rezervi\n122.621\n342.621\n3. Neraspoređeni višak prih. i\nrashoda\n57.107\n7.806\nUKUPNA AKTIVA (A+B)\n1.151.767\n1.340.880\nUKUPNA PASIVA (A+B+V)\n1.151.767\n1.340.880\nUz planirani bilans stanja potrebna su i dodatna objašnjenja. Gotovina na kraju\nbudžetskog perioda iz plana gotovinskih tokova preuzima se u bilans stanja na poziciji\nnovčana sredstva. Nabavna vrijednost stalnih sredstava na početku perioda uvećana je\nza vrijednost izvršenih kapitalnih ulaganja u iznosu 30.000 KM, dok je ispravka\nvrijednosti uvećana za obračunati iznos amortizacije primjenom stope 1,5% za\ngrađevinske objekte, što daje sadašnju vrijednost stalnih sredstava na kraju perioda od\n750.158 KM. Kratkoročne tekuće obaveze prema dobavljačima i obaveze prema\nradnicima izmirene su krajem tekuće godine tako da nisu iskazane obaveze po ovom\nosnovu. Ostvareni višak prihoda nad rashodima iskazan u bilansu uspjeha može se\nvidjeti na poziciji sredstava rezervi, iako bi se mogao naći i na drugoj poziciji.799\n*\n*\n*\nStrategija predstavlja relativno novi koncept koji se od sredine pedesetih godina\nprošlog vijeka koristi u literaturi iz područja ekonomije i menadžmenta. Teškoće u\ndefinisanju pojma strategije preslikavaju se i na definisanje procesa strategijskog\nupravljanja. Izbor strategija i taktika, odnosno donošenje niza upraljačkih odluka sa\ndugoročnim\ni\nkratkoročnim\ndejstvom,\nnužna\nje\npretpostavka\nračunovodstvenog\nplaniranja i u neprofitnim organizacijama. Strategijske planove ili dugoročne budžete,\nkao formalizovane globalne projekcije očekivanih finansijskih performansi, po pravilu\npripremaju veće i složenije neprofitne organizacije i javni sektor. Strategijsko planiranje\npodrazumijeva projekcije potrebnih resursa, moguće izvore finansiranja i plan novčanih\ntokova. Ovim se stvara globalna predstava o finanijskim posljedicama različitih\nstrategijskih opcija i obezbjeđuje okvir za ponašanje menadžmenta.\nStručna analiza ključni je korak u procesu strategijskog upravljanja i uključuje\nprocjenu troškova i koristi izraženu u monetarnim jedinicama, ali i sveobuhvatnu\nprocjenu prijedloga zasnovanih na ideji da se svi relevantni troškovi i koristi ne mogu\n799 O knjigovodstveno-tehnički postupak u vezi sa predzaključnim knjiženjima i vremenskom razgraničenje\nrashoda i prihoda između tekuće i naredne godine detaljnije pogledati: Sinanagić, M., Jamaković, I.:\nRačunovodstvo, Ekonomski fakultet, Tuzla, 2000, str.136-141.\n292\nizraziti u monetarnim mjerilima. Cost/benefit analizu, ipak, ne bi trebalo koristiti za\nprojekte u javnom sektoru koji donose isključivo komercijalne koristi, nego prije svega za\nprojekte koji donose i značajne indirektne koristi i nemjerljive efekte ekonomsko-\nsocijalnog karaktera. Finansijska teorija i praksa, u ocjeni investicionih projekata, koriste\ndinamičke (metoda neto sadašnje vrijednosti i metoda interne stope prinosa) i statičke\n(period otplate i njegova recipročna vrijednost i računovodstvena stopa prinosa) metode,\nsa svim njihovim prednostima i nedostacima.\nBudžeti su formalizovani i podesno strukturirani planovi izraženi u monetarnim i\nnemonetarnim jedinicama mjere. Svi ekonomski subjekti preduzeća, vladine agencije,\nuniverziteti, fakulteti, crkve, pojedinici, uključeni su u određeni oblik planiranja, ali se\ngranice do kojih se planovi uobličuju u pisani plan značajno razlikuju. U zavisnosti od\nnačina definisanja države, njenih funkcija i obaveza, budžet se definiše i kao upravni akt\nili zakon. Budžet javnih entiteta predstavlja kompleksan pojam i obuhvata različite\naspekte kako finansijske, tako i ekonomske, političke i socijalne prirode. Menadžment\nprofitnih entiteta je u biznis planu prepoznao upravljački instrument za specificiranje\nciljeva, istraživanje konkurentske prednosti, razvijanje poslovne strategije i testiranje\nposlovno-finansijskih posljedica upravljačkih namjera. U okviru procesa budžetiranja\nplanovi u neprofitnim organizacijama dobijaju svoj obavezujući formalno-kvantitativni\nizraz u vidu projektovanih računovodstvenih izvještaja: bilansa stanja, bilansa uspjeha i\nizvještaja o novčanim tokovima.\nBudžetiranje predstavlja značajan dio procesa menadžment kontrole u bilo kojoj\norganizaciji i čini se više značajnim u neprofitnim nego u profitno orijentisanim\norganizacijama zbog dva razloga: strukture troškova i fleksibilnosti trošenje. U najvećem\nbroju neprofitnih organizacija mnogi troškovi su diskrecionog karaktera, što znači da\nplanirani iznosi mogu značajno varirati u zavisnosti od odluka menadžera, a mnoge\nodluke\ndonosi\nse\njoš\nu\nprocesu\nplaniranja\nbudžeta.\nSistem\nbudžetiranja\n(računovodstveng\nplaniranja) u\nneprofitnim\norganizacijama uključuje:\nplaniranje i\npripremu poslovnog plana, planiranje i pripremu plana novčanih tokova, planiranje i\npripremu plana kapitalnih ulaganja i planiranje i pripremu plana finansijske strukture\n(bilansa stanja). Kvalitetan poslovni plan, u smislu praktične upotrebljivosti u plansko-\nkontrolne svrhe, treba da olakša razvijanje finansijskih projekcija planiranih aktivnosti\nneprofitnih organizacija. Pošto u ovom dijelu, u praksi, skoro redovno nastaju problemi,\nučinjen je napor da se poslovni plan pozicionira u ukupnom plansko-kontrolnom procesu\nneprofitnih organizacija, sagledaju neophodne veze između njihovih pojedinih aktivnosti\nkao i moguća ograničenja, ukaže na smisao i potrebu kvantifikovanja očekivanja i\nmjerenja ostvarenja, te potvrdi računovodstvena neprikosnovenost za kvantitativne\naspekte poslovnog plana.\n293\nVI KONTROLA POSLOVANJA I MJERENJE PERFORMANSI\n1. Kontrola poslovanja\nTreća faza u ciklusu menadžment kontrole je kontrola poslovanja i mjerenja\nperformansi. Iako se obično opisuje kao pojedinačna faza, ona se, u stvari, sastoji od\ndvije odvojene ali međusobno povezane aktivnosti: 1) kontrole poslovanja i 2) mjerenja\ninputa i outputa. Kontrola poslovanja obuhvata dvije različite aktivnosti: a) finanijsku\nkontrolu i b) kontrolu performansi. Sistem finansijske kontrole oblikovan je tako da\nobezbijedi vođenje odgovarajućih evidencija kako bi se očuvao finansijski integritet\nposlovanja\nneprofitne\norganizacija.\nFinansijska\nkontrola\nodnosi\nse\nna\ntroškove\ndjelatnosti, dok se kontrola performansi fokusira na aktivnosti linijskih menadžera,\nprofesionalaca i ostalih zaposlenih u organizacijama. Cilj je da performanse budu\nusaglašene sa ciljevima organizacije a usmjerena je na produktivnost i motivisanje\nmenadžera kako bi efikasno i efektivno proveli programe (i projekte). Pošto mnogi\nprogrami neprofitnih organizacija nisu pod tržišnim uticajem, posebna pažnja mora biti\nusmjerena na kontrolu performansi. Kontrola performansi pomaže da se konstituenti i\ndrugi klijenti uvjere da su neprofitne organizacije efikasno koristile svoje resurse. Prva\ntačka poglavlja posvećena je finansijskoj kontroli800 fokusiranoj na sistem računovodstva\ni revizije, dok je u drugoj tački riječ o kontroli performansi.\n1.1. Uopšte o finansijskoj kontroli\nOdobreni operativni budžet (plan) predstavlja osnovnu finansijsku smjernicu\nposlovanja organizacija. Organizacija, njeni dijelovi i menadžment ponašaju se na\nosnovu prethodno donesenog i odobrenog poslovnog plana i u njemu sadržanih\nfunkcionalnih planova, ukoliko ne postoje opravdani razlozi da se od njega odstupi. 801\nKontrola\nnastoji\nda\nse\nostvarenja\nodrže\nna\nnivou\nplaniranih\nvrijednosti,\nšto\npodrazumijeva preduzimanje niza korektivnih akcija na šta upućuje analiza odstupanja\nstvarnih od planskih vrijednosti.802 Ukoliko je zbog promijenjenih okolnosti očigledno da\nće novi pravac aktivnosti za postizanje ciljeva biti efikasniji od onog koji je planiran\nbudžetom, treba ga slijediti dok je zadatak kontrole izvršenja da te potrebe identifikuje i\nsugeriše pravac djelovanja. Aktivnosti finansijske kontrole trebalo bi da imaju dva\naspekta: 1) da obezbijede da se plan projektovan budžetom slijedi, ukoliko ne postoje\nrazlozi za njegovu promjenu i 2) da identifikuje način za promjenu plana ukoliko\nokolnosti to zahtijevaju.\nUkupan iznos sredstava koji je odobren budžetom, obično predstavlja gornju\ngranicu (plafon) koju ne bi trebalo prekoračiti. Ukoliko su u pitanju sredstva koja se\nobezbjeđuju na osnovu zakonskog propisa, ona bi trebalo da prestavlja limit koji se ne\n800 Kontrola potiče od francuske riječi \"contrôle\" a ova potiče od latinske riječi \"contra rotula\", dok riječ\nrevizija potiče od latinske riječi \"revisum\". O pojmu i značaju revizije detaljnije pogledati: Radović, R.,\nStarčević, V., Panić, P.: Berzansko poslovanje, Srpsko udruženje menadžera, Bijeljina, 2000, str. 289-\n291.\n801 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 569.\n802 Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 486.\n294\nprelazi. Međutim, u okviru ovakvo limitiranog iznosa postoje detaljne kontrole koje se\nodnose na određene aktivnosti ili programe. U nekim slučajevima može biti određen i\nnajmanji iznos sredstava planiranih za posebne namjene.803 Iako budžet sadrži detaljne\niznose pojedinih804 rashoda, oni prije predstavljaju smjernice nego gornje najveće\niznose. Primarni fokus trebalo bi da bude na programima i centrima odgovornosti, a ne\nna pojedinim stavkama troškova. Ranijih godina finansijska kontrola bila je usmjerena\nna pojedine stavke budžetskih rashoda. Neprofitne organizacije, ipak, i dalje nastavljaju\nsa fokusom kontrole pojedinih stavki i u narednom periodu neophodno je da svoju\npažnju usmjere na programe i centre odgovornosti.\nPored činjenice da se u posljednje vrijeme fokus polako pomjera na programe i\ncentre odgovornosti, mnoge neprofitne organizacija i dalje od linijskih menadžera\nzahtijevaju da prethodno pribave odobrenje od strane višeg nivoa menadžmenta za\nizmjene pojedinih stavki iznad određenog iznosa ili procenta budžeta. Ovakva politika\nmože se činiti nekonzistentnom, sa pomjeranjem kontrole prema programima, međutim,\npostoji nekoliko razloga koji ovakav stav opravdavaju. Mnogi linijski menadžeri su\nprofesionalci805 koji nemaju mnogo iskustva sa budžetom. Prekoračenje troškova unutar\npojedinih stavki rashoda, na samom početku fiskalne godine, može u kasnijim periodima\nstvoriti značajne probleme za realizaciju planiranih programa.806 Kada se postigne\ndogovor i odobri budžet, njime se obavezuju kako linijski menadžeri tako i viši\nmenadžment da sredstva najbolje koriste za postizanje ciljeva organizacije. Velike\npromjene u korišćenju sredstava, u pojedinim periodima, mogu ukazati na značajnije\npromjene\nprogramskih\naktivnostima\nili\npromjene\nnastale\nu\npojedinim\ncentrima\nodgovornosti. To znatno može otežati postizanje utvrđenih ciljeva, tako da u donošenju\nodgovarajućih odluka učešće višeg menadžmenta postaje neophodno.\nUkoliko je linijskim menadžerima dozvoljeno da mogu izvršiti veća pomjeranja u\nsvojim operativnim budžetima, bez uvida i saglasnosti višeg menadžmenta, oni bi mogli\npreduzimati aktivnosti koje se preklapaju ili su u konfliktu sa aktivnostima drugih\nprograma ili centara odgovornosti. Usljed toga, u većini neprofitnih organizacija,\nzahtijeva se da menadžeri programa i menadžeri centara odgovornosti prethodno dobiju\nodobrenje od menadžmenta višeg nivoa, ukoliko se radi o značajnijim odstupanjima u\nnjihovim budžetima. U zavisnosti od veličine neprofitne organizacije i iznosa sredstava\nkoji su u pitanju, ova odobrenja mogu se zahtijevati od strane različitih menadžment\nnivoa u organizaciji. Pored uvođenja ovog procesa odobravanja, linijski menadžeri\nukoliko su ispunjena dva uslova, imaju dovoljno fleksibilnosti da provedu svoje\nprograme: a) dozvoljeno im je, bez odobrenja višeg nivoa menadžmenta, da izvrše\n803 U centru za socijalni rad, na primjer, svaki menadžer programa ima određen budžetski plafon. Viši\nmenadžment može zahtijevati da se za svaku porodicu koja ima pravo na socijalnu pomoć isplati jedan\nodređeni iznos sredstava. Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization,\nMcGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 569.\n804 Plate, troškovi materijala, službena putovanja, i sl.\n805 Umjetnici, nastavnici, socijalni radnici.\n806 Na likovnoj akademiji, na primjer šef odsjeka odobrio je znatno veće finansijske isplate početkom\nfiskalne godine, nego što je to bilo predviđeno budžetom. Kasnije, tokom fiskalne godine, on izvještava\nmenadžment da nema više sredstava da plati modele za časove likovne umjetnosti. Pošto su modeli\nod suštinskog značaja za časove likovne umjetnosti, šefu odsjeka je bilo dozvoljeno da prekorači\nbudžet. Međutim, naredne godine svi njegovi rashodi su bili unaprijed odobravani od strane šefa\nfinansija. Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin,\nNew York, 2003, p. 570.\n295\nmanja pomjeranja u okviru pojedinih stavki budžeta i b) ako postoji efikasan i stabilan\nsistem odobravanja koji im omogućava da u slučaju potrebe preduzimaju značajnije\npromjene kako bi programske ciljeve efikasnije ostvarili.\nTok\nprovođenja\nautoriteta,\nu\nokviru\norganizacije,\ntreba\nda\nslijedi\nlinije\nodgovornosti operativnog menadžmenta, odnosno autorizacija treba da bude odobrena\nod viših za niže nivoe menadžmenta. Teškoće u kontroli javljaju se u slučaju kada se\nsredstva usmjeravaju prema organizacionim jedinicama direktno a ne preko hijerarhije\nneprofitne organizacije. Ukoliko nije u mogućnosti da potpuno kontroliše distribuciju\ntrošenja, viši\nmenadžment ne\nmože\nimati odgovarajuću\nkontrolu\nza sve\nsvoje\nsubordinirane elemente. U mnogim neprofitnim organizacijama usvojeni godišnji budžet\npredstavlja gornju granicu, međutim, izmijenjene okolnosti mogu zahtijevati modifikacije\ntroškova određenih stavki budžeta. To pokreće problem odgovarajućih modifikacija u\nokviru utvrđenih granice, a postoje dvije tehnike za rješavanje problema: sredstva\nrezervi i revizija.\nNa različitim organizacionim nivoima obično se predviđaju i sredstva za\nnepredviđene okolnosti. Zbog toga, budžetirani troškovi za svaki centar odgovornosti ili\nprogram mogu se u slučaju potrebe prekoračiti tako što će se nastalo prekoračenje\napsorbovati iz sredstava rezervi. U najvećem broju slučajeva ova sredstva obično ne\niznose više od 5% ukupno odobrenog budžeta neprofitne organizacije ili njenog\npojedinog dijela.807 Prednost sredstava rezervi ogleda se u tome što se može dozvoliti\npovećanje troškova bez mukotrpnog prekrajanja drugih stavki budžeta. Jedna od\nalternativa upravljana sredstvima rezerve jeste praksa da se na početku godine planiraju\nnešto manja sredstva od potrebnog iznosa pojedinih stavki budžeta. Na primjer, u\norganizaciji u kojoj se očekuje da će troškovi tokom godine biti ravnomjerno raspoređeni,\nu prvom kvartalu može se odobriti 20%, a ne 25% sredstava. Kako teče obračunski\nperiod i zahtjevi za troškovima postaju očigledniji, sredstva rezervi se usmjeravaju\nprema centrima odgovornosti kojima su najpotrebnija.\nUkupno odobreni iznos sredstava raspoređuje se između centara odgovornosti.\nU slučaju kada se okolnosti izmijene, povećava se budžet jednog centra odgovornosti,\na, u odgovarajućoj mjeri, smanjuje iznos budžeta jednog ili više drugih centara. Prema\novom planu, budžet svakog pojedinog centra odgovornosti ne može se prekoračiti bez\nposebnog odobrenja. Nekim centrima odgovornosti biće naloženo da potroše manje od\nnjihovog odobrenog budžeta kako bi se mogle zadovoljiti potrebe drugih centara\nodgovornosti. Kada se korisiti revizijski pristup, operativni menadžeri često su u situaciji\nda nezvanično kreiraju sredstva rezervi kako ne bi bili prinuđeni da traže zvanično\nodobrenje usljed prekoračenja troškova. Prema tome, sredstva rezervi postoje u oba\npristupa iako u drugom slučaju nisu vidljiva kao u prvom. Koji god pristup da se koristi,\nviši menadžment trebalo bi da identifikuje neophodnost promjena, kao i da se uvjeri da\nje mehanizam za provođenje ovih promjena dobro prihvaćen. U suprotnom, budžet neće\nbiti primjeren potrebama sa kojima se menadžment suočava i neće služiti kao pouzdan\ninstrument mjerenja performansi.\nNačin djelovanja kontrole tekućih aktivnosti prikazan je na slici 22. Definisani su\nkoraci i postupci u slučaju prekoračenja troškova u odnosu na budžetirane iznose.\n807 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 573.\n296\nSlika 22. Način funkcionisanja budžetske kontrole tekućih aktivnosti u slučaju\nznačajnijeg povećanja troškova u odnosu na budžetirane iznose\nIzvor: Belak, V.: Menadžersko računovodstvo, RRiF, Zagreb, 1995, str. 195.\n1.2. Finansijska kontrola pomoću računovodstvenog sistema\nKljučni instrument za izvještavanje o unutrašnjem poslovanju organizacije je\nračunovodstveni sistem. On je ključni jer se računovodstvo bavi monetarnim iznosima, a\nnovac obezbjeđuje najbolji način za agregaciju i sumiranje informacija iz širokog\nasortimana inputa.808 Nekoliko značajnih aspekata ovog sistema relevantno je za svrhe\nfinansijske kontrole: ograničenja od strane donatora (finansijera), usaglašenost sa\nbudžetom i potreba za integrisanjem sistema. Računovodstveni sistem treba da\nobezbijedi poštovanje ograničenja koja važe za dodijeljena sredstva. Ukoliko donator\n808 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 574.\nBudžetska kontrola tekućeg poslovanja\nDa li je izmjenom\nplana aktivnosti\nmoguće pokriti\ndodatne troškove\nSignal višem menadžmentu\nza realizaciju kadrovskih\ni sistemskih promjena\nImaju li dodatni\ntroškovi realno\nopravdanje?\nImaju li povećani\ntroškovi pokriće u\nplaniranom ili\ndodatnom\nprihodu?\nZahtjev za\nodobrenjem\ndodatnih\ntroškova\nIzmjena budžetiranih\niznosa i pokriće\ndodatnih troškova\nIzmjena plana aktivnosti.\nIzmjena budžetskih iznosa\ni pokriće dodatnih troškova\nCENTAR\nODGOVORNOSTI\nZaustavljanje ili preusmjeravanje\npružanja usluga\nNE\nNE\nNE\nDA\n297\nodredi da se, na primjer, studentska stipendija može dodijeliti samo rezidentima države\nili određenog entiteta, ovo ograničenje mora biti ispoštovano. Organizacije mogu otvoriti\nposebni\nkonto za\nsvako\ndonatorsko (ili drugo) ograničenje,\nkao instrument\nza\nprovođenje kontrole, ali nema potrebe za detaljnim izvještavanjem o ograničenja u\nsamim finansijskim izvještajima.809 Kao rezultat obično se pojavljuje više detalja u\nračunovodstvenom sistemu u odnosu na ono što je uobičajeno u neprofitnom sektoru,810\na osnovni cilj ove detaljnosti je da se donatori (ili finansijeri) uvjere da se sredstva koriste\nza namjenske svrhe.\nBudžetom\nse\nutvrđuje\nplan\nodobrenih\nsredstava\nza\ntrošenje,\ndok\nračunovodstveni sistem izvještava o njihovom stvarnom trošenju. Ukoliko budžet i\nračunovodstveni sistem nisu usklađeni, ne postoji pouzdan način da se utvrdi da li je\ndošlo do stvarnog troška koji je planiran budžetom. Ipak, ovo ne znači da bi se\nračunovodstveni sistem trebalo da bavi samo kontima (računima) koja se pojavljuju u\nbudžetu. Menadžmentu neprofitne organizacije u pogledu konta obično je potrebno više\ndetaljnosti nego što je utvrđeno budžetskim stavkama, a preuređenje ovih baza\npodataka potrebno je za različite namjene. Računovodstveni sistem trebalo bi da sadrži\nkonta koja odgovaraju svakoj pojedinačnoj stavci budžeta. Ne samo da bi budžet i\nračunovodstveni podaci trebalo da budu usaglašeni nego i računovodstveni sistem treba\nda bude sastavni dio ukupnog informacionog sistema za izvještavanje kako o inputima\ntako i outputima.\nKontrola ostvarenja,\nkao upravljačka aktivnost,\npredstavlja instrument\nza\npraćenje realizacije planiranih ostvarenja. Poslovni plan (budžet) i parcijalni planovi\npredstavljaju efikasne upravljačke instrumente samo ako su u isto vrijeme osnova za\nkontrolu. Kontrola kao i planiranje mora da bude sveobuhvatna dok su objekti kontrole\nodstupanja koja se mogu mjeriti u odnosu na planirane veličine ili u odnosu na\npostavljene norme. 811 Na računovodstvenoj kontroli je da stalno poredi ostvarenja sa\nplaniranim vrijednostima, utvrdi odstupanja i uzroke njihove pojave i informaciono podrži\nmenadžment kontrolu. Pošto su računovodstveno planiranje i kontrola upravljački\ninstrumenti\nalociranja\nnadležnosti\ni\nodgovornosti\nu\norganizacijama,\nčesto\nimaju\nzajednički naziv računovodstvo odgovornosti.812\nRačunovodstvo odgovornosti predstavlja računovodstvenu reakciju na plansko-\nkontrolne potrebe menadžmenta i podrazumijeva institucionalizaciju i formalizaciju\nplansko-kontrolnog procesa. Riječ je o procesu koji mora biti sistematski i sveobuhvatan\nu čijoj osnovi dominiraju finansijska mjerila i koji podrazumijeva kreiranje potrebne\nizvještajne\nstrukture.\nRačunovodstvo\nodgovornosti\nprimjerenije\nje\ninformacionim\npotrebama menadžera profitno orijentisanih entiteta, dok je njegova primjena u\nneprofitnim organizacijama i javnom sektoru ograničena. Ograničenje se odnosi, prije\nsvega, na finansijska mjerila koja nisu primarna neprofitnom i javnom sektoru, kao što je\n809 Ukoliko postoji saglasnost lokalne vlade za zapošljavanje diplomiranih studenata kao asistenata na\nfakultetu, obavezna stavka u ugovoru je da se za njih vode posebne evidencije o doznačenim\nsredstvima za plate i druge naknade koje primaju. Ovo povećava nivo detaljnosti u knjigovodstvu\nobračuna plata, tako da se pored plata stalno zaposlenih, posebno evidentiraju ove plate.\n810 Neki fakulteti ili univerzitet gdje je broj posebnih fondova prilično značajan neće prihvatiti uslovljene\npomoći ukoliko one ne prevazilaze određeni iznos, pošto su dodatni troškovi posebnih evidencija\nprimjereni samo za pomoći iznad određenog iznosa.\n811 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 515.\n812 Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 486.\n298\nslučaj\nsa\nprofitnim\nentitetima.\nMeđutim,\nračunovodstvo\nodgovornosti\nmože\nbiti\nprimjereno pojedinim užim organizacionim jedinicama neprofitnih organizacija i javnog\nsektora koje su obično konkurenti profitno orijentisanim kompanijama.813\nPostavljanje i funkcionisanje računovodstva odgovornosti računovodstveni je\nproblem u smislu prepoznavanja računovodstvenih cjelina (područja odgovornosti) koje\npredstavljaju osnov za izvještavanje, rješavanje različitih problema na području mjerenja\nperformansi\ni\nkreiranje\nupravljačkih\npotreba\nprimjerenih\nračunovodstvenim\nizvještajima.814 Računovodstvo odgovornosti oblikuje pet bitnih elemenata koji su od\nuticaja na kvalitet upravljanja neprofitnom organizacijom (slika 23).\nSlika 23. Elementi računovodstva odgovornosti\nElementi računovodstva odgovornosti\nRačunovodstvo odgovornosti implicira:\nOrganizacione subjedinice\nDecentralizacija ovlašćenja\nIndividualna i timska odgovornost\nOdređivanje budžetskih cjelina\nRealno dostiživi standardi\nPrimjena standardnih troškova\nRačunovodstvena područja odgovornosti\nKontrolabilni prema nekontrolabilnim troškovima\nFinanijske i nefinansijske mjere\nStvarni prema budžetiranim troškovima\nIdentifikovanje odgovornosti\nUpućivanje na korektivne akcije\nPovećanje plata\nBonusi\nUnapređenja\nIzvor: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005,\nstr. 436.\nPostavljanje računovodstva odgovornosti podrazumijeva da se u okviru date\norganizacione strukture identifikuju uža područja odgovornosti koja predstavljju plansko-\nkontrolne jedinice za koje se prate ostvarenja. Na menadžere ovih dijelova prenosi se\nodgovornost za ostvarivanje postavljenih ciljeva i oni odgovaraju za rezultate samo u\nmjeri u kojoj su faktori koji utiču na ostvarenja pod njihovom kontrolom a odgovornost je,\nprije svega, pojedinačna (ali može biti i timska). Računovodstvo odgovornosti identifikuje\nbudžetske cjeline koje se moraju slagati sa računovodstvenim područjima odgovornosti\nkako bi se omogućila kontrola. Računovodstveno planiranje podrazumijeva oslanjanje\n813 Bolnice, fakulteti, članske organzacije, pojedina odjeljenja lokalne vlade: komunalni poslovi (vodovod,\nelektrodistribucija), poljoprivreda (veterinarstvo), obrazovanje (predškolsko) i sl.\n814 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 433-\n435.\nDefinisanje\nodgovornosti\nPostavljanje standarda\nu procesu planiranja\nMjerenje\nperformansi\nKontrola\nostvarenja\nPodsticaji zasnovani na\nplaniranim performansama\n299\nna koncept standardnih troškova, međutim, postavljanje standarda u neprofitnom\nsektoru, usljed neprofitno postavljenih ostvarenja, mnogo je teže nego u profitnom\nsektoru. Ipak, značajan broj organizacionih jedinica neprofitnog sektora može da koristi\nslične standarde815 kao i entiteti u profitnom sektoru.\nProblem mjerenja performansi nalazi se u fokusu računovodstva odgovornosti, a\npreduslov za mjerenje je konstituisanje računovodstvenih područja odgovornosti u\norganizaciji.\nOsnovni\nkriterijum\nza\nformiranje\ncentra\nodgovornosti\nu\nneprofitnim\norganizacijama je da oni imaju svoje inpute i outpute. Obično se pravi razlika između\ndiskrecionih\ncentara\nrashoda,\ncentara\nprihoda,\nprofitnih\ni\ninvesticionih\ncentara.\nFinansijski karakter upravljačke kontrole primarno podrazumijeva finansijske mjere,\nmeđutim\nne\ntreba\nzapostaviti\nni\nnefinansijska\nostvarenja.816\nEfikasna\nkontrola\npodrazumijeva poređenje ostvarenih sa planiranim vrijednostima, a poslovni proces ne\nmože se kontrolisati bez poređenja stvarnih rezultata i postavljenih standarda koji su dio\nplanskog procesa. Neprofitne organizacije u toku planskog procesa obično nemaju\npostavljene standarde kojim bi se identifikovala područja i pojedinci odgovorni za\nodstupanja, a njihova dosadašnja kontrola očigledno je podrazumijevala samo prosto\npoređenje ostvarenja sa planom. Kvantifikovanje ciljeva i ostvarenja ima svoj puni\nsmisao samo ako je u funkciji motivisanja menadžera za njihovo dostizanje, što\npodrazumijeva sofisticiraniji pristup menadžment kontroli i korišćenju mogućnosti\nračunovodstva odgovornosti.\n1.3. Finansijska kontrola pomoću revizije\nBez obzira na to kako je strukturiran računovodstveni sistem, uvijek postoji\nmogućnost greške ili prevare. Da bi se ove nepravilnosti otkrile mnoge neprofitne\norganizacije imaju funkciju unutrašnje revizije nazvanu i revizijom usklađenosti vezanu\nza usklađenost poslovanja organizacije sa važećim zakonskim propisima. Pored ovoga,\nu većini neprofitnih organizacija finansijski izvještaji kontrolišu se i od strane eksternih\norganizacija (eksterna revizija). Dobro postavljen sistem menadžment kontrole sadrži\nsopstvenu finansijsku kontrolu, a tamo gdje postoji interni revizorski organ, njegova\nodgovornost je, prije svega, da se obezbijedi efektivnost ove kontrole. Interne finansijske\nkontrole obično imaju tri cilja: minimiziranje mogućnosti finansijskog gubitka usljed\nkrađe, prevare ili pronevjere; obezbjeđenje poštovanja pravila i procedura višeg\nmenadžmenta koje se odnose na primanje i trošenje novca i korišćenja drugih resursa i\nobezbjeđenje tačnog protoka informacija kroz sistem organizacije.\nU nekim neprofitnim organizacijama i javnom sektoru (uključujući i mnoge\ndržavne, entitetske, kantonalne i opštinske vlade) ne postoji odgovarajuća kontrola.817\nOvaj problem se najčešće razotkriva u čestim novinskim člancima, iz dostupnih ugovora\nsačinjenih na neovlašćen način, o licima na platnim listama koja u stvari ne rade ili\n815 Koncept standardnih ili standardnih varijabilnih troškova, kod statičkih ili fleksibilnih budžeta.\n816 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 438.\n817 U izvještaju o poslovanju Predsjedništva BiH u 2004. godini državni revizori posebnu rezervu iskazali\nsu zato što kolektivni šef države još uvijek nema efikasan sistem internih kontrola, što se ne poštuje\nprocedura vezane za nabavku kancelarijskog materijala i održavanje vozila, neekonomično trošenje\nsredstva za gorivo, popravke automobila i telefonske usluge.\n300\nisplatama socijalne pomoći licima koja na to nemaju pravo. Interne kontrole818 nikada\nnisu savršene i cilj interne računovodstvene kontrole jeste uvjeriti se u razumnoj, ali ne u\napsolutnoj mjeri, da je obezbijeđeno čuvanje imovine od gubitka usljed neovlašćenog\nkorišćenja ili raspolaganja, pouzdanost finansijskih evidencija za pripremu finansijskih\nizvještaja i odgovornost za imovinu. Koncept razumnog uvjeravanja pokazuje da trošak\nsistema unutrašnje kontrole ne bi trebalo da prevaziđe koristi koje on obezbjeđuje.\nPostoje unutrašnja\nograničenja koja\ntreba uzeti\nu\nobzir pri razmatranju\npotencijalne efektivnosti bilo kog sistema unutrašnje kontrole. U toku provođenja većine\nkontrolnih\nprocedura\nmogu\nse\npojaviti\ngreške\nzbog\nnerazumijevanja\nuputstava\n(instrukcija), procjena u prosuđivanju, nemara ili drugih sličnih činilaca. Projekcija bilo\nkoje procjene unutrašnje kontrole za buduće periode podliježe riziku, u smislu da iste\nprocedure mogu biti neadekvatne usljed promijenjenih okolnosti.819 U posljenje vrijeme u\nneprofitnom i javnom sektoru dolazi do znatnog povećanja broja kontrola koje su za\nrezultat imale otkrivanje prevara i trošenja sredstava koja su bila znatno veća od\ndozvoljenih, ali još mnogo toga ostaje da se uradi.820 Pošto su neka slučajna otkrića,821\nkao i ona povezana sa planiranim kontrolama, ukazala na značajne nedostake u\nsistemu unutrašnje kontrole, može se zaključiti da se ne posvećuje dovoljna pažnja\nstrukturi sistema kontrole.\nJedan\nod\nmogućih\nrazloga\nza\nneefektivnost\ninterne\nrevizije\nje\nnjena\nusmjerenost. Mnoge neprofitne organizacije ulažu velike napore kako bi se uvjerile da\nse određena pravila dosljedno poštuju.822 Situacije je čak drastična kada odgovorna lica\nstave svoj potpis na dokument u kome se tvrdi da su evidentirani troškovi tačni, iako\nznaju\nda to nije istina. Izvještaji pripremljeni\nna\nosnovu takvih podataka\ndaju\nmenadžmentu lažnu predstavu o tekućim performansama i nepouzdanu osnovu za\nbuduće planiranje u neprofitnoj organizaciji. Interni revizori ne obraćaju dovoljno pažnje\nprevenciji i otkrivanju netačno ispostavljenih računa. Nameće se etičko pitanje. Šta\nučiniti sa pravilima čije poštovanje neprofitni entitet sprečava da efikasno posluje? Da li\nmenadžeri treba da obave posao i prikriju činjenicu da krše pravila, ili bi trebalo da\npostojeća pravila koriste kao izgovor za neobavljeni posao? 823\n818 Interna kontrola je proces ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora organizacije, uprave ili\ndrugog osoblja a cilj mu je da obezbijedi razumno uvjerenje vezano za postizanje ciljeva u sljedećim\nkategorijama: efikasnost i uspješnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izvještavanja, saglasnost sa\npostojećim zakonima i propisima i zaštia imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja ili otuđenja.\nCommittee of Sponsoring Organizations of Treadway Commission (COSO), Chapter 1, Definition,\nInternal Control – Integrated Framework, American institute of Certified Accountants, Jersey City, New\nJersey, 1992, p. 9, prema Hayes, R., Schilder, A., Dassen, R., Wallage, P.: Principi revizije:\nMeđunarodna perspektiva, SRR RS, Banja Luka, 2002, str. 207-208.\n819 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 577.\n820 Nacrt novog zakona o reviziji u BiH (u čijem sačinjavanju su učestvovali predstavnici OHR-a, Svjetske\nbanke, Svjetske kancelarije za reviziju, USAID-a, EZ i domaći predstavnici) predviđa harmonizaciju tri\nzakona o reviziji i obezbjeđenje organizacione, funkcionalne i finansijske nezavisnosti.\n821 Prijavljena od strane građana ili pokrenuta od strane javnog tužioca po službenoj dužnosti.\n822 Na primjer provjera svakog putnog naloga kako bi se uvjerilo da su dati obračuni tačni i da je navedeni\nbroj kilometara u njima tačno naveden.\n823 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 579.\n301\n1.4. Kontrola performansi neprofitnih oranizacija\nPored toga što uspostavljaju sistem finansijske kontrole kako bi se uvjerili da li\nse sredstva namjenski troše, menadžeri neprofitnih organizacija moraju obratiti pažnju i\nna\nefikasnost\ni\nefektivnost\nostvarenih\nperformansi.\nU\nvećini\nslučajeva\nkontrola\nperformansi bavi se procesima koje smo odredili kao namjensku kontrolu: pravila,\nprocedure, postupci i ostala sredstava koja upravljaju performasama kako bi se\nobezbijedilo da se zadaci obave efikasno i efektivno. Zrela neprofitna organizacija ili\nlokalna vlada ima mnogo više formalnih pravila i procedura nego mlada organizacija.\nIako većina menadžera ne voli pravila, oni ipak prihvataju da su mnoga pravila nužna\nkako bi se osiguralo da članovi organizacije postupaju u sličnim situacijama na isti način.\nU mnogim neprofitnim organizacijama korišćenje informacione tehnologije i razvoj\nintraneta i internet mreže može značajno da pomogne ažuriranju informacija u realnom\nvremenu.824\nMnoge neprofitne organizacije uspostavile su tako dizajnirane indikatore kako bi\npoboljšali produktvnost svojih zaposlenih. To uključuje pokušaj da se troškovi klasifikuju\nna kontrolabilne i nekontrolabilne kategorije, što menadžerima omogućava da se\nusmjere na troškove koji se mogu smanjiti, bez negativnih uticaja na konačni rezultat\nneprofitne organizacije. To uključuje investiranje u opremu koja smanjuje operativne\ntroškove, prije svega, rad i, u nekim slučajevima, ove mjere pretpostavljaju konsolidaciju\naktivnosti dvije ili više organizacionih jedinica neprofitnih organizacija.825 Napori da se\npoboljša produktivnost neprofitnih organizacija zahtijevaju mjere koje menadžeri mogu\nda koriste kako bi mogli da ocijene svoj uspjeh, međutim, glavna poteškoća u selekciji\nmjera produktivnosti jeste izbor jedne jedinice koja će biti dovoljno homogena i koja će\nomogućiti pouzdane indikatore poboljšanja (ili pogoršanja) performansi. U članskim\norganizacijama kancelarijsko osoblje može da bude ocijenjeno na osnovu broja\nobrađenih aplikacija po satu, pošto je većina aplikacija slična i to može biti pouzdana\nmjera. U bolničkoj ambulanti različite su vrste posjeta od strane pacijenata a posjeta\npacijenta mogla bi, u najboljem slučaju, da bude samo jedna gruba mjera produktivnosti.\nRevizija podudarnosti, kao što je ranije naglašeno, determiniše da li su\nfinansijski podaci pravilno evidentirani i da li su poštovana finansijska pravila. Druga\nvrsta revizije, poslovna revizija, posljednjih godina postaje sve značajnija a utvrđuje da li\nje organizacija upravljala ili koristila svoje resurse (zaposlene, imovinu, prostor) na\nekonomičan i efektivan način i identifikuje uzroke neefikasnosti i neekonomičnosti,\nuključujući nedostatke u samom sistemu menadžerskih informacija, administrativnih\nprocedura ili organizacionoj strukturi. Ukazujući gdje su promjene poželjne, u politici ili\nprocedurama,\nposlovna\nrevizija\npomaže\norganizaciji\nda\npoboljša\ni\nefektivnost\ni\nefikasnost. Operativni revizor treba prepoznati da svi menadžeri prave greške i da\nnaknadni pregled dopušta identifikaciju odluka koje su trebalo da budu donesene\n824 Uvođenje i primjena poreza na dodatnu vrijednost od 01.01.2006. godine u BiH ipak je ''zatekla''\nUpravu\nza\nindirektno\noporezivanje\nu\npogledu\ndonošenja\nodgovarajućih\nuputstava,\nobrazaca,\ntumačenja, mogućnosti efikasnog elektornskog preuzimanja izvršenih popisa od strane poreskih\nobveznika na dan 31.12.2005. godine, utvrđivanja rokova za dostavu neophodnih podataka i sl.\n825 Opšta bolnica bi postigla značajnije poboljšala produktivnost svojih ljekara kada bi koristila medicinske\nsestara koje bi mogle da izvrše jednostavnije preglede pacijenata, pomognu pacijentima koji nije\npotreban ljekar i urade testove koje je ranije obavljao ljekar. Rezultat bi bio povećanje produktivnosti\nrada ljekara, većim brojem pregledanih pacijenata.\n302\ndrugačije.826 To nije osnovna stvar revizije i nema puno smisla publikovati takve odluke\nako su napravljene sa dobrom namjerom uzimajući u obzir dostupnu informaciju u\nvrijeme donošenja odluke. Poslovna revizija ima korisnu svrhu samo ako ukazuje kako\nse buduće odluke mogu donijeti na bolji način.\nZbog navedenih potreba, poslovna revizija zahtijeva posve drugačiji pristup\nrevizora nego što je slučaj pri reviziji usaglašenosti sa propisima. Tehnika koja se\npokazala efektivnom u poslovnoj reviziji je analiza toka procesa. Analiza može\nprepoznati nivoe za donošenja odluka pojedine aktivnosti i pomoći menadžerima da se\nfokusiraju na potencijalne probleme ili propuste. Dok analiza toka procesa može biti u\nznačajnoj mjeri kompleksna u zavisnosti od aktivnosti koje se analiziraju, sama tehnika\nvrlo je jednostavna, identifikovati ključne tačke odluka u procesu i analizirati posljedice\nsvake donesene odluke. Kada su u analizi procesa izloženi svi zadaci, tačke ključnih\nodluka i dokumenti koji su stvoreni u vezi sa svakom pojedinačnom aktivnošću, tada\nmenadžeri mogu determinisati da li su svi zadaci uzeti u obzir i gdje bi, ako bi uopšte\nbilo moguće,\nzadatke trebalo\nnadgledati kako\nbi se uporedile performanse sa\nočekivanjima.\nZnačaj analize procesa je da na specifičan način identifikuje odluke koje su\ndonesene u vezi s pojedinim aktivnostima. Pošto ne može biti neriješenih krajeva\n(puteva koji su nedefinisani), menadžeri mogu nadgledati proces donošenja odluka u\ncjelini, identifikovati područje potencijalnih problema i preduzimati korektivne akcije kada\nje potrebno.827 Analize procesa sve su značajnije u implementaciji kontinuiranog\npoboljšanja\nkvaliteta\nneprofitnih\norganizacija\ni\nmenadžmenta\ntotalnog\nkvaliteta.\nNeprofitne organizacije traže od linijskih menadžera da se uključe u poslovnu reviziju.\nAko viši menadžment njeguje organizaciono okruženje koje podržava takva nastojanja,\nlinijski menadžeri će biti sposobni da sami preduzimaju poslovne analize kao sopstvene\ni ne moraju čekati da ih provedu operativni revizori.\nNeki sistemi menadžment kontrole propuštaju razmatranja o efektivnosti,\nkomparaciji stvarnih i planiranih outputa. Nedostatak informacija o efektivnosti često se\nkoristi kao razlog da se ne posveti odgovarajuća pažnja informacijama koje su\nobezbijeđene putem sistema. Usljed nedostatka pouzdanih podataka, postoje značajni\nmehanizmi u neprofitnim organizacijama gdje profesionalci pružaju usluge koje su\nodgovarajućeg kvaliteta. Postojanje konkurencije može uticati na kvalitet čak i kada\nnema\nformalnih\nindikatora\nza\nmjerenje\nperformansi.\nAkreditovane\ni\nlicencirane\norganizacije prave periodične inspekcije u neprofitnim organizacijama, provjeravajući\nnjihove stvarne uslove rada u odnosu na zakonom propisane standarde.828\n1.5. Poslovno ponašanje i harmonizacija ciljeva\nSistem menadžment kontrole biće neefektivan ukoliko operativni menadžeri i\nprofesionalci u neprofitnim organizacijama ne shvate da je značajan za viši nivo\nmenadžmenta. To zahtijeva da i viši menadžment i linijski menadžeri koriste informacije\niz sistema za donošenje odluka u ocjeni performansi kao osnov za zarade i naknade,\n826 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 583\n827 Ibid, p. 584.\n828 Ibid, p. 586.\n303\nunapređenja, što zahtijeva da menadžeri na svim organizacionim nivoima raspravljaju o\nrezultatima poslovanja sa svojim podređenim. Neki menadžeri organizuju sastanke na\nkojima se raspravlja o svim performansama neprofitne organizacije. Drugi više prednosti\ndaju individualnim sastancima sa šefovima centara odgovornosti, dok treći sačinjavaju\npisane\nkomentare\na\nmanje\norganizuju\nsastanke.\nU\nrazgovorima\no\nostvarenim\nperformansama, podređenim menadžerima treba pružiti priliku da obrazlože okolnosti\nkoje nisu prikazane u samim izvještajima. Ako su potrebne korektivne akcije treba izložiti\nkonstruktivne sugestije, a kada su ostvarene dobre performanse, menadžerima treba\ndati odgovarajuće priznanje. Ponekad je menadžerima teško da saopšte precizne utiske\no značaju kvantitativne informacije, posebno ako se upoređuju budžetirani i stvarni\nprihodi i troškovi. Ako viši menadžment stavlja previše naglaska samo na numerička\nmjerenja performansi, operativni menadžeri mogu raditi tako da njihove performanse\ndjeluju dobro u odnosu na postavljene mjere, ali na štetu ukupnih ciljeva organizacije.\nTo može biti otklonjeno samo ubjeđivanjem operativnih menadžera da se usmjere na\npostizanje ukupnih ciljeva organizacije i da neće biti ''kažnjeni'' ako se ti napori ne iskažu\nu numeričkim mjerama performansi.\nMenadžeri nemaju vremena da sami prave obračune i tu je upravljačko\nračunovodstvo isključivo za potrebe menadžmenta u namjeri da pomogne u obavljanju\nmenadžerskih aktivnosti za donošenju pojedinačnih odluka i sistematske upravljačke\nkontrole, tj. planiranja i kontrole ostvarenja, kao glavnih dijelova sistema upravljačke\nkontrole.829 Upravljačko računovodstvo a posebno koncept računovodstva odgovornosti\npostaje sve više izvor korisnih informacija i orijentisano je, prije svega, prema\nmotivacionom sistemu u organizaciji. Nudeći godišnje i kratkoročne analitičke planove i\nizvještaje o ostvarenjima, računovodstvo odgovornosti može obezbijediti pouzdanu\nosnovu za ocjenu uspješnosti dijelova i cjeline i na tome zasnovano materijalno\nstimulisanje. Ipak, ono mora razumjeti motive i ambicije pojedinaca čije se aktivnosti\nsistematski planiraju i kontrolišu.830 Većina neprofitnih organizacija, uključujući i neke\nveoma velike a posebno javni sektor, nemaju razvijen drugi dio ukupnog računovodstva\n- upravljačko računovodstvo, kako bi preduzeli analize na temeljan i sistematičan način.\nU svakoj organizaciji, profitnoj ili neprofitnoj, mora biti postavljena ravnoteža\nizmeđu slobode i ograničenja. Sloboda je potrebna da se uzmu prednosti i vještine lica\nkoja su na prvoj liniji operativnih aktivnosti neprofitne organizacija. Ograničenje je\npotrebno da se osigura praćenje politike menadžmenta i da se smanje efekti loše\nprocjene ili kontraproduktivne odluke od strane menadžera nižeg nivoa. U neprofitnim\norganizacijama postoje dvije teškoće za postizanje odgovarajuće ravnoteže između\nslobode i ograničenja. Odsustvo profita, kao opšte osnove za mjerenje performansi,\nobično traži nešto manje slobode i nešto više ograničenja nego što je to u profitnim\norganizacijama. Neprofitne organizacije, posebno vladine, nameću prevelika i previše\ndetaljna ograničenja za menadžere prve linije tako da oni nemaju previše slobode.831\nOsnovni cilj bilo kog sistema menadžment kontrole je da motiviše operativne\nmenadžere da preduzmu akcije koje pomažu postizanju efikasnih i efektivnih ciljeva\norganizacije. Podsticaji da bi se ostvario željeni cilj i sistem motivacija težak je zadatak\n829 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 29.\n830 Milićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 86-89.\n831 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 589.\n304\nza svaku organizaciju a posebno za neprofitne organizacije. Kod profitnih organizacija\nposebno mjesto pripada politici bonusa za članove menadžmenta, tj. upravljačkih\ntantijema kada su ostvarene uštede ili profit. To je jedno od najznačajnijih pitanja, budući\nda se tiče menadžmenta kao najvitalnijeg resursa preduzeća koji treba da bude što bolje\nmotivisan uz najmanje troškove za vlasnika kompanije.832 Neprofitne organizacije nisu\nbile uspješne u rješavanju pitanja vezanih za nagrađivanje koje bi motivisalo menadžere\nda razmotre dugoročne posljedice svojih odluka. Jedan od značajnih razloga je da one\nne mogu koristiti mogućnosti bonusa. Neke neprofitne organizacije pokušale su da\nrazrade podsticaje kojima bi motivisale menadžere da prihvate dugoročne perspektive.\nAkumulacija dodatnog broja dana godišnjeg odmora bio je jedan od pristupa, kao i\nmogućnost uzimanja neradnih dana pred sam vikend. Međutim, ukoliko slobodni dani\nnisu plaćeni, za zaposlene je veći podsticaj da ostanu i nastave da rade.\n2. Mjerenje outputa\nBilo koje pojedinačno mjerilo performansi neprofitnih organizacije i javnog\nsektora nije odgovarajuće mjerilu profita u profitnim kompanijama. Ciljevi neprofitnih\norganizacija obično su kompleksniji i često neopipljivi, dok su njihovi outputi teški ili čak\nnemogući za mjerenje. Informacije o outputima potrebne su za dvije svrhe: 1) da bi se\nizmjerila efikasnosti koja predstavlja odnos između outputa i inputa (troškova) i 2) da se\nizmjeri efektivnost koja predstavlja mjeru u kojoj stvarni outputi odgovaraju svrsi i\nciljevima organizacije.833 U profitnoj organizaciji bruto marža ili neto prihod korisna su\nmjerila za obje svrhe, dok u neprofitnoj organizaciji ne postoji ovakvo monetarno mjerilo\nkao što je slučaj u profitnim kompanijama. U ovom dijelu rada fokusiramo se na\nalternativne načine mjerenja outputa neprofitnh organizacija.\nU nedostaku\nprofitnih mjerila,\nanaliza\nefikasnosti\ni\nefektivnosti\nzahtijeva\nadekvatne supstitute (zamjene) za mjerila outputa. I pored značaja iznalaženja nekih od\novih alternativa, sadašnji sistemi menadžment kontrole u neprofitnim organizacijama\nuglavnom su u tom smislu deficitarni. Malo neprofitnih organizacije ima posebne, pisane\nkriterijume za mjerenje efektivnosti. Problem mjerenja outputa u nemonetarnom smislu\nne važi samo za neprofitne organizacije. Isti problem postoji u centrima odgovornosti\nprofitnih organizacija u kojima dominiraju diskrecioni troškovi. Nasuprot ovome outputi\nmnogih pojedinačnih aktivnosti kod neprofitnih organizacija mogu se izmjeriti isto tako\nkao i odgovarajuće aktivnosti u profitnim kompanijama.\n2.1. Osnovne kategorije mjerila\nRazličiti pojmovi koriste se za klasifikovanje mjerila outputa, već prema tome za\nkoja svrhe ova mjerila služe. Po nekim autorima834 ima ih tri: 1) društveni indikatori, 2)\nrezultati (mjerenja) i 3) mjerila procesa (outputa). Društveni indikatori su gruba mjerila\noutputa koja značajno reflektuje uticaj djelovanja neprofitne organizacije na društvo.\nIpak, značajan broj društvenih indikatora može biti povezan sa aktivnostima neprofitne\norganizacije. Stopa kriminala u jednom gradu, na primjer, može biti posljedica aktivnosti\n832 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 598.\n833 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 619.\n834 Ibid, p. 621.\n305\npolicije i sistema sudstva, ali isto tako može biti pod značajnim uticajem nezaposlenosti,\nuslova života i drugih faktora koji nisu direktno povezani sa efikasnošću rada policije.\nŽivotni vijek djelimično je pod uticajem kvaliteta zdravstvene zaštite, ali, isto tako, i pod\nuticajem ishrane, ambijenta stanovanja, nasljednih i ostalih faktora.\nOsnovni društveni indikatori teški su za identifikovanje i prikupljanje podataka.\nIsto tako teški su i za korišćenje zbog toga što obično nema direktnog uzroka koji se\nmože dokazati i posljedice između onoga šta neprofitna organizacija radi i promjena u\ndruštvenim indikatorima. Zamjenski (ili surogatni) indikatori za nematerijalne faktore kao\nšto je procenat registrovanih građana koji glasaju, kao indikator državljanstva ili\nstatistički podaci o kriminalu, kao indikator bezbijednosi društva, mogu biti prikupljeni\nprilično jednostavno, međutim oni nisu pouzdani. Bilo koji društveni indikator koji može\nbiti lako dostupan i brzo obezbijeđen, obično ima malu zakonitost ili zakon vjerovatnoće.\nDruštveni faktori manje su očigledni, teško je o njima prikupiti odgovarajuće podatke u\ntrenutnim uslovima, pod malim su uticajem sadašnjih programskih aktivnosti neprofitnih\norganizacija a pod značajnim uticajem eksternih snaga. Kao rezultat svega ovoga oni su\nu najboljem smislu grubi indikatori onoga što je organizacija postigla i ograničena im je\nkorist za potrebe menadžment kontrole. Društveni indikatori mogu se koristiti u\nstrategijskom planiranju i oni mogu pomoći\ndonošenju odluka od strane višeg\nmenadžmenta o opštim pravcima koje bi organizacija trebalo da slijedi. Oni se\ndeterminišu često kao opšti okvirni uslovi, dok za svrhu menadžment kontrole outputi\ntreba da budu izraženi u specifičnim mjerama koja se mogu vrednovati.\nRezultati (mjerenja) su pokušaji da se outputi (učinci) iskažu u veličinama koje\nsu povezane s ciljevima neprofitnih organizacija i oni nastoje da prevaziđu poteškoće\nkoje su svojstvene društvenim indikatorima. Bilo bi idealno kada bi se ciljevi izražavali u\nmjerljivim terminima kao i mjere outputa.835 Kada nije izvodljivo da se ciljevi iskažu u\nmjerljivim veličinama, kao što je to slučaj u neprofitnim organizacijama, za mjerenje\nrezultata treba uzeti najpribližniji mogući način kako bi menadžment specificirao zadate\nciljeve.\nKada\nsu\npravilno\noblikovani,\nrezultati\nse\npovezuje\nsa\nperformansama\norganizacije u dostizanju zadatih cljeva. Ako je organizacija orijentisana prema\nklijentima, njene rezultate bi trebalo povezati sa onim što je ona uradila za svoje klijente.\nIako je rezultate (mjerenja) obično lakše prikupiti i koristiti u odnosu na društvene\nindikatore, oni mogu stvarati značajne poteškoće.836 Što rezultati indikativnije pokazuju\nuticaj neprofitne organizacije na društvo, to je teže uspostaviti odgovarajući odnos,\nuzrok i posljedicu.\nMjerila outputa odnose se na aktivnosti koje su izvršene od strane neprofitne\norganizacije. Primjeri mogu biti broj aplikacija ispunjenih u jednom mjesecu ili broj\nposlatih porudžbina u jednom danu. Bitna razlika između rezultata837 i mjerila outputa je\nda su prvi usmjereni na sam kraj aktivnosti, dok su drugi usmjereni na imovinu\nneprofitne\norganizacije.\nMjerila\nproduktivnosti\npovezuje\nse\nsa\nonim\nšta\ncentar\nodgovornosti ili pojedinac radi da bi se postigli ciljevi organizacije. Outputi menadžerima\npomažu da ocijene efikasnost, međutim, pošto ne mjere efektivnost samo su neznatno\n835 Povećanje sadašnjeg broja studenata na 2.000 do kraja školske 2006/2007. godine, ili za 500\nstudenata u odnosu na školsku 2005/2006. godinu.\n836 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 622.\n837 Rezultati testova iz pojedinih predmeta na fakultetu ili školi.\n306\npovezani sa ciljevima organizacija. Zbog toga bi viši menadžment trebalo da pazi da ne\nstavlja previše naglasak na outpute, posebno kada su nepovezani ili nedovoljno\npovezani sa rezultatima.838\nU razvijanju mjerila outputa menadžment mora biti pažljiv da bi osigurao vezu\nuzrok – posljedica, između postupaka u koje je potrebno uključiti zaposlene i očekivane\nrezultate. Mjerila outputa najkorisnija su u toku procesa, posebno su korisne kratkoročne\nperformanse u kontroli menadžera nižih nivoa centara odgovornosti. Ona su najlakša\nvrsta mjerila outputa za interpretaciju, pošto postoji uzročno - posljedična veza između\nnjih i outputa. U aktivnostima gdje su troškovi vezani sa outputima, mjerila outputa839\nmogu biti korisna u oblikovanju značajnih dijelova budžeta. Mjerila outputa zahtijevaju\nidentifikovanje aktivnosti (ili centara odgovornosti) i uspostavljanje jedinice standarda.\nKada rezultat ukupne aktivnosti pomnožimo sa jedinicom standarda, dobijamo iznos koji\nse može uporediti sa stvarno utrošenim vremenom i to se koristi pri ocjeni performansi.\nZa kancelarijsko odjeljenje, na primjer, mogu postojati tri vrste pristupa za utvrđivanje\njedinice standarda: korišćenje vremenskih standarda za pojedinačne kancelarijske\nposlove; vođenje detaljnih zabilješki od strane zaposlenih o utrošenom vremenu za\nodređene aktivnosti i korišćenje vanjskih posmatrača koji evidentiraju potrebno vrijeme\nza izvršenje aktivnosti, kao i vrijeme kada se ne radi.840\n2.2. Izbor mjera outputa\nVrednovanje outputa može biti rezultat subjektivnog mišljenja lica ili grupe, ali\nono može biti izvedeno i iz podataka koji ne zavise od subjektivnog mišljenja. U mnogim\nslučajevima mišljenje kvalifikovane osobe može biti bolja mjera kvaliteta performansi\nnego bilo koja izvedena objektivna mjera. To je zbog toga što ljudi inkorporiraju rezultate\nokolnosti i nijanse performansi u svojim procjenama, dok nijedan set objektivnih mjera te\n838 U programu kontrole zagađivanja vazduha, promjena količine ozona u atmosferi je mjera rezultata, dok\nje broj kontrola napravljenih zbog potencijalnih prekršitelje mjera outputa. Uzročna veza između broja\nkontrola koje su izvršene i količina zagađenja može ali i ne mora biti sigurna. Anthony, R., Young, W.:\nManagement Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 623.\n839 Na primjer, broj studentskih dana na fakultetu.\n840 Odjeljenje za zdravstvo lokalne vlade uspostavilo je sistem mjerenja produktivnosti za većinu svojih\naktivnosti. Pododjeljenje za plaćanje računa imalo je zadatak da ispita oko 3.000 računa mjesečno\nkako bi utvrdilo da li su oni pravilno ispostavljeni, odnosno da li imaju validnu osnovu za plaćanje.\nRazličite vrste računa zahtijevale su različito vrijeme i vremenski standard je uspostavljen tokom\nanalize. Kao olakšica u računanju standardne jedinice uzete su ekvivalentne jedinice. Najednostavniji\nračuni, plaćanje prevoza, imali su standardno vrijeme od 7,37 minuta i ovo je bilo postavljeno kao\nekvivalentna jedinica. Ekvivalentne jedinice za 14 drugih vrsta računa bile su postavljene na osnovu\nodnosa njihovog standardnog vremena prema standardnoj jedinici. Računi o nabavkama imali su\nstandardno vrijeme 16,68 minuta, što je 2,26 standardnih jedinica (16,68:7,37). Ukoliko bi izračunavali\nproduktivnost jednog lica za mjesec koje je radilo 125 efektivnih sati i ostvarilo 2.163 ekvivalentne\njedinice ili 17,30 po efektivnom satu (2.163:125), standard po jednom produktivnom satu bio bi 8,14\njedinica (60:7,37) a ostvareni standard 235% (17,30:7,37).Tokom pregleda ustanovljeno je da se jedan\nbroj računa zasnivao na netačnim osnovama za plaćanje. Prilozi računa (recepti ljekara) za pojedine\nlijekove pokazali su da se radilo o zamjenskim lijekovima sa nižim cijenama, dok su iskazane pune\n(više) cijene kao da nije izvršena zamjena. Pododjeljenje je pokrenulo postupak da dobavljači vrate\nviše naplaćene iznose po ispostavljenim računima. Anthony, R., Young, W.: Management Control in\nNonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 624.\n307\nfaktore ne može uzeti u obzir.841 S druge strane, subjektivno mišljenje zavisi od lica koje\nga daje i zbog toga ono može biti pod uticajem različitih predrasuda, stavova ili čak\nemocionalnog ili fizičkog stanja u vrijeme kada se njegovo mišljenje formira. Ako su\npravilno dobijene objektivne mjere, nemaju te ''defekte'' i idealno bi bilo kada bi mjerila\noutputa neprofitne organizacije uključivala i jedno i drugo. 842\nInformacije u sistemu mjerila obično su kvantitativne, mogu se sumirati i porediti.\nNeke subjektivne informacije mogu biti mjerene kvantitativno, dok nekvantitativna\ninformacija u nekim slučajevima može biti značajna.843 Mjerilo performansi može biti ili\ndiskretno\n(tj.\ndihotomno\nzadovoljavajuće/nezadovoljavajuće),\nili\nprema\nodređenoj\nmjernoj skali. Na primjer, da bi se izmjerile performansa studenata pri prijemu na\nfakultet, cilj može biti postavljen tako da studenti moraju ostvariti najmanje 60% bodova\nna standardnom testu za prijem. Ako je mjerenje apstraktno, svi studenti koji su imali 60\nili više bodova položili bi prijemni ispit. Ako su mjerila performansi skalarna, pokazani\nuspjeh na prijemnom ispitu bi se sabrao sa brojem bodova mjeren uspjehom iz srednje\nškole i onda bi ukupan broj bodova bio korišćen kao mjerilo outputa. Skalarna mjerila\nbolja su od diskretnih, međutim, postoje mnoge situacije gdje su diskretna mjerila\nprikladnija. Na primjer, mnogi fakulteti ne mjere koliko su studenti bili blizu da budu\nprimljeni, oni jednostavno koriste apstraktnu mjeru: 68% svih prijavljenih kandidata\nzadovoljilo je kriterijume za prijem na prvu godinu studija.\nUvijek kada konkretni output može biti izmjeren, organizacija treba to da uradi.\nAko se konkretni output ne može izmjeriti, može biti korišćena surogatna mjera. U ovom\nslučaju, surogatna mjerila trebalo bi da budu blisko povezana sa ciljem. Ipak, po\ndefiniciji, surogatna mjerila ne odgovaraju tačno utvrđenom cilju i menadžeri moraju\nimati na umu to ograničenje. Ako ograničenje nije prepoznato, organizacija može\nposvetiti previše pažnje surogatima, što može biti nefunkcionalno. Ne bi trebalo dozvoliti\nda dostizanje surogatnog mjerila postane važnije od dostizanja cilja. Neodgovarajuća\nsurogatna mjerila mogu imati za posljedicu da neprofitne organizacije budu zadovoljne\nsame sobom i ako ne postižu svoje ciljeve.\nIako performanse imaju dimenzije i kvantiteta i kvaliteta, obično je izvodljivije da\nse izmjeri kvantitet, a ne kvalitet. I pored teškoća koje je prate, dimenzija kvaliteta ne bi\ntrebalo da bude zapostavljena. Često indikator koji je izabran da se izmjeri kvantitet\nuključuje neke standardne kvalitete. Broj redova otkucanih na pisaćoj mašini u jednom\nsatu obično nosi sa sobom implikaciju da su redovi otkucani zadovoljavajuće. Može\ntakođe, postojati eksplicitna izjava od čega se sastoji zadovoljavajući otkucani red, a to\nje zahtjev da ne bude grešaka. Slično ovome, broj studenata koji su diplomirali implicira\nda su studenti zadovoljili propisane standarde kvaliteta za diplomiranje. U nekim\nsituacijama prosuđivanja o kvalitetu ograničena su na posebne mjere, kao što su one\nkoje su navedene, ili je otkucani red bio bez grešaka ili nije, ili su studenti zadovoljili\n841 Profesori su, takođe, skloni da donose mišljenja na osnovu diskusije, ali će ipak prihvatiti i ocjene koje\nsačine studenti o njihovom radu. Mnogi, ipak neće prihvatiti kao validne mjere svog rada broj studenata\nkoji su izabrali određeni smjer ili broj objavljenih naučnih i stručnih članaka.\n842 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 629.\n843 Ocjene na fakultetu, čak i ako su numeričke, izraz su mišljenja profesora gdje je performansa\nstudenata locirana na mjernoj skali. Performanse u gimnastici i drugim atletskim disciplinama mjere se\nsubjektivnim mišljenjima sudija. Izvođač je rangiran duž numeričke skale od strane svakog sudije i od\novih mjerila sačinjava se prosjek da bi se dobila kvantitativna mjera.\n308\nzahtjeve za diplomiranjem ili nisu. U ovim situacijama nije izvodljivo da se kvalitet mjeri\nduž neke mjerene skale, što isključuje prosuđivanja da li su ovogodišnji diplomirani\nstudenti ponijeli bolja znanja od prošlogodišnjih diplomaca.844\nTokom posljednjih petnaest godina, mnoge neprofitne organizacije počele su\nprograme menadžmenta totalnog kvaliteta (TQM) ili kontinuirano poboljšanje kvaliteta\n(CQI). Jedna od dilema sa kojom su se one suočile su mjerila poboljšanja kvaliteta, što\nje ipak subjektivno. U neprofitnim organizacijama mjerila kvaliteta nastoje da budu\nznačajnija\nnego\nu\nprofitnim\nkompanijama\ngdje\ntržišni\nmehanizam\nomogućava\nautomatsku provjeru kvaliteta dobara. Ako je proizvedeno odijelo loše, ljudi ga neće\nkupovati i kompanija mora poboljšati njegov kvalitet kako bi ostala u poslu, a, ukoliko ne\npoboljša kvalitet, druge kompanije će preuzeti njene dotadašnje kupce. Sličan tržišni\nmehanizam postoji i kod nekih neprofitnih organizacija. Na primjer, fakultet koji pruža\nobrazovanje slabijeg kvaliteta, vjerovatno, će izgubiti studente koji će nastaviti studije na\nkonkurentskim fakultetima. Muzej čije su izložbe loše postavljene neće imati posjetilaca\nkao drugi muzeji. Pacijenti bolnice, ipak, nisu kompetentni da stručno prosuđuju o\nkvalitetu pružene zdravstvene zaštite čak i kada nisu zadovoljni, a malo je toga što\nmogu da promijene. Zbog odsustva klijenata orijentisanih na tržišnu provjeru kvaliteta\npruženih usluga, značajno za neprofitne organizacije je da učine napor za razvijanje\nmjerila kvaliteta svojih usluga i, ako postoji mogućnost, ova mjerila bi trebalo povezati sa\npojedinačnom odgovornošću.\nU nekim programima gdje bi tržišni mehanizam mogao omogućiti mjerenje\nkvaliteta, lični motiv pojedinca za učešće u programu mogao bi se razlikovati od\ndruštvenog motiva za njegovo finansiranje, tako da se lična i društvena mjerila kvaliteta\nrazlikuju. Na primjer, iako predškolski program ima za rezulat indiferentne rezultate,\nroditelji svoju djecu mogu slati u obdanište samo da ih udalje od kuće. Slično tome, ako\nprogram prekvalifikacije za posao ne pomaže zapošljavanju klijenata, nezaposleni ipak\nmogu učestvovati u njemu iz dosade ili iz nade da će im to pomoći, ili zbog toga što će\ndobiti nadoknadu za učešće u tom programu. U takvim okolnostima, ukoliko ne postoje\nadekvatna mjerila kvaliteta, menadžment može steći pogrešan utisak o vrijednostima\nprograma.\nUkoliko menadžment može pronaći određeni način da izmjeri promjene kvaliteta\nna relativno objektivan i pouzdan način, pretenzija da se kvalitet poboljša ima malu\nuvjerljivost. Postoje tri pristupa koje menadžeri uzimaju kako bi izmjerili kvalitet: grube\nmjere, procjene i surogati (zamjene).845 Nedostatak mjerila kvaliteta može dovesti do\nisticanja mjerila kvantiteta. Menadžment bi trebalo da učini značajne napore kako bi\npronašao prihvatljiva mjerila kvaliteta i kada su su ona gruba. Mada su neka mjerila\ngruba i ne mogu sadržavati pravilan stav o kvalitetu, ona mogu poslužiti kao dobri\nmotivatori za menadžere programa i menadžere usluga. Ovim se pretpostavlja da\npostoji jasna veza između inputa i kvaliteta, a ako nema očigledne veze između toga,\nviši menadžment možda neće naći za neophodno da pokuša da izmjeri kvalitet.\nU nedostatku objektivnih podataka, procjena kvaliteta isto tako može biti korisna. Na\nuniverzitetu mogu se napraviti komparacije između različitih fakulteta ili između njihove\n844 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 632.\n845 Ibid, p. 634.\n309\nsadašnje i ranije pozicije u raspodjeli resursa. U nekim neprofitnim organizacijama\nsurogati za kvalitet usluga, kao što je tačnost i vrijeme odgovora, značajni su indikatori.\n2.3. Primjena mjerila outputa - opšti principi\nIzbor i realizacija mjerila outputa za sistem menadžment kontrole veoma je\nkompleksan zadatak. I pored postojanja značajnih razlika između pojedinih neprofitnih\norganizacija, moguće je naznačiti neke opšte principe koji su značajni u izboru i primjeni\nmjerila outputa u sistemu menadžment kontrole. Ovi principi su uopšteni i bez sumnje\nmogu biti izuzeci za svako pravilo. Međutim, principi mogu biti koristan putokaz za\nmenadžere koji su zainteresovani za mjerenja outputa neprofitnih organizacija. Od\nstrane pojedinih menadžera postoji tendencija da se nesavršenosti povećavaju i umanje\npokušaji da se prikupe i iskoriste bilo kakve informacije o outputima. Podaci o mjerilima\noutputa koliko god bili grubi, korisniji su menadžeru nego da ih uopšte nema. Iako su\nmanje poželjni nego prave mjere outputa, inputi su često bolja mjera outputa nego da\nnema nikakvih mjerila. Možda nije izvodljivo da se konstruišu mjerila outputa za\nistraživačke projekte, ali u nedostatku takvih mjerila iznos koji je utrošen za istraživački\nprojekat može biti korisna indicija za output. Kao i kod drugih surogata, kada su inputi\nkorišćeni kao surogatna mjerila outputa, menadžeri prilikom njihovog vrednovanja\nmoraju biti obazrivi.\nProfesionalna udruženja, bolnice, škole, fakultete, organizacije socijalne zaštite i\ndruge neprofitne organizacije prikupljaju informacije od svojih članova i sačinjavaju\nstatističke prosjeke, tako da ti statistički podaci mogu biti značajni kao početna tačka u\nanalizi performansi. Podaci iz vladinih izvora, iako ponekad\npreviše detaljni ili\nneusklađeni sa potrebama menadžmenta, mogu biti značajni u analizi. Kada se\ninformacije o outputima jedne organizacije upoređuju sa prosjekom drugih neprofitnih\norganizacija, podaci moraju biti uporedivi.846 U korišćenju objavljenih statističkih\npodataka neprofitna organizacija mora biti sigurna da su njeni podaci pripremljeni na\nistoj definicionoj osnovi kao oni koju je koristila organizacija sa kojom se vrši poređenje.\nUporedivost je posebno značajna kada se podaci objavljuju za troškove po jedinici\nučinka. Ako definicija nije korespondirajuća sa onom koja je korišćena za brojilac i\nimenilac ovih odnosa, uporedivost nije adekvatna.847\nNema velike koristi od informacija nakon što je potreba za njima prošla. Ako\nmenadžer treba brzu informaciju, kao osnov za konkretnu akciju, osoblje mora imati\nodređeni način brzog prikupljanja informacija. Međutim, zahtjevi za blagovremenim\ninformacijama različiti su. Za svrhe menadžment kontrole blagovremena a manje tačna\nmjerila outputa cjenjenija su od tačnih a neblagovremenih. Problem blagovremenosoti\ndrugačije se posmatra u neprofitnim u odnosu na profitne organizacije iz nekoliko\nrazloga. Outputi se često ne mogu izmjeriti odmah nakon završetka aktivnosti programa.\nNa primjer, rezultati sredstava uloženih u školski program u septembru ne mogu biti\nizmjereni do juna naredne godine, dok rezultat programa pošumljvanja može biti\nizmjereni tek nakon 5 ili 10 godina.\n846 Ibid, p. 636.\n847 Trošak po studentu može biti izračunat na različite načine usljed različitog definisanja nazivnika i\nvelikog broja definisanih elementa koji čine trošak. Isto tako, malo je fakulteta ili univerizeta koji imaju\niskazano ovo ''jednostavno'' mjerilo.\n310\nKao što se informacije upravljačkog računovodstva moraju pripremiti za potrebe\npojedinih menadžera, tako se moraju pripremiti i mjerila outputa. Kada postoji nekoliko\nmjerila, teži se da se ona iskoriste za različite svrhe. Na primjer, troškovi obrazovanja u\nlokalnoj\nzajednici\nmogu\nse\nkoristiti\nkao\nosnova\nza\nkomparaciju\nsa\ntroškovima\nobrazovanja drugih lokalnih zajednica.848 Ukoliko se mjerilo iskaže kao trošak po\nučeniku ili studentu, ono može biti upoređeno sa troškovima po učeniku ili studentu\ndrugih zajednica. Na nižem nivou mogu se prikupiti informacije o troškovima po studentu\nna pojedinim smjerovima kao osnov za još očiglednije razlike u karakteristikama svakog\nfakulteta. Na još nižem nivou može se mjeriti trošak po jedinici pružene usluge, kao što\nje trošak po posluženom jelu u studentskom restoranu. Iako različita mjerenja outputa\nmogu biti izvodljiva, menadžeri bi trebalo da izbjegavaju da ih ''zatrpaju'' informacijama.\nProblem se može javiti već u početnom dizajniranju sistema mjerenja outputa, pošto su\nkreatori informacionih sistema skloni da nagomilavaju podatke tako da se u okviru ove\nmase nalaze podaci koji zadovoljavaju mnogobrojne želje i potrebe. Previše podataka\nguši sistem i povećava njegov zvučni nivo, ali značajno odvlači pažnju od bitnih\ninformacija i smanjuje kredibilitet sistema kao cjeline.\n2.4. Korišćenje mjerila za formulisanje strategije i menadžment kontrole\nSistem menadžment kontrole trebalo bi da obezbijedi informacije o outputima\nkoje su korisne za formulisanje strategije i menadžment kontrolu. Ipak, menadžeri bi\ntrebalo da prepoznaju kriterijume kojima se upravljalo mjerenjima outputa koji su\nkorišćeni u formulisanju strategije, kao i to da su oni drugačiji od onih koji se koriste za\nmenadžment kontrolu.849 Pri formulisanju strategije grube i uopštene mjere procjene\noutputa sasvim su zadovoljavajuće, dok za menadžment kontrolu mjerila moraju biti\nprecizna kako bi bila vjerodostojna.850 Za menadžment kontrolu trebalo bi da postoji\npouzdana veza između djelatnosti (inputa) organizacije i outputa, dok za formulisanje\nstrategije veza može biti slabijeg intenziteta. Ako se mjerila outputa moraju koristiti za\nanalizu prijedloga posebnog programa, trebalo bi da postoji veza između inputa i\noutputa. Uključivanje korelacije i neuzročnih podataka o outputima u pojedine analize,\nkako to neki vole da vjeruju da postoji uzročna veza, nije samo gubljenje vremena, nego\nmože da učini više štete nego koristi.851 Ipak, nedostatak dokazane uzročne veze nije\nrazlog da se izbjegava analiza vjerovatne veze kako bi se procijenio uticaj određenih\nprograma. Kada ne postoji uzročna veza, odluka mora biti zasnovana na procjeni koja\n848 Neka istraživanja u Federaciji BiH pokazala su značajne razlike u budžetskoj potrošnji među deset\nkantona. Po jednom učeniku osnovne škole u Unsko-Sanskom kantonu izdvaja se 807 KM, dok se u\nSarajevskom kantonu izdvaja 1.303 KM. Za socijalnu zaštitu u Posavskom kantonu po glavi stanovnika\ngodišnje se troši 10 KM, a u Sarajevskom kantonu 166 KM.\n849 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 643.\n850 Iako razmatranje vremenske veze ponekad može prevazići želju za preciznošću.\n851 U jednoj ruralnoj zajednici postojala je visoka pozitivna korelacijska veza između broja roda koje su\ndolazile u proljeće i broja djece rođenih u zimu. Ako bi lokalni planeri zdravlja željeli da determinišu\nzahtjeve za uslugama materinstva, model koji koristi broj roda kao predvidljiv indikator vjerovatno bi bio\ndovoljan. Međutim, ukoliko bi planeri htjeli da smanje stopu nataliteta, sistematsko uništavanje roda ne\nbi uspjelo, pošto je uzročni faktor i za rode i za bebe nešto sasvim drugačiji: bogatstvo proljetne žetve.\nBogate žetve su prouzrokovale da rode dođu u proljeće zbog toga što je bilo dovoljno hrane za njih,\nbogata žetva je bila uzrok optimizma među poljoprivrednicima i njihovim ženama, što je imalo za\nposljedicu veću stopu nataliteta.\n311\nnije praćena kvantitativnim informacijama. Na primjer, poželjno je da se novac potroši na\nsudski sistem, čak i kad nisu dostupna odgovarajuća mjerila outputa.852\nZa menadžment kontrolu mjerenje outputa mora biti povezano sa pojedinačnom\nodgovornošću\nlica\nili\norganizacionih\njedinica.\nPri\nformulisanju\nstrategije\nto\nnije\nneophodno i zbog toga strateška razmatranja mogu od operativnog osoblja zahtijevati\nda prikuplja podatke od kojih ono samo nema koristi. Za svrhe menadžment kontrole,\npodaci o outputima moraju biti dostupni ubrzo nakon događaja, dok je za formulisanje\nstrategije to od manjeg značaja. Za formulisanje strategije i menadžment kontrole,\nkorisnost\ndobijenih\ninformacija\no\ninputima\ni\noutputima\nmora\nprevazići\ntroškove\npribavljanja informacija. Pri formulisanju strategije dobijanje podataka na osnovu\nuzoraka smanjuje troškove, međutim, sakupljanje tih podataka za menadžment kontrolu\nbilo bi pretjerano visoko. Ako su mjerila outputa korisna za formulisanje strategije moraju\nbiti povezana sa ukupnim ciljevima neprofitne organizacije. Ako nije izvodljivo da se to\nuradi direktno, potrebno je da se povežu mjerila sa kategorijama programa, ili, čak, za\nindividualne elemente programa.\n3. Fleksibilno planiranje i kontrola\nKontrola ostvarenja kao upravljačka aktivnost predstavlja instrument za praćenje\nrealizacije projektovanih ostvarenja. Ona obuhvata kontrolu izvršenja master budžeta na\nnivou\nneprofitne\norganizacije\ni\nkontrolu\nparcijalnih\nplanova\npojedinih\npodručja\nodgovornosti, dok su objekti kontrole odstupanja od postavljenih veličina ili postavljenih\nnormi. Kontrola izvršenja plana poslovnog rezultata853 može se zasnivati na analizi\nizvršenja statičkog budžeta. Međutim, mnogo bolje je ako se ona zasniva na analizi i\nstatičkog i fleksibilnog budžeta. Fleksibilni budžet omogućava svođenje planiranih\naktivnosti na ostvareni nivo i olakšava identifikovanje odstupanja po različitim osnovama\n(cijena, količina, efikasnost) ili različitim područjima (proizvodnja, prodaja i sl).854\n3.1. Statički i fleksibilni budžet\nAko se budžet posmatra s dinamičkog aspekta u odnosu na očekivane\npromjene nivoa aktivnosti, može imati karakteristike statičkog ili fleksibilnog budžeta.\nStatički ili fiksni budžet oblikuje se za tačno određeni nivo aktivnosti i ne reaguje na\npromjene obima aktivnosti u odnosu na planirani nivo.855 Osnovna karakteristika do\nsada izloženih budžetaje njihova usmjerenost na projektovani nivo aktivnosti na bazi\nkojih su izvođene projekcije prihoda, rashoda i rezultata. 856\nKontrola, u svim ovim\nslučajevima, zasnovana je na poređenju ostvarenih i projektovanih veličina (prihoda,\ntroškova, rezultata) za budžetirani nivo aktivnosti. Fleksibilni budžet oblikuje se na taj\nnačin što se stavke koje su u njemu sadržane prilagođavaju svakoj promjeni nivoa\n852 Anthony, R., Young, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York,\n2003, p. 644.\n853 Ovdje se bavimo samo tzv. poslovnim aspektom kontrole. Kontrola projektovanih novčanih tokova,\nkapitalnih ulaganja, bilansa stanja pripada području upravljanja finansijama organizacije i nije predmet\npažnje ovog rada.\n854 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 515.\n855 Belak, V.: Menadžersko računovodstvo, RRiF, Zagreb, 1995, str. 197.\n856 Profitno orijentisanih entiteta, javnog sektora i neprofitnih organizacija.\n312\naktivnosti. To se obezbjeđuje pronalaženjem adekvatnog mehanizma koji definiše\nponašanje pojedinih kategorija troškova u odnosu na obim aktivnosti uzimajući u obzir\nnjihov pretežni karakter, fiksni ili varijabilni.\nPrimjena\nkoncepta\nfleksibilnog\nbudžetiranja\nu\nneprofitnim\norganizacijama\npodrazumijeva: 1) determinisanje relevantnog raspona aktivnosti u okviru koga se\ntroškovi ponašaju na karakterističan857 način i koji ima izglede da bude ostvaren, 2)\ndeterminisanje ponašanja troškova u odnosu na obim u okviru relevantnog raspona\naktivnosti u budžetskom periodu, što zahtijeva razdvajanje ukupnih rashoda na fiksne,\nvarijabilne i mješovite (semivarijabilne, relativno fiksne, polufiksne) i razlaganje ovih\nposljednjih na varijabilne i fiksne, 3) izbor nivoa aktivnosti koji bi se uključili u fleksibilni\nbudžet, a opredeljenje je obično za najviši i najniži nivo aktivnosti u određenom rasponu\nkao i nekoliko varijanti između njih, 4) priprema fleksibilnog budžeta za izabrane nivoe\naktivnosti\npomoću\nodgovarajuće\nbudžetske\nformule,\n5)\nprevođenje\nveličina\nu\nfleksibilnom budžetu na ostvareni nivo aktivnosti na kraju budžetskog perioda u cilju\nstvaranja kvalitetne osnove za poređenje planiranih sa ostvarenim veličinama i\nidentifikovanje odgovornosti za nastala odstupanja koja su veoma često podijeljena\nizmeđu različitih područja odgovornosti.858\nOpisani proces fleksibilnog budžetiranja potvrđuje ključnu pretpostavku ovog\nkoncepta a to je identifikovanje ponašanja troškova u datom rasponu aktivnosti. 859 Neki\ntroškovi ostaju isti bez obzira na stepen korišćenja raspoloživog budžeta neprofitne\norganizacije (amortizacija, osiguranje). Radi se o fiksnim troškovima koji u datom\nrasponu aktivnosti u ukupnom iznosu ostaju nepromijenjeni, dok je drugi dio ovih\ntroškova pod uticajem menadžerskih odluka (troškovi reklame, troškovi plata) i mogu se\nmijenjati, dok su po svojoj prirodi u ukupnom iznosu konstantni za izabrani raspon\naktivnosti. Varijabilni troškovi u direktnoj su vezi sa učincima (direktni materijal). Problem\nod čijeg rješavanja zavisi efikasnost i tačnost razvijanja budžeta odnosi se na mješovite\ntroškove.\nKoristeći\nranije\npretpostavke\nu\nplaniranju\nmaster\nbudžeta\nneprofitnih\norganizacija, u prethodnom tabelarnom pregledu, izvršili smo neophodna i određena\nprilagođavanja. Umjesto jedne kolone planiranih prihoda i troškova po jedinici učinka,\nkorišćene su dvije kolone zbog značajnih razlika u nivou aktivnosti usluge A i B i\nnemogućnosti dostizanja nivoa aktivnosti usluge B (aktivnosti usluge A) i njihovog\nuprosječavanja.860 Neto rezultat sopstvene aktivnosti (V) pokazuje ostvareni manjak\nprihoda nad rashodima koji bi nastao kada neprofitna organizacija ne bi imala fiksni\niznos prihoda (VI) iz budžeta više organizacione jedinice (ministarstva) na datom nivou\n857 Fiksni troškovi konstantni u ukupnom iznosu u okviru datog raspona aktivnosti, a varijabilni troškovi\nkonstantni po jedinici aktivnosti.\n858 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 517.\n859 Raščlanjivanje može biti izvršeno prema procjeni njihovog pretežnog karaktera, metodom najvišeg i\nnajnižeg nivoa odnosnog troška prema iskustvu u prethodnim periodima, grafičkim putem i metodom\nnajmanjih kvadrata, prema: Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd,\n1997., str. 473-477. Metode kojima se izdvajaju fiksni iz varijabilnih troškova mogu se grupisati za:\ndirektno utvrđivanje varijabilnih i fiksnih troškova, matematičko raščlanjivanje na fiksne i varijabilne\ntroškove i grafičko odvajanje fiksne komponente troškova, detaljnije: Jakovčević, K.: Troškovi u\nmenadžmentu, Ekonomski fakultet, Subotica, 1993, str. 130-140.\n860 Nije ih bilo moguće podvesti u jedan nivo aktivnosti, odnosno ne bi bili vidljivi prosječni prihodi koji bi\nodgovarali alternativnim nivoima aktivnosti.\n313\naktivnosti. Interpolacijom fiksnog iznosa prihoda u budžet861 dolazi se do planiranog\nviška\nprihoda\nnad\nrashodima\n(VII)\nneprofitne\norganizacije.\nMeđutim,\non\nnema\nznačajnijeg uticaja na fleksibilni budžet, nego je tu samo da dopuni ostvareni neto\nrezultat (višak ili manjak) kako bi se moglo izvršiti poređenje flaksibilnog i statičkg\nbudžeta. Planirani prihodi doznačeni iz budžeta862 više budžetske jedinice mogli su biti\ninterpolirani i na drugačiji način u fleksibilni budžet. Međutim, teoretičari se nisu do sada\nbavili\nmjestom\nnjegovog\ninterpoliranja.\nFunkcionisanje\nkoncepta\nfleksibilnog\nbudžetiranja prikazano je na projektovanom bilansu uspjeha neprofitne organizacije\nkojom smo i do sada ilustrovali naša izlaganja (tabela 65).\nTabela 65. Fleksibilni budžet\nFleksibilni budžet za alternativne nivoe aktivnosti\nPlan prihoda\ni trošk. po jed.\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nElementi\nA\nB\n1.200\n25\n1.270\n30\n1.320\n35\nI Prihodi od prodaje\n499,00\n3.290,00\n599.800,00\n82.250,00\n633.730,00\n98.700,00\n658.680,00\n115.150,00\n1. Usluga A\n499,00\n598.800,00\n633.730,00\n658.680,00\n2. Usluga B\n3.290,00\n82.250,00\n98.700,00\n115.150,00\nII Varijab. tr. (1+2)\n35.688,12\n1.108,40\n37.769,92\n1.330,08\n39.256,93\n1.551,76\n1. Direktni materijal\n20,00\n30,00\n24.000,00\n750,00\n25.400,00\n900,00\n26.400,00\n1.050,00\n2. OVT proizvodnje\n9,74\n14,34\n11.688,12\n358,40\n12.369,92\n430,08\n12.856,93\n501,76\nIII Kontr. rez. (I-II)\n469,26\n3.245,66\n563.111,88\n81.141,60\n595.960,08\n97.369,92\n619.423,07\n113.598,24\nIV Fiksni troškovi\n710.524,00\n710.524,00\n710.524,00\nV Neto rezultat sopst.\ndjelatnosti (III-IV)\n(66.270,52)\n(17.194,00)\n22.497,31\nVI Prihodi iz budžeta\n275.000,00\n275.000,00\n275.000,00\nVII Višak prih. (V-VI).\n208.729,00\n257.806,00\n297.497,31\nAko planirana dobitna ostvarenja na nivou aktivnosti od 1.270 jedinica usluga A i\n30 jedinica usluga B imaju ulogu statičkog budžeta, može se zaključiti da sam postupak\nrazvijanja statičkog i fleksibilnog budžeta nema značajnijih razlika. U oba slučaja\nvarijabilni troškovi vežu se za obim aktivnosti, dok se fiksni troškovi planiraju u ukupnom\niznosu. Novina fleksibilnog budžetiranja je pretpostavka da varijabilni troškovi po jedinici\nodgovaraju svakom obimu u okviru datog raspona aktivnosti.863 Razvijanje budžetskih\nopcija relativno je lako za različite nivoe aktivnosti kao i rezervnih budžeta za izmijenjene\nuslove poslovanja.864 Fleksibilni budžet omogućava sagledavanje efekata raznovrsnih\nscenarija na prihode, troškove i rezultat ostvarenja neprofitne organizacije i njenih\ndijelova i stvaranje odgovarajuće osnove za kontrolu, preračunavanjem budžetiranih\nostvarenja na ostvareni nivo aktivnosti na kraju budžetskog perioda.865\n861 Na osnovu ranijih iskustvenih podataka iz knjigovodstva.\n862 Još jednom je potrebno istaći da prihodi iz budžeta više organizacione jedinice nisu identični prihodima\nsličnih neprofitnih organizacija, nego prije predstavljaju naknade za studente koje subvencionira entitet,\na stvarne cijene ovih usluga lako bi se utvrdile.\n863 U našem primjeru između 1.200 i 1.320 jedinica usluga A i 25 i 35 jedinica usluga B.\n864 Testiranjem na nivou prelomne tačke (efektima promjene cijena, varijabilnih troškova po jedinici,\ndiskrecionih fiksnih troškova, obima prodaje, asortimana, kao i efektima kombinovane promjene ovih\nfaktora na rezultat).\n865 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 520.\n314\n3.2. Kontrola zasnovana na bužetima\nNajbolje ishodište za kontrolu predstavljaju ciljevi i zadaci koji su sadržani u\nkvantifikovanim\nplanovima\nu\nokviru\nodređenih\nbudžetskih\nizvještaja.\nPlanovi\nse\npostavljaju tako da su u funkciji ostvarenja ciljeva (kratkoročnih i dugoročnih) neprofitne\norganizacije i neophodno je praćenje (kontrola) izvršenja pojedinih planova i master\nbudžeta. Praktično u budžetima nikada ne dolazi do poklapanja projektovanog i\nostvarenog, a razlike su neminovne. Iz toga proizilazi da je kontrola sistematski napor\nkoji je usmjeren na izvršenje plana, utvrđivanje i analizu nastalih odstupanja i\npredlaganje korektivnih akcija, a sve u cilju da se ostvarenja održe na planskom nivou.\nPovezanost planiranja, kontrole i mjerenja ostvarenja prikazno je na slici 24.\nSlika 24. Sistem planiranja i kontrole ostvarenja\nIzvor: Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,\n2005, str. 521.\nNa datoj\nslici\nuočavamo dvije\nznačajne\nstvari.\nPrvo,\nkontrola\nobuhvata\npoređenje\nplaniranih\ni\nostvarenih\nrezultata,\nanalizu\nodstupanja,\ntraženje\nuzroka\nnastanka, identifikovanje odgovornosti i korektivne akcije. Drugo, aktivnosti kontrole\njasno su odvojene od drugih upravljačkih aktivnosti. Međutim, kontrola se oslanja na\nplaniranje i na mjerenje ostvarenja i, bez bilo koje od ovih aktivnosti, ni jedna od\nprikazanih faza procesa kontrole ne bi se mogla opisati. Računovodstvena kontrola\nostvarenja zasnovana je na budžetima i naziva se budžetska kontrola. Prema\npodručjima odgovornosti na kojima se zasniva može se govoriti o kontroli ostvarenja\ncjeline neprofitne organizacije i kontroli njenih pojedinih centara odgovornosti.\nKontrola može biti zasnovana samo na statičkim, ali isto tako, i statičkim i\nfleksibilnim budžetima. Osnovni nedostatak primjene statičkih budžeta u kontroli je\nnemogućnost\ndiferenciranja\nodgovornosti\nza\nnastala\nodstupanja.866\nUplitanje\nfleksibilnog budžeta u proces obračuna i analize odstupanja od planiranih ostvarenja\ndoprinosi da cjelokupni proces kontrole ima kvalitatino viši nivo. Iz tog razloga pažnju u\nnarednom dijelu usmjeravamo samo na kontrolu plana poslovnog rezultata do nivoa\npojedinačnih budžeta koji su u njega uključeni.\n866 Što je načešći slučaj kod javnog sektora, iako je rebalans budžeta redovan koliko i sam budžet.\nUtvrđivanje\nciljeva\nPlaniranje\n(budžetiranje)\nUpoređivanje\nMjerenje ostvarenja\nAnaliza\nodstupanja\nFeedback za buduće\nplaniranje\nFeedback za\nbuduću kontrolu\nKorektivne\nakcije\n315\n3.2.1. Kontrola izvršenja plana poslovnog rezultata\nNezavisno od toga kako je neprofitna organizacija organizovana, kontrola plana\nposlovnog rezultata uvijek se obavlja na nivou upravljačkog vrha. U divizionalno\nstrukturiranim\nneprofitnim\norganizacijama\njavlja\nse\npotreba\nza\nkontrolom\nplana\nposlovnog rezultata i na nivou strategijskih poslovnih jedinica ili divizija.867 Bez obzira na\nnačin organizovanja, interes nosilaca kontrolnog procesa neće se bitnije razlikovati i\nobično se veže za konstatovanje odstupanja od projektovanog rezultata i na glavne\nčinioce nastalih ostvarenja868 kako bi se identifikovala područja odgovornsti za\nodstupanja od plana. Poslovni aspekt kontrole ponekad se poistovjećuje sa kontrolom\ntroškova. Međutim, on je širi od kontrole troškova i uključuje kontrolu efekata na poslovni\nrezultat sa strane prihoda, odnosno ostvarenja u području prodaje usluga.\nFunkcionisanje kontrole plana poslovnog rezultata zasnovano na fleksibilnom\nbudžetu, pored ranijih pretpostavki datih u postavljanju fleksibilnog budžeta, polazi od\nsljedećeg: 1) ulogu statičkog budžeta ima obim aktivnosti od 1.270 jedinica usluga A i 30\njedinica usluga B, 2) ostvareni nivo aktivnosti u toku budžetskog perioda iznosio je 1.332\njedinica usluga (od čega se na uslugu A odnosi 1.297, dok se na uslugu B odnosi 35\njedinica), pa je potrebno svesti fleksibilni budžet na taj nivo aktivnosti, 3) prodajna cijena\njedinice usluge A je 499 KM,869 a usluge B 3.500 KM,870 4) ostvarena cijena inputa871\nmaterijala X je 15 KM za uslugu A i 20 KM za uslugu B, 5) stvarno nastali opšti varijabilni\ntroškovi realizovanih usluga iznose 23.184 KM, 6) stvarno nastali opšti fiksni troškovi\nrealizovanih usluga iznose 756.050 KM. Kontrola plana poslovnog rezultata na\nglobalnom nivou za koju je zainteresovan upravljački vrh može se zasnivati na\ninformacijama sadržanim u narednom tabelarnom pregledu:\nTabela 66. Analiza odstupanja dobitnih ostvarenja zasnovana na fleksibilnom budžetu\nOstvareni\nrezultat\nOdstup. od fleksib.\nbudžeta.\nFleksibilni budžet\nOdstupanje u obimu\nStatički budžet\nE l e m e n t i\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nProdate usluge\n1.297\n35\n-\n-\n1.297\n35\n27\n5\n1.270\n30\nI Prih.od prod.\n647.203,00\n122.500,00\n-\n7.350,00\n647.203,00\n115.150,00\n13.473,00\n16.450,00\n633.730,00\n98.700,00\nII Varij. troš.\n61.315,02\n2.178,98\n(22.742,24)\n(627,08)\n38.572,78\n1.551,90\n(802,86)\n(221,82)\n37.769,92\n1.330,08\n1. Direktni mat.\n38.910,00\n1.400,00\n(12.970,00\n(350)\n25.940,00\n1.050,00\n(540,00)\n(150)\n25.400,00\n900,00\n2. OVT proizv.\n22.405,02\n778,98\n(9.772,24)\n(277,08)\n12.632,78\n501,90\n(262,86)\n(71,82)\n12.369,92\n430,08\nIII Kontr. rez.\n585.887,98\n120.321,02\n(22.742,24)\n6.722,92\n608.630,22\n113.598,10\n12.670,14\n16.228,18\n595.960,08\n97.369,92\nIV Fiksni tr.\n756.050,00\n(45.526,00)\n710.524,00\n-\n710.524,00\nV Neto rez.\n(49.841,00)\n(61.545,32)\n11.704,32\n28.898,32\n(17.194,00)\nVI Prihodi budž.\n275.000,00\n-\n275.000,00\n-\n275.000,00\nVIVišak/manjak\n225.159,00\n(61.545,32.)\n286.704,32\n28.898,32\n257.806,00\n867 Ovo može biti slučaj visokoškolske organizacacije koja je divizionalno organizovana, strategijska\nposlovna jedinica za dodiplomske studije i strategijska poslovna jedinica za poslediplomske studije.\n868 Prihodi, varijabilni i fiksni troškovi.\n869 Ne pojavljuju se odstupanja u prodajnim cijenama usluga A zbog toga što neprofitna organizacije ne\nmože ove cijene samostalno formirati, nego su iste propisane od strane Univerziteta.\n870 Kod usluge B došlo je do odstupanja u cijenama, planirana je 3.290 KM, a ostvarena 3.500 KM i ove\ncijene neprofitna organizacija samostalno formira.\n871 Povećane u odnosu na planirane za 50%.\n(32.647,00)\n(61.545,32)\n28.898,32\n316\nAko bi se kontrola zasnivala samo na statičkom budžetu, moglo bi se zaključiti\nda je negativna razlika između ostvarenog i planiranog rezultata (u statičkom budžetu) u\niznosu od 32.647 KM nastala kao posljedica što povećana prodaja i rast prihoda od\nusluga od 37.273 KM (769.703 – 732.430) nisu bili dovoljni da neutrališu povećanje\nvarijabilnih troškova od 24.394 KM (63.494 - 39.100) i fiksnih troškova od 45.526 KM\n(756.050 - 710.524). Uplitanje fleksibilnog budžeta omogućava razdvajanje ukupnih\nodstupanja na dio koji je posljedica pomjeranja u obimu za 28.898,32 KM (286.704,32 -\n257.806,00) i dio koji je posljedica odstupanja od prihoda i troškova u eliminisanju\nuticaja povećanog obima, negativna odstupanja u iznosu od 61.545,32 KM (225.159,00\n– 286.704,32). Svođenjem budžetiranog nivoa aktivnosti na ostvareni nivo može se\nvidjeti da je u dijelu koji se odnosi na prihode ostvareno pozitivno odstupanje od 7.350\nKM (za uslugu B) nastalo kao posljedica pomjeranja cijena i pomjeranja u asortimanu\nprodaje usluga. U varijabilnim troškovima pojavljuju se negativna odstupanja u iznosu\nod 23.369,32 KM (usluga A = 22.742,24 KM i usluga B = 627,08 KM) koja sadrže\nodstupanja u cijenama i efikasnosti.\n3.2.2. Kontrola izvršenja plana prodaje\nKontrola prodajnih aktivnosti ima za cilj da na vrijeme otkrije odstupanja od\nplaniranog poslovnog rezultata koja su uslovljena: 1) odstupanjima od planiranog obima\nprodaje, 2) odstupanjima od planiranih prodajnih cijena i 3) odstupanjima od planiranog\nasortimana prodaje i da na bazi toga preduzme potrebne korektivne mjere u pravcu\nciljeva utvrđenih planom prodaje, i/ili njihove korekcije u kontekstu novih okolnosti.872\nOva odstupanja mogu se pojaviti pojedinačno, ali najčešće su rezultat kombinovanog\ndejstva i neophodno ih je obračunski izolovati,873 locirati područja odgovornosti,\nidentifikovati njihovu kontrolabilnost i donijeti odluke o korektivnim akcijama. Obračun\nodstupanja od planiranih ostvarenja može se vršiti na dva načina: mjerenjem efekata\npromjena u obimu, cijenama i asortimanu u odnosu na (a) prihode874 od izvršenih usluga\nili\nu\nodnosu\nna\n(b)\nkontribucioni\nrezultat.875\nZa\nkontrolu\nuspješnosti\npodručja\nodgovornosti\ni\nnjihovih\nmenadžera\nviše\nse\npotencira\nanaliza\nzasnovana\nna\nkontribucionom rezultatu.\nAnaliza\nodstupanja\nmože\nbiti\nmanje\nili\nviše\ndetaljna.\nDetaljna\nanaliza\npodrazumijeva izolovanje odstupanja uslovljenih promjenama obima, cijena i asortimana\nza\nsvaku\npojedinačnu\nuslugu\n(ili\nproizvod).\nIako\nsu\nprodajne\ncijene\nposebno\ninteresantne u profitno orijentisanim entitetima, kao značajan instrument marketing\nmiksa, u neprofitnim organizacijama i javnom sektoru one nemaju taj značaj. Većina\nusluga neprofitnog sektora za svoje osnovne aktivnosti obično ima fiksne cijene, dok je\nu njihovoj isključivoj nadležnosti formiranje cijena ograničenog broja usluga. Ipak, sa\nodstupanjima koja su posljedica promjena u cijenama, mogu se pratiti efekti neto\npromjena cijena i varijabilnih troškova na kontribucioni dobitak (tabela 67).\n872 Stevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003., str. 487.\n873 Postoje tri razloga za odvojeno razmatranje odstupanja: ona imaju različite uzroke, ona uključuju\nrazličite menadžere centara odgovornosti i ona zahtijevaju različite korektivne akcije. Anthony, R.,\nYoung, W.: Management Control in Nonprofit Organization, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2003, p. 666.\n874 Analizira se razlika između planiranih i ostvarenih prihoda.\n875 Predmet analize su razlika između planiranog i ostvarenog kontribucionog rezultata.\n317\nTabela 67. Obračun odstupanja od fleksibilnog budžeta\n(mjeren efektom na kontribucioni rezultat)\nUsluge\nOstvareni\nkontribucioni\nrezulat\nPlanirani\nkontribucioni\nrezultata\nRazlika\nProdate\nkoličine\nusluga\nOdstupanja\nA\n451,73\n469,26\n(17,53)\n1297\n(22.742,24)\nB\n3.437,74\n3.245,66\n192,08\n35\n6.722,92\nUkupno\n-\n-\n-\n-\n(16.019,32)\nObračun negativnih odstupanja od fleksibilnog budžeta u iznosu od 16.019,32\nKM predstavlja razliku između saldiranog iznosa pozitivnih odstupanja nastalih po\nosnovu promjena cijena (7.350,00 KM) i negativnih odstupanja u varijabilnim troškovima\n23.369,32 KM (Usluga A = 22.742,24 i usluga B = 627,08). Izolovano odstupanje po\nosnovu promjena cijena znači da utiče na prihode, ali i u istom iznosu i na kontribucioni\nrezultat. Prilikom obračuna odstupanja mjerenih efektom na kontribucioni rezultat,\nodstupanjima po osnovu promjene strukture asortimana i promjene u količinama dodaju\nse i odstupanja po osnovu promjena cijena. Množenjem razlike planiranih i ostvarenih\nprodajnih cijena sa stvarno prodatim količinama usluga876 sagledava se uticaj promjena\nprodajnih cijena na prihode i kontribucioni rezultat (tabela 68). Ukupno nastala\nodstupanja nisu podjednako raspodijeljena po uslugama (usluga A uzrokuje negativno\nodstupanje u prvom i neutralno u drugom slučaju, dok usluga B ima pozitivna\nodstupanja\nu\noba\nslučaja).\nOvaj\ninformacioni\ninput\nneophodan\nje\nza\nprocjenu\nostvarenenja planiranih prihoda kao i za donošenje odluka o usmjeravanju na analizu\nodstupanja po uslugama u odnosu na analizu po područjima odgovornosti.\nTabela 68. Obračun odstupanja po osnovu promjena cijena\nUsluge\nOsvarena\nprodajna\ncijena\nPlanirana\nprodajna\ncijena\nRazlika\nProdate\nkoličine\nusluga\nOdstupanja\nA\n499,00\n499,00\n-\n1297\n-\nB\n3.500,00\n3.290,00\n210,00\n35\n7.350,00\nUkupno\n-\n-\n-\n-\n7.350,00\nObračun\nodstupanja\npo\nosnovu\npromjena\nu\nnivou\naktivnosti\nvrši\nse\nmultipliciranjem razlike između ostvarenog obima prodaje usluga877 i planiranog obima\nprodatih usluga koji je dat u statičkom budžetu s planiranim kontribucionim rezultatom\npo jedinici usluge, odnosno sa planiranim prodajnim cijenama kada se ovi efekti mjere u\nodnosu na prihode. Obračun odstupanja od planiranog obima aktivnosti mjeren efektima\nna kontribucioni rezultat878 daje se u narednom pregledu:\n876 Pretpostavka je da su efektivno prodate vrste usluga istovremeno i planirane vrste i da je asortiman\nostao nepromijenjen (planirana prosječna prodajna cijena usluge– stvarna prosječna prodajna cijena\nusluge) x prodate količine usluga.\n877 Pod pretpostavkom da je održana planirana struktura asortimana usluga kao u statičkom budžetu.\n878 (Planirane količine – stvarne količine) x prosječno planirani kontribucioni rezultat po jedinici usluge.\n318\nTabela 69. Obračun odstupanja po osnovu promjena količina\n(efekat na kontribucioni rezultat)\nUsluge\nPlanirana\nstruktura\nprodaje\nProdaja u\nstatičkom\nbudžetu\nRazlika\nPlanirani\nkontribucioni\nrezultat\nOdstupanja\nA\n1.301\n1.270\n31\n469,26\n14.547,06879\nB\n31\n30\n1\n3.245,66\n3.245,66\nUkupno\n1.332\n1.300\n32\n556,02\n17.792,72\nOdstupanja mjerena efektima na prihode zbog promjene količina realizovanih\nusluga neprofitne organizacije može da se sumira na sljedeći način:\nTabela 70. Obračun odstupanja po osnovu promjena u količinama (efekti na prihode)\nUsluge\nPlanirana\nstruktura\nprodaje\nProdaja u\nstatičkom\nbudžetu\nRazlika\nPlanirana\nprodajna\ncijena\nOdstupanja\nA\n1.301\n1.270\n31\n499,00\n15.469,00\nB\n31\n30\n1\n3.290,00\n3.290,00\nUkupno\n1.332\n1.300\n32\n586,22\n18.759,00\nKako bi se efekti asortimana na kontribucioni rezultat i prihode učinili neutralnim\nneophodno je izvršiti preračunavanja ostvarenog obima prodaje usluga na planiranu\nstrukturu datog asortimana usluga.880 U obračunu odstupanja primijenjen je planirani\numjesto ostvarenog kontribucionog rezultata, odnosno planirane umjesto ostvarenih\nprodajnih cijena, da bi se isključilo miješanje uticaja odstupanja koja su rezultat\npromjena kontribucionog rezultata i prodajnih cijena sa odstupanjem u obimu. To je\nimalo za rezultat iskazivanje većeg kontribucionog rezultata za 17.792,72 KM zbog toga\nšto su prodate količine usluga veće od planiranih u budžetu (planu) prodaje. Efekti\npomjeranja količina prodatih usluga, mjereni uticajem na prihode, na nešto većem su\nnivou (18.759,00 KM) zbog izostajanja negativnog dejstva po osnovu varijabilnih\ntroškova.\nEfekti odstupanja u asortimanu i njihovo kvantificiranje na nivou pojedinačnih\nusluga mogu se utvrditi množenjem razlike između ostvarene prodaje i preračunate\nostvarene\nprodaje\nna\nplaniranu\nstrukturu\niskazanu\nu\nbudžetu\nsa\nplaniranim\nkontribucionim rezultatom po jedinici usluge, ako efekte mjerimo u odnosu na\nkontribucioni rezultat (tabela 71).\nTabela 71. Obračun odstupanja po osnovu promjena strukture asortimana\n(efekat na kontribucioni rezultat)\nUsluge\nOstvarena\nprodaja\nPlanirana\nstruktura prodaje\nRazlika\nPlanirani\nkontribucioni rezultat\nOdstupanja\nA\n1.297\n1.301\n(4)\n469,26\n(1.877,04)\nB\n35\n31\n4\n3.245,66\n12.982,64\nUkupno\n1.332\n1.332\n-\n-\n11.105,60\n879 Izvršena je korekcija odstupanja koja se pojavljuje zbog zaokruživanja.\n880 Učešće usluge A u asortimanu kod statičkog budžeta je 0,976923 ili 1.301,261436 jedinica a usluge B\n0,023077 ili 30,738564 jedinica ili zakruženo na cijeli broj: A = 1.301 i B = 31.\n319\nUkoliko efekte mjerimo u odnosu na prihode, fokus je na prodajnim cijenama i\nnjihovom uticaju na prihode (tabela 72).\nTabela 72. Obračun odstupanja po osnovu promjena strukture asortimana\n(efekat na prihode)\nUsluge\nOstvarena\nprodaja\nPlanirana\nstruktura prodaje\nRazlika\nPlanirana\nprodajna cijena\nOdstupanja\nA\n1.297\n1.301\n(4)\n499,00\n(1.996,00)\nB\n35\n31\n4\n3.290,00\n13.160,00\nUkupno\n1.332\n1.332\n-\n-\n11.164,00\nProdate količine usluga svedene su na planiranu strukturu asortimana i\npoređenjem planirane sa ostvarenom strukturom asortimana, uz pomoć planiranog\nkontribucionog rezultata, objektiviraju se promjene u dobitnim ostvarenjima koja su bila\nuslovljena promjenama u strukturi asortimana. U analiziranoj neprofitnoj organizaciji\ndošlo je do pomjeranja prema više profitabilnim uslugama, što je uslovilo ukupna\npozitivna odstupanja (11.105,60 KM) a slična situacija je i u pogledu odstupanja u\nasortimanu čiji se efekti mjere u odnosu na promjene u prihodima (11.164,00 KM).\nIzvršene analize odstupanja po pravilu se agregiraju po vrstama odstupanja i po\nvrstama usluga. Izvještaj o odstupanjima u odnosu na kontribucioni rezultat prikazuje\ntabela 73.\nTabela 73. Izvještaj o odstupanjima po uslugama (efekat na kontribucioni rezultat)\nU s l u g e\nVrste odstupanja\nA\nB\nUkupno\n1. Odstupanja od fleksibilnog budžeta\n(22.742,24)\n6.722,92\n(16.019,32)\n2. Odstupanja po osnovu promjene količina\n14.547,06\n3.245,66\n17.792,72\n3. Odstupanja po osnovu promjene asortimana\n(1.877,04)\n12.982,64\n11.105,60\n4. Efekat na kontribucioni rezultat\n(10.072,22)\n22.951,22\n12.879,00\nIzvještaj o ostupanjima čiji se efekat mjere promjenama u prihodima daje se u\nnarednom prikazu:\nTabela 74. Izvještaj o odstupanjima po uslugama (efekat na prihode)\nU s l u g e\nVrste odstupanja\nA\nB\nUkupno\n1. Odstupanja po osnovu promjene cijena\n-\n7.350,00\n7.350,00\n2. Odstupanja po osnovu promjene količina\n15.469,00\n3.290,00\n18.759,00\n3. Odstupanja po osnovu promjene asortimana\n(1.996,00)\n13.160,00\n11.164,00\n4. Efekat na kontribucioni rezultat\n13.473,00\n23.800,00\n37.273,00\nPrikazana odstupanja pružaju jasniju sliku o tome šta se događalo u procesu\nrealizacije plana prodaje usluga i efektima te realizacije na ostvarenja neprofitne\norganizacije. Analiza omogućava izvođenje zaključaka šta se događa sa obimom kada\nse cijene povećaju, da li su promjene u asortimanu prihvatljive, da li treba revidirati\nočekivanja u budžetu i sl. Pregledi odstupanja omogućavaju jasnu identifikaciju\nodgovornosti za njihov nastanak. Međutim, pojedini razlozi mogu biti izvan kontrole\n320\nmenadžmenta organizacije (ili menadžera centara odgovornosti).881 Analiza odstupanja\nmjerena efektima na prihode upućuje na povoljna ostvarenja za pružene usluge B.\nUkoliko pažnju usmjerimo na efekte nastalih odstupanja na kontribucioni rezultat,\nzaključak je da usluge B nisu tako povoljne ni u zbiru ni po pojedinim odstupanjima,\nizuzimajući ona koja su posljedica povećanog obima.\n3.2.3. Kontrola direktnih troškova\nUpravljanje troškovima podrazumijeva aktivnosti koje su usmjerene na stalno\nsmanjenje\ntroškova.882\nMeđutim,\nkontrola troškova ne može se\npoistovijetiti sa\nupravljanjem troškovima i ona predstavlja samo jednu fazu ukupnog procesa upravljanja\ntroškovima. Za kontrolu troškova kvalitetnu podlogu pruža fleksibilni budžet koji\nobezbjeđuje identifikaciju odstupanja koja su posljedica razlike između planiranog obima\naktivnosti u statičkom budžetu i ostvarenog obima aktivnosti, od odstupanja koja nastaju\nkao posljedica trošenja proizvodnih inputa i pomjeranja u njihovim cijenama. Osobenosti\nplaniranja pojedinih kategorija troškova i različiti načini njihovog vezivanja za učinke u\nfazi ostvarenja zahtijevaju da se u fazi kontrole pravi razlika između kontrole varijabilnih i\nfiksnih troškova, a u okviru njih još i razlika između direktnih i indirektnih troškova.\nKontrola direktnih troškova usluga (direktnih troškova materijala) obično počinje\nutvrđivanjem ukupnih odstupanja koja se pojavljuju kao razlika između planiranih i\nostvarenih troškova. Pošto se radi o varijabilnim troškovima koji su neposredno određeni\nnivoom aktivnosti neprofitne organizacije, potrebno je u proces odstupanja uključiti i\nstatički i fleksibilni budžet. Polazeći od prethodno datog primjera za neprofitnu\norganizaciju, ukupna odstupanja u direktnim troškovima mogu se predstaviti kako slijedi:\nTabela 75. Kontrola direktnih troškova zasnovana na fleksibilnom budžetu\nStvarni\ntroškovi\nOdstup. od\nfleksib. budž.\nFleksibilni\nbudžet\nOdstupanje u\nobimu\nStatički\nbudžet\nElementi\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nRealizovane usl.\n1.297\n35\n-\n-\n1.297\n35\n27\n5\n1.270\n30\n1. Direktni mat.\n38.910\n1.400\n(12.970)\n(350)\n25.940\n1.050\n(540)\n(150)\n25.400\n900\nUk. dir. tr. mat.\n38.910\n1.400\n(12.970)\n(350)\n25.940\n1.050\n(540)\n(150)\n25.400\n900\nRazlika u ukupnom iznosu od 14.010 KM nastala je, jednim dijelom, kao\nposljedica odstupanja između planiranog obima prodaje usluga u statičkom budžetu i\n881 Planirani broj studenata za upis na prvu godinu studija iznosio je 350, dok je od strane univerziteta\nodobreni broj iznosio 400 studenata. Stvarno upisani broj studenata u prvu godinu bio je 373. Planirani\nbroj od 30 poslediplomaca je premašen i stvarno je upisano 35. Opadanje broja upisanih studenata na\ndodiplomskom studiju rezultat je povećane konkurencije od strane privatnih fakulteta i koledža, dok je\nporast broja poslediplomaca rezultat manje konkurencije od stane privatnih visokoobrazovnih\nobrazovnih organizacija, što sve nije pod direktnom kontrolom menadžmenta neprofitne organizacije.\n882 Stevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005, str. 534\n(13.320)\n(690)\n(14.010)\n321\nostvarenog nivoa aktivnosti (negativna odstupanja od 690 KM i direktna je posljedica\nodstupanja u obimu kada je ostvareni nivo aktivnosti iznad planiranog, što je uobičajena\npojava zbog same prirode direktnih troškova. Ipak, za kontrolu direktnih troškova\ninteresantnija je analiza odstupanja koja nastaju komparacijom ostvarenja sa planom\niskazanim u fleksibilnom budžetu. U ovom slučaju nastala odstupanja posljedica su\nrazlike između planiranih i stvarno plaćenih cijena za materijal i predstavljaju proizvod\nutvrđene razlike između planiranih i stvarnih cijena inputa (tabela 76).\nTabela 76. Obračun odstupanja u direktnim troškovima po osnovu promjena cijena\nPlanirane\ncijene\nStvarne cijene\ninputa\nRazlika\nStvarne količine\ninputa\nOdstupanja\nDirektni troškovi\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nDirektni materijal\n20\n30\n30\n40\n(10)\n(10)\n1.297\n35\n(12.970)\n(350)\nUkupna odstupanja\n(12.970)\n(350)\nNegativna odstupanja stvarno nastalih troškova od fleksibilnog budžeta u iznosu\n13.320 KM odnose se na odstupanja po osnovu promjene cijena. Predstavljeni obračun\ndovoljno je analitičan za buduću analizu odstupanja cijena na nivou pojedinih kategorija\ndirektnih troškova i na nivou pojedinih usluga. Nastalo povećanje cijena direktnog\nmaterijala, kao rezultat promjene tržišnih uslova nabavke, ima nekontrolabilni karakter i\nza ta odstupanja ne bi trebalo da budu odgovorni menadžeri (nabavke). Ukoliko se\nposmatra efikasnost korišćenja inputa, može se zaključiti da su stvarno korišćeni inputi\nidentični planiranim količinama u fleksibilnom budžetu za ostvareni nivo aktivnosti, te se\nne pojavljuju odstupanja po osnovu efikasnosti upotrebe proizvodnih inputa.\n3.2.4. Kontrola opštih varijabilnih i opštih fiksnih troškova\nNakon alokacije opštih varijabilnih troškova po uslugama, stvorena je dobra\nosnova za analizu odstupanja po različitim nivoima detaljnosti. Na početku analize\nobično se sagledava ukupna razlika između stvarno nastalih i planiranih iznosa troškova\nu statičkom budžetu i utvrđuju se razlike na dio koji je nastao kao posljedica odstupanja\nu obimu i na dio koji je nastao iz razlike stvarnih i troškova iskazanih u fleksibilnom\nbudžetu za ostvareni nivo aktivnosti, što je prikazano u narednoj tabeli:\nTabela 77. Kontrola opštih varijabilnih troškova pružanja usluga zasnovana na\nfleksibilnom budžetu\nStvarni\ntroškovi\nOdst. od fleksibilnog\nbudžeta\nFleksibilni\nbudžet\nOdstupanja u\nobimu\nStatički\nbudžet\nElementi\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nOVT\n22.405,02\n778,98\n(9.772,24)\n(277,08)\n12.632,78\n501,90\n(262,86)\n(71,82)\n12.369,92\n430,08\nUk. OVT\n22.405,02\n778,98\n(9.772,24)\n(277,08)\n12.632,78\n501,90\n(262,86)\n(71,82)\n12.369,92\n430,08\n(10.049,32)\n(334,68)\n(10.384,00)\n322\nPo osnovu nastalih razlika u obimu aktivnosti, analizi odstupanja u opštim\nvarijabilnim troškovima usluga pridaje se manje pažnje, pošto se radi o odstupanjima\nkoja nastaju kao posljedica razlike između planiranog i ostvarenog nivoa aktivnosti.\nPredmet detaljnijih proučavanja jesu odstupanja od fleksibilnog budžeta koja se mogu\npodijeliti na odstupanja po osnovu potrošnje opštih varijabilnih troškova i na odstupanja\npo osnovu efikasnosti korišćenja časova direktnog rada.883 Obračun odstupanja u\nopštim varijabilnim troškovima po osnovu potrošnje zahtijeva utvrđivanje razlike između\nplaniranih i stvarnih opštih varijabilnih troškova po času884 i množenjem tako utvrđenog\niznosa sa stvarno potrošenim količinama inputa za svaku pojedinačnu uslugu (tabela\n78).\nTabela 78. Obračun odstupanja u potrošnji u opštim varijabilnim troškovima\nPlanirani OVT\npo času\nStvarni OVT\npo času\nRazlika\nStvarne količine\ninputa\nOdstupanja\nOpšti varijabilni\ntroškovi\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nA\nB\nOpšti varijabilni troškovi\n3,13\n3,58\n5,56\n5,56\n(2,43)\n(1,98)\n4.032\n140\n(9.772,24)\n(277,08)\nUkupni OVT\n3,13\n3,58\n5,56\n5,56\n(2,43)\n(1,98)\n4.032\n140\n(9.772,24)\n(277,08)\nNegativna odstupanja u iznosu od 10.049,32 KM (A = 9.772,24 i B = 277,08)\nposljedica su povećanja cijena pojedinih komponenti opštih varijabilnih troškova usluga,\npošto nema odstupanja u efikasnosti u opštim varijabilnim troškovima usluga (po osnovu\nrazlike između količina inputa u fleksibilnom budžetu i stvarnih količina inputa).\nPolazeći od specifičnosti kontrole opštih fiksnih troškova i mogućnosti koje u\ntom procesu nudi primjena sistema obračuna po varijabilnim troškovima, možemo\nzaključiti da je u procesu kontrole moguće utvrditi samo ukupni iznos odstupanja\nstvarnih od fleksibilno planiranih fiksnih troškova. Ovo odstupanje predstavljeno je u\ntabeli 79 gdje se uočavaju razlike između stvarnih i budžetiranih fiksnih troškova.\nNastala razlika označava se kao odstupanje u potrošnji i pokazuje da iako se fiksni\ntroškovi ne mijenjaju zbog promjene nivoa aktivnosti na njihov ukupan iznos utiču drugi\nfaktori: promjena cijene rada, promjena cijena inputa i sl.\nTabela 79. Kontrola OFT realizovanih usluga zasnovana na fleksibilnom budžetu.\nElementi\nStvarni\ntroškovi\nOdstupanja od\nfleksibilnog budžeta\nFleksibilni\nbudžet\nOdstupanja\nu obimu\nStatički\nbudžet\n1. Ukupni OFT\n756.050,00\n45.526,09\n710.524,00\n-\n710.524,00\n883 Alokacija opštih varijabilnih troškova po uslugama u fleksibilnom planu prema direktnim časovima rada\nizvršena je kako slijedi: ukupno jedinica usluga 1.332 (A = 1.297, B = 35), časovi direktnog rada\nukupno 4.172 (A =4.032, B = 140), učešće pojedinih usluga u direktnim časovima rada (A = 0,966443,\nB = 0,033537), ukupni OVT 13.134,68 KM (A = 12.632,78, B = 501,90), časovi po jedinici usluge\n3,132132 (A = 3,108712, B = 4,000000), OVT po času 3,148293 (A = 3,133130, B = 3,585000), OVT\npo jedinici 9,860871 (A = 9,74, B =14,34).\n884 Alokacija opštih varijabilnih troškova po uslugama prema ostvarenim direktnim časovima rada utvrđena\nje kako slijedi: ukupan broj jedinica usluga, časovi direktnog rada, učešće pojedinih usluga u direktnim\nčasovima rada i časovi po jedinici su isti kao i kod alokacije u fleksibilnom budžetu, dok su ukupni\nostvareni OVT iznosili 23.184 KM. OVT po času iznosili su 5,557047 (A = 5,556801 i B = 5,564143) a\nOVT po jedinici usluge 17,405405 (A = 17,274634 i B = 22,256571).\n(45.526)\n0\n(45.526)\n323\nDa bi se proširila informaciona osnova za kontrolu opštih fiksnih troškova,\numjesto sistema obračuna po standardnim varijabilnim troškovima primjena sistema\nobračuna po punim standardnim troškovima olakšava identifikovanje uzroka odstupanja\ni odgovornosti za njihov nastanak. Kao osnova za alokaciju fiksnih troškova najčešće se\nuzimaju direktni časovi rada (kao i u slučaju opštih varijabilnih troškova). Polazeći od\ntoga da smo standardizaciju opštih fiksnih troškova izvršili na nivou od 4.172 direktna\nčasa izrade, što odgovara obimu izvršenih usluga od 1.332 jedinice (1.297 jedinica\nusluga A i 35 jedinica usluga B). Ako je planirani iznos ukupnih fiksnih troškova\n710.524 KM, prosječni planirani direktni troškovi rada po jedinici usluge iznose\n3,13 KM,885 planirani fiksni troškovi po jednom času izrade 170,31886 KM, dok su\nprosječno planirani fiksni troškovi po jedinici usluge 533,43 KM (A = 529,44 KM i\nB = 681,23 KM).887 Obračunati fiksni troškovi po času izrade neophodan su informacioni\ninput za kompletiranje pune standardne cijene koštanja. Međutim, kod posmatrane\nneprofitne organizacije ostvareni nivo aktivnosti jednak je korišćenom\nnivou za\nstandardizovanje opštih fiksnih troškova usluga, ostvarena količina inputa jednaka je\nplaniranoj količini i otuda nema odstupanja između fleksibilno planiranog iznosa fiksnih\ntroškova i standardizovanog iznosa fiksnih troškova.\n3.2.5. Izvještavanje o odstupanjima\nSumiranje informacija o ostupanjima, po pravilu, vrši se u formi odgovarajućih\nizvještaja ili grafičkih prikaza koji se pripremaju u određenim vremenskim intervalima u\nzavisnosti od menadžerskih zahtjeva. U okviru ovih posebnih izvještaja na odgovarajući\nnačin sistematizuju se pozitivna i negativna odstupanja kako bi se mogao sagledati\nnjihov uticaj na konačna dobitna ostvarenja entiteta. Na nivou neprofitne organizacije,\nkao i na nivou njenih pojedinih profitno orijentisanih dijelova, ukupna ostvarenja\nposmatraju se kao rezultat aktivnosti različitih međusobno povezanih funkcija, a\nsumiranje parcijalnih odstupanja i sagledavanje njihovih efekata nameće se kao logična\npotreba. Jedan od mogućih načina pripreme izvještaja o odstupanjima za potrebe top\nmenadžmenta neprofitne organizacije koja je predmet naših razmatranja predstavljen je\nsljedećim formalnim izrazom:\n885 710.524,00 KM : 1.332 jedinice usluga (A = 1.297 i B = 35 ).\n886 710.000,00 KM : 4.172 direktna časa rada.\n887 Imajući u vidu planirani iznos opštih fiksnih troškova u iznosu 710.524,00 KM može se zaključiti da su\nveći po jedinici usluge A (529,44) od njene prosječno planirana cijena (499 KM). Planirana standardna\nvarijabilna cijena koštanja po jedinici usluge A je 29,74 što sa planiranim OFT po jedinici (529,44 KM)\nčini prosječnu prodajnu cijenu od 559,15 KM, koja je neophodna prag rentabiliteta. Za dostizanje praga\nrentabiliteta neophodno je da se doznači neprofitnoj organizaciji 61,15 KM (559,15 – 499,00) po\njedinici usluge (1.297) dok je planirani iznos 275.000,00 KM (doznake se ne vrše prema naprijed\nnavedenom načinu nego prema posebnoj budžetskoj formuli koju je teško korigovati i promijeniti u\nsadašnjim uslovima). Kod usluge B planirani OFT po jedinici iznose 681,23 KM, dok planirana\nstandardna varijabilna cijena koštanja iznosi 44,34 KM. Neto dobit, odnosno višak prihoda nad\nrashodima je više nego očigledan usljed slobodnog formiranja cijena (dok je kod usluge A prodajna\ncijena ograničena od strane višeg menadžerskog nivoa).\n324\nTabela 80. Izvještaj o odstupanjima od prihoda, troškovima i rezultatu u uslovima\nprimjene obračuna po standardnim varijabilnim troškovima\nE l e m e n t i\nOdstupanja\nostvarenja u\nodnosu na\nfleksibilni\nbudžet\nOdstupanja\nfleksibilnog u\nodnosu na\nstatički budžet\nOdstupanja\nostvarenja u\nodnosu na\nstatički budžet\nI. Odstupanja u prihodima\n7.350,00\n29.923,00\n37.273,00\n1. Odstupanja po osnovu cijena\n7.350,00\n7.350,00\n2. Odstupanja po osnovu količina\n18.759,00\n18.759,00\n3. Odstupanja po osnovu asortimana\n11.164,00\n11.164,00\nII Odstupanja u varijabilnim tr.\n(23.369,32)\n(1.024,68)\n(24.394,00)\n1. Odstupanja u tr. direktnog mat.\n(13.320,00)\n(690,00)\n(14.010,00)\n10.Odstupanja po osnovu cijena\n(13.320,00)\n(13.320,00)\n11. Odstupanja fleksibilnog od statičkog budžeta\n(690,00)\n(690,00)\n2. Odstupanja u OVT\n(10.049,32)\n(334,68)\n(10.384,00)\n20. Odstupanja u potrošnji\n(10.049,32\n(10.049,32)\n21. Odstupanja fleksibilnog od statičkog budžeta\n(334,68)\n(334,68)\nIII Odstupanja u kontribucionom rezultatu (I-II)\n(16.019,32)\n28.898,32\n12.879,00\nIV Odstupanja u fiksnim troškovima\n(45.526,00)\n(45.526,00)\nV Odstupanja u višku prih. nad rashodima (III-IV)\n(61.545,32\n28.898,32\n(32.647,00)\nOvakvo\nformalizovano\nizvještavanje\ndonosiocima\nodluka\npruža\nznačajnu\nsigurnost u uslovima donošenja odluka na bazi datih informacija. Međutim, vjerovatno,\nnajznačajnije koristi od formalizovanog izvještavanja sastoje se u tome da ono\nobezbjeđuje neku vrstu poželjnog pritiska na subordinirane menadžere da sami\npreduzimaju\npotrebne\nkorektivne\nakcije.888\nPored\nprikazivanja\nčitave\nstrukture\nodstupanja i njihovog dejstva na rezultat u formi izvještaja, oni bi se mogli prikazati samo\nu\nformi\ngrafikona\nili\nbi\ngrafičko\nprikazivanje\nmoglo\nda\nprati\nizvještavanje\no\nodstupanjima.889 Treba napomenuti da sva predstavljena odstupanja nisu predmet\npunog interesovanja menadžmenta neprofitne organizacije. Kada se kontrola zasniva na\nfleksibilnom budžetu odstupanja koja su obračunata u odnosu na fleksibilni budžet od\nprimarnog su značaja. Ovim odstupanjima po značaju treba dodati odstupanja u prodaji\npo osnovu obima, dok odstupanja u varijabilnim troškovima imaju manju upotrebnu\nvrijednost i ona se pojavljuju poređenjem fleksibilnog i statičkog budžeta pošto pokazuju\nsamo šta bi se dogodilo da je planirani obim ostvaren.\n*\n*\n*\nKontrola poslovanja obuhvata dvije različite aktivnosti, finansijsku kontrolu i\nkontrolu performansi. Ključni instrument za izvještavanje o unutrašnjem poslovanju\nentiteta je računovodstveni sistem. Budžet i računovodstveni sistem ne samo da treba\nda budu usaglašeni, nego računovodstveni sistem treba da čini najpouzdaniji dio\nintegralnog (poslovnog) informacionog sistema neprofitnog sektora. Računovodstveni\ninformacioni\nsistem\nje\npo\nsvojoj\nprirodi\ni\nuređenosti\njedini,\nmanje-više,\nstrogo\nformalizovani i institucionalizovan podsistem, odnosno informaciono-uslužna funkcija u\nneprofitnim organizacijama. Menadžerske strukture različitih hijerarhijskih nivoa, kao\n888 Antony, R. Govindarjan, V.: Management Control System, McGraw-Hill, International ed., 2001, p. 423.\n889 O ovome više pogledati: Belak, V.: Menadžersko računovodstvo, RRiF, Zagreb, 1995, str. 207-230,\nStevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 507-509.\n325\nnosioci upravljačkih aktivnosti u neprofitnom sektoru, imaju različite vrste i nivoe\nekonomskog i neekonomskog obrazovanja, te je potrebno uspostaviti komunikaciju\nizmeđu menadžera (neekonomskog obrazovanja) i računovođa, kako bi razumjeli i\nkoriste\nbar\nprilagođeni\nset\nfinansijskih\nizvještaja\nopšte\nnamjene.\nSegmenti\nračunovodstvenog informacionog sistema, kao što su: finansijsko računovodstvo,\nanalitička knjigovodstva i druge pomoćne knjige imaju osnovni zadatak da stvore\nadekvatnu računovodstvenu bazu podataka koja će sa ovim ili transformisanim\npodacima\nući\nu\nodgovarajuće\nračunovodstvene\ninformacije\nsadržane\nu\nračunovodstvenim izvještajima i služiti eksternim i internim korisnicima za različite svrhe.\nUvažavajući dosadašnje i očekivane promjene u društvu i širem okruženju izvjesno je da\nni menadžment kao institucija i proces, ni računovodstvo, posebno upravljačko\nračunovodstvo, nisu načinili značajne iskorake kako na teorijskom planu tako ni u\ndomenu praktične implemetacije u neprofitnom i javnom sektoru, u aktuelnom trenutku\nkod nas.\nBez obzira na to kako bio dizajniran računovodstveni sistem, uvijek postoji\nmogućnost\ngreške\nili prevare.\nDobro\ndizajniran sistem\nmenadžment\nkontrole u\nneprofitnim organizacijama ima sopstvenu kontrolu (administrativna i računovodstvena).\nCilj interne računovodstvene (finansijske) kontrole jeste uvjeriti se u razumnoj mjeri da je\nobezbijeđeno\nčuvanje\nimovine,\npouzdanost\nfinansijskih\nevidencija\nza\npripremu\nfinansijskih izvještaja i utvrđivanje odgovornosti za imovinu. U nekim organizacijama,\nuključujući mnoge državne i lokalne vlade, ne postoji ni najmanja kontrola i ovaj problem\nrazotkriva se u čestim novinskim člancima kada se izvrši eksterna revizija javnih\npreduzeća. Revizija finansijskih izvještaja podrazumijeva ispitivanje da li oni daju istinit i\ntačan prikaz finansijskih podataka u skladu sa utvrđenim kriterijumima. Revizija\nposlovanja jeste ispitivanje neke organizacione jedinice radi vrednovanja uspješnosti\nnjenog poslovanja: Tako se vrši operativna revizija pojedinih ili svih dijelova aktivnosti\norganizacione jedinice kako bi se procijenila efikasnost (kako organizacija ostvaruje\nzarctane ciljeve poslovanja) i rentabilnost (koliko dobro se koriste resursi za ostvarivanje\nciljeva) poslovanja. Revizija usklađenosti predstavlja ispitivanje poslovanja da bi se\nutvrdilo da li su poštovani određeni postupci, pravila i propisi, definisani od nadležnog\norgana.\nBilo koja pojedinačna mjera performansi neprofitnih organizacija nije adekvatna\nprofitnoj mjeri u profitno orijentisanim entitetima. Informacije o outputima potrebne su iz\ndva razloga: da bi se izmerila efikasnost (odnos outputa i inputa) i efektivnost (obim do\nkoga\nstvarno\noutputi\nodgovaraju\nciljevima\norganizacije).\nU\nnedostatku\nprofitnih\nindikatora, analiza efikasnosti i efektivnosti u neprofitnim entitetima traži adekvatne\nsupstitute mjerila outputa, međutim, sadašnji neprofitni sistem menadžment kontrole\nipak je deficitaran u ovom pogledu. Problem mjerenja outputa u nemonetarnim\nodnosima nije jedinstvena za sve neprofitne organizacije, ali isto tako je prisutan\nproblem u centrima odgovornosti profitnih organizacija, gdje su dominantni diskrecioni\ntroškovi. Ipak, postoje tri pristupa koji se mogu uzeti da bi se izmerio kvalitet: grube\nmjere, procjena kvaliteta i surogati za mjerenje kvaliteta.\nU kontroli menadžerskih performansi izvještaji se pripremaju na osnovu\ninformacija\nračunovodstva\nodgovornosti\ni\npodvajanju\nizmeđu\nkontrolabilnih\ni\nnekontrolabilnih\ntroškova.\nPrimarno,\nfinansijski\nkarakter\nupravljačke\nkontrole\npodrazumijeva da u okviru mjerenja dominiraju finansijski indikatori (prihod, rashod,\n326\nrezultat). Ipak, ovo ne znači da treba izostaviti nefinansijska ostvarenja (zadovoljstvo\nklijenata, moral zaposlenih) i da su ona nebitna. (Ne)finansijska mjerila u najvećem broju\nneprofitnih organizacija i nekim vladinim organizacijama su značajnija od finansijskih\nmjerila. Izvještaji menadžment kontrole trebalo bi da imaju tri značajne karakteristike: da\nse vežu za ličnu odgovornost, da porede stvarne performanse sa najboljim dostupnim\nstandardom i da se fokusiraju na značajne informacije. Standardi mogu da budu statički,\nako\nje\nokruženje\nstabilno,\nali\noni\nipak\ntreba\nda\nbudu\nfleksibilni.\nKontrola\nne\npodrazumijeva samo prosto poređenje ostvarenja sa planovima, smisao kontrole je da\npomogne da se postavljeni ciljevi ostvare, preduzimajući odgovarajuće korektivne akcije.\n327\nZAKLJUČNA RAZMATRANJA\nNa osnovu provedenih istraživanja u doktorskoj disertaciji ''Bilansni agregati u\nfunkciji menadžment kontrole u neprofitnim organizacijama'' može se izvesti generalni\nzaključak o nespornom\nznačaju bilansnih agregata u\nupravljanju i rukovođenju\nneprofitnim organizacijama i javnim sektorom. Na tačnost i opravdanost jednog ovakvog\nzaključka ukazuju, na žalost, ogromni gubici finansijskih sredstava u pomenutim\nentitetima, koji su, gotovo isključivo, nastali usljed skoro potpune računovodstvene\nnepismenosti menadžmenta u neprofitnim organizacijama i javnom sektoru. Čitav niz\nparcijalnih zaključaka, do kojoh smo došli tokom izrade navedene doktorske disertacije,\nindicira na opravdanost izvođenja pomenute generalne konstatacije. Posebno ćemo\napostrofirati sljedeće parcijalne zaključke:\nNeprofitne\norganizacije\nnije\njednostavno\ndefinisati\ni\nopisati.\nTo\notežava\nupravljanje u njima praćeno izazovima i problemima, a među autoritetima nema\njedinstvene definicije tih organizacija. Ipak, može se reći da se pojam neprofitne\norganzacije odnosi na nevladine organizacije definisane zakonom kao humanitarne ili\nneprofitne; one služe ciljevima javne dobrobiti i oslobođene su poreza. Izgledi su da\nneprofitne organizacije nisu ni u profitnom ni u javnom sektoru, ali im je mjesto negdje\nizmeđu ova dva sektora. Jedna od podjela neprofitnih organizacija bila bi na javne\n(državne) i privatne,\nali sa značajnim\nrazlikama između\nnjih. Javne neprofitne\norganizacije uključuju zdravstvene, obrazovne, religiozne, kulturne, naučne i druge\norganizacije koje su uređene od strane države, entiteta ili lokalne vlasti. U okviru\nkategorije privatnih neprofitnih organizacija značajne su razlike između humanitarnih i\nkomercijalnih neprofitnih organizacija i udruženja. Specifičnosti neprofitnih organizacija i\nuticaj menadžmenta na proces kontrole ogledaju se u nekoliko značajnih karakteristika:\nnedostatak profitnih mjerila (kao primarna osobenost), zakonodavni i poreski aspekti,\nuslužni karakter, različiti izvori finansiranja, politički uticaji, tradicija i sl.\nOblik neprofitne organizacije ili organizacioni dizajn predstavlja pojavnu formu\nkoji reflektuje stanje elemenata, oblike interakcije, ulogu pojedinaca i kompentencije u\nupravljačkim\nprocesima.\nRazumijevanje\nupravljanja\nkao\nupravljačke\nstrukture\ni\nupravljačkog procesa od esencijalne je važnosti za upostavljanje mjesta i uloge\nupravljačkog\nračunovodstva\nu\nneprofitnim\norganizacijama\ni\njavnom\nsektoru.\nInteresovanje za mjerenje performansi u neprofitnim organizacijama javlja se kao težnja\nza\npovećanjem\nodgovornosti\nneprofitnih\nmenadžera.\nUpravljanje\nperformansama\nneprofitnih organizacija predstavlja problem od centralnog značaja, kako za menadžere\ntako i za upravljačke računovođe i otvara nekoliko značajnih pitanja: definisanje\nperformansi, postavljanje ciljeva, odnosno nivoa performansi koje treba dostići, primjenu\nsistematske\nupravljačke\nkontrole.\nNapori\nupravljačkih\nračunovođa\nu\nneprofitnim\norganizacijama trebalo bi da budu usmjereni u pravcu usavršavanja mjerila performansi,\nrazvoju jednog uravnoteženog pristupa (ne)finansijskim ostvarenjima, sagledavanju\nesencijalnih\nupravljačko\n–\nračunovodstvenih\ninformacija\nu\nprocesu\nmenadžment\nkontrole na ponašanje ljudi i posljedično na performanse. Proces strukturiranja i\nimplementacije sistema mjerenja performansi trebalo bi da se odvija u nekoliko koraka:\nstvaranje obaveze menadžmentu za mjerenje performansi, provođenje efikasnog\nsistema mjerenja, razjašnjenje postavljenih ciljeva, identifikovanje rezultata, definisanje,\nocjena i izbor indikatore (mjerila), razvijanje procedura za prikupljanje podataka,\n328\nspecificiranje\nsistema,\nprovođenje\npilot\nprograma\ni\nrevizije,\nprimjena,\nocjena\ni\nmodifikacija sistema.\nKoncepti menadžment kontrole profitnih i neprofitnih organizacija su slični, ali ne\ni isti, a primjena ovih koncepata ima svoje specifičnosti u neprofitnim organizacijama i\njavnom sektoru. Proces menadžment kontrole ima četiri faze: strategijsko planiranje,\npripremu budžeta, funkcionisanje i mjerenje i izvještavanje i ocjena performansi.\nNeprofitne oganizacije slično profitnim entitetima mogu biti različito strukturirane, jedne\nimaju funkcionalnu, druge programsku, treće matričnu, dok su neke usvojile divizionalnu\nstrukturu. Polazeći od mogućnosti mjerenja outputa različitih područja odgovornosti,\nstepena\ndodjeljivanja\novlašćenja,\nmjesta\ni\nuloge\norganizacionih\ndijelova,\ni\nu\ndecentralizovanoj neprofitnoj organizaciji mogu se identifikovati područja ili centri\nodgovornosoti standardnih troškova, diskrecionih (budžetiranih) rashoda, prihoda,\nprofitni (dobitni) i investicioni (imovinski) centri. Pomenuta područja odgovornosti nalaze\nse\nu\nfokusu\nračunovodstva\nodgovornosti,\nkoje\nje\nlogično\npostaviti\nu\nkontekst\nupravljačkog računovodstva, u skladu sa koncepcijom decentralističkg upravljanja\nneprofitnim sektorom, koje će omogućiti decentralizovani obračun rezultata po užim\norganizacionim segmentima kako\nbi menadžeri dobili upotrebljive informacije za\ndonošenje odluka. Iako je (ne)finansijsko mjerenje performansi centara odgovornosti\nnajpotpunije, ono nije u najvećem broju slučajeva primjenjivo u neprofitnim kao u\nprofitnim organizacijama. Dakle, konačaj sud o uspješnosti organizacionog segmenta ili\nnjegovog menadžera neprofitne organizacije mora se donijeti kako na bazi analize tako i\nnemonetarnih mjerila uspješnosti.\nStrukturu\ninformacionog\nsistema\npredstavljaju\nodgovarajući\npodsistemi,\na\nnajznačajniji je računovodstveno - informacioni sistem. Funkciju računovodstveno -\ninformacionog sistema, u neprofitnim organizacijama i javnom sektoru, neophodno je\nusmjeriti na dva primarna zadatka, razdvajanjem njegove informacione funkcije u dva\npravca. Prvi se odnosi na strogo formalizovanje finansijskog izvještavanja, dok je drugi\npravac interni obračun, oblikovan od strane upravljačkog računovodstva koje je interno\nusmjereno i u mjeri u kojoj su informacije finansijskog računovodstva interno upotrebljive\nmože\nse\nsmatrati\nnjegovim\nsastavnim\ndijelom.\nPrimarni\nzadatak\nupravljačkog\nračunovodstva u neprofitnim organizacijama je da menadžmentu, na svim hijerarhijskim\nnivoima, pruži relevantne informacije za donošenje odluka i planiranje aktivnosti, da\nizvijesti o rezultatima preduzetih akcija i da uputi na korektivne akcije poređenjem\nostvarenih i planiranih rezultata. Iz organizacionog pozicioniranja računovodstvene\nfunkcije u organizacionoj strukturi neprofitnih organizacija proistekla bi značajna uloga\nupravljačkog računovođe i njegova nadležnost kako za finansijsko tako i upravljačko\nračunovodstvo.\nGodišnji računi za potrebe eksternog izvješavanja, odnosno polaganja računa\nod strane uprave neprofitnih organizacija, koje se ne finansiraju iz budžeta, sadrže:\nBilans stanja, Bilans uspjeha i dodatni računovodstveni izvještaj – Aneks, što je u skladu\nsa odredbama četvrte Direktive EEZ/EU. Za neprofitne i vladine organizacije, koje se\nfinansiraju iz budžeta, za potrebe eksternog izvještavanja propisani set finansijsko -\nračunovodstvenih izvještaja sadrži: Bilans stanja, Bilans uspjeha, Bilans novčanih\ntokova, Note (zabilješke) uz finansijske izvještaje, Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta\n(GIB), Izvještaj o kapitalnim transakcijama i finansiranju i Posebne podatke o platama i\nbroju\nzaposlenih.\nMeđunarodni\nračunovodstveni\nstandard\nza\njavni\nsektor\n1\n–\n329\nPrezentacija finansijskih izvještaja zahtijeva da komplet finansijskih izvještaja uključi:\nIzvještaj o finansijskom stanju (Bilans stanja), Izvještaj o finansijskoj uspješnosti (bilans\nuspjeha, izvještaj o dobitku ili gubitku, bilans prihoda i rashoda), Izvještaj o promjeni u\nneto imovini/kapitalu, Izvještaj o novčanim tokovima i Računovodstvenu politiku i\nnapomene (planove) uz finansijske izvještaje.\nPrimarni finansijski izvještaj dugi niz godina bio je bilans stanja, služeći, prije\nsvega, eksternim interesentima. Vremenom bilans počinje služiti i u druge svrhe,\nprvenstveno potrebama menadžmenta entiteta. Specifičnost neprofitnih organizacija\nodražava se i na specifičnost bilansa stanja, što se mora uzeti u obzir i pri\nzakonodavnim razmatranja, koja se odnose, prije svega, na utvrđivanje propisanih\nobrazaca i kontnog okvira. Pravilnikom o finansijskom izvještavanju za neprofitne\norganizacije - korisnike prihoda budžeta, propisan je sadržaj pozicija u obrascu bilans\nstanja, dok primjena MRS JS traži značajnu harmonizaciju, usaglašavanje i prihvatanje\nMRS JS kao nacionalnih računovodstvenih standarda. Zakon o računovodstvu i reviziji,\nprihvatanjem računovodstvenih standarda i standarda revizije trebao bi u narednom\nperiodu da značajno revidira postojeći računovodstveni sistem kao instrument efikasnog\ndonošenja, provođenja, kontrole i revizije budžeta. Bilans, kao osnovni finansijski\nizvještaj, po prihvatanju MRS JS kod nas, zasnivaće se na: MRS JS 17 – Nekretnine,\npostrojenja i oprema, MRS JS 16 – Ulaganja u nekretnine, MRS JS 12 – Zalihe, MRS JS\n13 – Lizing, MRS JS 14 – Događaji nakon datuma bilansiranja MRS JS 15 – Finansijski\ninstrumenti: objelodanjivanje i prezentacija i MRS JS 19 – Rezervisanja, potencijalne\nobaveze i potencijalna imovina.\nPo svojoj suštini bilans uspjeha predstavlja drugi dio godišnjeg zaključka i, u\npogledu strukture i elementa, kod neprofitnih organizacija razlikuje se od istog obrasca\nneprofitnih i javnih organizacija koje se finansiraju iz budžeta. Dok je bilans uspjeha kod\nneprofitnih i javnih organizacija sačinjen u formi liste, kod ostalih (drugih) neprofitnih\norganizacija izvršeno je segmentiranje prihoda i rashoda. Usvajanjem MRS JS, kao\nnacionalnih račnovodstvenih standarda, bilans uspjeha zasnivao bi se na MRS JS 9 –\nPrihodi iz transakcija razmjene, MRS JS 11 – Ugovor o izgradnji, MRS JS 5 – Troškovi\npozajmljivanja, MRS JS 4 – Učinci promjene kurseva stranih valuta, MRS JS 3 – Neto\ndobitak ili gubitak, fundamentalne greške i promjena računovodstvenih politika. Iako su\nbilans stanja i bilans uspjeha od suštinskog značaja, oni nisu ipak dovoljni za ocjenu\nsvih relevantnih finansijskih aktivnosti poslovanja neprofitnih organizacija i javnog\nsektora. Bilans novčanih tokova osnovni je finansijski izvještaj koji pokazuje gotovinske\n(novčane) efekte proistekle iz redovnih (operativnih) aktivnosti, investicionih aktivnosti i\nfinansijskih aktivnosti neprofitne organizacije i javnog sektora za određeni period. Prema\nnačinu utvrđivanja tokova poslovanja u ovom izvještaju, razlikuju se dvije metode i kod\nnas je ozakonjena direktna metoda, gdje se objelodanjuju glavne klase bruto novčanih\npriliva i odliva. MRS JS 2 – Izvještaj o novčanim tokovima omogućuje izbor između\ndirektne i indirektne metode utvrđivanja tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.\nMeđutim, ipak favorizuje direktnu metodu. Kada javni sektor kod nas usvoji obračunsku\nosnovu računovodstva, u svrhe finansijskog izvještavanja, dužan je primjenjivati MRS\nJS.\nPošto je obračunska\nosnova\nzahtjevnija\nu pogledu\nprimjenjivanja,\ndržavno\nračunovodstvo sada koristi računovodstvenu osnovu modifikovanog nastanka događaja.\nDodatni računovodstveni izvještaj – Aneks za neprofitne organizacije morao je\nbiti formalizovan, a njegov sadržaj i oblik propisan odgovarajućim podzakonskim aktom.\n330\nOn sadrži manje informacija u odnosu na zahtjeve Četvrte Direktive EEZ/EU, međutim,\nrazlozi su nepostojanje određenih kategorija. Note uz finansijske izvještaje daju\ninformacije i pojašnjenja koja se ne mogu dobiti iz propisanih obrazaca bilansnih\nagregata, a strukturu nota uz finansijske izvještaje nudi Računovodsteni standard\nRepublike Srpske 1 za neprofitne organizacije. Godišnji izvještaj o izvršenju budžeta\nprikazuje prihode i rashode koji su odobreni (ili izmijenjeni) i ostvarene prihode i rashode\ntokom godine, koji se prikazuju tako da se može jasno vidjeti razlika između odobrenog i\nostvarenog budžeta, odnosno iznos odstupanja i indeks ostvarenja plana. Izvještaj\nsadrži tri dijela: podatke o prihodima i rashodima po ekonomskim kategorijama, podatke\no finansiranju i podatke o rashodima po funkcionalnim kategorijama. Kako u bilansu\nstanja na finansijski rezultat imaju uticaja samo tekući prihodi i rashodi, Izvještaj o\nkapitalnim troškovima i finansiranju omogućava potpno obuhvatanje svih prihoda i\nprimitaka, odnosno rashoda i izdataka koji su potrebni za sastavljanje GIB-a. Izvještaj o\nkapitalnim troškovima i finansiranju (KTF) sastavlja se na osnovu prometa klase 8 –\nMemorandumska evidencija o kapitalnim transakcijama. Računi ove klase ne iskazuju\nsalda na kraju godine i ne predstavljaju bilansne pozicije. Radi se o zatvorenom sistemu\nračuna koji služi samo za evidentiranje kapitalnih priliva i odliva i oni nisu integrisani sa\nostalim računima. Godišnji obazac ''Posebni podaci o platama i broju zaposlenih'' za\nneprofitne i vladine organizacije sadrži iste podatke kao i obrazac koji podnose i sva\nostala pravna lica uz polugodišnje i godišnje finansijske izvještaje i izrađuje se, prije\nsvega, u statističke svrhe.\nAnaliza finansijskih izvještaja značajan je izvor informacija o stanju i uspjehu\nentiteta u onoj mjeri koliko je relevantan predmet analize, bilansni agregati. Osnovni cilj\nanalize finansijskih izvještaja jeste ocjena prethodnih i predviđanje budućih ostvarenja\norganizacije u funkciji informacione podrške donošenja odluka, koje su, u krajnjoj tački,\nfinansijske odluke. Posebni ciljevi analize finansijskih izvještaja su očekivanja određenih\nkorisnika finansijsko-računovodstvenih izvještaja. Osnovni kriterijum za razlikovanje\nanalize finansijskih izvještaja su: korisnici, predmet, vrijeme i instrumenti analize.\nFinansijska analiza, u osnovi, predstavlja racio analizu, međutim, iako racio brojevi\nmogu pomoći u analizi bilansnih agregata, oni ne daju sve odgovore i jedno od\nznačajnih pitanja u njihovom korišćenju je pitanje standarda ili norme za upoređivanje.\nMenadžeri neprofitnih organizacija trebalo bi da gledaju ''granske'' norme, da imaju u\nvidu istorijske standarde i uspostavljaju menadžerske standarde.\nOsnovna svrha analize koeficijenata je uvid u četiri kategorije finansijskog\nmenadžmenta:\nlikvidnost,\nsolventnost,\nefikasnost\nupravljanja\naktivom\ni\nizvorima\nsredstava i rentabilitet (profitabilnost). Kod racia likvidnosti ne mogu se kao opšta pravila\n- norme kod neprofitnih organizacija prihvatiti ustanovljeni odnosi profitno orijentisanih\norganuzacija 2:1 i 1:1 zbog postojanja značajnih varijacije među njima, dok je racio\ntekuće likvidnosti znatno ispod odnosa 2:1, racio redukovane likvidnosti je znatno iznad\nodnosa 1:1. Racio likvidnosti na bazi neto novčanog toka iz poslovanja ukazuje da\nanalizirani neprofitni entiteti imaju dobra ostvarenja u 2003. i 2004. godini, ukoliko se\nkao norma ili standard uzme odnos 0,40:1. Racia solventnosti, mjerena odnosom\nkapital/stalna imovina, pokazuju da obrazovne i javne organizacije imaju sasvim dobra\nostvarenja u odnosu na standard1:1, kao i racia pokrića obrtne imovine neto obrtnim\nkapitalom, što se ne može reći i za neprofitne organizacije na bazi članstva. Racia\nzaduženosti, iskazana odnosom ukupnih obaveza i ukupne aktive pokazuju da su javne\ni neprofitne organizacije zadovoljile postavljena pravila finansiranja i da je učešće\n331\nobaveza u aktivi znatno ispod 50%, što nije slučaj kod članskih neprofitnih organizacija.\nRacija zaduženosti iskazana kroz odnos kratkoročne obaveze/vlastiti kapital i treba im\nprilaziti s rezervom u odnosu na postavljeni standard 1:1, pošto se kod NPO pojavljuju\nekstremni odnosi (0,08-0,11:1 kod obrazovanja i 0,04-0,11:1 kod lokalne vlade). Racio\npokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja pokazuje da neprofitne organizacije\nimaju ''pretjerano'' dobar odnos u 2003. i 2004. godini (0,71-3,87:1 i 0,45-6,36:1) u\nodnosu na postavljeni standard profitno orijentisanih entiteta 0,20:1.\nMjerenje efikasnosti upravljanja aktivom i izvorima sredstava, posmatrano kroz\nodnos obrta: ukupne poslovne imovine, kapitala, tekuće (obrtne) imovine, zaliha,\npotraživanja od kupaca i (izmirenja) obaveza prema dobavljačima, nije primjenjivo kod\nneprofitnih organizacija zbog njihovih specifičnosti, osim posljednjeg racia. Koeficijent\nobrta obaveza prema dobavljačima primjenjiv je kod neprofitnih organizacija i treba ga\nposmatrati u kontekstu konkretnih kreditnih uslova. Ukoliko je prosječni kreditni period\n15 ili 30 dana, onda najbolji kreditni bonitet ima neprofitna organizacija iz oblasi\nobrazovanja, a najslabiji lokalna vlada (što nije opšte pravilo). Iako smo ranije naglasili\nda mjerenje rentabiliteta (profitabilnosti) nije uobičajeno u neprofitnim entitetima, ipak se\nmože koristiti stopa neto dobitka u prihodu (neto profitna marža) iz odnosa Višak\nprihoda nad rashodima/Prihodi od prodaje. Kod posmatranih neprofitnih organizacija\nlokalna vlada ostvarila je stopu od 4,16 do 24,50, dok je organizacija iz oblasti\nobrazovanja ostvarila stope od 0,46 do 21,06. Stope neto dobitka kod neprofitnih\norganizacija na bazi članstva su zanemarljive. Testiranje rentabiliteta organizacija putem\nstope prinosa na čista poslovna ulaganja (čistu poslovnu imovinu), stope prinosa na\nukupna ulaganja (ukupnu imovinu) i stope prinosa na sopstveni kapital manje je\ninteresantna menadžerima neprofitnih organizacija. Usljed činjenice da se vezuju za\npojedine dijelove bilansnih agregata i jednu vremensku tačku raciima se upućuju dva\nozbiljna\nprigovora:\nnepotpunost\ni\nstatičnost.\nMeđutim,\ni\npored\novih\nmana,\noni\npredstavljaju nezaobilazan instrumentarij za kratkoročno i dugoročno ocjenjivanje i\npredviđanje performansi neprofitnih organizacija.\nStrategija predstavlja relativno novi koncept koji se koristi u literaturi iz područja\nekonomije i menadžmenta od sredine pedesetih godina prošlog vijeka. Značajne su i\nteškoće\nu definisanju pojma strategije.\nJedni\nje posmatraju\nkao\nobjedinjavanje\nodređenih osnovnih dugoročnih ciljeva i zadataka, usvajanje smjerova aktivnosti i\nalociranje resursa neophodnih za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Drugi, da plan\npredstavlja izjavu o namjerama, izborom pravca preciziraju se akcije, pozicija određuje\nkontekst, dok nas perspektiva podjseća da strategija nije ništa više nego jedan koncept.\nTeškoće\nu\ndefinisanju\npojma\nstrategije\npreslikavaju\nse\nna\ndefinisanje\nprocesa\nstrategijskog\nupravljanja\ni\nprisutni\nsu\nrazličiti\nprilazi\npojedinih\nautora.\nRazličite\ninterpretacije\nstrategije\ni\nprocesa\nsrategijskog\nupravljanja\nautoriteti\niz\noblasti\nupravljačkog računovodstva pokušavaju da pomire posmatranjem novog koncepta\ninformacija\nusmjerenih\nprema\nstrategijskim\nmenadžerima,\npopularno\nnazvano\nstrategijsko upravljačko računovodstvo. I dok menadžeri profitnih kompanija odluke\nzasnivaju na informacijama upravljačkog računovodstva, menadžeri javnog sektora\nsvoje odluke trebalo bi u budućnosti da, pored informacija upravljačkog računovodstva,\nzasnivaju na strategijskom upravljačkom računovodstvu kao i uključivanju marketinga u\nupravljačko\nračunovodstvo.\nNažalost,\naspektima\nupravljačkog\nračunovodstva,\nstrategijskog\nupravljačkog\nračunovodstva\ni\nračunovodstvu\ntroškova\nneprofitni\nmenadžeri, kod nas, nisu još ni vrata odškrinuli. Izbor strategija i taktika, odnosno\n332\ndonošenje niza upravljačkih odluka s dugoročnim i kratkoročnim posljediama, nužna je\npretpostavka računovodstvenog planiranja. Cost/benefit analiza u procesu strategijskog\nupravljanja treba da se koristi prije svega za ocjenu projekata koji donose značajne\nindirektne koristi (pored komercijalnih) i nemjerljive efekte ekonomsko-socijalnog\nkaraktera.\nMnogi aspekti budžetiranja u neprofitabilnim organizacijama slični su onim u\nprofitabilnim kompanijama, međutim najveći broj neprofitnih organizacija ne finansira se\nsamostalno i zbog toga treba da naprave dobar i precizan plan svojih prihoda i osiguraju\nda rashodi ne prekorače prihode. U neprofitnim organizacijama i javnom sektoru budžet\nčesto poprima osobinu igre, a igrači imaju značajan set razvijenih strategija da bi\nosigurali svoj uspjeh u igri. U najvećem broju neprofitnih organizacija mnogi troškovi su\ndiskrecionog karaktera, što znači da planirani iznosi zavise od odluka menadžera, ali\nisto tako mnoge odluke donose još\nu fazi planiranja. Za\nefikasno upravljanje\nperformansama, raspoređivanje ovlašćenja i odgovornosti i ekstrapoliranje svrsishodne\nkontrole i produktivnu alokaciju ograničenih resursa, menadžeri neprofitnih organizacija\nsu u poslovnom planu pronašli efikasan instrumentarijum koji nudi vjerodostojnu i\nkoherentnu predstavu o neizvjesnoj budućnosti.\nKontrola poslovanja neprofitnih organizacija sastoji se od finansijske kontrole i\nkontrole performansi. Raniji fokusi podržavali su limitiranje potrošnje u okviru budžeta,\ndok se u novije vrijeme pažnja usmjerava na efektivnost i efikasnost menadžerskih\nperformansi. Razlika između ove dvije kontrole istaknuta je putem revizije koja se odvija\nu svakoj od njih. Finansijska kontrola koristi reviziju usklađenosti sa propisima, a revizija\nje relativno uska po obimu i brine za očuvanje vrijednosti imovine organzacije od\nneovlašćene upotrebe ili otuđenja. Takođe, ona potvrđuje pouzdanost zabilješki koje su\nkorišćene\nza\npripremanje\nfinansijskih\nizvještaja\ni\nnjeno\nfokusiranje\nje\nna\nračunovodstvenom sistemu. Kontrola performansi koristi poslovnu reviziju koja je\nrelativno široka po obimu i usmjerena na to kako je organizacija upravljala sredstvima i\npokušava da identifikuje uzroke bilo kakvih neefikasnih ili neekonomskih postupaka.\nMenadžerima programa i menadžerima cenatra odgovornosti trebalo bi dati mogućnost\nda procjenjuju svoje operativne aktivnosti, ali mora se, isto tako, obezbijediti da se prati i\nopšta politika menadžmenta, da se minimiziraju loše ili kontraproduktivne odluke. Jedno\nod sredstava koje će pomoći da se održi ravnoteža jeste sistem novčanih motivacija\nmenadžera za postizanje superiornijih finansijskih i programskih rezultata.\nIsto kao što ekonomija ima mnogo indikatora koje ljudi različito tumače,\nneprofitne organizacije imaju brojne načina da gledaju na svoje kompleksne autpute. U\nizboru seta mjerila autputa, menadžment neprofitne organizacije mora uzeti u obzir tri\nodvojene ali povezane stvari. Prvo, mora paziti na mjerila koje čine ravnotežu između\nsubjektivnih i objektivnih, kvantitativnih i kvalitativnih, diskrecionih i skalarnih, stvarnih i\nsurogatnih, i kvantitativnih i kvalitativnih. Drugo, mora odrediti kako će odgovoriti na šest\nprincipa koji se odnose na implementaciju mjerila outputa: potreba za nekim mjerilima,\nvještina da se napravi komparacija, potreba za pravovremenom informacijom, značaj\nposjedovanja različitih mjera, izbjegavanje prevelikog kvantiteta objavljenih informacija i\nuloga surogata. Na kraju, mora prepoznati da su zahtjevi menadžment kontrole drugačiji\nod zahtjeva za formulisanje strategije.\nNeprofitne i vladine organizacije ponašaju se na osnovu prethodno donesenog\nplana\ni\nu\nnjemu\nsadržanih\nfunkcionalnih\nplanova,\ndok\nsu\nostvarenja\npredmet\n333\nračunovodstvenog obuhvatanja i izvještavanja. Računovodstvena kontrola ima zadatak\nda poredi ostvarenja sa planiranim vrijednostima, obračuna i analizira odstupanja i utvrdi\nuzroka njihove pojave s ciljem informacione podrške upravljačkoj aktivnosti kontrole.\nKontrola\nima\nzadatak\nda\nostvarenja\nodrži\nna\nnivou\nplaniranih\nvrijednosti,\nšto\npodrazumijeva preduzimanje korektivnih akcija, na što upućuje analiza odstupanja\nstvarnih od planskih vrijednosti. Izvještaji o kontroli obično se fokusiraju na dvije vrste\nučinaka: ekonomski uspjeh i performanse menadžera. Izvještaj o kontroli ima tri glavne\nkarakteristike: povezan je s odgovornošću zaposlenih, što traži nekoliko nivoa ovih\nizvještaja, upoređuje aktuelna dostignuća sa standardom, koji je obično budžet i fokusira\nse na značajne informacije koje obuhvataju ključne indikatore (od kojih su mnogi\nnefinansijske prirode). Usmjerenjem na ključne indikatore menadžeri vide problem još\ndok se stvara i mogu preduzimati akcije da ga savladaju prije nego što postane ozbiljan.\nSkup izvještaja o kontroli neprofitnih organizacija treba da funkcioniše kao povratni\nmehanizam koji vodi menadžere u identifikaciju područja za moguće akcije. Menadžeri,\ndakle, moraju imaju na umu da standard, ma kako brižljivo pripremljen, ne mora biti\ntačna procjena troškova ili godišnjih prihoda u aktuelnim uslovima. Zbog toga, varijacije\nbi trebalo koristiti oprezno, one su sredstva koja vode menadžerske akcije, ali nisu,\nneophodno, i razlog za kritiku podređenih.\n334\nLITERATURA\n1.\nAnthony, R., Young, W. .: Management Control in Nonprofit Organization, 7th ed.,\nMcGraw-Hill/Irwin, New York, 2003.\n2.\nAnthony, R., Govindarajan, V.: Management Control Systems, 10thed. McGraw-\nHall Co, International Editions, Chicago, 2001.\n3.\nAndreason, A., Kotler, P.: Strategic Marketing for Nonprofit Organization, 5thed.,\nPrentice Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1995.\n4.\nAtkinson, A., Banker, R., Kaplan, R., Young, M.: Management Accounting,\nsecond edition, Prentice-Hall, Inc., New Jearsey , 1997.\n5.\nBabić, M., Stavrić, B., Trifunović, LJ.: Organizacija preduzeća, upravljanje\norganizacionom strukturom, KIZ ''Centar'', Beograd, 2003.\n6.\nBogićević, B.: Menadžment ljudskih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.\n7.\nBelak, V.: Menadžersko računovodstvo, Računovodstvo, Revizija, Finansije,\nZagreb, 1995.\n8.\nBrankić, V. i dr.: Računovodstvo neprofitnih organizacija, II. dopunjena naklada,\nRRiF-plus, Zagreb, 1997.\n9.\nBuchholz, R., Evans, W., Wagley, A. R.: Management Response to Public\nIssues, Concepts and Cases in Strategy Formulation, Second Edition, Prentice\nHal, Englewood Cliffs, New Jearsey, 1989.\n10.\nCoenenberg, A.: Jahresabschluss und Jahresabschluss Analyse, MI Verlag\nModerne Industie AG&Co. Buchverlag, Landsberg, 1988.\n11.\nDomazet, T. i dr.: Računovodstvo proračuna i proračunskih korisnika, II\ndopunjena naklada, RRiF-plus, Zagreb, 1997.\n12.\nDouglas, P.: Governmental and Nonprofit Accounting, Theory and Practice, 2th\ned., Harcourt Brace & Company, Orlando, 1995.\n13.\nDrucker, F. P.: Managing the Non.profit Organization, Practices and Principles,\nButterworth Heinemann, Oxford, 1999.\n14.\nDrucker, F. P.: Menadžment za budućnost, Poslovni sistem ''Grmeč''-''Privredni\npregled'' Beograd, 1995.\n15.\nDubonjić, R., Milanović, Lj. D.: Primjena B/C analize kod poređenja međusobno\nisključivih projekata, YUMPA '98, Zlatibor, 1999.\n16.\nĐurasović, V. (ured.): Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor,\nseminaski materijal, Savez računovođa i revizora RS, Banja Vrućica, 2004.\n17.\nĐurasović, V. (ured.): Periodično izvještavanje budžetskih korisnika, Savez\nračunovođa i revizora RS, Banja Vrućica, 2004.\n18.\nEpstein, D.: Get ready: The Time for Performance measurement Is Finally\nComing!, Public Administration Review, 1992, 52(5), 513-519.\n335\n19.\nFreman, R., Shoulders, C.: Governmental and Nonprofit Accounting, Theory and\nPractice, 4th ed., Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1993.\n20.\nGibson, C.: Financial Statement Analysis, South-Western College Publishing,\nCincinnati, Ohio, 1998.\n21.\nGranof M.: Government and Not-for-Profit Accounting: Concepts and Practice,\n2th, John Wiley & Sons, New York, 2000.\n22.\nGray, S., Needles, B.: Financial Accounting, A Global Approach, Houghton Mifflin\nCompany, Boston, 2002.\n23.\nGulin, D., i dr.: Računovodstvo, Hrvatska zajednica računovođa i financijskih\ndjelatnika i Ekonomski fakultet Zagreb, Zagreb, 2003.\n24.\nHay, L.: Accounting for Governmental and Nonprofit Entities, Irwin, Homewood,\nIllinois, 1989.\n25.\nHay, L., Engstrom, J.: Essential od Accounting for Governmental and Not-for-\nProfit Organizations, Irwin, Homewood, Illinois, 1987.\n26.\nHaberstock, L.: Kostenrechnung, II, 7. Auflage, S+W Steuer-\nundWirtschaftsverlag, Hamburg, 1986.\n27.\nHorngren C., Harrison W.: Accounting, 2th ed., Prentice Hall, Inc., Englewood\nCliffs, New Jersey, 1993.\n28.\nHorngren, C., Sunden, G., Stratton, W.: Introduction to Management Accounting,\n10th ed., Prentice Hall, Inc., New Jersey, 1996.\n29.\nHorngren, C., Foster, G., Datar, S.: Cost Accounting: A Managerial Emphasis,\nprevod, Udruženje računovođa I revizora BiH, Sarajevo, 2002.\n30.\nHayes, R., Schilder, A., Dassen, R., Wallage, P.: Principi revizije, međunarodna\nperspektiva, Savez računovođa i revizora Republike Srpske, Banja Luka, 2002.\n31.\nJovanović, P.: Upravljanje projektom, FON, Beograd, 1995\n32.\nJovanović, P. Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd, 1997.\n33.\nJakovčević, K.: Troškovi u menadžmentu, Ekonomski fakultet, Subotica, 1993.\n34.\nKolarić, V.: Teorija dinamike troškova, Rad, Beograd, 1975.\n35.\nKolarić, V., Kostić, Ž., Stefanović, Ž.: Osnovi organizacije, Rad, Beograd, 1980.\n36.\nKoruga, Đ.: Prilog konceptu bioautomatskog upravljačkog sistema insulina,\nKibernetika br. 3-4, Zavod za ekonomske ekspertize, Beograd, 1988.\n37.\nKotler, P.: Marketing Management, Analisis, Planing, Implementation and\nControl, Prentice Hall, NJ, 1994.\n38.\nKotler, P.: Marketing Menadžment, Analysis, Planing, Implementation and\nControl, Prentice Hall, New Jearsy, 1994.\n39.\nKilger, W.: Einfűhrung in die Kostenrechnung, Westdeutscher Verlag,\nOpladen, 1976.\n40.\nKisić, D., Čanak, J.: Upravljačko računovodstvo, SRR Srbije, Beograd, 2000.\n336\n41.\nLaudon, K., Laudon, J.: Management Information Systems, Organization and\nTehnology, Fourth Edition, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jearsey,\n1996.\n42.\nKljusev, N.: Investicije, drugo izmijenjeno i dopunjeno izdanje, NIRO ‘’Književne\nnovine’’, Beograd, 1984.\n43.\nKočović, J., Rakonjac-Antić, T.: Izbor diskontne stope kao bitan element\nupravljanja investicionim projektima, YUMPA '97, Zlatibor, 1997,\n44.\nKovačević M., Mišić, A. (red.): ACCA Finansijcko/Financijsko izvještavanje:\nMeđunarodni standard, Bemust, Sarajevo, 2002.\n45.\nKotler, P.: Upravljanje marketingom, analiza, planiranje, primjena i kontrola,\ndeveto izdanje, Mate, Zagreb, 1996.\n46.\nKrajčević, F.: Kontrola i revizija poslovanja poduzeća, Školska knjiga, Zagreb,\n1966.\n47.\nKrasulja, D., Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd,\n2004.\n48.\nKrasulja, D.: Finansijska efektivnost i finansiranje investicija, analiza\nkapitalističkog preduzeća, naučna knjiga, Beograd, 1977.\n49.\nMalinić, S.: Menadžment preduzeća i upravljačke računovođe, Zbornik radova:\nRačunovodstvo, revizija i finansije u funkciji oporavka privrede Republike Srpske,\n8. Kongresa, Udruženje računovođa i revizora Republike Srpske, Banja Vrućica,\n2004, str. 250-260.\n50.\nMalinić, D.: Računovodstvene projekcije performansi preduzeća: centralno mesto\nbiznis plana, Zbornik radova: Finansijsko računovodstvena profesija u reformi\nporeskog sistema, 9. Kongresa, Udruženje računovođa i revizora Republike\nSrpske, Banja Vrućica, 2005, str. 250-260.\n51.\nMalinić, D.: Divizionalno računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.\n52.\nMeđunarodni računovodstveni standardi za javni sektor 2004, Savez računovođa\ni revizora Srbije, Beograd, Savez računovođa i revizora Republike Srpske, Banja\nLuka, 2004.\n53.\nMarkovski, S.: Kurs teorije troškova, Ekonomski faultet Univerziteta u Skopju,\nSkopje, 1967.\n54.\nMarkovski, S.: Troškovi u poslovnom odlučivanju, Naučna knjiga, Beograd, 1991.\n55.\nMeigs, R., Meigs, W.: Računovodstvo temelj poslovnog odlučivanja, deveto\nizdanje, Mate, Zagreb, 1999.\n56.\nMeđunarodni računovodstveni standardi za javni sektor, (Đurasović, V., red.),\nMinistarstvo finansija RS i SRR RS, Banja Vrućica 15-16. decembar 2004.\n57.\nMilisavljević, M., Todorović, J.: Planiranje i razvojna politika preduzeća,\nSavremena administracija, Beograd, 1995.\n58.\nMilićević, V.: Strategijsko upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet,\nBeograd, Beograd, 2003.\n337\n59.\nMilićević, V.: Računovodstvo troškova i poslovno odlučivanje, Ekonomski\nfakultet, Beograd, 2000.\n60.\nOsborne, D., Gaebler, T.: Reinventing Government: How the Entrepreneurial\nSprint Is Transforming the Public Sector, Reading, Mass., Addison-Wesley,\n1992.\n61.\nPamukčić, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Tuzla, Tuzla, 1997.\n62.\nPekmez, S.: MRS-TEHNIKE OBJAVLJIVANJA, URR Federacije BiH, Sarajevo,\nMostar, 2002.\n63.\nPoister T.: Measuring Performance in Public and Nonprofit Organizations,\nJossey Bass Wiley, 2003.\n64.\nRadovanović, L: Nove informacione tehnologije u poslovnom odlučivanju,\nmagistarski rad, Ekonomski fakltet, Beograd, 2003.\n65.\nRadovanović, L: Simulaciono upravljanje zalihama lijekova uz računarsku\npodršku, Zbornik radova, Ekonomski fakultet, Brčko, 2001.\n66.\nRanković, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakulte Beograd, Beograd, 1992.\n67.\nRanković, J.: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd,\n1997.\n68.\nRadovanović, R., Škarić-Jovanović, K.: Finansijsko računovodstvo, Ekonomski\nfakultet, Beograd, 2003.\n69.\nRadović, R., Starčević, V., Panić, P.: Berzansko poslovanje, Srpsko udruženje\nmenadžera Republike Srpske, Bijeljina 2000.\n70.\nRenko, N., Delić, S., Škrtić, M.: Benčmarking u strategiji marketinga, Mate,\nZagreb, 1999.\n71.\nRodić, J., Filipović, M.: Upravljačko računovodstvo segmenta preduzeća, A$S\nCompany, Beograd, 2001.\n72.\nRodić, J.: Teorija bilansa, Ekonomika, Beograd, 1997.\n73.\nRodić, J., Mikerević, D.: Primjena bilansnog kontnog okvira, SRR Republike\nSrpske, Banja Luka, 2000.\n74.\nRistić. D.: Primena kontnog okvira za druga pravna lica, SRR Srbije, Beograd,\n1997.\n75.\nRobbins, S.: Esential of Organizational Behavior, Third Edition, Prentice-Hall,\nInc., 1992.\n76.\nRomić, L.: Teorija bilansa - sistem finansijskog izvještavanja: ciljevi, forma,\nsadržina, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakulet, Subotica, 1999.\n77.\nRačunovodstvo neprofitnih organizacija, RriF, Zagreb, 1994.\n78.\nSinanagić, M., Pamukčić, M.: Računovodstvo za menadžere, Ekonomski fakultet,\nTuzla, 1997.\n79.\nSinanagić, M., Pamukčić, M. Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet,\nTuzla, 1996.\n338\n80.\nSinanagić, M., Jamaković, I.: Računovodstvo, Ekonomski fakultet, Tuzla, 2000.\n81.\nSinanagić, M.: Strategijski aspekt upravljačkog računovodstva, 8. Međunarodni\nsimpozij: Novi računovodstveni i porezni propisi korak bliže BiH Evropi, URR\nFBiH, Neum, 2005, str. 373-390.\n82.\nSinanagić, M.: Divizionalno računovodstvo, 7. Međunarodni simpozij:\nRačunovodstvena i porezna reforma – integrativni faktor jedinstvenog prostora\nBiH, URR FBiH, Neum, 2004, str. 361-377.\n83.\nSinanagić, M.: Računovodstveno informisanje i instrumenti koordinacije u\nrješavanju upravljačkih problema, 6. Međunarodni simpozij: Finansije,\nračunovodstvo i revizija u funkciji ekonomskih reformi , URR FBiH, Neum, 2003,\nstr. 293-305.\n84.\nSinanangić, M.: Upotrebljivost finansijskih izvještaja u rješavanju upravljačkih\nproblema savremenog preduzeća, ''Preduzetništvo, informativne mogućnosti\nfinansijskih izvješaja i upravljanje preduzećem'', Zbornik radova, SRR Republike\nSrpske i URR TK, Ekonomski fakultet, Brčko, 2002, str. 31-44.\n85.\nStevanović, N.: Sistemi obračuna troškova, obračun troškova i učinaka\nproizvodnog preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.\n86.\nStevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003\n87.\nStevanović, N.: Planska uloga finansijskih izvještaja, Zbornik radova br. 2,\nEkonomski fakultet, Brčko, 2004.\n88.\nStevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 2004.\n89.\nStevanović, N., Malinić, D.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet,\nBeograd, 2005.\n90.\nStiglic, J.: Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.\n91.\nRačunovodstveni standardi Republike Srpske, SRR Republike Srpske, knjiga I i\nII, B. Luka, 1999.\n92.\nStandardi revizije Republike Srpske, SRR Republike rpske, B. Luka, 2000.\n93.\nThe Shoter Oxford English Dictionary, Oxford University Press, Fifth Edition on\nCD-ROM Version 2.0, 2002.\n94.\nTodorović, J., Đuričin, D., Janošević, S.: Strategijski menadžment, drugo izdanje,\nInstitut za tržišna istraživanja, Beograd, 1999.\n95.\nTodorović, J. : Strategijski i operativni menadžment, CONZIT, Beograd, 2003.\n96.\nTurk, I. : Računovodstvene informacije kao podloga za donošenje poslovnih\nodluka, Informator, Zagreb, 1977.\n97.\nVasiljević, K.: Teorija i analiza bilansa, četvrto dopunjeno i prerađeno izdanje\nSavremena administracija, Beograd, 1965.\n98.\nVan Horne J., Wachowicz, J.: Fundamentals of Financial Management, 9th ed.,\nPrentice Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1995.\n339\n99.\nVašiček, V. i dr.: Proračun-budžet, Revicon, Sarajevo, 2001.\n100.\nWatson, G.: Strategic Benchmarking (Haw to rate Your Company's Performance\nagainst the World's Best), John Wiley and Sons, Inc., New York, 1993.\n101.\nWöhe, G.: Bilanzirung und Bilanzpolitik, Verlag Franc Vahlen, Műnchen,\n1976.\n102.\nWholey, S. and Hatry, P.: The Case for Performance Monitoring, Public\nAdministration Review, 1992, 52 (6), 604-610.\n103.\nWolf, T.: Managing a Nonprofit Organization in the Twenty-first Century, Simon &\nSchuster Inc., 1999.\n104.\nVidaković, S.: Analiza poslovanja preduzeća u tržišnoj privredi, Prof. dr Slobodan\nV. Vidaković, Beograd, 2001.\n105.\nVidaković, S.: Računovodstvo, Poslovna škola ''Megatrend'', Beograd, 1999.\n106.\nVidaković, S.: Računovodstvo - jezik poslovnog sporazumevanja, Megatrend\nUniverzitet primenjenih nauka, Beograd, 2002.\n107.\nVidaković, S.: Finansijsko izveštavanje: osnova upravljanja biznisom, Fakultet za\nuslužni biznis, Novi Sad, 2005.\n108.\nVidaković, S.: Uloga i značaj finansijske revizije u reformi javnog sektora u BiH,\n6. Međunarodni simpozij: Finansije, računovodstvo i revizija u funkciji\nekonomskih reformi, URR FBiH, Neum, 2003, str. 437-461.\n109.\nVidaković, S.: Finansijska revizija javnog sektora osnova za aktivni poslovni\nambijent u BiH, 7. Međunarodni simpozij: Računovodstvena i porezna reforma –\nintegrativni faktor jedinstvenog prostora BiH, URR FBiH, Neum, 2004, str. 571-\n589.\n110.\nVidaković, S.: Finansiska analiza i revizija u funkciji restrukturiranja javnih\nkompanija u BIH, 8. Međunarodni simpozij: Novi računovodstveni i porezni\npropisi korak bliže BiH Evropi, URR FBiH, Neum, 2005, str. 499-520.\n111.\nVidaković, S.: Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih mogućnosti\nfinansijskih izvještaja, ''Preduzetništvo, informativne mogućnosti finansijskih\nizvještaja i upravljanje preduzećem'', Zbornik radova, SRR Republike Srpske i\nURR TK, Ekonomski fakultet, Brčko, 2002, str.65-80.\n112.\nŠabanović, Z., Fazlović, S.: Priprema podataka za statističku analizu,\nEkonomska revija br. 3, 2004.\n113.\nŠešić, B.:Osnovi metodologije društvenih nauka, Naučna knjiga, Beograd, 1982.\nČasopisi:\nFinansije računovodstvo revizija (FINRAR), SRR Republike Srpske, Banja\nLuka, odgovarajući brojevi, 2000-2006.\n340\nZbornici radova:\n1.\nZbornik radova: ''Finansije i računovodstvo u kriznom ambijentu,'' 7.\nMeđunarodni simpozijum SRR Republike Srpske, Banja Vrućica, 2003.\n2.\nZbornik radova: ''Finansije, računovodstvo i revizija u funkciji ekonomskih\nreformi,'' 6. Međunarodni simpozijum, URR FBiH, 2003.\n3.\nZbornik radova: ''Preduzetništvo, informativne mogućnosti finansijskih izvještaja\ni upravljanje preduzećem,'' Ekonomski fakultet u Brčkom, Brčko, 2002.\n4.\nZbornik radova: Jubilarno izdanje povodom 25 godina Fakulteta i 40 godina\nVEKŠ-a u Brčkom (red.Tomić M.), Ekonomski fakultet u Brčkom, Brčko, 2001.\n5.\nZbornik radova: II Internacionalni simpozijum iz project managementa ‘’Project\nmanagement - nove metode i tehnike,’’ YUMPA ’98, Zlatibor 22-24. april 1998.\n6.\nZbornik radova: I Internacionalni simpozijum project managementa ‘’ Project\nmanagement u Jugoslaviji – stanje i perspektive,’’ YUMPA ’97, Zlatibor,\njun 1997.\nInternet izvori:\nwww.mapnp.org\nwww.srrs.co.yu\nwww.mfin.sr.gov.yu\nwww.nonprofit.gov\nwww.srrs.org.yu\nwww.ifac.org\nwww.urban.org\nwww.mhhe.com\nwww.guidestar.org\nwww.joseybass.com\nSlužbeni glasnici, službene novine:\n1.\n''Službeni glasnk SR BiH,'' br. 5/99, 21/90.\n2.\n''Službeni glasnik BiH'', br. 34/02, 42/04.\n3.\n''Službeni glasnik Republike Srpske,'' br. 14/94, 18/99, 14/00,20/00, 21/00,\n40/99, 52/01, 62/02, 86/02, 9/03, 96/03, 109/03, 38/03, 115/03, 01/04, 14/04.\n4.\n''Službene novine Federacije BiH,'' br. 20/98, 30/99, 54/99.\n5.\n''Službeni glasnici Brčko Distrikta BiH,'' br. 08/02, 07/02, 12/03, 13/03, 16/03,\n11/04.\n"}
{"dc.title": "Туђи говор у енглеско-српским преводима", "dc.creator": "Вукчевић, Вања", "dc.source": "Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/8654f86c-ca8c-4b1b-82a2-a4262cf4a12f/download", "subject": "?", "id": "ues_5", "text": "1 \n \nУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ \nФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ \n \n \n \n \nВања Вукчевић \n \n \n \n \n \n \nТУЂИ ГОВОР У ЕНГЛЕСКО-СРПСКИМ \nПРЕВОДИМА \nДокторска дисертација \n \n \n \n \n \n \nПале, 2023. \n \n \n2 \n \nUNIVERSITY OF EAST SARAJEVO \nFACULTY OF PHILOSOPHY \n \n \n \n \nVanja Vukčević \n \n \n \n \n \n \nТУЂИ ГОВОР У ЕНГЛЕСКО-СРПСКИМ \nПРЕВОДИМА \nDoctoral Dissertation \n \n \n \n \n \n \n \nPale, 2023. \n \n3 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nБиблиографски подаци:  \nУДК \n Научна област: Хуманистичке науке \n Научно поље: Језици и књижевност  \nУжа научна област: Контрастивна анализа, наратологија \nИнституција: Филозофски факултет Пале \n Ментор: проф. др Вера Вујевић-Ђурић \n Број страница   \nБрој слика \n Број табела  \n Број прилога  \nБрој литературних референци  \nДатум одбране  \nКомисија за одбрану:  \n \n1.  \n2.  \n3.  \n4.  \n5.  \nРад је одложен у библиотеци Филозофског факултета Пале \n \n \n \n4 \n \n \n \nТУЂИ ГОВОР У ЕНГЛЕСКО-СРПСКИМ ПРЕВОДИМА \n \nРЕЗИМЕ \n \nПредмет ове докторске дисертације, и, сходно томе, центар њеног истраживања \nјесте обликовање феномена туђег говора унутар романа Вирџиније Вулф: Госпођа \nДаловеј и Ка светионику, Харпер Ли: Убити птицу ругалицу и Иди постави стражара, \nТонија Парсонса: Човек и дечак и Одласци и Казуа Ишигура Остаци дана. У најширем \nсмислу, ријеч је о контрастивном аналитичком приступу одабраној грађи, у оквиру кога \nсе комбинују микролингвистички и макролингвистички приступ, да би се сагледао \nфеномен обликовања туђег говора у два језика – енглеском и српском. С тим у вези, \nнеопходно је било да се користе методе, домети и литература лингвистичких и \nнаратолошких метода, како би се што прецизније препознала и потом описала за анализу \nнајзначајнија мјеста унутар поредбене интерлингвалне конструкције.  \nУ уводном и завршном поглављу дисертације, као и у уводним параграфима \nсваког поглавља понаособ, настојали смо да се позабавимо прво теоријским утемељењем \nпроблема и начинима на који ће се он рјешавати, а онда и у озбиљнијој мјери, анализом \nпримјера у српском и енглеском језику који се доносе напоредо. На тим мјестима, поред \nпримарно лингвистичких, нарочито долазе до изражаја методе проучавања науке о \nкњижевности. Стога се врло често служимо и оном терминологијом која је \nкарактеристична за наратологију (приповједач, приповједна инстанца, фокализација, \nкатегорија наративног гласа, итд.). \nС тим у вези, анализа је указала на неслагања у семантичком смислу између \nизворника на енглеском језику и превода на српском. Њима је посвећена нарочита пажња \nса аспекта формалне језичко-стилске анализе, колико и са тачке гледишта теорија \nприповиједања. Ова теза покушала је на неколиким примјерима да да одговор на питања \nда ли је превод могуће „побољшати“, или је он, према ријечима Умберта Ека, „умјетност \nнеуспјеха“.  \n5 \n \nНа широком и врло шареноликом опусу четири модерна аутора која пишу на \nенглеском језику (од којих су троје и наши савременици), ова дисертација је настојала да \nпонуди одговоре на практична питања како се туђи говор понаша најприје у изворнику, а \nзатим и у преводу. Зато је најприје било потребно и установити како се његови \nструктурни чиниоци (поставка реченице, глаголи, замјенице, интерпункција, итд.) \nпонашају у првом, па затим и у другом језику. Одмах се дошло до закључка да \nиндивидуалне приповједне поетике у највећој могућој мјери диференцирају однос према \nтуђем говору, форсирајући код различитих аутора, избором начина на који се наратор \nпоставља, одређени тип обликовања туђе ријечи. Фрагментарни цитати, слободни \n(не)управни говори, случајеви гдје је готово немогуће разлучити коме говор припада – \nдоминираће у приповиједању Вирџиније Вулф, док ће удио „чистих“ реченица управног \nговора бити претежнији код Парсонса и Харпер Ли, што се, са тачке теорија о \nмодерности \nи \nпостмодерности \nнарације \nпосредоване \nдоминацијом \nхибридних \nконструкција, показује као помало парадоксална појава.  \nСтилогени ефекти различитих типова транспозиције говора другог гласа у \nнарацији тако ће кроз анализу (а ослањајући се највише на Ковачевића, Бахтина и \nПринса), бити доведени до закључка конструисаног од уједињених лингвистичких, \nстилистичких и наратолошких перспектива: да се наиме кроз анализу туђег говора \nнајбоље и с минимумом могућности за грешку види тип приповједног дискурса самог.  \n \nКључне ријечи: Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј, Ка светионику, Харпер Ли, \nУбити прицу ругалицу, Иди постави стражара, Тони Парсонс, Човек и дечак, Тони \nПарсонс, Одласци, Казуо Ишигуро, Остаци дана, енглески језик, контрастивна анализа, \nтипови туђег говора, наратологија, српски језик.  \n \n6 \n \n \n \nREPORTED SPEECH IN ENGLISH-SERBIAN TRANSLATIONS \n \nSUMMARY \n \n \nThe subject of this doctoral dissertation, and, accordingly, the center of its research is \nthe formation of the phenomenon of other people's speech within the novels of Virginia Woolf, \nMrs. Dalloway and To the Lighthouse, Harper Lee, To Kill a Mockingbird and Go Post a \nWatchman, Tony Parsons, The Man and the Boy and The Departures and Kazuyo Ishiguro, The \nRemains of the Day. In the broadest sense, it is about a contrastive analytical approach \nconcerning the selected material, within which microlinguistic and macrolinguistic approaches \nare employed and combined, in order to look at the phenomenon of the shaping of someone \nelse's speech in two languages - English and Serbian. In this regard, it was necessary to use the \nmethods, ranges and literature of linguistic and narratological methods, in order to recognize as \nprecisely as possible and then describe for analysis the most significant places within the \ncomparative interlingual construction.  \nThe dissertation tries, in the introductory and final chapters, as well as in the \nintroductory paragraphs of each individual chapter, to deal first with the theoretical foundation \nof the problem and the ways in which it will be solved, and then to a more serious extent with \nthe analysis of the examples in Serbian and English that are presented next to each other. The \nmethods of studying the science of literature, in addition to the primarily linguistic ones, \nespecially come to the fore in those places. Therefore, we often use the terminology that is \ndistinctive for narratology (narrator, narrative instance, focalization, category of narrative voice, \netc...) \nIn regard to this, there was an analysis of discrepancies in the semantic sense between \nthe original in English and the translation in Serbian. Particular attention was paid to those \nlanguages from the aspect of formal linguistic and stylistic analysis, as well as from the point of \nview of storytelling theory. This thesis tried to use several examples to answer the questions of \n7 \n \nwhether translation can be \"improved\", or whether it is, in the words of Umberto Eco, \"the art of \nfailure\".  \nBased on the wide and varied oeuvre of four modern authors who write in English (three \nof whom are our contemporaries), this paper tried to answer practical questions about how other \npeople's speech behaves, first in the original, and then in translation. Therefore, it was firstly \nnecessary to establish how its structural factors (sentence setting, verbs, pronouns, punctuation, \netc. ) behave in the first, and then in the second language. The conclusion was immediately \nreached that individual narrative poetics to the greatest extent possible differentiate the attitude \ntowards other people's speech, forcing different authors, by choosing the way in which the \nnarrator is positioned, a certain type of shaping of other people's words. Fragmentary \nquotations, free (non)directive speeches, cases where it is almost impossible to distinguish to \nwhom the speech belongs - will dominate in the narration of Virginia Woolf, while the share of \n\"pure\" sentences of directed speech will be more predominant in Parsons and Harper Lee, \nwhich, from the point of view of theories about modernity and postmodernity of the narrative \nmediated by the dominance of hybrid constructions, shows as a somewhat paradoxical \nphenomenon.  \nStylogenic effects of different types of transposition of the other's speech will thus be \nbrought to a conclusion constructed from unified linguistic, stylistic and narratological \nperspectives through analysis (and relying on Kovačević, Bakhtin and Prince): namely, through \nthe analysis of another's speech, the best and with the minimum possibility for he sees the type \nof narrative discourse itself as a mistake.  \n \nKeywords: Virginia Woolf, Mrs. Dalloway, To the Lighthouse, Harper Lee, To Kill a \nMockingbird, Go Set a Watchman, Tony Parsons, The Man and the Boy, Departures, Kazuo \nIshiguro, Remains of the Day, English language, contrastive analysis, types of reported speech , \nnarratology, Serbian language.  \n8 \n \n \n \nСАДРЖАЈ \n \n1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА..................................................................................10  \n1. 1. Предмет истраживања .............................................................................10 \n1. 2. Корпус.....................................................................................................13 \n1. 3. Циљеви и задаци истраживања................................................................16 \n1. 4. Истраживачке хипотезе............................................................................17 \n1. 5. Методолошки приступ истраживању.......................................................18  \n1. 5. 1. Контрастивна анализа....................................................................19  \n1. 5. 2. Репрезентологија............................................................................20 \n1. 5. 3. Теорија превођења..........................................................................21 \n  1. 6. Досадашња истраживања у свијету и код нас ..........................................23 \n2. ТЕОРИЈСКА РАЗМАТРАЊА И КОМПАРАЦИЈА.............................................25 \n       2. 1. Туђи говор ............................................................................................25 \n       2. 2. Врсте туђег говора.................................................................................25 \n  2. 2. 3. Управни говор.............................................................................26 \n2. 2. 3. 1. Теоријски оквир...................................................................26 \n2. 2. 3. 2. Анализа корпуса..................................................................45 \n              2. 2. 4. Неуправни говор.........................................................................55 \n                    2. 2. 4. 1. Теоријски оквир................................................................55 \n                    2. 2. 4. 2. Анализа корпуса...............................................................67 \n                    2. 2. 4. 3. Слободни неуправни говор...............................................83 \n                        2. 2. 4. 3. 1. Теоријски оквир........................................................83 \n                        2. 2. 4. 3. 2. Анализа корпуса.......................................................92 \n                        2. 2. 4. 3. 3. Граматички и лексички индикатори слободног \nнеуправног говора у енглеском језику..................................................................................102 \n                           2. 2. 4. 3. 3. 1. Парантезе и парантетичност исказа у СНГ............106 \n                           2. 2. 4. 3. 3. 2. For...............................................................................110 \n9 \n \n                           2. 2. 4. 3. 3. 3. One............................................................................118 \n                           2. 2. 4. 3. 3. 4. Значај интерпункције у идентификацији СНГ (знаци \nпитања и знаци узвика)...............................................................................................122 \n                         2. 2. 4. 3. 3. 5. Модалност и модални облици............................124 \n3. КОМБИНОВАНИ ПОДТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА.......................................126 \n4. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА.........................................................................140 \nИЗВОРИ........................................................................................................... 153 \nЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................153 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n10 \n \n \n \n1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА \n \n \n \n1.1. Предмет истраживања  \n \n \nПредмет истраживања ове докторске дисертације обухвата примјену модерних \nлингвостилистичких \nприступа \nу \nпроучавању \nи \nдескрипцији \nлингвистичког, \nкњижевнојезичког феномена туђег говора у преводима књижевних дјела са енглеског на \nсрпски језик. Рад би требало најприје прегледно да систематизује савремене приступе у \nанализи туђег говора кроз примјену методе контрастивне анализе, укључујући и аспект \nстилистике и теорије превођења, а затим да их на одговарајући начин упосли при \nконкретним проучавањима превода и анализама преводилачких рјешења. Под туђим \nговором посматра се „сваки исказ некога лица који је укључен у ауторски текст. Тако се \nтуђи говор релацијски дефинише као категорија насупротна ауторскоме говору. Зато у \nистраживању форми преношења туђег говора ,,истински предмет истраживања треба да \nбуде управо узајамни динамички однос тих двеју величина – преношеног (туђег) и \nпреносећег (ауторског) говора“ (Бахтин 1980: 132). Неуправни (индиректни) говор (лат. \noratio obliqua) јесте форма преношења туђег говора структурисана у синтаксички облик \nзависносложене реченице. Неуправни говор структурише се према принципима \nхипотаксе, а не као управни по принципима паратаксе. Наиме, синтаксичка конструкција \nнеуправног говора састоји се од ауторске дидаскалије (ријечи аутора) у облику главне \nклаузе и репродукованог исказа у форми зависне клаузе. Неуправни говор заправо \n,,представља по себи говор у говору, или саопштење у саопштењу“ (Јарцева ред. 1998: \n244). Репродуковани (’неауторов’) говор у оквиру конструкције неуправног говора има \nформу изричне зависне клаузе (у српском језику, по правилу, с везницима да или како), \nили пак форму зависно-упитне изричне клаузе са свим типовима упитних ријечи као \n11 \n \nвезивним елементима, будући да ,,зависно-упитне реченице јесу врста неуправнога \nговора са обликом упитних реченица“ (Ковачевић 2012а: 1–3). У књижевности се под \nтуђим говором подразумијева приказани говор, а наратологија га дефинише као „тип \nдискурса у којем су искази или мисли лика интегрисани у други исказ или мисао (обично, \nали не нужно) посредством померања граматичког времена уназад, те прелазак заменица \nпрвог лица у треће лице“ (Принс 2011: 125). Најкраће речено, туђи говор јесте „говор у \nговору и говор о говору“ (Бахтин 1980: 128). Дијалошка и метатекстуална природа туђег \nговора, као његове нужне особине, откривају се као изазови у превођењу и с обзиром на \nприроду изговореног и с обзиром на контекст у коме се обликују и преносе – цитати, \nпреобликовања, препричавања, наративни модели у одабраним романима.  \nУ релевантној стручној литератури (нпр. Ковачевић 2000, 2009, 2010, 2011, 2012; \nРајић 2010, Семино и Шорт, 2004, Шорт 1999, Принс 2011 и осталој која је \nконзистентније или нешто рјеђе коришћена у овом раду), у оквиру дефинисања \nтерминосистема туђег говора, већ је установљен и подробно описан низ подмодела туђег \nговора. Међутим, у различитим језицима, а затим и у различитим типовима приповједне \nпрозе, ови подмодели се другачије обликују, па ће се тежиште дисертације поставити \nуправо на анализама постојаности и варијантности посматраних облика у оба језика. Под \nпоменутим савременим лингвостилистичким приступима, у овом контекту, сматрамо \nтеорије настале у претходних неколико деценија, које еклектички обухватају знања и \nнаучне праксе не само из богате теорије језика, него и теорије књижевности, социологије, \nпсихологије, итд. У 20. вијеку туђи говор постаје и предмет засебне научне гране – \nрепрезентологије. У нашем истраживању служићемо се теоријама и радовима М. \nБахтина, А. Смирнове, М. Ковачевића, Р. Џ. Принса, В. Шмита, М. Шорта, А. Банфилда, \nитд. Такође, осврнућемо се и на радове и истраживања објављена у протеклих неколико \nдеценија у англистичкој и сербокроатистичкој литератури, који би требало да дају \nсавремени поглед на изучавање феномена туђег говора.  \n Проведено истраживање требало би да укаже на то који су домети и могућности \nпревода одређеног књижевног дјела с једног језика на други (на примјеру изабране \nпроблематике који се посматра као репрезентативан, али je не исцрпљује) и шта се у \nконкретној транспозицији у лингвистичком и умјетничком смислу губи, добија или \n12 \n \nтрансформише. С обзиром на то да типови конструисања туђег говора свједоче о односу \nкоји аутор/приповједач/други лик имају како према ономе што је речено, тако и према \nсамим карактерима који пренесени говор изговарају као првобитни и аутентичан, анализа \nмора бар повремено да изађе из строго језичких оквира и зађе у домен теорије превођења, \nпа и теорије књижевности, генерално. Проблематика превођења (предмет наше анализе), \nфокусираће се на првом мјесту на језичко обликовање туђег говора у изворнику (текстови \nна енглеском језику), у којој је за ово питање најважније проучити именичку и глаголску \nпарадигму и њене разлике у односу на текст у преводу (српски језик). Затим ће се пажња \nусмјерити на формирање наративних, тј. приповиједних облика, матрица, гдје је, такође, \nнезаобилазно размотрити и сличности и разлике у правописном маркирању облика туђег \nговора у оба језика, гдје се изостављање, или тзв. минус присуство истих посматра као \nпосебан приповиједни манир, поетички гест, карактеристичан за модерну књижевност. \nНеке границе између два говора је лако разазнати када постоје јасни граматички, \nортографски или лексички показатељи, али често се деси да су они намјерно замагљени, \nи управо то јесте велики изазов за преводиоца. Имајући на уму чињеницу да идеални \nпревод као такав не постоји, у раду планирамо да опишемо преводилачка рјешења којима \nсе премошћавају она мјеста у оригиналним текстовима за која није могуће пронаћи \nсавршени репрезент у нашем језику, гдје се одређене семантичке импликације губе, или, \nшто је такође чест случај, умножавају у преводу будући да српски језик носи нпр. \nдругачију симболику неких лексема или језичких спојева од изворника у коме су \nнеутрални или обрнуто. Не треба заборавити ни чињеницу да је преводилац, попут \nаутора, индивидуа и да карактеристике личности, знања и афинитети утичу на коначни \nлик преведеног дјела.  \nЦентрални дио рада представљаће конкретне анализе, засноване на паралелном \nприказу текстова, уз детаљно илустровање свих уочених модела и подмодела туђег \nговора у оба језика. Након анализе пренесених примјера планирани су систематизација и \nуопштавање грађе, у параграфима посвећеним сродним питањима и проблематици. Исти \nмодел, односно слична методологија, примијењена је при разматрању појединачних \nпроблема везаних за феномен туђег говора.  \n13 \n \nДескрипција лингвистичких сличности и разлика један је дио планираног посла, \nдруги би се односио на уочавање и опис „колизија“ између оригиналног и преведеног \nтекста, уз анализу и дескрипцију евентуалних преводилачких недоумица и могућих \nвишеструких рјешења. Аналитички приступ требало би да допринесе студијама \nпревођења у нашој средини, како теоријски тако и анализом конкретних и практичних \nпримјера. Ово је нарочито случај када за једно конкретно дјело имамо неколико \nразличитих превода.  \nИздвојили смо сљедеће романе за анализу туђег говора, њихове оригинале на \nенлеском језику и званичне преводе на српски:  \n1. Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј \n2. Вирџинија Вулф, Ка светионику \n3. Харпер Ли, Убити птицу ругалицу  \n4. Харпер Ли, Иди постави стражара \n5. Тони Парсонс, Човек и дечак \n6. Тони Парсонс, Одласци \n7. Казуо Ишигуро, Остаци дана.  \n \n \n \n1.2.  Корпус \n \n \nСматрали смо да је упутно да изложимо основне биобиблиографске податке \nписаца чија су књижевна дјела ушла у наш одабрани упоредни двојезични корпус. Бавили \nсмо се модерним и савременим ауторима, тј. приповједачима. Вирџинија Вулф (1882–\n1941) један је од најутицајнијих аутора 20. вијека у цјелини (писала је у првим \nдеценијама претходног стољећа), док су остали аутори наши савременици: Харпер Ли \n(1926–2016), Казуо Ишигуро (1954–) и Тони Парсонс (1953–).  \n  \n14 \n \nВирџинија Вулф рођена је у Лондону 1882. у угледној викторијанској породици. \nЈедан је од првих представника модерне прозе тока свијести, и један од оснивача \nфеминистичке књижевне критике. Отац јој је био познати енглески књижевни критичар и \nиздавач. Након очеве смрти, преселила се са сестром у Блумзбури, дио Лондона који је, \nнарочито у међуратном периоду, представљао окупљалиште једног слоја британске \nинтелигенције. Била је удата за издавача, писца и друштвеног активисту, Леонарда \nВулфа.  \nНакон романа Ноћ и дан, 1919. и Јаковљева соба, 1922, настала су њена велика \nостварења књижевног модернизма: романи Госпођа Даловеј, 1925, Ка светионику, 1927, \nТаласи, 1931. те збирке есеја и књижевних критика, Сопствена соба, 1929. и Три гвинеје \n1938.  \nЗа корпус су одабрани романи Госпођа Даловеј и Ка светионику.  \nГоспођа Даловеј је примјер приповиједања базираног на току свијести, гдје већина \nсцена прати тренутне мисли одређеног лика. Читава радња романа одвијала се у једном \nјунском дану 1923. године. Оно што ми анализирамо јесте разлика између директног и \nиндиректног говора, коју ауторка вјешто замагљује. У наративну мрежу укључено је \nдвадесетак ликова, али је фокус на току свијести Кларисе Даловеј и Септимуса Смита, \nшто ће се илустровати бројним примјерима у овом раду.  \nКа светионику је такође наратизован ток свијести, фокусиран на унутрашњи \nживот ликова, односно на њихово сјећање, ток мисли и емоције. Роман је објављен 1927. \nгодине и описује судбину породице Ремзи током Другог свjетског рата. Ка светионику \nпредставља важан допринос модерној британској и уопште свјетској прози, јер је \nдопринио развоју приповједачке технике тока свијести, али и феминистичким покретима. \nРоманом доминирају три теме: живот, смрт и умјетност. Роман је подијељен на три \nцјелине: „Прозор“, „Вријеме пролази“ и „Светионик“. Радња почиње дан прије рата, \nсредишњи дио „Вријеме пролази“ одиграва се током рата, а посљедњи дио „Светионик“ \nнадовезао се на први и одиграо се дан послије рата. Роман почиње описом једног обичног \nдана породице Ремзи и њихове осморо дјеце који заједно са гостима бораве у свом \nљетњиковцу на острву Скај, а преко пута љетњиковца налази се светионик који \nпланирају да посјете.  \n15 \n \n \nХарпер Ли рођена је у Монровилу у Алабами 1926. године и поживјела је \nдеведесет година, остављајући човјечанству култно дјело за које је ова америчка \nкњижевница добила Пулицерову награду, а касније и Предсједнички орден слободе за \nдопринос књижевности. Њен роман Убити птицу ругалицу сматра се класиком америчке \nкњижевности, а 1962. године снимљен је истоимени филм. Више од 50 година након \nобјављивања романа Убити птицу ругалицу, Лијева је одбијала да напише други роман \nда би онда дала дозволу за објављивање свог другог романа Иди постави стражара. Он \nје написан много раније и заправо представља прву верзију романа Убити птицу \nругалицу.  \nУбити птицу ругалицу је велико дјело јужњачке имагинације. Роман прати причу \nо одрастању у простору обиљеженом расним антагонизмима и борбама за једнакост. \nДогађаји у роману испричани су кроз призму деветогодишње дјевојчице Скаут, \nадвокатове кћерке. У роману доминирају аутобиографски елементи, а прича је, баш због \nфеномена туђег говора, у духу дјетета, приступачна за све узрасте. Дјело Убити птицу \nругалицу преведено је на четрдесет језика.  \nИди постави стражара је фокусиран такође на живот на југу и питања расне \nнеједнакости, људскости, пун хумора и спонтаности. Двадесетшестогодишња Џин Луиза \nФинч (Скаут) вратила се кући из Њујорка, да би посјетила остарјелог оца, Атикуса. Њен \nповратак кући претвара се у осјећање растуће узнемирености када сазнаје узнемирујуће \nистине о својој породици, граду и људима који су јој најдражи. Сјећања из дјетињства \nнавиру, а њене вриједности и претпоставке о животу доведене су у питање.  \n \nТони Парсонс рођен је 1953. године у сиромашној породици у лондонском Ист \nенду. Од двадесете године радио је у фабрици за производњу џина, а затим је постао \nмузички новинар и пратио експлозију панка и новог таласа. Током седамдесетих година \nрадио је као музички критичар у једном од најпрестижнијих музичких издања у Великој \nБританији. Главна тема његовог најпознатијег романа Човек и дечак јесу два односа која \nсу за Парсонса била најзначајнија, а то су однос са сином којег је сам подигао и однос са \nоцем којег је јако волио.  \n16 \n \nЧовек и дечак приказује тјескобу и панику мушкарца који није припремљен да се \nнађе у улози самохраног оца, а кога животне околности тјерају да се суочи са \nпроблемима старања о дјетету. Млади отац Хари Силвер остао је сам са својим \nчетворогодишњим сином, тј. постао је самохрани родитељ. У међувремену, Хари је \nсазрио и научио шта је суштина љубави и живота. „Једна од најбољих књига објављених \nове године, наизмјенично вас наводи на смијех, па на сузе. Парсонс је написао снажну, \nдуховиту и интелигентну књигу право из срца. Његови ликови су израђени, живи, прави \nљуди. Дијалози су бриљантни“ (Дејли Мејл, 1999). \nОдласци је збирка седам кратких прича, написаних на основу ауторовог \nседмодневног боравка на аеродрому Хитроу као званичног аеродромског аутора. Хитроу \nје у књизи представљен на начин на који га до сад читаоци нису упознали. Као „тајни \nград насељен са седамдесет пет милиона путника који прођу кроз њега сваке године, \nмјесто на којем се путовања и снови завршавају или почињу“ (без извора, према Парсонс \n2011).  \n \nКазуо Ишигуро рођен је 1954. године у Јапану, али се још као дијете преселио са \nпородицом у Енглеску, гдје је и остао да живи. Његова дјела преведена су на четрдесет \nјезика и захваљујући њима, добитник је великог броја награда. Најзначајнија је свакако \nНобелова награда за књижевност коју је добио 2017. године за роман.  \nОстаци дана је прича о батлеру Стивенсу који на меланхоличан начин говори о \nпрошлим временима, схватању живота, о пријатељству, оданости и дужности, о \nпротраћеним надама и достојанству. Стивенс одлази на пут и на том путу навиру му \nсјећања из Дарлингтон хола која су испреплетана са тренутним догађајима. Роман је \nуглавном написан као унутрашњи монолог и показао се као одлична грађа за проучавање \nмодела туђег говора. Истоимени филм урађен по овом роману био је номинован за осам \nоскара.  \n \n \n \n1.3. \nЦиљеви и задаци истраживања  \n17 \n \n \n \nЦиљ \nнашег \nистраживања \nјесте \nустановљавање \nи \nописивање \nособина \nтерминосистема туђег говора у два језика, прво понаособ, а онда стављајући их у \nдинамичан однос, у који ступају сваки пут када језичка грађа прелази из енглеског у \nсрпски језик. Спроведене анализе и формиране систематизације требало би да обогате \nстудије превођења код нас, као дисциплину која је у нашој средини још недовољно \nразвијена. Као централни и емпиријски сегменти дисертације биће постављени конкретно \nпроучени дијелови текста у оригиналу и преводу, уз опис могућих преводилачких \nнедоумица и вишезначних рјешења.  \nС обзиром на концепт истраживања, главни очекивани резултат огледа се у \nпрегледу сличности и разлика обликовања туђег говора у два језика. Паралелно, \nпосматрају се и домети и могућности и евентуално побољшања превода одређеног \nкњижевног дјела с једног језика на други и уочава се оно што се у конкретној \nтранспозицији у лингвистичком и умјетничком смислу губи, добија или трансформише.  \n \n \n \n1.4. \nИстраживачке хипотезе  \n \n \nИстраживању ћемо приступити формулисањем неколико темељних претпоставки:  \n1. \nОсновна хипотеза јесте да ова два језика, и поред непобитних \nсличности које показују када је ријеч о обликовању туђег говора, имају и \nмеђусобних знатних разлика. Њихова манифестација прво у изворнику, а затим \nпроблематика коју узрокују у преводу, захтијева посебну аналитичку обраду. Ту, прије \nсвега, мислимо на чињеницу да су словенски (међу којима, дакле, и српски) језици \nсачували највећи дио флексија, тј. наставака, и да захваљујући томе могу и релативно \nслободно да изграђују ред показне замјенице, док је енглески током развоја највећи дио \nфлексија изгубио, па сада показује одлике аналитичко-изолативног типа и тражи више-\n18 \n \nмање стриктан реченични ред. Зато ће поредбена питања из поља морфологије, а самим \nтим, посљедично, и настали синтаксички паралелизми бити највећим дијелом у фокусу \nистраживања. Промјена именичких ријечи и глагола мора се пажљиво испитати, а као \nнарочито занимљиво може се показати и поређење узвика и других афективно обојених \nлексема у оба језика.  \n2. \nСви типови туђег говора неће бити равноправно заступљени у \nизворним ни у преведеним романима. Ово је условљено превасходно већ поменутим \nразликама између два језика, које искрсавају упркос њиховој генералној типолошкој \nсродности. Други разлог јесте разлика у приповједачким поетикама и личним \nпреференцијама аутора ка појединим типовима туђег говора. Трећи узрок који доводи до \nнаведене колизије јесу персонална преводилачка рјешења, која бисмо за ову прилику \nмогли назвати специфичном преводилачком поетиком. Сва три случаја кроз појединачне \nанализе биће теоријски уоквирена и практично разматрана.  \n3. \nПри преводима текстова долази до грешака у преводу појединих \nтипова туђег говора, које су условљене различитим разлозима. У неким случајевима \nдешаваће се да преводилац није успио идеално да преведе изворни текст, поготово кад је \nријеч о комплекснијим типовима туђег говора или полисемичним исказима. Ове врсте \n„преводилачке колизије“ разматране су периодично кроз примјере, а систематичније у \nједном посебном одјељку овог рада. То поглавље представља истовремено и \nнајпрагматичнији резултат овог истраживања у смислу директног примјењивања \nодабраних теоријских модела на конкретном тексту.  \n \n \n \n1. 5. Методолошки приступ истраживању  \n \n \nУ првом дијелу рада бавићемо се теоријским приступима туђем говору на \nенглеском и српском језику, као и дјелимичним прегледом развоја тог дијела \nлингвистике, узимајући у обзир обиље литературе посвећене датом проблему, али и \n19 \n \nпитањима теорије приповиједања. Планирано је да тај увод представља својеврстан \nтеоријски оквир за централни дио рада који ће бити аналитички и посвећен специфичној \nпроблематици. Овај дио рада обухватиће анализе и приказе типова и подтипова туђег \nговора у оба језика. Ипак, представљени методолошки оквир није представљен само у \nоквирним поглављима (уводу и закључку), односно, ријешили смо да осим у уводном и \nзакључном дијелу свако појединачно поглавље, које се бави практичном, „живом“ \nанализом, такође има свој теоријски оквир, будући да нам је он био неопходан за анализу \nпојединачних питања. На тај начин, анализа је била сврсисходнија, кратки теоријски \nуводи, а повремено и закључци мањих одјељака растеретили су теоријске блокове и \nпоказали се као функционалнији током рада. Одлучили смо се на овај принцип јер смо \nсматрали да је свакој разматраној и анализираној подврсти типова туђег говора (чија је \nтаксономија разграната) потребно посветити дужну пажњу.  \nУ наставку ћемо се бавити на првом мјесту класификацијом и дистрибуцијом \nоблика туђег говора у изворнику (текстови на енглеском језику), у којој је за ово питање \nнајважније проучити именичку и глаголску парадигму и њене разлике у односу на текст у \nпреводу (српски језик), затим, конкретније, и различите конекторе и индикаторе који се \nпојављују у одређеном типу туђег говора (овдје мислимо превасходно на изворни текст). \nЗатим ће се пажња обратити на формирање наративних рјешења, гдје је такође неопходно \nанализирати и сличности и разлике у правописном маркирању облика туђег говора у оба \nјезика, будући да је важно за саме приповиједне принципе. Све спроведене анализе и \nрезултате поређења потребно је класификовати у групе проблема, односно посебне \nодјељке у раду, гдје ће се као узор користити релевантна стручна литература.  \nПосебан дио рада обухватаће и допунско тумачење превода наведених дјела \nВирџиније Вулф, Харпер Ли, Тонија Парсонса и Казуа Ишигура, у смислу \nкоментарисања конкретних преводилачких рјешења превода туђег говора.  \nУ закључном дијелу рада изнијећемо резултате и запажања до којих смо у \nистраживању дошли.  \n \n \n1. 5. 1. Контрастивна анализа  \n20 \n \n \nПостоје три гране контрастивне лингвистике: контрастивна анализа, теорија \nпревођења и анализа грешака. Иако су све три гране подједнако значајне, по обиму грађе \nкоји проучава и потенцији коју има, издваја се контрастивна анализа. Она је \nнајразвијенија област контрастивне лингвистике гдје се „до експлицитних сличности и \nразлика међу језицима долази путем поређења описа тих језика. То је поступак у ком се \nјезик А проучава кроз призму језика Б или се језици пореде на основу неког заједничког \nобележја“ (Ђорђевић 2000: 1). Дакле, контрастивна анализа бави се синхроним \nупоређивањем или контрастирањем два или више језика, тражећи им сличности и \nразлике у једном језичком раздобљу. Управо ово синхронијско обиљежје чини да се \nконтрастивна анализа и дескриптивна лингвистика подударају на микролингвистичком \nплану, јер дескриптивна лингвистика омогућава контрастивној анализи да супротстави \nописе два језика, док их контрастивна анализа допуњава. Њихова повезаност види се и у \nсинонимима за сам термин контрастивне анлизе. Неки од њих су: паралелни опис (Фрис \n1945), диференцијални опис (Маки 1965: 80), компаративна дескриптивна англистика \n(Халидеј, Макинтош, Стревенс 1964: 112), дескриптивно поређење (Кетфорд 1968: 159), \nитд. Што се макролингвистичког плана тиче, контрастивна анализа је најприје везана за \nпримијењену лингвистику која подразумијева наставу страног језика како матерњег тако \nи страног, као и дисциплине попут превођења, стилистике, израде правописа, \nдефектологије говора и контрастивне анализе. Тако је значај контрастивне анализе и \nтеоријски и практични.  \n \n \n 1. 5. 2. Репрезентологија \n \nРепрезентологија је крајем другог и почетком трећег миленијума досегла \nимпресиван значај и добила на важности управо захваљујући енормном и убрзаном \nразвоју дигитализације, а са њом су стигли и изазови хиперпродукције електронских, \nпапирних и интернет издања. Према Ковачевићу (2012: 1), репрезентологија је \n„граматичко-стилистичка научна (под)дисциплина, која изучава форме исказивања туђег \n21 \n \nговора, најчешће у његовом међуодносу са ауторским, будући да се туђи говор као туђи и \nпрепознаје тек ако се посматра у суодносу са ауторским говором“. Ријеч је о четвртој \nобласти синтаксе, поред синтагматике, синтаксе реченице и синтаксе дискурса. Иако је \nрепрезентологија превасходно синтаксичка област, она је у нераскидивој вези са \nстилистиком јер поред синтаксичке анализе она изискује и стилистичку анализу. Из тога \nпроизлази да није могуће разграничити граматичку основу од њене стилистичке \nмодификације. Зато је ова научна грана интердисциплинарне природе јер осим \nлингвистиком, бави се и лингвостилистиком и литерарном стилистиком, а великим \nдијелом и функционалном стилистиком јер се њен значај највише препознаје у анализи, \nпревасходно прозних дјела српске књижевности, у којој се дефинишу односи између \nаутора, приповједача и ликова. Репрезентологија се, дакле, бави „говором другога“ и \nодносом таквог говора са говором аутора: „туђи дискурс, под чиме се подразумева \nрепрезентација говорних и мисаоних процеса ликова, тачније начин њиховог преношења \nу тзв. ауторски/нараторски говор“ (Степанов 2017: 513). \n \n \n1. 5. 3.  Tеорија превођења \n \nТеорија превођења је, као што смо већ навели, једна од три области контрастивне \nлингвистике. Осим посматрања превођења текста као процеса, подразумијева интензивну \nкомпарацију језика са ког се преводи са језиком на који се преводи. У току ове процедуре \nдолази до проналажења преводних еквивалената, тј. „категорија/ категорије језика Б \nкојима се може превести једна категорија језика А“ (Ђорђевић 2004: 3). Тражење \nадекватних преведених термина подразумијева и проналажење сличности и разлика \nизмеђу језика, па је отуда  и јасна улога теорије превођења у контрастивној лингвистици.  \n \nПревођење је врста људске дјелатности која је друштвено условљена, стога се \nјавља увијек када једна друштвена заједница долази у контакт с другом. Зато се „највећи \nдопринос превођења огледа у развијању духовног заједништва на кугли земаљској“ \n(Ивир 1978: 12). Владимир Ивир сматра да је историја преводилаштва у корелацији са \nисторијом човјечанства, па се тако дјелатност преводилаштва може сматрати једним од \n22 \n \nнајстаријих људских послова. Осим усменог, постоји и писмено превођење, које се може \nодносити на књижевне и некњижевне текстове. Преводиоци који се баве књижевним \nтекстовима често се у извјесном смислу и сами сматрају за умјетнике. Најстарији \nкњижевни превод јесте превод Хомерове Одисеје, која је преведена са грчког на латински \nјезик 250 година прије нове ере. Међутим, превођење је све до деветнаестог вијека било \nсамо помоћно средство за савлађивање страног језика, а обрисе научне дисциплине \nпочело је да добија тек средином двадесетог вијека. Термин „студије превођења“ први \nпут се појавио у тексту који је 1972. године објавио Џејмс Холмс: „The Name and Nature \nof Translation Studies“, који се због тога сматра и утемељивачем ове науке. „Термин \nстудије превођења би изгледа био најприкладнији од свих доступних на енглеском, а \nњегово усвајање као стандардни термин за дисциплину у цјелини би уклонило приличну \nколичину забуне и неспоразума“ (Холмс 1972 : 4)1. Године 1976. Андре Лефевер, који је \nбио један од најпознатијих модерних теоретичара превођења, предложио је на конгресу о \nпревођењу у Белгији да се Холмсов термин усвоји као званичан, наглашавајући да у овој \nнаучној дисциплини пракса не може бити одвојена од теорије. Лефевр је објаснио да \nпревођење подразумијева „rewriting”, односно поновно писање оригиналног текста. \nПоновно писање је врста трансгресије текста и као такво има моћ да „уводи нове \nконцепте, нове жанрове, нове апарате, а историја превођења је историја и књижевне \nиновације и обликовне моћи једне културе на другу. Али поновно писање такође може \nпотиснути иновације, искривити их и ограничити, чак и у доба све веће манипулације \nсвих врста, проучавање манипулативних процеса књижевности као илустрованих  \n \n1  „The designation “translation studies” would seem to be the most appropriate of all those available in English, \nand its adoption as the standard term for the discipline as a whole would remove a fair amount of confusion and \nmisunderstanding“ . \n23 \n \nпреводом може нам помоћи да имамо већу свијест о свијету у којем живимо“ (Лефевр \n1992: xi)2. \n \n \n \n1.6. \nДосадашња истраживања у свијету и код нас  \n \n \n Почеци разматрања разликовања ауторског и туђег говора сежу до Аристотелове \nтеорије о подражавању (мимесису), у оквиру које он указује на разлике у начину \nподражавања када пјесник „приповиједа, и то или, као што Хомер чини, на уста неке \nдруге личности или сам без претварања“ (Аристотел 2008: 59–60), што је и у основи \nПлатонове разлике између дијегезиса као говора аутора или наратора и мимезиса као \nимитације или индиректног обраћања аутора кроз друге ликове (Шмит 2008: 181–182). \nОд идентификације у аристотеловском и платоновском мимезису до XX вијека када је \nтуђи говор постао предмет цијеле научне дисциплине – репрезентологије (Чумаков 1975: \n6, 9, према: Ковачевић 2012а: 1), многи проучаваоци дали су допринос дефинисању овог \nјезичког феномена. На првом мјесту треба истаћи Михаила Бахтина, руског филозофа, \nкоји у својој књизи Марксизам и филозофија језика даје одговоре на питања „како се, у \nствари, перципира туђи говор? Како живи туђи исказ у конкретној унутрашње-говорној \nсвести перципијента, како се он у њој активно прорађује и како се у односу на њега \nоријентише потоњи говор самог перципијента?“ (Бахтин 1980: 130). Од Бахтина надаље \nово се питање разгранало у многим теоријским и методолошким правцима, што је од нас, \nу практичном смислу, захтијевало избор из огромне теоријске грађе (скоро непрегледна \n \n2 “…introduce new concepts, new genres, new devices, and the history of translation is the history also of \nliterary innovation, of the shaping power of one culture upon another. But rewriting can also repress innovation, \ndistort and contain, and in an age of ever increasing manipulation of all kinds, the study of the manipulative \nprocesses of literature as exemplified by translation can help us towards a greater awareness of the world in which \nwe live.” \n \n24 \n \nславистичка, уже сербокроатистичка, затим англистичка литература) и конкретну \nоријентацију на неколико аутора од чијих је ставова начињен теоријски и методолошки \nоснов овог рада. Дакле, ослонили смо се, превасходно, на увиде Ковачевића, Катнић-\nБакаршићеве, Принса и Банфилдове. Захваљујући Ковачевићу, дефинисане су двије \nграматикализоване и дванаест неграматикализованих форми управног и неуправног \nговора (Ковачевић 2009, 2012а, 2012в). Типове и подтипове туђег говора класификовали \nсмо и типизирали у нашем раду ослањајући се највећим дијелом на његову студију из \n2012. године „О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора“. Катнић-\nБакаршић је истакла стилску природу туђег говора и његов значај у књижевности, \nпоготово када говоримо о карактеризацији приповједача и ликова књижевног дјела. \nПринс, чији Наратолошки речник представља неизоставно штиво за писце, критичаре и \nтеоретичаре из разних научних сфера, направио је дистинкцију између туђег говора у \nсвакодневној употреби и у наратологији, дефинишући наративни дискурс. Банфилдова је \nу Неизрецивим реченицама представила иновативну студију о реченицама у слободном \nиндиректном говору и његовим ограничењима.  \n \n \n \n \n25 \n \n \n2. ТЕОРИЈСКА РАЗМАТРАЊА И КОМПАРАЦИЈА \n \n \n \n2. 1. Туђи говор  \n \n \n \nТуђи говор обично се користи како би се оцртала лингвистичка и наратолошка \nситуација, као и њени контексти, који су се већ одиграли. (И оно што бисмо помислили \nда представља изузетак, говор о будућности, нпр: „Он ће тражити сутра да му се врати \nњегово насљедство“ заправо је само граматички футур, а догађај говорења је већ ствар \nпрошлости). Често се о туђем говору говори као о цитату. Категорија туђег говора, дакле, \nподразумијева ријечи другог или истог говорника у говорном дискурсу који се \nвећ реализовао. Обично та преношења дискурса нису обухваћена појмом „говор“, попут \nмисли или писаних ријечи, али су уско повезана, а понекад и обухваћена њиме.  \nУ својој књизи Говорни жанрови (1986), Бахтин је успоставио дистинкцију између \nуправног и неуправног говoра, односно између пријављеног и непријављеног дискурса, \nказујући да сваки исказ садржи „полускривене и потпуно скривене ријечи других“. Тиме \nје нагласио колико је преношење туђег говора присутно у комуникацији. „У стварном \nживоту, људи највише говоре о ономе о чему други причају – преносе, присјећају се, \nодмјеравају и просуђују туђе ријечи“ (Бахтин 1981: 338)3.  \n \n \n2. 2. Врсте туђег говора \n \nДва основна модела за преношење туђег говора јесу: oratio recta, односно управни \n(директни) и oratio oblique, тј. неуправни (индиректни) говор. Из ова два главна модела \n \n3 Сви преводи са енглеског језика су наши – В. В. \n26 \n \nпроизлазе све остале варијације и подтипови који се одликују макар једним одступањем у \nодносу на синтаксичка начела на којима су настали управни и неуправни говор.  \n \n \n2. 2. 3. УПРАВНИ ГОВОР \n \n \n2. 2. 3. 1. Теоријски оквир \n \nЧак и летимичан преглед релевантне литературе о управном говору (Reported \nspeech, Represented speech), како у англистичкој, тако и србистичкој литератури, као и \nсавременој наратологији, показује колико је пажња проучавалаца – лингвиста и \nнаратолога – била окренута овом проблему.  \nУ наратологији увијек постоји доза конфузије када је ријеч о туђем говору, што је \nопет дио већег проблема који се тиче наративне илузије јер смо увијек у искушењу да \nумјетност посматрамо као копију, а како Сер Е. Х. Ј. Гомбрич (1909–2001) каже да \nумјетност „није копија већ транспозиција реалности“ (Гомбрич 1960: 48). Ово је поготово \nслучај са управним говором јер управни говор се највише користи (поготово у \nкњижевности 18. и 19. вијека) како би створио илузију реалности, а тако и замагљене \nгранице између директног и стварног говора. Зато се директни говор најчешће описује \nкао „(писана) репродукција почетног (усменог) говора, идеално оствареног са свом \nпрецизношћу и тачношћу коју би омогућио квалитетан аудио-снимак. Другим ријечима, \nдиректан говор је представљен као нека врста механичке, аутоматске транскрипције“ \n(Лоувиот 2016: 17). Овакво мишљење је основа за различите дискусије у књижевном и \nлингвистичком свијету јер се поставља питање да ли директни говор може бити \nизједначен са изворним говорним чином, поготово у фикцијском наративу. Из тог разлога  \nТаненова (1986: 311) сматра да је „reported speech“ погрешан назив јер анализирање \nдијалога у приповиједном тексту, ако се узме у обзир моћ људског памћења, указује на то \nда већина тих ријечи није ни била изговорена. „То је конструисани дијалог“ који стварају \nписци. Друкчије речено, говоримо о ситуацији када нам је више него јасно да не може \n27 \n \nбити ријечи о идеалној транскрипцији говора лика, нити се „подразумијева дословно \nнаведен (цитиран) исказ неког говорника“ (Ковачевић 2012а: 77). Зато се сматра да је \nбоље користити термин represented speech умјесто reported speech.4  \nTeрминолошке зачкољице, међутим, ту не престају јер се код неких аутора термин \nrepresented speech јавља и као синониман представљању унутрашњег говора, можда \nнајближи ономе што данас називамо у нашој наратолошкој литератури доживљеним \nговором. То је „техника којом се изражавају мисли и говор лика у ауторском прошлом \nвремену и трећем лицу, али и сопственим емотивним језиком лика. Овај стил, \nалтернатива и директном и индиректном дискурсу, обиљежен је специфичним \nлингвистичким карактеристикама, како синтаксичким тако и семантичким, и формалним \nназнакама у наративном контексту. Овим стилом, аутор може директно да представља, \nумјесто да представи или извјештава, свијест без импликације унутрашњег говора“ \n(Бринтон 1980: 363)5.  \nКако би јасно направио дистинкцију између туђег говора у свакодневној употреби \nи у наратологији, Џералд Принс је дефинисао приповиједни дискурс (narratized discourse) \nи класификовао га на пренијети дискурс (управни дискурс) и транспоновани дискурс \n(неуправни дискурс)6. За њега је управни дискурс „тип дискурса у којем су искази или \nмисли лика непосредно дати или наведени онако како су (претпоставимо), формулисани“ \n(Принс 2011: 217).  \nНајвећи проблем са којим се директне компаративне анализе суочавају јесте то \nшто је у енглеском језику категорија туђег говора више категорија стилистичког типа, \nдок је у српском више граматичка категорија. \n \n4 Представљени говор. \n5 (Тechnique which expresses a character's thoughts and speech in the authorial past tense and third person but also \nin the character's own emotive language. This style, an alternative to both direct and indirect discourse, is marked \nby specific linguistic features, both syntactic and semantic, and by formal cues in the narrative context. With this \nstyle, an author can directly represent, rather than present or report, consciousness with no implication of internal \nspeech). \n6 Oпширније у: Принс 2011: 153.  \n28 \n \n \nУправни говор (Direct speech) у енглеском језику је темељно дефинисан. Њиме се \nдословно наводе туђе ријечи кроз употребу ортографских знакова, тј. наводника. Ради се \nо говору који је једнак говору изворника, а наводници овај тип говора чине очигледним и \nлако препознатљивим, заједно са експресивним елементима и аспектом говора уводника. \nПрема Флоријану Колмасу, директни говор „призива изворну говорну ситуацију и \nпреноси, или тврди да преноси, тачне ријечи оригиналног говорника“ (Колмас 1986: 2)7. \nУ директном управном говору говорник треба да прикаже не само употријебљене ријечи, \nвећ и начин на који су изговорене. Такође, Мајесова (1990: 331) сматра да је директни \nцитат дословно „поновно извођење“ претходног исказа, који може укључивати \nоригиналну интонацију и гестове.  \n \nУправни или директни говор у енглеском језику дефинише се и као:  \n• Говор који се преноси употребом тачних ријечи којe је говорник употријебио. \n(Cambridge Dictionary, English Grammar Today); \n• Директан извjештај састоји се од клаузуле о извјештавању и клаузуле о \nизвјештају. Клаузула за извјештавање садржи глагол који указује на говор (verba \ndicendi), као што су питати, захтијевати, рећи, викати, говорити8. Клаузула о \nизвјештају представља или покушава да се поново креирају тачне ријечи које је \nнеко употријебио, онако како су се појавиле у тренутку говора, са истим \nзамјеницама, временима, врстом реченица, итд, које је првобитни говорник \nупотријебио. Клаузула о извјештају је одвојена интерпункцијом од клаузуле за \nизвјештавање, често помоћу зареза и језичких знакова (обично једноструке или \nдвоструке обрнуте зарезе) (Cambridge Grammar of English, 804). \nУправни говор у енглеском језику се, дакле, у случају уџбеничког примјера, \nсастоји из двије клаузе које су у паратaкcичком односу. У уводној клаузи је уводни \nглагол који је обично у прошлом времену, уз рјеђе изузетке у презенту, футуру, \n \n7 Превод је наш. \n8 Када говоримо о најједноставнијем, тзв. школском примјеру управног говора, оном који има уводну \nауторску дидаскалију и затим дословно пренесен говорников исказ, у српском језику такође ће се као \n„најављивачи“ туђих ријечи природно јавити глаголи говорења (рећи, казати, додати, упитати, одговорити, \nпоменути, итд), мишљења, или у ређим случајевима осјећања.  \n29 \n \nпотенцијалу, и сл. Цитирана клауза подразумијева да су ријечи у тексту директно \nнаведене. У говорном језику цитат се, умјесто наводницима, наглашава интонацијом или \nуводним ријечима или рјечицама које истовремено упућују на смјену саговорника у \nразговору (Бибер ет ал, 1999: 1118). Цитирана клауза и уводна имају исти статус. У \nдиректном, као и у индиректном говору у енглеском језику најчешћи глаголи говорења су \nask, say и tell (питати, рећи и говорити). Постоје и други начини за преношење туђих \nријечи, употребом именица: argument, comment, complaint, observation, remark и quotation \n(аргумент, коментар, притужба, запажање, примједба и цитат). Глагол say у прошлом \nвремену said највише се користи у директном говору, поготово у свакодневном језику.  \nГоворећи о управном говору у енглеском језику, М. Вучковић биљежи да „иако \nдиректан говор представља покушај да се дословно понови нечији исказ, ријетко се \nдешава да упамтимо и дословно поновимо ријечи које је неко изговорио. Поред тога, \nцитирајући исказ, ми тај исказ помјерамо из његовог оригиналног контекста и стављамо у \nједан нови контекст, који може бити и јако сличан том првобитном, и на тај начин благо \nмијењамо и значење“ (92). Ослањајући се на Тененову, Вучковићева истиче концепт \nконструисаног дијалога, дакле, праксе у директом навођењу коју ствара дијалог између \nособе која цитира и особе која слуша (Вучковић 92, према Taнен, 1989: 109). \nДислоцирање исказа нарочито је значајно у неуправном говору и парафрази као његовој \nформалној посљедици, али је не мање важно, премда мање уочљиво, и у управном \nговору. Ово једнако важи за оба посматрана језика и језички је феномен на који треба \nобратити нарочиту пажњу.  \nШто се тиче србистичке литературе, она је феномену преношења туђег говора \nпосветила дужну и обимну пажњу, а систематизацију тих проучавања дала је Милка \nНиколић (2020: 187–302). У прегледној студији, Николићева је размотрила резултате \nсрбистичких репрезентолошких истраживања постигнутих током посљедње двије \nдеценије (истраживања овог типа су наравно постојала, тј. заснована су знатно раније, \nали су у посљедње двије деценије доживјела научни процват9). Ауторка је испитивала \nиздвојене и описане моделе туђег говора и нагласила је да су се аутори консултованих \n \n9 „Према инерцији досадашњих србистичких истраживања проблематике туђег говора, може се \nпретпоставити да ће репрезентологија и убудуће заокупљати пажњу проучавалаца у србистици“ (2020: 91). \n30 \n \nчланака углавном бавили умјетничком литературом и публицистиком. Осим тога, \nиспитивала је описане функционалне стилове, као и аспекте са којих је освјетљаван \nфеномен туђе ријечи. Све то анализирала је на корпусу од 60 лингвистичких чланака. \n„Навођење туђих речи“, резимира Николићева, „разматрано је са синтаксичког, \nстилистичког, наратолошког, контрастивног и методичког аспекта“ (2020: 91). Оно што је \nтакође врло битно напоменути јесте да се од управног говора може направити неуправни, \nали у обрнутом случају то није увијек могуће, пошто се, како каже Вулетић, а преноси \nКовачевић (2012: 4) „неуправним говором може пренијети само логички садржај али не и \nафективна вриједност израза.“  \n \n \nСва ова питања веома су важна у репрезентологији с обзиром на то да \n„комуникативно најзначајнија компонента управног или директног говора“ јесте то што \nје он говор лика као говор ’неаутора’“ (Ковачевић 2012а: 77). Неауторска, условно \nречено, подређена позиција лика који мора да сачека да га аутор, надређени говорник \nуврсти у свој говор условљава и изглед (односно тип) управног говора, као и динамику \nњегове реализације. Разграната природа његове реализације условљава, такође, и \nтерминолошко размимоилажење међу ауторима. 10 Ако посматрамо овај тип говора на \nнивоу синтаксе, он је увијек бинарна реченична конструкција која се састоји из говора \nаутора и говора неаутора. Ковачевић (2000: 246) наводи да је ријеч о дословно \nрепродукованом \nговору \nнеког \nлица, \nкоји \nје \nизражен \nсамосталном \nпростом, \nнезависносложеном или зависносложеном комуникативном реченицом или исказом, \nуведеном у текст ауторским ријечима. Говор аутора, односно пратилачки текст уз туђи \nговор назива се ауторска дидаскалија. Она може бити позиционирана у препозицији, \nортографски са двотачком, у постпозицији или у интерпозицији. Ова бинарна \nконструкција \nформира \nсе \nпо \nпринципу \nпаратаксе, \nодносно \nпаралелизацији \nконструктивних дијелова без граматичких постављања њихове везе, гдје се замјенички и \n \n10 Милош Ковачевић нотира да оно што он означава као фрагментарни управни говор (=фрагментарни \nцитат), као подмодел управног говора, неки други аутори називају дословним неуправним говором. То није \nједини случај поменутог размимоилажења, али је илустративан сам по себи.  \n31 \n \nлични временски облици усклађују према ономе чије се ријечи преносе (према \nговорнику), па се он подудара с оригиналним исказом, имајући у виду облике времена и \nдеиктичких ријечи.  \nПрема Ковачевићу (2012), за типологију управног говора важе сљедећи \nкритеријуми са одговарајућим опозицијама:  \n \n \nКритеријум \nОпозиција \nДводијелна синтаксичка конструкција.  \nТуђи \nговор \nуведен/неуведен \nауторском \nдидаскалијом.  \nУпотреба \nодговарајућих \nсинтаксичких \nправила.  \nТуђи \nговор \nобиљежен/необиљежен \nортографским знацима.  \nДословно навођење туђег говора.  \nТуђи говор дословно/недословно наведен.  \nГраматичко лице у туђем говору.  \nУпотријебљено \nодговарајуће/неодговарајуће лице у туђем \nговору.  \n \n \nКовачевић (2012) разликује сљедеће подмоделе управног говора: реплика дијалога \nили неуведени управни говор; слободни управни говор који може бити уведени или \nнеуведени слободни управни говор; фрагментарни цитат или фрагментарни управни \nговор и недословно-управни говор.  \nПроблем који искрсава у компаративној анализи изворника и преведеног текста \nјавља се у непоклапању одговарајуће терминологије. Гдје год је то било могуће, служили \nсмо се Ковачевићевим моделом као најцјеловитијим и за анализу најсврсисходнијим, уз \nдопуну одређеном терминологијом из англистичке литературе за примјере из изворника, \nтамо гдје нам је то било неопходно.  \n \n \n32 \n \nАнализу овог типа говорног конструкта усложњава и то што је ријеч о \nкомпаративном приступу наративним текстовима. Наиме, када је ријеч о приповиједању \nи приповједном дискурсу, једна од  најзначајнијих, па према томе и најиспитиванијих \nкатегоризација јесте она која се тиче типова управног и неуправног говора и њиховог \nнијансирања у кратким причама, новелама, приповјеткама, романима. Ријеч је, дакле о \nнеоспорно артифицијелним, фикцијским моделима, који се понашају како према својим \nунутрашњим творбеним моделима, тако и у односу слагања или отвореног опирања \nважећој језичкој и стилистичкој норми одређеног језика. Сви ти поступци улазе у \nинструментаријум наративних поступака једног приповиједног текста, па тако и \nобразовање туђег говора. То се врло јасно види када се један наспрам другог ставе, нпр. \nромани Петријин венац и На Дрини ћуприја. Према М. Катнић-Бакаршић (1999), у \nкњижевности се под туђим говором подразумијева приказани говор, то јест говор кроз \nисказ неког пошиљаоца поруке што га показује други пошиљалац поруке у властитом \nисказу11. „Другим ријечима, то је говор у говору и говор о говору“ (Бахтин 1980: 128), \nшто значи да му је природа увијек дијалошка и метатекстуална“ (1999: 39, подвлачење \nнаше). „Туђи говор увијек се перципира као говор другога, који је из властитог \nконтекста пренесен у ауторски и при томе сачувао садржај и нека обиљежја форме“ \n(Катнић-Бакаршић 1999: 41, подвлачење наше). Наведени цитати свједоче о значају туђег \nговора и његове презентације у карактеризацији приповједача и ликова једне прозне \nтворевине, када им се директно да ријеч или када се над њиховим ријечима врше \nинтервенције различитог типа. Те интервенције могу, на примјер, представљати избор из \nсвега што је одређен лик изговорио, нетачно или непотпуно преношење ријечи другог \nлика у случају непоузданог приповједача, или чак потпуни изостанак управног говора у \n \n11 Ауторка Катнић-Бакаршић је у овом случају презентовала дефиницију „чистог“ управног говора, а наш \nрад бавиће се и другим случајевима у различитим романима. Између осталог, доста ријечи биће о томе (код \nВ. Вулф), када поменута обиљежја форме преношења туђег говора изостају или се дјелимично преобликују \n(ријеч је о правописним конвенцијама означавања управног говора). Важно је нагласити да се слободни \nуправни и слободни уведени управни говор (прецизни систем подмодела даје се нешто касније у тексту) као \nтакви јављају искључиво у дискурсу приповиједне књижевности, па се при лингвистичкој анализи мора \nимати на уму тај аспект.  \n33 \n \nслучају појединих карактера у књижевном дјелу, што представља засебан наративни \nпоступак. \nТипови конструисања туђег \nговора тако \nсвједоче о односу који \nаутор/приповједач има како према ономе што је речено, тако и према самим карактерима.  \nУ тексту О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора М. \nКовачевић категоризује и систематизује моделе и подмоделе типа преношења туђих \nисказа у српском језику. Ковачевић (2012: 15) наглашава да су, сем два основна типа \n(управног и неуправног говора), све остале варијације настале комбиновањем њихових \nкарактеристика. У то варирање спада слабљење или наглашавање паратаксичке (у случају \nуправног) или хипотаксичке конструкције (у случају неуправног говора): а) слагањем \nглаголских и замјеничких облика према субјекту „неауторског“ говора у случају \nуправног, а према субјекту „ауторске“ дидаскалије у случају неуправног говора и б) \nмаркирањем наводницима или цртом управног говора, што у случају неуправног \nизостаје.  \n \n \n \nУ \nјезичко-стилском, \nтерминолошком, \nпа \nи \nпреводилачком \nсмислу, \nнајједноставнији и за препознавање најочигледнији примјери, јесу они наведени који \nспадају у категорију реплике дијалога или неуведеног управног говора и  уведеног \nслободног управног говора. Што се тиче реплике дијалога, она највише подсјећа на  \nдрамски текст и одликује се сукцесивним ређањем исказа говорника који у дијалогу \nучествују. (У том смислу, он личи на мимезу, умјесто на чисту дијегезу, како је \nАристотел оцијенио). Писац обично цијелу разговорну сцену најављује неким глаголом \n(упита, рече, примијети, итд.), а реплике се даље ређају без присуства конферансе јер би \nона беспотребно оптерећивала текст и замарала читаоца, пошто је евидентно да се \nреплике учесника разговора природно надовезују једна на другу. У одређеном смислу, \nреплика дијалога била би заправо неколико повезаних говорних чинова слободног \nуправног говора.  \nКовачевић говори о подмоделима управног говора у зависности од тога да ли су \nприсутне, односно изостављене три његове главне карактеристике: ауторска дидаскалија, \n„неауторов“ говор и ортографска маркираност. Уколико у управном говору нема \n34 \n \nауторске дидаскалије, а разговор тече, онда је то реплика дијалога или како Принс каже, \nabruptive dialog – одсјечни дијалог, што Ковачевић још назива и неуведеним управним \nговором (Ковачевић 2012а: 74). Уколико у структури управног говора нема ортографских \nобиљежја говора лика, онда је то, како Смирнова наводи, слободни управни говор (free \ndirect speech), који се даље дијели на неуведени слободни управни говор, у којем је \nконферанса или ауторска дидаскалија изостављена и уведени слободни управни говор \nкоји садржи конферансу (Ковачевић 2012а: 74).  \nПримјер за то налазимо врло често. Овдје ће ради илустрације бити наведен \nодломак из Парсонсовог романа, као примјер за тзв. крњи управни говор:  \n \n \n1. Departures \n \nThe snake curled around the wood and around Tim’s hand, hissing like a \npunctured tyre as it lifted its flat head to study him. It was somewhere between orange \nand red with white, black-etched rings between each bar of colour.  \n‘I hope you don’t mind snakes, ’ he said. ‘I know some people don’t like them \nvery much. ’ \nShe could hardly breathe. ‘I guess I don’t mind them, ’ she said.  \n‘Are you going to whip me?’ he said.  \n‘What?’ she said.  \n‘I was talking to the snake. ’ \n‘Oh. ’ \n‘This is just a milk snake, ’ he said. (30) \n \n1а. Одласци \n \nЗмија се омотала око штапа и Тимове руке; сиктала је као пробушена гума, \nдижући пљоснату главу да га погледа. Наранџастоцрвене и беле попречне пруге \nбиле су јој обрубљене црним кружићима.  \n„Надам се да се не бојите змија“, рече Тим. „Знам да их људи баш не воле. \n“ \n35 \n \nОна је једва дисала. „Мислим да се не бојим“, рекла је.  \n„Хоћеш да ме ошинеш?“, рече он.  \n„Молим?“ \n„Говорио сам змији. “ \n„Аха. “ \n„Ово је млечна змија“, наставио је Тим. (47) \n \nСлично томе, у роману Лијеве:  \n \n2. Go set a watchman \n \nHenry stopped the car. He turned off the ignition switch, slewed around, and \nlooked at her. She knew when he became serious about something: his crew cut bristled \nlike an angry brush, his face colored, its scar reddened.  \n “Honey, do you want me to put it like a gentleman? Miss Jean Louise, I have \nnow reached an economic status that can provide for the support of two. I, like Israel of \nOld, have labored seven years in the vineyards of the University and the pastures of your \ndaddy’s office for you –”  \n“I’ll tell Atticus to make it seven more. ”  \n“Hateful. ”  \n“Besides, ” she said, “it was Jacob anyway. No, they were the same. They \nalways changed their names every third verse. How’s Aunty?” (13–14). \n \n \n2а.  Иди постави стражара \n \nХенри је зауставио кола. Угасио је мотор, окренуо се и погледао ју је. \nЗнала је како изгледа кад је озбиљан у вези с нечим: кратка коса накостријешила \nби му се као нека оштра четка, лице би му поруменило, а ожиљак поцрвенио.  \n- Душо, да ли желиш да ово обавим као џентлмен? Госпођице Џин Луиза, \nсад сам достигао економски статус који обезбјеђује издржавање двије особе. Ја \nсам као Израиљ из старине, кулучио седам година у виноградима универзитета и \nна пашњацима канцеларије твога оца, све због тебе... \n36 \n \n - Рећи ћу Атикусу да дода још седам година.  \n - Одвратно.  \n - Поред тога – рекла је то је био Јаков. Не, они су иста особа. Увијек су им \nмијењали имена у сваком трећем стиху. Како је тетка? (18). \n \nПојединим реченицама у управном говору на овом мјесту непотребна је \nдидаскалија или уводна клауза. Захваљујући ортографији, иако се она не подудара у \nизворном и преведеном тексту, као и контексту,читалац зна ко води разговор и чије су \nнаведене ријечи, без реченице објашњења.  \n \n \nПри издвајању формалних диференцијалних црта у разматрању модела и \nподмодела туђег говора, паратакса према начелу ауторска дидаскалија: говор лика и \nортографија представљају његове базичне (подразумијеване) основе, чије намјерно \nварирање или брисање стварају подмоделе. „Идеалан“, основни модел, дакле \nподразумијева ауторску дидаскалију, директан говор лика и јасну ортографску \nмаркираност. Такав случај, међу мноштвом сличних,  налазимо, нпр. код Ишигура:  \n \n \n3. The Remains of the Day \n \nIn any case Mr Furrady seized the opportunity to grin broadly at me and say \nwith some dliberation:  \n„My, my, Stevens. A lady-friend. And at your age.“ \nThis was a most embarrassing situation, one in which Lord Darlington would \nnever have placed an employee. (14) \n \n3а.  Остаци дана \n  \nУ сваком случају, господин Фарадеј је ту прилику искористио да се \nшироко искези на мене и каже с предумишљајем:  \n – Гле, гле, Стивенсе. Пријатељица. И то у вашим годинама.  \n37 \n \nКрајње непријатна ситуација, у коју лорд Дарлингтон никада не би довео \nниједног свог намјештеника (19). \n \nОвај краћи цитат примјер је ауторске конферансе дате у антепозицији. Она је у \nовом случају дата у нешто ширем наративном опсегу, а њен центар је у глаголу „каже“. \nОсим тога, наведени примјер могао би фунционисати као добар примјер стилског \nпреводилачког рјешења. У њему не само што се осјећа иронична дистанца приповједача у \nпрвом лицу према уведеном лику којег описује („opportunity to grin broadly“ / „прилику да \nсе широко искези“), него и именице „lady-friend“/“пријатељица“ у оба језика задржавају \nсвоју ироничну двосмисленост. С друге стране, преводилац је одустао од тога да преведе \nријеч „some“ из синтагме „some deliberation“, чиме је донекле пропустио да нагласи \nприроду батлера, који је главни јунак овог романа и његову врло уздржану природу \nсклону \nпреиспитивању \n(у \nпреводу \nсамо \n„предумишљај“, \nумјесто \n„с \nнешто \nпредумишљаја“). Иако се може чинити да је то у неку руку стилско ситничарење, када је \nприповједач представљен у првом лицу сваки његов исказ претендује да с ове, или оне \nстране, додатно освијетли његов лик. У овом примјеру такође видимо и чист управни \nговор, гдје и у изворном и у преведеном тексту имамо ортографске маркере. Међутим, \nони нису исти у преводу као у изворном тексту. Док у изворном тексту имамо говор лика \nназначен са двије тачке и наводницима, у преводу умјесто наводника имамо цртице (што \nје ствар слободног избора издавачке куће, тј. приређивача тескта). Глаголска времена се \nслажу, као и употребљене замјенице.  \n \n \n4. To Кill a Мocking Вird \n \n38 \n \nDill was from Meridian, Mississippi, was spending the summer with his aunt, \nMiss Rachel, and would be spending every summer in Maycomb from now on. His \nfamily was from Maycomb County originally, his mother worked for a photographer in \nMeridian, had entered his picture in a Beautiful Child contest and won five dollars. She \ngave the money to Dill, who went to the picture show twenty times on it.  \n“Don’t have any picture shows here, except Jesus ones in the courthouse \nsometimes, ” said Jem. “Ever see anything good?” \nDill had seen Dracula, a revelation that moved Jem to eye him with the \nbeginning of respect. “Tell it to us, ” he said. (8) \n \n4а.  Убити птицу ругалицу \n \nДил је био из Меридијана у Мисисипију, дошао је да проведе љето код \nсвоје тетке, госпођице Рејчел, и од сад ће свако љето проводити у Мејкому. Љегоја \nје породица поријеклом из округа Мејком, мајка му ради код неког фотографа у \nМеридијану, па је послала његову слику на такмичење за најљепше дијете и \nосвојила награду од пет долара. Новац је дала Дилу који је за те паре двадесет \nпута ишао у биоскоп.  \n„Ми овдје немамо биоскоп, само нам понекад у судници показују Исуса“, \nрече Џем. „Јеси л’ кад вид’о штогод добро?“ Дил је гледао Дракулу, и то откриће \nнаведе Џема да га почне посматрати с извјесним поштовањем. „Испричај нам“, \nпредложи. (24) \n \nУ овом примјеру можемо да видимо како изгледа када је дидаскалија у \nпостпозицији. Нотирамо и употребу везника и у преведеном тексту, док у изворном стоји \nсамо зарез који одваја двије независне реченице. У првој реченици у преводу је уметнута \nзамјеница ми, што сматрамо непотребним јер се тиме изгубио стилски прелив жаргонског \nговора који писац жели вјеродостојно да пренесе. Глаголска времена употријебљена су \nтако да пренесу стил изворног текста, будући да се комбинују аорист и перфекат.  \n \n39 \n \nТакође, треба примијетити да релативна прегледност и неупитност статуса \n„чистог“ управног говора, односно присуство сва три фактора његове маркираности, не \nзначи да у преводу процес транспоновања смисла тече линеарно. Рецимо, чак и у малтене \nидеалном случају поклапања оригинала и превода, када се нађе прави управни говор са \nвременским и ортографским подударањем и усклађеним деиктичким обиљежјима, као у \nПарсонсовом:  \n \n5. Man and Boy \n \nThe analogy was far from perfect – the car couldn’t squint up at me with eyes \nthat had just started to see or grasp one of my fingers in a tiny, tiny fist or give me a \ngummy little smile. But for a moment there it felt like it just might.  \n‘You only live once, ’ the car salesman said, his heels clicking across the \nshowroom floor.  \nI smiled politely, indicating that I would have to think that one over.  \n‘Are you in the market for some serious fun?’ he said. ‘Because if the MGF is \nabout one thing , it’s about fun. (7) \n \n \n5а.  Човек и дечак  \n \nАналогија је далеко од савршене – кола нису могла да жмиркају на мене \nочима које су тек прогледале, ни да ми стегну прст малом, мајушном песницом, \nнити да ми упуте сићушни осмех деснима. Али за тренутак се чинило да би и \nмогла.  \n„Само једном се живи“, рекао је продавац аутомобила, куцкајући \nпотпетицама по поду салона. Учтиво сам се насмешио, показујући да бих мало да \nразмислим.  \n„Тражите ли мало озбиљне забаве?“, упита он. „Јер, ако МГФ ишта пружа, \nонда пружа забаву.“ (13) \n \n40 \n \nУ изворном тексту употријебљена је замјеница „you” у другом наведеном параграфу која \nможе подразумијевати друго лице једнине и друго лице множине. У преведеном тексту \nзамјеница је изостављена, али читалац, гледајући контекст, зна да продавац заправо \nперсира па је глагол у преводу у другом лицу множине, иако је изостављена замјеница у \nизворном тексту друго лице једнине.  \n \nТакође, укратко ћемо размотрити два примјера гдје се конферанса јавља у \nинтерпозицији, али постоје други преводилачки проблеми које је потребно ријешити на \nодговарајући начин.  \nУ одломку из романа \n \n6. To Kill a Mocking Bird \n \n,,Hey.“ \n,,Hey yourself, ” said Jem pleasantly.  \n,,I’m Charles Baker Harris, ” he said. “I can read.“ \n,,So what?“ I said.  \n,,I just thought you’d like to know I can read. You got anything needs readin’ I \ncan do it…“ \n,,How old are you,” asked Jem, “four and-a-half?“ (7) \n \n6а.  Убити птицу ругалицу \n \n„Хеј.“ \n„Хеј, ти“, узврати Џем срдачно.  \n„Ја сам Чарлс Бејкер Харис“, рече он. „Умијем да читам. “ \n„Па шта?“, примијетих.  \n„Само сам помислио да би ти било мило да знаш да умијем да читам. Ако \nтреба нешто да ти се прочита, могу ја...“ \n„Кол′ко имаш година?“ упита Џем, „четр’ и по?“ (23) \n \n41 \n \nПреводилац мора да узме у обзир природу жаргона или колоквијалног говора \nпрво у изворнику, а онда и у преведеном тексту. Жаргонски или колоквијални говор \nозначава говор одређене групе. Подразумијева специфичну врсту ријечи и говорних \nобразаца којом се служе одређене групе, као што су љекари, војници, адолесценти, итд. \nКолоквијални језик је, према Ранку Бугарском (1989: 112), варијетет одређен \nнеформалном \nупотребом, \nјезик \nсвакодневне \nкомуникације. \nТакав \nговор \nније \nопштеразумљив и мање или више, разликује се од књижевног – стандардног језика, али \nсе може употребљавати као елемент тог језика, што свакако чини Харпер Ли у својим \nроманима, како би што подробније представила одређене ликове и групе, у случају овог \nромана, црнце америчког Југа.  \n \nУ примјеру:  \n \n7. To The Lighthouse \n \n,,Yes, of course, if it’s fine tomorrow,“ said Mrs Ramsay. “But you’ll have to be \nup with the lark,” she added. (4) \n \n7a.  Ка светионику \n  \n„Да, наравно, ако сутра буде лепо време,“ рече гђа Рамзи. „Али мораћеш да \nустанеш пре зоре, “ додаде она. (6) \n \nОсим што запажамо присуство ауторске дидаскалије у интерпозицији и постпозицији, \nбиће потребно да сагледамо природу условних реченица у енглеском и српском језику. \nУсловне, погодбене или кондиционалне реченице спадају у групу модалних зависних \nреченица које садрже услов да би се нека ситуација реализовала. С обзиром да су модалне, \nоне означавају не реалну већ хипотетичку ситуацију. Поред глаголског облика, оне се \nобиљежавају везницима: ако, уколико, ли, кад и да. Према степену остварљивости ове \nреченице дијеле се на: реалне, потенцијалне и иреалне.  \n \n42 \n \n \n \nТабела бр1. преузета из Граматике српског језика (Станојчић,  Поповић 2008: 330)  \n \n \nУ енглеском језику ове реченице зову се кондиционалне реченице (Conditional \nsentences). У зависности од тога колика је могућност за остварење радње оне се  најчешће \nдијеле на први, други и трећи кондиционал. Кондиционал је представљен углавном \nкондиционалном реченицом која почиње везником if (ако). У кондиционалној реченици \nупотријебљено вријеме говори о потенцијалу реализације радње док се у главној \nреченици користе модални глаголи како би указали на неиспуњена очекивања \nреализације радње. Осим if, учестали су и везници as long as (док год), unless (осим), итд. \nКондиционална реченица најчешће  се налази прије главне, али може и да је прати.  \nВрста \nи \nвреме \nуслова \nУсловна конструкција \nПримјери \nУсловна реченица \nВиша реченица \nРеални \nбудући \nуслов \nАКО \nУКОЛИКО \n+презент/футур 2 \nфутур \nАко \nсе \nпотрудите/будете \nпотрудили, успећете.  \nАко будем имао више слободног \nвремена, бавићу се спортом.  \nПотенцијални \n(будући) услов \nКАД + потенцијал \nДА+презент (свр. \nвид) \n \nпотенцијал \nКад бисте се потрудили/ Да се \nпотрудите, успели бисте.  \nИреални садашњи \nуслов \nКАД +потенцијал \nДА + (несвр. вид) \nпотенцијал \nКад бих имао више слободног \nвремена/ Да имам више слободног \nвремена, бавио бих се спортом.  \nИреални \nпрошли \nуслов \nДА + перфекат  \nпотенцијал \nДа сте се потрудили, успели \nбисте.  \nДа сам имао више слободног \nвремена, бавио бих се спортом.  \n43 \n \n У првом кондиционалу радња има могућност реализације уколико услови буду \nиспуњени у садашњости па би формула по којој се оваква реченица гради изгледала \nовако:  \n \n if + present simple tense + modal verb with future reference (e. g. will/shall/may).  \n(Ако + просто садашње време + модални глаголи који означавају будућност (нпр. \nхтети, требати, моћи) (Картер, Мекарти 2006 : 449)12. \n \nДруги кондиционал користи  се када желимо да нешто искажемо хипотетички или \nпод претпоставком да изразимо. Могућност испуњења је мала. Структура овог \nкондиционала може се представити на сљедећи начин:  \n \nif + simple past tense + modal verb with future-in-the-past reference (e. g. \nwould/could/might).  \n(Ако+ просто прошло време + модални глагол који означава прошлост (нпр. хтети, \nмоћи)  \n \n У трећем кондиционалу говорник наводи ситуацију у прошлости која се заправо \nније ни десила.  \n \nif + past perfect tense + modal verb with future-in-the-past reference (e. g. \nwould/could/might) + have + -ed participle (Kартер Мекарти 2006 : 449). \n(ако + давно прошло време + модални глагол који означава будућност + имати + ed \n(партицип прошли) \n \nИмајући све ово у виду, горе наведена реченица на енглеском језику припада првом \nтипу кондиционалних реченица, док је њен превод на српском са реалним будућим \nусловом, тако да и у енглеском и у српском ова кондиционална реченица има највиши \nстепен могућности реализације. Глагол „бити“ (to be) и у енглеској и у преведеној \n \n12 Превод је наш. \n44 \n \nреченици јесте у облику презента. Међутим, могућа је другачија варијанта  у којој су \nонда, у складу са језиком и његовим условима, потребне другачије комбинације.  \n  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n45 \n \n2. 2. 3. 2. Анализа корпуса \n \n \nУ опису терминосистема туђег говора Ковачевић је, као што смо навели, \nдефинисао низ подмодела. За почетак ове анализе ми ћемо се фокусирати на слободни \nуправни говор и слободни уведени управни говор, за који бројне примјере налазимо у \nроманима Вирџиније Вулф. „Ако из синтаксичке структуре управног говора од трију \nнужних компонената изостану ортографски маркери говора лика, добија се слободни \nуправни говор (free direct speech) (Смирнова 2009). Овај тип говора Лерч (1919) је назвао \n’quasi –direct speech’ (према Колмас 1986: 8) јер је то ’најнеутралнији од свих \nпредложених термина и онај који подразумева најмању количину теорије’“ (Волошинов \n1973: 141)13. Његова намјера није била да да граматички опис овог типа говора, већ да \nистражи пренесени говор са историјске тачке гледишта како би објаснио различитости у \nпоимању туђих ријечи кроз различите временске периоде.  \n На основу тога да ли у састав слободног управног говора улази или не улази \nауторска дидаскалија (конферанса), Ковачевић слободни управни говор дијели на:  \nа) (неуведени) слободни управни говор и  \nб) уведени слободни управни говор (Ковачевић 2012а: 24).  \nКао што видимо, основна разлика између ова два подтипа је присуство или \nизостанак ауторске дидаскалије, која у самом приповиједању игра велику улогу, будући \nда јасније контекстуализује говор, прецизира коме изречено припада и бар донекле \nспречава збрку која у хору гласова у нарацији може настати. Ипак, неразмрсива или \nтешко размрсива полифонија може да буде и циљ једног наративног дјела (превасходно \nмодерног типа, нпр. у романима тока свијести), при тежњи да се прикажу нарочита \nментална или душевна стања ликова, приповједача, па чак и да се дâ алегоријска слика \nједног друштва у коме се не разазнаје најбоље ко говори нити шта тачно говори.  \nKао добар примјер за поменуте приказе тока свијести и унутрашњих живота \nликова кроз подтипове слободног управног и слободног уведеног управног говора \n \n13 Превод је наш. \n46 \n \nпослужићемо се одломцима из романа „Госпођа Даловеј“ Вирџиније Вулф, на српском и \nенглеском језику.  \n \n8. Mrs Dalloway \n \n...standing and looking until Peter Walsh said, “Musing among the \nvegetables?”– was that it? –“I prefer men to cauliflowers”– was that it? He must have \nsaid it at breakfast one morning when she had gone out on to the terrace – Peter Walsh. \n(3) \n8а. Госпођа Даловеј \n \n....стајала је и гледала све док Питер Волш није рекао: „Сањариш међу \nповрћем?“ Је ли тако било? „Више волим људе него карфиол. “ Је ли тако било? \nСигурно је то рекао за доручком, једног јутра кад је изашла на терасу - Питер \nВолш. (5) \n(Ово, као и свако даље подвлачење је наше). \n \n \n9.  Mrs Dalloway \n \nA charming woman, Scrope Purvis thought her... (3)  \n \n9а.   Госпођа Даловеј \n \nШармантна женица, помислио је Скроп Парвис о њој... (6)  \n \n \nУ првом примјеру (8) наратор се присјећа догађаја тако што користи, тј. комбинује \nреченице саговорника које су у правом управном говору, а своје одговoре даје у облику \nнеуведеног слободног управног говора. Неуведени слободни управни говор „настаје, \nдакле, изостављањем двију од три нужне компононте синтаксичког модела управног \nговора. У њему се наводи само говор лика (’неауторов’) говор, али изостаје и његово \n47 \n \nортографско маркирање и ауторска дидаскалија“ (Ковачевић 2012а: 75). Преиспитујући \nсебе, наратор на неки начин изазива, провоцира читаоца да се и он сам укључи у радњу и \nпотврди нараторово излагање. Истовремено, реченице дате у слободном управном говору \nможемо посматрати и као дијелове тока свијести саме јунакиње, која преиспитује своје \nнепоуздано сјећање. Дјелимично, ток свијести наратора тако се преклапа са јунаковим. \nОвом методом Вулфова проблематизује све старије манире приповиједања, који су \nполагали право на апсолутну поузданост приповједачевог гласа и онога што је \nиспричано.  \nУ другом примјеру (9) имамо ауторску дидаскалију, али немамо наводнике или \nкакве друге ортографске елементе типичне за управни говор, па је ово прави примјер \nуведеног слободног управног говора. „Уколико се у моделу управног говора укину само \nортографски маркери говора лика (наводници, или црта), а остану и ауторска дидаскалија \nи говор лика добија се уведени слободни управни говор“ (Ковачевић 2012а: 75). Он такође \nима своје подмоделе. Према Ковачевићу, дидаскалија (конферанса) код уведеног \nуправног говора, као што смо већ навели, може се наћи на три позиције у односу на говор \nлика: у антепозицији, постпозицији или интерпозицији. Наведени примјер илуструје \nпостпозицију која је најчешћа у „Госпођи Даловеј“, али се за сва три подмодела у роману \nмогу пронаћи примјери. Један од њих слиједи, са илустрацијом интервенције преводиоца \nу односу на оригинални текст:  \n \n10. Mrs Dalloway \n \nПошто живи у Вестминстеру – колико већ година – више од двадесет, \nчовек чак и у саобраћајној гужви или док шета ноћу осећа да је Клариса \nпозитивна, веома спокојна, па чак и свечана; неописива пауза, напетост (али то би \nмогло бити њено срце начето грипом, кажу пре ударца Биг Бена. Ето га! \nОдзвања. Прво упозорење, мелодично, а затим звона – неминовна. Оловни \nкругови топе се у ваздуху. Какве смо ми будале, размишља док прелази Улицу \nВикторија. Само Бог зна зашто га човек толико воли, како га види, како га гради, \nшта све на њему темељи, како рова по њему и како сваки тренутак ствара \nиспочетка, али и најзапуштенија спадала и одбачена несрећница која седи по \n48 \n \nкућним праговима (испијајући свој неуспех) чине исто, никакви закони, не односе \nсе на њих, сигурна је, само због једног разлога – они воле живот. (6) \n \n \n10а.   Госпођа Даловеј \n \nFor having lived in Westminster – how many years now? over twenty – one \nfeels even in the midst of the traffic, or waking at night, Clarissa was positive, a \nparticular hush, or solemnity; an indescribable pause; a suspense (but that might be her \nheart, affected, they said, by influenza) before Big Ben strikes. There! Out it boomed. \nFirst a warning, musical; then the hour, irrevocable. The leaden circles dissolved in the \nair. Such fools we are, she thought, crossing Victoria Street. For Heaven only knows \nwhy one loves it so, how one sees it so, making it up, building it round one, tumbling it, \ncreating it every moment afresh; but the veriest frumps, the most dejected of miseries \nsitting on doorsteps (drink their downfall) do the same; can’t be dealt with, she felt \npositive, by Acts of Parliament for that very reason: they love life. (3) \n \nКада упоредимо текст у преводу на српском и изворник на енглеском језику, \nуочавамо мање разлике. У преводу је дидаскалија промијенила позицију па је тако у \nизворном тексту:  \n \nbut that might be her heart, affected, they said, by influenza (интерпозиција) \n \nдидаскалија у интерпозицији, док је у преведеном штиву:  \n \nали то би могло бити њено срце начето грипом, кажу  \n \nдата као постпозиција, што сматрамо да у значењском и стилском аспекту није \nбило неопходно.  \n \nУ сљедећем примјеру имамо ортографске разлике. У изворном тексту дидаскалија \nсе налази у постпозицији и црте се налазе прије питања и послије одговора (образујући \n49 \n \nтако чвршћу синтаксичку и смисаону цјелину), док у преведеном тексту друга црта иде \nодмах након питања, а изостављен је и знак питања на крају реченице. Овакав пропуст \nпреводиоца може да збуни читаоца или му онемогући да схвати наведени унутрашњи \nмонолог/дијалог.  \n \n– how many years now? over twenty – \n – колико већ година – више од двадесет \n \nТакође, разбијањем цјелине цртом у случају превода интервенише се и у смислу \nчиталачког поимања текста, будући да се стиче утисак да се Клариса пита, а наратор \nодговара, што умањује значај одлика тока свијести, несигурности у поимању времена и \nпростора, а такође укида и запитаност читаоца да ли је несигуран приповједач или лик. \nНа тај се начин (у преводу) опет наглашава ауторитет приповједача и смањује \nангажованост читаоца – супротно тенденцијама баш овог романа и модерне \nкњижевности.  \n \n \n \n11.  Mrs Dalloway \n \nКлариса је безброј пута обишла Евелин Витбред у болници. Је ли опет \nболесна? Евелин се веома лоше осећа, обавестио ју је Хју, помало надувеног или \nотеченог, изванредног, мужевног, изузетно згодног, савршеног обученог тела \n(увек је превише добро обучен, али од њега се то и очекује, с обзиром на његов \nпослић на двору) о одређеној тескоби своје жене, није то ништа озбиљно, коју ће \nКлариса Даловеј, као стари пријатељ, разумети без додатних потпитања. Ах, да, \nнаравно, како неугодно: осетила је сестринску наклоност и истовремено се сетила \nсвог шешира. Није то прикладан шешир за рано јутро, зар не? Због Хјуа се увек \nосећа – док је он журио и галантно подизао свој шешир убеђујући је да би лако \nмогла проћи као осамнаестогодишњакиња и да ће, наравно, доћи на њену забаву \nте вечери, Евелин је инсистирала на томе, можда ће само мало закаснити после \n50 \n \nпријема у Палати јер тамо мора да одведе једног Џимијевог сина – поред Хјуа увек \nсе осећа помало јадно, као шипарица, али ипак јој је веома драг... (8) \n \n11а. Госпођа Даловеј \n \nTimes without number Clarissa had visited Evelyn Whitbread in a nursing \nhome. Was Evelyn ill again? Evelyn was a good deal out of sorts, said Hugh, intimating \nby a kind of pout or swell of his very well-covered, manly, extremely handsome, \nperfectly upholstered body (he was almost too well dressed always, but presumably had \nto be, with his little job at Court) that his wife had some internal ailment, nothing \nserious, which, as an old friend, Clarissa Dalloway would quite understand without \nrequiring him to specify. Ah yes, she did of course; what a nuisance; and felt very \nsisterly and oddly conscious at the same time of her hat. Not the right hat for the early \nmorning, was that it? For Hugh always made her feel, as he bustled on, raising his hat \nrather extravagantly and assuring her that she might be a girl of eighteen, and of course \nhe was coming to her party to-night, Evelyn absolutely insisted, only a little late he \nmight be after the party at the Palace to which he had to take one of Jim’s boys – she \nalways felt a little skimpy beside Hugh; schoolgirlish; but attached to him... (4–5) \n \nУ приповиједању у енглеском језику, када се говори о прошлости, обично се \nкористи просто прошло вријеме (Simple Past Tense). Када се пребацује управни у \nнеуправни говор, у реченици која је била у управном говору, поред промјене замјенице, \nмијења се и вријеме глагола (за једно вријеме уназад), уколико је уводни глагол (the \nreporting verb) у прошлом времену.  \n \nWas Evelyn ill again? Evelyn was a good deal out of sorts, said Hugh.  \nЈе ли опет болесна? Евелин се веома лоше осећа, обавестио ју је Хју .  \n \n„Said Hugh” (обавестио ју је Хју) је у прошлом времену, тако да је у реченици која \nје прешла из управног у неуправни говор морало доћи до слагања времена. Наведени \nцитат зато можемо посматрати једноставно као неуправни говор.  \n51 \n \nЗбог изостанка ортографије у случају слободног управног говора и мноштва \nсличних примјера у овом роману, овдје остаје питање да ли су можда наведене двије \nреченице (неозначен) управни говор, изречен у прошлом времену. У том случају, превод \nби требало да гласи: „Да ли је Евелин опет била болесна? Евелин се веома лоше \nосјећала...“ \n \n \n12.   Mrs Dalloway \n \n...she never wrote a letter and his were dry sticks; but suddenly it would come \nover her, If he were with me now what would he say? – some days, some sights bringing \nhim back to her calmly, without the old bitterness; which perhaps was the reward of \nhaving cared for people; they came back in the middle of St. James’s Park on a fine \nmorning – indeed they did. (5)  \n \n12а. Госпођа Даловеј  \n \n.... она никад није написала ниједно писмо, а његова писма била су сува \nдреновина, али одједном пало јој је на памет – Шта би он рекао када би сада био \nовде, са мном? Неки дани, неки призори вратили би га њој спокојно, без старе \nгорчине, вероватно је то награда што јој је стало до људи, дошли су до парка Сент \nЏејмс, једног дивног јутра – и то како! (9)  \n \n \nУ овом пасусу налазе се два примјера уведеног слободног управног говора. У \nпрвој реченици ауторска дидаскалија налази се прије говора лика. Након ауторске \nдидаскалије која је у антепозицији стоји црта умјесто нешто уобичајенијих двије тачке и \nвеликог слова, што илуструје ортографску диференцијацију подтипова уведеног \nслободног управног говора. У другом примјеру дидаскалија је изостављена и послије \nцрте је употријебљено мало слово. Ова ортографска обиљежја иста су и у изворном \nтексту и у преведеном.  \n52 \n \nМеђутим, пасус је занимљив превасходно због једног необичног преводилачког \nрјешења – израза „сува дреновина“, у изворном облику „dry sticks“. Када неком Енглезу \nдате „суви штап“14, тај фразем значи да заправо не желите да му испричате све и да сте \nнајинтересантнији дио приче изоставили. „Сува дреновина“, пак, на српском језику значи \nнешто пресушено, беживотно, тврдо и асоцира на фолклорни мотив из пјесме/легенде о \nМарку Краљевићу, који је пред мегдан са Мусом Кесеџијом демонстрирао своју \nповраћену снагу тако што је из суве дреновине истиснуо двије капи воде. Имајући на уму \nтекст на енглеском и текст на српском језику, уочавамо значајну семантичку разлику: у \nенглеском тексту писма су скривала најбитније информације, док су у српском језику \nбила сувопарна и незанимљива.  \n \n \n13.  Mrs Dalloway \n \nBut the passage of ages had blurred the clarity of that ancient May day; the bright \npetalled flowers were hoar and silver frosted; and she no longer saw, when she implored \nhim (as she did now quite clearly) “look in my eyes with thy sweet eyes intently, ” she no \nlonger saw brown eyes, black whiskers or sunburnt face but only a looming shape, a \nshadow shape, to which, with the bird-like freshness of the very aged she still twittered \n“give me your hand and let me press it gently” (Peter Walsh couldn’t help giving the poor \ncreature a coin as he stepped into his taxi), “and if some one should see, what matter \nthey?” she demanded; and her fist clutched at her side, and she smiled, pocketing her \nshilling, and all peering inquisitive eyes seemed blotted out, and the passing generations \n– the pavement was crowded with bustling middle-class people – vanished, like leaves, to \nbe trodden under, to be soaked and steeped and made mould of by that eternal spring – \n(61)  \n \n13а. Госпођа Даловеј  \n \n \n14 Dry stick - The action of telling the beginning and/or middle of the story without revealing the most interesting \npoint. (https: //www. urbandictionary. com/define. php?term=Dry%20Stick) \n53 \n \nКораци векова помутили су бистрину тог давног мајског дана, јарке цветне \nлатице увеле су и прекривене сребром, више није видела молећи га (што је сад већ \nјасно чинила) „загледај се пажљиво у моје очи својим дивним очима“, више није \nвидела смеђе очи, црне бркове, нити преплануло лице, већ само нејасан обрис, цену \nкојом је птичијом раздраганошћу старице и даље цвркутала: „дај ми своју руку и \nпусти ме да је чврсто држим“, Питер Волш није могао да ускрати јадном створењу \nновчић док је улазио у такси, „ако неко и види, шта то мари“, инсистирала је, \nпесницом се подбочила, насмешила се и убацила шилинг у џеп, као да су нестале \nсве радознале очи које су дотад вириле, а генерације у пролазу – плочник је врвео \nод људи средње класе – нестале су да би их изгазили као лишће, да би иструлиле и \nда би их тај вечни извор претворио у блато; (83) \n \nУ пасусу је ријеч о једној старици коју је Питер Волш угледао на улици како пјева \nдревну љубавну пјесму и проси. Она се присјећа свог љубавника и њихове љубави за \n„цијели живот“. Присјећа се једног мајског дана када су заједно шетали. Питер Волш \nслуша њено пјевање и размишља о протоку времена, о атмосфери на улици на којој се \nналазе он и старица. Питерове мисли и старичине ријечи су у пасусу наведене \nиспреплетано. То би, дакле, могло да представља идеалан примјер наведеног \nфрагментарног цитата или фрагментарног управног говора. Када се од обавезних \nелемената управног говора оствари само дјелимичан говор лика под наводницима или је \nнаписан курзивом, онда се остварује фрагментарни цитат или фрагментарни управни \nговор. „Фрагментарни цитат подразумијева дословно наведени дио говора лика укључен \nу структуру ауторског или неуправног говора “ (Ковачевић 2012а: 77). Ипак, читаоцу није \nсасвим јасно, односно у приповиједању није јасно индиковано да ли су поједини краћи \nодломци Питерове мисли или су то ријечи пјесме коју старица пјева, а Питер је \nпрепричава. Тиме се усложњава унутрашњи монолог, пошто је и пјесма сама по себи \nврста цитата. Преводилац је дословце превео изворни текст и трудио се да ортографија \nбуде скоро пa идентична. Једино је изоставио заграде на мјесту гдје се помиње Питер \nВолш. Наводницима су јасно обељежени они дијелови пјесме који су неспорно старичине \nријечи. Свакако, пјесма цијела у изворном облику није наведена, што би олакшало \nразрешење енигме, али што свакако није био ауторов циљ.  \n54 \n \n \n* \n  \nУ овом поглављу, илустрованом примјерима из ширег корпуса романа Вирџиније \nВулф, Казуа Ишигура, Тонија Парсонса и Харпер Ли, покушали смо да покажемо како \nфункционишу различити подмодели управног говора у изворнику и у преводима. \nРазмотрени су проблеми који се јављају како на нову синтаксе, тако и нужно на нивоу \nсемантике. Неки од тих проблема и њихових одговарајућих рјешења наметнути су просто \nразликама у структури два језика, а неки су дошли као резултат преводиочевог \nспецифичног одабира.  \nКомпарација је усложњена и чињеницом да се у англистичкој литератури проблем \nтуђег говора посматра углавном као стилистичко питање и њега углавном разматра \nнаратолошка литература. Она је и коришћена овдје да би принцип монолога и/или \nдијалога ликова на енглеском језику, у приповиједној грађи, био што адекватније \nосвијетљен. Поједине разлике свјесно су занемариване зарад прегледности, попут два \nподтипа управног говора оличеног у дистинкцији коју у Наратолошком речнику наводи \nЏералд Принс – између слободног управног говора и слободне управне мисли (која се у \nпроширеном облику понекад назива и унутрашњим монологом), премда смо с њом \nупознати и сматрамо да у овом случају не прави значајну разлику.  \nНавођењем упоредних примјера настојали смо да укажемо на подтипове два \nнаведена модела управног говора, али и начине на који функционишу у оригиналном \nтексту и преводу. Осим тога, посебну пажњу усмјерили смо на посљедице које у \nразумијевању текста остављају преводилачке интервенције.  \nФокус је, такође, дјелимично стављен и на значај слободног управног и слободног \nуведеног управног говора као два темеља на којима почива модернизација приповиједања \nу ХХ вијеку и конституисање приповиједног манира тока свијести.  \n55 \n \n  \n  \n \n2. 2. 4. НЕУПРАВНИ ГОВОР  \n \n \n \n2. 2. 4. 1. Теоријски оквир \n \n \nКада преносимо дословно туђи говор и обиљежавамо га наводницима, цртама или \nрjеђе неким другим ортографским обиљежјем, онда је ту ријеч о правом управном \nговору. Међутим, много чешће се дешава да се нечији говор или мисли преносе \nсопственим ријечима, да се препричава, односно да садржај онога што је исказано \nпреносимо унутар личног говорног дискурса. То онда подразумијева језички феномен \nнеуправног говора. „Неуправни (индиректни) говор (лат. oratio obliqua) јесте форма \nпреношења туђег говора структурисана у синтаксички облик зависносложене реченице. \nЗа разлику од управног говора, који се оформљује према принципима паратаксе, \nнеуправни говор се структурише према принципима хипотаксе. Наиме, синтаксичка \nконструкција неуправног говора састоји се од ауторске дидаскалије (ријечи аутора) у \nоблику главне клаузе, и репродукованог исказа (неауторовог говора) у форми зависне \nклаузе“ (Ковачевић 2012а: 16).  \nПрема Ковачевићу, у исказима с неуправним говором ауторски говор стоји у \nглавној реченици, док је неауторски у функцији изричне и зависно-упитне реченице чија \nје једина функција обавјештајно-комуникативна (изостаје афективни сегмент израза). \nПриоритет неуправног говора јесте то како се аутор текста односи према исказу, а не сам \nговорник, па се зато глаголи и замјенице у оваквим конструкцијама усаглашавају са \nсубјектом ауторске дидаскалије. Овакав, основни вид неуправног говора у српском је \nјезику у форми изричне зависне клаузе уз везнике да и како, док се у енглеском најчешће \nупотребљава везник that.  \n56 \n \nТабелом ћемо представити критеријуме неуправног говора са одговарајућим \nопозицијама.  \n \n \nКритеријум \n \nОпозиција \n \nДводелна синтаксичка конструкција \n \nТуђи говор уведен/неуведен ауторском \nдидаскалијом.  \nПотреба везника зависне реченице.  \n \nСинтаксичка конструкција туђег говора \nконекторска/неконекторска.  \nОбиљежавање \nупитне \nили \nузвичне \nинтонације туђег говора.  \n \nТуђи говор дословно/недословно наведен.  \nГраматичко лице у туђем говору.  \n \nУпотребљено одговарајуће/неодговарајуће \nлице граматичко лице у туђем говору.  \nТабела бр. 2 преузета из научног рада Србистичка истраживања типова туђег говора током последње две деценије Милке  \nНиколић  \n \n Ковачевић дијели неуправни говор на сљедеће подтипове: основни модел \nнеуправног говора, неконекторски неуправни говор, експресивни неуправни говор, \nполууправни говор, дословни неуправни говор, слободни неуправни говор (неправи \nуправни говор) и полупоказне замјенице.  \n \nШто се пак наратологије, односно науке о типовима приповиједања тиче, \nнеуправни говор, да се вратимо најопштијој категорији – јесте „тип дискурса у којем су \nискази или мисли лика интегрисани у други исказ или мисао (обично, али не нужно) \nпосредством помјерања граматичког времена уназад, те преласка замјеница првог лица у \nтреће лице“ (Принс 2011: 125). Као разликовне особине индиректног говора наратолог \nпотенцира временску (граматичку) димензију и усаглашавање лица из пренесене \nреченице са лицем у ауторској дидаскалији.  \n57 \n \nПитање о типовима приповиједања и начинима извјештавања у приповиједном \nдискурсу веома је старо. Оно се поставља још у антици и изазива несмањено \nинтересовање и до данас, резултирајући често све замршенијим структуралним анализама \nи табеларним приказима овог проблема и његових потенцијалних рјешења. Неупитно је \nда је једна од најкарактеристичнијих стилских црта тзв. наративних текстова \nизвјештавање о ономе што је речено. Оно је одлика и нарација и стиха, као и драмских \nнаратива. Због тога је питање неуправног говора једно од најважнијих када се испитује \nрепрезентација говора и његова функција у фикционалним текстовима. Врло су \nразличите могућности које су на располагању писцима да представе оно што су људи \nрекли, што су чули или начули, претпоставили, замислили или измислили. Примјена \nразличитих језичко-стилских опција пресудно утиче на начин на који читаоци примају и \nтумаче представљене изјаве.  \n \nУ енглеском језику неуправни говор је говор „другог нивоа“, односно изведени \nговор изворника чији се финални производ реализује путем разних утврђених \nсинтаксичких трансформација. Према лингвисти Мартину Хјуингсу, у енглеском језику у  \nнеправном говору „користимо реченице које садрже reporting clause и reported clause“ \n(Хјуингс 2011: 96), које би се на српски могле најприближније превести као „клауза о \nизвјештавању“ и „клауза која извјештава“.  \n \n \nreporting clause \nreported clause \nHe said  \n(Рекао је) \nOur father said \nОтац нам рече \n(that) he was reading.  \n(да чита. ) \n(that) we were both right. (Lee 2010 : 4) \nДа смо обоје у праву. (Ли 2015: 1) \n \n \n \n \n58 \n \n \nСлагање времена \n \nПри трансформацији управног у неуправни говор придржавамо се правила \nслагања времена. Синтаксичка комбинаторика ријечи и реченица је хијерархијски \nсинтаксички процес. Тзв. слагање времена (sequence of tenses) представља скуп \nграматичких правила према којима се реализује прелазак из управног у неуправни говор, \nтако што се вријеме у допунској клаузи прилагођава глаголу у основној клаузи и обично \nиде за једно вријеме уназад. У енглеском  то се назива backshift. У табели која слиједи \nприказали смо како се мијењају најучесталији временски облици.  \n \nPresent Simple Tense → \nPast Simple Tense \nPresent Progressive Tense → \nPast Progressive Tense  \nPresent Perfect Tense → \nPast Perfect Tense \nPresent Perfect Progressive Tense → \nPast Perfect Progressive Tense \nPast Simple Tense → \nPast Perfect Tense \nPast Progressive →  \nPast Perfect Progressive \nPast Perfect →  \nPast Perfect \nFuture Simple Tense → \nFuture in the Past \nTабела бр.3 \n \n Ото Јасперсен у књизи Филозофија граматике каже да је „слагање времена у \nиндиректном говору веома природно и у многим случајевима неизбјежно“ (Јасперсен \n1924: 293)15. Изузетак представља случај када ситуација описана у that-clause јесте трајна \nситуација, односно нешто што или и даље постоји или је релевантно у тренутку у којем \nга преносимо. Тада и користимо глагол у садашњем времену (present tense) у reporting \nclause (Хјуингс 2011: 97)16. Надовезујући се на наведену Јасперсенову изјаву, Флоријан \nКолмас наводи да помјерање времена унутар одређеног граматичког система јесте \n \n15 ,,The shifting of tenses in indirect speeoh is very natural and in many cases even inevitable.“ \n16 Превод је наш. \n59 \n \nприродно, али не мора бити и логично и да слагање времена у сваком језику није исто \n(1986: 15). Backshifting (термин на који Александер инсистира у Лонгмановој Граматици \nенглеског језика, а који би се могао најближе првести као слагање времена) у  \nиндиректном говору подразумијева стриктна правила према којима се реченице \nтрансформишу из управног у неуправни говор. Међутим, имајући у виду „трајне \nситуације“ долазимо до закључка да овај процес ипак зависи и од контекста. Постојање \nразличитих варијаната и модификација неуправног говора резултат је различите тачке \nгледишта говорника, која је условљена чињеничним стањем и начином на који га сам \nговорник доживљава у моменту говора (Алексендер 1988: 304). Сличан принцип \nзаступљен је у поменутој Лонгмановој Граматици енглеског језика, у којој се каже:  \n„У индиректном говору се често јављају промјене времена јер постоји интервал \nизмеђу првобитних изговорених ријечи и времена када се оне наводе, али те промјене \nнису увијек обавезне. Заправо је промјенљиви став говорника или писца тај који \nизвјештава и одлучује о избору одговарајућих облика, а не компликована правила. \nНапомене које слиједе нису ’правила’, већ су засноване на посматрању онога што се \nчесто дешава у пракси“ (1988: 301)17. \nУ српском језику слагање времена не постоји. То би практично значило да ће нпр. \nони глаголи који нужно морају да промијене своје глаголско вријеме у енглеском језику \nзбог пребацивања УГ у НГ у српском у највећем броју случајева остајати у свом \nпрвобитном времену без обзира на промјену говорне парадигме (у времену клаузе УГ).  \n \n \n \n \n \n \n \n \n17 ,,Tense changes often occur in indirect speech because there is an interval between the original spoken words and \nthe time when they are reported, but these changes are not always obligatory. It is the changing viewpoint of the \nreporting speaker or writer that decides the choice of appropriate forms, not complicated rules. The notes that \nfollow are not 'rules', but are based on observation of what often happens in practice.“ \n60 \n \n \nГлаголи говорења \n \nСва времена у неуправном говору мијењају се одговарајућим прошлим \nоблицима18, уведена глаголима из сета уводних (introdactory) глагола (say, tell, ask, think, \nimagine, ask, require, answer, believe, mention, remark, reply, be like19). Глаголи say и tell  \nнајучесталији су у изјавним реченицима, с тим што, за разлику од првог, други захтијева \nобјекат (индиректни). Say наглашава ријечи које је неко изговорио док глагол tell \nнаглашава поруку, тј. суштину исказа (Картер, Мекарти 2006: 806). Глагол think је \nнајчешће праћен неуправним говором са слагањем времена или без слагања и обично \nслужи да изрази став говорника у одређеној ситуацији.  \n \n \nВезујуће фразе \n \nКада је ријеч о приповиједном тексту, фикцији, неуправни говор се готово никад \nне налази у виду истргнутих, неконтекстуализованих реченица. Обично је представљен \nдужим текстом, низом параграфа. Овај континуитет реченица у неуправном говору је \nмогућ захваљујући фразама које везују дате реченице. Те фразе подсјећају читаоца на то \nда се ради о пренесеном говору. Примјери ових фраза у енглеском језику су: she went on \nto say (наставила је да говори), he continued (наставио је), he added that (додао је да), итд. \nУ ту сврху могу се употребљавати и варијације са глаголима говорења: he observed \n(посматрао је), noted (забиљежио је), remarked (примјетио је), итд. (Лонгман 1988: 301). \n \n \n \n \n18 Изузетак од правила слагања времена јавља се у овим случајевима: 1) када је глагол у главној клаузи у \nплусквамперфекту (јер се више не може помјерати уназад у прошлост); 2) када се у зависној клаузи налазе \nмодални глаголи must, ought to и should.  \n19 Потребно је нагласити да се ова глаголска синтагма у литератури ријетко налази као примјер за \nконструкцију употријебљену у НГ.  \n61 \n \nТрансформације прилошких одредби \n \n Прилози за мјесто и вријеме такође се мијењају и усклађују са промјеном \nупотријебљеног времена.  \n \nПримјери који осликавају промјене прилога за вријеме:  \nNow (сад) \nImmediately/then (одмах, тад) \nТhree days ago (прије три дана) \nThree days before/earlier (три дана раније) \nTonight (вечерас) \nThat night (те ноћи) \nТoday (данас) \nThat day (тог дана) \nYesterday (јуче) \nThe previous day (претходни дан) \nTomorrow (сутра) \nThe next/following day (сљедећег дана) \nLast week (прошле недјеље) \nТhe week before (недјељу дана раније) \n Табела бр. 4 \n \nПримјери који осликавају промјене прилога за мјесто:  \nHere (овдје) \nThere (тамо) \nThis place (ово мјесто) \nThat place (то мјесто) \nThese places (ова мјеста) \nThose places (та мјеста) \nТабела бр. 5 \n \n \nМодални глаголи \n \nМодални глаголи у енглеском језику су веома учестали и имају широк дијапазон \nзначења. Интерпретација њиховог значења је веома комплексан и захтјеван процес који \nнеки лингвисти повремено поједностављују и наводе да су ови глаголи релативно \nједнозначни, док други инсистирају на њиховој вишезначности20. Модални глаголи у \n \n20 Ово неслагање лингвиста у ставовима је још један од многих примјера научних мимоилажења. \nДихотомија моносемије и полисемије није арбитрарно рјешива, него се најчешће своди на појединачно \nразматрање од случаја до случаја, са спорадичним уопштавањима.  \n62 \n \nенглеском језику спадају у категорију помоћних глагола док у српском језику они \nпонекад могу имати и пуно значење и бити носиоци реченице. Интерпретација значења \nенглеских модалних глагола може бити неодређенија и флексибилнија због њихове \nполисемичности. Такође, модални глагол који се јавља у реченицама на енглеском језику \nчесто је изостављен у преводима. Ако изражавају обавезу, она је изражена императивом, \nдок се тентативни облици модала не преводе потенцијалом, већ презентом (Пртљага \n2010: 80). \nЛингвисти одувијек посвећују пажњу модалности, као једној од битних категорија \nзначења исказа. Овај рад нема претензије да допринесе описима поменуте категорије \nдефинисањем природе модалности, него само да укаже на оне појединачне \nкарактеристике које нарочито утичу на проблеме превођења и контрастивне анализе. \nКонтрастивном анализом која се заснива на принципу поређења семантичких \nеквивалената илуструју се сличности и разлике између оригинала на енглеском и превода \nна српском језику.  \nМодалност је лингвистичка категорија која блиско кореспондира са синтаксом, \nсемантиком и прагматиком. Осим што се природно проучава у најширим лингвистичким \nконтекстима, она се разматра и у филозофији језика, наратолошким студијама, па и \nстудијама културе. „Бављење модалношћу нагнало је многе истраживаче да дођу до \nсвеобухватног модела за анализу модала, а последица тога је процват термина у вези са \nмодалношћу“ (Радовановић 2012: 239). У разматрању категорија модалности, нарочито у \nанглистичкој литератури, присутне су многобројне подјеле, које се дјелимично \nпреклапају, али понекад и умногоме разилазе. Пошто нам није циљ да их овдје \nпредстављамо и опширније се бавимо њима, констатоваћемо само да је она најопштија \nвезана за категорије динамичке и (де)онтичке модалности, гдје је прва везана за \nмодалност догађаја (промјене, акције), а друга за модалност постојања (чињеница \nбивствовања). Преклапања су очигледно врло семантички и синтаксички потентна. О \nсвему овоме опширније говори Палмер (Modality and the English Modals, 1990).  \nМодалност у српском језику, с друге стране, посматрамо више као типолошку \nкатегорију, контекстуалну и текстолошку. Она се у односу на енглески језик изражава \nдругачијим формалним системом, дакле није везана превасходно за глагол, премда два \n63 \n \nупоређена језичка система показују приличне сличности. Најкрупнији разлог за то јесте \nшто модали у српском језику не испољавају изражена дистинктивна морфолошка и \nсинтаксичка својства као што испољавају модални глаголи у енглеском језику. \n„Модалност је категорија сложена и по томе што се у српском језику, као и у другим \nсловенским језицима, исказује различитим средствима. Модалност се изражава и \nморфолошким, и синтаксичким, и творбеним, и лексичким средствима“, а улога \nконтекста редовно се акцентује у стручној литератури. Када је посриједи глагол, \nмодалност исказују поједини глаголи и глаголски облици. Нпр. потенцијал као облик у \nсрпском језику показује највећу потенцију модалности, а пошто има и велику \nфреквенцију употребе која означава већи број различитих модалних значења, „већина \nњих се може подвести под појам могућности, узет у најширем значењу“. У литератури се \nнаводи да одређени типови модалности исказују се потенцијалом у оквиру просте \nреченице, док се други исказују у сложеним реченичним структурама. „Треба нагласити \nда се често не може са сигурношћу утврдити унутар реченице о којем је модалном \nзначењу ријеч, већ је за то потребан шири контекст“. А граница међу овим значењима и \nније увијек јасно повучена, „него се може говорити само о томе које је значење \nпретежније изражено“ (Пипер и др. 2005: 455). Аутори као засебне категорије \nмодалности издвајају: модалност реалности / иреалности, деонтичку модалност, \nоптативну модалност, субјективну модалност, епистемичку модалност, имперцептивну \nмодалност, метајезичку модалност, аксиолошку модалност и експресивну модалност. \nПошто би модалност сама по себи у компаративном контексту могла представљати тему \nзасебне докторске дисертације, ми ћемо се зауставити само на набрајању ових основних \nкарактеристика и напомени да је различите категорије и значења модалности, тако \nпрецизно раздвојене у лингвистици, тешко, ако не и немогуће, сачувати у преводима.  \nМодалности као језичком феномену у оба језика посветили смо нешто више \nпростора у овом раду управо зато што се као врло фреквентна јавља у свим типовима \nговора разматраних у овом раду, а по завршеној анализи остао је утисак да је она \nнајчешћа у примјерима преласка УГ у НГ.  \nУ наредним примјерима то ћемо  подробније анализирати.  \n64 \n \n \n \n1. The Remains of the Day \n \n My father's feelings towards the General were, naturally, those of utmost \nloathing; but he realized too that his employer's present business aspirations hung on the \nsmooth running of the house party - which with some eighteen or so people expected \nwould be no trifling affair. My father thus replied to the effect that while he was most \ngrateful that his feelings had been taken in to account, Mr Silvers could be assured that \nservice would be provided to the usual standards. (31) \n \n1а.   Остаци дана \n \nОно што је отац осјећао према Генералу било је, наравно, најдубље \nгнушање; упркос томе, схватио је да тренутне пословне тежње његовог \nпослодавца умногоме зависе од предстојећег догађаја и да велики пријем, који је \nтребало да окупи осамнаест званица, ни у ком случају није за потцењивање. Због \nтога је мој отац одговорио да господин Силверс, коме бескрајно захваљује на томе \nшто води рачуна о осјећањима свог батлера, може бити потпуно сигуран да ће све \nуслуге бити пружене по уобичајним, највишим мјерилима. (43) \n \n \nУ овом примјеру модалност глагола could са допунским садржајем преведена је \nкао презент у српском језику, гдје је значење могућности, потенцијала, наглашено на \nнајједноставнији могући начин: употребом глагола моћи. Модалност глагола would \nизражена је једноставно будућим временом. У оба случаја, наш је утисак да је \nпреводилац одабрао најбоље могуће, односно најприближније рјешење. Сам примјер и \nније с те стране, проблематичан, будући да је јасно у ком контексту је модалност у туђем \nговору представљена – исказ није двосмислен.  \n \n \n \n65 \n \n2. To Kill a Mocking Bird \n \nI suppose she chose me because she knew my name; as I read the alphabet a \nfaint line appeared between her eyebrows, and after making me read most of My First \nReader and the stock-market quotations from The Mobile Register aloud, she discovered \nthat I was literate and looked at me with more than faint distaste. Miss Caroline told me \nto tell my father not to teach me any more, it would interfere with my reading. (19) \n \n2а.  Убити птицу ругалицу  \n \nПретпостављам да је позвала мене зато што ми је знала име; док сам ја \nчитала абецеду, њој се између обрва уреза мала бора, а пошто ме натјерала да \nмалтене наглас прочитам цијелу Моју прву читанку и берзанске извјештаје из \nМобајлског дневника, установила је да сам писмена и погледала ме не баш с \nмалом ненаклоношћу. Тад ми рече да кажем оцу да ме више не учи, јер то ће \nшкодити мом читању. (35)  \n \nНаведени примјер из чувеног романа Харпер Ли већ је нешто другачији. \nДвосмисленост подвученог исказа почива на чињеници да се та реченица може превести \nна два начина: првим, како је дато у пренесеном одломку, односно будућем временом, и \nдругим – израженом модалношћу исказа, потцртаном потенцијом у њему: „тад ми рече да \nкажем оцу да ме више не учи, јер то може да шкоди мом учењу“. За који ће се облик \nодлучити – ствар је преводиоца, будући да глагол will овом временском контексту мора \nпрећи у would (слагање времена), па није сасвим сигурно да индицира могућност. Ипак, \nона никако није искључена.  \n \n \n3. To the Lighthouse \n \nThis is what I like – this is what I am; and rather pitiable and distasteful to \nWilliam Bankes and Lily Briscoe, who wondered why such concealments should be \nnecessary; why he needed always praise; why so brave a man in thought should be so \n66 \n \ntimid in life; how strangely he was venerable and laughable at one and the same time. \n(212) \n \n \n3а.   Ка светионику \n \nОво ми се допада – ово сам ја; а прилично кукавно и непријатно Вилијаму \nБенксу и Лили Бриско, који се питају зашто су та скривања потребна; зашто му је \nувијек потребно величање; зашто такав храбар човјек у мишљењу да буде тако \nплашљив у животу; како чудно улива поштовање и бива смијешан у исти мах. (46) \n \nУ овом примјеру преводилац је могао да се одлучи на то да превод остави у \nмодалном облику зашто би та скривања била потребна; зашто би му увијек било \nпотребно величање, итд. Међутим, преводилац је сматрао да се запитаност лика једнако \nдобро преноси и једноставнијим обликом, чиме се додатно не оптерећује језик и стил \nпревода.  \n \n \n4. Mrs Dalloway \n \n‘The English are so silent,’ Rezia said. She liked it, she said. She respected these \nEnglishmen, and wanted to see London , and the English horses, and the tailor – made \nsuits, and could remember hearing how wonderful the shops were, from an Aunt who \nhad married, and lived in Soho.  \nIt might be possible, Septimus thought, looking at England from the train \nwindow, as they left Newhaven; it might be possible that the world itself is without \nmeaning. (65)  \n \n \n4а.  Госпођа Даловеј \n \n„Енглези су тако ћутљиви, рекла је Реција. Свидело јој се то, рекла је \nРеција. Поштовала је те Енглезе, хтела је да види Лондон, енглеске коње и одела \n67 \n \nшивена по мери, сећала се како су тамо дивне продавнице из приче тетке која се \nудала и живи у Сохоу.  \nМогуће, мислио је Септимус гледајући Енглеску из воза док су напуштали \nЊухејвен, можда свет нема никакво значење. (88, 89) \n \nУ овом случају, преводилац је одлучио да изостави „могла је да се сети“, чиме је \nпревод донекле упрошћен, дакле изостављена је могућност, али значење није значајно \nокрњено, премда се одређена семантичка диференцијација може установити.  \n \n* \n \n \nИз наведених примјера може се установити да је модалност као принцип далеко \nфреквентнија у енглеском језику, штавише, да је облик исказа, односно, врло често \nслагање времена конкретно и да условљава, што у српском језику није случај. То даје \nпростора преводиоцу да упрости модалне облике, да саму реченицу растерети од \nсложенијих облика (моћи да + глагол, требати да + глагол). Модални облици превођени \nсу једноставно презентом или перфектом. Ипак, такође се може примијетити да такав \nприступ превођењу енглеског текста понекад изоставља одређене значењске нијансе, што \nсе најбоље може видјети из примјера у роману Убити птицу ругалицу Харпер Ли.  \n \n \n \n \n2. 2. 4. 2. Анализа корпуса \n \n \n \n \nГлавне карактеристике основног модела неуправног говора су: а) зависносложена \nизрична реченица као форма реализације; б) ауторска дидаскалија (конферанса) као \nуправна клауза те зависносложене реченице; в) препричани говор лика као зависна клауза \nте зависносложене реченице; г) изрични везници да и како и све упитне лексеме као \nвезивни елементи зависне клаузе изричног или зависно-упитног типа; д) усаглашавање \n68 \n \nкатегорије лица у глаголским облицима и присвојним и личним замјеницама условљено \nје глаголом из ауторске дидаскалије; ђ) изјавна интонација зависносложене реченице због \nкоје се искази неуправног говора завршавају са тачком (Ковачевић 2012а: 11). Овај модел  \nпредставили смо сљедећим примјером:  \n \n5. Mrs Dalloway \n \nWhen his old mother wanted him to give up shooting or to take her to Bath he \ndid it, without a word; he was really unselfish, and as for saying, as Peter did, that he \nhad no heart, no brain, nothing but the manners of breeding of an English gentleman, \nthat was only her dear Peter at his worst; and he could be intolerable; he could be \nimpossible; but adorable to walk with on a morning like this. (5) \n \n5а.  Госпођа Даловеј \n  \nКад му је стара мајка затражила да се одрекне гађања или да је одвезе у \nБат, урадио је то, био је стварно несебичан, а што се тиче Питерових речи да Хју \nнема ни срца ни мозга, ничег осим лепог понашања и порекла енглеског \nџентлмена, био је то само њен драги Питер у свом најгорем издању и могао је \nбити немогућ, али ипак је диван друг за шетњу у оваквом јутру. (8) \n \n Подвучена реченица јесте субординирана или хипотаксичкa реченица унутар које \nсу препричане Хјуове ријечи и чине зависну клаузу. На почетку зависне реченице стоји \nвезник that/да у улози везивног елемента. Конферанса је: and as for saying, as Peter did / а \nшто се тиче Питерових речи. Овдје нема усаглашавања замјеница јер се говори о трећем \nлицу и у директном и у пренесеном говору.  \n \n \n6. To the Lighthouse \n \n69 \n \nWhenever she “thought of his work” she always saw clearly before her a large \nkitchen table. It was Andrew’s doing. She asked him what his father’s books were about. \n“Subject and objct and the nature of reality”, Andrew had said. (196) \n \n6а.  Ка светионику \n \nКад год је „мислила о његовом раду“, она је увек јасно видела пред собом \nвелики кухињски сто. Ендру је то измислио. Питала га је о чему је писао његов \nотац у својим књигама. „Субјекат и објекат, и природа реалности“, рекао је Ендру. \n(24)  \n \nУ овом примјеру можемо да примијетимо како је интонација зависносложене \nреченице изјавна иако би она у директном говору била у упитном облику и била би \nреализована овако:  \nShe asked him: “What are your father’s books about?” \nПитала га је: „О чему је писао твој отац у својим књигама?“ \nТакође, можемо уочити да су лице и глаголски облици усаглашени са глаголом из \nдидаскалије, па је тако и глаголско вријеме у изворном тексту помјерено уназад.  \n \nПренесени говор у оквиру конструкције неуправног говора је обично представљен \nизричном зависном клаузом (у српском језику уз помоћ везника да или како), или некад и \nзависно-упитном изричном клаузом гдје везивни елемент може бити било која упитна \nријеч будући да „зависно-упитне реченице јесу врста неуправнога говора са обликом \nупитних реченица“ (Ковачевић 2012а: 2; Симић, Јовановић 2007: 205). Главна \nразличитост упитних реченица од зависно-упитних клауза лежи у њиховом \nкомуникативном статусу, па су упитне реченице и комуникативно упитне, а зависно-\nупитне клаузе дио зависносложених обавјештајних (изјавних) реченица. Стога се упитне \nреченице у писаној форми завршавају знаком питања, док на крају зависносложених \nреченица са зависно-упитним клаузама стоји тачка (Ковачевић 2012а: 9). Исто се дешава \nи са узвичним реченицама у којима се узвичник из управног говора претвара у тачку на \nкрају реченица у зависно-узвичним клаузама. Ево и неколико примјера:  \n70 \n \n \n \n7. To Kill a Mockingbird  \n \nI knew I had annoyed Miss Caroline, so I let well enough alone and stared out \nthe window until recess when Jem cut me from the covey of first-graders in the \nschoolyard. He asked how I was getting along. I told him. (20) \n \n7а. Убити птицу ругалицу \n \nБило ми је јасно да сам насикирала госпођицу Керолајн те напросто \nпрестадох да јој се мијешам у посао и узех да буљим кроз прозор до одмора, кад \nме Џем у дворишту одвоји од јата првака. Упита ме како је. Испричах му. (36) \n \n \n8. To Kill a Mockingbird \n \nSo Jem received most of his information from Miss Stephanie Crawford, a \nneighborhood scold, who said she knew the whole thing. According to Miss Stephanie, \nBoo was sitting in the living room cutting some items from the The Maycomb Tribune to \npaste in his scrapbook. His father entered the room. As Mr Ridley passed by, Boo drove \nthe scissors into his parent’s leg, pulled them out wiped them on his pants, and resumed \nhis activities.  \n \nMrs Radley ran screaming into the street that Arthur was killing them all, but \nwhen sheriff arrived he found Boo still sitting in the living room, cutting up the Tribune \n. He was thirty-three years old then. (12) \n \n8а.  Убити птицу руаглицу \n \nТако је Џем највише обавјештења добио од госпођице Стефани Кроферд, \nопајдаре из сусједства, која је била изјавила да зна све. По госпођици Стефани, Бу \nје сједио у дневној соби и исијецао нешто из Мејкомске трибуне да залијепи у \n71 \n \nалбум. У собу је ушао његов отац. Док је господин Редли пролазио, Бу је зарио \nмаказе у ногу свог родитеља , извукао их, обрисао о панталоне и наставио с оним \nшто је радио.  \n \nГоспођица Редли је излетјела на улицу вриштећи да је Артур кренуо да их \nсве побије, али је шериф, кад је стигао, затекао Буа гдје и даље сједи у дневној соби \nисјецајући слике из Трибине. Тад му је било тридесет и три године. (28) \n \nБахтин је сматрао да је у анализи типова туђег говора неопходно да се више  \nоријентише на неуправни говор будући да његови емоционално-афективни елементи \nнису изражени у садржини, већ у форми, односно не прелазе једнако у пренесени говор. \nПрелазећи из форме у садржину, они се уводе у индиректну конструкцију. Тако налазимо \nу примјерима да је госпођица Керолајн „упитала“, а питање се завршава тачком, а \nгоспођица Редли вриштала и умјесто узвичника на крају ипак стоји тачка. Подразумијева \nсе да се сваки конструктивни и конструктивно-акцентни израз оног ко говори не може \nпренијети у индиректни говор. Стога се не могу ни задржати конструктивна и акцентска \nобиљежја упитних, узвичних и заповједних реченица, већ се она изражавају само у \nњеговој садржини, јер „индиректни говор другачије -чује- туђи исказ“ (Бахтин 1929: 144). \n \nГоренаведени примјери говоре у корист тога да су упитне и узвичне реченице у \nпренесеном говору, као што правило налаже, трансформисане у изричне. Међутим, \nКовачевић баш на основу изузетака овог правила говори о новом подмоделу неуправног \nговора, који назива експресивни неуправни говор. Овај тип неуправног говора  обично се \nможе наћи у публицистичким и књижевноумјетничким текстовима, а разлог за то је \nуправно експресивно-стилистичког карактера. „Стављајући нормативно проскрибовани \nупитник умјесто тачке, писац као да евоцира примарни контекст питања, као да \nактуелизује његову комуникативну функцију“ (Ковачевић 2012а: 11). Слиједе примјери \nоваквих интерогативних зависносложених реченица неуправног говора које смо \nзабиљежили у нашем корпусу.  \n \n \n9. To Kill a Mockingbird \n72 \n \n \nHe jumped into the yard and kept his distance, kicking tufts of grass, turning \naround occasionalz to smile at me. Jem appeared on the porch, looked at us and went \naway. Francis climbed the mimosa tree, came down, put his hands in his pockets and \nstrolled around the yard. “Hah!“ he said. I asked him who he thought he was, Uncle \nJack? Francis said he reckoned I got told, for me to just sit there and leave him alone. \n(95-96) \n \n 9а.  Убити птицу ругалицу \n \nОн скочи у двориште држећи се подаље од мене, копкајући ногом бусење \nи повремено се окретао према мени да би ми се насмијешио. Џем се појави на \nверанди, погледа ме и оде. Франсис се попе на стабло мимозе, сиђе, заби руке у \nџепове и поче шеткати по дворишту. Упитах га, шта замишља ко је, можда стриц \nЏек Финч? Франсис узврати да цијени да ми је наређено да лијепо сједим гдје сам \nи оставим га на миру. (109) \n \n \n10.  Mrs Dalloway \n \nThere was nobody. Her words faded. So a rocket fades. Its sparks, having \ngrazed their way into the night, surrender to it, dark descends, pours over the outlines of \nhouses and towers; bleak hillsides soften and fall in. But though they are gone, the night \nis full of them; robbed of colour, blank of windows, they exist more ponderously, give \nout what the frank daylight fails to transmit–the trouble and suspense of things \nconglomerated there in the darkness; huddled together in the darkness; reft of the relief \nwhich dawn brings when, washing the walls white and grey, spotting each window-\npane, lifting the mist from the fields, showing the red-brown cows peacefully grazing, \nall is once more decked out to the eye; exists again. I am alone; I am alone! she cried, by \nthe fountain in Regent's Park (staring at the Indian and his cross), as perhaps at \nmidnight, when all boundaries are lost, the country reverts to its ancient shape, as the \nRomans saw it, lying cloudy, when they landed, and the hills had no names and rivers \nwound they knew not where–such was her darkness; when suddenly, as if a shelf were \n73 \n \nshot forth and she stood on it, she said how she was his wife, married years ago in \nMilan, his wife, and would never, never tell that he was mad! Turning, the shelf fell; \ndown, down she dropped. For he was gone, she thought–gone, as he threatened, to kill \nhimself–to throw himself under a cart! But no; there he was; still sitting alone on the \nseat, in his shabby overcoat, his legs crossed, staring, talking aloud. (30) \n \n10а.  Госпођа Даловеј  \n \nНема никога. Речи нестају. Као што нестаје ракета. Варнице су заблистале \nпошто су се пробиле кроз ноћ, а затим су се предале, тама се спустила, излила се \nпреко обриса кућа и торњева, голи обронци омекшали су и утонули у њу. Иако су \nишчезли, испунили су ноћ, изгубили боју, немају прозоре, а ипак постоје још \nгломазнији, одају оно што дневна светлост не може да пренесе – тескобу и \nнапетост свега што се измешало у мраку свега што се сабило у мраку, лишено \nолакшања које доноси зора када се поново појављује спирајући зидове белом и \nсивом бојом, откривајући свако прозорско окно, подижући маглу с ливада, \nприказујући црвенкастосмеђе краве које мирно пасу, нудећи оку све испочетка. \nСама сам! Сама сам! Повикала је поред фонтане у Риџентс парку (гледајући \nИндијца и његов крст), као да је поноћ када се све те границе бришу и земља се \nвраћа у свој древни облик, каква је била кад су је Римљани видели, кад се \nпростирала пред њима заклоњена маглом, кад су тек стигли и кад брда нису имала \nназиве и кад су реке текле њима незнано куда – таква је била њена тама када \nизненада, као да се појавило постоље на које се попела и рекла да је она његова \nжена, с којом се венчао пре неколико година у Милану, његова жена и да никад, \nникад неће рећи за њега да је луд! Кад се окренула, постоље се срушило и она је \nпала доле, доле. Јер њега није било. Отишао је – помислила је – као што је и \nпретио, да се убије, да се баци под кола! Ипак, не, ту је, још седи на клупи, сам, у \nсвом похабаном капуту, прекштених ногу, буљи испред себе и прича наглас. (25– \n26) \n \nДа је ријеч управо о поменутим стилско-експресивним цртама наведеног ширег \nодломка, свједоче прве двије кратке нараторове реченице. Он преноси расположење \nемотивног и изражајног грча свог протагонисте, инсистирајући на томе да „речи нестају“. \n74 \n \nУ том контексту презентоване нијемости и немогућности да се лик изрази остају ове \nличне реченице: „Сама сам! Сама сам!“  \nТо се још више односи на експресију која технички заправо припада неуправном \nговору и требало би према строгим узусима ортографије да се заврши тачком:  \n \nsaid how she was his wife, married years ago in Milan, his wife, and would never, never tell that \nhe was mad! \n \nрекла да је она његова жена, с којом се венчао пре неколико година у Милану, његова \nжена и да никад, никад неће рећи за њега да је луд! \n \n Међутим, тачка би у овом случају осиромашила исказ и цијела реченица била би \nумањена за изражени приповједни напон. Дакле, овај примјер у најбољем свјетлу \nилуструје претходно дефинисану експресивност коју чувају и истичу упитници и \nузвичници задржани у неуправном говору из првобитно трансформисаног управног \nговора (у овом случају ријеч је о одређеној врсти аутоцитата у оквиру трансформисаног \nговора самог лика).  \nИ примјер који слиједи сврставамо у ту групу, односно у подтип неуправног \nговора, а то је полууправни говор, с тим што је овај примјер додатно усложњен, јер се у \nоквиру говора лика претвореног у неуправни говор доноси одломак из управног говора \nјош једног лика романа:  \n \n...she thought–gone, as he threatened, to kill himself–to throw himself under a cart! \n...помислила је – као што је и претио, да се убије, да се баци под кола! \n \nИнсистирамо на овој разлици у односу на претходни примјер јер сачувани \nузвичник свједочи о повишеном осјећајном напону не само лика-фокализатора, него и \nлика о чијој се емоцији, преломљеној кроз туђу свијест, приповиједа. Сачувани узвичник \nилуструје подједнако ужаснутост госпође Даловеј, колико и пријетњу потенцијалног \nсамоубице. Све то нестало би са употребом тачке.  \n \n75 \n \nОсим тога, додатни закључак би био да се овај тип говора реализује када се \nекспресивност неуправног говора акцентује уз употребу двотачке, употребу великог \nслова иза двотачке, или у нашем случају цртице која се користи као сигнализација за \nуправни говор. Како каже Сковородников, а преноси Ковачевић, „конструкције \nформиране као неуправни говор, али са укључењем у зависну клаузу елемената управног \nговора: обраћања (вокатива), модалних ријечи, узвика, и сл. – то је полууправни говор“ \n(Ковачевић 2012а: 13). \n \nШто се тиче самог превода, можемо рећи да је конектор to, који се у енглеском \nјезику користи као дио инфинитива уз помоћ којег се наредбодавне реченице преносе из \nуправног у неуправни говор, адекватно преведен са српском ријечцом да.  \n \n \nОсим експресивног и полууправног говора, који комбинују елементе управног и \nнеуправног говора, издваја се и дословно неуправни говор. Овакав тип неуправног говора  \nостварује се када се као дио зависне (не)везничке клаузе цитира дио говора лика. \n(Ковачевић 2012а, према Смирнова 2009: 83).  \n \n \n11. The Remains of the Day \n \nThe way he said this seemed to suggest the whole village was aware of my \n’mishap’ and subsequent arrival at this cottage. In fact, as I was soon to discover, this \nwas very close to being the case; I can only imagine that in the several minutes after I \nhad first been shown up to this bedroom - while I was washing my hands and doing \nwhat I could to make good the damage inflicted upon my jacket and trouser turn-ups - \nMr and Mrs Taylor had conveyed news of me to passers-by. In any case, the next few \nminutes saw the arrival of another visitor, a man with an appearance much like that of \nMr Andrews - that is to say, somewhat broad and agricultural, and wearing muddy \nwellington boots, which he proceeded to remove in much the way Mr Andrews had just \ndone. Indeed, their similarity was such that I supposed them to be brothers, until the \nnewcomer introduced himself to me as, ,,Morgan, sir, Trevor Morgan“. (132) \n \n11а.  Остаци дана \n76 \n \n \nПо томе како је то рекао учини се да цијело село зна за мој „несрећан \nслучај“ и долазак у ову сељачку кућу. Убрзо се показало да сам био у праву. \nПретпостављам да су за оно кратко вријеме пошто су ме увели у спаваћу собу, гдје \nсам опрао руке и покушао да колико-толико доведем у ред спортски жакет и \nногавице на панталонама, господин и госпођа Тејлор разгласили мој долазак свим \nпролазницима. Како било да било, већ послије два-три минута појави се још један \nгост, који је страховито личио на господина Ендруса: и он је имао широка плећа и \nогромне руке и носио je високе гумене чизме и изувао их готово на исти начин на \nкоји је то чинио господин Ендрус. Њихова сличност била је толико упадљива да \nсам био убијеђен да су браћа све док ми се придошлица није представио као \n„Морган, господине, Тревор Морган, господине.“ (170) \n \n \nКао што се види из примјера, дословни неуправни говор налази се у зависној \nизричној клаузи и дат је под наводницима. Ортографски маркирајући одређене дијелове \nисказа, аутор може изразити сагласност са пренесеним ријечима или се може оградити од \nњих (Јеротијевић 2011: 651). Сматра се да се овај тип неуправног говора реализује уз \nпомоћ фрагментарног цитата. У књижевним текстовима употребoм дослoвног неуправног \nговора издваја се дио исказа лика којим се његов став најјасније исказује.  \n \n'mishap' \n„несрећан случај“ \nЗашто би приповједачу било потребно да у оквиру свог ширег исказа пренесе \nовакав кратак, „искинут“ цитат? Он чак на извјестан начин, кроз наводнике, \nинсистирањем на ортографији која функционише презентно само у писаној форми, руши \nсопствену илузију усменог, спонтаног приповиједања. Промјеном динамике, заправо се \nакцентује овај истргнут туђи исказ, као нешто што самом приповједачу не припада, са \nчиме се изгледа не слаже. На овом мјесту није згорег ни примијетити да је у оригиналу \nцитат дат у енглеским полунаводима (чиме се и инсинуира да није прави цитат), док су у \nсрпском преводу дати пуни наводници будући да се полунаводи користе у другу сврху \n(да означе навод унутар навода).  \n77 \n \n \n,,Morgan, sir, Trevor Morgan“. \n \nУ другом примјеру ради се о томе да је уведеном лику дато да се сам представи, \nгдје се може примијетити да је преводилац одлучио да два пута употријеби вокатив \n„господине“ („sir“), што у преводу има додатно експресивну функцију које нема у \nоригиналу.  \n \n \n \n12.  Go Set a Watchman \n \nTo the relief of everyone, Calpurnia rang the dinnerbell. At the table, they \nsat for a moment in uneasy silence, and Atticus asked Reverend Moorehead to \nreturn thanks. Reverend Moorehead, instead of asking an impersonal blessing, \nseized the opportunity to advise the Lord of Jem’s and her misdeeds. By the time \nReverend Moorehead got around to explaining that these were motherless \nchildren she felt one inch high. She peeked at Jem: his nose was almost in his \nplate and his ears were red. She doubted if Atticus would ever be able to raise his \nhead again, and her suspicion was confirmed when Reverend Moorehead finally \nsaid Amen and Atticus looked up. (69) \n \n \n12а. Иди постави стражара \n \nНа свачије олакшање, Калпурнија је зазвонила за почетак вечере. За \nстолом су неколико тренутака сједили у непријатној тишини, а Атикус је \nзамолио велечасног Мурхеда да изговори молитву. Велечасни је, умјесто да \nизговори неку безличну молитву, искористио прилику да обавијести бога о \nњеним и Џемовим несташлуцима. У трентку кад је велечасни почео да \n78 \n \nобјашњава како су то дјеца без мајке, она се осјећала као да је само палац \nвисока. Потајно је погледала Џема: готово је био гурнуо нос у тањир, а уши \nсу му биле црвене. Сумњала је да ће Атикус икад више моћи да подигне \nглаву, а сумње су јој биле потврђене кад је велечасни Мурхед коначно \nрекао амин, а Атикус подигао поглед. (65–66) \n \nУ овом примјеру подвучени су искази у неуправном говору. Оно што бисмо \nиздвојили јесте: that these were motherless children/ како су то дјеца без мајке.  \nПоказне замјенице као што су „this“ и „these“ у еглеском језику у директном \nговору се трансформишу у „that“ и „those“ у индиректном говору. Међутим, у овом \nслучају у изворном тексту замјеница није трансформисана док у преводу јесте. Разлог за \nто можемо тражити у Филморовом казивању да замјенице спадају у категорију \nдеиктичких облика, што подразумијева да њихово тумачење зависи од ситуације и \nприлике у којој су употријебљени (Филмор 1966: 220). За све ријечи или фразе чији \nреференти \nзависе \nод \nситуације \nу \nкојој \nсе \nизговарају, \nу \nсмислу \nучесника \n(говорник/слушалац), мјеста и времена, каже се да су деиктичке. Преовлађивање \nдеиксиса у језику је доказ примата интеракције лицем у лице: она сеже у саму суштину \nјезика. Употреба деиксиса укључује посебно гледиште које се назива деиктички центар \nили ориго (уп. Бухлер 1934; Лајонс 1977). Деиктички центар је центар координантног \nсистема који лежи у основи концептуализације говорне ситуације. Пошто се деиктички \nцентар обично дефинише говорниковом локацијом у тренутку изговарања, деиктички \nизрази су обично егоцентрични. Међутим, деиктички центар може се пренијети са \nговорника на особу у замишљеној ситуацији. Овај феномен, који је Лајонс (1977: 579) \nназвао „деиктичком пројекцијом“ (уп. Јакобсон 1957; Филмор 1997), карактеристичан је \nза наративе и описе. У наративима говорник ствара свијет приче у коме протагонисти \nдају сидро за деиктичке изразе. Ово је посебно упадљиво у случају неуправног говора, у \nкојем су деиктички изрази везани за особу чији се говор преноси, па тако у нашем \nпримјеру у изворном тексту аутор задржава показну замјеницу у свом оригиналном \nоблику и тиме приближава читаоца својој нарацији, тј. укључује читаоца дубље у радњу.  \n \n79 \n \n \n13. The Remains of The Day \n \nI was then brought up to this room, in which, at that point of the day, the sun \nwas lighting up the floral patterns of the wallpaper quite agreeably. There were twin \nbeds and a pair of good-sized windows overlooking the street. On inquiring where the \nbathroom was, the woman told me in a timid voice that although it was the door facing \nmine, there would be no hot water available until after supper. I asked her to bring me \nup a pot of tea, and when she had gone, inspected the room further. The beds were \nperfectly clean and had been well made. (17) \n \n \n13а.  Остаци дана \n \nПотом ме довела у ову собу, у којој је у то доба дана сунце пријатно \nосвјетљавало цвјетне шаре на зидним тапетама. У њој се налазе брачни кревет и \nдва прозора одговарајућих димензија. Пошто сам упитао гдје је купатило, жена ми \nстидљиво одговори да су врата купатила тачно прекопута мојих, али да ће топле \nводе бити тек послије вечере. Замолио сам је да ми чај донесе у чајнику и чим је \nотишла почео сам да истражујем собу. Кревет је био савршено чист и ваљано \nнамјештен, а лавор у углу беспријекоран. (30–31) \n \n \n14. Departures \n \nHe left her alone, telling her that she could find him in the next section along \nwhen she was ready. Glancing back, he glimpsed at her bent over the golden retriever, \nstill stroking it, still holding the lead with the silver name-tag, and mouthing words that \nnothing living could hear. (27) \n \n14а.  Oдласци \n \n80 \n \nОставио ју је рекавши јој само да ће је сачекати у суседном одељењу. \nОсврнуо се преко рамена и видео је сагнуту над златним ретривером; још га је \nмиловала држећи поводац са сребрном плочицом и шапутала му је речи које жива \nбића не могу да чују. (44) \n \nУ закључном дијелу овог разматрања ријешили смо да се позабавимо кратко са \nјош два примјера. У њима се може уочити све у вези са преносом управног у неуправни \nговор. Тако у примјеру из Ишигуровог романа издвајају се двије реченице са преносом \nупитних реченица и једном изјавном.  \nOn inquiring where the bathroom was / Пошто сам је упитао гдје је купатило \n \nУ управном говору реченица би гласила: ,,Where is the bathroom?“ / „Гдје је купатило?“ \nКао што видимо, у енглеској верзији измијењен је ред ријечи у реченици како би се од упитне \nнаправила изјавна реченица, што у српском језику није потребно. Такође, у енглеском тексту \nуочавамо и помјерање глаголског врмена уназад, што опет у српском није случај. У српском \nјезику вријеме које је у управном говору употријебљено употребљава се и у пренесеној реченици. \nОчигледно, знајући за ова правила, преводилац је изворни текст, иако у простом прошлом \nвремену 21, превео презентом. Када је ријеч о дидаскалији, преводилац је одлучио да безлични \nглаголски облик, герунд, преведе са личним глаголом „упитао“, додајући замјеницу „је“ и \nприлошку одредбу за вријеме „пошто“. Неки од могућих других превода, који би можда били  \nдосљеднији изворнику били би: упитавши, или на питање.  \n \n \nТhe woman told me in a timid voice that although it was the door facing mine, there would be \nno hot water available until after supper. / Жена ми стидљиво одговори да су врата купатила тачно \nпрекопута мојих, али да ће топле воде бити тек послије вечере.  \n \n \nУ управном говору реченица би гласила:  \n \n,,It is the door facing yours, but there would be no hot water available until after supper.“ / \n \n„ Врата купатила су тачно прекопута ваших, али ће топле воде бити тек послије вечере.“ \n \nКако се види, и у овом примјеру дошло је до слагања времена у енглеском језику с \nобзиром да је глагол у дидаскалији у прошлом времену, па је тако is прешло у was и will у would. \n \n21 Past Simple Tense \n81 \n \nОно што се примјећује када реконструишемо реченице у УГ, јесте да је преводилац избјегао \nнегацију. Да је дословно превео, реченица би била:  \n \n„али топла вода неће бити доступна до послије вечере“ \nУ случају да се одлучио за дослован превод, реченица би била незграпна и не би била у духу \nсрпског језика, а значење би било нарушено.  \n \n \nУ примјеру из Парсонове књиге није баш идеално поклапање изворника и превода. У \nуправном говору реченица би изгледала овако:  \n,,You can find me in the next section along when you are ready.“ / „Сачекаћу те у суседном \nодељењу.“ \nПреводилац је изабрао да не користи дослован превод, који би гласио овако:  \n \n...да га може наћи у суседном одељењу када буде спремна.  \n Међутим, дио реченице ,,when you are ready“ је потпуо изоставио, а изоставио је и употребу \nмодалног глагола, замијенивши га са обликом личног глагола сачекати у презенту.  \n \n \n* \n \nАнализирајући карактеристике неуправног говора у енглеском и српском језику, \nможе се увидјети да у оба језика кад је НГ у питању у највећем броју случајева изостају \nортографска обиљежја за индиректни говор (најпрецизније речено, замјењују се \nнеутралним обиљежјем, односно тачком). Изузетак чине побројани и анализирани \nслучајеви када се подвлачи експресија. Затим, постоје субординација и субординатор и \nприсутни су глаголи навођења. У енглеском језику постоји поменути backshifting, док у \nсрпском то није случај. Што се тиче синтаксичких карактеристика, прва особеност која је \nуочљива јесте да у енглеском језику нема инверзије у пренесеним упитним реченицама и \nне може постојати директни објекат глаголима који уводе туђи вербални садржај, не \nпреносе се паранетични и експресивни облици (коментари, реторичка питања, узвици, \nреченични и прилози става, итд.), деиктички облици попут личних замјеница мијењају се \nтако што прво лице, а ријетко и друго, прелази у треће, а проксимални деиктички облици \n82 \n \nстварају још већу дистанцу у односу на вријеме и мјесто из оригиналног исказа \n(Каравесовић 2010: 46–47). \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n83 \n \n \n \n2. 2. 4. 3. СЛОБОДНИ НЕУПРАВНИ ГОВОР  \n \n \n \n2. 2. 4. 3. 1. Теоријски оквир \n \n \nУ овом поглављу бавићемо се појавом слободног неуправног говора22 у одабраним \nроманима и њиховим преводним еквивалентима, односно проблематиком превођења овог \nтипа приповиједног дискурса са енглеског на српски језик. Посебан фокус је стављен на \nпроблем разграничења између говора и мисли приповjедача (на различитим нивоима) и \nликова у самим дјелима, што у модерном роману због његових приповједних тенденција \nможе представљати велики изазов. Као што биљежи Алина Лескив, теорија наративних \nстилова интересантна је са тачке гледишта литерарне стилистике, као и са тачке \nгледишта теорије комуникације (Лескив 2009: 51). Неке од ових граница је лако \nразазнати када постоје јасни граматички (досљедна употреба граматичких лица која не \nзбуњује читаоца), ортографски или лексички показатељи (употреба глагола казивања: \nпомислити, рећи, узвикнути)23, али примјери којима ћемо се бавити у овом поглављу \nнајчешће се не могу сврстати у ту скупину. Недостатак или намјерно замагљивање ових \nпоказатеља представљају дистинктивни квалитет ове прозе, али и нарочит изазов за \nпреводица. Због природе свога посла, он их мора посматрати и са лингвистичке и са \nнаратолошке стране, имајући при томе у виду да „схватање и класификација (под)типова \nтуђега говора у тим научним дисциплинама по правилу не почива на истим \n \n22 Одлучили смо се за овај термин, имајући на уму да се у литератури он двојако означава, и то као \nслободни неуправни и као неправи управни говор (углавном у руској и русистичкој литератури), у \nзависности од тога које доминанте овог типа говорног дискурса се истичу (Ковачевић 2012а: 29).  \n23 При превођењу, али неријетко и при самом читању „недостатак глагола навођења (енг. reporting verbs) \nчесто доводи до нејасног разграничавања нараторовог дескриптивног казивања од преношења неизреченог \nили изреченог говора лика“ (Каравесовић 2010: 45).  \n84 \n \nкритеријумима“, као и то да у свакој од њих „имају најмање различит хијерархијски \nстатус“ (Ковачевић 2012а: 13).  \nКао што смо већ навели у претходном поглављу, „неуправни (индиректни) говор \n(лат. oratio obliqua) јесте форма преношења туђег говора структурисана у синтаксички \nоблик зависносложене реченице. За разлику од управног говора, који се оформљује према \nпринципима паратаксе, неуправни говор структурише се према принципима хипотаксе. \nНаиме, синтаксичка конструкција неуправног говора24 састоји се од ауторске дидаскалије \n(ријечи аутора) у облику главне клаузе, и репродукованог исказа (неауторовог говора) у \nформи зависне клаузе“ (Ковачевић 2012а: 16)25. Према Ковачевићу, у исказима с \nнеуправним говором ауторски говор стоји у главној реченици, док је неауторски у \nфункцији изричне и зависно-упитне реченице чија је једина функција обавјештајно-\nкомуникативна (изостаје афективни сегмент израза). Глаголи и замјенице се у оваквим \nконструкцијама усаглашавају са субјектом ауторске дидаскалије. Укидање ауторске \nдидаскалије и везивног елемента чини да од „обичног“ неуправног говора настане \nслободни неуправни говор.26 Изостанак поменутих карактеристика чини га „тешко \nразграничљивим од ауторског говора“ (Ковачевић 2012а: 29), али и наративним \nдискурсом који „има елемената и синтаксичке категорије и стилистичког поступка“ \n \n24 Терминолошка раслојеност утиче на теже препознавање будући да се у литератури СНГ назива и \nдоживљеним говором, затим неправим управним говором, преклапа се с категоријом фрагментарног \nуправног говора, а у англистичкој литератури налазе се и одреднице попут free indirect discourse, free \nindirect speech, free indirect style, free indirect thought, narrated monologue, итд.  \n25 Ауторска дидаскалија у релевантној србистичкој литератури назива се још и конферанса (Ковачевић \n2012а: 3), или уводница (Јовановић 2009: 255). \n26 Наводећи  Р. Катичића (1986: 354, 355),  М. Ковачевић констатује: „у слободном неуправном говору \nобично је изостављена ауторска дидаскалија, а тако и везивни елемент, па отуд и назив слободни. Уколико \nсе деси да изостане везник, а остане дидаскалија овај тип говора би се поистовјетио са неконекторским \nнеуправним говором. Стога се овакав неуправни говор некад сматра као врста слободног неуправног \nговора: „глагол говорења или мишљења обично у слободном неуправном говору додаје наведеним \nријечима тако да с њима твори реченични низ’, што значи да се ’слободни неуправни говор може и \nнадовезивати на реченицу с глаголом или изразом говорења или осјећања и двоточком“ (Ковачевић 2012а: \n31, према Катичић 1986: 354, 355). \n85 \n \n(Исто). Теодор Калепки је, како наводи Бахтин, „утврдио да је неправи управни говор \nтрећа, потпуно самостална форма преношења туђег исказа и дефинисао га је као скривени \nили завијени говор (verschierte Rede). Стилистички смисао те форме састоји се у потреби \nда се одгонетне ко говори. У ствари, у њему с апстрактно-граматичке тачке гледишта – \nговори аутор, док с тачке гледишта цијелог контекста – говори јунак“ (Бахтин 1980: 164). \nПроблем који се јавља у вези са разграничавањем управо је особина која онемогућава \nједноставно/линеарно превођење текста који у обилнијој мјери користи слободни \nнеуправни говор. Д. Каравесовић истиче да је СНГ „појава која стоји на пола пута између \nнепосредног и посредног навођења, чија се интерпретација у великој мјери заснива на \nадекватној прагматичној анализи“ (2010: 43)27. Taкође, поменути стилистички карактер, \nдаје му и специфична (сужена) функционалностилска дистрибуција (в. Ковачевић 2012а: \n31). Друкчије речено, овај тип говора не среће се ван књижевности, тј. приповједног \nдискурса. \nМарина Катнић-Бакаршић означава овај тип говора у књижевности као засебан \nфункционално-говорни слој, наводећи да је неправи или слободни управни говор заправо \nособена стилска необичност у којој се одлике чистог управног и чистог неуправног \nговора стапају у „специфично стилско двогласје. По правилу, такав говор није одвојен \nнаводницима и у форми је трећег лица, али чува све остале говорне карактеристике, \nемоционалну маркираност исказа лика“ (Катнић-Бакаршић, 2022). Ова суштинска \nпротиврјечност овог типа говора, да се означава као неуправни, а заправо задржава \nемоционалну маркираност говора ликова док наратив обликује као причу из визуре \nтрећег лица (или неког дистанцираног лика или чак и бестјелесне наративне инстанце) – \nизванредно је погодовала поетичким постулатима модерне, па и савремене књижевности. \nОбје су настојале, а настоје и даље, да се некада строго фиксирана граница између прича \nкоје се саопштавају у првом (исповиједном) и тзв. трећем (објективном) лицу \nдестабилизује, да би се отворио пут новим облицима нарације.  \n \n27 Исти аутор прецизира да проблем „постаје још сложенији када се узме у обзир да се у савременој прози \nсинтаксички критеријуми који се често наводе као назнаке СНГ-а не реализују доследно, те се перспектива \nи фокализација наратора и ликова преплићу, остављајући читаоцу да у оквиру контекста разлучи коме \nприписати одређени садржај исказа“ (2010: 45).  \n86 \n \nДа бисмо касније, у наведеним примјерима, лакше увидјели које су то особености \nСНГ у односу на друге реализације туђег говора, преносимо Каравесовићеву табелу у \nкојој је приказао карактеристике типичних образаца видова преношења туђег говора (в. \nКаравесовић 2010: 45)  \n \n \n \nУправни говор \nНеуправни говор \nСлободни \nуправни говор \n \nСлободни \nнеуправни говор \nСубординација \nНема \nсубординације, \nреплика \nје засебна целина, \nкако синтаксички \nтако и \nортографски \nПостоји \nсубординација, \nприсутан \nсубординатор \nНема \nсубординације, \nреплика \nје засебна \nцелина, како \nсинтаксички тако \nи ортографски \nНема \nсубординације \nГлагол који \nозначава туђ \nвербални \nсадржај \nПрисутни \nглаголи навођења \nПрисутни \nглаголи навођења \nИзостављени \nуводни глаголи, \nтј. глаголи \nнавођења \nИзостављени \nуводни глаголи, \nтј. глаголи \nнавођења \nГлаголско време \nНема \nтранспозиције \n(глаголски \nоблици исти као у \nизворном исказу) \nУ енг. постоји \nтранспозиција \n(пренесени исказ \nпрати наративно \nгл. време)/ у срп. \nУглавном нема \nтранспозиције \n \nНема \nтранспозиције \n(глаголски \nоблици исти као \nу изворном \nисказу) \nУ енг. постоји \nтранспозиција \n(пренесени исказ \nпрати наративно \nгл. време)/ у срп. \nУглавном нема \nтранспозиције \n \nСинтаксичке \nособености \n1. Инверзија у \nпитањима (енг.)  \n2. Не може бити \nдиректни \n1. Нема \nинверзије у \nпитањима (енг.) \n2. Не може бити \n1. Инверзија у \nпитањима (енг.) \n2. Присутне \nуметнуте (тј. \n1. У енг. постоји \nинверзија у \nпитањима \n2. Присутне \n87 \n \nобјекат \nглаголима који \nуводе туђи \nвербални \nсадржај \n3. Присутне \nуметнуте (тј. \nпарантетичне) \nструктуре и \nекспресивни \nоблици \n(коментари, \nреторичка \nпитања, узвици, \nреченични и \nприлози става и \nсл.) \nдиректни \nобјекат \nглаголима који \nуводе туђи \nвербални \nсадржај.  \n3. Не преносе \nсе уметнуте (тј. \nпарантетичне) \nструктуре и \nекспресивни \nоблици \n(коментари, \nреторичка \nпитања, узвици, \nреченични и \nприлози става и \nсл.) \nпарантетичне \nструктуре и \nекспресивни \nоблици \n(коментари, \nреторичка \nпитања, узвици, \nреченични и \nприлози става и \nсл.) \nуметнуте (тј. \nпарантетичне) \nструктуре и \nекспресивни \nоблици \n(коментари, \nреторичка \nпитања, узвици, \nреченични и \nприлози става и \nсл.)  \nДеиктички \nелементи \n(заменице, \nвременски и \nпросторни \nприлози) \nНе мењају се \nМењају се:  \n1. (ретко 2.) лице \nпостаје 3. лице (у \nзависности од \nконтекста) \nпроксимални \nдеиктички \nоблици постају \nдистални  \n \nНе мењају се \n1. (ретко 2. ) \nлице по \nправилу \nпостаје 3. \nлице, \nостали \nдеиктички \nоблици \nзадржавају \nидентичан \nоблик  \nОртографска \nконвенција \nНе мењају се \nУпотребљавају \nсе наводници и \nдвотачка, \nНе мењају се \nНема \nортографских \nознака за \nНема \nортографских \nознака за \nпренесени исказ \nНема \nортографских \nознака за \nпренесени исказ \n88 \n \nвелико почетно \nслово \nпренесени исказ \nТабела бр. 6 \n \nШто се пак наратолога тиче, неуправни говор јесте „тип дискурса у којем су \nискази или мисли лика интегрисани у други исказ или мисао (обично, али не нужно) \nпосредством помјерања граматичког времена уназад, те преласка замјеница првог лица у \nтреће лице“ (Принс 2011: 125). Наратолог као разликовне особине индиректног говора \nпотенцира његову временску (граматичку) димензију и усаглашавање лица из пренесене \nреченице са лицем у ауторској дидаскалији, што би такође требало да важи и за слободни \nнеуправни говор. С друге стране, према дефиницији коју даје The Concise Oxford \nDictionary of Literary Terms (2001) СНГ је „поступак представљања мисли или исказа \nкњижевног јунака из перспективе самог јунака комбиновањем граматичких и других \nодлика јунаковог ’управног говора’ са одликама нараторовог ’неуправног говора’“ (према \nКаравесовић 2010 : 44).  \n \nСлободни индиректни говор се, такође, у наратолошкој теорији понекад назива и \nслободним индиректним дискурсом. Наратор (који може бити у првом или трећем лицу, \nили пак бестјелесна наративна инстанца) обично преноси читаоцима мисли и унутрашњи \nдијалог лика којим се бави. За тренутак може да изгледа да је он сам та личност, или да \nнам се пак та личност обраћа директно, али илузију непосредности нарушава управо \nупотреба граматичких лица. Такође, овај тип приповиједања може барем дјелимично да \nпревазиђе ограничења строго раздијељених типова нарације. То се добија комбинацијом \nосјећајности и субјективности првог лица и веће обухватности радње и контекста трећег, \nпа чак и оне врсте „поузданости“ (reliability) о којој се говори у вези са тзв. објективним \nприповједачем / инстанцом. Банфилдова (1973: 31–32) тако наглашава да кад год се туђе \nријечи транспонују у оквиру дискурса слободног индиректног говора, то заправо \nпредставља ехо у свијести самог приповједача који је такође – лик. Слободни индиректни \nговор тако никада нису само ријечи, већ ријечи надограђене импресијом онога ко их \nизговара. Тиме се помало, мада квалитативно другачије, компензује онај губитак \nекспресивности у пребацивању управног у неуправни говор.  \n89 \n \nНије зато необично што је управо модерна проза у највећој мјери користила \nслободни индиректни говор у приказивању токова свијести, исповиједним или \nконтеплативним дијеловима, као и ондје гдје су јунаци били сликани током пресудних \nегзистенцијалних тренутака или периода, па је њихов унутрашњи живот приказан под \nдодатним напрезањем и притиском. Спој двије индивидуалне свијести са језичким \nзнаковима који чувају напомену о двојству представља симболичан поступак модерних \nаутора. Њихова је опсесивна тема управо преиспитивање, слом и расцјеп унутрашњег \nбића. У англосаксонској књижевности, нпр, као најочитији примјери честе или \nсвеобухватне употребе оваквог типа нарације наводе се дјела Џемса Џојса и Вирџиније \nВулф. Понекад је тај приповједни манир проширен толико да се не може са сигурношћу \nидентификовати ни ко је сам приповједач, а ко лик чије ријечи/мисли преобликује у свом \nговору.  \n \n \nСНГ омогућава неограничен приступ свијести лика без употребе ауторовог \nстановишта (у првом лицу) јер је прво лице ограничавајуће за вјеродостојан доживљај \nбило чега мимо оног што лик види или ради, док нарација у трећем лицу омогућава \nобјективнију перспективу гдје читалац може споља видјети главне јунаке и процијенити \nњихову представу о себи у односу на шири контекст наратива. Контекст у СНГ игра \nкруцијалну улогу због тога што граматичка и синтаксичка обиљежја нису некад довољна \nза препознавање СНГ. Бахтин примјећује да у слободном неуправном говору са \nапстрактно-граматичке тачке гледишта говори аутор, а да с тачке гледишта стварног \nсмисла цијелог контекста говори јунак (према Зечевић 2013: 117). Овдје се највише \nмисли на одсуство глагола навођења који је кључан за стварање конфузије када је у \nпитању разграничавање између аутора и мисли лика.  \n  По њему, „ситуација формира исказ, присиљава га да зазвучи овако, а не \nдругачије као захтјев или као молба... Та непосредна ситуација и њени непосредни \nсоцијални учесници одређују оказионалну форму и стил исказа. Дубљи слојеви његове \nструктуре одређују се трајнијим и битнијим социјалним везама у које је говорник \nукључен. Ако узмемо исказ још у процесу његовог настајања – у души –, суштина ствари \nсе не мијења јер је структура доживљаја исто толико социјална као и структура његове \nспољашње објективације“ (Бахтин 1980: 113). Овај цитат јасно показује колико је Бахтин \nстављао акценат на окружење како би се разумио исказ. У нашем случају то окружење је \n90 \n \nконтекст у којем се наводи СНГ, а који је неопходан за препознавање и разумијевање \nовог типа туђег говора. Ипак, без жеље да противрјечимо или исправљамо великог \nБахтина, тешко је у пракси, и аналитичкој, па самим тим и преводилачкој, ослонити се на \nово поједностављење да је, апстрактно-граматички, ријеч о гласу аутора, а с тачке \nгледишта стварног смисла цијелог контекста, ријеч о говору јунака. Преплитања су тако \nчеста и тако сложена да је понекад тешко дати чист суд и на нивоу реченице, а и на нивоу \nконтекста.  \n Симор Четмен (1928)28 рјешава двосмисленост СНГ тако што free indirect style, \nкако га он назива, дијели на три поткатегорије. Прва поткатегорија „приповједни \nмонолог“ подразумијева слободни индиректни говор који се може коначно приписати \nјезику лика. Друга је индиректно преведени говор лика/мада што се јасно може \nприписати ријечима наратора, које назива „наративним извјештајем“ или „унутрашњом \nанализом“, а трећа подразумијева израз који може припадати и наратору и лику. Четмен \n(1978: 206) ово описује као „неутрализацију“29 или „унификацију“30 наратива, која је уско \nповезана са тачком гледишта аутора (премда тоталне унификације нема, нити може \nбити), гдје се поставља питање нараторовог „ауторитета“ или „привилегије“ која одређује \nколичину приступа наратора у умове ликова и степен његовог или њеног знања о томе \nкуда прича иде. За разлику од имплицитног аутора који увијек зна какву причу ствара и \nкако ће се завршити, приповједач можда није толико свезнајући и његов приступ \nинформацијама може бити ограничен.  \n \nС прецизно лингвистичке тачке гледишта, пак, увидјећемо да многи лингвисти \nпри дефинисању слободног неуправног говора истичу да се он употребљава у трећем \nлицу једнине. Међутим, када је ријеч о српском језику, примјери „показују да се \nслободни неуправни говор може остварити у свим формама којима се може пренијети и \nнеуправни говор; а то значи како трећим лицем (једнине или множине) као најчешћим, \nтако и не много рјеђим првим лицем (једнине или множине), али и, у специфичним \nнаративним контекстима, и другим лицем једнине (или множине). Које ће лице бити \n \n28 Амерички филмски и књижевни критичар, професор реторике и једна од најзначајнијих фигура америчке \nнаратологије.  \n29 Превод је наш. \n30 Превод је наш. \n91 \n \nупотријебљено зависи искључиво од улоге наратора (приповједача) у контексту \nреализације говора лика“ (Ковачевић 2012а: 30)31. У преводним еквивалентима врло је \nтешко разграничити ове типове и подтипове слободног неуправног говора будући да је \nпонекад тешко идеално уклопити изворник и превод у вези са питањем лица, глаголских \nвремена,  микро- и макронивоа (реченица, пасус, поглавље, итд.). \n  \nУ овом поглављу издвојени су цитати у којима се као доминантан тип \nприповједног дискурса издваја управо слободни неуправни говор, паралелно на \nенглеском и српском језику. Циљ је био да покажемо како функционише транспоновање \nслободног индиректног говора из једног језика у други, у синтаксичком и семантичком \nсмислу. У заградама, подебљаним слогом, повремено је назначено шта је могло да стоји у \n(замишљеном) директном говору из кога је настао слободни неуправни говор у роману. \n \n31 М. Ковачевић наводи примјере у којима показује да се овај тип говорног дискурса јавља у сва три лица:  \n„1) Окренух се: јест, он, муж Арифин. У сусрету очију гледа ме молбено, с прозрацима неке наде, као: ја \n[← ти] велике ствари учим [← учиш], и човјек сам [← си] који све може разумјети и нешто учинити да му \n[← ми ] се Арифа врати! Је ли заиста то било у очима? Устајем на наставак молитве. (Куленовић, 117); Кад \nсам јој то рекао, Тијана се наљутила због мојих будаластих мисли. Како ми [← ти ] такве лудости могу \nпасти на ум, и зар ја [← ти ] мислим [← мислиш ] да се само некоме прохтије, па ће жена потрчати? (М. \nСелимовић, 117).  \n 2) А ти, кад си почео ти, пита те, смијући се.  \nУ трећем разреду гимназије. Чак памтиш [← памтим] и датум. Био је то петнаести април. Она је била нека \nрадница, старија од тебе [← мене], алава на мушкарце, неки ненасит, никад да каже доста... Ти си [← Ја \nсам] одмах налегао. Она ти [← ми] је рекла: чекај, треба се прво цмакати. (М. Савић, 55).  \n 3) Али, кад њене мисли, и речи, почеше да подупиру једна другу, она, као толико пута дотле, осети њихову \nнелогичност и јаловост, и, уместо да јој олакшају, ненадано су је притешњивале и претварале се у мору. \nНије исто – рећи и учинити. “ (П. Сарић, 274–275) (Kовачевић 2012a : 14). \n92 \n \n \n \n \n2. 2. 4. 3. 2. Анализа корпуса \n \n \n \n1. Mrs Dalloway \n \nAh yes, she did (I did) of course; what a nuisance; and felt very sisterly and oddly \nconscious at the same time of her (my) hat. Not the right hat for the early morning, was that it? \nFor Hugh always made her (me) feel, as he bustled on, raising his hat rather extravagantly and \nassuring her (me) that she (I) might be a girl of eighteen, and of course he was coming to her \n(my) party tonight, Evelyn absolutely insisted, only a little late he might be after the party at the \nPalace to which he had to take one of Jim's boys, –she (I) always felt a little skimpy beside \nHugh; schoolgirlish; but attached to him, partly from having known him always, but she (I) did \nthink him a good sort in his own way, though Richard was nearly driven mad by him, and as for \nPeter Walsh, he had never to this day forgiven her (me) for liking him. (5) \n \n1а.  Госпођа Даловеј  \n \nАх, да, наравно, како неугодно; осетила је (осетила сам) сестринску наклоност и \nистовремено се сетила (сам се сетила) свог шешира. Није то прикладан шешир за рано \nјутро, зар не? Због Хјуа се увек осећа (осећам) – док је он журио и галантно подизао свој \nшешир убеђујући је (ме) да би лако могла проћи као осамнаестогодишњакиња и да ће, \nнаравно, доћи на њену (моју) забаву, те вечери, Евелин је инсистирала на томе, можда ће \nсамо мало закаснити после пријема у Палати јер тамо мора да одведе једног Џимијевог \nсина – поред Хјуа увек се осећа (осећам) помало јадно, као шипарица, али ипак јој (ми) је \nвеома драг, делимично и зато што га одувек познаје (познајем), ипак, сматра (сматрам) \nга помало откаченим, додуше, он Ричарда излуђује, а Питер Волш јој (ми) до дана \nданашњег није опростио што гаји (гајим) наклоност према њему. (8) \n \n \n93 \n \nОно што је одмах уочљиво јесте да енглески језик мора да гомила личне и \nприсвојне замjенице да би реченица остала јасна (оно што у српском језику изражава \nоблик глагола).  \n \nТакође, јасно видимо како је СНГ нужни елемент технике тока свиjести, која је \nбила иновативан поступак у вријеме када је Вулфова писала своје романе. Структура \nреченице оваквих романа јасно осликава кретање мисли самог јунака, у овом случају \nгоспође Даловеј. И поред тога што овај примјер одлично одсликава СНГ у укупном \nконтексту, истовремено је и добар индикатор проблема са којима се конкретна анализа \nсреће онда када треба примијенити идеалну теоријску и терминолошку апаратуру на \nживом тексту. Један акцентовани дио овог одломка пружа одређене доказе да буде \nпосматран и као фрагментарни цитат (ријеч је о директној парафрази говора Евeлин). \nМеђутим, ријеч је о микроодломку који нема снагу да цио цитат преведе у форму \nфрагмента те смо га зато и прогласили контаминацијом. Када приповједач извјештава о \nнеком догађају, укључујући и говорни чин, видимо догађај у потпуности из његове \nперспективе. Али док читамо текст и пролазимо кроз разне нивое презентације говора, од \nоног формалније структурисаног до неког слободнијег, све мање уочавамо присуство \nаутора, а све више говор лика, а на самом крају само говор лика (в. Лич, Шорт 1981: 324). \nДолазимо до тога да је заправо лик тај који има пуну контролу над исказивањем мисли. \nЛич и Шорт су то представили сљедећим дијаграмом:  \n \n94 \n \n  \nТабела бр 7. преузета из Style in Fiction: A Linguistic Introduction to English Fictional Prose стр. 324.  \n \n \nЗбог \nзначаја \nза \nнашу \nтему \nова \nтабела \nзаслужује \nда \nбуде \nдодатно \nпрокоментарисана. Аутори, највише пажње, што је и природно, с обзиром на изазове који \nсе стављају пред проучаваоца, дају оним дијеловима текста у којима је „наратор \nочигледно само дјелимично у позицији контроле над текстом“. Та позиција резултира \n„варијететима презентације говора“ и захвата простор између чистог извјештаја о \nдешавању (пречишћене дијегезе) и слободног директног говора (пречишћене мимезе). \n(NRA / Narratative report of action – приповједни извјештај о догађајима; FDS – Free Direct \nSpeech – слободни управни говор). Истичемо ову табелу и погледе њених аутора и стога \nшто нам се чини да они на извјестан начин и проблематизују конструкт самог наратора. \nУ претежном дијелу литературе сматра се да је он тај који диктира облик говорног \nдискурса, а из овога произлази да он заправо обликује њега.  \n \n \nУ тексту је нарација конструисана тако као да јунакиња прича са самом собом, али \nсе појављује и треће лице једнине које је у овом роману увијек знак да долази до \n95 \n \nпромјене равни дијагезе или до својеврсних наративне eлипсе.32 Зато је врло важно при \nсамом превођењу не изоставити ни писца, а ни јунака. Преводилац се овдје потрудио да \nвјеродостојно преведе текст како би читаоцу било разумљиво, а опет није оштећена \nформа СНГ.  \nКако бисмо показали алтернацију између ДГ и СНГ у изворном тексту само смо \nалтернирали замјенице из трећег у прво лице једнине, док смо у преведеном тексту \nморали мијењати и глаголе. У енглеском тексту имамо и прилошку одредбу „tonight“ која \nби била адекватна у УГ, али не и у НГ, док је у српском језику преведена као у НГ – па \nпревод гласи „те вечери“, а не „вечерас“.  \n \n \n \n \n2. To the Lighthouse \n \nBut why repeat this over and over again? Why be always trying to bring up \nsome feeling she (I) had not got? There was a kind of blasphemy in it. It was all dry: all \nwithered: all spent. They ought not to have asked her (me); she (I) ought not to have \ncome. One can’t waste one’s time at forty-four, she (I) thought. She (I) hated playing at \npainting. A brush, the one dependable thing in a world of strife, ruin, chaos–that one \nshould not play with, knowingly even: she (I) detested it. But he made her (me). You \nshan’t touch your canvas, he seemed to say, bearing down on her (me), till you’ve given \nme what I want of you. Here he was, close upon her (me) again, greedy, distraught. \nWell, thought Lily in despair, letting her right hand fall at her side, it would be simpler \nthen to have it over. Surely, she (I) could imitate from recollection the glow, the \n \n32 До промјена дијегетичких равни долази, на примјер, онда када приповједач сужава своје дотад скоро \nсвевидеће видно поље (фокализацију) лика или свједока у догађајима, или, када, супротно томе, \nприповједач у првом лицу одједном манипулише таквим наративним информацијама које му строга \nнаративна логика не дозвољава да има. Наративним елипсама, с друге стране, називају се они приповједни \nпоступци у којима је видно интензивно манипулисање временом – његово екстремно сажимање, убрзавање, \nили пак успоравање, као и нагло прескакање или враћање уназад. Природно, сви ови наративни поступци \nнајвише су везани за семантику глагола и за њих најуже везаних лексема, те се ту јављају и \nнајинтересантније преводилачке недоумице.  \n96 \n \nrhapsody, the self-surrender, she (I) had seen on so many women’s faces (on Mrs. \nRamsay’s, for instance) when on some occasion like this they blazed up–she (I) could \nremember the look on Mrs. Ramsay’s face–into a rapture of sympathy, of delight in the \nreward they had, which, though the reason of it escaped her (me), evidently conferred on \nthem the most supreme bliss of which human nature was capable. Here he was, stopped \nby her (my) side. She (I) would give him what she (I) could. (290) \n \n \n2а. Ka светионику \n \nАли зашто то стално понављати? Зашто стално покушава да изазове неко \nосећање које нема (немам)? У томе има неке бласфемије. Све је суво: све је \nувенуло; све истрошено. Није требало да је (ме) позову; није требало да дође \n(дођем). Не може се траћити време у четрдесет четвртој, помисли она. Мрзи  \n(мрзим) играње сликања. Кичица, једина ствар на коју се може (могу) ослонити у \nсвету борбе, уништења, хаоса – ствар је са којом се не треба играти, свесно чак; то \nјој (ми) је мрско. Али он је (ме) приморава. Нећеш таћи своје платно, као да јој \nкаже, налећући на њу, док ми не даш оно што тражим од тебе. Ево га, опет близу \nње (мене), похлепан, унезверен. Па добро, помисли Лили у очајању, опустивши \nдесну руку, биће простије да се и с тим заврши. Зацело она може (ја могу) да \nподржава (подржавам) по осећању озареност, занос, самопредавање које је (сам) \nвидела на многим женским лицима (на лицу гђе Ремзи – у занос саосећања, у \nрадост због награде која је њихова, која, мада она није (ја нисам) разумевала \nразлог томе, очевидно преноси на њих најузвишеније усхићење за које је људска \nприрода способна. Ево га, стао је поред ње (мене). Даће (даћу) му шта може \n(могу). (146) \n \n \nУ СНГ глаголско вријеме и замјеница су у трећем лицу једнине, али употреба деиксе this33 \nговори у прилог нарацији из перспективе лика, а не аутора. Пошто је у енглеском језику слагање \n \n33 Иако неки теоретичари деиксу сврставају у поље семантике, она заправо више припада прагматици јер \n„подразумева директну везу између језичке структуре и контекста у којем је употребљена“ (Левинсон 1983: \n56). Превод је наш. У својим предавањима о деикси из 1975. године Чарлс Филмор казао је да су деиктици \n97 \n \nвремена и одговарајућих замјеница које уз њих иду обавезно у СНГ, онда би нарација \nаутора подразумијевала употребу that умејесто this. С друге стране, у српском језику  \nнема поклапања па је ова замјеница преведена као „то“ умјесто као -ово-, што би \nтехнички било вјеродостојније, али не и стилски. Такође, текст на енглеском језику писан \nје у прошлом времену док је превод у презенту.  \n \n \n \n3. To Kill a Мocking Bird \n \nI think some money changed hands in this transaction, for as we trotted around \nthe corner past the Radley Place I heard an unfamiliar jingle in Jem’s pockets. When we \nslowed to a walk at the edge of the schoolyard, Jem was careful to explain that during \nschool hours I was not to bother him, I was not to approach him with requests to enact a \nchapter of Tarzan and the Ant Men, to embarrass him with references to his private life, \nor tag along behind him at recess and noon. I was to stick with the first grade and he \nwould stick with the fifth. In short, I was to leave him alone. (17) \n \n \n3а.  Убити птицу ругалицу \n \nМислим да је у тој нагодби и нека кинта прешла из руке у руку, јер док \nсмо, пролазећи крај Куће Редли, каскали завијајући око угла, зачух неко необично \nзвецкање у Џемовом џепу. Кад смо на рубу школског дворишта успорили и \nкренули кораком , Џем се постарао да ми објасни да га не смијем узнемиравати за \nвријеме часова, да му не прилазим са захтјевом да одиграмо неко поглавље из \nТарзана и људи-мрава, да га не доводим у неприлику алузијама на његов приватан \nживот, нити да трчкарам за њим на одмору и у подне. Треба да се држим првог \nразреда, а он ће бити с петим. Укратко, да га оставим на миру. (33) \n \nјезичке јединице одређене и интерпретиране у околностима у којима се одвија исказ. Оне могу бити: личне, \nмјесне, временске, друштвене и дискурсне. У средипту значења деиксе је говорник, а значење оваквих \nлексема је  јасно тек  када је прималац исказа упознат са контекстом у којем је исказ реализован.  \n98 \n \n \nВезник for може бити ознака на основу које се „често може идентификовати СНГ \nу енглеском језику (али не увек)“ (Зечевић 2013: 123). Њиме се у енглеском означава \nлогичан слијед саопштавања мисли, из перспективе јунака СНГ подразумијева слагање \nсадржаја, а за наратора слагање времена. Дејвид Дајхес за овај везник каже да служи као \nвеза разних асоцијативних фаза у току свијести ликова. Омогућава постепено \nпребацивање из једне категоријe дискурса у другу, нпр. из директног говора у СНГ, \nоткривајући повлачење лика у сопствене мисли и повезивање спољашњег свијета (ДГ) са \nунутрашњим свијетом јунака. Зато Дајхес овај везник назива illative conjunction \n(илативни везник) који функционише као „веза иизмеђу различитих слојева реалности, \nунутрашње и спољашње“ (Дајхес 1945: 72–73)34.  \nУ енглеском језику овај везник има више значења: да означи сврху или циљ, \nобјекат или примаоца перцепције, жеље или активности, за конституисање, да означи \nизбор или нумерацију, разлог, спремност или подобност, да се неко или нешто ради \n„умјесто“ неког или нечeг другог. Moже значити и упркос, с обзиром на, да означи \nједнакост у размјени нпр. валута, да означи проток времена, а може значити и „у нечију \nчаст“ (Merriam Webster Dictionary).  \nУ српском језику јер означава узрок и припада групи зависих везника „што су \nвезници који у структуру главног дела зависносложене реченице уводе њен зависни дeо“ \n(Пипер, Клајн 2014: 211). У српском језику клауза која почиње овим везником зове се \nузрочна клауза и долази једино након главне клаузе.  \n \n \n \n \n \n \nУ нашем примјеру главна јунакиња прича о догађају који се десио (у \nспољњем свијету), а онда везником for, односно јер наводи своје размишљање о истом. \nТиме се мијења перспектива из спољње ка унутрашњој, што је јасна сигнализација за \nСНГ. О томе ћемо детаљније говорити у поглављу које се бави индикаторима слободног \nнеуправног говора.  \n \n \n4. Go set a watchman \n \n34 Превод је наш. \n99 \n \n \n Atticus Finch shot his left cuff, then cautiously pushed it back. One-forty. On \nsome days he wore two watches: he wore two this day, an ancient watch and chain his \nchildren had cut their teeth on, and a wristwatch. (17)  \n \n \n4а.   Иди постави стражара \n \nАтикус Финч је заврнуо лијеви рукав, а онда га полако вратио натраг. \nЈедан и четрдесет. Понекад је носио два часовника: данас је носио два, прастари \nџепни сат који су његова дјеца изгризла и ручни сат. (21) \n \nОвдје видимо комбинацију НГ и СНГ, гдје је подвучени дио СНГ. Слагање \nвремена у енглеском тексту је адекватно са НГ. Прилошке одредбе, међутим, \nсигнализирају да је ово ипак СНГ, с обзиром на то да у вријеме читања текста сигурно \nније један и четрдесет и да Атикус данас не носи два часовника. Да је структура НГ \nиспраћена до краја, реченице би гласиле:  \nIt was one-forty. (Било је један и четрдесет). \nThat day he wore two, an ancient watch and chain his children had cut their teeth on, \nand wrist watch. (Тог дана је носио два, прастари џепни сат који су његова дјеца изгризла \nи ручни сат). \n \n \n5. The Remains of the Day \n \nIt is, of course, the responsibility of every butler to devote his utmost care in the \ndevising of a staff plan. Who knows how many quarrels, false accusations, unnecessary \ndismissals, how many promising careers cut short can be attributed to a butler’s \nlovenliness at the stage of drawing up the staff plan? Indeed, I can say I am in agreement \nwith those who say that the ability to drawup a good staff plan is the cornerstone of any \ndecent butler’s skills. (3) \n \n100 \n \n \n5а.   Остаци дана \n \nСамо се по себи разумије да је дужност узорног батлера да највећу пажњу \nпосвети састављању плана рада свог особља које надзире. Ко зна колико се \nзадјевица, неоснованих оптужби, непотребних отказа, колико се пропалих \nкаријера које су много обећавале може приписати аљкавости с којом је неки \nбатлер сачинио план распореда и рада послуге. И збиља, слажем се с онима који \nтврде да је вјештина у састављању доброг плана камен темељац умјешности \nсваког узорног батлера. (11) \n \nОвај примјер одсликава како се у СНГ може изразити експресивност субјективног \nказивања.  \n \n \n6. Departures \n \nZoe swallowed hard. It was happening. It was really happening. (7) \n \n6а.  Одласци \n \nЗои је гутала кнедле. Ово се дешава. Ово се заиста дешава. (20) \n \n \nПодвучене реченице одликују типичне карактеристике слободног неуправног \nговора – ауторска дидаскалија и везивни елемент су изостали као и знаци навода. Будући \nда је употријебљена замјеница средњег рода у трећем лицу једнине, односи се на лет на \nкоји Зои треба да иде иако је престрављена да ће умријети. Реченице су заправо Зоине \nмисли док иде ка авиону. То је јасно и у изворном и у преведеном тексту. Преводилац је \nPast Continous Tense превео презентом, па је у српском језику још мања разлика између \nСНГ И УГ.  \n \n101 \n \n \n7. Man and boy \n \n \nShe had actually lived there a year before college, teaching English in \nKyoto – ‘The happiest year of my life’ and she was planning to go back. There was a job \noffer from an American bank in Tokyo. Nothing was going (is going) to stop her (me). I \nprayed that I would. (19) \n \n7а.  Човек и дечак \n \nЗаправо је и живела у Јапану током године између гимназије и колеџа, \nпредајући Енглески у Кјоту – најсрећнија година мога живота – и планирала је да \nсе врати тамо. Једна америчка банка понудила јој је посао у Токију. Ништа није \nмогло (не може) да је (ме) заустави. Молио сам Бога да ја успем у томе. (23) \n \n \n За разлику од претходног примјера, овдје је преводилац, подвучену реченицу која \nје у прошлом времену у енглеском, превео у прошлом времену у тексту на српском. Ову \nреченицу одликују типичне карактеристике слободног неуправног говора – ауторска \nдидаскалија и везивни елемент су изостали, а прво лице једнине из управног говора \nпребачено је у треће. Употријебљена је замјеница женског рода у трећем лицу једнине, \nодломак не ствара забуну ни у изворнику ни у преведеном тексту.  \nУ овом примјеру имамо и тзв. фрагментарни цитат или фрагментарни управни \nговор који се јавља „када се од нужних компонената модела управног говора реализују \nсамо дио говора лика под наводницима (или рјеђе курзивом)“ (Ковачевић 2012а: 6). \nЗанимљиво је да се овај подтип управног говора јавља у ауторском тексту, односно у \nконструкцији неуправног говора, па га зато Смирнова назива дословним (неуправним) \nиндиректним говором (Смирнова 2009: 83).  \n \n \n* \n102 \n \n \nОнај ко се први пут среће са лингвистичком/наратолошком/стилистичком \nодредницом слободног неуправног говора, у већини ће случајева имати одређених \nпроблема да га исправно идентификује и опише. Ово је нарочито случај онда када је \nпотребно исти тај посао обавити у два различита језичка окружја – у енглеском \nоригиналу и српском преводу, водећи рачуна да се и уоче преводилачке недоумице и \nопишу рјешења, како добра тако и она мање успјела. Цијелом послу највећи је камен \nспотицања то што ова категорија говорног дискурса има и лингвистички и стилистички \nаспект, односно закључак да је можда најважнија одредница за дистинкцију слободног \nнеуправног говора заправо наративни контекст.  \nУ првој фази бављења овом темом изгледало је да су границе и карактеристике \nслободног неуправног говора релативно јасне и чврсто постављене, па је и \nкатегоризацију и анализу једноставно спровести. Међутим, како је рад на тексту \nодмицао, увидјели смо да се он ријетко налази у „чистом“ облику, без примјеса другог \nговорног дискурса. Такође, стекао се (лични) утисак да je cлободни неуправни говор \nможда чак и ближи управном него неуправном говору. У неким примјерима он се и не \nразликује од директног говора, осим ако не познајемо контекст из ког реченица долази. \n(„Отац је одлучио да га искључи из насљедства, да састави тестамент пред угледним \nљудима и да га се јавно одрекне“” – „/Her/ father had decided to deprive him of his \ninheritance, to compose a will before respected people and publicly disown him“). \n \n \n103 \n \n \n \n \n2. 2. 4. 3. 3. ГРАМАТИЧКИ И ЛЕКСИЧКИ ИНДИКАТОРИ СНГ У \nЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ \n \n \n \nУ овом одјељку говоримо о неким спољашњим или контекстуалним маркерима \nговора или мисаоне репрезентације који помажу да онај који чита, односно анализира \nтекст препозна начин изговарања (изговарано наглас, или у себи), односно да установи да \nли је у тексту ријеч о говорнику или „мислиоцу“. Уобичајни маркери СНГ-а су елементи \nкоји нису карактеристични за неуправни говор попут експресива, везника, инверзија, \nуметнутих структура, итд. Понекад су ови сигнали заправо једино што указује на то да се \nговор или мисаони чин заиста и десио.  \nИзазов представљају поготово презентације мисли, када се у наративу брзо \nмијењају ликови и тачке гледишта, a неријетко то подразумијева пребацивање из говора \nлика у говор наратора и обратно. Kада је Банфилдова (1982) поредила три облика \nпренесеног говора у текстовима (слободни управни, слободни неуправни и неуправни \nговор) у енглеском језику, она је напоменула да се разликују управо у дистрибуцији \nекскламатива, упитних, реченичних прилога и експресивних елемената (нпр. да, не), као \nи кроз употребу дијалектизама, туђица, жаргонизама, и сл, односно вишом \nфреквентношћу лексема карактеристичних за некњижевни језик. Све побројано \nкарактеристично је за директни управни и слободни неуправни говор. Оно што \nпредставља суштинску разликовну нијансу у њиховој реализацији јесте слагање времена \nи усклађивање употребе замјеница – обоје је присутно у слободном неуправном говору, \nмада са мањом досљедношћу и строгошћу реализације у односу на „чист“ неуправни \nговор.  \n104 \n \nТреба напоменути да у многим пољима пионирски рад Банфилдове на овом \nпитању није остао усамљен. Слиједила су му проучавања у којима је овај проблем \nразмотрен још прецизније, а јавиле су се и озбиљне научне конфронтације о одређеним \nпитањима, прије свега, контекстуализације и перспективизације поменутих индикатора. \nОвдје ћемо донијети једну врсту сумарног прегледа најзначајних ставова о овом питању, \nнагласивши да ће наша анализа углавном пратити теорију Банфилдове, и обликовати се \nпрема специфичним проблемима које пред нас поставља компаративна анализа.  \nРебулова, Делфито и Фиорин (Anne Reboul, Denis Delfitto, Gaetano Fiorin 2016) у \nраду The Semantic Properties of Free Indirect Discourse („Сематичка својства слободног \nнеуправног говора“) разликују три типа туђег говора: управни, неуправни и слободни \nнеуправни говор. СНГ је дакле облик туђег говора или мисли, у посебној врсти \nтекстуалне презентације. Карактерише га то што се замјенице, вријеме у реченици и \nдруге врсте граматичких елемената везаних за перспективу не односе на исту особу, \nговорника. Између осталих проучавалаца у оквиру англистичких студија, изучавању СНГ \nнајвише су допринијели Банфилдова на пољу синтаксе, Дорон и Шленкер на пољу \nсемантике, Мајер, који је бранио теорију о мјешовитим наводима и Екартова (њемачки \nјезик), која је дала исцрпну семантичку анализу овог феномена.  \nБанфилдова је забиљежила да се три врсте туђег говора разликују према употреби \nузвичника, упитника, реченичних прилога и експресивних елемената, као и по језику \nкарактеристичном због употребе издвојених фонетских и дијалекатских особености. За \nСНГ и НГ подједнако карактеристични су слагање времена и идентична употреба \nзамјеница. Прави НГ обично садржи клаузу која објашњава његову природу док иста није \nобавезна у СНГ. Такође, напомена Банфилдове, коју су потврдили и други истраживачи, \nјесте да је неуправни говор као категорија неупоредиво комплекснији од управног \nговора. У теорији Банфилдове, која полази од генеративне граматике Ноама Чомског, \nсинтаксички приступ се заснива на два различита чвора означених са С (енг. Subjective) и \nЕ (енг. Expression). С дозвољава уметање реченица и рекурзију (поновљену \nсеквенцијалну употребу одређеног типа језичког елемента или граматичке структуре), \nдок Е дозвољава само уметање. Док је представљени говор или мисао С у индиректном \nдискурсу, то је Е у директном дискурсу. Банфилдова примјећује, дјелимично \n105 \n \nпредвиђајући касније радове и налазе у семантици, да постоји један говорник у Е-чвору \n(на који се позива замјеница у првом лицу), коме се приписују сви експресивни елементи, \nукључујући и индикаторе. Ово објашњава зашто је уметнута реченица у индиректном \nдискурсу ограничена низовима замјеница, времена и деиктичким облицима, док то није \nслучај у директном говору. Она даје дефиницију неизрецивих реченица (Unspeakable \nsentences), тврдећи да нема сваки наратив приповједача, да језик није само комуникација \nи да је субјективност независна од комуникацијског чина. За Банфилдову, СНГ је изван \nнарације, а не њен дио, а у СНГ се чује један глас, глас мислиоца, искључујући глас \nнаратора. Дорон (1991), супротно од Банфилдовe, тврди да у СНГ постоје два гласа, глас \nнаратора и глас мислиоца. Она прави разлику између дискурсне ситуације коју везује за \nнаратора и угла гледања који везује за мислиоца. Док су неки индикатори, показатељи, \nнпр. замјенице у првом и другом лицу осјетљиве на дискурсну ситуацију, неосјетљиве су \nна тачку гледишта, док су други параметри нпр. деиксе неосјетљиви на дискурсну \nситуацију, а осjетљиви су на тачку гледишта. С треће стране, замјенице у трећем лицу \nосјетљиве су и на дискурсну ситуацију и на угао гледања. Ослањајући се на теорију \nДороновe о дуалности, Шленкер (2004) говори да иако се индикатори одређују у односу \nна један контекст говора, то није тако са СНГ унутар којег се они тумаче узимајући у \nобзир заправо два контекста:  \n„Контекст мисли (КМ), који је тачка поријекла дате мисли, укључује мислиоца, \nвријеме размишљања и свијет мисли (и повремено, адресата).  \n Контекст исказа (КИ), који је тачка поријекла мисаоног израза, укључује \nговорника (у даљем тексту наратора), слушаоца, вријеме изговарања и свијет исказа.“ \n(Ребоул, Делфито, Флорин 2016: 5)35. \nС друге стране, Мајеров (2015) став највише се ослања на Банфилдову иако му је \nприступ другачији од свих дотадашњих разматрања СНГ. Као и Банфилдова, он СНГ \nвиди као вид управног говора, односно као дио навода. Његов приступ је више \nсемантички него синтаксички. За разлику од Шленкера који замјенице и времена сматра \nнепроблематичним, с тачке гледишта контекста исказа, а све остале индикаторе посматра \n \n35 Превод је наш. \n106 \n \nкао показатеље контекста мисли, Мајер сматра да су управо замјенице и времена \nпроблематични, сматрајући да нпр. треће лице може да се односи и на мислиоца и на \nнеког другог. За њега је СНГ заправо мјешовити цитат.  \nУ овом дијелу нашег рада покушаћемо да побројимо оне текстуалне показатеље \n(индикаторе СНГ), који у релевантној литератури најчешће функционишу као маркери \nслободног неуправног говора. Они, свакако, у највећем броју случајева немају ту тежину \nда сами по себи пресудно сврстају један облик (туђег) исказа у СНГ, али су уклопљени у \nконтекст као важно помоћно средство за одређивање природе одређене нарације. \nПозабавићемо се најприје парентезама и парентетичношћу исказа, затим везником for, \nзамјеницом one, значајем интерпункције за препознавање СНГ гдје се превасходно мисли \nна знак узвика и знак питања и напосљетку, модалношћу и модалним облицима.  \n \n \n2. 2. 4. 3. 3. 1. Парантезе и парантетичност исказа у СНГ \n \nСлободни индиректни говор може се најјасније назначити издвојеним реченичним \nдијеловима, који су интерпункцији одвојени запетама, заградама, рјеђе цртама и сл. У \nговорној интонацији парантеза се означава паузама, које потцртавају њену издвојеност у \nоквиру шире цјелине (реченице). Ријеч је о особитом језичко-стилском поступку –\nпарентези која идентификује говорника или његову свијест и његов начин говора, \nодносно прецизирају да ли је ријеч о нечему што је изговорио или помислио (Флудерник \n1993: 279). У реторици, колико и у граматици, парентеза представља одвојен исказ или \nпојашњавајући дио исказа – барем једна ријеч, али чешће синтагма или цијела реченица \nуметнута36 је у основни реченични ток, а служи за додатно објашњење, допуну значења, и \nможе се изоставити из главне реченице да се тим поступком не наруши њена граматичка \nправилност. Милка Ивић разматра једну ширу појаву као што је парентетичност – \n \n36Парентеза, наравно, не мора строго да буде у интерпозицији, штавише, чешће се налази у постпозицији \nили понекад у антепозицији (гледано на ширем реченичном плану).  \n107 \n \nсвојство „удружености двеју радњи чином истовремености вршења и успостављеног \nпратилаштва једне од њих према другој“ (Ивић 2002: 20). У нашем случају, парентеза је \nобично постављена као медијатор између неуправног говора и слободног неуправног \nговора. Дакле, она није обавезан, али је врло често важан и индикативан елемент СНГ. \nВрло често се испоставља да парентетични, на извјестан начин накнадно „убачени“ дио \nреченице функционише као снажан наративни сигнал у препознавању тачног одговора на \nпитање коме се приписују фокализација или само приповиједање.  \n \n1. Mrs. Dalloway \n \nSomething was up, she knew. (52) \n \n1а.  Госпођа Даловеј  \n \nНешто није у реду, зна. (28) \n \n \n2. Go set a watchman \n \nNo that’s impossible, she thought: either you are or you aren’t. (17) \n \n2а.  Иди постави стражара \n \nНе, то је немогуће, мислила је: или јеси или ниси. (19) \n \n \n3. The Remains of the Day  \n \nIndeed. Mr Harry Smith’s words tonight remind me very much of the sort of \nmisguided idealism which beset significant sections of our generation throughout the \ntwenties and thirties. (201) \n \n108 \n \n3а.   Остаци дана \n \nИ збиља, ријечи господина Харија Смита подсјећају ме на онај обмањујући \nидеализам којим су се многи припадници наше генерације заносили двадесетих и \nтридесетих година. (186) \n \n \n4. The Departures \n \nIt said – You lmow as well as I do that the boom years are over in this country. \n(93) \n \n4а.  Одласци \n \nРекао је: знаш добро колико и ја да су године процватаове земље окончане. \n(129) \n \nАнализирајући посљедњи примјер, запажамо да је парантеза у антепозицији и да \nза разлику од претходних примјера, садржи глагол говорења, а не као до сад глагол  \nмишљења. Међутим, да имамо ову реченицу пренесену са контекстом у којем је \nнаписана, знали бисмо да се заправо говори о Лиз која није ништа рекла него је њен гест, \nтапшање мужа по рамену, носио поруку. Такође, можемо да уочимо да, иако су у \nнајвећем броју случајева поменуте парентезе глаголске, оне могу да се формирају на \nдругачији начин те нам је прва антепозиција у наведеним примјерима именичка.  \nКако каже Рајнхарт, а преноси Ерлич у књизи Point of view (1990а), постоје двије \nврсте парантеза, speaker oriented и subject oriented, зависно од тога о чијем углу гледања \nје ријеч. Рајнхарт ову подјелу илуструје сљедећим реченицама:  \n \nHe will be late, John said.  \nJohn will be late, he said. (Рајнхарт 1983: 175) \n109 \n \n \nДок у првој реченици можемо претпоставити да је Џон рекао да ће закаснити, у \nдругој је говорник тај који каже да ће Џон закаснити. Тако прва реченица представља \nсубјекатски оријентисану парантезу, а друга парантезу оријентисану на говорника.  \nРајнхартов примјер реченице презентоване на два начина, са истим значењем, \nистовремено нам представља одличну прилику да размомотримо како идеалан издвојен \nпримјер уклопљен у литерарни контекст ствара недоумице и тешкоће колико при \nпреводу, толико и при компаративној анализи. Рајнхарт нам доноси примјер који у \nаналитичком приступу функционише као јасан егземплар СНГ-а раздијељеног на два \nслучаја. Међутим, прва реченица „He will be late, John said“ сврстава се у СНГ на основу \nснажне индикације аутора свог примјера или на основу општег контекста текста у коме \nсе налази. Иста та реченица без ова два импулса тумачења може да функционише заправо \nи као неграматичан неуправни говор ако се модерни приповједач слободније односи \nпрема граматичким структурама. На том мјесту заправо и настаје недоумица преводиоца, \nа самим тим и тумача превода.  \nУ анализи конкретних типова реализације туђе ријечи у одређеном књижевном \nтексту ово може бити од великог значаја – као важан сигнал у ком се правцу креће \nприповједачева пажња и сходно томе како је наратив организован и акцентован. То, \nсвакако, неминовно утиче на одабир и организацију одговарајућих преводилачких \nрјешења.  \n \n5. Mrs. Dalloway \nShe liked it, she said. (65) \n \n5а.   Госпођа Даловеј \nТо јој се допада, казала је. (88) \n \n110 \n \nОвај примјер представља преламање у свијести приповједача, фокализатора и \nлика. Овако истргнут из контекста, он не даје никакво разјашњење на шта се ово друго \n„she“ (она) односи. То може бити сама гђа Даловеј, која кроз највећи дио романа \nфокализује нарацију, али може бити и Реција Ворен Смит, унутрашњи, уведени \nфокализатор. Ни шири контекст одломка, који вјероватно индицира да је то сјећање гђе \nДаловеј на Рецијине ријечи, не може да искључи могућност да се иза овог „казала је“ \nзаправо крије приповједач(ица) сам(а).  \n \n6. Mrs. Dalloway \n„The English are so silent“, Rezia said. She liked it, she said. She respected \nthese Englishmen, and wanted to see London, and the English horses, and the tailor-\nmade suits, and could remember hearing how wonderful the shops were, from an Aunt \nwho had married and lived in Soho. (65) \n \n6а.  Госпођа Даловеј \n – Енглези су јако ћутљиви – рекла је Реција. То јој се допада, казала је. \nОна поштује те Енглезе и жели да види Лондон, енглеске коње, одела шивена по \nмери; сећа се како је од једне тетке, која је тамо удата и живи у Соху, чула да у \nЛондону има дивних радњи. (88) \n \n \n2. 2. 4. 3. 3. 2. FOR \n \nУ литератури се повремено наилази на напомене о одређеним лексичким \nтекстуалним индикаторима (везаним за енглески језик), који нису везани за глаголе \nмишљења/говорења. Један од њих је везник for, који може бити ознака на основу које се \n„често може идентификовати СНГ у енглеском језику (али не увек)“ (Зечевић 2013: 123). \nУ анализи Моли Хоф (везаној управо за дјело Вирџиније Вулф), везници for, because, as \n111 \n \nmuch as (јер, зато што, утолико што, и други везници и везнички спојеви узрочног типа) \n„дају логичку подлогу за коментар који слиједи и представљају лежеран индикатор да ће \nуслиједити слободан неуправни говор“ (2018: 10)37. До тога долази стога што се таквим \nвезницима и везничким спојевима у енглеском означава логичан слијед саопштавања \nмисли: из перспективе јунака СНГ подразумијева слагање садржаја, а за наратора \nслагање времена. Дејвид Дајхес за ове везнике каже да служе као спона разних \nасоцијативних фаза у току свијести ликова. Они, такође, омогућавају постепено \nпребацивање из једне категорије дискурса у другу, нпр. из директног говора у СНГ, \nоткривајући повлачење лика у сопствене мисли и повезивање спољашњег свијета (ДГ) са \nунутрашњим свијетом јунака. Зато Дајхес овај везник назива illative conjunction \n(илативни везник) који функционише као „веза између различитих слојева реалности, \nунутрашње и спољашње (Дајхес 1945: 72–73)38.  \nСандра Лукшић, у врло темељном преиспитивању природе индиректног говора у \nдјелу В. Вулф, биљежи да је for као текстуални показатељ врло корисно језичко средство \nкоје може прилично поуздано да сигнализира промјену гледишта, перспектива \n(наратолошким рјечником речено: брзу промјену фокализације). Она напомиње и једну \nтекстуалну занимљивост: да се у роману Ка светионику ова лексема јавља тачно 167 \nпута. Нарочито је важан када се проналази на почетној реченичној позицији, јер указује \nна „промјену перспективе која није иста прије и послије његове употребе“. Лексема for \n(намјерно избјегавамо одредницу везник или приједлог), дакле, „може бити показатељ \nбрзе измјене у перспективи или промјене гледишта која редовно укључује више \nпротагониста у кратком временском распону, уводећи мисли једног лика одмах након, \nдотад другачијег, начина обликовања дискурса (...) будући да његово узрочно значење \nгенерише кохезивност у мисаоној презентацији“ (Лукшић 2022: 330)39. Ова особина \nкохезивности је, дакле, нарочито значајна јер је for у својим значењским спектрима \nдовољно еластичан да може много тока да „покрије“, чувајући својим јединственим \n \n37 Превод је наш. \n38 Превод је наш. \n39 Превод је наш. \n112 \n \nобликом могућност да – као знак, упозорење – наговјештава СНГ. У српском језику, с \nобзиром на то да се преводни еквиваленти за ову лексему раздвајају на неколико група, \nњихова знаковна моћ (знаковна искључиво у овом смислу наговјештаја СНГ) знатно је \nослабљена, ако се о њој уопште и може говорити. То ћемо покушати као хипотезу да \nпровjеримо на основу примјера компаративне анализе. Због тога је потребно и да \nутврдимо шта на плану основног значења представљају у језику for и његови еквиваленти \nна српском.  \nНа плану основног значења у енглеском језику овај везник има вишеструку \nсемантику: да означи сврху или циљ, објекат или примаоца перцепције, жеље или \nактивности, за конституисање, да означи избор или нумерацију, разлог, спремност или \nподобност, да се неко или нешто ради „умјесто“ неког или нечeг другог. Moже имати и \nзначења: упркос, с обзиром на, затим означавати једнакост у размјени нпр. валута, може \nозначавати проток времена, а може значити и „у нечију част“ (Merriam Webster \nDictionary).  \nУ српском језику јер и остали поменути везници и везнички спојеви (побројани \nгоре) означавају узрок и припада групи зависних везника, односно оних „који у \nструктуру главног дела зависносложене реченице уводе њен зависни део“ (Пипер, Клајн \n2014: 211). У српском језику клауза која почиње овим везником зове се узрочна клауза и \nдолази након главне клаузе, осим у случајевима инверзије која се означава ортографски, а \nпосједује и стилску изражајност, те се доста користи нпр. у поезији. (Дошао сам јер \nнисам имао куд. / Јер нисам имао куд, дошао сам). (Везнички спој будући да, чије је \nзначење скоро идентично, може се слободније распоређивати унутар реченице). Ипак, \nвећ при површном погледу на лингвистичку литературу и описе значења која се односе \nна поменуте везнике и везничке спојеве, уочљиво је да for (као најчешће помињани \nиндикатор слободног неуправног говора) има далеко већи дијапазон могућих значења и \nупотребе у енглеском језику него његов најчешћи преводни еквивалент јер у српском \nјезику. У многим примјерима for ће једноставно бити преведено неким другим везником, \nили пак неком другом одговарајућом лексемом која одговара општем контексту \nисказа/текста који се преводи. (На примјер „for him“ превешћемо као „за њега“, „I’m \nready for it” као „спреман сам за/на то“, „The astronauts headed for the moon“ као \n113 \n \n„Астронаути су кренули ка Мјесецу“, „He lost his job, for he got into trouble“ као „Изгубио \nје посао јер је упао у невоље“). Дакле, у енглеском језику for функционише и као везник и \nкао приједлог, што у српском није случај, те самим тим, мимо уобичајеног недостатка \nидеалног слагања при превођењу, овдје се јавља додатна колизија.  \n \nПримјери које доносимо из грађе требало би да разријеше недоумице:  \n \n7. The Remains Of The Day \nDo you remember her? In fact, I hardly imagine you could forget her. For myself, \nI am still haunted by those vowel sounds and those uniquely ungrammatical sentences \nonly she could dream up! (31) \n \n7а.   Остаци дана \nДа ли се сјећате Елис Вајт? Знам, у ствари, да њу нисте могли да \nзаборавите. А мени, видите, не излазе из главе звуци њених самогласника и \nнепојамне реченице лишене свих граматичких правила, које је само она могла да \nсмисли! (51) \n \nУ случају Ишигуровог романа, иако се for као индикатор налази на маркираном \nмјесту у реченици, на иницијалној позицији, он није никакав индикатор нити слободног \nнеуправног говора, нити промјене перспективе, односно фокализације, које овом роману \nнису непознате. Реченица представља природни наставак поунутрашњеног приповједања \nприповједача у првом лицу, ничим се не разликујући од предлошка из ког је издвојена. \nПреводилац је, пак, у преводу направио и једну стилску разликовну нијансу. Преводећи \nfor раставним везником „а“ (што није уобичајена пракса), он је направио дистанцу између \nзамишљеног саговорника и себе, док тога у оригиналу нема – наратор само наглашава \nсвој утисак.  \n \n114 \n \nЈош је једноставнији случај у сљедећем примјеру – for представља једноставно \nприједлог у склопу временске одредбе иако је такође на маркираном мјесту у реченици, \nта позиција нема никакво значење. У српском еквиваленту (потпуно исправно) није било \nпотребе ни да се то for преводи – синтагма „неколико тренутака“ изрекла је све што је \nтребало казати:  \n \n8. Man and boy \nAnd they were too old to have to hear it.  \n \nFor a few moments they didn’t say a word.  \n‘What?’ said my father. (69) \n \n8а.   Човек и дечак \nА они су били престари да их слушају.  \n \nНеколико тренутака нису проговорили ни слова.  \n„Шта?“ упита мој отац. (68)  \n \n \nПримјер из Госпође Даловеј, пак, уноси малу пометњу. For у почетној реченичној \nпозицији овдје би могло да значи измјештање приповједача: као и на непребројивим \nмјестима у овом, али и другим романима Вирџиније Вулф, наратив Вулфове практично је \nнеухватљив у својој наративној комбинаторици. Та особина највећим дијелом проистиче \nбаш из промјене говорног дискурса.  \n \n9. Mrs Dalloway \nNever could she understand how he cared. But those Indian women did \npresumably–silly, pretty, flimsy nincompoops. And she wasted her pity. For he was \n115 \n \nquite happy, he assured her–perfectly happy, though he had never done a thing that they \ntalked of; his whole life had been a failure. It made her angry still. (38) \n \n9а.  Госпођа Даловеј \nНикад неће схватити колико је њему стало. Изгледа да Индијке схватају – \nлуцкасте, згодне, лепушкасте ћурке. Протраћила је своје сажаљење. Јер, он је \nприлично срећан, уверавао ју је – савршено срећан, иако никад није урадио оно о \nчему су разговарали; живот му је промашен. То је и даље љути. (10) \n \n \nНа овом мјесту for би могло представљати то кључно мјесто на које се \nлингвистичка литература повремено осврће. Након његове употребе ми не знамо да ли је \nреченица која слиједи дата из перспективе гђе Даловеј или тог приповједача, или је пак \nријеч о фрагментарном цитату комбинованом са СНГ.  \n \nСлично је и у примјеру:  \n \n10. Mrs Dalloway \nFor he was gone, she thought–gone, as he threatened, to kill himself–to throw \nhimself under a cart! But no; there he was; still sitting alone on the seat, in his shabby \novercoat, his legs crossed, staring, talking aloud. (50) \n \n10а.  Госпођа Даловеј \nОтишао је – помислила је – као што је и претио, да се убије, да се баци под \nкола! Ипак, не, ту је, још седи на клупи, сам, у свом похабаном капуту, \nпрекрштених ногу, буљи испред себе и прича наглас. (26) \n \n \nПитање је ко говори, а нарочито ко посматра у одабраном одломку – да ли наратор \nсам или његова главна јунакиња: присутни су и фрагменти доживљеног говора лица које \n116 \n \nје предмет посматрања. Ова мозаичност на микронивоу јесте уведена са for као \nтекстуалним показатељем, међутим, већ у сљедећем примјеру – ријеч је о роману Ка \nсветионику (за који је у литератури већ наглашено да има највећи број for-конструкција), \nнема дилеме да нас for изневјерава као „барометар“ слободног неуправног говора:  \n \n11. To the Lighthous \n,,What does it mean? How do you explain it all?“ she wanted to say, turning to \nMr. Carmichael again. For the whole world, seemed to have dissolved in this early \nmorning hour into a pool of thought. (312) \n \n11.а  Ка светионику \n„Шта то значи? Како то све објашњавате?“ желела је да каже, окрећући се \nопет г. Кармајклу. Јер, изгледа као да се цео свет у овом њeном јутарњем часу \nрастопио у језеру мисли. (173) \n \nОвдје је очигледно да је ријеч само о предлошкој конструкцији „for the whole world“ – \nкоја би се на српски преводила као „за цео свет“. То није једини примјер из романа Ка \nсветионику у коме for не може да послужи у описане сврхе идентификације СНГ, и \nпрактично више од половине примјера представља неку очигледну везничку или \nпредлошку везу, без дубље наративне семантике.  \n \n12. To Кill a Мocking Вird \n \nI think some money changed hands in this transaction, for as we trotted around \nthe corner past the Radley Place I heard an unfamiliar jingle in Jem’s pockets. When we \nslowed to a walk at the edge of the schoolyard, Jem was careful to explain that during \nschool hours I was not to bother him, I was not to approach him with requests to enact a \nchapter of Tarzan and the Ant Men, to embarrass him with references to his private life, \n117 \n \nor tag along behind him at recess and noon. I was to stick with the first grade and he \nwould stick with the fifth. In short, I was to leave him alone. (17) \n \n \n12а.  Убити птицу ругалицу \n \nМислим да је у тој нагодби и нека кинта прешла из руке у руку, јер док \nсмо, пролазећи крај Куће Редли, каскали завијајући око угла, зачух неко необично \nзвецкање у Џемовом џепу. Кад смо на рубу школског дворишта успорили и \nкренули кораком , Џем се постарао да ми објасни да га не смијем узнемиравати за \nвријеме часова, да му не прилазим са захтјевом да одиграмо неко поглавље из \nТарзана и људи-мрава, да га не доводим у неприлику алузијама на његов приватан \nживот, нити да трчкарам за њим на одмору и у подне. Треба да се држим првог \nразреда, а он ће бити с петим. Укратко, да га оставим на миру. (33) \n \n \n13. Go Set A Watchman \nThe hollering and the high-mindedness over, all that would be left would be \nanother shabby little affair à la the Birmingham country club set, and a self-constructed \nprivate Gehenna with the latest Westinghouse appliances. Hank didn’t deserve that.  \nNo. For the present she would pursue the stony path of spinsterhood. She set \nabout restoring peace with honor:  \n,,Honey, I’m sorry, truly sorry,“ she said, and she was. (16) \n \n13а.  Иди постави стражара \nКад се заврше притужбе и племените побуде остаће само мала отрцана \nљубавна афера као из неког богаташког клуба, и само наметнути лични пакао, \nопремљен најновијом Вестингхаусовом бијелом техником. Хенк није то заслужио.  \n118 \n \nНе. Тренутно ће ходати кршевитом стазом усидјелиштва. Олучила је да \nсклопи достојанствено примирје: - Душо, стварно ми је жао – рекла је, и тако је \nмислила. (19) \n \nИако би се овај посљедњи примјер такође могао посматрати као претходно \nописано измјештање у наративној перспективи, као сигнал промијењене фокализације \nили чак и ротације наратора, сматрамо да је ипак for непоуздан текстуални индикатор за \nСНГ у енглеском језику да би се прогласио чак и „лежерним“ знаком да исти \nидентификује. Чак и у оним индивидуалним поетикама гдје је његова употреба \nнајизраженија и постала је одлика стила писца, као што је случај са В. Вулф, проналазе се \nмнога мјеста гдје је на први поглед очигледно да for има само везничку или предлошку \nфункцију на нивоу реченице у којој је употријебљен. Он, евентуално, може послужити \nкао нека врста помоћног средства, једног од сигнала да је можда ријеч о СНГ, али и ту \nтреба бити веома опрезан. У српском језику, пак, због више различитих лексема и \nвишечланих језичких конструкција којима се for преводи, није могуће пратити описану \nтенденцију ни у назнакама коју енглески језик има.  \n \n \n 2. 2. 4. 3. 3. 3. One  \n \nЈедна од важнијих карактеристика СНГ јесте недовољна разграниченост између \nтзв. субјективног и тзв. објективног приповједања, па тако читалац никад није сигуран да \nли ријечи припадају лику или наратору. Ту се енглески и српски језик не разликују у \nначелним особеностима, али се разликују у појединачним показатељима, гдје и долази до \nпреводилачких недоумица и различитих рјешења. Ова нејасност долази и од честог \nкоришћења замјенице one у контексту креирања free indirect speech (discourse) категорије, \nбудући да поменута замјеница својим граматичким и значењским карактеристикама \nтакође индицира одређену нејасност, неопредијељеност, односно потенцијалну \n119 \n \nвишесмисленост. One је неодређена замјеница у енглеском језику која је неутралног рода \nи значи „особа“ или можда прецизније „нека особа“. У српском језику може бити \nпреведена као: један, једна, једини, човјек, неки, неко, поједини, итд. Ради слагања са \nглаголом употребљава се у трећем лицу једнине. С обзиром на то да има конотацију \nформалног изражавања, све више се умјесто ње употребљава „you“ (као неформалнији \nоблик), лична замјеница у другом лицу једнине која такође може имати неодређено, \nгенерализовано значење. С обзиром на побројане карактеристике замјенице one, као \nлогична посљедица у књижевном тексту  јавља се то да она функционише тако што њена \nупотреба у СНГ резултира рационализацијом субјективног мишљења. Прецизније, врло \nчесто служи као језички стабилизатор који спушта тензију емотивног говора у првом \nлицу тако што исказ обезличава. „Може се тврдити да се ова наративна стратегија односи \nна изражавање субјективне тачке гледишта на објективан начин, тако да читалац заправо \nнема утисак да је наратор икада напустио пасус који садржи СНГ. Напротив, читалац \nосjећа да ова честа употреба замjенице ’one’ у оквиру СНГ-а оставља утисак прикривеног \nприповjедача“ (Лукшић 2017: 8).  \n \n14. To The Lighthouse \nNancy had vanished. There he was, marching up and down the terrace in a rage. \nOne seemed to hear doors slamming and voices calling all over the house. Now Nancy \nburst in, and asked, looking round the room, in a queer half dazed, half desperate way, \n”What does one send to the Lighthouse?” as if she were forcing herself to do what she \ndespaired of ever being able to do.  \nWhat does one send to the Lighthouse indeed! At any other time Lily could \nhave suggested reasonably tea, tobacco, newspapers. But this morning eveything seemes \nso extraordinary queer that a question like Nancy’s – What does one send to the \nLighthouse? – opened doors in one’s mind that went banging and swinging to and fro \nand made one keep asking, in a stupefied gape, What does one send? What does one do? \nWhy is one sitting here after all? (287, 288) \n \n120 \n \n14а.  Ка светионику \nНанси се изгубила. А он ено корача бесно горе-доле терасом. Човеку се \nчини да се чује лупање врата и дозивање кроз целу кућу. Сад упаде Нанси и упита, \nгледајући по соби, чудно, упола збуњено, упола очајно: „Шта се шаље на \nСветионик?“ као да приморава себе да учини оно што је изгубила снагу да ће икад \nбити у стању да чини.  \nЗаиста, шта се шаље на Светионик! У свакој другој прилици Лили би \nразумно предложила чај, дуван, новине. Али овог јутра све изгледа тако \nизванредно чудно да је Ненсино питање – Шта се шаље на Светионик? – отварало \nврата у свести која су лупала и клатила се тамо-амо, и човек се питао забезекнут: \nШта се шаље? Шта се ради? Зашто се овде уопште седи? (142) \n \nКористећи замјеницу „one“, Вулфова нам ближе приказује унутрашњу слику лика. \nОви пасуси говоре о Лилином СНГ. Оглушавајући се на граматичка правила, Вулфова у \nистој клаузи употребљава деиксу „now“ (сад) и глаголe у прошлом времену „burst“ (упао) \nи „asked“ (упитао). Ова неграматичка комбинација јасно приказује како се мијешају глас \nприповједача и глас лика. Зато се све више СНГ описује као dual voice (дуални глас), \nиначе термин који је први пут 1977. године увео Рој Паскал40. Та двострукост је важна \nкарактеристика СНГ. Двострука перспективизација, заправо, прво у граматичким \nреченичним конструкцијама, а посљедично и у приповиједању самом „чува“ СНГ од \nњеговог природног претапања у категорије чистог управног или чистог неуправног \nговора. Један од најочитијих примјера свакако се налази у романима Достојевског – због \nчега је и Бахтин примијетио да се у његовој прози рађа истинска дијалогичност модерног \nромана. Лудило и хистерија Двојника или Злочина и казне презентују се пред читаочевим \nочима у реалном времену баш захваљујући СНГ (Cravens 2000). Дорит Кон у својој \n \n40„Истовремено слободни индиректни говор служи, као и увек, двострукој сврси. С једне стране, \nдочарава особу, њеним речима, тоном гласа и гестовима, са неупоредивом живописношћу. С друге стране, \nумеће исказ или мисао лика у наративни ток, и што је још важније у нараторову интерпретацију, \nсаопштавајући и његов начин виђења и осећања“ (Паскал 1977: 74–75). Превод је наш. \n121 \n \nкњизи Транспарентни умови каже да „у таквим случајевима прошло време губи своју \nретроспективну функцију и постаје вријеме које креира своју фиктивну реалност \nдиректно пред очима читаоца“ (Кон 1978: 127)41.  \nОно што у први мах упада у очи у поређењу изворног и преведеног текста јесте \nнедостатак превода замјенице о којој је ријеч. Уколико је и преведена, преведена је \nименицом „човјек“. У другим случајевима, у којима је превод изостављен, значење \n„неодређености“ и уопштавања је представљено обликом глагола, нпр. обезличеном \nупитном конструкцијом „Шта се шаље на Светионик?“ да би се превело Ненсино питање \n„What does one send to the Lighthouse?“ \nИспоставља се, дакле, да када је ријеч о преводима замјенице one на српски језик, \nони не могу бити поуздан индикатор за СНГ и у српском језику.  \n \n15. The Remains of The Day  \n Only in this way, so the argument ran, could one be sure one’s skills were being \nemployed to a desirable end. Although one sympathizes to some extent with the \nidealism contained in such an argument, there can be little doubt that it is the result, like \nMr Smith’s sentiments tonight, of misguided thinking. One need only look at the butlers \nwho attempted to put such an approach into practice, and one will see that their careers – \nand in some cases they were highly promising careers – came to nothing as a direct \nconsequence.  \n \n15а.  Остаци дана \nЈер само ће на тај начин, гласио је аргумент, моћи да буде сигуран у то да \nсе његове способности користе у циљу који жели да постигне. Иако могу да \nразумијем идеализам који подразумијева један овакав аргумент, нема никакве \nсумње да је и он, као осјећања господина Смита, посљедица обмањујућег \nразмишљања. Довољно је да погледате батлере који су покушали да овакав \n \n41 Превод је наш. \n122 \n \nприступ примијене у пракси, па да видите да су њихове каријере – од којих су \nнеке много обећавале – пропале баш из тог разлога. (187)  \n \nИз анализираних примјера у изворнику и преводу долазимо до закључка да на \nмногим мјестима изостаје конкретан превод поменуте замјенице, за шта постоје два \nглавна разлога. Први је тај што природа српског језика (лични глаголски облици) \nдозвољавају да се сам субјекат изостави из реченице, односно да се он изрази кроз глагол \nи условљава га стилистика: с обзиром на то да нам глагол говори о лицу које врши радњу, \nпонављање преводног еквивалента (иједан, неко, неки) представљало би стилско \nоптерећење. С друге стране, енглески језик мора да употријеби именицу или замјеницу. \nПреводиоца условљава донекле сам текст (колико је то понављање стилска категорија, па \nмора да се поштује и у преводу), а донекле личне преференције – докле ће у складу са \nличним језичким стилом да користи понуђене алтернативе, а колико изражајност личних \nглаголских облика. Разлог за обезличавање замјеница јесте тај да би се радња или \nситуација у реченици уопштила, да се не везује за субјекат, већ да би се приписала \nколективу.  \n \n \n \n2. 2. 4. 3. 3. 4. Значај интерпункције у идентификацији СНГ (знаци питања и \nзнаци узвика) \n \nКада се упитници нађу у тексту који представља нечије мисли, они су нам јасан \nзнак да се ради о СНГ који обично изгледа као унутрашњи дијалог или како Лукшићева \nкаже, замишљени разговор који води лик сам или са неким другим учесником. Углавном \nсу то питања која нису изговорена и нису под знацима навода, без одговора и гдје је \nнараторово присуство минимално видљиво. Улога узвичника у СНГ јесте да интензивира \n123 \n \nемотивно стање лика и боље прикаже његове мисли. Овим поступком реченице \nпредстављају дио СНГ, умјесто говора наратора.  \n \n16. To Kill a Mocking Bird \n \nThe alarm clock was the signal for our release; if one day it did not ring, what \nwould we do? (125) \n \n16а.  Убити птицу ругалицу \nБудилник је био знак за наше ослобођење. Ако једног дана не зазвони, шта \nћемо онда? (137) \n \n17. Mrs. Dalloway \nThere he lay with a thud, thud, thud in his brain, and then a suffocation of \nblackness. So she saw it. But why had he done it? And the Bradshaws talked of it at her \nparty! (168) \n \n17а.  Госпођа Даловеј \nЛежао је тамо осећајући тупо пулсирање у мозгу, а затим се све удавило у \nцрнилу. Тако она то види. Зашто је то урадио? А Бредшоови причају о томе на \nзабави! (182) \n \nПреводилац је одлучио да снизи ефекат СНГ јер дослован превод би био: туп, туп, \nтуп. Такође, преводиоци се у највећем броју случајева одлучују да дословно преносе \nинтерпункцију, нарочито ону која представља интерогацију и екскламацију јер су то \nснажни текстуални индикатори.  \n124 \n \n \n \n2. 2. 4. 3. 3. 5. Модалност и модални облици  \n \nМодални глаголи, придјеви и прилози као што су might, could, perhaps, certainly \nуглавном нам указују на СНГ изражавајући мисли, унутрашње несигурности и сумње. \nПрема Лукшићевој, модални глаголи су лексички маркери СНГ и изражавају нечије \nмишљење или угао гледања на неки догађај или неку особу у наративном тексту. Модали \nимају само оквирно значење и само увeзани са контекстом могу имати конкретније, \nодређeно значење. Oва ауторка наводи да модални глаголи и њихове допуне – као што су \nmight, could, perhaps, certanly – представљају „типичне окидаче“ СНГ када је ријеч о \nекспресији унутрашњих сумњи и несигурности од стране оног ко их осјећа (подвлачење \nнаше). Други проучаваоци (Вердонк 2002, Крацер 1981, 1991) закључују да овај тип \nсубјективности није очекиван тамо гдје се наилази на објективног приповједача у трећем \nлицу, тзв. свезнајућу наративну инстанцу. У нашем случају, то су углавном романи \nТонија Парсонса. Такође, сматрамо да се овај облик модалности, а посљедично и СНГ \nрјеђе налази чак и у оним романима са приповједачем у првом лицу који је оријентисан \nна комуникацију, на дијалошку форму или на саопштавање (са концентрацијом на \nадресата) своје приче читаоцу или слушаоцу. СНГ се, дакле, најчешће јавља у простору \nунутрашњих монолога. Осим тога, модалне експресије саме по себи, како примјећује \nЛукшићева, представљају само оквир значења и конкретизују се једино са контекстом у \nпозадини. Зато је модалност наратива превасходно, за шта се потврде проналазе у \nпрезентованој грађи, епистемичка или деонтичка42. Епистемичка модалност исказује \nмогућност или пак неопходност узимајући у обзир нешто што је познато, неки доказ или \nподатак који посједујемо (и само њено име говори о знању). „Мора да си пао“ – рекли \nбисмо дјетету које је разбило кољено. Иако нисмо видјели сам догађај, посједујемо \n \n42Овдје није крај категоријама модалности, али ове двије њене манифестације најзначајније су за \nприповиједање. Према Вон Финтелу, модалност још може бити и алетичка (логичка), околносна, \nбулетичка, телеолошка (Вон Финтел 2006).  \n125 \n \nодређени доказ за валидну претпоставку. Деонтичка, пак, исказује могућност или \nнеопходност узимајући у обзир правила, норме, моралне принципе: „При уласку у \nболницу, морате искључити мобилне телефоне“. Лукшићева користи прозу Вирџиније \nВулф да покаже како се деонтичка и епистемичка категорија модалности преливају у \nСНГ једна у другу и да им није могуће одредити јасне границе. Као један од многих \nпримјера, она износи сљедећи:  \n„(...) but what could one say to her? One could not say what one meant. “ \n \nМодалност подразумијева став говорника или писца према ономе што садржи \nпропозиција, тј. према одређеном исказу у дефинисаном контексту. Језичка средства која \nсе користе за изражавање модалности јесу модални глаголи и модални изрази. Примјери \nмодалних глагола у српском језику су: моћи, требати, а у енглеском must, can, might. \nМодални изрази подразумијевају модалне прилоге (у енглеском обично су то maybe, \npossibly, у српском можда и ваљда), модалне именице и придјеве (у српском могућност \nи могућ, односно у енглеском possibility и possible) и придјевски суфикси у српском \nјезику ( нпр. – ив = недокучив -који се не може одгонетнути). У енглеском језику је \nконачан број модалних глагола док у српском није, већ постоје само глаголи који се \nтипично убрајају у ту категорију.  \nС обзиром на то да је модалност у претходним дијеловима рада опширније \nанализирана, с одговарајућим примјерима, овдје смо је само евидентирали као један од \nиндикатора.  \n \n \n126 \n \n3. КОМБИНОВАНИ ПОДТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА \n \n \n \nНа овом мјесту осврнућемо се на оне, назваћемо их – прелазне варијанте типова \nтуђег говора, или како смо их понекад овдје означавали, специфичне контаминације \nтипова туђе ријечи, које се у начелу не могу са сигурношћу сврстати у један од \nподтипова. Мислимо, дакле, на оне типове туђе ријечи који не припадају строго \nнајширим пољима попут чистог неуправног или чистог управног говора, него се \nкарактеристике једног и другог варијетета преклапају и мијешају стварајући различите \nврсте приповједног мозаика.  \nГоворимо најприје о неуведеном управном говору или реплици дијалога, \nслободном управном говору, фрагментарном цитату, експресивном неуправном говору и \nнаравно, неизоставном слободном неуправном говору. Неуведени управни говор или \nреплика дијалога је специфична по томе што се на комуникативном плану, али не и \nсинтаксичком, може помијешати са управним говором са имплицитном или \nизостављеном дидаскалијом јер оба типа туђег говора дословно преносе нечији исказ. \nСлободни управни говор представља тип управног говора који нема никакву \nмаркираност и може бити уведен или неуведен, зависно од присуства дидаскалије. \nНекада реализација уведеног слободног управног говора може бити једна од \nграфостилемских варијанти слободног неуправног говора, када се дидаскалија налази \nиспред дословно пренесеног говора лика (Ковачевић 2012а: 6). Када је само дио туђег \nговора пренесен, онда знамо да је у питању фрагментарни цитат или фрагментарни \nуправни говор, који може да се преплиће са дословним неуправним говором. Сваки \nдословни неуправни говор може бити фрагментарни цитат, али сваки фрагментарни \nцитат, поготово ако је дио ауторског говора, није нужно и дословни неуправни говор. \nЕкспресивни неуправни говор, када је у форми узвичне клаузе, може се реализовати и \nкао неконекторски неуправни говор екскламативног типа, ако се „невезничка зависно-\nсложена реченица завршава узвичником, а не тачком, таква реченица нужно припада \nекспресивном неуправном говору“ (Ковачевић 2012а: 8). Слободни неуправни говор је \nипак најкомплекснији тип туђег говора. У прилог томе говори чињеница да највише \n127 \n \nлингвиста сматра да се он реализује у форми трећег лица једнине и множине, док \nдетаљније анализе показују да се он, додуше ријетко, може наћи и у првом и у другом \nлицу једнине и множине. Када у слободном неуправном говору изостане везник а остане \nдидаскалија, он се подудара са неконекторским неуправним говором. Такав језички \nслучај се сматра за једним од структурних и терминилошко неразграничених варијација \nслободног неуправног говора (Ковачевић 2012а: 10).  \nУ овом поглављу одлучили смо да се позабавимо примјерима које је, уз сву \nлитературу и аналитички апарат, бар сада, тешко строго сврстати у један подтип. Таквих \nпримјера има далеко више, нарочито код одређених приповједача као што је В. Вулф , \nали ових неколико послужило је као илустрација.  \n \n \n1. Mrs Dalloway \n \nIt was at Bourton that summer, early in the nineties, when he was so passionately \nin love with Clarissa. There were a great many people there, laughing and talking, sitting \nround a table after tea and the room was bathed in yellow light and full of cigarette \nsmoke. They were talking about a man who had married his housemaid, one of the \nneighbouring squires, he had forgotten his name. He had married his housemaid, and she \nhad been brought to Bourton to call–an awful visit it had been. She was absurdly over-\ndressed, \"like a cockatoo, \" Clarissa had said, imitating her, and she never stopped \ntalking. On and on she went, on and on. Clarissa imitated her. Then somebody said–Sally \nSeton it was–did it make any real difference to one's feelings to know that before they'd \nmarried she had had a baby? (In those days, in mixed company, it was a bold thing to say. \n) He could see Clarissa now, turning bright pink; somehow contracting; and saying, \"Oh, \nI shall never be able to speak to her again!\" Whereupon the whole party sitting round the \ntea-table seemed to wobble. It was very uncomfortable. (44) \n \n \n1а.  Госпођа Даловеј \n \n128 \n \nБило је то у Бортону, у лето, почетком деведесетих, кад је био тако \nстраствено заљубљен у Кларису. Много људи је било тамо, смејали су се и \nразговарали седећи за столом после чаја, соба је била окупана жутом светлошћу и \nпуна дима од цигарета. Разговарали су о човеку који се оженио својом служавком, \nједном од суседних земљопоседника, заборавио му је име. Оженио се својом \nслужавком и довео је у Бортон у посету – каква ужасна посета! Била је превише \nраскошно обучена, „као папагај“, рекла је Клариса имитирајући је, и брбљала је без \nпрестанка. Бла, бла, бла, бла, бла, бла. Клариса ју је имитирала. Онда је неко питао \n– Сали Сетон – утиче ли на његова осећања спознаја да је она пре овог брака већ \nимала бебу? (У то време, у мешовитом друштву, било је то прилично храбро \nпитање.). Клариса је попримила јаркоружичасту боју, згрчила се и процедила: \n„Никад више нећу ни реч проговорити с њом!“ Одмах након тога, цело друштво за \nстолом погнуло је главе као да нису знали чијем би се становишту приклонили. \nБило је веома непријатно. (60) \n \n \nСа тачке гледишта компаративне анализе туђег говора у енглеском језику \n(приповједни текст) и његовог превода на српски – у датом одломку јавља се, чини нам се \nвеома интересантна врста контаминације. Ријеч је о реченици која у оригиналу гласи „On \nand on she went, on and on“, преведеном са: „Бла, бла, бла, бла, бла“ (дакле, \nономатопејски, без икакве стварне реченичне структуре). С обзиром на то да постоји \nнедословни управни говор, у чијем се случају не преносе све ријечи говорника, већ се \nумјесто референтног садржаја само упућује на његово постојање у управном говору, овај \nбисмо кратки одломак могли назвати и недословним неуправним говором, будући да је \nњегово конструисање изведено тако да почива на начелу (у најмању руку) двострукости – \nунутар једног неуправног говора дат је дјелимични управни говор, чија дидаскалија \nизостаје, као што изостаје и конкретизација предмета говора саме јунакиње. Ипак, \nструктура реченице у оригиналу подсјећа на управни говор са дидаскалијом у \nинтермедијалном положају, те стога и долази до снажног утиска о контаминацији \nприповједних и модела туђег говора. Преводилац се, ипак, ријешио на то да овај модел на \nизвјестан начин изневјери, поништавајући у потпуности структуру и инсистирајући на \n129 \n \nзвуковном квалитету репетитивности говора јунакиње. Превод тако јесте „испао“ \nефектан, али, бојимо се, недовољно вјеран.  \n \n \n2. The Remains of the Day \n \nThe truth is that Herr Ribbentrop was, throughout the thirties, a well-regarded \nfigure, even a glamorous one, in the very best houses. Particularly around 1936 and 1937, \nI can recall all the talk in the servants' hall from visiting staff revolving around 'the \nGerman Ambassador', and it was clear from what was said that many of the most \ndistinguished ladies and gentlemen in this country were quite enamoured of him. It is, as \nI say, irksome to have to hear the way these same people now talk of those times, and in \nparticular, what some have said concerning his lordship. (100) \n \n \n \n2а.  Остаци дана  \n \nСушта је истина да су тридесетих година најугледније куће Енглеске \nдочекивале Херр Рибентропа као високо цијењеног и радо виђеног госта. Живо се \nсјећам разговора који су се, нарочито 1936. и 1937. године, водили у зборници за \nпослугу у вези с „њемачким амбасадором“ и из којих се недвосмислено могло \nзакључити да се најотмјенија и најугледнија господа Енглеске напросто отимају о \nњега. Збиља је мучно слушати шта све ти исти људи данас говоре о ондашњим \nвременима, а поготово шта све причају о његовом господству. (129) \n \nВеома је занимљиво пратити генезу превода у односу на то шта се на нивоу \nтрансформације туђег говора све десило у овом краћем одломку. Он у оба корпуса има \nелементе фрагментарног цитата „german ambassador“/ „њемачким амбасадором“, и то \nфрагментарног цитата у односу на оно што бисмо, на нивоу цјеловитог текста, могли да \nпосматрамо као један грандиозан (ауто)цитат, с обзиром на то да је цио роман досљедно \nнаписан у првом лицу. Дакле, на нивоу цјелокупног остварења, ријеч је о неколико \nстотина страница директног говора које непрестано пресијецају туђи цитати, \n130 \n \nфрагментарни цитати, дословни неуправни говор (у препричавањима), али и рецимо \nнедословни неуправни говор, онда приповједач одлучује да намјерно затаји оно чему је \nсвједочио: „Збиља је мучно слушати шта све ти исти људи данас говоре о ондашњим \nвременима, а погово шта све причају о његовом господству“. Интересантно је, такође, \nобратити пажњу на један микростилистички детаљ, тј. на чињеницу да је преводилац \nријешио да синтагму „most distinguished ladies and gentlemen in this country“ замијени са \n„најугледнија господа Енглеске“. Није ријеч само о томе да су „даме“ из превода \nизостале (мада ни то није сасвим занемариво“, него да је упућивачко и блиско „this“ \nзамијењено дистанцираном географском одредницом, чиме је емотивни напон нарације \nдонекле снижен.  \n  \n \n3. To the Lighthouse \n \n\"Why don't some of you take up botany?. . With all those legs and arms why \ndoesn't one of you...?\" So they would talk as usual, laughing, among the children. All \nwould be as usual, save only for some quiver, as of a blade in the air, which came and \nwent between them as if the usual sight of the children sitting round their soup plates had \nfreshened itself in their eyes after that hour among the pears and the cabbages. Especially, \nLily thought, Mrs. Ramsay would glance at \nPrue. She sat in the middle between brothers and sisters, always occupied, it \nseemed, seeing that nothing went wrong so that she scarcely spoke herself. How Prue \nmust have blamed herself for that earwig in the milk! How white she had gone when Mr. \nRamsay threw his plate through the window! How she drooped under those long silences \nbetween them! Anyhow, her mother now would seem to be making it up to her; assuring \nher that everything was well; promising her that one of these days that same happiness \nwould be hers. She had enjoyed it for less than a year, however. (328) \n \n \n \n3а.  Ка светионику \n \n131 \n \n„Зашто неко од вас не узме ботанику?...Са свим оним ногама и рукама, \nзашто неко од вас?...“ Тако би разговарали као обично, смејући се, међу децом. Све \nби било као обично, да се није неко треперење, попут оштрице у ваздуху, \nпојављивало и нестајало између њих, као да се уобичајена слика деце која седе око \nсвојих тањира са супом освежила после њиховим очима после оног сата \nпроведеног међу крушкама и купусом. Нарочито је, помисли Лили, гђа Ремзи \nгледала на Пру. Она је седела у средини између браће и сестара, увек тако заузета, \nизгледало је, бригом да све буде у реду да је сама ретко говорила. Како је Пру \nморала корити себе због оне ухолаже у млеку! Како је пребледела кад је г. Ремзи \nбацио свој тањир кроз прозор! Како је клонула за време оних дугих ћутања између \nњих! Међутим, чинило се да њена мати хоће да јој то сад надокнади, уверавајући је \nда је све добро; обећавајући јој да ће једног од ових дана та иста срећа бити њена. \nМеђутим, ту срећу је уживала мање од једне године. (194) \n \nУ случају овог, за проучавање врло инспиративног одломка, да се примијетити да \nје наратор упослио неколико различитих форми преношења туђег говора да би ефектно \nсклопио наративни мозаик. Препознају се назнаке дијалошке реплике која отвара текст, \nали и назнаке слободног неуправног говора. Занимљив је такође и поступак накнадног \nкреирања дидаскалије у реченици која слиједи: „Тако би разговарали као обично, смејући \nсе, међу децом“. Не може се са сигурношћу искључити ни поетика фрагментарног цитата. \nУ даљем развоју текста очит је поступак стварања експресивног неуправног говора и \nправог неуправног говора, који представљају одређену врсту предлошка за све ове друге, \nситније приповједачке интервенције. То се врло често препознаје у приповиједању \nВирџиније Вулф.  \n \n \n4. To Kill a Mocking Bird \n \n,,What did Francis call him?“  \n,,A nigger-lover. I ain’t very sure what it means, but the way Francis said it–tell \nyou one thing right now, Uncle Jack, I’ll be-I swear before God if I’ll sit there and let him \nsay somethin’ about Atticus.“ \n132 \n \n ,,He called Atticus that?“ \n ,,Yes sir, he did, an’ a lot more. Said Atticus’d be the ruination of the family an’ \nhe let Jem an me run wild....“ \n From the look on Uncle Jack’s face, I thought I was in for it again. When he \nsaid, “We’ll see about this,“  I knew Francis was in for it.“I’ve a good mind to go out \nthere tonight. ” \n ,,Please sir, just let it go. Please.“ \n,,I’ve no intention of letting it go,“ he said. ,,Alexandra should know about this. \nThe idea of–wait’ll I get my hands on that boy....“ \n ,,Uncle Jack, please promise me somethin’, please sir. Promise you won’t tell \nAtticus about this. He–he asked me one time not to let anything I heard about him make \nme mad, an’ I’d ruther him think we were fightin’ about somethin’ else instead. Please \npromise...“  \n,,But I don’t like Francis getting away with something like that–“ \n ,,He didn’t. You reckon you could tie up my hand? It’s still bleedin’ some.“ \n ,,Of course I will, baby. I know of no hand I would be more delighted to tie up. \nWill you come this way?“ \n Uncle Jack gallantly bowed me to the bathroom. (95) \n \n \n4а.  Убити птицу ругалицу \n \n„Како га је Франсис назвао?“ \n„Црнољубац. Не знам баш тачно шта то значи, али начин на који је Франсис \nто рек’о – а сад одма’ да ти кажем нешто, стрика-Џек, нек сам – кунем ти се пред \nБогом да нећу сједити скрштених руку и пуштати га да опањкава Атикуса. “ \n„Тако је назвао Атикуса?“ \n„Да, господине, тако, и још горе. Рек’о је да ће Атикус д’ уништи породицу \nи да пушта Џема и мене да растемо к’о дивљаци...“ \nПо изразу на стриц-Џековом лицу помислих да и опет сљедују батине. Кад \nје рекао: „Баш сам намерачио да вечерас сврнем тамо.“ \n„Молим те, господине, мани то. Молим те.“ \n133 \n \n„Немам намјеру да то пустим тек тако“, рече он. „Александра треба да зна \nза ово. Помисао на...чекај само да ми тај деран падне шака...“ \n„Стрика-Џек, молим те, обећај ми нешто, молим те, господине. Обећај ми \nда нећеш рећи Атикусу за ово. Он – он ми је једаред рекао да се не дам разбјеснити \nни због чега што чујем о њему, и више волим да мисли да смо се побили око нечег \nдругог...Молим те, обећај ми...“ \n„Али не би’ хтио да се Франсис олако извуче...“ \n„И није. Цијениш да можеш да ми превијеш руку?“ Још увијек мало \nкрвари.“ \n„Наравно да могу, малена. Нема ниједне руке коју бих превио с већим \nодушевљењем. Да л’ бисте извољели овуда?“ \nГалантно се поклонивши, Џек ме поведе до купатила. (111–112) \n \nОвај одломак занимљиво је посматрати са тачке гледишта трансформације \nуправног говора у неуправни – али у оквиру говора једног лика, дакле опет у управном \nговору. Ријеч је о извјештавању у нечијим ријечима, али путем директног преноса говора \nкарактера у роману, Френсиса. Утисак је још снажнији јер онај ко преноси дотични говор \n(говоримо, дакле, о јасној хијерархији: препричан управни говор лика који није физички \nприсутан у сцени: у оквиру управног говора лика чији се исказ дословно преноси: у \nоквиру ширег фона, предлошка самог романа, који је роман у првом лицу) заправо говори \nу сленгу. Важно је обратити пажњу и на начин на који оквирни приповједач користи три \nтачке – он их форсира онда када жели да нагласи несигурност или емотивну \nнестабилност свог лика.  \n \n \n5. Man and Boy \n \n'You've ruined my life, ' he said again.  \n My face burned with shame and resentment. What was he so bitter about? His \nwife had never left him.  \n 'Your life is over, ' I told him angrily.  \n134 \n \n We looked at each other with something approaching hatred and then he walked \nout. I could hear him shuffling around upstairs. I was already sorry about what I had said. \nBut I felt that he had given me no choice. 'He doesn't mean it, ' my mom said. 'He's upset. \n' \n 'Me too, ' I said. 'Nothing bad ever happened to me before, Mom. I've had it \neasy. Nothing bad ever happened to me before now. ' \n 'Don't listen to your father. He just wants Pat to have what you had. Two parents. \nSomewhere settled and stable to build his life on. All that. ' \n 'But it's never going to be like that for him, Mom. Not if Gina's really gone. I'm \nsorry, but it's never going to be that simple. '  \nMy dad came back down eventually and I tried to give them some background as \nwe waded through dinner. There had been trouble at home, things hadn't been too good \nfor a while, we still cared about each other. There was hope. (42) \n \n \n5а.  Човек и дечак \n \n„Уништио си ми живот“, поновио је.  \nЛице ми је плануло срамом и огорчењем. Због чега је он толико ојађен? \nЊега жена није оставила.  \n„Твој живот је завршен“, рекао сам му бесно.  \nГледали смо се са нечим што је личило на мржњу, а онда је изашао. Чуо сам \nга како корача по спрату. Већ ми је било жао што сам му то рекао, али осећао сам \nда ми није оставио избора.  \n„Не мисли он тако“, рече мама. „Само је узбуђен.“ \n„И ја сам“, рекох. „Никада ми се није десило ништа лоше, мама. Све је било \nлако. Никада раније ми се није десило ништа ружно.“ \n„Не слушај свог оца. Он само жели да Пат има оно што си ти имао. Оба \nродитеља. Место да живи и стабилно гради свој живот. Све то.“ \n„Али он то никад неће имати, мама. Неће ако је Ђина заиста отишла. Жао \nми је, али никад неће бити тако једноставно.“ \n135 \n \nТата се ипак вратио па сам покушао да им испричам понешто док смо \nвечерали. Имали смо проблема код куће, неко време ствари нису биле најбоље, и \nдаље значимо једно другом. Има наде. (69–70) \n \n \nКао што смо претходно навели, код Тонија Парсонса, знатно рјеђе него код других \nаутора, наилазимо на озбиљнију запитаност (тј. херменеутички проблем) о ком се \nподтипу туђег говора ради. Он би као аутор могао да функционише као огледни примјер \nроманописца чије су схеме и структуре туђег говора релативно стабилне, готово \nнефлексибилне. Један од примјера искакања из те опште матрице налази се у пренесеним \nодломцима. Сажимајући сопствени говор, који је, сасвим сигурно, потрајао током вечере, \nприповједач у првом лицу даје штуро обликован слободни неуправни говор. Ријеч је \nдакле, о некаквом аутоцитату, чији је референтни оквир трансформисан. Са тачке \nнарације, тај је поступак врло ефектан, јер више од широких дескрипција и екскламација \nо осјећањима говори о унутрашњем стању оног ко препричава.  \n \n \n6. Departures   \n \n‘Can’t you see? It’s her! She was in that film – what was it? Jane Eyre? Jane \nAusten? Gosford Park? Finsbury Park? Where there’s the man and he gets his trousers \nwet – or is it his shirt? – and then there’s the misunderstanding, but they sort it all out. \nYou know. ’ \nBut he didn’t know. He didn’t have the finest idea what Wanda was talking \nabout. He shook his head, absent-mindedly fingering the top of the pillowcase.  \n‘Well, she hasn’t got a bonnet on, has she?’ Wanda said. ‘That’s why you don’t \nrecognize her. She’s not in all the kit. ’ \nWanda looked over at the glamourous couple – the thin, fabulous young woman, \nwho was apparently famout too, apart from everything else, and the rich looking, serious \nlooking older man. Wanda’s smile disappeared.  \n‘They’ve been waiting for you , ’she said. ‘They’re not very happy. About \nwaiting. But you said that you had to be the one who talked to them. ’ (19) \n136 \n \n \n \n6а.  Одласци \n \n„Зар не видиш? То је она! Глумила је у оном филму – како се оно зове? \nЏејн Ејр? Џејн Остин? Госфорд Парк? Финсбери парк? Тамо где онај мушкарац \nпокваси панталоне – или да није била кошуља? – а онда настане неспоразум – али \nсве се на крају среди. Ма знаш. “ \nАли Тим није знао. Није имао ни најмагловитију представу о чему Ванда \nговори. Затресао је главом, одсутно пипкајући руб јастучнице.  \n„Па добро, сада нема ону старинску капу“, рече Ванда. „Зато је ниси \nпрепознао. Није у онаквој одећи.“ \nВанда је погледала блистави пар – витку прелепу девојку, очигледно и \nславну поред свега осталог, и мушкарца озбиљног лица, очигледно врло богатог. \nОсмех јој се угаси.  \n„Чекају тебе“, рекла је. ,,Врло су незадовољни. Зато што чекају. Али си \nрекао да баш ти мораш да разговараш с њима.“ (35) \n \nПарсонсове романе често смо у овом раду наводили као добре огледне примјере за \nоно што смо називали чистим управним или неуправним говором. Било да је приповједач \nу првом или трећем лицу (тзв. свезнајућа наративна инстанца), углавном проналазимо \nслучајеве у којима су секвенце туђе ријечи јасно раздијељене, па се ријетко сусрећемо са \nаналитичким проблемима који су инспиративни за лингвистичко-наратолошку анализу. \nДонекле је слична ствар и са примјером који сада наводимо. Он је на овом мјесту стога \nшто желимо да покажемо опсег коришћења лепезе туђег говора код различитих аутора из \nнашег корпуса. На примјер, микроодломак: „ But he didn’t know. He didn’t have the finest \nidea what Wanda was talking about. He shook his head, absent-mindedly fingering the top of \nthe pillowcasе.“/ „Али Тим није знао. Није имао ни најмагловитију представу о чему \nВанда говори. Затресао је главом, одсутно пипкајући руб јастучнице.“ – свједочи о \nнемогућности да се потпуно разлучи СНГ и говор самог приповједача који фокализује \nсцену јер не можемо са сигурношћу да кажемо коме припада констатација о незнању. \nНејасноћа конструисана у оригиналу сачувана је и у преводу.  \n137 \n \nТакође, у Вандином директном цитату сачуван је један фрагмент исказа за који \nпроучавалац не може бити сигуран да ли припада самој Ванди или је убачена Тимова \nмикрореплика: „Where there’s the man and he gets his trousers wet – or is it his shirt?“/ „Тамо \nгде онај мушкарац покваси панталоне – или да није била кошуља?“ Недоумица може \nприпадати њој колико и њему. И у овом случају превод је вјеран.  \nЗбог свега што смо навели, дати одломак из Парсонсовог романа може да послужи \nкао један од ријетких примјера из поетике овог писца гдје се преламају приповједачке \nсвијести, оличене у комбинацијама туђег говора. \n \n \n7. Go Set a Watchman \n \nHis use of her childhood name crashed on her ears. Don’t you ever call me that \nagain. You who called me Scout are dead and in your grave.  \nAlexandra said, “I’ve got a list of things for you to get at the Jitney Jungle, Jean \nLouise. Now go change your clothes. You can run to town now–it’s open–and come back \nfor your father. ”  \nJean Louise went to the bathroom and turned on the hot water tap in the tub. She \nwent to her room, pulled out a cotton dress from the closet, and slung it over her arm. She \nfound some flat-heeled shoes in her suitcase, picked up a pair of panties, and took them \nall into the bathroom.  \nShe looked at herself in the medicine-cabinet mirror. Who’s Dorian now? (151) \n \n \n7а.   Иди постави стражара \n \nТо што је он употријебио њен надимак из дјетињства веома јој је засметало. \nДа ме више никад ниси тако назвао. Онај који ме је звао Скаут мртав је и сахрањен.  \nАлександра је рекла: - Имам списак ствари које треба да купиш у Џитни \nџанглу, Џин Луиза. Сада иди и пресвуци се. Можеш сад да одеш до града, \nпродавница је отворена, и вратиш се по оца.  \nЏин Луиза је отишла у купатило и отворила славину с врућом водом изнад \nкаде. Отишла је у своју собу, извадила једну памучну хаљину из ормара и \n138 \n \nпребацила је преко руке. Пронашла је неке ципеле равних ђонова у коферу, узела \nгаћице и понијела све то у купатило.  \nПогледала је себе у огледалу на ормарићу за лијекове. Ко је сад Доријан \nГреј? (137) \n \nОвај примјер почиње са недоумицом ко говори и када говори. „Don’t you ever call \nme that again. You who called me Scout are dead and in your grave.“ / „Да ме више никад \nниси тако назвао. Онај који ме је звао Скаут мртав је и сахрањен.“ Нисмо сигурни да ли \nЏин Луиза изговара ове ријечи или их је већ изговорила па их се присјећа, дакле, на снази \nје најприје недоумица темпоралне приороде, што се види и у глаголској конструкцији: у \nреченици која нам представља ситуацију употријебљено је прошло вријеме Past Simple. \nРеченица која слиједи је онда у императиву, а послије ње иде реченица у презенту, \nPresent Simple. Што се превода тиче, он изневјерава изворник. У изворном тексту имамо \nупотребу другог лица једнине у посљедњој подвученој реченици, а преведено је са \nтрећим лицем једнине.  \n \n \n \n8. Go Set a Watchman \n \nThe courthouse clock creaked, strained, said, “Phlugh!” and struck the hour. Two. \nWhen the sound shivered away she saw her father rise and address the assembly in his \ndry courtroom voice: “Gentlemen, our speaker for today is Mr. Grady O’Hanlon. He \nneeds no introduction. Mr. O’Hanlon. ”  \nMr. O’Hanlon rose and said, “As the cow said to the milkman on a cold morning, \n‘Thank you for the warm hand. ’” (113) \n \n \n8а.   Иди постави стражара \n \nСат у судници је зашкрипао, напрегнуо се, рекао: – Фууу! – и откуцао \nвријеме. Два сата. Кад је тај звук утихнуо, видјела је како њен отац устаје и обраћа \nсе присутнима својим уздржаним судским гласом: – Господо, данас ће нам се \n139 \n \nобратити господин Грејди О’Ханлон. Не треба га представљати. Господине \nО’Ханлон.  \nПоменути господин устао је и рекао: - Као што крава рече музиљи једног \nхладног јутра: Хвала ти на топлим рукама. (98) \n \n \nПрво што смо подвукли у овом примјеру, а шта нам је привукло пажњу у току \nчитања овог текста, јесте то да је сат проговорио и како то треба дефинисати. Да ли би то \nмогао бити неки тип лажног туђег говора, у смислу персонификације предмета ради \nкомичног ефекта, или би се пак, требало оглушити на чињеницу да је у питању сат, а не \nособа? \nУ другом подвлачењу видимо пренесени говор у пренесеном говору. Такође је \nријеч о комичном ефекту јер је читалац свјестан да крава није могла ништа да каже. Оно \nшто примјећујемо као разлику између енглеског и српског текста јесте ортографија. \nПреводилац је одлучио да курзивом истакне немогућност да крава дословно проговори.  \n \n* \n \nУ свим наведеним случајевима бавили смо се одређеним подтиповима туђег \nговора који у својој конструкцији садрже одређену врсту неодлучности, везану за то ко \nговори, када говори, или да ли онај ко говори уопште може да говори. Недоумице су, \nдакле, темпоралне, спацијалне и идентитетске, односно онтолошке природе. Све је ово \nважно стога што таква врста приповједне „недосљедности“ заправо рађа дубоке \nнедоумице код читалаца (природно и преводилаца), и то су управо мјеста гдје туђи говор \nпоказује најшире опсеге своје експресивности. Они су нарочито потентни и значајни у \nмодерној књижевности, као што смо раније истакли и што се много пута у анализи и \nпоказало. Нарочито рађају сумњу када се читалац запита може ли вјеровати свом \nприповједачу (оно питање које је било готово немогуће у 19. вијеку), односно може ли \nвјеровати у истинитост приче онога ко није поуздан слушалац, свједок, па сходно томе, \nни приповједач, јер је његов глас неразлучив од гласова свега што га окружује.  \n \n140 \n \n \n4. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА \n \n \n \nУ претходним одјељцима, теоријским разматрањима и током њихове практичне \nпримјене бавили смо се начинима обликовања феномена туђег говора у романима \nенглеског говорног подручја и њиховим преводним реализацијама у српском језику. \nРијеч је о обимном корпусу од седам романа, и то по два романа Вирџиније Вулф: \nГоспођа Даловеј и Ка светионику, Харпер Ли: Убити прицу ругалицу и Иди постави \nстражара, Тонија Парсонса: Човек и дечак и Одласци и роман Остаци дана нобеловца \nКазуа Ишигура. Због обима корпуса анализа није тежила нити је могла да обухвати све \nаспекте реализације поменутог феномена у свим обухваћеним дјелима, него је била \nпарцијална, тј. узимани су најрепрезентативнији егземплари. У закључку ћемо сумирати \nсве резултате истраживања, укратко дати преглед свих анализа, прво теоријских, па онда \nи емпиријских, по разматраним типовима говора, по репартицији типова говора у \nанализираним корпусним дјелима и по саодносу изворног текста и превода.  \n \nДа би одговарајуће класификације и анализе биле релевантне, осим повременог \nкоришћења домета теорије превођења, превасходно су коришћене лингвистичко-\nнаратолошка и контрастивна херменеутичка метода. Настојали смо да одређену појаву \nпосматрамо не само са тачке гледишта њених лингвостилистичких карактеристика (што \nје свакако превасходни циљ) – кроз проучавање начина језичког оспољавања – него и да \nустановимо како одређена употријебљена врста транспозиције туђег говора условљава \nтип самог приповједања (наратолошки дискурс). Самим тим, овакав вид анализе \nрезултирао је и потребом да се позабавимо могућношћу појаве грешке или, блаже речено, \nнедосљедности у превођењу. Овакав тип „исклизнућа“ у преводу, или оно што је, \nразматрајући превођење као посао и умјетност, рекао Умберто Еко („превођење је \nумјетност неуспјеха“), био је инспиративан за покушај класификације типа грешака које \nсе најчешће појављују. Одређене врсте недосљедности, закључили смо, условљава сама \n141 \n \nприрода различитих језика и њихове семантичке конструкције, а неке њихове врсте, чини \nнам се, условљава и специфичан преводилачки сензибилитет. Било која измјена у \nсинтаксичком, посљедичном и семантичком систему једног исказа при преводу, била она \nнужна или „слободнија“, несумњиво утиче на његову стилогеност. Овај је закључак \nнарочито важан када разматрамо умјетнички текст – јер је његова експресивна функција, \nкако је још раније примијећено у науци о језику, заправо његова differentia specifica. Тако \nје разматрање хуманистичког аспекта овог посла такође било једно од занимљивих \nпитања на које се требало осврнути.  \nОсим тога, ова дисертација у захваћеном корпусу настојала је да кроз \nилустративан метод пронађе и разврста врло разгранату типологију модела туђег говора. \nТу смо се прије свега ослањали на врло поуздан, прецизан и дескриптиван систем \nМилоша Ковачевића. Установили смо да ауторске поетике по природи ствари форсирају \nнеколико одређених типова туђег говора, или чак инсистирају на њиховом непрестаном \nпреплитању и начелној неразлучивости (случај Вирџиније Вулф).  \nТема ове докторске дисертације у најужем смислу припада области контрастивне \nлингвистике, односно контрастивне анализе, такође и репрезентологије. Истраживање је \nморало, барем дијелом, да почива на трансформационим и генеративним моделима. Ипак, \nпо природи ствари, будући да је (раз)говор најшири могући репрезент нашег хуманитета, \nмогли бисмо рећи да она кореспондира са свим областима хуманистике. Тако смо у овој \nдисертацији морали да кренемо од лингвистике и наратологије, али смо обухватили и \nграфологију, морфологију, синтаксу, лексикологију, семантику, социолингвистику, \nстилистику, историју књижевности, теорију превођења, па и филозофију језика. Феномен \nтуђег говора није предмет истраживања који је поставила савремена лингвистика. Његови \nкоријени сежу далеко у антику, па можда и прије ње, ако констатујемо да су наративност, \nнарација и дијалогичност предмет умјетничког обликовања још одонда откад се човјек \nуопште бави умјетношћу ријечи.  \n \nИстраживање је по природи ствари постављено тако да би се установила једна \nврста систематског прегледа пронађених комбинација. У коначници, добијена структура, \nпо извршеној анализи, изгледа овако: \n142 \n \n \nI \n \nУ уводним разматрањима, осим што су постављени методолошки оквири и зацртана \nструктура саме докторске тезе, постављен је предмет истраживања (обликовање \nфеномена туђег говора у романима са енглеског говорног подручја и њиховим \nпреводним реализацијама. Корпус: Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј и Ка светионику, \nХарпер Ли, Убити прицу ругалицу и Иди постави стражара, Тони Парсонс, Човек и \nдечак и Одласци и Казуо Ишигуро, Остаци дана.  \nФормиран је релевантан теоријски оквир, базиран превасходно на релевантној \nсрбистичкој, русистичкој и англистичкој литератури, која се бави лигвистичким \nпроблемом туђег говора и наратолошким аспектима истог проблема (Ковачевић, \nКатнић-Бакаршић, Бахтин, Палмер, Волошинов, Принс, Николић, Смирнова, Лукшић, \nБанфилд, итд.). Постављени су истраживачки задаци и истраживачки циљ: \nустановљавање и описивање особина терминосистема туђег говора у два језика прво \nпонаособ, а онда стављајући их у динамичан однос у који ступају сваки пут када језичка \nграђа прелази из енглеског у српски језик. Формиране систематизације служиле су као \nполазни основ за закључке о дометима и могућностима превођења. Емпиријски сегменти \nдисертације, постављени паралелно, у оригиналу и преводу, нуде преглед феномена из \nоба угла, дајући и илустрацију преводилачких недоумица и вишезначних рјешења.  \nКоначна аналитичка обрада служила је доказивању једне од почетних хипотеза: да \nпосматрана два језика, и поред непобитних сличности које показују када је ријеч о \nобликовању туђег говора, имају међусобних знатних разлика. Тим разликама, у \nемпиријском смислу, посвећен је највећи дио рада и њихово тумачење доказало је да је \nовакав поглед на преводну књижевност и њене специфичне проблеме важан не само са \nдескриптивне тачке гледишта, него и у друштвеном и културолошком смислу (за \nсвакодневни рад преводилаца, издавача, за трансфер и одговарајући реципијентски \nпријем текстова при преласку из једног језика у други, из једне културе у другу). Уводно \nпоглавље служило је, између осталог, и томе да постави претпоставку да, упркос скоро \nнепрегледним истраживањима овог феномена у свијету и код нас, од Аристотела до \n143 \n \nданас (кад је ово научно питање веома живо), постоји много простора за нове научне \nувиде, нарочито оне којима је овај рад непосредно посвећен: компаративном \nистраживању посматраног феномена у дијалогичном, преводном контексту. Стога се \nпоређење изблиза, понекад и уз метод „ред по ред“ показало као изванредно користан \nаналитички приступ, јер је помогло да се установи колике су разлике у манифестацији \nодређених облика туђег говора у граматичком, па самим тим и семантичком смислу, \nколики се простор за грешку, недослован или слободнији превод (понекад и неопходан) \nјавља у преводним реализацијама, као и, на крају, које су преводилачке могућности \nдоступне да се поменути проблеми сведу на минимум. Кроз посматрање ширих, \nконтекстуалних примјера (дакле, мимо појединачних реченица које илуструју одређени \nподфеномен), на нивоу пасуса, поглавља, или цијелог текста показало се да шири \nконтекст једне прозне творевине својим органским дјеловањем умногоме утиче на \nзначење, стога и тумачење и превођење одабраног текста. \n \nII \n \nДруги, централни дио ове докторске дисертације започиње теоријским уводом \nкоји опширније приступа појму туђег говора и његовом терминосистему, ширећи се, \nусловљено самом темом, ка херменеутичким концептима теорије прозе, најближе – \nнаратологије. Пратећи терминосистем М. Ковачевића, успостављен је јединствен \nобразац у коме се најприје разматрају начелне аналитичке поставке основних типова \nтуђег говора: неуправног и управног, да би се доцније прешло на њихове подтипове, што \nје поткрепљено анализом одабраних примјера.  \nКонкретна анализа започета је разматрањем управног говора. При издвајању \nформалних диференцијалних црта у разматрању модела и подмодела туђег говора, \nпаратакса управног говора почива на структури ауторска дидаскалија: говор лика, који \nзаједно са ортографијом представљају његове базичне (подразумијеване) основе. \nНамјерно варирање или брисање било које од ових карактеристика ствара подмоделе, \nнарочито карактеристичне, и наративно потентне у умјетничкој прози. „Идеалан“, \nосновни модел дакле, подразумијева ауторску дидаскалију, директан говор лика и јасну \n144 \n \nортографску маркираност, али у овдје донесеним анализама јасно се види да се такав \nмодел често изневјерава, што доводи до стварања слободног управног говора, \nфрагментарног цитата, итд. (најпримјетније у поетици Вирџиније Вулф).  \nТакође, примијећено је и доказано на бројним примјерима, да релативна \nпрегледност и неупитност статуса „чистог“ управног говора (карактеристичног рецимо \nза аутора Тонија Парсонса или, у нешто мањој мјери, Казуа Ишигура), односно, \nприсуство сва три фактора његове маркираности, не значи да у преводу процес \nтранспоновања смисла тече линеарно. Посебна пажња посвећена је и проблему превода \nжаргона или колоквијалног говора (често се среће код ауторке Харпер Ли), као и \nпреводу фразеологизама. Навођењем упоредних примјера указано је на начине на који \nфункционишу различите врсте управног говора (реплика дијалога или неуведени \nуправни говор, слободни управни говор, уведени слободни управни говор, \nфрагментарни цитат или фрагментарни управни говор, недословно-управни говор).  \nВажно је нагласити да је анализа показала да се у дистрибуцији ових подтипова \nуправног говора јавља неједнакост у наведеним подтиповима, те да се два језика \nразликују у реализацији поменутих категорија. Самим тим, и квалификација коју смо \nодлучили да пратимо, по природи ствари, више одговара српском језику и преводном \nкорпусу, јер је туђи говор у српском језику граматички феномен, а у енглеском \nстилистички. Англистичка литература, није згорег подвући, а закључак је ове \nдисертације, много је мање пажње посветила овом проблему са лингвистичке теоријске \nтачке гледишта будући да је овај феномен више сврстан у проблем теорије прозе, уже \nнаратологије.  \nНарочита пажња посвећена је посљедицама које у разумијевању текста остављају \nпреводилачке интервенције. Описано је, на примјер, коју врсту преводилачке недоумице \nпредставља превод замјеница, поготово кад је ријеч о замјеници другог лица једнине ти \nи другог лица множине ви на српском језику, које на енглеском имају исти облик (you) и \nисту пратећу глаголску парадигму. Нотирано је да преводилац некад свјесно бира да oву \nзамјеницу изостави тако што глагол на српском прилагоди лицу које му је потребно, што \nпонекад резултира нарушавањем смисла изворног текста. Затим, закључено је да \nусловне реченице у енглеском језику представљају засебан, комплексан проблем у \n145 \n \nпревођењу јер у зависности који је степен кондиционала, ситуација у реченици градира \nсе од врло вјероватне, преко могуће до сасвим немогуће за извршење. Степен њихове \nхипотетичности изражава се у преводима најчешће прецизно, мада се наилази и на \nдругачију комбинаторику у којој су могућност и вјероватноћа извршења изражене на \nнешто другачији начин него у оригиналу. Стога је сумирано да се мора водити рачуна \nкоји ће се временски облици наћи у преводу како би могућност релизације остала иста \nкао у изворнику.  \nЈедан од засебних закључака овог рада, а чему није посвећено много аналитичке \nпажње у теоријској литератури компаративног типа, јесу сличности и разлике у \nинтерпункцијским симболима који означавају туђи говор генерално, али нарочито \nунутрашњи монолог или ток свијести, и тиме је указано на значај разликовних нијанси у \nортографији два језика. Установљено је да је препоручљив нарочити труд при \nпревођењу да знакови интерпункције буду дословно пренесени гдје год је то могуће и да \nтреба начелно избјегавати да се у преводном тексту мијењају неким другим симболом \nјер може доћи до семантичке конфузије.  \nФокус је, такође, стављен и на значај слободног управног и слободног уведеног \nуправног говора као два темеља на којима почива модернизација приповиједања у 20. \nвијеку и конституисање приповиједног манира тока свијести.  \nНеуправни говор, као најзахтјевнији тип туђег говора за контрастивну анализу \nовог типа, заузео је и највећи дио овог рада. Осим што је теоријски образложен начин на \nкоји се он транспонује из управног у неуправни (дакле, никада се не смије губити из вида \nда је он изведени, другостепени говор), постарали смо се да најприје представимо \nсуштинске, граматичке разлике које диференцирају овај тип дискурса у енглеском и \nсрпском језику. С тачке гледишта науке о језику, језички феномен неуправног говора \nподразумијева форму „преношења туђег говора структурисану у синтаксички облик \nзависносложене реченице. За разлику од управног говора, који се оформљује према \nпринципима паратаксе, неуправни говор се структурише према принципима хипотаксе. \nНаиме, синтаксичка конструкција неуправног говора састоји се од ауторске дидаскалије \n(ријечи аутора) у облику главне клаузе, и репродукованог исказа (неауторовог говора) у \nформи зависне клаузе“ (Ковачевић 2012а: 16). У разликама између два језика које смо \n146 \n \nразмотрили анализирајући грађу из одабраног корпуса било је довољно материјала да се \nпроблем размотри и са чисто лингвистичке стране, међутим, управо природа селектоване \nграђе условила је да се исти феномен размотри и са тачке гледишта наратологије.  \nПрема науци о приповиједању, неуправни говор јесте „тип дискурса у којем су \nискази или мисли лика интегрисани у други исказ или мисао (обично, али не нужно) \nпосредством помјерања граматичког времена уназад, те преласка замјеница првог лица у \nтреће лице“ (Принс 2011: 125). Наратолог, као разликовне особине индиректног говора, \nпотенцира његову временску (граматичку) димензију и усаглашавање лица из пренесене \nреченице са лицем у ауторској дидаскалији. Питање о типовима приповиједања и \nначинима извјештавања у приповједном дискурсу веома је старо. Оно се поставља још у \nантици и изазива несмањено интересовање и до данас, резултирајући често све \nзамршенијим структуралним анализама и табеларним приказима овог проблема и \nњегових потенцијалних рјешења. Неупитно је да је једна од најкарактеристичнијих \nстилских црта тзв. наративних текстова извјештавање о ономе што је речено. Оно је \nодлика и нарација у стиху, као и драмских наратива. Због тога је питање неуправног \nговора једно од најважнијих када се испитује репрезентација говора и његова функција у \nфикционалним текстовима. Врло су различите могућности које су на располагању \nписцима да представе оно што су људи рекли, што су чули или начули, претпоставили, \nзамислили или измислили. Примјена различитих језичко-стилских опција пресудно утиче \nна начин на који читаоци примају и тумаче представљене изјаве.  \nЗбог свега наведеног, наше су се анализе кретале у смјеру синтаксичких \nпомјерања на нивоу промјене глаголских времена, замјеница, упућивачких ријечи, затим \nтрансформација на нивоу реченице (слагање времена у енглеском језику, кога нема у \nсрпском) у затеченим моделима (репрезентативним одломцима из романа), да би се што \nбоље описала лепеза могућих преводилачких рјешења, као и њена употребна вриједност. \nЈедан од основних механизама за транспоновање реченице из управног у неуправни говор \nу енглеском језику јесте backshifting, односно слагање времена на српском језику. Кроз \nанализу се показало да овај механизам, иако природан, није нужно и логичан процес. \nСтога смо закључили да у примјерима гдје имамо „трајне ситуације“, слагање времена \nможе зависити и од контекста, па је веома битан начин на који говорник доживљава дату \n147 \n \nситуацију. У складу са тим настаје варијација неуправног говора. Пошто у српском језику \nслагање времена не постоји, ове ће реченице у преводу на српски у већини случајева \nостајати у свом изворном облику, без обзира на промјену говорне парадигме.  \nПосебна пажња посвећена је модалним глаголима, који су у енглеском језику \nвеома учестали и имају широк дијапазон значења. Интерпретација њихове семантике \nјесте комплексан и захтјеван процес. Модални глаголи у енглеском језику спадају у \nкатегорију помоћних глагола док у српском језику они понекад могу имати и пуно \nзначење и бити носиоци реченице. Интерпретација значења енглеских модалних глагола \nможе бити неодређенија и флексибилнија због њихове полисемичности. Такође, модални \nглагол који се јавља у реченицама на енглеском језику често је изостављен у преводима. \nАко пак изражава обавезу, она је изражена императивом, док се тентативни облици \nмодала не преводе потенцијалом, већ презентом (Пртљага 2010: 80). Све наведено \nразмотрено је као могућност у практичној анализи и поткрепљено је одговарајућим \nпримјерима из корпуса. Ортографске нијансе такође су разматране на оним мјестима гдје \nсу уочавана одступања. Примијећено је да су и у енглеском и у српском језику \nортографска обиљежја углавном изузета и да, осим у експресивним реченицама, симбол \nкоји је најучесталији јесте тачка. У реченицама у којима смо наишли на идиомске \nконструкције, примијетили смо да може доћи до дословног превода, чиме је нарушена \nсемантика исказа, па је савјет преводиоцима да овакве конструкције не преводе дословно.  \nУ раду смо нагласили да једна од битнијих значењских категорија исказа јесте \nмодалност. Одређене карактеристике модалности утичу на проблеме превођења. \nПоказали смо да се модалност другачије манифестује у енглеском и српском језику. У \nенглеском језику модалност се најчешће везује за глагол док је у српском то више \nконтекстуална категорија. У српском језику највећу потенцију модалности показује \nпотенцијал који обухвата већи број модалних значења па се не може јасно утврдити о \nкојем је модалном значењу ријеч, већ нам за то треба познавање контекста. Након \nизвршене анализе увидјели смо да се модалност много више јавља у изворном тексту, а за \nто је главни кривац механизам слагања времена у енглеском, што у српском језику  \nнемамо, па преводилац има могућност да дате конструкције упрости тако што модалне \nоблике једноставно преведе презентом или перфектом. Такође је закључено да се \n148 \n \nмодалност јавља у свим типовима туђег говора, али најчешће у примјерима када \nреченице прелазе из управног у неуправни говор.  \nВодећи се превасходно Бахтиновим анализама, увидјели смо да се упитне и \nузвичне реченице након преласка из управног у неуправни говор трансформишу у \nизричне, осим у случајевима експресивног неуправног говора који је обично \nкарактеристика публицистичког или књижевноумјетничког текста. Главни разлог за то је \nтај што би употреба тачке умјесто узвичника или упитника  нарушила емотивни набој \nреченице, што је врло важна карактеристика књижевног дјела.  \nПромјене које се такође јављају при преласку реченица из управног у неуправни \nговор тичу се показних замјеница које пролазе кроз трансформацију. Тако у енглеском \nјезику у управном говору показне замјенице „this“ и  „these“ прелазе у „that“ и „those“ у \nнеуправном говору. Међутим, у анализи су се појавили случајеви када до овакве \nтрансформације није дошло у изворном тексту, а јесте у преведеном. Преводилац је \nизабрао да ову трансформацију не преведе и тиме нарушио „деиктичку пројекцију“ \nисказа, која је дефинисана говорниковом локацијом у тренутку говора. Закључили смо да \nуколико у говорном тексту не долази да трансформације замјеница, преводилац би требао \nто адекватно и да пренесе.  \nПосебна пажња морала је бити посвећена реду ријечи у реченици. Енглески језик \nима стриктан редослијед ријечи који се мора поштовати, док је српски језик ту \nфлексибилнији. Када се у енглеском језику упитне реченице трансформишу из управног \nу неуправни говор, ред ријечи у реченици мора бити промијењен јер упитне реченице \nпостају изјавне. Наша анализа показала је да у српском језику до ове промјене не долази \nи да преводиоци овакве реченице исправно преводе.  \n \nНешто захтјевнији за анализу и проучавање били су текстови са слободним \nнеуправним говором. То је тип говора који је основна карактеристика тока свијести, а \nнаши романи чији је аутор Вирџинија Вулф Ка светионику и Госпођа Даловеј, управо су \nпо овом типу говора и препознати. Захваљујући овој техници, описани догађај видимо из \nперспективе лика, а много мање из перспективе аутора. Тако читалац у потпуности \nдоживљава оно што се лику дешава. Овај тип говора углавном се представља употребом \n149 \n \nтрећег лица једнине, али се може остварити, додуше рјеђе, у првом лицу једнине или \nмножине, као и другом лицу једнине и множине.  \nНаратор нам углавном говори о мислима лика, али не указујући јасно коме те \nмисли припадају, да ли аутору или јунаку дјела, а сам преводилац се може сматрати \nтрећим говорником, одговорним за оригинални превод дјела (Зечевић 2013: 118). Овај \nтип говора нијe лако уочљив и често је, уз познавање граматичких и синтаксичких \nобиљежја, неопходно познавање и контекстуалних околности како би се увидио СНГ. \nЗатим, тешко је направити и дистинкцију између подмодела слободног неуправног \nговора зато што долази до потешкоћа при усаглашавању лица и глаголских времена у \nизворном и преведеном тексту. У енглеском језику, ради бољег разумијевања, у реченици \nсе више пута наводе личне или присвојне замјенице, што у српском није случај јер глагол \nпоказује и лице. Такође смо спознали да је за преводиоца врло важно да најприје разазна \nс чије тачке гледишта треба превести текст, да читаоцу буде разумљив, а да не наруши \nзамисао аутора да дату ситуацију представи слободним неуправним говором. Уочили смо \nда је за преводиоца велики изазов и језичка полифонија овог типа говора, јер се при \nпревођењу она може изгубити. У анализи смо указали на синтаксичке разлике у примјени \nСНГ у енглеском и српском језику, од којих би најприје издвојили ту да у српском језику, \nза разлику од енглеског, нема транспозиције глаголских времена и да је форма овог \nмодела туђег говора у српском језику нешто флексибилнија  него у енглеском. Наши \nпреводи показали су успјешност у превођењу овог типа говора и технике тока свијести за \nкоју се сматра да је најупечатљивија иновација књижевности двадесетог вијека.  \nНакон проведене анализе текстова са слободним неуправним говором уочили смо \nниз текстуалних индикатора у енглеском језику који помажу читаоцу, а тиме и \nпреводиоцу, да установи да ли се ради о изговореним ријечима или мисаоној \nрепрезентацији, односно да ли ријечи припадају говорнику или „мислиоцу“. Ово је \nпоготово тешко разлучити у случајевима презентације мисли и када се брзо мијења угао \nгледања што подразумијева транзицију између говора лика у говор наратора или обрнуто. \nНапоменућемо да ови маркери не могу засебно бити индиција за СНГ, али у датом \nконтексту свакако представљају ваљан алат за утврђивање природе упитног наратива.  \n150 \n \n- \nНајјаснији маркер за СНГ јесу парантезе, интерпункцијски \nиздвојени \nреченични \nдијелови. \nОвај \nјезичко-стилски \nпоступак \nидентификује \nговорника \nи \nпојашњава \nисказ. \nУ \nнашој \nанализи \nпарантетичност се показала као граничник између неуправног говора и \nСНГ и као снажан индикатор коме се приписује фокализација или \nприповиједање. \n- \nВезник for је везник узрочног типа који у одређеним примјерима \nобично претходи неком логичком коментару или саопштавању мисли и \nкоји као такав подразумијева слагање догађаја, а тиме и слагање времена. \nОвај везник усмјерава пребацивање из једне категорије дискурса у другу, \nнајчешће из директног говора у СНГ тако што се лик повлачи из \nспољашњег свијета  у своје мисли, тј. у свој унутрашњи свијет. У \nенглеском језику овај везник има вишеструко значење и може \nфункционисати и као везник и као приједлог, док је у српском само везник \nпа тиме има и мањи спектар могућих значења. Стога смо примијетили да се \nнеријетко дешава да га преводилац потпуно изостави у преводу, а уколико \nга преведе, то најчешће буде везником „јер“. Ипак, овај везник није поуздан \nиндикатор, већ може послужити као помоћно средство неком другом \nсигналу СНГ. \n- \nДо различитих преводилачких недоумица, када је СНГ у питању, \nдолази због нејасности која прати овај тип говора. Томе доприноси и  \nупотреба замјенице one која због својих граматичких и семантичких \nсвојстава подразумијева могућу вишесмисленост. Гомилање ове замјенице \nу тексту оставља утисак „прикривеног приповједача“ (Лукшић 2017: 8) и \nпомаже да се објективизује субјективно гледиште. У нашим примјерима, \nова замјеница је најчешће била преведена именицом „човјек“ , а уколико је \nпреводилац одлучио да изостави превод, онда би исказ у којем се замјеница \nналази превео неком обезличеном конструкцијом. \n- \nКада се знак питања нађе у тексту који презентује нечије мисли, он \nсигнализује да је ријеч о СНГ, обично у форми унутрашњег дијалога који \n151 \n \nлик води сам са собом. Овим поступком су боље приказане емоције и \nмисли лика. У примјерима из наше анализе преводиоци су дословно \nпреносили упитнике, као и узвичнике, увиђајући да су то важни текстуални \nиндикатори. \n- \nМодални глаголи и њихове допуне представљају такође лексичке \nмаркере СНГ. У нашим примјерима углавном показују унутрашње \nнесигурности и сумње јунака романа. Углавном се јављају у унутрашњим \nмонолозима и рјеђе у романима који се приповиједају у првом лицу. \n \nIII \n \n  \nЗасебни случајеви, можда и најинтересантнији за проучавање и најсложенији за \nанализу, били су комбиновани типови туђег говора, у приповиједању дати мозаично, гдје \nдо краја није ни могуће јасно разлучити, због интензивног преплитања, о ком се тачно \nтипу или пак подтипу феномена туђег говора говори. Ту прије свега мислимо на  \nнеуведени управни говор или реплику дијалога, слободни управни говор, фрагментарни \nцитат, експресивни неуправни говор и слободни неуправни говор. Ови случајеви далеко \nсу најфреквентнији у приповиједању В. Вулф, па су стога и одломци из њеног дјела \nнајчешћи. Затечена ситуација не чуди када имамо на уму да је ова књижевница један од \nпрвих аутора код којих се у пуном обиму види резултат тзв. тока свијести у \nприповиједању, који у највећем дијелу и чини мозаик начињен од различитих типова туђе \nријечи, односно укрштање токова свијести који припадају различитим лицима, не \nискључујући ни приповједача самог. Тако смо бавећи се овим комбинованим типовима \nтуђег говора увидјели како се различити типови туђег говора могу комбиновати и под \nкојим условима, управо како би се добили ванредно успјели примјери технике \nмодернистичког приповиједања.  \nСтога смо преносили и анализирали управни говор без дидаскалије, у \nконструкцијама неуправног говора, што би могло представљати и управни говор са \nдидаскалијом у интермедијалној позицији. Опширнији одломци текстова који су \nнаписани у директном говору могу бити испрекидани фрагментарним цитатима и \n152 \n \nдословним неуправним говором у форми препричаваних дијелова текста, или у оним \nслучајевима када приповједач жели остати тајанствен па се одлучује да догађаје \nпредстави недословним неуправним говором. Наилазили смо и на примјере у којима \nаутор ствара експресивни неуправни говор и прави неуправни говор, који представљају \nодређену врсту предлошка за ситније приповједачке интервенције које опонирају \nосновном дискурсу, стварајући наративну полифонију и приповједну загонетност. У свим \nанализираним ситуацијама преводилац је успио да дјелимично пренесе ове приповједне \nтехнике, али некад је ипак морао дати примат неким другим стилистичким или \nсемантичким обиљежјима текста, а тиме и нарушити структуре типова туђег говора. \n \n \nТуђи говор за преводиоца представља изузетно тежак, најприје читалачки, а затим \nаналитички и тек на крају преводилачки и лингвостилистички задатак, будући да мора да \nводи рачуна о цјeловитости радње, експресивности исказа те индивидуалној поетици \nсамог писца. Код тог проблема до пуног изражаја долази полифонија о којој говори \nБахтин. Наш је коначни закључак да су српски преводиоци, уз повремена, уосталом, \nријетка исклизнућа која се коментаришу у овом раду, тај посао веома ваљано обавили.  \n \n \n153 \n \nИЗВОРИ:  \n \nВулф 1925: V. Woolf, Mrs Dalloway, London: Hogart Press.  \n \nВулф 2004: Вирџинија Вулф, Госпођа Даловеј, Београд: Народна књига.  \n \nЛи 2010: Harper Lee, To Kill a Mockinbird, London: Arrow Books.  \n \nЛи 2015: Харпер Ли, Убити птицу ругалицу, Београд: Лагуна.  \n \nЛи 2015: Harper Lee, Go Set a Watchman, New York: HarperCollins.  \n \nЛи 2015: Харпер Ли, Иди постави стражара, Београд: Лагуна.  \n \nПарсонс 1999: Tony Parsons, Man and Boy, New York: HarperCollins.  \n \nПарсонс 2013: Тони Парсонс, Човек и дечак, Београд: Лагуна  \n \nПарсонс 2011: Tony Parsons, Departures, New York: HarperCollins. \n \nПарсонс 2012: Тони Парсонс, Одласци, Београд: Лагуна.  \n \nИшигуро 1989: Kazuo Ishiguro, The Remains of the Day, London: Faber and Faber.  \n \nИшигуро 2015: Казуо Ишигуро, Остаци дана, Београд: Дерета.  \n \n \n \nЛИТЕРАТУРА \n \n \nАлександер 1988: Alexander L G. Longman English Grammar, Longman.  \nАристотел 2008: Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Prev. M. N. Đurić. Beograd: DERETA.  \nБал 2000: М. Bal. Naratologija: teorija priče i pripovedanja. Prev. R. Mirković. \nBeograd: Narodna knjiga; Alfa.  \n154 \n \nБалдик 2001: C. Baldick, The Concise Oxford Dictionary of Literary Terms. New York: \nOUP.  \nБанфилд 1973: A. Banfield Narrative style and the grammar of direct and indirect speech, \nFoundations of Language, Oxford University Press.  \nБанфилд 1982: A. Banfield Unspeakable Sentences: Narration and Representation in the \nLanguage of Fiction, Routledge Revivals, Volume 9, Issue 4, August 1980, Pages 363-381 \nБахтин 1967: М. Bahtin. Problemi poetike Dostojevskog. Prev. M. Nikolić. Beograd: \nZepter BookWorld.  \nБахтин 1980: М. Bahtin. Marksizam i filozofija jezika. Beograd: Nolit.  \nБахтин 1981: M. Bakhtin, „Discourse in the Novel“ (M. Holquist, & C. Emerson, Trans.), \nIn M. Holquist (Ed.), The Dialogic Imagination (pp. 259–422), Austin: University of Texas \nPress. \nБахтин 1986: M. Bakhtin, ’The Problem of Speech Genres’ in Speech Genres and Other \nLate Essays, Austin: University of Texas Press, 60–102. \nБахтин 1989: М. Bahtin. O romanu. Prev. A. Badnjarević. Beograd: Nolit.  \nБахтин 1991: М. Bahtin. Teorija iskaza i problem sintakse. Monološko i polifono \nmišljenje. UP. Milosavljević (Prir. ). Teorijska misao o književnosti, 593−599. Novi Sad: \nSvetovi.  \nБибер ет ал 1999: D. Biber et al, Longman grammar of spoken and written English. \nEdinburgh: Pearson Education Ltd.  \nБити 1997: V. Biti. Pojmovnik suvremene književne teorije. Zagreb: Matica hrvatska.  \nБритон 1980: L. Brinton ‘Represented perception’: A study in narrative style, Poetics \nБугарски 1989: R. Bugarski Uvod u opštu lingvistiku, Čigoja.  \nБугарски 2007: R. Bugarski. Lingvistika u primeni. Beograd: Čikoja štampa.  \nБужињска, Маковски 2009: А. Bužinjska iM. P. Markovski. Književne teorije XX veka. \nPrev. I. Đokić. Beograd: Službeni glasnik.  \nБухлер 1934: K. Bühler, Sprachtheorie, Fischer.  \nВердонк 2002: P. Verdonk, Stylistics, Oxford: Oxford University Press. \n155 \n \nВидановић 2015: М. Н. Видановић. Типови туђег говора у британским и америчким \nписаним медијима и њихови еквиваленти у српском. Наслеђе, XII (30), 199−208.  \nВо 1995: L. R. Waugh. Reported speech in journalistic discourse: The relation of function \nand text. Text, XV (1), 129−173.  \nВолошинов 1973: V. N. Volosinov, Marxism and the Philosophy of Language (L. Matejka, \n& I. R. Titunik, Trans.). Cambridge Harvard University Press. \nВон Финтел 2006: K. Von Fintel, Modality and Language, In D. Borchert (ed.), \nEncyclopedia of Philosophy, Macmillan Reference. pp. 20-27 (2006) \nВучковић 2013: М. Вучковић, Управни и неуправни говор у говорном енглеском језику \n– импликације у настави, у: Од науке до наставе, Бојана Димитријевић (ур.), \nФилозофски факултет, Ниш, 91−102. \nГомбрич 1960: E. H. Gombrich, Art and Illusion, London, Phaidon.  \nГринбаум, Кверк 2009: S. Greenbaum and R. Quirk. A Student's Grammar of the English \nLanguage. Edinburgh: Longman.  \nДаглас, Конрад, Лич 2003: B. Douglas, S. Conrad and G. Leech. Longman Student \nGrammar of Spoken and Written English (2nd ed. ). Edinburgh: Longman.  \nДајхес 1945: D. Daiches, Virginia Woolf, Nicholson and Watson.  \nДорон 1991: E. Doron, Doron, Point of view as a factor of content, Proceedings of the 1st \nSemantics and Linguistic Theory Conference (SALT 1), 51–64 \nЂорђевић 2000: R. Đorđević, Uvod u kontrastiranje jezika, 4. izdanje, Beograd: Filološki \nfakultet.  \nЂорђевић 2004: R. Đorđević, Uvod u kontrastiranje jezika, 6. izdanje, Beograd: Filološki \nfakultet.  \nЕкарт 2015: R. Eckardt, The Semantics of Free Indirect Discourse, Current Research in the \nSemantics / Pragmatics Interface, Volume: 3, Brill.  \nЕрлич 1990: S. Ehrlich, Point of view: A linguistic analysis of literary style, Language in \nSociety, Volume 21, Issue 2, 310-312, Cambridge University Press \nЖивковић 1992: D. Živković (ur. ). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit.  \n156 \n \nЗечевић 2013: S. Zečević, Slobodni neupravni govor u romanu Virdžinije Vulf To the \nlighthouse i njegovi prevodni ekvivalenti u srpskom jeziku, Nasleđe, Kragujevac vol. 10, br. 26, \n115-126.  \nИвир 1978: V. Ivir, Teorija i tehnika prevođenja. Novi Sad: Centar \"Karlovačka \ngimnazija\". \nИвић 2002: М. Ивић, Ред речи. Лингвистички огледи, четири, Београд: Чигоја \nштампа, 2002.  \nЈакобсон 1957: R. Jakobson, Shifters, verbal categories, and the Russian verb. \nMassachusetts: Harvard University Press. \nЈакобсон 1957: R. Jakobson, Shifters, verbal categories, and the Russian verb. \nMassachusetts Harvard University Press \nЈеротијевић 2011: Д. Јеротијевић. Типови и функције туђег говора у језику српских \nписаних медија. Радови Филозофског факултета, 13 (1), 645−660.  \nЈесперсен 1924: O. Jespersen, The Philosophy of Grammar, London: H. Holt. \n Јовановић 2009: Ј. Јовановић, Писци и стил. Београд: Друштво за српски језик и \nкњижевност Србије. \nЈовановић 2015: A. A. Jovanović. Osnovi teorije prevođenja: sa kritičkim poređenjem \nprevoda. Beograd-Zagreb: Factum izdavaštvo.  \nЈул 1998: G. Yule. Explaining English Grammar. Oxford: Oxford University Press.  \nКаравесовић 2010: Д. Каравесовић. Слободни неуправни говор: енглеско−српске \nпаралеле. Наслеђе, VII (15/2), 43−54.  \nКаравесовић, Теодоровић 2015: M. D. Karavesović i A. J. Teodorović. Sequence of tenses \nin English andSerbianreported structures−theoretical and methodological aspects in Serbian-\nEnglish translation practice. Наслеђе, XII (30), 123−133.  \nКартер Мекарти 2006: R. Carter &M. McCarthy, Cambridge grammar of English: A \ncomprehensive guide: Spoken and written English grammar and usage. Cambridge,  \nКатнић-Бакаршић 1999: M. Katnić-Bakaršić, Lingvistička stilistika, Open Society Institute \nКатнић-Бакаршић 2001: М. Katnić-Bakaršić. Stilistika . Sarajevo: Naučna i univerzitetska \nknjiga.  \n157 \n \nКатнић-Бакаршић 2003: М. Katnić-Bakaršić. Stilistika dramskog diskursa. Zenica: \nVrijeme.  \nКетфорд 1968:. J. C. Catford, A Linguistic Theory of Translation, Foundations of \nLanguage 4 (4):451-452 (1968). \nКовачевић 2009: М. Ковачевић, Огледи из српске синтаксе, Београд: Друштво за \nсрпски језик и књижевност Србије. –  210 стр. \nКовачевић 2011: М. Ковачевић, Граматичка питања српскога језика. Београд: Јасен.  \nКовачевић 2012а: М. Ковачевић, О граматичко-стилистичком терминосистему \nтуђег говора, Српски језик: студије српске и словенске. Год. 17, бр 1–2 (2012), стр. 13–\n38.  \nКовачевић 2012б: М. Ковачевић. O типовима туђег говора у роману „Сара“ Петра \nСарића. У М. Ковачевић (Прир. ). Лингвостилистика књижевног текста. Београд: \nСрпска књижевна задруга, 310−330. \nКовачевић 2012в: М. Ковачевић, Синтаксичко-стилистичке особине слободног \nнеуправног говора у романима Меше Селимовића и Скендера Куленовића. У М. \nКовачевић (Прир. ). Лингвостилистика књижевногтекста, Београд: Српска књижевна \nзадруга, 330−353.  \nКолмас 1986: F. Coulmas, Direct and Indirect Speech, De Gruyter Mouton.  \nКон 1978: D. Cohn. Transparent Minds. Narrative Modes for Presenting Consciousness in \nFiction. Princeton: Princeton University Press.  \nКравенс 2000: C. S. Cravens, Čapek's Hordubal and Dostoevsky's The Double: Madness \nand Free-Indirect Discourse, Comparative Literature, Vol. 52, No. 1 (Winter, 2000), Duke \nUniversity Press, pp. 53–71.  \nКрацер 1981: A. Kratzer, The National Category of Modality, Hans-Jurgen Eikmeyer & \nHannes Rieser (eds.), Words, Worlds and Context, 38-74, Walter de Gruyter. \nКрацер 1991: A. Kratzer, Modality, Arnim von Stechow & Dieter Wunderlich (eds.), \nSemantik, 639-650. Berlin, New York: Mouton de Gruyter. \nКристал 1988: D. Kristal. Enciklopedijski rečnik modern lingvistike. Prev. I. Klajn iB. \nHlebec. Beograd: Nolit.  \n158 \n \nЛајонс 1977: J. Lyons, Semantics (Vol. 1). Cambridge: Cambridge University Press.  \nЛевинсон 1983: Levinson S. C. Pragmatics, Cambridge University Press, Jun 9, 1983  \nЛерч 1973: G. Lerch, Lerch, Gertraud, Die uneigentlich direkte Rede im Französischen, \nHeidelberg, Karl Winter \nЛескив 2009: А. Leskiv. The Literary Phenomenon of Free Indirect Speech. Seria \nFilologiczna Studia Anglica Resoviensia, 60, 51−58.  \nЛефевр 1992: A. Lefevere,  Translation, Rewriting, and the Manipulation of Literary Fame, \nRoutledge \nЛич, Шорт 1981: G. N. Leech, M. H. Short, Style in Fiction A Linguistic Introduction to \nEnglish Fictional Prose, Routledge.  \nЛоувиот 2016: E. Louviot, Direct Speech in Beowulf and Other Old English Narrative \nPoems. Woodbridge: D.S. Bewer, pp. vii, 285. \nЛукшић 2022: S. Lukšić, Uses of the category of free indirect thought presentation in \nVirginia Woolf's To the Lighthouse, Sveučilište u Mostaru, Filozofski fakultet 12 (17. -18. ), \n326-341 \nМајер 2015: E. Maier, Quotation and unquotation in Free Indirect Discourse. Mind Lang.  \nМајес 1990: P. Mayes, Quotation in Spoken English. University of California, Santa \nBarbara.  \nМаки 1965: W. F. Mackey, Language Teaching Analysis, Longman. \nНиколић 2020: В. М. Николић. Србистичка истраживања типова туђег говора \nтоком последњедве деценије. Српски језик, XXV, 287−301.  \nПалибрк 2010: И. Палибрк. О преводу слободног неуправног говора у романима \n„Госпођа Даловеј“ и „Ка светионику“. Наслеђе, VII (15/1), 143−152.  \nПалмер 1990: F. R. Palmer, Modality and the English Modals, London: Routledge. \nПаскал 1977: R. Pascal, The dual voice: free indirect speech and its functioning in the \nnineteenth-century European novel, Manchester University Press.  \nПипер и др. 2005: П. Пипер, Синтакса савременога српскога језика: Проста \nреченица, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица српска. \n159 \n \nПипер, Клајн 2014: П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика, \nМатица српска, Нови Сад.  \nПринс 2011: Dž. Prins. Naratološki rečnik. Prev. B. Miladinov. Beograd: Službeni glasnik.  \nПртљага 2010: Ј. Prtljaga J, Modalnost u ranom učenju engleskog jezika, Inovacije u \nnastavi XXIII, 2010/2: 80-88.  \nРадовановић 2012: А. Radovanović, Dvostruki modali u primerima britanskog engleskog \njezika, Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, кnjiga 2, стр. 123-\n137.  \nРадовановић 2012: А. Радовановић, На маргинама модалности: глагол ought to у \nенглеском језику и његови еквиваленти у српском језику, Узданица, IX/2, Јагодина: \nФакултет педагошких наука, стр. 145-157.  \nРајић 1996: Ј. Рајић. Slobodni indirektni govor u španskom i mogućnost njegovog \nprevođenja na srpski. Južnoslovenski filolog, 52, 175−191.  \nРајић 2010: Ј. Рајић. Слободан неуправни говор: језичка реализација полифоничног \nисказа у наративном дискурсу. Српски језик, XV, 515−524.  \nРајнхарт 1983: T. Reinhart, Conditions for text coherence. Poetics Today 1: 161–80.  \nРебул, Делфито, Флорин 2016: A. Reboul, D. Delfitto, G. Fiorin, The Semantic \nProperties of Free Indirect Discourse, Annual Reviews. Linguist 2, 255-71.  \nСемино и Шорт 2004: Semino, E. and Short, M. Corpus Stylistics: Speech, Writing and \nThought. Presentation in a Corpus of English Writing. London: Routledge \nСимић & Јовановић 2007: Р. Симић, Ј. Јовановић, Српска граматика, Београд: Јасен.  \nСинклер 1990: J. Sinclair. Collins Cobuild English Grammar. London and Glasgow: \nCollins Publisher & The University of Birmingham.  \nСмирнова 2009: A. V. Smirnova, Reported speech as an element of argumentative \nnewspaper discourse, Discourse & Communication 3: 79, London: SAGE Publications  \nСтанојевић 2001: D. Stanojević. Retorika Zlatnog runa. Pančevo: Mali Nemo.  \nСтанојевић 2004: D. Stanojević. Mediji i načela dijaloga. Pančevo: Mali Nemo.  \n160 \n \nСтанојчић, Поповић 2008: Ж. Станојчић и Љ. Поповић. Граматика српског језика за \nгимназије и средње школе (11. изд). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.  \nСтепанов 2017: С. Р. Степанов, „Лингвистички (репрезентолошки) аспект \nхетероглосије у Андрићевој Госпођици“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, \n(2017), књ. 45, св. 2, стр. 513–528.  \nТанен 1986: D. Tannen, Gender and Discourse, Oxford University Press.  \nУрбанова 2009: Z. Urbanova. The Funtion of Reported Language in the Discourse of \nNewspaper Reports. Topics in Linguistics, 4, 82−89.  \nФилмор 1966: C. Fillmore, Toward a modern theory of case. The Ohio State University \nproject on linguistic analysis, report 13.1-24. Columbus: Ohio State University. \nФилмор 1975: C. J. Filmore, Frame Semantics, University of California, Berkley \nФилмор 1997: C. Fillmore, Lecture on deixis, Cambridge University Press. \nФлудерник 1993: M. Fludernik, The Fictions of Language and the Languages of Fiction, \nLondon: Routlege.  \nФрис 1945: C. C. Fries, Teaching and Learning English as a Foreign Language. Ann \nArbor: University of Michigan Press. \nХалидеј, Макинтош, Стревенс 1964: M. A. K. Halliday, A. McIntosh, P. Strevens, The \nLinguistic Sciences and Language Teaching,  Longmans, London. \nХјуингс 2011: М. Hewings, Advanced Grammar in Use, Cambridge: Cambridge \nUniversity Press.  \nХолмс 1972: J. S. Holmes, J  S. (1972/1988).  “The Name  and Nature of Translation \nStudies”. In: James S. Hol-mes, Translated! Papers on Literary Translation and Translation \nStudies. Amsterdam: Rodopi. 67-80 \nХоф 2018: M. Hoff, Virginia Woolf's Mrs. Dalloway: Invisible Presences, Clemson \nUniversity Press. \nЧетман 1978: S. Chatman, Story and Discourse: Narrative Structure in Fiction and Film, \nIthaca and London: Cambridge University Press, 48-50. \n161 \n \nЧумаков 1975: Г. М. Чумаков,  Синтаксис конструкций с чужой речю, Киев, Вища \nшкола.   \nШленкер 2004: P. Schlenker, Context of Thought and Context of Utterance: A Note on \nFree Indirect Discourse and the Historical Present, Mind & Language vol. 19, 279-304.  \nШмит 2008: W. Schmid, Elemente der Narratologie, 2. verbesserte Aufl., Berlin und New \nYork, W. de Gruyter.   \nШорт 1999: M. Šort, Predstavljanje govora u romanima i u štampi, u: Kako ukrotiti tekst, \nSlavica Perović (prir.), Podgorica: Institut za strane jezike, Oktoih, 245−270. \n \n \nCambridge Dictionary https://dictionary.cambridge.org/ \n \nMerriam Webster Dictionary https://www.merriam-webster.com/ \n \n \n \n \n \n  \n \n \n \n"}
{"dc.title": "Анализа негативног трансфера са матерњег на кинески језик у писаној продукцији србофоних студената Анализа негативног трансфера са матерњег на кинески језик у писаној продукцији србофоних студената", "dc.creator": "Вујичић, Јелена", "dc.source": "Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/2ec6613e-94a7-403b-963f-e04e8e38ae3f/download", "subject": "?", "id": "ues_6", "text": " \nУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ \nФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nЈелена Вујичић \n \n \n \n \n \n \n \nАНАЛИЗА НЕГАТИВНОГ ТРАНСФЕРА СА МАТЕРЊЕГ НА КИНЕСКИ ЈЕЗИК \nУ ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ СРБОФОНИХ СТУДЕНАТА \nДокторска дисертација \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nИсточно Сарајево, 2023.  \n \nУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ \nФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nЈелена Вујичић \n \n \n \n \n \n \n \nАНАЛИЗА НЕГАТИВНОГ ТРАНСФЕРА СА МАТЕРЊЕГ НА КИНЕСКИ ЈЕЗИК \nУ ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ СРБОФОНИХ СТУДЕНАТА \nДокторска дисертација \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nИсточно Сарајево, 2023. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nБиблиографски подаци: \nУДК  \nНаучна област                хуманистика                         \nНаучно поље                  језици и књижевности \nУжа научна област        специфични језици, лингвистика \nИнституција                   Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски          \n                                         факултет \nМентор рада                   Доц. др Ана Јовановић \nКоментор рада               Проф. др Милош Ковачевић \nБрој страница                212 \nБрој слика                      15 (графикони у сликама)  \nБрој табела                     7 \nБрој прилога                  -  \nБрој литературних референци    157 \nДатум одбране \nКомисија за одбрану: \n1. Проф. др Милош Ковачевић \n2.   Доц. др Ана Јовановић \n3.   Доц. др Ђин Сјаолеи (Jin Xiaolei) \n \nРад је одложен у библиотеци Филозофског факултета Универзитета у \nИсточном Сарајеву \n \nАНАЛИЗА НЕГАТИВНОГ ТРАНСФЕРА СА МАТЕРЊЕГ НА КИНЕСКИ ЈЕЗИК \nУ ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ СРБОФОНИХ СТУДЕНАТА \nРЕЗИМЕ  \nПредмет овог истраживања је сфера утицаја српског као матерњег језика (Ј1) у \nпроцесу учења кинеског језика (циљног језика), манифестованог у писаној продукцији \nстудената основних студија двојног студијског програма Кинеског и енглеског језика и \nкњижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. \nРезултати анализе требало би да служе као својеврстан оријентир за будуће наставнике \nкоји раде са србофоним ученицима, али и као приручник србофоним ученицима \nкинеског језика.  \nЦиљ рада огледа се у томе да се понуди систематична анализа и класификација \nлексичких, семантичких, синтаксичких и осталих грешака које праве матерњи \nговорници српског језика током учења кинеског језика, да се утврди поријекло грешака \nу намјери да се њихова појава спријечи, те да се ублажи појава фосилизације грешака. \nДидактичко-методички значај анализе лежи у томе да се представе и систематски \nанализирају резултати квалитативног и квантитативног истраживања, те да се укаже на \nпотенцијалне методичке стратегије које би допринијеле томе да настава кинеског језика \nза србофоне студенте буде ефикаснија, да се током процеса наставе спријече одређене \nгрешке које се могу предвидјети, те да се олакша и поједностави процес учења \nкинеског језика из перспективе србофоних ученика. \nЕмпиријско истраживање, чији су резултати представљени у овој дисертацији, \nимало је своју квантитативну као и квалитативну компоненту. Истраживање је рађено \nна писаној продукцији, односно анализирано је преко 880 аутентичних студентских \nрадова, а након детаљне анализе приступили смо идентификацији, описивању, \nобјашњавању и евалуацији грешака, ослањајући се све вријеме на теоријске основе \nдисциплина као што су анализа грешака и контрастивна лингвистика, а све у оквиру \nтеорије о ученичком међујезику. \nКроз ово истраживање доказане су, односно у потпуности потврђене почетне \nхипотезе: да је трансфер у писаној продукцији на кинеском језику код србофоних \nговорника присутан на свим нивоима студија, односно код студената свих нивоа \nјезичке компетенције, као и да грешке присутне у међујезику студената нису у већини \nслучајева узроковане искључиво незнањем граматичких правила кинеског језика, већ су \nпосљедица интерференције или трансфера из српског или енглеског језика. Дјелимично \nсу потврђене хипотезе о томе да се негативни језички трансфер може манифестовати на \nсвим лингвистичким нивоима, као и да се са порастом језичке компетенције број \nгрешака у студентском међујезику смањује.  \nКључне ријечи: анализа грешака, језичка интерференција, језички трансфер, кинески \nјезик, матерњи језик, семантика, синтакса, српски језик, циљни језик \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nANALYSIS OF NEGATIVE TRANSFER FROM THE MOTHER TONGUE TO \nCHINESE IN THE WRITTEN PRODUCTION OF SERBIAN – SPEAKING \nSTUDENTS \nABSTRACT \nThe subject of this research is the area of influence of Serbian as a mother tongue (L1) \nin the process of learning the Chinese language (target language), manifested in the written \nproduction of undergraduate students of the dual study program of Chinese and English \nlanguage and literature at the Faculty of Philosophy of the University of East Sarajevo. The \nresults of the analysis should serve as an orientation tool for future teachers who work with \nSerbian-speaking students, but also as a manual for Serbian-speaking students of the Chinese \nlanguage. \nThe aim of the thesis is to offer a systematic analysis and classification of lexical, \nsemantic, syntactic and other errors made by native speakers of the Serbian language during \nlearning Chinese, to determine the origin of the errors in order to prevent their occurrence and \nto mitigate the occurrence fossilization of errors. The didactic-methodical importance of the \nanalysis lies in presenting and systematically analyzing the results of qualitative and \nquantitative research, and in pointing out potential methodological strategies that would \ncontribute to making Chinese language teaching for Serbian-speaking students more effective, \nto prevent certain mistakes during the teaching process that can be predicted, and to facilitate \nand simplify the process of learning Chinese from the perspective of Serbian-speaking \nstudents. \nThe empirical research, the results of which are presented in this dissertation, had its \nquantitative as well as qualitative component. The research was done on written production, \ni.e. over 880 authentic student papers were analyzed, and after a detailed analysis, we started \nidentifying, describing, explaining and evaluating errors, relying all the time on the theoretical \nfoundations of disciplines such as error analysis, contrastive linguistics, and all within the \nframework of the theory of student interlanguage. \nThrough this research, the initial hypotheses were proven, i.e. fully confirmed: that \ntransfer in written production in Chinese among Serbian-speaking students is present at all \nlevels of study, that is, among students of all levels of language competence. Also, through \nthis research, we have confirmed the hypothesis that errors present in the interlanguage of \nstudents are not in most cases caused solely by not knowing the grammatical rules of the \nChinese language, but are also the result of interference or transfer from the Serbian or \nEnglish language. The hypotheses that negative language transfer can be manifested at all \nlinguistic levels were partially confirmed, as well as the hypothesis that the number of errors \nin the student's interlanguage decreases with the increase in language competence. \n \nKeywords: Chinese language, error analysis, language interference, language transfer, \nmother tongue, semantics, Serbian language, syntax, target language \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nЗАХВАЛНИЦА \n \nВелику захвалност дугујем својој менторки, професорици Ани Јовановић, на указаном \nсрпљењу и поштовању. Њен труд, рад и драгоцјени савјети су у великој мјери \nобликовали ово научно истраживање.  \nЗахвална сам професору Милошу Ковачевићу, који ми је током докторских студија \nувијек несебично помагао.  \nПосебну захвалност осјећам према мојим пријатељима и колегама, јер су ме увијек \nподржавали и искрено се радовали мом напретку. Такође, једно велико хвала дугујем \nсвојим студентима без чијих доприноса ово истраживање не би било могуће.  \nДисертацију посвећујем мојој породици, а посебно оцу и мајци, јер су увијек вјеровали у \nмене.  \n \n \nСадржај \n1. Увод ................................................................................................................................. 1 \n1.1. Предмет и циљеви дисертације ............................................................................. 1 \n1.2. Почетне хипотезе истраживања ............................................................................ 2 \n1.3. Методолошки приступ истраживању \n.................................................................... 2 \n1.4. Корпус и информанти ............................................................................................ 3 \n1.5. Структура дисертације \n........................................................................................... 4 \n2. Теоријски дио истраживања ........................................................................................... 5 \n2.1. Матерњи језик/први језик или Ј1........................................................................... 5 \n2.2. Билингвизам и мултилингвизам; Ј2 и Ј3 ............................................................... 6 \n2.2.1. Други језик или Ј2 .......................................................................................... 8 \n2.2.2. Трећи језик или Ј3 \n......................................................................................... 11 \n2.3. Основни појмови везани за учење и усвајање језика.......................................... 14 \n2.3.1. Појмови учења и усвајања језика \n................................................................. 14 \n2.3.2. Усвајање другог језика и усвајање страног језика ...................................... 15 \n2.3.3. Природно усвајање другог језика насупрот усвајања другог језика кроз \nобразовање \n.............................................................................................................. 17 \n2. 4. Водеће лингвистичке теорије о усвајању и учењу Ј1, Ј2, Ј3.............................. 18 \n2.4.1. Бихевиористичка теорија.............................................................................. 18 \n2.4.2. Нативистичка/генеративна теорија .............................................................. 21 \n2.4.2.1. Крашенових пет хипотеза \n.......................................................................... 23 \n2.4.3. Когнитивистичка теорија (Пијаже) \n.............................................................. 26 \n2.4.4. Теорија која даје предност значају околине приликом усвајања језика \n..... 28 \n2.4.4.1. Шуманове теорије пиџинизације и акултурације ..................................... 29 \n2.4.5. Интеракционистичке теорије о усвајању језика .......................................... 30 \n2.4.6. Теорије о усвајању и учењу трећег језика (Ј3) ............................................ 31 \n2.5. Кинески као други/страни језик – историја и развој научне области \n............ 32 \n2.5.1. Историја, разлози и развој истраживања методике наставе кинеског језика \nкао другог/страног језика ....................................................................................... 33 \n2. 6. Контрастивна лингвистика ................................................................................. 41 \n2.6.1. Контрастивна анализа \n................................................................................... 42 \n2.6.1.1. Интерференција \n.......................................................................................... 44 \n2.6.1.2. Микроконтрастивна и макроконтрастивна лингвистика \n.......................... 46 \n2.6.1.3. Лингвистички модели и контрастивна анализа синтаксе \n......................... 47 \n2.6.1.5. Лексичка контрастивна анализа ................................................................ 51 \n2.6.1.5.1. Контрастивна лексичка морфологија ..................................................... 53 \n2.6.1.5.2. Контрастивна лексичка семантика ......................................................... 54 \n2.6.1.7. Хипотезе јаке верзије и слабе верзије контрастивне анализе................... 61 \n2.6.1.8. Критика и мане контрастивне анализе ...................................................... 62 \n2.7. Анализа грешака .................................................................................................. 64 \n2.7.1. Етапе АГ \n........................................................................................................ 66 \n2.7.2. Грешке у АГ \n.................................................................................................. 69 \n2.7.3. Третман и исправљање грешака \n................................................................... 73 \n2.7.4. Педагошка и научна релевантност и критика АГ \n........................................ 76 \n2.8. Међујезик ............................................................................................................. 78 \n2.8.1. Одлике међујезика ........................................................................................ 79 \n2.8.2. Селинкерова теорија о пет централних процеса.......................................... 82 \n2.8.3. Истраживања о међујезику и анализи грешака у Кини \n............................... 84 \n2.8.4. Допринос и критика теорије о међујезику \n................................................... 86 \n2.9. Језички трансфер \n.................................................................................................. 87 \n2.9.1. Врсте трансфера – опште карактеристике ................................................... 90 \n2.9.2. Фактори који утичу на појаву трансфера..................................................... 95 \n2.9.2.1. Лингвистички фактори \n................................................................................... 95 \n2.9.2.1.1. Међујезичка сличност (Crosslinguistic Similarity) \n.................................. 96 \n2.9.2.1.2. Области кориштења језика (Area of Language Acquisition and Use) ..... 97 \n2.9.2.1.3. Учесталост кориштене језичке структуре, скорашњост кориштења \nјезика, истакнутост језичке структуре (Frequency, Recency, and Salience) .......... 98 \n2.9.2.1.4. Означеност и прототипичност (Markedness and Prototypicality) ......... 101 \n2.9.2.1.5. Лингвистички контекст (Linguistic Context) ........................................ 101 \n2.9.2.2.1. Фактори когниције, пажње и развоја \n........................................................ 102 \n2.9.2.2.2. Ниво когнитивне зрелости \n.................................................................... 102 \n2.9.2.2.3. Развојни и универзални процеси језичког усвајања ............................ 103 \n2.9.2.2.4. Когнитивне способности за учење језика ............................................ 104 \n2.9.2.2.5. Пажња ученика и свијест о језику \n........................................................ 104 \n2.9.2.3. Фактори повезани са кумулативним језичким искуством и знањем \n.......... 106 \n2.9.2.3.1. Узраст ученика \n...................................................................................... 106 \n2.9.2.3.2. Дужина, учесталост и интензитет изложености језику ....................... 107 \n2.9.2.3.3. Дужина боравка у земљи гдје је тај језик изворни .............................. 107 \n2.9.2.3.4. Општи ниво познавања језика .............................................................. 108 \n2.9.2.3.5. Број и редослијед усвајаних језика....................................................... 109 \n2.9.2.4. Фактори везани за окружење у ком се учи ............................................. 109 \n2.9.2.5. Фактори везани за кориштење језика \n...................................................... 110 \n2.9.3. Језички трансфер у контексту учења кинеског као другог/страног језика\n \n............................................................................................................................... 111 \n3. Емпиријски дио истраживања .................................................................................... 114 \n3.1. Корпус, информанти и садржај ......................................................................... 114 \n3.2. Језички трансфер у сфери лексике .................................................................... 117 \n3.2.1. Калкови (сложенице и фраземе)................................................................. 117 \n3.2.2. Лажни синоними \n......................................................................................... 121 \n3.2.3. Грешке колокација \n...................................................................................... 139 \n3.2.3.1. Колокације у релацији субјекат + предикат \n............................................ 140 \n3.2.3.2. Колокације у релацији придјев/именица (као премодификатор) + \nименица \n................................................................................................................. 141 \n3.2.3.3. Колокације у релацији глагол + објекат \n.................................................. 142 \n3.2.4. Погрешна врста ријечи ............................................................................... 148 \n3.3. Језички трансфер у сфери синтаксе................................................................... 150 \n3.3.1. Опште o категоријама \n................................................................................. 150 \n3.3.1.1. Ред ријечи (линеаризација) ...................................................................... 150 \n3.3.1.2. Грешке настале усљед изостављања или избјегавања елемената којих \nнема у Ј1 \n................................................................................................................ 152 \n3.3.1.3. Грешке настале усљед додавања сувишних елемената по узору на Ј1 \n.. 152 \n3.3.1.4. Концептуални трансфер \n........................................................................... 153 \n3.4. Анализа грешака према граматичким категоријама .................................... 153 \n3.4.1. Прилози и прилошке одредбе \n..................................................................... 153 \n3.4.2. Упитне реченице (замјеничка питања) ...................................................... 155 \n3.4.3. Композиција атрибута ................................................................................ 156 \n3.4.4. Глаголске и придјевске допуне у кинеском језику \n.................................... 158 \n3.4.5. Пресликавање падежних конструкција; конструкције датива и акузатива\n ............................................................................................................................... 162 \n3.4.6. Приједлози .................................................................................................. 165 \n3.4.7. Посебне врсте предиката ............................................................................ 168 \n3.4.8.  Везник и, односно 和 /hé/ \n........................................................................... 170 \n3.4.9.  Изостављање субјекта \n................................................................................ 171 \n3.4.10. Граматички род ......................................................................................... 172 \n3.4.11.  Аспектуална партикула 了 /le/ \n................................................................. 173 \n3.4.12. Класификатори \n.......................................................................................... 175 \n3.4.13. 把 /bǎ/ реченице \n......................................................................................... 176 \n3.4.14. Структурална партикула 的 /de/ ............................................................... 177 \n3.5. Анализа статистичких података \n.................................................................... 178 \n4. Закључак \n................................................................................................................ 182 \n5. Анкетирање информаната .......................................................................................... 187 \n6. Литература................................................................................................................... 191 \n7. Биографија кандидата ................................................................................................. 201 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nТекст на кинеском лекторисале:  \n1. Др Ву Лијенћун, матична институција Мијенјанг Шифан факултет (ориг. 绵阳师范学\n院 /Miányáng shīfàn xuéyuàn/), научна област: класична кинеска књижевност, тренутно \nради на Универзитету у Источном Сарајеву (од 2018. године). \n2. Др Цуи Сијуџунг, матична институција Шандуншка висока стручна школа за спољну \nтрговину (ориг. 山东外贸职业学院 /Shāndōng wàimào zhíyè xuéyuàn/), научна област: \nлингвистика кинеског језика, тренутно ради на матичној институцији.  \nКонсултант за статистику: \n1. Мр Милица Драгаш, професор математике и физике, ужа научна област физика, \nКатедра за физику, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву  \n \nЛиста скраћеница \nдп – дословно преведено \nнз – намјеравано значење \nпр – правилно (на кинеском језику правилно) \nст. парт. – структурална партикула \nасп. парт. – аспектуална партикула  \nХСК + број – 汉语水平考试 /hànyǔ shuǐpíng kǎoshì/ међународни стандардизовани \nиспит којим се тестира и оцјењује знање кинеског језика. Број поред скраћенице је број \nнивоа који је информант положио (1 најнижи, 6 највиши могући ниво)  \nБрој + Г – број представља годину студирања (од 1. до 4), Г ријеч година  \nИКК – информанти користе као \nКА – контрастивна анализа \nАГ – анализа грешака \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n1 \n \n1. Увод \n1.1. Предмет и циљеви дисертације  \nУ посљедњих неколико деценија, тренд истраживања утицаја матерњег или \nнеког другог (на)ученог језика на циљни језик је постао фокусна тачка многих \nлингвиста. Не само да су оваква истраживања допринијела бољем разумијевању \nјезичких и метајезичких система те схватању међујезичког утицаја у процесу усвајања \nнеког новог језика, него су била и покретач многих промјена које су се десиле у сфери \nјезичке методике. Педагошке импликације које проистичу из таквих истраживања \nувелико доприносе развоју бољег приступа настави страних језика. \nПредмет ове студије биће управо истраживање утицаја српског као матерњег \nјезика (у наставку рада Ј1) у процесу учења кинеског језика, манифестованог у писаној \nпродукцији студената основних студија двојног студијског програма Кинеског и \nенглеског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном \nСарајеву. Истраживање је спроведено уз признавање и потенцијалног утицаја енглеског \nјезика у процесу усвајања кинеског језика код ових србофоних информаната, јер је \nенглески језик као други језик информаната неминовно морао бити и фактор \nразматрања у овом раду, без обзира на то што је фокус на негативном трансферу из \nматерњег односно српског језика.  \nОсим теоријског дијела рада у ком ћемо појаснити основне теоријске принципе \nи концепте везане за усвајање и учење страних језика, као и међујезичку \nинтерференцију, анализу грешака и језички трансфер, надамо се да ће циљ дисертације \nбити достигнут кроз резултате добијене из емпиријског дијела истраживања и анализу \nгрешака из репрезентативног корпуса. Управо та анализа ће бити срж ове дисертације, \nпропраћена дескриптивном компаративном методом, а затим и интервјуисањем \nстудената. Сваки засебни дио овог рада има за циљ да одговори на неколико \nразличитих питања и њихових потпитања, попут: Да ли, на којим нивоима, те у ком \nинтензитету може да се идентификује појава трансфера између ових језика? Који су \nмеханизми трансфера у овим случајевима? Да ли је могуће, и на који начин, спријечити \nпојаву трансфера?   \nРезултати анализе требало би да служе као својеврстан оријентир за будуће \nнаставнике који би предавали србофоним ученицима кинеског језика, али и за саме \nученике, односно студенте кинеског језика. Циљ рада огледа се у томе да се понуди \n \n2 \n \nсистематична анализа и класификација интерлингвалних лексичких, семантичких, \nсинтаксичких и осталих грешака које праве матерњи говорници српског језика током \nучења кинеског језика, да се утврди поријекло грешака у намјери да се њихова појава \nублажи а број грешака смањи, те да се спријечи фосилизација грешака. Дидактичко-\nметодички значај анализе лежи у томе да се представе и систематски анализирају \nрезултати квалитативног и квантитативног истраживања, те да се укаже на \nпотенцијалне методичке стратегије које би допринијеле томе да настава кинеског језика \nза србофоне студенте буде ефикаснија, да се током процеса наставе спријече одређене \nгрешке које се могу предвидјети, те да се олакша и поједностави процес учења \nкинеског језика из перспективе србофоних ученика. \n 1.2. Почетне хипотезе истраживања  \n1. Трансфер у писању на кинеском као страном језику код србофоних говорника \nбиће присутан како на нижим нивоима студија, тако и код студената који имају виши \nниво познавања језика.  \n2. Грешке присутне у међујезику1 студената нису у већини случајева узроковане \nискључиво незнањем граматичких правила кинеског језика, већ су посљедица \nинтерференције или трансфера из српског или енглеског језика. Највећи број грешака у \nкорпусу биће интерлингвалног карактера.  \n3. Број грешака у студентском међујезику ће се смањивати што је веће знање \nтрећег језика, односно са порастом компетенције у циљном језику. \n4. Негативни језички трансфер се може манифестовати на свим лингвистичким \nнивоима. Лексички трансфер јесте најчешћи код типолошки сродних језика, али његов \nутицај није занемарљив ни код језика који су типолошки различити (Jarvis & Pavlenko, \n2008). \n1.3. Методолошки приступ истраживању \nЕмпиријско истраживање у овом раду је комбинација квантитативне и \nквалитативне методе научне анализе, у којој смо на великом броју радова спровели \nлекторско прегледање и изоловање грешака, а затим и класификацију грешака у групе, \n                                               \n \n1 Међујезик је специфичан феномен који се појављује у процесу учења циљног језика, гдје ученик кроз \nстратегије учења и језик којем је изложен формира специфичан језички систем који није ни матерњи ни \nциљни језик али има одлике оба, те се развија и мијења у складу са прогресом учења циљног језика (Liu, \n2002/2015: 21). Овом феномену ће касније у раду бити посвећено цијело поглавље.  \n \n3 \n \nуз увиђање начина, мјеста и интензитета језичког трансфера. Анализа је рађена \nискључиво на писаној продукцији студената са четири године основних студија двојног \nстудијског програма Кинески и енглески језик и књижевности. Пропратне информације \nдобијамо у другом дијелу истраживања, односно из студентског анкетирања и \nинтервјуа.  \n 1.4. Корпус и информанти  \nКорпус за ову анализу прикупљан је у оквиру предмета Савремени кинески језик \n1–8, који је обавезни предмет током свих осам семестара студијског програма Кинески \nи енглески језик и књижевности у склопу Катедре за синологију Филозофског \nфакултета Универзитета у Источном Сарајеву. Корпус је сакупљан у току двије \nакадемске године: 2019/2020, 2020/2021. Укупно, у анализу је укључено преко 880 \nкратких радова у форми есеја или изолованих реченица, што сматрамо изузетно \nрепрезентативним материјалом за истраживање поготово ако се у обзир узме чињеница \nда је корпус прикупљан на свакој години студија, од прве до четврте године, у периоду \nод два семестра.  \nС обзиром на чињеницу да смо се опредијелили искључиво за писану \nпродукцију студената, радови су били најчешће у форми есеја или превода, а било је \nрелативно лако пратити и идентификовати мјеста трансфера која се понављају из једне \nгенерације у другу. Такође, кроз упитник који је попунило 79 активних студената2 чије \nсмо радове узимали у обзир, сазнали смо да је већина студената на овом студијском \nпрограму, чак 93,7% испитаних, уписала студијски програм без предзнања кинеског \nјезика, што може да нас доведе до закључка да на грешке које су у анализама уочене и \nидентификоване као посљедица трансфера нису утицали неки претходни наставни \nматеријали или наставници језика, што би значајно отежало ситуацију идентификације \nпоријекла одређене грешке.  \n \n \n \n \n \n \n                                               \n \n2 У стварању корпуса је учествовало 78 студената. Пошто је анкета послата на заједничку групу, грешком \nје попунио и неко чији радови нису ушли у обим корпуса.  \n \n4 \n \nГрафикон 1: Изјашњавање у вези са познавањем кинеског језика   \n \n \n  \nДакле, ово истраживање се бавило писаном продукцијом студената који кинески \nјезик уче као нови језик, на различитим нивоима њихове језичке компетенције. Осим \nрадова, релевантни су били и разговори са студентима, као и резултати анкета у којима \nје учествовао велики број студената.  \n 1.5. Структура дисертације \nДисертација се састоји из два основна дијела, теоријског и емпиријског дијела \nистраживања, уз њима припадајућа потпоглавља. Као дио дисертације приложили смо \nи трећи сегмент, односно резултате интервјуисања студената који су учествовали у \nкорпусу.  \nУ оквиру теоријског дијела истраживања представили смо водеће теорије о \nусвајању и учењу језика, контрастивној анализи, анализи грешака, концепту међујезика \nте језичког трансфера, осврћући се често и на конкретан случај поменутих теорија у \nконтексту кинеског језика.  \nУ другом дијелу рада представили смо резултате емпиријског истраживања. \nЕмпиријско истраживање чији су резултати представљени у овој дисертацији имало је \nсвоју квантитативну као и квалитативну компоненту. Истраживање је рађено на \nписаној продукцији, односно анализирано је преко 880 аутентичних студентских \nрадова, а након детаљне анализе приступили смо идентификацији, описивању, \nобјашњавању и евалуацији грешака, ослањајући се на теоријске основе дисциплина \nпоменутих у теоријском дијелу. Резултате истраживања сумирали смо статистичком \nанализом, као и закључним мишљењем о потврђености почетних хипотеза и значају \nистраживања.  \n \n5 \n \nТрећи дио, анкетирање студената, својеврсна је повратна информација \nинформаната на чијим се радовима спроводило истраживање. Замисао иза тог сегмента \nрада била је да се и сами информанти изјасне о личним искуствима везаним за свјесне \nили несвјесне процесе који се тичу негативног трансфера у кинеском језику.   \n2. Теоријски дио истраживања  \n 2.1. Матерњи језик/први језик или Ј1 \nУ литератури постоје различита тумачења термина „матерњи језик” те се \nпонекад овај концепт „матерњег језика” назива и „први језик”, „примарни језик”, \n„изворни језик”, а често се у страној литератури означава и скраћеницом L1 (language \none, даље у раду Ј1). Бугарски је о матерњем језику писао као о „језику који је неко \nлице најприје научило (уколико он није касније замијењен) и са којим се појединац \nсамоидентификује” (Bugarski, 2003: 116). Према његовим ријечима, осим ове \nнајадекватније опште дефиниције постоје и други аспекти који могу бити одлучујући \nфактор у смислу тога шта се може сматрати матерњим језиком: „појам матерњег језика \nможе се разложити у неколико компоненти и дефинисати по поријеклу, односно \nредослиједу усвајања (први научени језик), степену знања (језик који се најбоље зна), \nфункцији (језик који се најчешће користи) или идентификацији (језик који неко сам \nприхвата као свој матерњи, или му га други у том својству приписују)” (Bugarski, 2003: \n116).  \nПостоје лингвисти који сматрају да су очигледне одређене нијансе у значењу \nкада поредимо све те називе попут „први језик”, „примарни језик”, „изворни језик” и \nслично, али оно у чему се већина слаже јесте да је то језик научен у најранијем \nдјетињству, до узраста од три године (Saville – Troike 2006: 4)3. Матерњи језик није \nискључиво језик мајке, те, иако се те двије категорије често у реалности подударају, \nматерњи језик може бити и језик оца или неког трећег лица у чијој близини дијете \nодраста (Bugarski, 2003: 115–116).  \nЛиу (Liu, 2002/2015: 2), с друге стране, матерњи језик гледа кроз призму \nнационалности, па износи мишљење да је матерњи језик „језик сопствене нације”, те да \nје обично „матерњи језик и први језик, али ако, на примјер, говоримо о имигрантима \nкоји оду ван своје земље, односно њиховој дјеци која се роде ван своје матичне земље, \nтој дјеци први језик буде језик земље у којој живе, а не њихов матерњи језик”.  \n                                               \n \n3 Превод ауторке рада.  \n \n6 \n \nНема сумње у то да матерњи језик, како год га категорисали, има изузетан \nутицај на човјекову свијест, о чему и Бугарски пише говорећи да постоји „јака спрега \nизмеђу првог наученог језика и личности” (Bugarski, 2003: 114). Оно што је нама у \nсфери учења страних језика више интересантно јесте чињеница да су многобројна \nистраживања показала да је неминовно да постоји позитиван или негативан утицај \nматерњег језика на учење неког другог језика. Кордер говори о оваквој улози матерњег \nјезика врло озбиљно, заступајући став да је „познавање матерњег језика когнитивни \nелемент у процесу учења циљног језика и може се разумно очекивати да ће пресудно \nутицати на редослијед развојног процеса” (Corder, 1992: 31)4. У овом раду матерњи \nјезик информаната, српски језик, означаваћемо скраћеницом Ј1 (Језик 1).  \n 2.2. Билингвизам и мултилингвизам; Ј2 и Ј3 \nСвјетска језичка идеологија је у 18. и 19. вијеку нагињала ка монолингвалним \nтенденцијама, односно принципу „једног језика”, што је подразумијевало да нација \nсамо кроз свој национални језик треба да испољава свој карактер, што се огледало и у \nјаком утицају ових тенденција у образовним системима 20. вијека (Barbosa, 2020)5. \nБилингвизам је суштински био често посматран и као девијантна појава, она која може \nда поремети емотивни и интелектуални развој дјетета. Такво тумачење билингвизма  \nјесте у својој основи прикривено дејство предрасуда према мањинским популацијама, \nчији припадници најчешће и јесу двојезични (Bugarski, 2003: 113). Оваква визија појаве \nбилингвизма или чак вишејезичности данас је сувишна и увелико потиснута. Сада је и \nвише него очигледно да велики дио свјетске популације говори по неколико \nразличитих језика на дневном нивоу (De Angelis, 2007: 2), a да је у етнички \nнајмјешовитијим земљама свијета, попут Америке, билингвизам много чешћи \nсоцијални феномен од монолингвизма (Ricento, 2005)6. Међутим, ни питање шта је \nконкретно билингвизам није у потпуности увијек било тумачено универзално. У \nлитератури се говори о природном, школском, културном и социјеталном билингвизму, \nпа чак и о типовима билингвизма попут хоризонталног и вертикалног, активног и \nпасивног, раног или касног билингвизма итд. Оно што сматрамо релевантном \nдефиницијом јесте тумачење Бугарског који тврди да је билингвизам максимално и \nједнако знање два језика. С тог становишта, билингвал је особа која има два потпуна \n                                               \n \n4 Превод ауторке рада.  \n5 Исто. \n6 Исто.  \n \n7 \n \nматерња језика. С друге стране, он признаје и други и новији аспект који је више \nсоцијално и функционално одређен, који признаје билингвизам као, у основи, ствар \nупотребе тих језика, па је билингвал тако и особа која редовно употребљава два језика \n(Bugarski, 2003: 116). Многи лингвисти заступају став да се билингвализам не везује \nискључиво за категорију матерњег језика те билингвизам описују као знање најмање \nдва језика. Гросџин (Grossjean, 1992: 52) за билингвилизам каже да је то  „редовна \nупотреба два (или више) језика, а да су билингвисти сви они који имају потребу да \nкористе два или више језика у својој свакодневници7“. Нису Бугарски (Bugarski, 2003) и \nГросџин (Grossjean, 1992) једини који у својим радовима наводе да се билингвизам \nможе односити и на појаву познавања више од два језика, што се суштински не \nподудара са самим називом билингвизам, гдје префикс би носи значење „два”. Де \nАнгелис (De Angelis, 2007) у поглављу Терминолошке недосљедности управо такво \nсхватање тумачи као погрешно, наводећи примјере релевантних радова (Grossjean, 1992; \nMatthews, 1997; Myers – Scotton, 2002 према De Angelis, 2007) у којима се термин \nбилингвизам често у потпуности поистовјећује и наизмјенично користи са термином \nмултилингвизам. Према ријечима ауторке, таква интерпретација ова два термина није у \nпотпуности исправна (De Angelis, 2007: 9): „Читајући ове дефиниције – и друге овог \nтипа које су доступне у научној литератури – имамо утисак да се ријеч двојезично \n(билингвално) може односити на било који језик послије Ј1, али у ствари префикс ’би-’ \nзначи ’два’, дакле двојезичан може бити говорник само два језика, а не говорник више \nод два језика по дефиницији (погледати дискусију у Cenoz et al., 2003; Herdina & Jessner, \n2000).” 8  Де Ангелис прецизира и да би убудуће, без обзира на разлоге и узроке \nнаизмјеничног кориштења ових термина, у писању радова такву праксу требало \nизбјегавати управо због тога што се кориштењем ових термина као синонимних ствара \nдодатна конфузија. Стога, било би пожељно представити концепт мултилингвизма.  \nПојам монолингвизма је најједноставније дефинисати као знање само једног \nјезика. Појам билингвизам, као што смо претходно говорили, произвео је одређена \nнеслагања у струци и није у потпуности достигнут консензус у погледу тога шта је \nуниверзална дефиниција, мада се генерално тумачи као знање два језика. \nМултилингвизам, с друге стране, има широк спектар варијација. Постоје аутори који и \nбилингвизам сматрају за подврсту мултилингвизма (Bugarski, 2003; Grossjean, 1992; \nHerdina & Jessner, 2002), а мултилингвизмом (често у литератури наведено и као \n                                               \n \n7 Превод ауторке рада.  \n8 Превод ауторке рада. \n \n8 \n \nплурилингвизам или вишејезичност) се може сматрати и трилингвизам (тројезичност) и \nсвака друга врста вишејезичности која је производ знања више од два језика. Де \nАнгелис и Селинкер прецизирају: „Вишејезични говорник говори три или више језика \nса јединственим језичким конфигурацијама, често у зависности од историје \nпојединца...”9 (De Angelis & Selinker, 2001: 45). Термин којим се описује особа која зна \nвише од два језика најчешће је „полиглота” (Kemp, 2009: 15). Полиглота је, дакле, \nособа која има „способност да користи три или више језика, било одвојено или у \nразличитим ситуацијама мијешања језика. Различити језици се користе у различите \nсврхе, а компетенција се у сваком разликује у зависности од фактора као што су \nзанимање и образовање” (McArthur 1992: 673; видјети исто у Edwards 1994; Vildomec \n1963 преузето из Kemp, 2009: 15)10. Знање неколико језика не подразумијева потпуну \nкомпетенцију у сваком од језика. Онај који зна више језика не мора нужно имати \nједнако знање или контролу над свим језицима које зна (Kemp, 2009: 15).  \nИако су тенденције науке биле јако дуго фокусиране само на утицај матерњег \nјезика у учењу страног језика или другог језика (Ј2), што би дало претпоставку \nограниченог процеса јер се није говорило о утицају трећег, четвртог или неког \nсљедећег наученог језика (видјети De Angelis, 2007, прво поглавље), посљедњих \nнеколико деценија све су чешћа истраживања о међуутицају свих научених језика код \nмултилингвалних говорника. Таква истраживања о међуутицају три или више језика не \nсамо да доносе нове резултате у погледу лингвистике и методике, него откривају и \nмноге механизме који би могли заинтересовати и неуролингвисте и демистификовати \nмноге умне процесе који су до сада били занемаривани. Ми се у нашем истраживању \nфокусирамо на утицај матерњег језика на процес учења кинеског језика; међутим, мора \nсе рећи да у нашем случају кинески језик јесте циљни језик, али није други језик наших \nинформаната. Стога, ваљало би сада рећи нешто више о категоријама различитих језика \nпопут Ј2 и Ј3, уз посебан осврт на конкретно нашу ситуацију.  \n2.2.1. Други језик или Ј2 \nДруги језик, или Ј2, како га најчешће означавају у стручној литератури, јесте \nнематерњи језик који се учи послије наученог, односно довољно усвојеног Ј1. „Други \nјезик је језик који се усвоји и користи послије наученог првог језика. Рецимо, у једној \nрегији моје земље, Синђијангу, за ујгурску и казахстанску дјецу први језик који усвајају \n                                               \n \n9 Превод ауторке рада. \n10 Превод ауторке рада. \n \n9 \n \nјесте ујгурски или казахстански. По поласку у школу додатно уче кинески језик, који \nпостаје њихов други језик.”11 (Liu, 2002/2015: 1) Када говоримо о хронолошки другом \nјезику послије матерњег, морамо бити пажљиви код термина „други језик” и „страни \nјезик”. Други језик је обично службени или друштвено доминантан језик потребан за \nобразовање, запошљавање и остале основне потребе. Најчешће се везује за појам \nмањинских група или имиграната који говоре различитим матерњим језиком у односу \nна остале. Страни језик, с друге стране, не користи се нашироко у непосредној близини \nученика, односно у његовом најближем друштвеном контексту, него се користи \nприликом путовања или других ситуација међукултурне комуникације, учи се у школи, \nте нема неку директну практичну примјену (Saville & Troike, 2004: 4; Liu, 2002/2015: 2). \nТермин други језик (Ј2) уопштено се користи како би се окарактерисао језик који је, у \nприродним или вјештачким условима, (на)учен од стране имиграната или радне снаге у \nземљи у којој је управо тај језик национални језик; страни језик (FL) је, с друге стране, \nтрадиционално (на)учен у школи те отклоњен од било каквог природног контекста \nупотребе (Kramsch, 2000: 315). Ове би дефиниције у данашњој глобалној атмосфери \nможда биле преиспитиване, поготово усљед убрзаног развоја интернета, телевизије, \nсоцијалних мрежа и других интернет платформи које отклањају препреке за несметану \nкомуникацију и сарадњу са сваким дијелом свијета. Данас имамо тај феномен да смо \nнепрестано окружени другим језицима у том контексту, те постоје говорници који \nникада нису отпутовали у земљу или регију гдје се одређени језик говори а притом су у \nтом језику стекли изразито високу компетенцију те немају осјећај да је то „страни \nјезик”. Просто речено, помућене су границе између формалног школског образовања и \nреалног утицаја одређеног језика у модерном животу. Уопштено се, дакле, о учењу \nдругог или страног језика говори и када је тај језик учен у природном контексту, \nборавком у земљи у којој је тај језик изворни језик, и када се учи у формалном \nконтексту (Second Language Acquisition) (Ellis, 1997: 3).  \nУ конкретном случају информаната који су учествовали у стварању нашег \nкорпуса, њихов други језик, тј. Ј2, како ће убудуће бити означаван, јесте енглески језик. \nЕнглески језик је и дио њиховог двојног студијског програма, а наставни садржај везан \nза енглески језик заузима 40% од укупног садржаја програма њиховог основног студија \n                                               \n \n11 Превод ауторке рада. \n \n10 \n \n(Кинески и енглески језик и књижевност)12. Анкета у којој су учествовала 84 активна \nстудента, од којих је 78 њих дало допринос корпусу који смо анализирали, упућује на \nизразито високу компетенцију у енглеском језику, те је од 84 студента чак њих 92% \nпознавање енглеског језика у тренутку уписивања на студијски програм оцијенило као \nизразито добро (опцију „Могу да читам, пишем, добро познајем основе” је изабрало \n27,4% студената, опцију „Могу да се бавим комплекснијим стварима, да читам тежу \nлитературу, да се течно изражавам” одабрало је њих 29,8%, док је опцију „Висок ниво \nпознавања, могу да остварим потпуну комуникацију” одабрало 34,5% студената). Друга \nанкета (графикон 3) коју смо спровели међу студентима, у којој је учествовало 89 \nиспитаника чији су радови и чинили корпус, показује нам да већина студената (њих \n94,4%) енглески језик сматрају својим другим језиком. Како бисмо предуприједили \nодређене дилеме на тему тога шта је стандард за бирање неког језика као другог, \nпоставили смо два услова – језик који најбоље познајем и језик који најдуже учим; те су \nстуденти били слободни да одаберу или сами предложе језик за који сматрају да \nиспуњава ове услове у њиховој конкретној ситуацији.  \nГрафикон 2: Изјашњавање у вези са познавањем енглеског језика   \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n                                               \n \n12 Силабуси студијског програма Кинески и енглески језик и књижевност могу се преузети на страници \nhttps://ff.ues.rs.ba/o–studijskom–programu–kineski–i–engleski–jezik–i–knjizevnost/ [датум посљедњег \nприступа: 20. 5. 2022]. \n \n11 \n \nГрафикон 3: Изјашњавање у вези са другим језиком  \n \n2.2.2. Трећи језик или Ј3 \nУ случају наших студената који су радовима учествовали у корпусу морамо \nпризнати да није најлакши задатак био утврдити њихов трећи језик, Ј3 (Language 3). \nОпште је позната чињеница да се енглески језик у образовном систему БиХ учи од \nнајранијег доба, да је то први страни језик који се учи, и да у њему наши студенти \nимају највећу компетенцију, па би се са сигурношћу дало рећи да је, изузев матерњег, \nнајдоминантнији језик енглески. Њихову компетенцију доказује и анкета изнад, у којој \nсе 94,4% студената изјаснило да јако добро познаје енглески језик. Разлог због којег је \nгенерално тешко процијенити нечији Ј3 јесте и у вишедеценијском сврставању трећег \nнаученог језика у подврсту Ј2. Врло је јасно да у научној литератури која се бави овом \nтематиком постоје различита схватања шта је заправо Ј3, првенствено у погледу тога да \nли је Ј3 категорија сама за себе или само једна поткатегорија Ј2 (погледати Ellis, 1994). \nРецимо, у кинеској литератури везаној за тему учења кинеског као страног језика неки \nод водећих стручњака у области усвајања другог/трећег/страног језика и даље Ј3 \nузимају за врсту Ј2 (Liu, 2002/2015: 2; Wang, 2009/2016: 3). Ванг експлицитно износи \nтакво мишљење: „То нам онда говори да се ’други језик’ природно односи и на трећи, \nчетврти и све остале језике, уколико се деси таква ситуација.”13 (Wang, 2009/2016: 3).   \nОно што додатно доприноси компликованости ситуације јесте и чињеница да, \nако разматрамо ставове одређених стручњака у области усвајања трећег језика и \nусвајања страног језика, схватићемо да нису сви заговорници теорије да се језици, \nодносно Ј1, Ј2, Ј3 итд. одређују искључиво према критеријуму доминације језика над \nосталим језицима у погледу компетенције; а исто тако има много њих који су против \n                                               \n \n13 Превод ауторке рада. \n \n12 \n \nтеорије да се класификација језика одређеног појединца заснива на хронолошком реду \nучења различитих језика.  \nДе Ангелис (De Angelis, 2007: 10) подсјећа на недосљедности које се дешавају \nусљед ових проблема са терминологијом: „На примјер, можемо размотрити како се \nјезик – који се учи – наводи у литератури. До сада су истраживачи други језик називали \nЈ2, а сваки сљедећи језик који није изворни као Ј3, Ј4 или ЈX. Трећи или додатни језик \nкоји свакодневно користимо често се назива Ј3, без обзира на то да ли је то трећи, \nчетврти или шести језик по редослиједу. Неки истраживачи означавају језике према \nредослиједу усвајања (Ј3, Ј4 или Ј6), не узимајући у обзир питање нивоа знања тих \nјезика. Ова ситуација се додатно компликује када студије укључују билингвалне \nодрасле или дјецу. Понекад не постоји јасна разлика између дјетета које је билингвално \nи учи трећи језик, и одрасле особе која је већ научила други језик а која тренутно учи \nтрећи језик: сви се они сматрају ученицима трећег језика или мултилингвалним \nученицима.“14  \nНејасне границе су, наравно, врло проблематичне јер стварају потенцијалну \nопасност од уопштавања резултата истраживања која би заправо требало да буду \nограничена на одређени подскуп ученика. Дакле, нијансе које могу чинити знатну \nразлику у процесу класификовања одређеног језика могу бити много компликованије \nнего што би се то дало замислити. Постоје два основна принципа која се примјењују у \nнаучној литератури овог типа, а то су принцип доминације језика над осталим језицима \nу смислу компетенције у датом језику, без обзира на његов редослијед у односу на \nвријеме учења, те принцип класификације језика по угледу на хронолошки редослијед \nучења тог језика у односу на друге научене језике. Хамарберг (Hammarberg, 2001: 22) \nима веома практично виђење термина „трећи језик” или Ј3: „Појам трећег језика (Ј3) \nовдје се користи у смислу који се односи на устаљене појмове првог и другог језика (Ј1, \nЈ2). Језици који се стекну након првог језика (или првих језика, у случају двојезичности \nкод дјеце) обично се називају другим језицима; особа може стећи један или више Ј2. Да \nбисмо добили основу за дискусију о ситуацији полиглота, овдjе ћемо користити израз \nЈ3 за језик који се тренутно усваја, а Ј2 за било који други језик који је особа стекла \nнакон Ј1. Треба напоменути да Ј3 у овом техничком смислу није нужно једнак језику \nброј три по редослиједу усвајања.”15   \n                                               \n \n14 Превод ауторке рада. \n15 Превод ауторке рада. \n \n13 \n \nУзевши у обзир наш конкретан случај да су информанти чији се писани \nматеријал користи као корпус за анализу раније кроз школски систем осим енглеског \nјезика учили њемачки, руски или неки други страни језик, јасно је да се не можемо \nдржати принципа хронолошког реда по ком су се учили језици и на тај начин \nодређивати њихов Ј3, јер у том случају не бисмо имали један јединствени обим \nистраживања. Погледајмо разноликост резултата анкетирања студената на ову тему \n(графикон 4), у коме се 89 студената изјаснило по питању који је то језик који су \nхронолошки учили послије матерњег – неки од датих одговора су енглески, њемачки, \nруски, француски, италијански, кинески. Међутим, то што се неки језик почео учити \nприје неког другог језика не мора да значи да особа има најбољу компетенцију у том \nјезику те, иако је неки језик био хронолошки други по реду, разне околности су \nпотенцијално довеле до тога да језик никада није усвојен или да је језичка \nкомпетенција у том језику занемарљива (погледати графикон 3, у ком су исти ови \nиспитаници одабрали енглески језик као језик који најбоље познају).  \nГрафикон 4: Изјашњавање у вези са другим ученим језиком (хронолошки, по реду)16 \n \n Хамарберг је управо у својим истраживањима увео термин background \nlanguages (претходни језици) за све језике (укључујући притом и матерњи језик или Ј1) \nкоји су научени или учени раније, односно прије изложености новом циљном језику \nкоји се тек учи. У научној литератури везаној за језички трансфер врло често сусрећемо \nтермине попут „source language”, што би се могло превести као изворни језик, и „target \nlanguage”, односно циљни језик. Ово је практично рјешење из неколико разлога: прије \nсвега, узимамо у обзир конкретан језик који је заслужан за појаву трансфера; затим, \n                                               \n \n16 Приликом одговарања на ову анкету студентима је дата могућност да сами допишу и језик који није \nпонуђен у примарној анкети. Стога су неки одговори написани ћириличним а неки латиничним писмом, \nа то је и разлог што се у анкети понавља одговор „француски”. \n \n14 \n \nнемамо оптерећење класификације језика за сваког појединачног информанта. Још \nједан разлог због којег категорија Ј2, Ј3 и осталих језика који се уче кроз живот није \nувијек врло јасно омеђена јесте управо чињеница да је језик жива ствар, те да док год се \nучи наша компетенција у датом језику може да расте. Исто тако, уколико се језик \nзанемари, знање језика опада. Стога сматрамо да би у нашем случају било погрешно \nбазирати се искључиво на хронолошком редослиједу учења језика, без размишљања о \nнивоу знања језика или учесталости његовог кориштења у свакодневном животу. За \nовај рад ћемо, у складу с тим, скраћеницу Ј3 користити за кинески језик. Приликом \nанкетирања студената на ову тему, од 89 студената њих 85,4% је кинески језик \nизабрало као свој трећи језик иако смо у анкетирању већ видјели да то није хронолошки \nтрећи учени језик већине анкетираних (графикон 5). Стандард за одабир трећег језика \nјесте да језик задовољава исте услове као и код изјашњавања по питању другог језика \n(језик који најбоље познајем и најдуже учим).  \nГрафикон 5: Изјашњавање у вези са трећим језиком17 \n \n2.3. Основни појмови везани за учење и усвајање језика \n2.3.1. Појмови учења и усвајања језика  \n \nУ истраживањима везаним за стицање знања другог или осталих језика често се \nпомињу двије врсте процеса – усвајање и учење језика. Ванг (Wang, 2009/2016: 4) се \nпозива на Крашена (Krashen, 1981, 1982) када говори о ова два механизма, те тврди да \nсу то два потпуно различита, независна процеса стицања знања језика. Он тврди да је \nразлика у томе да је „усвајање језика” неформални процес (非正式/ fēi zhèngshì), који је \n                                               \n \n17 Приликом одговарања на ову анкету студентима је дата могућност да сами допишу одговор везан за \nизбор језика, те су стога неки од одговора написани латиничним писмом.  \n \n15 \n \nсличан процесу који се дешава када дијете усваја свој матерњи језик; док је „учење \nјезика” формални процес (正式/ zhèngshì) који се дешава у контролисаним условима \nучионице, што најчешће и јесте ситуација везана за учење другог језика. Већина \nодраслих људи који уче други језик уче управо под тим контролисаним условима. Ванг \nдаље појашњава да је усвајање подсвјестан процес (下意识/ xiàyìshí) док је учење \nсвјестан процес (有意识/ yǒuyìshí), а да се ови механизми могу интерпретирати и као \nимплицитно учење（内急学习/ nèijí xuéxí）и експлицитно учење（外显学习/ wài xiǎn \nxuéxí). Дакле, „усвајање” језика би био један спонтани, природнији процес, док је \n„учење” језика контролисана категорија која подразумијева свјесно сазнавање, \nосвјештавање и кориштење граматичких структура.  \n \nС друге стране, Елис (Ellis, 1985a у Wang, 2009/2016: 5) тврди да се у реалности \nтешко прави разлика између ова два концепта, те ни да назив „усвајање” није исто \nтумачен од стране свих који се баве теоријом учења језика. Стога, он често у својој \nнаучној литератури наизмјенично користи оба термина сматрајући да познавање другог \nјезика подразумијева и подсвјесне и свјесне процесе стицања знања, и природну \nсредину у којој се учи као и контролисане услове учења у формалном окружењу. Ми се \nсуштински слажемо са овом теоријом јер је понекад заиста тешко разлучити шта је \n„усвојено” а шта „научено”, поготово у модерном свијету гдје смо константно \nокружени медијским утицајем разних земаља чије језике учимо. Такође, велики број \nнаших информаната је одређено вријеме провео у Кини, учећи у контролисаним \nусловима у учионици, али и усвајајући знање кроз свакодневне животне ситуације, те је \nстога ова Елисова теорија за нас још и прихватљивија. Детаљније о дистинкцији између \nова два појма, везано за теорију коју је предложио Крашен (Krashen, 1982: 10–32), \nговорићемо у поглављима Нативистичке/генеративне теорије и Крашенових пет \nхипотеза (поглавље 4.2.1).  \n2.3.2. Усвајање другог језика и усвајање страног језика \n \nПотребно је поменути и разлику између усвајања другог језика и усвајања \nстраног језика, гдје заиста постоје одређене нијансе различитости у погледу околине у \nкојој се уче ови језици. Усвајање другог језика, како то потенцира Елис (Ellis, 1994: 11, \n12), заснива се на учењу циљног језика у земљи у којој се циљни језик говори; у тој \nземљи тај језик је комуникативно средство, самим тим и комуникативно средство оног \nкоји учи. С друге стране, учење страног језика би подразумијевало усвајање циљног \n \n16 \n \nјезика у земљи у којој се тај језик не говори, гдје се он не сматра комуникативним \nсредством за већину становништва и обично се са њим сусрећу у учионици. Та врста \nдистинкције битна је управо због окружења у ком се нови језик учи, јер то \nподразумијева и другачије принципе онога шта се учи и како се учи. Ванг притом \nтумачи ово виђење као да то „нису два различита типа језика него двије различите \nоколности у којима се учи језик” (Wang, 2009/2016: 5). Ван Патен (Van Patten 1990: 240) \nу својим истраживањима о односу ова два концепта првенствено спори чињеницу да \nуопште постоји научни консензус о томе шта ова два концепта представљају, наводећи \nда многи еминентни истраживачи ове тематике сматрају да је учење страног језика \nзаправо подврста учења другог језика. Ван Патен, с друге стране, има донекле \nограниченију перцепцију ова два система те говори да учење другог језика никако не \nможе у потпуности „обухватити” учење страног језика. Његова теорија се базира на \nтоме да се дистинкција ова два концепта заснива на језичком контексту, процесу и \nпроизводу (Van Patten, 1990: 242).  \n \nЈезички контекст је специфични социјални контекст у ком долази до \nкориштења одређеног језика, те он има изразит утицај на квалитет и квантитет језичке \nинтеракције. Ванг (Wang, 2009/2016: 6) је тумачио Ван Патеново виђење двије кључне \nврсте контекста – контекст страног језика и контекст другог језика на сљедећи начин: \nКонтекст страног језика огледа се у појави учења језика у земљи у којој се тај језик \nпримарно не говори и није комуникативно средство становништва, као рецимо када \nособа у Америци учи француски језик; с друге стране, контекст другог језика је \nситуација у којој се онај који у том тренутку учи дати језик налази у земљи у којој се \nтај језик говори или користи на неком друштвеном или административном нивоу.  \n \nВан Патен (Van Patten 1990: 242) је језички процес који чини дистинкцију у овим \nслучајевима окарактерисао у двије категорије – психолингвистички и психосоцијални \nпроцес кроз који ученик пролази при стицању знања у одређеном језику. \nПсихолингвистички процес се тиче сопственог начина изградње граматичког система \nиз језика који нас окружује, односно језичког прилива (енг. input), док се \nпсихосоцијални процеси тичу околности које доводе до тога да разумијемо зашто и \nкако се понашамо на одређени начин у току говорног чина. Према његовом тумачењу, \nоба ова процеса ће одиграти велику улогу у стицању способности језичке интеракције и \nњеном евентуалном квалитету. Дакле, можемо интерпретирати његову теорију на \nсљедећи \nначин: \nметод \nнашег \nизграђивања \nграматичког \nсистема, \nали \nи \nсоциолингвистичког понашања, биће другачији у односу на конктекст који нас \n \n17 \n \nокружује, па ће се самим тим и наш ниво познавања језика разликовати у зависности од \nконтекста у којем смо усвајали одређене језичке структуре или социолингвистичка \nпонашања.  \n \nЈезички производ, то јест производ који добијамо из учења страног језика или из \nучења другог језика готово увијек се разликује; односно, ниво познавања језика који се \nстиче под различитим околностима учења једног или другог ће неминовно бити \nразличит. Међутим, оно у чему треба бити пажљив јесте и могућа промјењивост \nоколности учења језика, о чему пише и Ванг (Wang, 2009/2016: 6). Не треба се ригидно \nи у сваком случају држати искључивих дефиниција, јер су стварне животне ситуације \nчесто много компликованије од слова на папиру. Оваква појава посебно се односи на \nособе које познају само један, матерњи језик. У хипотетичкој ситуацији, ако особа из \nАмерике, на примјер, учи француски језик у Француској, тада би се француски могао \nкласификовати као њен „други језик”; када би се та иста особа вратила из Француске у \nАмерику, она неће категорију језика мијењати у „страни језик”. Дакле, категорија \nдругог језика није нужно везана само за средину која нас у том тренутку окружује. \nПосебно је то актуелно у модерном добу у ком многи људи у својим земљама раде или \nкомуницирају на нематерњим језицима, у виртуелном простору, на интернету, \nокружујући се медијским садржајем других језика и слично. Марги Бернс (у Van Patten \net al., 1990: 4) духовито каже да су све те дистинкције које су увиђене у дискусијама о \nразличитости (термина „страни” и „други” језик) битне једино научницима који се баве \nистраживањима; када се уђе у улогу говорника или оног који учи, те пажљиво омеђене \nгранице између црног и бијелог помуте се у разне нијансе сиве18.   \n2.3.3. Природно усвајање другог језика насупрот усвајања другог језика кроз \nобразовање \nПриродно усвајање другог језика подразумијева спонтани процес усвајања \nјезика у неконтролисаним условима, за разлику од  усвајања језика кроз контролисани \nобразовни систем. Разлике између ова два концепта суштински почивају на окружењу у \nком се језик усваја, о чему говори и Елис: „Разлика између природног и инструктивног \nусвајања другог језика заснива се на томе да ли се језик учи кроз комуникацију која се \nдешава у природним социјалним ситуацијама или кроз учење, уз помоћ ’навођења’ кроз \nкњиге, уџбенике и инструкције добијене у учионици.”19 (Ellis, 1994: 12).   \n                                               \n \n18 Превод ауторке рада. \n19 Превод ауторке рада. \n \n18 \n \nЕлис на ову тему помиње и Клајново тумачење (Klein, 1986 према Ellis, 1994: 12), \nпо којем је разлика између ова два концепта психолингвистичке природе. Клајн тврди \nда се у природном окружењу говорник фокусира на конверзацију и тако „ненамјерно” \nусваја језик, док се у инструктивној настави онај који учи фокусира на неке од аспеката \nјезичког система. То би произвело закључак да је природно усвајање оно које је \nподсвјесно, а усвајање језика уз помоћ инструкција из књиге или путем наставе би се \nдало протумачити као свјесно.  \n Ванг (Wang, 2009/2016: 7) се слаже са овим теоријама, мада он даје другачију \nтерминологију у погледу тога шта ова два коцепта представљају. Ванг за усвајање \nјезика у природном окружењу каже да је то заправо усвајање „имплицитног језичког \nзнања” (隐性语言知识/ yǐnxìng yǔyán zhīshì), док за усвајање језика у оквиру класичне \nнаставе и учионице користи термин „експлицитно језичко знање” (显性语言知识/ xiǎn \nxìng yǔyán zhīshì).  \n2. 4. Водеће лингвистичке теорије о усвајању и учењу Ј1, Ј2, Ј3 \n \nУ овом потпоглављу ћемо појаснити најбитније лингвистичке теорије везане за \nусвајање и учење језика, а посебан фокус биће на најрепрезентативнијим теоријама 20. \nи 21. вијека, које су донијеле велике резултате и имале снажан утицај на ову сферу у \nлингвистици данашњице.  \n2.4.1. Бихевиористичка теорија  \n \nБихевиоризам је првенствено настао као психолошка дисциплина коју је \nустановио Џон Б. Ватсон (John B. Watson), објавивши студију под називом Психологија \nкроз перцепцију бихевиористе (Psychology as the Behaviorist Views It) давне 1913. \nгодине. Сам назив овог правца – бихевиоризам, потиче од енглеске ријечи behavior (у \nпреводу – понашање). Бихевиоризам је систематски приступ разумијевању понашања и \nмогућности „манипулације” реакција људи и животиња. Главна идеја овог правца у \nпсихологији као науци била је у томе да психологија треба да се бави понашањем \nпојединца, поготово принципима стимуланса на људско понашање, одговора на \nстимуланс, поткрепљења након датог одговора, односно награде или казне. Овај правац \nје био утицајан и у лингвистици јер су одређени лингвисти препознали да шаблони \nљудског понашања и инструменталног условљавања могу да се осликавају и у језичким \nманифестацијама. Мичел и Мајлс (Mitchell & Myles, 2004: 30) о бихевиоризму пишу на \n \n19 \n \nсљедећи начин: „У бихевиоризму (Watson, 1924; Thorndike, 1932; Bloomfield, 1933; \nSkinner 1957), учење језика се види као и свако друго учење, као формирање навика. \nБихевиоризам проистиче из рада у психологији, који је учење било које врсте засновао \nна појмовима стимуланса и одговора. Ова перспектива се базира на томе да су људи \nизложени бројним подстицајима/стимулансима у свом окружењу. Одговор који дају на \nтакве стимулансе биће појачано кориштен убудуће ако буде успјешан, односно ако се \nпостигне неки жељени исход. Ако стимуланс изазове  једнаку пожељну реакцију сваки \nпут, тај ће одговор на стимуланс постати навика у понашању. Учење било које \nвјештине посматра се као формирање навика, односно подражавање односа стимуланс \n– одговор.”20 \nЗа једног од најбитнијих и најпродуктивнијих теоретичара бихевиоризма у \nлингвистичкој сфери (између осталог) сматра се Скинер (Skinner), који је 1957. године \nобјавио дјело Говорно понашање (Verbal Behaviour). Чомски (у Jakobovits et. al, 1969: 48) \nза ово дјело каже да је оно први велики покушај да се „главни аспекти лингвистичког \nпонашања ставе унутар бихевиористичког оквира”21. Чомски каже и да је суштина овог \nдјела била да „предложи начин предвиђања и контроле вербалног понашања путем \nпосматрања и манипулације физичког окружења говорника”22. Скинер (Skinner, 1957), \nоптимистично \nмотивисан \nекспериментима \nинструменталног \nусловљавања \nнад \nживотињама, покушао је да докаже основни постулат своје хипотезе тако што је кроз \nсвоја истраживања дошао до закључка да се учење одвија кроз процес стимуланс – \nодговор – поткрепљење (stimuli – response – reinforcement). Водећа идеја која је \nпроизишла из овог закључка јесте да дјеца уче језик тако што одговарају на стимулансе \nдобијене из своје околине, затим кроз своје покушаје одговора добијају повратне \nинформације у виду награде или казне, односно похвале или корекције, те на тај начин \nусвајају знање. Дјеца уче и тако што имитирају исказе или понашање родитеља или \nљуди из блиског окружења, имитирајући њихове одговоре на стимулансе. Ако се \nстимуланс понавља редовно или често, реакција постаје аутоматизована те се ствара \nодређена навика језичког понашања. Формирањем таквих језичких навика долази до \nграђења језичког знања. Исти таj принцип може бити примијењен и на усвајање Ј2. \nДакле, када дијете учи свој матерњи језик оно кроз имитацију понашања или одговор \n                                               \n \n20 Превод ауторке рада. \n21 Превод ауторке рада. \n22 Превод ауторке рада. \n \n20 \n \nна стимуланс стиче одређене навике, а такав принцип се може односити и на учење Ј2,  \nгдје се нове језичке навике стичу кроз идентичан механизам.  \n \nО потенцијалним проблемима бихевиористичког приступа код учења другог \nјезика писали су Мичел и Мајлс (Mitchell & Myles, 2004: 31): „Када учимо први језик, \nпроцес је релативно једноставан: сви ми морамо стећи низ нових навика док учимо да \nодговарамо на стимулансе у свом окружењу. Међутим, када учимо други језик, \nнаилазимо на проблеме: већ имамо сет добро успостављених одговора на нашем \nматерњем језику. Стога процес учења другог језика укључује замјену тих навика \nскупом нових навика. Компликација лежи у томе што старе навике стечене током \nучења првог језика ометају овај процес, било да му помажу или га коче. Ако су \nструктуре на другом језику сличне онима на првом језику, тада ће се учење другог \nјезика одвијати лако. Ако се пак структуре различито реализују на првом и другом \nјезику, тада ће учење бити отежано.”23 \n \nАутори су цитирали и Лада (Lado, 1957, стр. 58–9, цитиран у Mitchell & Myles, \n2004: 31), који је још 1957. године дошао до сљедећег закључка: „Из запажања многих \nслучајева знамо да граматичка структура матерњег језика тежи да се пренесе на страни \nјезик... ту имамо главни извор потешкоћа или олакшавајућих околности у учењу \nстраног језика...”24 Бихевиористи, дакле, вјерују у то да навике стечене раније из Ј1 \nнеминовно утичу на стицање нових навика у Ј2, те да ће сличности између матерњег и \nЈ2 олакшати учење Ј2, а да ће разлике између матерњег и Ј2 неминовно доводити до \nнегативног трансфера и појаве грешака у језичкој продукцији (Ellis, 2015: 22).  \n \nБихевиоризам је доживио многобројне похвале, сљедбенике, али и оштре \nкритике. Међу најгласнијим критичарима механизма истраживања и основних \nпостулата бихевиоризма као лингвистичког правца био је Ноам Чомски, који је сматрао \nда бихевиористичка призма не може да обухвати људску креативност у стварању \nјезичких израза те да су структурална својства језика тако компликована и уникатна да \nбихевиоризам не може у потпуности да обухвати све њихове аспекте (за увид у његове \nставове, видјети веома детаљну аргументативну критику Скинеровог дјела Говорно \nпонашање коју је Чомски написао под називом A Review of B.F. Skinner’s Verbal \nBehavior). Бихевиористичка перспектива је, међутим, увелико мотивисала лингвисте и \nутицала на стварање једне нове дисциплине, тзв. контрастивне анализе. Мичел и Мајлс \n(Mitchell & Myles, 2004: 32) тврде: „Када је почело увиђање интерференције матерњег, \n                                               \n \n23 Превод ауторке рада.  \n24 Превод ауторке рада. \n \n21 \n \nто јест Ј1, на учење Ј2, логичан исход таквих увјерења о процесу учења био је да ће се \nефикасна настава концентрисати на подручја разлике између језика и да је стога \nнајбоље педагошко средство за наставнике страних језика било добро познавање тих \nобласти различитости и сличности међу језицима. Истраживачи су се упустили у \nогроман задатак упоређивања језика како би се утврдила подручја разлике, а тиме и \nпотешкоћа.”25 \n2.4.2. Нативистичка/генеративна теорија  \n \nНативистичка или генеративна теорија настала је као одговор на мане \nбихевиористичке лингвистичке теорије. Нативистичкa теоријa предлаже тезу да је језик \nурођени темељни дио људске генетске грађе и да се усвајање језика јавља као природни \nдио људског искуства. Нативистички теоретичари тврде да се дјеца рађају са урођеном \nспособношћу да организују законе језика у свом уму, што дјеци омогућава лако учење \nматерњег језика. Они вјерују да дјеца имају специфичне језичке способности које им \nпомажу у процесу савладавања језика. Ставови присталица нативизма се често \nсупротстављају бихевиористичким перспективама Скинера и Вотсона, који су тврдили \nда се језик усваја на принципу имитације других из околине и реаговањем на \nстимулансе којима се подстиче језичко усвајање. „Очигледно је да људи имају неку \nунутрашњу, генетски спецификовану когнитивну надареност која им дозвољава да \nстекну знање природних језика” (Clark & Lappin, 2011: 7).  \nЈедан од најрепрезентативнијих представника нативистичке теорије био је \nЧомски (мада се, према Кларку и Лапину, Чомски најчешће ограђивао од тога назива \n„нативистичка теорија” (Clark & Lappin, 2011: 11)). Чомски је предлагао тезу да се дјеца \nрађају са механизмом који је он називао LAD (language acquisition device), односно \nапарат или механизам за усвајање језика. То би, према његовој теорији, била урођена \nбиолошка способност човјека која омогућава учење и усвајање језика. Чомски је развио \nтеорију тзв. универзалне граматике (даље у тексту УГ), која је имала огроман утицај на \nсве теорије о усвајању језика од тада, без обзира на то да ли су теоретичари прихватали \nили оповргавали његове ставове. Основни постулат УГ јесте да је одређени скуп \nструктурних правила урођен човјеку, независно од чулног искуства или спољашњег \nстимуланса. Чомски тврди: „У оквиру традиционалне лингвистичке теорије било је \nјасно схваћено да једна заједничка особина коју имају сви језици јесте \nњихов ’креативни’ аспект. Стога је суштинско својство језика да пружа средства за \n                                               \n \n25 Превод ауторке рада.  \n \n22 \n \nнеограничено изражавање многих мисли и за одговарајуће реаговање у неограниченом \nопсегу нових ситуација. Граматику одређеног језика треба, дакле, допунити \nуниверзалном граматиком која прилагођава креативни аспект употребе језика и \nизражава дубоко усађене законитости које су, будући да су универзалне, изостављене \nиз саме граматике. Стога је сасвим прикладно да граматика детаљно расправља само о \nизузецима и неправилностима. Тек када се допуни универзалном граматиком, \nграматика језика даје потпун приказ способности говорника и слушаоца”26 (Chomsky, \n1969: 6). Граматику о којој говори он је називао и генеративном граматиком (у научној \nлитератури негдје навођена и под називом ментална граматика). Разлог за назив \n„генеративна” је сам Чомски описао на сљедећи начин: „Под називом генеративна \nграматика подразумијевам једноставно систем правила који на неки експлицитан и \nдобро дефинисан начин додјељује структурне описе реченицама. Очигледно је да је \nсваки говорник језика савладао и усвојио генеративну граматику која изражава његово \nзнање његовог језика. То не значи да је он свјестан правила граматике или чак да их \nможе постати свјестан, или да су његове изјаве о његовом интуитивном знању језика \nнужно тачне. Свака занимљива генеративна граматика бавиће се углавном менталним \nпроцесима који су далеко изнад нивоа стварне или чак потенцијалне свијести; штавише, \nсасвим је очигледно да су извјештаји и ставови говорника о сопственом понашању и \nсопственој компетенцији можда погрешни. Тако генеративна граматика покушава да \nпрецизира шта говорник заправо зна, а не шта може да нас извијести о свом знању.” \n(Chomsky, 1969: 8). Он даље закључује: „Стога, мислим да је термин ’генеративна \nграматика’ \nу \nпотпуности \nодговарајући \nи \nстога \nга \nнастављам \nкористити. \nТермин ’генерисати’ је логички познат, у смислу у којем је овдје предвиђен”27 (ибид: 9).  \nДакле, суштина ове теорије јесте у томе да људи имају урођену предиспозицију \nза усвајање природног језика, које када не би било особа не би била у могућости да \nнаучи нити матерњи нити неки други језик. Тај скуп правила његове УГ представља \nједну основу за све језике и захваљујући постојању УГ људи могу да науче било који \nјезик; УГ омогућава говорнику да разумије и продукује, односно генерише чак и оне \nреченице које никада није чуо. Наравно, ова теорија Чомског није могла проћи без \nкритика, које су је на неки начин и усавршавале, јер jе на одређене критике Чомски \nодговорио својим новим приступом који се звао Теорија принципа и параметара, а \nкојим је суштински поручио да принципи УГ важе за све језике и непромјењиви су, \n                                               \n \n26 Превод ауторке рада. \n27 Превод ауторке рада. \n \n23 \n \nједино што је промјењиво су параметри (Cook & Newson: 2007: 24). Кук и Њусон \nзакључују: „Идеја УГ коју је предлoжио Чомски постала је кључна покретачка сила у \nлингвистици. Без обзира на то да ли се са њом слажу или не, сви лингвисти су \nдефинисали свој рад реакцијама на идеју УГ, не само у смислу уопштених концепата \nјезика и језичког усвајања, него и у погледу тога на који начин они спроводе описивање \nјезика”28 (Cook & Newson: 2007: 1).   \n2.4.2.1. Крашенових пет хипотеза  \nУ научној литератури ове тематике као релевантан помиње се и Крашен \n(Krashen, Principles and Practice in Second Language Acquistion, 1982), чијe су хипотезе о \nучењу Ј2 увелико допринијеле разумијевању нативистичке теорије. Крашен предлаже \nукупно пет хипотеза које управљају механизмима учења другог језика, а тих пет \nхипотеза и његове теорије ћемо укратко појаснити у наставку текста (Krashen, 1982: 10–\n32): \n1. The acquisition–learning distinction то јест Разлика између учења и усвајања језика \n2. The natural order hypothesis то јест Хипотеза природног реда \n3. The Monitor hypothesis то јест Хипотеза монитора \n4. The input hypothesis то јест Хипотеза језичког прилива \n5. The Affective Filter hypothesis то јест Хипотеза афективног филтера \nКрашен је за Хипотезу о разлици између учења и усвајања рекао да је то \nфундаментална теорија, која нам даје основу за разумијевање чињенице да одрасле \nособе могу да стекну знање другог језика на два начина: усвајањем и учењем. Усвајање \nјезика Крашен сматра за процес сличан, ако не и идентичан, процесу који се дешава \nкада дијете усваја свој први језик, гдје они који усвајају језик нису свјесни самог \nпроцеса него само тога да користе одређени језик као средство комуникације у \nситуацији када је то потребно. Компетенција која се стекне у таквом процесу је такође \nподсвјесна – особа која усваја језик није неминовно свјесна правила граматике и језика \nнего је вођена „осјећајем”. Особа бива у стању да разлучи шта јој „звучи” добро када \nима „осјећај” да се добро изразила, па чак и када погријеши она има „осјећај” да је дата \nструктура погрешна иако не може увијек тачно да одреди које је то језичко правило \nпрекршено. Он усвајање језика назива „имплицитним знањем језика”, „неформалним \nучењем језика” или „природним учењем”. \n                                               \n \n28 Превод ауторке рада. \n \n24 \n \n  \nС друге стране, према Крашену, учење је процес супротан усвајању, не у \nпогледу циља него у погледу метода. Други начин за развој компетенције на другом \nјезику јесте учење језика. Крашен користи термин „учење” за означавање свјесног \nзнања другог језика, познавања правила, свјесног разумијевања правила као \nмогућности дискусије тих правила. Учење је „знање о” језику које је познато већини \nљуди као „граматика” или „правила језика”. Као синониме он наводи „формално знање \nјезика” или „експлицитно учење”. \n \nОно што Крашен заговара када говори о дистинкцији између ова два појма јесте \nсупротан став у односу на многе теоретичаре који тврде да одрасли нису у могућности \nда усвајају језик као што то раде дјеца, него су само способни да га свјесно уче. Крашен \nсматра да одрасли такође имају способност да „усвајају” језик и да та способност не \nнестаје у пубертету. То не значи да ће одрасли увијек моћи да постигну ниво сличан \nизворном говорнику другог језика, то само значи да одрасли могу приступити истом \nприродном механизму за усвајање језика који користе и дјеца. Усвајање језика је према \nњеговој теорији један моћан процес који је јако битан за стицање знања другог језика \nкод одраслих.  \n \nКрашенова Хипотеза природног реда је, како он сам тврди, једно од \nнајузбудљивијих открића у истраживању усвајања језика посљедњих година. Ова \nхипотеза предлаже да се усвајање граматичких структура одвија у предвидивом \nредослиједу. Они који усвајају дати језик теже томе да одређене граматичке структуре \nусвајају раније у свом процесу стицања знања о језику, а друге граматичке структуре \nостављају за касније. Претпоставља се да се језик усваја редослиједом који може да се \nпредвиди и који је природан за све језике и за све говорнике. Суштински, редослијед \nусвајања граматичких структура исти је за одрасле и дјецу, као и за говорнике \nразличитих матерњих језика. Крашен признаје да проценат подударања у овом \nсегменту између свих који усвајају неки језик није увијек стопостотан, али да је кроз \nистраживање доказано да постоје одлични статистички подаци који потврђују теорију.  \n \nТрећа хипотеза коју предлаже Крашен, Хипотеза монитора, говори нам о \nмеђусобном односу коегзистенције процеса усвајања језика и учења језика. Иако се \nможе учинити да код одрасле особе не могу да коегзистирају ова два одвојена процеса \n– учење и усвајање, Крашен тврди да је то сасвим могуће и да је овај однос чак и \nизразито очигледан у процесу стицања знања другог језика. Хипотеза монитора \nпретпоставља да се усвајање и учење користе на врло специфичне начине. Обично је \nусвајање оно што „покреће” наше изражавање на другом језику и одговорно је за нашу \n \n25 \n \nфлуентност. Учење, према Крашену, има само једну функцију, а то је функција \nмонитора (онај који надгледа) или уређивача. Учење ступа на сцену само да би се \nизвршиле промјене у форми нашег погрешног изражавања, након што га \n„произведемо” послије процеса усвајања. То се може догодити прије него што \nпроговоримо \nили \nнешто \nнапишемо, \nили \nпослије \nсамог \nчина \nизражавања \n(самокорекција). Дакле, према овој хипотези, функција свјесног учења је ограничена на \nобласт самокорекције односно исправљања. \n \nХипотеза \nјезичког \nприлива\n29 , \nкоју \nпредлаже \nКрашен, \nпокушај \nје \nдемистификовања проблема који се тиче начина на који прелазимо са једног нивоа \nзнања на виши ниво кроз садржај којим смо окружени. С обзиром на исправност и \nпровјереност хипотезе природног реда усвајања језичких елемената и структура, \nнеминовно се поставља питање на који то начин прелазимо са једне фазе познавања \nјезика на другу фазу. Крашен се пита сљедеће: Ако тренутну фазу познавања језика у \nкојој се налазимо означимо са i, како долазимо до сљедећег нивоа, односно i+1? Његов \nодговор на ову дилему лежи у његовом објашњењу да ново знање, то јест нови ниво, \nстичемо само када разумијемо израз који садржи структуру која је „мало изнад” онога \nшто тренутно знамо. Како је то могуће? Како можемо разумјети језик који садржи \nструктуре које још нисмо усвојили? Одговор на овај парадокс је у томе да ми у тим \nслучајевима користимо нешто изван наше тренутне језичке компетенције. Тада \nкористимо контекст, наше знање о свијету, наше метајезичке информације да бисмо \nсхватили поруку упућену нама. Хипотеза о језичком приливу је у супротности са \nуобичајеним педагошким приступом у настави других и страних језика. Некада је Хач \n(Hatch, 1978а наведено у Krashen, 1982: 21) наглашавао да је претпоставка теоретичара \nбила да прво научимо структуре а затим научене структуре вјежбамо користећи их у \nкомуникацији, те да је то начин развијања флуентности. Хипотеза инпута говори нам \nуправо супротно. Ова хипотеза предлаже теорију да се прво води рачуна о преношењу \nсмисла у поруци коју упућујемо, а као резултат – усвајамо структуру! (За дискусију о \nусвајању првог језика видјети MacNamara, 1972, наведено у Krashen, 1982: 22.) Дакле, \nкада се деси ситуација да је говорник изложен језичком контексту који превазилази \nњегову компетенцију, он користи ванјезичке елементе како би разумио контекст и \nодговорио на њега; ако је говорник довољно често изложен том језичком приливу који \n                                               \n \n29 На енглеском – input.   \n \n26 \n \nпочиње да разумије, он ће сам почети да преузима ту структуру која му је до тада била \nнепозната те ће тако прећи на виши ниво (i+1).  \n \nПосљедња \nхипотеза, \nХипотеза \nафективног \nфилтера, \nбазира \nсе \nна \nистраживањима током посљедњих деценија, која потврђују да афективне варијабле \nутичу на успјешност усвајања другог језика. Крашен сматра да се ова категорија може \nсврстати у три групе:  \n(1) Мотивација – особе које су јако мотивисане углавном се боље сналазе у усвајању \nдругог језика (обично, али не увијек); \n(2) Самопоуздање – особе са високим самопоуздањем и добром сликом о себи имају \nтенденцију да буду бољи у усвајању другог језика; \n(3) Анксиозност – чини се да ниска анксиозност погодује усвајању другог језика, било \nда се ради о личној анксиозности или о оној која се јавља у контексту учионице.  \nКрашен сматра да су ови фактори везани за емоције повезани директно са \nусвајањем језика а не са учењем, јер постоји тенденција да се ове варијабле најчешће \nмогу увидјети у тестовима комуникативног типа – што би били тестови који захтијевају  \nкомуникацију, односно „производ” усвојеног знања о језику, а не оног што је учено као \nјезичко правило. Особе чија афективна стања нису оптимална за усвајање другог језика \nнеће само тежити да траже мање језичког прилива односно језичког садржаја од других, \nвећ ће имати и висок или јак афективни филтер – чак и ако разумију поруку, језички \nприлив неће доћи до одговорног дијела мозга за усвајање језика или утицати на лични \nмеханизам за усвајање језика. \nИстраживачи и теоретичари који се баве усвајањем Ј2 су по многим основама \nжестоко критиковали Крашенов модел – по основу недефинисаних или лоше \nдефинисаних појмова, недостатка емпиријског садржаја, а тиме и фалсификовања, \nнедостатка објашњења и слично. Иако се не може порећи да Крашенове хипотезе имају \nодређене мане, сматра се ипак да његова теорија нуди јако инспиративне увиде на које \nмогу да се ослањају и истраживачи и наставници (Liu, 2002/2015: 145).  \n2.4.3. Когнитивистичка теорија (Пијаже) \n \nНајранији изазов бихевиористичкој теорији поставили су гешталт психолози30 \nпочетком 20. вијека, од чије се критике покренула једна нова лавина другачијег \n                                               \n \n30  Гешталт психологија је школа психологије која се појавила у Аустрији и Њемачкој почетком \nдвадесетог вијека на основу дјела Мака Вертхајмера, Волфганга Килера и Курта Кофке. Њемачка ријеч \n„гешталт” значи „облик”, а може да се тумачи и као „образац” или „конфигурација”. Гешталт психолози \nсу наглашавали да организми опажају читаве обрасце или конфигурације, а не само појединачне \n \n27 \n \nтумачења начина на који људски ум учи. Бихевиористи су били критиковани највише \nзбог тога што је њихова теорија била усмјерена на елементе који су превише \nпарцијални, да су се фокусирали само на појединачне догађаје и радње, те да су у \nсвојим анализама превише зависни од посматрања експлицитног понашања, док су \nунутрашње процесе занемаривали (Merriam et al., 2007: 284). Док бихевиористи \nсматрају да учење језика укључује одговоре на подстицаје, односно стимулансе из \nоколине, когнитивисти тврде да је учење много више од тога. Когнитивизам се базира \nна идеји да „учење укључује реорганизацију искустава како би се разумјели подстицаји \nкоје добијамо из околине” (Merriam et al., 2007: 285). \nДакле, когнитивиста посматра процес учења као унутрашњи и активан ментални \nпроцес, који се развија код ученика, повећава његов ментални капацитет и вjештине са \nциљем бољег учења. Једна од претпоставки когнитивизма јесте да мора постојати \nструктура знања како би се упоредиле и обрадиле нове информације за учење. Ова \nпостојећа структура знања назива се шемом. Шема се активира и користи у процесу \nучења када је ученик „упознат са својим предзнањем и изложен стратегијама помоћу \nкојих ’премости’ пут од постојећег знања до циља учења” (Blanton, 1998: 172 цитирано \nу Merriam et al., 2007: 285).  \nЈедан од најистакнутијих представника когнитивизма био је Пијаже (Piaget). \nКруцијалне претпоставке Пијажеа везане за усвајање језика базирају се на томе да \nосновна структура језика у људском уму, односно њена апстракција, долази из разних \nсензомоторних шема које човјек стиче кроз живот. Сензомоторне шеме су развојни \nпредуслов за појаву језичког знања и такође су логичка претпоставка лингвистичких \nструктура (ред ријечи, субјекат/глагол/објекат конструкције итд). Концептуалне \nповезнице и семантички односи су примарни погон језичког усвајања, а синтакса је \nсамо њена деривација (Piattelli – Palmarini, 1994: 321). Пијаже језичко сазријевање види \nкао дио општег когнитивног сазријевања јединке. Когнитивно и интелектуално \nсазријевање, према Пијажеу, одвија се у четири различите фазе: сензомоторнa (дојенче: \nдојенчад почињу да граде разумијевање свијета помоћу својих чула додиривањем, \nхватањем, гледањем и слушањем), преоперативнa (рано дјетињство: дјеца развијају \nјезик и апстрактну мисао; доминација егоцентричног размишљања), период конкретних \nоперација (рана адолесценција: дјеца уче логична конкретна (физичка) правила о \nобјектима, као што су висина, тежина и запремина; егоцентричност се полако умањује) \n                                                                                                                                                   \nкомпоненте. Основни постулат овог правца у психологији јесте и да све психичке појаве посматра као \nдио структуриране цјелине (Woodward, 2013: 383–387). \n \n28 \n \nи период формалних операција (адолесценција и одрасла особа: уче се и прихватају \nлогична правила за разумијевање апстрактних појмова и рјешавање проблема) (Huitt & \nHummel, 2003: 18). Пијаже је предложио хипотезу која се базира на два принципа: \nасимилација и акомодација. Према Пијажеу, асимилација је процес кориштења или \nтрансформисања околине како би се она уклопила у постојеће когнитивне структуре \nнашег ума; акомодација је процес мијењања когнитивних структура како би се \nприхватило ново знање из околине. Оба процеса се користе симултано цијелог живота \n(Huitt & Hummel, 2003: 17). Управо ти Пијажеови концепти, асимилација и акомодација, \nимају битне импликације за наставу страног језика, с обзиром на то да је Пијаже ова \nдва концепта повезао и са стицањем језичке компетенције. Асимилација, у смислу \nстицања језичке компетенције, дешава се када модификујемо или мијењамо нове \nинформације како би се уклопиле у наше шеме (нову информацију упоређујемо и \nкласификујемо у складу са оним што већ знамо, тј. у односу на први језик или језик \nприје оног који тренутно учимо). Асимилација задржава те нове информације у нашој \nпостојећој когнитивној шеми. Акомодација је када реструктурирамо или модификујемо \nоно што већ знамо како би се те нове информације боље уклопиле (реструктурисање \nвећ наученог како би се максимално искористио потенцијал нових језичких сазнања). \n2.4.4. Теорија која даје предност значају околине приликом усвајања језика   \n \nАутори попут Ларсен Фримен и Лонг (Larsen Freeman & Long, 1991) помињу и \nтеорије које дају предност околини усвајања језика и језичком приливу у односу на \nурођене језичке способности особе (environmentalistic theories of SLA). „Теорије \nоколине везане за учење говоре нам да је његовање или искуство јединке важније за \nразвој од његове природе или урођених карактеристика. Заправо, ови теоретичари ће \nобично порицати да урођене карактеристике играју било какву другу улогу осим оне \nкоја обезбјеђује бићу унутрашњу структуру коју силе животне средине могу да \nобликују”31 (Larsen Freeman & Long, 1991: 423). Ова теорија се ослања на сазнања \nбихевиористичке школе, а у супротности је са нативистичким ставовима. Иако је \nдискутабилно да ли је иједна оваква теорија о учењу језика напредовала посљедњих \nгодина, постоје ипак релевантни истраживачи који припадају овом табору јер свој \nпокушај објашњавања процеса усвајања језика граде на спољним варијаблама које \nистражују а да ништа не кажу о когнитивној обради. Међу најјачим таквим тврдњама је \nШуманов покушај да усвајање другог језика објасни као нуспроизвод акултурације. \n                                               \n \n31 Превод ауторке рада. \n \n29 \n \n2.4.4.1. Шуманове теорије пиџинизације и акултурације  \n \nШуман је 1978. године предложио модел пиџинизације и акултурације као модел \nкоји кроз призму контекста и интеграције у друштво чији језик учимо прати успјех у \nстицању знања из датог језика. Његова теорија наглашава идентификацију са Ј2 \nзаједницом као примарни захтјев за стицање знања Ј2. Прва хипотеза коју Шуман \nуводи јесте хипотеза пиџинизације, што је појава која се дешава у почетним фазама \nучења другог језика и представља неку врсту фосилизованог међујезика – мјешавине \nјезика који знамо и језика који учимо. Пиџинизацију карактерише поједностављен \nфонолошки систем, поједностављен вокабулар и граматика. Шуман је, дакле, \nпредставио пиџинизацију као појаву у којој говорник говори поједностављену верзију \nјезика који жели да научи, потенцијално уз додавање елемената из свог језика. Та \nпоједностављеност језика и појава одређених фосилизованих грешака и редуковања \nјезичких структура настаје усљед недостатка знања о правилима циљног језика. Иако је \nпиџинизација карактеристична за ране фазе учења циљног језика, па се приписује \nнедовољном познавању језика, зна се десити да њена појава у каснијим фазама учења \nупућује на неповољне психолошке или социјалне околности у којима се налази онај \nкоји учи и усваја језик (Larsen Freeman & Long, 1991: 425–436).  \n \nШуман уводи и хипотезу акултурације која подразумијева да што се ученик \nвише и брже интегрише у културу у којој се говори циљни језик, то ће он брже и \nуспјешније научити тај језик. Према Шуману (1986), постоје два типа акултурације. „У \nакултурацији првог типа, ученици су и социјално интегрисани у групу циљног језика и \nпсихолошки отворени циљном језику. То прије свега значи да имају довољно контаката \nса изворним говорницима да би стекли знање Ј2; а онда то значи и да могу да прерађују \nи прихвате језички прилив коме су изложени. У акултурацији другог типа, ученици су \nсоцијално интегрисани и психолошки отворени, али такође свјесно или несвјесно желе \nда усвоје начин живота и вриједности групе која говори њихов циљни језик. Према \nШуману, било која врста акултурације може осигурати усвајање другог језика, али он \nнаглашава да су социјални и психолошки контакт са групом која говори циљни језик \nосновни услови за усвајање другог језика; није искључиво потребна жеља да постанете \nпопут говорника Ј2”32 (Larsen Freeman & Long, 1991: 435).  \n                                               \n \n32 Превод ауторке рада. \n \n30 \n \n2.4.5. Интеракционистичке теорије о усвајању језика  \n \nТеорије које заступају интеракционисти базирају се на претпоставци да је учење \nи усвајање језика тако комплексно да га не може у потпуности објаснити само \nнативистичка теорија или само теорија која се фокусира на бихевиористичке факторе. \nПрема интеракционистичким теоријама, објашњење процеса усвајања језика је управо \nкомбинација свих фактора – како оних унутрашњих тако и оних спољашњих; односно, \nони се позивају и на урођене и на факторе околине у процесу усвајања језика. Ларсен \nФримен и Лонг (Larsen Freeman & Long 1991: 448–479) наводе двије важне \nинтеракционистичке теорије – Гивонову функционално-типолошку теорију учења \nдругог језика и Вишедимензионални модел ZISA групе (Zweitsprachenwerb Italienischer \nund Spanischer Arbeiter33).  \nПрема интерпретацији аутора (Larsen Freeman & Long 1991: 449), Гивонова \nтеорија, која је по својој природи функционалистичка, јесте да синтакса „произлази из \nсвојстава људског дискурса” (Givon 1979б, стр. 49 цитирано у Larsen Freeman & Long, \n1991: 449). Гивон тврди да су синтаксичке промјене првенствено покренуте \nпсихолингвистичким и прагматичним принципима који се односе на перцепцију и \nпродукцију говора у интеракцији лицем у лице. Ови принципи су сами изведени из \nтемељнијих принципа у основи људске перцепције и обраде информација.   \nКада говоримо о Вишедимензионалном моделу ZISA групе, првенствено морамо \nразмотрити његов назив – „вишедимензионално” одражава централну тврдњу модела \nда стицање Ј2 има више димензија: с једне стране постоји крути развојни процес за \nодређене аспекте језика на које карактеристике ученика или околине не утичу, с друге \nстране постоји варијабилни процес који зависи од карактеристика ученика и његове \nоколине а утиче на неке друге аспекте језика. Основна је идеја да овај модел спаја двије \nтврдње које раније нису довођене у исти контекст: унутрашњи процес менталног \nусвајања знања о језику као и интегрисаност ученика у културу народа који говори \nциљни језик.  \nУ \nнаучној \nлитератури \nчесто \nсе \nпомиње \nи \nистакнути \nпредставник \nинтеракционистичке теорије о усвајању језика – Лав Виготски (Lantolf & Appel, 1994,  \nWang, 2009/2016). Мисија његовог рада била је да унифицира семиотику, \nнеуролингвистику, психологију и психолингвистику у једном стабилном теоретском \nоквиру који за циљ има научно истраживање и објашњење развоја и функције људског \n                                               \n \n33 Усвајање другог језика код италијанских и шпанских радника. \n \n31 \n \nума (Lantolf & Appel: 1994: 2). Виготски је био убијеђен да не постоји само једна \nтеорија која је потпуно објашњење комплексног психолошког функционисања и да се \nоно као такво не може свести на само један фактор који би био оправдан научни доказ \nфункционисања људског ума. Теорија Виготског фокусирала се на учење из социјалних \nинтеракција и тзв. зоне развоја. Зоне развоја су нивои развоја који се постижу када се \nдјеца укључе у социјалне интеракције са другима; то је удаљеност између дјететовог \nпотенцијала за учење и стварног учења које се одвија. Теорија Виготског је такође \nпоказала да су Пијаже и многи други истраживачи потцијенили значај социјалних \nинтеракција у развоју језика.    \n2.4.6. Теорије о усвајању и учењу трећег језика (Ј3) \nДвадесети вијек био је продуктиван период за теоретичаре и лингвисте који су \nсе бавили изучавањем процеса усвајања другог или страног језика. У релативно \nкратком периоду, оставили су иза себе научне основе на којима и данас почивају \nодређене лингвистичке дисциплине. Међутим, не можемо рећи да се иста ситуација \nдесила и у случају изучавања процеса усвајања или учења трећег (или неког сљедећег \nпо реду) језика. Лингвистички правци који се баве искључиво таквим теоретисањем \nили истраживањем су још увијек у повоју. Шта је разлог томе? Зашто ти процеси нису \nбили једнако препознати у научним круговима? Један од одговора лежи у томе што се \nна тројезичност или учење трећег језика гледало као на „продужени” билингвализам \n(Cenoz et al., 2001; Liu, 2002/2015; Grossjean, 1992; Bugarski, 2003). Односно, \nистраживачи или уопште нису узимали у обзир све језике који се уче послије другог, \nили их једноставно нису засебно именовали у односу на остале језике. Сада, у 21. \nвијеку, у ери глобализације, познавати три или више језика није ријетка појава. Стога, \nсавремени научници и истраживачи почели су придавати значај тој појави истражујући \nменталне процесе и преплетену мрежу језичких међуодноса у умовима људи који \nговоре више од два језика.  \n \nМожда најбитнији аспект изучавања оних који се баве том темом јесте управо \nмеђујезички утицај. Међујезички трансфер у овој сфери изучавања добија једно \nповлаштено мјесто, управо из разлога што истраживачи сада имају могућност да прате \nутицај не само матерњег језика на други језик него и свих других претходно научених \nјезика једне јединке. Де Ангелис (De Angelis, 2007) тврди да није исти процес учења \nкод особе која познаје само један језик и оне која има приступ већем броју језичких \nсистема. Многе су студије у протеклом периоду потврдиле став да извор трансфера у \n \n32 \n \nциљном језику није искључиво само продукт матерњег језика него и многих \nнематерњих језика које је особа учила током свог живота, те да се тај концепт \nмеђусобног утицаја језика посебно мора истраживати (De Angelis, 2007; De Angelis & \nSelinker, 2001; Cenoz, 2001; Hammarberg, 2001).  \n \nМеђутим, и у релевантној научној литератури постоје одређена неслагања око \nсаме терминологије која се користи, управо из разлога што се, поново, научници или \nискључиво баве усвајањем трећег језика по реду, или зато што у своја истраживања \nукључују и остале језике послије трећег. Ту је тему детаљно обрадила Де Ангелис (De \nAngelis, 2007: 8–12), те је у поглављу Терминолошка неслагања говорила о томе како и \nсамо научно поље у различитим литературама и контекстима има другачије име: „Један \nод таквих случајева јесте назив самог научног поља које има најмање четири различита \nимена: (а) усвајање неколико језика (Multiple Language Acquisition); (б) вишејезичко \nусвајање (Multilingual Acquisition); (в) усвајање трећег језика (Third Language \nAcquisition); и (г) усвајање трећег или додатног језика (Third or Additional Language \nAcquisition)” 34  (De Angelis, 2007: 10). Упркос тим терминолошким неслагањима, \nдосадашња истраживања имала су значајан утицај на разумијевање процеса усвајања и \nучења трећег и осталих језика. Највећа сазнања тичу се разноврсности и комплексности \nпоља вишејезичног усвајања те тумачења и анализе одређених фактора попут узраста \nговорника у периоду учења језика, околине у којој се сваки од језика усваја, те \nтиполошке различитости међу језицима (Cenoz, 1997: 278).  \n2.5. Кинески као други/страни језик – историја и развој научне области \n \nКада говоре о теорији усвајања и учења другог језика, кинески лингвисти се у \nнаучној литератури умногоме ослањају на постигнућа западњачких научника који су \nпоставили основе за анализу концепата везаних за усвајање и учење језика. Сматра се \nда се због историјских фактора теорије усвајања и учења другог језика, те њихов развој, \nметодичке праксе и трендови изучавања, из европско-америчких оквира пресликавају и \nу Кини (Liu, 2002/2015: 106). Изузетно је важно напоменути и праксу већине кинеских \nлингвиста и методичара да терминолошки не разликују други језик од трећег по реду \n(или неког сљедећег) (Liu, 2002/2015; Wang, 2009/2016; Zhu, 2007 и сл.).  \nТакозване 第二语言教学理论 /Dì èr yǔyán jiàoxué lǐlùn/ теорије методике наставе \nдругог језика су у Кини посљедњих деценија изузетно често проучаване и о њима се \n                                               \n \n34 Превод ауторке рада. \n \n33 \n \nмного и писало (Liu, 2002/2015; Wang, 2009/2016; Bi, 2009/2017; Zhu, 2007). Научне \nпубликације овог типа се углавном објављују у двије сврхе:  \n1) теорије и праксе везане за усвајање и учење кинеског језика као другог језика; \n2) у сврху општег разумијевања процеса учења и усвајања другог језика, \nпретежно уз осврт на енглески језик.   \nИако настава кинеског као другог језика има вишедеценијску историју, и упркос \nдосадашњим достигнућима у овом погледу, усвајање кинеског као страног или другог \nјезика је релативно нова област проучавања, што се може видјети кроз више аспеката \n(Zhao, 2011: 568). Први аспект је ограничен број ученика са разноврсним Ј1 у \nистраживањима. У већини истраживања заступљени су информанти чији је матерњи \nјезик енглески, корејски или јапански. Иако ти језици представљају различите језичке \nпородице, истраживања и резултати у сфери језичке интерференције су у цјелини \nтиполошки ограничени. Ово потенцијално слаби универзалност и валидност сваког \nзакључка из области проучавања кинеског као Ј2 (Zhao, 2011: 568).  \nДруги аспект је релевантност изучавања кинеског као страног језика за општу \nдисциплину усвајања страних језика у свјетским оквирима. Ово би могла бити \nпосљедица изолације и фрагментације која је задесила област наставе кинеског као \nдругог језика, а све усљед језичких баријера или недостатка академских ресурса \n(Linnell, 2001 према Zhao, 2011: 568). \nЈош један аспект који је релативно проблематичан је и методологија \nдосадашњих истраживања. Лонгитудинална истраживања су ријетка, у истраживањима \nврло често учествује мањи број информаната (до десет), а када се раде истраживања са \nстраним ученицима често се не прави разлика између информаната који говоре \nразличитим матерњим језицима (Zhao, 2011: 568). \n2.5.1. Историја, разлози и развој истраживања методике наставе кинеског језика \nкао другог/страног језика  \nИстраживања везана за област кинеског језика као другог/страног језика су дио \nрелативно младе научне дисциплине која се брзо развија, а велики напредак и значајна \nнаучна постигнућа били су најочигледнији током прве двије деценије новог миленијума. \nПоказаће се, кроз студије многих који се овом темом баве, да се развој методике \nнаставе кинеског као другог или страног језика одвијао у вези са националним \nекономским статусом Кине и под његовим утицајем, те са односима ове државе са \nдругим државама и дијеловима свијета у одређеним историјским периодима. „Због тога \n \n34 \n \nшто је фокус наставе на људима из иностранства, није тешко претпоставити да су на \nсве фазе развоја методике кинеског језика као другог/страног језика утицали економски \nодноси Кине са другим државама свијета – од самих зачетака (ове) научне дисциплине \nкроз цијели њен развој, узимајући у обзир и стагнације у периоду Револуције као и \nпроцват у ком се ова дисциплина налази данас”35 (Zhu, 2007: 32). Општи став већине \nнаучника јесте да је методика наставе кинеског као другог/страног језика, као засебна \nнаучна дисциплина, почела да се развија осамдесетих година прошлог вијека (Wang, \n2009/2016: 22), док одређени стручњаци заступају став да су се њени темељи поставили \nдоласком првих страних студената по оснивању НР Кине и оснивањем првог института \nза предавање кинеског језика страним држављанима при Универзитету Ћингхуа (1950), \nшто је суштински била прва институција у Кини која се почела бавити предавањем \nкинеског језика странцима (Zhu, 2007: 32). Разлог такве неподударности у \nинформацијама о самом зачетку ове научне дисциплине, методике наставе кинеског као \nдругог/страног језика, може се објаснити историјским факторима који су утицали на \nњен ток развоја. \nИсторијска чињеница јесте да су у савременој историји први ученици из \nиностранства организовано почели долазити у Кину педесетих година прошлог вијека и \nтамо систематски проучавати кинески језик у складу са одређеним методичким \nначелима. Број страних студената повећавао се из године у годину, а према подацима \nкоје износи Џу (Zhu, 2007: 34) – од 1950. године, када је у Кину дошло само пет \nстудената чехословачког и пољског поријекла, до 1965. године, број страних студената \nкоји су у Кини учили кинески језик достигао је импозантних 7 000. Међутим, у једном \nпериоду током Културне револуције у Кини (1966–1976) универзитети нису могли да \nизводе наставни процес. То је значило и прекид наставе за све стране држављане те \nњихов одлазак из земље, што је на крају довело и до стагнације у овој научној сфери \nкоја се под таквим условима није могла развијати (Zhu, 2007: 34). Кина се затим 1971. \nгодине враћа у састав Уједињених нација као земља чланица, што неминовно доводи до \nпоновног успостављања дипломатских и економских односа Кине са остатком свијета, \nо чему свједочи и поновни пораст броја страних студената на кинеским универзитетима \nкоји достиже и до цифре од 2 266 страних студената до 1977. године (Zhu, 2007: 34). \nОтварање Кине ка свијету и велика реформа кинеског друштва и економије, која је \nзапочета 1978. године, наслутила је редефинисање статуса кинеског језика као страног. \n                                               \n \n35 Превод ауторке рада. \n \n35 \n \nСтога се у одређеном броју научне литературе која се бави овом темом и не помиње \nпериод прије осамдесетих, управо из разлога што се методика наставе кинеског као \nдругог/страног језика конкретно почела дефинисати тек након горе наведених \nисторијских промјена.  \nОно што је било карактеристично за период осамдесетих година, када су се \nформално почели градити темељи ове научне дисциплине у Кини, јесте и појава \nогромног броја студената са веома разноврсним циљевима и мотивацијама за учење. \nОсим страних држављана који су жељели да науче језик како би успјели да остваре \nпословну комуникацију у области економије, трговине или дипломатије, била је ту и \nспецифична група ученика – Кинези који нису живјели у Кини, или потомци Кинеза из \nиностранства, који су кинески језик учили након већ наученог језика земље у којој \nживе (Zhu, 2007: 35). Стога није тешко претпоставити да је Кина имала задатак да \nразвије платформе које би успјешно и у континуитету могле да задовоље потребе \nразних ученика, а најбољи показатељ чињенице да су Кинези препознали ту потребу и \nпотенцијал огледао се у порасту броја институција у којима је постојао програм \nизучавања кинеског језика за стране држављане (од 1978. до 1986. године чак 60 \nвисокошколских установа оформило је институте на којима је кинески као други језик \nизучавало преко 4 000 особа (према Zhu, 2007: 36)). Све су то били повољни услови за \nразвој научне дисциплине која се бави искључиво кинеским језиком као другим \nјезиком те су научници и истраживачи стекли идеалне услове да у овој сфери почну \nразвијати многа истраживања, бавећи се тако анализама из домена контрастивне \nлингвистике, анализе грешака, међујезика, језичког трансфера, итд. \nВанг (Wang, 2009/2016: 22) сматра да је научна дисциплина која се бави \nтеоријом и истраживањем процеса усвајања и учења кинеског као другог језика \nзапочета 1984. године, када је лингвиста Лу Ђијенђи (鲁健冀/ Lǔ Jiànjì), професор на \nПекиншком универзитету за језике (北京外国语大学/ Běijīng wàiguóyǔ dàxué), објавио \nстудију под називом „Теорија међујезика и анализа грешака у изговору страних \nстудената који уче кинески језик”36 (оригинални назив《中介语理论与外国人学习汉语\n的语音偏误分析 / Zhōngjièyǔ lǐlùn yǔ wàiguórén xuéxí hànyǔ de yǔyīn piānwù fēnxī). Ово \nје, према аутору, био први пут да су концепти „међујезика” и „анализе грешака” били \n                                               \n \n36 Међујезик је специфичан језички систем који стварају ученици Ј2. То је карактеристичан језик који је \nмјешавина матерњег и циљног језика, има одлике оба, али није ни матерњи ни циљни језик. Јавља се у \nодређеним фазама учења Ј2. Детаљна објашњења термина и концепта „међујезика” биће дата у наставку \nрада.  \n \n36 \n \nуведени у домен истраживања о методици наставе кинеског језика за странце. Након \nтога, теорија усвајања кинеског као другог језика постаје неизоставан дио методике \nнаставе кинеског језика за странце. Од тада, према Вангу, процес развоја ове науке био \nје убрзан, одвијао се како у Кини тако и ван ње, а аутор сегменте развоја науке дијели у \nтри епохе: истраживања о усвајању кинеског језика током осамдесетих година прошлог \nвијека, истраживања о усвајању кинеског језика током деведесетих година прошлог \nвијека и истраживања о усвајању кинеског језика послије деведесетих (Wang, 2009/2016: \n23).  \nПрема Вангу (Wang, 2009/2016: 23), осамдесетих година прошлог вијека \nистраживачи су почели проучавати и објављивати радове углавном у сфери \nконтрастивне анализе матерњег и циљног (кинеског) језика ученика, као и анализе \nгрешака. Ванг (Wang, 2009/2016: 23) наводи ауторе попут већ поменутог Лу Ђиенђија \n(鲁健冀/ Lǔ Jiànjì, 1984, 1987) те Меи Личунга (梅立崇/ Méi Lìchóng, 1984), Ли Џуа (李\n珠/ Lǐ Zhū, 1987) и Тунг Хуиђуна (佟慧君/ Tóng Huìjūn, 1986), који су били само неки \nод пионира који су направили прве велике кораке ка разумијевању и правилном \nанализирању грешака странаца који уче кинески језик. Тунг Хуиђун (佟慧君/ Tóng \nHuìjūn) 1986. године објављује иновативно дјело „Анализа неправилних реченица \nстранаца који уче кинески језик” (оригинални назив《外国人学汉语病句分析》/ \nWàiguó rén xué hànyǔ bìngjù fēnxī), што је у суштини била прва компилација ученичких \nгрешака уз појашњења и контрастивну анализу. Фокус свих истраживача биле су \nанализе у сфери фонологије, лексике, граматике те разумијевања текста. Међутим, дао \nби се извести закључак да је осамдесетих година ова научна дисциплина тежила \nискључиво практичним анализама и контрастивним анализама материјала или корпуса, \nбез конкретног упућивања на суштинске узроке појаве грешака и на компликоване \nменталне процесе и концепте у вези са усвајањем другог језика – који су до грешака \nдовели. \nДеведесете године, према Вангу (Wang, 2009/2016: 23), донијеле су потпуно \nдругачији научни приступ. О томе да се овој теми систематски почело посвећивати \nмного више пажње говоре нам и значајне лингвистичке конференције чији су резултати \nпредстављени у многобројним научним публикацијама. Током ове деценије, осим \nлингвистичких метода, психологија и методика наставе су такође пронашле свој пут у \nово научно поље. Деведесетих година, научна сфера која се бави кинеским језиком као \nдругим језиком била је освјежена – осим анализе грешака, почели су се изучавати \n \n37 \n \nпринципи међујезика и његове манифестације, као и сам процес усвајања језика. \nДеведесетих, како тврди Ванг (Wang, 2009/2016: 23–24), осим фонетских, лексичких и \nграматичких анализа, почели смо добијати нове увиде у смислу лингвистичке \nпрагматике и анализе дискурса. Сматра се да је научна публикација под називом \n„Анализа граматичких грешака странаца који уче кинески језик” (оригинални назив \n《外国人学汉语语法偏误分析》/ Wàiguó rén xué hànyǔ yǔfǎ piān wù fēnxī), аутора Ли \nДаџунга (李大忠/ Lǐ Dàzhōng, 1997) отјелотворила рад једне цијеле генерације научника \nи истраживача. Деведесетих година се почео истраживати и концепт међујезика као и \nњегове индивидуалне манифестације у међуодносу кинеског са другим језицима, што је \nтакође био знак да се већ зашло у нову еру развоја ове научне дисциплине. \nКонкретна истраживања која су имала велики значај у овом периоду развоја \nнауке о усвајању кинеског језика као страног, почевши од оних пионирских па надаље, \nсумирао је Ши Ђиавеи у доље представљеном табеларном приказу (施家炜/ Shī Јiā Wěi, \n2006 према Wang: 2016: 97)37: \nВријеме \nГраматичка \nсфера \nистраживања \nИнформанти \nМетодологија \nистраживања \nИстраживач \n1993 \n“了”的发展过程 \n/”Le” de fǎzhǎn \nguòchéng/ \nПроцес \nразвоја \nпартикуле “了” \nДва \nстудента \nкојима \nје \nЈ1  \nенглески језик \nОпсервација \nиндивидуалних \nслучајева \n孙德坤 \n/Sūn Dékūn/ \nСун Декун \n1995 \n主题突出与汉语\n存在句的习得 \n/Zhǔtí túchū yǔ \nhànyǔ cúnzài jù \nde xídé/ \nИстакнутост \nтеме  и усвајање \nегзистенцијалних \nреченица \nу \nкинеском језику \nАмерички \nстуденти \nи \nкинески \nстуденти \nкоји \nстудирају \nу \nАмерици \nАнализа радова 温晓虹 \n/Wēn Xiǎohóng/ \nВен Сијаохонг \n1996 \n留学生”把”字\n句的表现分析 \n/Liú \nxué shēng \n“bǎ” zì jù de biǎo \nxiàn fēn xī/ \nАнализа \nизражавања \nу \n《汉语中介语\n语料库系统》 \n/Hànyǔ zhōngjiè \nyǔ \nyǔliàokù \nxìtǒng/ \nKорпус \nмеђујезика \nИстраживање \nна корпусу \n熊文新 \n/Xióng Wénxīn/ \nСијунг Венсин \n                                               \n \n37 Табелу превела ауторка рада.  \n \n38 \n \n“把” реченицама \nкод \nстраних \nстудената \nнасталог \nкод \nстудената који \nуче \nкинески \nкао \nстрани \nјезик  \n1997 \n“了”的发展过\n程 \n/”Le” de fǎzhǎn \nguòchéng/ \nПроцес \nразвоја \nпартикуле “了” \nСтуденти \nкојима \nје \nЈ1  \nенглески језик \nОпсервација \nиндивидуалних \nслучајева \nи \nтестирање \n赵立江 \n/Zhào Lìjiāng/ \nЏао Лиђијанг \n1997 \n“\n不\n” \n和 \n“没” 否定结构\n的习得 \n/”Bù” \nhé \n“méi \n“fǒudìng jiégòu de \nxí dé/ \nУсвајање \nодричних \nконструкција са”\n不” и “没” \n《汉语中介语\n语料库系统》 \n/Hànyǔ zhōngjiè \nyǔ \nyǔliàokù \nxìtǒng/ \nKорпус \nмеђујезика \nнасталог \nкод \nстудената који \nуче \nкинески \nкао \nстрани \nјезик  \nИстраживање \nна корпусу \n王建勤 \n/Wáng  \nJiànqín/ \nВанг Ђијенћин \n1999 \n表示差异比较的\n否定结构的习得 \n/Biǎoshì \nchāyì \nbǐjiào de fǒudìng \njiégòu de xí dé/ \nУсвајање \nодричних облика \nпоредбених \nконструкција \nкојима \nсе \nизражава \nпостојање \nразлике \n \n《汉语中介语\n语料库系统》 \n/Hànyǔ zhōngjiè \nyǔ \nyǔliàokù \nxìtǒng/ \nKорпус \nмеђујезика \nнасталог \nкод \nстудената који \nуче \nкинески \nкао \nстрани \nјезик \nИстраживање \nна корпусу \n王建勤 \n/Wáng  \nJiànqín/ \nВанг Ђијенћин \n1999 \n“把”字句的习\n得 \n/”Bǎ” zìjù de xídé/ \nУсвајање “ 把” \nреченица \nСтуденти \nкојима \nје \nЈ1  \nенглески,  \nјапански \nили \nкорејски језик \nТестирање \nи \nанализа радова \n高小平 \n/Gāo Xiǎopíng/ \nГао Сијаопинг \n1999 \n„了”的习得 \n/„Le “de xídé/ \nУсвајање \nпартикуле “了” \nСтуденти \nкојима \nје \nЈ1  \nенглески језик \nИстраживање \nна корпусу \n邓守信 \n/Dèng Shǒuxìn/ \nДенг Шоусин \n1999 \n体标记的习得 \n/Tǐ biāojì de xídé/ \n《汉语中介语\n语料库系统》 \nИстраживање \nна корпусу \n杨素英 \n/Yáng Sùyīng/  \n \n39 \n \nУсвајање \nаспектуалних \nмаркера \n/Hànyǔ \nzhōngjièyǔ \nyǔliàokù xìtǒng/ \nKорпус \nмеђујезика \nнасталог \nкод \nстудената који \nуче \nкинески \nкао \nстрани \nјезик \nЈанг Сујинг \n黄月圆 \n/Huáng \nYuèyuán / \nХуанг Јуејуен \n孙德金 \n/Sūn Déjīn/ \nСун Деђин \n2000 \n使用”把”字句\n的调查报告 \n/Shǐyòng “bǎ” zìjù \nde \ndiàochá \nbàogào/ \nИзвјештај \nо \nистраживању \nупотребе “ 把” \nреченица \nСтуденти \nиз \nЈапана, Кореје, \nЕвропе \nи \nАмерике \nКонтекстуално \nјезичко \nизражавање \n余文青 \n/Yú Wénqīng/ \nЈу Венћинг \n2000 \n„了”的习得 \n/„Le “de xídé/ \nУсвајање \nпартикуле “了” \nСтуденти \nкојима \nје \nЈ1  \nенглески језик \nИстраживање \nкроз \nанкетирање \n余又兰 \n/Yú Yòulán/ \nЈу Јоулан \n2002 \n“得”字补语句\n的习得 \n/”Dé” zì bǔ yǔjù \nde xí dé/ \nУсвајање \nреченица \nса \nдопунама \nкоје \nсадрже “得” \n《汉语中介语\n语料库系统》 \n/Hànyǔ \nzhōngjièyǔ \nyǔliàokù xìtǒng/ \nKорпус \nмеђујезика \nнасталог \nкод \nстудената који \nуче \nкинески \nкао \nстрани \nјезик \nИстраживање \nна корпусу \n孙德金 \n/Sūn Déjīn/ \nСун Деђин \n2002 \n汉语单句句式的\n习得 \n/Hànyǔ \ndānjù \njùshì de xídé/ \n Усвајање \nпростих \nреченичних \nконструкција \nу \nкинеском језику \nЈедан \nстрани \nстудент \nиз \nКореје \nИстраживање \nна \nиндивидуалном \nслучају \n施家炜 \n/Shī Jiāwěi/ \nШи Ђијавеи \n \nНајпродуктивнији период за истраживање процеса усвајања кинеског као другог \nјезика био је ипак период послије деведесетих, као и друга декада двадесет првог вијека. \n \n40 \n \nНаравно, тако повољне услове за научне подухвате не бисмо имали да основе саме \nнауке прије нас нису поставили тако велики умови на чијем труду готово да почивају \nсавремена истраживања у овој области.  \nДва основна аспекта изучавања усвајања кинеског као другог језика у \nсавременим научним токовима почивају на анализи грешака и истраживању међујезика \n(Wang, 2009/2016: 25). Међутим, оно што разликује савремене истраживаче од њихових \nпретходника \nјесте \nкомплексније \nистраживање \nна \nсвим \nлингвистичким \nи \nметалингвистичким нивоима. У периоду иза деведесетих, као и данас, анализе грешака \nсе спроводе на сваком лингвистичком нивоу, теорија о научној области анализе \nгрешака се непрестано развија, а корпуси на којима се раде анализе постају све \nразноврснији и богатији. С друге стране, истраживања о међујезику су се спорије \nразвијала. Иако је међујезик као лингвистички феномен већ био уведен у кинеску \nлингвистику, истина је била да су се истраживања о њему релативно споро развијала на \nкинеском тлу. Научници су се ослањали на западњачке теорије релативно дуго, не \nусуђујући се да се превише упуштају у сопствена теоретисања која би донијела нове и \nсвјеже перспективе овог концепта из специфичног угла кинеског језика. Данас се \nситуација полако мијења, мада је очигледно да је концепт анализе грешака кинеским \nстручњацима много примамљивији и да је у научном кругу више заступљен. \nОно што је такође веома битна карактеристика развоја ове научне дисциплине у \nсавременом добу јесу и истраживања о индивидуалним карактеристикама ученика и \nњиховим менталним процесима. Ванг истиче чињеницу да прије деведесетих година у \nКини нису ни постојале такве научне тенденције. Међутим, он сматра да се у скорије \nвријеме све чешће објављују многа релевантна научна дјела на ту тему, која се тичу \nистраживања стратегије учења кинеског језика код ученика, као и стратегија \nкомуникације (Wang, 2009/2016: 26–27). \nИновативним истраживањима о индивидуалним мотивацијама ученика који уче \nкинески, њиховим утицајем на процес учења, истраживањима о ставовима ученика, \nличним тенденцијама и карактерним особинама које утичу на процес учења и усвајања \nкинеског језика, као и осталим емотивним и афективним варијаблама које су битне за \nнапредак у усвајању језика уведене су и још увијек се у ово поље уводе неке нове \nперспективе.  \n \n \n \n41 \n \n2. 6. Контрастивна лингвистика  \n \nКонтрастивна лингвистика je грана лингвистике која проучава два или више од \nдва језика синхроно, са циљем откривања разлика и сличности (а поготово сличности) \nи примјењивањем резултата ових сазнања у релевантним областима науке38 (Ке, 2004: \n9). Контрастивна лингвистика се често у западњачкој научној литератури назива и \nименом контрастивна анализа или контрастивне студије, те постоје одређена \nнеслагања у овој научној сфери око самих термина. Рецимо, кинески компаративиста \nКе Пинг тврди да се „[...] та три термина могу наизмјенично користити, али да је у \nнаучним круговима Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава пракса \nда се искључиво говори о контрастивној анализи; док је у Источној Европи, као и у \nКини, чешће употребљиван термин контрастивна лингвистика, а претпоставља се да је \nто из разлога што термини попут контрастивна анализа и контрастивне студије могу да \nоставе утисак да се говори о различитим приступима одређеним специфичним \nпроблемима, док термин контрастивна лингвистика, с друге стране, заправо звучи као \nнаучна дисциплина, што и јесте”39 (Ке, 2004: 9). Сличног су виђења многи западни \nлингвисти, који сматрају да је савршено јасно да је контрастивна лингвистика \nсвеобухватнији појам од друга два, те да су друге двије, у складу с тим, њене области \nпроучавања.  \n„Систематски научни поступци у којима се откривају сличности и разлике \nизмеђу два или више језика представљају методе контрастивне лингвистике, и то у три \nобласти контрастивних проучавања: контрастивној анализи, теорији превођења и \nанализи грешака” (Đorđević, 1987: 3). Везано за име научне дисциплине, Ђорђевић \nзакључује: „Ако три поменуте области контрастивне лингвистике у неким димензијама \nупоредимо, можемо да кажемо да је контрастивна анализа по материјалу који изучава и \nпотенцијалу који има најшира област контрастивне лингвистике. ... Стога је потребно \nпоменути да се термини контрастивна анализа и контрастивна лингвистика понекад \nузимају као синонимни, што се може објаснити једино ширином коју лингвистика, с \nједне стране, и контрастивна анализа, с друге стране, по свом потенцијалу имају, па се \nвјероватно отуда јављају и терминолошка изједначавања.” (Đorđević, 1987: 4). С \nобзиром на све наведено, може се извести закључак да назив контрастивна лингвистика \nпокрива ширу област и укључује у свој састав и контрастивну анализу, те бирамо да у \n                                               \n \n38 Превод и парафраза ауторке рада. \n39 Превод ауторке рада. \n \n42 \n \nнаставку рада правимо јасну дистинкцију између ова два термина. У наставку овог \nпоглавља детаљније ћемо се бавити областима контрастивне лингвистике.  \n2.6.1. Контрастивна анализа \nРоберт Ладо, један од значајнијих лингвиста за чије се име везују сами почеци \nконтрастивне анализе, рекао је да „у поређењу између изворног и страних језика лежи \nкључ који олакшава или отежава учење страног језика”40 (Lado, 1957: 1). „Контрастивна \nанализа је један од најразвијенијих поступака у оквиру контрастивне лингвистике којим \nсе до експлицитних сличности и разлика између, по правилу, два а и више језика долази \nсистематским поређењем описа тих језика, односно поступак у коме се један језик, \nјезик А, проучава или кроз призму другог језика, језика Б, или се језици А и Б пореде на \nоснову неког заједничког обележја” (Đorđević, 1987: 3).  \n \nКонтрастивна истраживања почињу да се раде крајем 19. вијека, а заиста \nпродуктиван период почиње послије Другог свјетског рата. То је било доба када се \nувелико почело увиђати да је прагматични значај ових анализа изузетно велики, с \nобзиром на то да су се резултати контрастивних анализа могли примијенити за \nпобољшање наставе страног језика, изучавање билингвализма, превођење, итд. \n(Đorđević, 1987: 13–19). \n \nНеки од најзначајнијих пионирских радова контрастивне анализе и њене теорије \nсу актелни и данас, а лингвисти као што су Чарлс Фриз (Charles Fries, 1945), Роберт \nЛадо (Robert Lado, 1948, 1957), Кенет Пајк (Kenneth Pike, 1949), Јао Шен (Yao Shen, \n1948), Јуериел Вајнрајх (Uriel Weinreich, 1953/1968) и други на велика врата су \nдонијели једну од данас најактуелнијих академских дисциплина, чије су темеље \nпоставили својим иновативним радовима и истраживањима.  \nО релевантности контрастивне анализе у домену учења страног језика, Фриз је \nговорио сљедеће: „Најефикаснији су они материјали засновани на научном опису језика \nкоји се учи, а који се пажљиво упоређују с учениковим матерњим језиком који је \nистовремено описан” (Fries, 1945: 9 према Selinker, 1992: 1) 41 . Схватање да је \nконтрастивна анализа прије свега педагошки оријентисана активност дијелили су и \nдруги лингвисти. Ладо је говорио да је „најважнија нова ствар у припреми наставних \nматеријала упоређивање матерњег и страног језика и културе како би се пронашле \n                                               \n \n40 Превод ауторке рада. \n41 Превод ауторке рада. \n \n43 \n \nпрепреке које се заиста морају превазићи у настави”42 (Lado, 1957: 2). Елис је неколико \nдеценија касније такође промовисао исту идеју: „Контрастивна анализа је заснована на \nпрактичној потреби да се Ј2 предаје на најефикаснији могући начин”43 (Ellis, 1985: 23).  \nМотивација за контрастивну анализу била је, дакле, у демистификовању разлика \nили сличности између два језика, како би се створили погодни услови за што лакше \nпревазилажење педагошких препрека за професора, а и ученичких проблема у процесу \nучења и усвајања циљног језика. Најснажнија мотивација за бављење контрастивном \nанализом из ранијих дана укључује примијењени рад, посебно у разматрању тога шта \nби могли бити најбољи наставни материјали.  \nСелинкер \nистиче \nпедагошки \nзначај \nконтрастивне \nанализе: \n„Подручје \nконтрастивне анализе, без сумње, добило је највећи подстицај кроз разматрање \nпедагошких захтjева. Ладо је предложио потенцијално ригорозан контрастивни \nмодел, ’упућен првенствено обученом наставнику страних језика’ (Lado, 1957). Ово је \nбио пионирски напор, који је садржао мноштво примјера како корак-по-корак можемо \nпоредити два звучна система, двије граматичке структуре, два лексичка система, два \nсистема писања и двије културе у контакту.”44 (Selinker, 1992: 1–2).  \nЂорђевић (Đorđević, 1987: 15) наводи да су Ладо, Рид и Шен још 1948. године у \nсвом чланку „Значај матерњег језика у учењу страног језика” 45  истакли потребу \nпознавања матерњег језика ученика од стране наставника који му предаје циљни језик. \nУ наведеном раду аутори истичу потребу познавања матерњег језика ученика од стране \nнаставника и кажу: „[...] дати језик се не може успјешно предавати на идентичан начин \nученицима који имају различите матерње језике. Чињеница је, наиме, да сваки матерњи \nјезик доводи до различите комбинације проблема у учењу датог језика” (Ладо, Рид у \nШен, према Đorđević, 1987: 15). Јуериел Вајнрајх, нешто касније, 1953. године, \nобјављује књигу Језици у контакту, у којој се детаљније бави значајем поређења два \nјезика за разумијевање утицаја једног језика на други и дефинише појам \nИНТЕРФЕРЕНЦИЈЕ која представља примјере одступања од норме једног од језика у \nговору билингвала (Đorđević, 1987: 16).  \nКонтрастивна анализа је базирана на три претпоставке: а) највеће потешкоће \nкоје се дешавају приликом учења новог језика су узроковане интерференцијом; б) те се \n                                               \n \n42 Превод ауторке рада. \n43 Превод ауторке рада. \n44 Превод ауторке рада. \n45 David W. Reed, Robert Lado, Yao Shen: “The Importance of the Native Language in Foreign Language \nLearning” (1948) \n \n44 \n \nпотешкоће могу предвидјети уз помоћ контрастивне анализе; в) у изради наставних \nматеријала кориштењем контрастивне анализе могли би се смањити ефекти \nинтерференције (Ке, 2004: 34). Стога, може се рећи да је концепт интерференције један \nод најзначајнијих постулата контрастивне анализе.  \n2.6.1.1. Интерференција \n \nУ изучавању људске способности учења концепт „интерференције” је повезан са \nтрансфером (преносом), што је један од основних појмова у психологији. Контрастивна \nанализа је својеврстан хибрид лингвистике и психологије – с обзиром на то да се \nлингвистика превасходно бави својствима језика а не директно учењем, које је више у \nдомену психологије. Пошто је контрастивна анализа (барем у њеном зачетку) била \nпримарно фокусирана на учење Ј2, била је ту очигледна једна психолошка компонента \n– трансфер. Трансфер је психолошка хипотеза која нам говори да ће учење задатка А \nнеминовно имати утицај на накнадно учење задатка Б (Ке, 2004: 35). Исти шаблон се \nпримјењује и у изучавању процеса учења језика – у том смислу, трансфер се односи на \nутицај једног језика у процесу учења другог језика. „Појединци имају тенденцију да \nпреносе форме и значења, као и дистрибуцију форме и значења, из својих матерњих \nјезика и изворне културе у страни језик и културу”46 (Lado, 1957: 2).  \n  \n Вајнрајх се у свом раду бавио односом језика код двојезичних говорника који су \nдва језика учили истовремено што је било изузетно погодно за увиђање феномена \nинтерференције. Вајнрајх је говорио: „Случајеви одступања од норми било ког језика \nкоји се јављају у говору двојезичних људи су резултат њиховог познавања више језика” \n(Weinreich, 1968: 1). Вајнрајх је био иновативан по томе што је међу првима посматрао \nконцепт интерференције кроз психолингвистичку призму, што је до тада била \nрелативно непозната пракса. Вајнрајх је у свом научном дјелу по први пут представио и \nконцепт „међујезичке идентификације” (Interlingual Identification), што је теорија да \nособа која говори два језика има тенденцију да идентификује гласове, структуре, ријечи, \nкао и значења једног језика са одговарајућим елементима из другог језика (Weinreich, \n1968: 7). Међујезичка идентификација, дакле, био би процес препознавања елемента \nјезика који учимо као сличног или идентичног елементу матерњег језика говорника, \nшто би значило да говорник неће претјерано процесуирати тај елемент у његовом \nновом облику него ће га користити како би користио и тај слични елемент из матерњег \nјезика. Према његовом схватању, говорници два језика обрађују језички садржај који је \n                                               \n \n46 Превод ауторке рада. \n \n45 \n \nобимнији од садржаја појединачних језика, али није толико обиман као збир та два \nпојединачна садржаја заједно, због процеса међујезичке идентификације – којим се два \nразличита облика или значења замјењују једним обликом или значењем које важи у оба \nслучаја. \n \nКонцепт интерференције је постао изузетно битна сфера контрастивне анализе и \nимао свој одјек у педагошким круговима. Сматрало се да се употреба контрастивне \nанализе у настави страних језика заснива на пет претпоставки: \n(1) да је главни узрок потешкоћа и грешака у учењу страних језика интерференција из \nматерњег језика ученика; \n(2) да су ове потешкоће углавном посљедица разлика између два језика;  \n(3) што су ове разлике веће, да ће и проблеми учења бити већи;  \n(4) да ће поређење између два језика предвидјети потешкоће и грешке; и  \n(5) да би ово поређење требало да одреди шта треба предавати.  \nХерис је 1954. године предложио модел преводилачког типа у генеративном \nоквиру; модел се звао „граматика трансфера”. Његова поента била је у томе да, док у \nчисто структурном поређењу језика „многе конструкције и подјеле немају паралелу, ... \nна основу превода можемо пронаћи паралелу у једном језику са готово било чим у \nдругом” (Harris, 1954: 267). Херис је желио да оствари неколико намјера предлагањем \nсвог модела, укључујући и потврду претпоставке да његов „метод може бити \nрелевантан и за учење или подучавање страних језика” (Harris, 1954: 259).  \nОбично се говори о двије врсте трансфера – позитивни и негативни трансфер. \nПозитивни трансфер (познат и под називом facilitation (олакшавање)) је феномен који \nсе деси када знање из претходно наученог језика потпомогне накнадном учењу циљног \nјезика, а може се десити и када матерњи и циљни језик имају исту форму па у том \nслучају дође до преклапања. Негативни трансфер (интерференција, ометање, мијешање) \nсе дешава када структура или елемент из претходно наученог језика отежавају или \nометају процес учења циљног језика. Конкретније, негативни трансфер се односи на \nкориштење правила или шаблона из матерњег језика које доводи до грешке или \nнеправилног израза у циљном језику (Ке, 2004: 35–36). Примјера ради, кинески студент \nкоји учи енглески језик неће имати потешкоћа са изразима попут „green tea” (зелени чај) \nили „white bread” (бијели хљеб), зато што ове двије синтагме имају исте лексичко-\nсемантичке структуре као и у кинеском језику – 绿茶（lǜ chá/зелени чај）и 白面包 (bái \nmiànbāo/бијели хљеб). Оно што студент већ зна из свог језика се пренијело у циљни \nјезик, односно усвајање нових израза потпомогнуто је структурама из матерњег језика. \n \n46 \n \nТо би био примјер позитивног трансфера. Међутим, када би по истом принципу \nстудент искористио структуре из кинеског језика попут 红茶（hóng chá/црвени чај） \nили 黑面包（hēi miànbāo/црни хљеб）за енглеске термине „black tea” (црни чај)  и \n„brown bread” (смеђи хљеб), тада би се говорило о појави негативног трансфера – у \nенглеском језику лексичко-семантичка структура је другачија, иако се ради о истим \nстварима (Ке, 2004: 36).  \nС обзиром на чињеницу да је срж нашег истраживачког рада за ову дисертацију  \nпојава трансфера елемената из матерњег у кинески језик, о овом концепту, хипотезама \nвезаним за трансфер као и постулатима ове теорије ћемо детаљно говорити у засебном \nпоглављу у наставку рада, након што обрадимо остале битне сфере контрастивне \nанализе, анализе грешака и међујезика.  \n2.6.1.2. Микроконтрастивна и макроконтрастивна лингвистика \n \nЛингвистички систем се састоји од много слојева или нивоа. Ови слојеви, или \nнивои, на одређени начин чине хијерархијски систем који полази од најмањих \nлингвистичких јединица до виших нивоа које сачињавају већи лингвистички елементи. \nТако од најнижих па до највиших слојева језика имамо нивое попут фонетског нивоа, \nфонолошког, морфолошког, лексичког, синтаксичког, текстуалног и прагматичног \nнивоа. У зависности од тога на коjeм се од ових нивоа врши контрастивна анализа, \nможемо \nговорити \nо \nмикроконтрастивним \nи \nмакроконтрастивним \nгранама \nконстрастивне лингвистике.  \n \nПрема Џејмсу (James, 1980: 61), микроконтрастивна лингвистика се сматра \n„традиционалном” или „класичном” врстом контрастивне лингвистике. Она је „code-\noriented”, тј. оријентисана на језичке кодове, контрастира језички систем (langue) или \nкомпетенцију \n(која \nсе \nу \nтрансформационој \nграматици Чомског односи \nна \nинтернализовану граматику у уму особе или способност особе да производи и разумије \nреченице, чак и оне које није до сада чула). Циљ микроконтрастивне лингвистике јесте \nда пореди универзалне као и опште карактеристике људских језика. Конкретно, она се \nбави контрастивном анализом у сфери лингвистичких нивоа попут фонетике и \nфонологије, лексике (морфологије и семантике) и синтаксе (и морфосинтаксе).  \n \nМакроконтрастивна лингвистика, с друге стране, представља једну ширу \nперспективу лингвистичке анализе. Циљ ове врсте анализе јесте поређење и \nразумијевање начина на који људи комуницирају једни са другима. Конкретно, ова \n \n47 \n \nврста лингвистике се концентрише на два виша нивоа лингвистичке дескрипције, а то \nсу текстуални и прагматични ниво (James, 1980: 98–100).  \n \n \nУ сљедећих неколико потпоглавља бавићемо се сферама микро и макро \nконтрастивне лингвистике.  \n2.6.1.3. Лингвистички модели и контрастивна анализа синтаксе \n \n„Контрастивна анализа може се вршити на више различитих начина, па и њени \nрезултати, којима се констатују сличности или разлике између два или више језика, \nмогу се знатно разликовати, поред других фактора, зависно од лингвистичке теорије \n(школе, правца, или граматике), која се у анализи примјењује” (Đorđević, 1987: 22). \nПозната је чињеница да не постоји нужно само једна јединствена лингвистичка теорија \nкоја свеобухватно објашњава феномен језика. Напротив, постоји више теорија које, \nсвака на свој начин, објашњавају појединачне појаве у вези са језиком. Структурализам \nи трансформационо-генеративна теорија су двије теорије које се јављају у 20. вијеку, а \nкоје су изузетно битне за контрастивну анализу. Заправо, можда би правилније било \nрећи да су лингвистички методи, настали управо из ових лингвистичких теорија, \nрелевантни за сва проучавања језика и језичке дескрипције у оквиру контрастивне \nанализе.   \n \nКонтрастивна анализа се заснива на поређењу језичких система, стога је битно \nсхватање да се језик посматра као систем, као структура. „Структурализам се као \nлингвистички правац развијао, грубо речено, у раздобљу од 1916. до 1957. године, и то \nу четири основне варијанте: женевске школе коју представља рад Де Сосира (Saussure, \n1916; 1969), америчке школе чији су представници Боас, Сапир, Блумфилд и Ворф \n(Boas, 1911; Sapir, 1921, 1949; Bloomfield, 1933; Whorf, 1967), прашке школе за коју је \nпрвенствено везано име Трубецког (Trubetzkoy, 1939) и копенхагеншке школе са \nХјемслевом на челу (Hjemslev, 1980)” (Đorđević, 1987: 22). Ђорђевић закључује: „У \nлингвистичкој теорији структурализма истиче се систематичност језичких знакова, \nодносно зависност и однос једног елемента језика са осталим елементима, који су сви \nзаједно чланови језичког система. Циљ лингвистике је, према овом схватању језика, \nописивање језичких појава у систему, а не описивање појединачних језичких облика” \n(Đorđević, 1987: 24).  \nОно што је одлика контрастивне анализе која је заснована на основама \nструктуралног модела јесте тзв. подјела односно растављање на тзв. непосредне \n \n48 \n \nконституенте. Примјер енглеске реченице која је анализирана на тај начин (преузето из \nĐorđević, 1987: 26): \nа) Students read good books.47  \n                     ˻______˼ ˻____________˼ \n                    (˻__˼ ˻__˼) ˻__˼ ˻_______˼ \n                                              ˻__˼ ˻__˼ \n                                                     (˻_˼ ˻_˼)48 \nЂорђевић тврди да „контрастивна анализа која је вршена на основама \nструктуралистичког метода језика констатовала је сличности и разлике између два \nјезика обично на три нивоа: на нивоу језичке форме, на нивоу структурног значења и на \nнивоу површинске дистрибуције. Исто тако, кориштене су и комбинације ових нивоа за \nконстатовање сличности и разлика. Примјере примјене структуралне теорије, односно \nпримјене структуралног контрастивног модела, први је дао амерички лингвиста Роберт \nЛадо (Robert Lado, 1957) у својој књизи Лингвистика кроз културе, а примјер \nконтрастивне граматике писане на основама овог модела налазимо код Агарда – Ди \nПиетра (Agard – Di Pietro, 1965b)” (Đorđević, 1987: 27). Структурална лингвистика \nгледа на језик као на систем, структуру којом управљају правила, који се може \nраздвојити на подсистеме од којих сваки има свој унутрашњи образац и структуру. \nНајнижи ниво у тој хијерархији јесте фонологија, затим морфологија, па тек онда \nсинтакса. \n Основу структурализма чини и принцип објективности односно стављања у \nфокус проучавања оних језичких појава које су доступне нашем посматрању, као што \nсу форма и дистрибуција, односно мјесто елемената у реченици. Значење, као \nманифестација језика која се не може објективно посматрати и анализирати, није \nистицано. Сходно овом ставу, структурална лингвистика признаје само она значења \nкоја проистичу из дистрибуције језичких облика, тзв. структурна значења или \nструктурне сигнале, јер се једино она могу објективно посматрати (Đorđević, 1987: 23).  \n \nПојам објективности везан је и за схватање језика као понашања, односно \nсхватање да се језик може објективно посматрати једино у језичком понашању људи \nкоје представља начине језичког реаговања на одређене стимулусе. „Описивање \nсинтаксе једног језика, састоји се, према томе, од прављења листе реченичних образаца, \nодносно структура које људи, који говоре једним језиком, користе када за њихову \n                                               \n \n47 Превод: Студенти читају добре књиге. \n48 Конституенте дате у заградама означавају присуство везаних морфема.  \n \n49 \n \nупотребу добијају одређене стимулансе. Другим ријечима, језик је облик понашања, \nактивност, систем аутоматских одговора на дате стимулансе” (Lakoff, 1972: 62 цитиран \nу Đorđević, 1987: 26). Ту долазимо до бихевиористичких принципа који су такође \nоснова контрастивне анализе. Како смо раније наводили у поглављу Бихевиоризам \n(поглавље 2.4.1), овај правац је зачет на идеји да је учење стварање навика, као што је \nто и учење језика. Ако се учење Ј1 своди на стицање одређених навика, онда ће се \nучење Ј2 сводити на стицање нових навика. „Када учите први језик, процес је \nрелативно једноставан: све што морамо да урадимо јесте да научимо низ нових навика \nдок учимо да одговарамо на стимулансе у свом окружењу. Међутим, када учимо други \nјезик, ми тада наилазимо на проблеме: већ имамо скуп добро успостављених одговора у \nматерњем језику. Процес учења другог језика стога укључује замјену тих навика \nскупом нових навика”49 (Mitchell & Myles, 2004: 31). Лингвиста Кордер је сматрао да су \nистраживања посвећена поређењу матерњег језика са циљним језиком резултат \nувиђања навика из матерњег језика које су се упорно понављале у циљном језику: \n„Преовлађујућа теорија која се односи на проблем учења другог језика била је \nбихевиористичка и сматрало се да је учење углавном питање стицања низа нових \nјезичких навика. Стога се мислило да су грешке резултат упорног појављивања навика \nиз матерњег језика у новом језику. Већина грешака приписана је интерференцији и, \nсходно томе, већи дио примијењених лингвистичких истраживања био је посвећен \nупоређивању матерњег и циљног језика како би се предвидјеле или објасниле грешке \nученика без обзира на то која им је језичка позадина”50 (Corder, 1982: 1).  \n \nСтруктурални модел и трансформационо-генеративни модел, као два најчешће \nкориштена модела у контрастивној анализи, разликују се у одређеним сегментима – јер \nпочивају на различитим лингвистичким теоријама и принципима. „Трансформационо-\nгенеративна лингвистичка теорија, из које и потиче овај модел, везује се за 1957. \nгодину и појаву књиге Ноама Чомског под називом Синтаксичке структуре, у вријеме \nкада је структурализам био на свом врхунцу. И ова теорија развила се у неколико \nразличитих варијанти (сам Чомски је дао три верзије теорије)” (Đorđević, 1987: 27). \nЂорђевић (Đorđević, 1987: 27) тврди да је за контрастивну анализу најрелевантнија она \nваријанта која је позната под називом стандардна теорија, а коју је Чомски изложио у \nАспектима теорије синтаксе.   \n                                               \n \n49 Превод ауторке рада. \n50 Превод ауторке рада. \n \n \n50 \n \n„У овој верзији трансформационо-генеративне теорије се сматра да је задатак \nлингвистике не само да опише већ и да објасни језичке појаве, а такав циљ се не може \nостварити само посматрањем језичке форме, већ и посматрањем значења. Чомски \nполази од дистинкције између површинске структуре реченице, која представља њену \nформу, и дубинске структуре реченице, која служи као основа за семантичку \nинтерпретацију реченице. Површинску структуру имају реченице у оном свом облику у \nкоме се јављају у говору или писању, односно на површини језика. Дубинска структура \nсе генерише (отуд и назив генеративна) или описује на тај начин што се, слично \nанализи помоћу непосредних конституената, почиње од реченице као цјелине која се \nрашчлањава на своје саставне дијелове, води рачуна о сваком нивоу синтаксичке \nанализе и тако долази до тзв. Дијаграма фразне структуре или ’дрвета’, другим \nријечима, реченица се експлицитно описује” (Đorđević, 1987: 27). На овом примјеру \nкоји је дао Ноам Чомски укратко и поједностављено ћемо објаснити принцип анализе \nпрема трансформационо-генеративној теорији. Примјер дијаграма структурног описа \nпреузет је из књиге Ноама Чомског (Chomsky, 1965: 65): \n \n51 \n \nНакон што се одређени израз рашчлани, елементи тог израза се затим описују \nтзв. формативима, који нам говоре о дубинској структури реченице. Тако би, рецимо, \nлексичка јединица boy (дјечак) била означена формативом овог типа: N + (именица +) \nsingular + (у једнини +) count + (бројна именица +) animate + (живо биће +) human \n(људско биће +). „На тај начин дубинска синтаксичка структура даје значење реченице \nдо детаља, односно експлицитно. Наиме, на основу података из дубинске структуре \nможе се интерпретирати значење реченице” (Đorđević, 1987: 29). Осим тога, постоји и \nсет трансформационих правила која, не мијењајући значење реченице, трансформишу \nдубинску структуру у њен површински облик, а ефекат примјене тих правила назива се \nструктурна промјена.  \n                                               \n \n51 (Превод скраћеница: S – sentence – реченица; NP – Noun phrase – именичка синтагма; N – noun – \nименица; sincerity – искреност; aux – auxiliary verb – модални глагол; M – modal – модални; may – може; \nVP – Verb phrase – глаголска синтагма; V – Verb – глагол; frighten – уплашити; NP – Noun Phrase –  \nименичка синтагма; Det – Determiner – одредник; the – одређени члан; N – Noun – именица; boy – дјечак) \n \n \n51 \n \n \nИ структуралисти, као и Чомски, раздвајају семантичку и синтаксичку \nкомпоненту у лингвистичком опису. Осим тога, битно је знати и да „питање избора \nмодела представља први корак у анализи, јер од опредјељења за једну теорију, верзију \nтеорије или комбинацију теорија и верзија зависе сви даљи поступци у анализи” \n(Đorđević, 1987: 44). Постоје и други модели контрастивне анализе засновани на \nдругачијим лингвистичким теоријама, али они нису тако популарно кориштени нити \nразвијени као ова два модела.  \n \nКонтрастивна анализа своје коријене има у структурализму, као и у теорији \nЧомског, али разлика између контрастивне анализе и структуралистичких принципа \nјесте у томе што структуралисти фокус стављају искључиво на разлике међу језицима, \nдок контрастивна анализа обраћа пажњу и на сличности међу језицима.  \n \n2.6.1.5. Лексичка контрастивна анализа \nЛексикологија (од грч. lexikon – рјечник, logia – наука), дио је науке о језику који \nпроучава ријечи и лексеме. Ријеч је утврђени гласовни скуп, одн. најмање један глас \nкоји има значење и синтаксичку службу (функцију) (Станојчић, Поповић, 1992: 157). \nЛексема је „најмања самостална јединица лексичког система (...) под којом се \nподразумијевају сви граматички облици и сва значења једне речи” (Dragićević, 2007: \n36). \nЛексикологија се обично дијели у двије поддисциплине: лексичка морфологија – \nкоја се бави проучавањем форме и промјена форме лексеме, те лексичка семантика – \nкоја проучава значење и значењске промјене лексема кроз вријеме и односе између \nлексема два језика. Лексичка контрастивна анализа се најчешће и спроводи у складу са \nтом подјелом, у домену лексичке семантике или лексичке морфологије (Ке, 2004: 75). \n„Ријеч” или „лексема” су релативно лако схваћени концепти у српском језику. \nШто се тиче кинеског језика, усљед његове специфичне форме, постоје одређени \nопречни ставови по питању шта спада под „ријеч” у кинеском језику. Џао Јуенжен \n(Chao, 1968/2011: 106) каже да је „кинески социолошки еквивалент ријечи – 字 (tzyh)52”. \nУ исто вријеме, 字 (zì) се односи (у писању) на само један карактер, па Џао тврди да се \nу лингвистичком контексту тај термин изједначава најприје са морфемом у западњачкој \nлингвистици. Кинески језик се стога сматра моносилабичним језиком – језиком у којем \nсваки слог има своје значење, те су изузеци у којима је потребно више од једног слога \n                                               \n \n52 Превод ауторке рада. / У модерном пинјин формату (tzyh) се пише (zì). \n \n52 \n \nда би ријеч имала значење изузетно ријетки (Chao, 1968/2011: 107). У кинеском систему \nписања морфеме (карактери) се нижу једна за другом, без икаквих назнака граница \nријечи; читалац сам одређује потребне границе у процесу читања. Иако је прилично \nлако интуитивно идентификовати ријечи на кинеском, много је теже строго дефинисати \nтај концепт. Те су потешкоће можда нарочито очигледне на кинеском, јер ријеч у овом \nјезику није јединица у систему писања (Norman, 1988: 179). У посљедњих неколико \nдеценија се у кинески језик уводи и концепт 词 (cí) – ријеч. За овај израз Џао Јуенжен \nкаже да га никада не би искористио нико други до лингвисте образованог на Западу (с \nтим да морамо узети у обзир да је то изјавио давне 1968, прим. аут.). Динг Шенгшу, \nкинески лингвиста, дефинише ријеч у кинеском, односно „词” (cí), као јединицу „која \nима специфично значење и може бити слободно кориштена”, те каже да „једна ријеч \nможе бити само један карактер 字 (zì) (или морфема), али и да се може састојати од два \nили више карактера 字 (zì) (двије или више од двије морфеме)” (Ding, 1999: 4).  \nПакард је у својој студији о морфологији кинеског језика сумирао ситуацију на \nсљедећи начин: 字 (zì) има два различита значења у популарној употреби – прије свега, \n字 (zì) се подудара са морфемом у говорном језику, или може значити писани карактер \nу ортографском смислу (Hoosain, 1992:112 према Packard, 2000/2004: 14–15). Према \nПакардовом истраживању, 字 (zì) се може сматрати за ријеч у социолошком смислу, а \nта категорија „социолошке ријечи” подразумијева концепт који изворни говорници \nкористе да би говорили о лингвистичким јединицама одређене величине (Packard, \n2000/2004: 12–20). Та јединица 字 (zì), према његовом закључку, свакодневни је назив \nза ријеч који обични људи који нису лингвисти користе из практичних разлога (Chao, \n1968: 136–138 према Packard, 2000/2004: 8).  \nС друге стране, термин 词 (cí) се чешће користи као технички термин у \nлингвистичким истраживањима и може се сматрати за ријеч у њеном синтактичком \nсмислу. Овај термин 词 (cí) није исто што и карактер, односно не односи се увијек само \nна један карактер (Packard, 2000/2004: 15). Уопштено је прихваћено да синтакса \nреченице садржи правила помоћу којих ми производимо и разумијемо смислене језичке \nизразе, стога можемо претпоставити да су сви изрази подијељени у минималне \nјединице којима можемо синтаксички манипулисати. Те минималне јединице које \nпомјерамо уз помоћ правила синтаксе су именице, глаголи и сл., а управо те најмање \nјединице које окупирају дато мјесто у синтаксичком смислу јесу оно што дефинишемо \n \n53 \n \nкао „ријечи”. У случају кинеског језика, ти конституенти у синтакси не могу бити \nморфеме, јер оне у том смислу нису јединице којима се синтаксички манипулише како \nби се дошло до смисленог израза. Стога су 字 (zì), или морфеме, само дијелови тих \nминималних јединица које су синтаксички важне, односно које могу да заузму мјесто у \nсинтакси реченице. Некада се деси да га једна морфема 字 (zì) може сама окупирати, \nали у већини случајева то није случај (Packard, 2000/2004: 16). \n2.6.1.5.1. Контрастивна лексичка морфологија  \nКада говоримо о контрастивној анализи у домену лексичке морфологије, онда \nговоримо о проучавању и поређењу форме и унутрашње структуре лексичких јединица. \nМорфологија се дијели на двије поткатегорије – флективна и деривацијска морфологија. \nС обзиром на то да флективна морфологија спада у домен граматике, нећемо се њоме \nдаље бавити у овом поглављу. Оно што нас интересује у сфери контрастивне анализе \nјесте деривацијска или лексичка морфологија, која проучава принципе којима се \nводимо када конструишемо нове ријечи, без обзира на специфичне граматичке \nфункције које би те ријечи обављале у реченици (Ке, 2004: 76–77). Контрастивна \nдеривацијска морфологија налази се на пресјеку два главна подручја: творбе ријечи \n(која је обухваћена у ширим областима морфологије и лексикологије) и контрастивне \nлингвистике (Lefer, 2011: 3).  \n Према Џејмсу (James, 1980: 30–63), контрастивна анализа се састоји од два \nглавна корака: (1) дескрипција, гдје је сваки од посматраних језика описан на \nодговарајућем нивоу (нпр. фонологија, лексика, морфологија, синтакса итд.) и (2) \nупоређивање. Минималан услов за први корак јесте да описи елемената који се \nупоређују буду међусобно језички паралелни, односно језици се морају описивати кроз \nисти модел описивања (James 1980: 63) и у истом теоријском оквиру (Krzeszowski 1990: \n35, 107–108) (аутори цитирани у Lefer, 2011: 9). Овај први корак је пресудан, јер може у \nвеликој мјери утицати на поузданост резултата контрастивне анализе. Ако се исти \nподаци посматраних језика описују на основу различитих модела, описи ће истакнути \nразличите аспекте података. Истраживачи онда неће бити сигурни у вези са \nконтрастима које они идентификују јер могу бити индуковани описом (тј. одразом \nупотребе два различита модела/reflections of the use of two different models), а не \nподацима (тј. истинским језичким контрастима/true linguistic contrasts) (James, 1980: 63–\n64). Контрастирање ријечи у том смислу може увелико допринијети правилнијем увиду \nу структурална својства лексичких система два језика.  \n \n54 \n \nРјечник модерног кинеског језика се у једној од категоризација састоји од двије \nгрупе ријечи: једноморфемске (单纯词 /dānchún cí/ дословно: прост/-а/-о – ријеч) и \nвишеморфемске ријечи (合成词 /héchéng cí/ дословно: спојен/-а/-о ријеч) (Ке, 2004: 79). \nПрема одређеним статистикама (Xu, 1992: 128–129 цитиран у Ке, 2004: 79), око 20% \nријечи у рјечнику модерног кинеског језика су једноморфемске ријечи, док 80% \nмодерног кинеског рјечника заузимају вишеморфемске ријечи. Иако је у модерном \nкинеском рјечнику једноморфемских ријечи квантитативно мање, према статистикама, \nоне се користе много чешће него вишеморфемске ријечи (Ке, 2004: 79). Када говоримо \nо вишеморфемским ријечима у кинеском језику, најчешће говоримо о сложеницама а \nне изведеницама, јер су деривацијски процеси ријетки усљед малог броја афикса у \nкинеском језику. Кинески језик је аналитички изолирајући морфолошки тип језика (Ке, \n2004: 80).  \n2.6.1.5.2.  Контрастивна лексичка семантика \nМодерни лингвисти проучавају значење тако што детаљно анализирају и описују \nначин на који се ријечи и реченице користе у специфичном контексту. У \nнајопширинијој подјели значење се може подијелити у двије групе: лексичко значење и \nреченично значење (Ке, 2004: 80).  \nСемантика није егзактна на начин на који је то морфологија. Значење у \nлингвистичком смислу није једноставан, унифициран концепт: „Значење представља \nвероватно најсложенији и најразуђенији предмет лингвистичких истраживања, која \nобухватају домен семантике и прагматике. Поред њих, тим питањима баве се и \nфилозофија, психологија, логика, семиотика, антропологија и друге дисциплине, свака \nиз своје перспективе” (Prćić, 2008: 11). Семантика разликује неколико различитих врста \nзначења: лексичко и реченично, дескриптивно и асоцијативно, дословно и пренесено, \nсистемско и текстуално, намjеравано и протумачено (Prćić, 2016). Када говори о \nлексичком значењу, Прћић усмјерава фокус и на разлику која се у семантици прави \nизмеђу денотативног и конотативног значења. Функција денотативног значења, \nпознатог и као дескриптивно или референцијално значење, јесте да објективно и \nстилистички неутрално прикаже спољашњу стварност. Конотативно или асоцијативно \nзначење (другачије знано и као експресивно, емотивно, афективно) с друге стране има \nфункцију да субјективно и стилистички маркирано представи унутрашњу стварност, \nперспективу и интерпретацију која зависи од говорника (Prćić 1997: 22–23). \n \n55 \n \nКинески контрастивиста Ке Пинг као први параметар за контрастивну лексичку \nсемантику наводи тзв. мотивисаност ријечи (motivation of words). Мотивисаност ријечи \nсе односи на концепт који подразумијева да постоји однос између фонетске, морфемске \nили структуралне композиције ријечи с једне стране, а значења те ријечи са друге \nстране. Аутор наводи четири врсте семантичке мотивисаности ријечи (Ke, 2004: 81–82): \n а) фонетска мотивисаност, која представља однос између фонетске форме \nријечи и њеног референтног значења (рецимо, на кинеском 布谷 /bùgǔ/ птица кукавица, \nтако названа јер је то звук гласања те врсте птице);   \nб) графемска мотивисаност, што је однос између писане форме ријечи и њеног \nзначења. Типични примјери графемски мотивисаних ријечи могу се пронаћи у \nидеографским језицима попут кинеског. Већина кинеских карактера који садрже у себи \nрадикал 雨 /yǔ/ киша, носе значење које се повезује са неком врстом природних \nпадавина или других метеоролошких феномена. Стога имамо карактере попут 雪 /хuě/ \nснијег, 雾 /wù/ магла, 霁 /jì/ престати падати (киша или снијег), 露 /lù/ роса, и слично; \nв) семантичка мотивација, која се односи на однос између примарног значења \nријечи и њених асоцијативних значења (попут фигуративног или проширеног значења); \nг) морфолошка мотивисаност ријечи, која представља однос између морфолошке \nструктуре ријечи и њеног значења. Морфолошки мотивисане ријечи су деривативи и \nсложенице, а аутор наводи примјере на енглеском попут musician, driver, classmate, \ntakeaway. \nФердинанд де Сосир у свом дјелу Општа лингвистика детаљно тумачи принцип \nмотивисаности језичког знака. „Мотивација је увијек утолико потпунија уколико је \nлакша синтагматична анализа и уколико је очигледнији смисао подјединица.” (De Sosir, \n1977: 207) Де Сосир затим тврди да су „језици у којима немотивисаност достиже \nмаксимум више лексиколошки, а они гдје је немотивисаност најмања више \nграматички” (ибид: 209). Он сматра да је кинески језик тип ултралексиколошког језика \n(ибид: 209). То би значило да је морфолошка мотивисаност кинеског језика на \nминимуму. Са тим се не би сложили модерни лингвисти, који су замјерили чињеницу \nда је Де Сосир у свом излагању теорије синхронијски поредио неколико модерних \nјезика а у исто вријеме у ту једначину поређења убацио класични кинески језик, који се \nумногоме разликује од модерног кинеског језика. Модерни кинески језик је, заправо, \nизразито морфолошки мотивисан језик.  \n \n56 \n \nПрема дефиницији, морфолошка мотивација се односи на морфолошку \nконструкцију или структуру ријечи која упућује на значење. Стога деривативи и \nсложенице који садрже више од једне морфеме могу бити морфолошки мотивисани, \nдок ријечи које се састоје од само једне морфеме обично нису морфолошки мотивисане \n(иако могу бити фонетски или графемски мотивисане, како смо горе навели). У \nкласичном кинеском језику већина ријечи се састојала од само једне морфеме или само \nједног слога, те стога тешко да је постојао висок степен морфолошке мотивисаности. \nКако смо већ навели, у модерном кинеском језику ријечи са више од једне морфеме \nзаузимају око 80% цјелокупног рјечника, а већина њих су сложенице (усљед малог \nброја афикса у кинеском језику). Стога, модерни кинески језик је много више \nморфолошки мотивисан у односу на класични кинески језик који је био предмет Де \nСосирове анализе (Ке, 2004: 83–84).  \nСемантика прави разлику и између два кључна концепта – смисао и денотација.  \n„Као прва компонента значења, смисао представља уређен скуп довољног броја \nдескриптивних обиљежја, којима се дефинише извјесна класа ванјезичких ентитета. \nКључни сегменти овог одређења су детерминанте ’уређен скуп’, ’довољан број’ \nи ’дескриптивно обиљежје’. Термином ’дескриптивно обиљежје’ означава се свако \nдистинктивно својство или особина ванјезичког ентитета које може бити релевантно \nпри успостављању неког семантичког контраста. Дескриптивна обиљежја, кад год је то \nоствариво, требало би да одсликавају својства везана не само за облик и изглед \nванјезичког ентитета, него и за његову функцију, понашање или манифестовање, пошто \nони чине темељ, а и произлазе из когнитивног процеса препознавања егземплара, тј. \n(уобичајених) представника, одговарајуће класе ентитета (Aitchison 1987: 60 цитиран у \nPrćić, 2016: 50).”  \n„Као друга, комплементарна, компонента значења, денотација представља однос \nизмеђу лексеме и извјесне класе ванјезичких ентитета – људи, предмета, мјеста, \nособина, процеса и активности изван језичког система (Lyons 1977: 207 цитиран у Prćić, \n2016: 68), на које се лексеме могу исправно примијенити.” \nПримарни фокус модерне семантике односи се претежно на смисао ријечи, а не \nна њихову денотацију. Смисао је, у суштини, мјесто које ријеч или синтагма имају у \nсистему односа са осталим ријечима у одређеном језику. Постоји неколико различитих \nврста смисаоних односа међу лексемама. Неке су резултат специфичног слиједа ријечи \nили синтагми унутар реченице. Ова врста односа је позната као синтагматски или \nсеквенцијални семантички однос. Нпр., ако чујемо реченицу Он је веома добар _____, \n \n57 \n \nзнали бисмо да ријеч која недостаје мора логички бити она која припада неком мањем \nскупу, попут ријечи човјек, пас и сл. У овој реченици ријеч добар и ријеч човјек имале \nби синтагматски семантички однос (Ке, 2004: 86).  \nС друге стране, смисаоне релације између лексема могу да буду и резултат \nначина на који ријечи или синтагме могу бити међусобно замјењиве. Ова врста се \nназива парадигматским или супституционалним семантичким односом. Нпр., у \nреченици Он је јако _____ човјек, ми бисмо попунили празнину одређеним придјевом \nпопут добар, зао и сл. Те ријечи тада формирају парадигматски семантички однос (Ке, \n2004: 86–87).  \n1. У смислу синтагматског семантичког односа битно је споменути колокацију. \nКолокација је најчешће двочлани лексемски спој који је постао типичан у неком језику. \nТермин колокација Прћић тумачи на сљедећи начин: „Колокација представља \nуобичајен, а понекад и редован, двочлани спој једне лексеме с неком другом, по \nправилу унутар одређене синтактичке јединице – синтагме или, нешто рјеђе, реченице; \nнпр. drink coffee, ПИТИ КАФУ, strong coffee, ЈАКА КАФА, или, као сложена \nколокација, drink strong coffee, ПИТИ ЈАКУ КАФУ. По својој суштини, свака \nколокација чини садржинску, функцијску, а дијелом и формалну, цјелину, која пружа \nопис специфичне микроситуације у ванјезичкој или језичкој стварности.” (Prćić, 2016: \n149).  \nКолокације су лексички спојеви карактеристични за језике којима припадају и, \nиако има одређених подударања међу многим језицима, колокације су и ствар „духа \nјезика”, индивидуалности народа и стога изразито специфичне. Рецимо, у српском \nјезику кажемо да неко „игра фудбал”, „игра кошарку” или „игра игрицу” – у све три \nколокације глагол је исти. У кинеском језику, потпуно супротно, додјељује се \nдругачији глагол у односу на ситуацију, па стога особа може да  \n „打篮球” /dǎ lánqiú/ дословно: рукама ударати кошарка/кошаркашка \nлопта,  \n „踢足球” /tī zúqiú/ дословно: шутати фудбал/фудбалска лопта или  \n „玩游戏” /wán yóuxì/ дословно: забављати, играти игрица.  \n Колокације веома често представљају изазов у процесу учења страног језика, а у \nнашој анализи ће се показати и да покушаји формирања колокација код ученика при \nизражавању \nна \nкинеском \nчесто \nрезултирају \nнеправилним \nили \nнетипичним \nколокацијама за кинески језик, што се може приписати негативном утицају матерњег \n \n58 \n \nјезика односно негативном трансферу из матерњег језика. Што је колокација фикснија, \nто се више сматра идиомом – језичким обрасцем који се учи као цио, а не као „сума \nсвојих дијелова” (Ке, 2004: 88). \n2. „Као један од два фундаментална принципа устројства језика, парадигматски \nодноси темеље се на упоредивости најмање двије језичке јединице, које би се због \nизвјесних формалних, функцијских и/или садржинских сличности могле јавити у истом \nсегменту контекста. Будући да одређују могућност одабирања – дакле, потенцијалну \nзаступљеност сродних јединица у неком контексту, ови односи представљају раван \nселекције, вертикалну осу замишљене структуре језика (Бугарски 1989а: 95–97; Lyons \n1968: 73–76 цитирани у Prćić, 2016: 120). Веома је битно напоменути да оваква \nмогућност одабирања подразумијева међуискључивост 53 одабране јединице, с једне \nстране, и оних неодабраних, с друге.”  \nРазликујемо неколико различитих врста парадигматских значењских односа: \nсинонимија (истовјетност смисла), антонимија (супротност смисла), хипонимија \n(укљученост смисла) (Prćić, 2016), некомпатибилност54 (искљученост смисла, супротно \nод хипонимије – када један концепт искључује постојање другог) (Ke, 2004: 89).  \nЗа контрастивна проучавања лексике два или више језика битни су нам појмови \nа) лексичко или семантичко поље, б) лексички скупови, те в) лексичке празнине. Прћић \nкаже да су „лексичка поља заснована на језичким и лингвистичким критеријумима, док \nсе с друге налазе лексички скупови, засновани на ванјезичким критеријумима” (Prćić, \n2016: 138). Аутор даље појашњава: „Једно лексичко поље55 утемељено је на груписању \nлексема према сродности смисла – специфично, објективно утврдивим смисаоним \nодносима. Прототипско испољавање лексичког поља одређују два својства: (а) најмање \nдвије лексеме које се налазе у истој морфосинтактичкој класи, и (б) посматране лексеме, \nпреко својих релевантних семема, треба да имају бар једно заједничко централно ДгО \n(дистинктивно обиљежје, прим. аут.), којим се покрива цјелина неке значењске \nдимензије (Lipka 1992: 152), као што су боја, брзина, температура, животиња, итд.” \n(Prćić, 2016: 138). Дакле, лексичко поље се односи на групу међусобно повезаних \nријечи или лексема које су организоване унутар система у којем свака јединица има \nсвоје мјесто али у исто вријеме координира са осталим јединицама те их на неки начин \nзначењски дефинише.  \n                                               \n \n53 Одговара термину „incompatibility” (Lyons 1968, 1977). \n54 Одговара термину „Incompatibles” (Crystal, 1994).  \n55 Према термину „lexical field” (Lipka, 1992); код других аутора, у приближно истом смислу јављају се \nјош и термини „семантичко поље”, „семантички домен” и „лексичка конфигурација”. \n \n59 \n \nЛексичке скупове аутор дефинише на сљедећи начин: „За разлику од језички \nустројених лексичких поља, која се могу дефинисати лингвистички, с лексичким \nскуповима то није случај. Наиме, један лексички скуп, како га поима Л. Липка (1992: \n157–158), темељи се на груписању лексема, различитих морфосинтактичких класа, \nпрема сродности смисла проистеклој из одређених ванјезичких околности. Такве \nоколности, у великој мјери условљене специфичном културом и отуда махом у домену \nзнања о свијету једне језичке заједнице, могу се подијелити у најмање два, неријетко \nмеђусобно прожета, комплекса. [...] Први чини блискост денотата посматраних лексема \n– просторна, временска или нека друга; [...] други комплекс представља повезаност \nсамих лексема – тематска, психолошка или нека друга” (Prćić, 2016: 143). Ако је у \nцентру лексичког скупа рецимо ријеч лептир, чланови тог лексичког скупа могу бити \nријечи попут инсект, крила, летјети, жут, свијетао, живописан итд. Аутор напомиње \nи да су „величина и обухват неког лексичког скупа, у цјелини узев, промјенљиви – или, \nтачније, прошириви према указаној потреби” (ибид).  \nЗа наше контрастивно анализирање и истраживање изузетно релевантан \nсемантички концепт јесу тзв. лексичке празнине56. Лексичке празнине јесу непостојања \nлексеме на одређеном мјесту у структури лексичког поља (Ке, 2004: 93), како унутар \nједног језика тако и између више њих. Одређени концепт, који желимо да језички \nизразимо, можемо представити на два начина: прво, можемо му дати одређено име, \nпопут, нпр., теле, а друго, можемо тај концепт или ентитет описати – нпр., младунче \nкраве. Први начин језичког изражавања назива се синтетички израз, док се други \nначин, дескриптивна метода, назива аналитички израз. Синтетички начин изражавања \nје и онај у коме је референт лексикализован (тј. у рјечнику датог језика постоји ријеч \nкоја именује појаву). Други начин се обично примјењује када дође до уочавања \nлексичке празнине. У поређењу са другим језицима, сваки језик у свом лексичком пољу \nима одређене лексичке празнине (Ке, 2004: 93). Рецимо, у кинеском језику постоји \nнеколико различитих назива за куване пуњене земичке од тијеста, попут „包子” /bāozi/, \n„饺子” /jiǎozi/, „馄饨” /húntún/, али с обзиром на то да ова врста посластице нема \nегзактан  еквивалент у српској кухињи, у нашем језику није лексикализована на прави \nначин, односно не постоји конкретан назив за ту специфичну врсту јела – ту долази до \nпојаве лексичке празнине.  \n3) Семантичке карактеристике  \n                                               \n \n56 Lexical gap (Ке, 2004: 93). \n \n60 \n \n„Семантичке карактеристике или семантичке компоненте су најмање јединице \nзначења унутар једне ријечи. Значење ријечи може бити описано као комбинација \nсемантичких карактеристика.” (Ке, 2004: 96) Примјера ради, аутор Ке Пинг наводи овај \nпримјер одређивања семантичких карактеристика: \nчовјек жена дијете \nбик крава теле \nУ овим групама ријечи именица „човјек” и именица „бик” дијеле семантичку \nкарактеристику (+ мушки), именице „жена” и „крава” имају семантичку карактеристику \n(+ женски), а именице „дијете” и „теле” (+ потомак). С друге стране, именице „човјек”, \n„жена” и „дијете” имају семантичку карактеристику (+ људско биће), док други сет \nименица има карактеристику (+ животиња).  \nУ смислу контрастивне лингвистике, исти аутор (Ке, 2004: 97) наводи двије \nпроцедуре значајне за процес контрастивне анализе између сличних лексичких поља \nдва језика (по угледу на теорију Карла Џејмса (James, 1980)): \n1. Онај \nкоји \nврши \nанализу \nможе \nдати \nспецификације \n(семантичке \nкарактеристике) лексема из истог лексичког поља из Ј1 и Ј2. Затим се врши \nанализа \nкарактеристика, \nодносно \nприсуства \nили \nодсуства \nнеке \nкарактеристике за дату лексему, а потом се пореде лексеме из Ј1 и Ј2; ако се \nустанови да одређене лексеме у два језика дијеле исте семантичке \nкарактеристике, онда се може говорити о преводилачким еквивалентима. \n2. Може се одмах употријебити преводилачка еквиваленција. Овај приступ \nподразумијева оквирно превођење лексема са једног језика на други, а потом \nи анализу семантичких карактеристика датих лексема како би се утврдило да \nли се двије лексеме из различитих језика у потпуности „подударају”. \n  \nРезултати оваквих анализа су значајни и у другим аспектима. „Осим што \nоткривају семантичка преклапања унутар сваког од два упоређена језика, они такође \nуказују на даља значења у два језика”57 (Berndt, 2009: 34). Систематска контрастивна \nанализа ове врсте, нема сумње, успјеће да развије читаву мрежу међусобних веза \nизмеђу два језичка система. Ово ће, с друге стране, свакако дати и важне нове увиде \nсвима онима који се баве развијањем ефикаснијих метода одабира, оцјењивања и \nпрезентације лексичке грађе страног језика на часовима страних језика, у уџбеницима, \n                                               \n \n57 Превод ауторке рада.  \n \n61 \n \nпрограмима наставе страних језика итд. Дефинитивно се може рећи да ће овакве \nанализе довести и до значајних побољшања двојезичних рјечника (ибид: 36). \n2.6.1.7. Хипотезе јаке верзије и слабе верзије контрастивне анализе \nСтручњаци су много дискутовали о томе какву врсту предиктивне моћи \nпројектује контрастивна анализа и да ли је та способност предвиђања сврсисходна. \nЛингвиста Роналд Вардоу (Wardhaugh, 1970: 123–130) изнио је своју хипотезу, тзв. \nхипотезу контрастивне анализе, која постоји у двије верзије – јака и слаба верзија. Иако \nсу обје верзије једнако засноване на претпоставци да постоји интерференција Ј1, \nразликују се по томе што тзв. јака верзија анализе има моћ предвиђања, док слаба \nверзија има само моћ дијагнозе, односно идентификовања грешака које су направљене. \nТо заправо значи да је јака верзија она која је предиктивна, која пореди два језика и \nописује их у сврху предвиђања грешака које би се могле појавити у писаној или \nусменој продукцији Ј2. Слаба верзија, с друге стране, узима у разматрање саму \nпродукцију, већ начињене евентуалне грешке, те их онда анализира и пореди у смислу \nразлика између та два језика које су довеле до грешака. Прва верзија, дакле, третира \nгрешке прије него што се оне десе, док их друга верзија третира након што су се оне \nактуелизовале.  \nВардоу преферира слабу верзију контрастивне анализе. Према његовим ријечима, \nкада се користи слаба верзија контрастивне анализе тек се онда упућује на „феномен \nинтерференције који се заиста може видјети”, за разлику од предвиђања (Ке, 2004: 37). \nМеђутим, не дијеле сви то мишљење. Роберт Ладо и Чарлс Фрајз су такође били \nод оних који су преферирали јаку верзију контрастивне анализе и увиђали њену \nпрактичност. Аутор Ке Пинг потенцира чињеницу да би у случају слабе анализе, која \nтумачи грешке након што се оне заиста десе, онај који анализира био у позицији да \nсубјективно и несистематично одлучује (без претходно урађене контрастивне анализе) \nкоје су то грешке које приписујемо интерференцији Ј1. Јака верзија контрастивне \nанализе се заснивала на неколико битних теорија, попут тога да је а) највећа препрека у \nучењу и усвајању Ј2 управо интерференција која долази из учениковог матерњег језика; \nб) ако упоредимо два језичка система моћи ћемо предвидјети будуће грешке и препреке \nу учењу; в) препреке у процесу учења су веће што је већа разлика између два језика – \nматерњег и оног који се учи; г) анализа разлика и сличности између два језика треба да \nбуде систематична и д) резултати добијени из контрастивне анализе могу да се користе \nпри састављању наставних материјала и у припреми наставног процеса.    \n \n62 \n \n \n„Амбиција сваке науке јесте да превазиђе пуку опсервацију и да предвиди оно \nшто се не може осмотрити”58 (Ке, 2004: 37). Предвидјети грешку значи и спријечити је \nда се појави – тако барем тврде присталице јаке верзије контрастивне анализе. Постоје, \nнаравно, ограничења у смислу да нису све грешке нужно резултат интерференције \nматерњег језика. Било је покушаја да се утврде пропорције интерлингвалних грешака \nкако би се утврдио или у складу с тим прилагодио потенцијал предвиђања. „У већини \nслучајева, количина између једне трећине и половине свих ученичких грешака долази \nиз неподударања система матерњег језика са системом циљног језика. Може се \nочекивати да ће контрастивна анализа предвидјети ове грешке, али ипак неће моћи \nпреузети одговорност за неке грешке нити ће моћи предвидјети 50–60% ученичких \nгрешака (које не настају из интерлингвалних разлога, прим. аут.)” (James, 1980: 146 \nцитиран у Ке, 2004: 39).  \nАргументи су били релативно снажни и са друге стране, у табору оних који су \nпотенцирали практичност слабе верзије. Вардоу (Wardhaugh, 1974) је имао два разлога \nда у једном тренутку одбаци своју хипотезу јаке верзије. Један је био тај што се \nвременом емпиријски доказало да се неке грешке које су предвиђали контрастивним \nанализама никада нису дешавале у реалној продукцији студената, док је други разлог \nбио тај што се дешавало да ученици често праве исте грешке без обзира на то што им \nматерњи језик није исти. Ово становиште почива на истим принципима као и анализа \nгрешака, засебна научна дисциплина о којој ћемо говорити у сљедећем потпоглављу. \nМноги други лингвисти такође су одбацили јаку верзију контрастивне анализе управо \nиз истих разлога. \n2.6.1.8. Критика и мане контрастивне анализе \n \nОсновни циљ контрастивне анализе, као метода, био је педагошки (Lado, 1957). \nЗаправо, истраживачи и научници су сматрали да темељно поређење језичких система \nдаје наставницима могућност процјене ваљаности наставног материјала указивањем на \nпотенцијалне фокусне тачке наставног процеса, а све кроз предвиђања грешака које би \nмогле настати усљед различитости структура циљног језика у односу на матерњи језик. \nДругим ријечима, циљ је био да се спријечи интерференција из матерњег језика. \nБихевиористички постулати на којима почива контрастивна анализа предлагали су да \nувиђањем и истицањем разлика и сличности између два језика могу да се спријече или \nизбјегну навике из Ј1 које негативно утичу на ученикову продукцију на Ј2.  \n                                               \n \n58 Превод ауторке рада.  \n \n63 \n \n \nОва теорија била је продуктивна у смислу да је у другој половини 20. вијека \nостварен велики број анализа и истраживачких пројеката на ту тему, који су, без имало \nсумње, имали одређени педагошки али и лингвистички допринос. Међутим, теорија \nконтрастивне анализе доживјела је и бројне критике.  \n Различити аутори указали су на неколико мана ове теорије, од којих наводимо \nнајрелевантније (Ellis, 1994; Еllis, 1985; Burt, 1975; Zhu, 2007; Chomsky, 1959; Liu, \n2002/2015):  \n1. Дешавало се да се одређене грешке које предвиђају контрастивисти врло \nчесто не десе; \n2. Интерференција из Ј1 није искључиво била једини извор грешака, као што су \nто присталице контрастивне анализе тврдиле; \n3. Грешке изазване интерференцијом из Ј1 знале су бити најмањи извор грешака; \n4. Дешавало се да ученици праве грешке које контрастивна анализа није могла \nда предвиди; \n5. Контрастивна анализа је у смислу интерференције једино узимала у обзир \nинтерференцију из Ј1 у Ј2; \n6. Грешке су посматране само кроз лингвистичку призму, док нелингвистички \nфактори нису узимани у обзир. \nБихевиористички \nпостулати \nна \nкојима \nпочива \nконтрастивна \nанализа \nподразумијевали су концепт стимуланс – реакција – поткрепљење, понављање навика \nиз претходних учења – све оно што је Чомски критиковао средином прошлог вијека (и \nусљед чега су се развиле нове дисциплине). Бихевиоризам је придавао велики значај \nучениковој средини, не обраћајући пажњу на одређене унутрашње процесе ученика, \nњегове когнитивне капацитете, креативну моћ језика, могућност особе да продукује и \nизраз који раније није чула, учеников став, мотивацију, претходно научене језике и \nостале факторе. Чомски тврди: „Језик није структура навике. Уобичајено језичко \nпонашање карактеристично укључује иновацију, формирање нових реченица и \nобразаца, у складу са правилима велике апстрактности и замршености”59 (Chomsky, \n1966: 153).  \nУ педагошком смислу, допринос контрастивне анализе није био значајан колико \nсе претпостављало да ће бити. На грешке се у контрастивној анализи гледало као на \nнепожељне, јер су представљале пропуст наставника који није добро изанализирао \n                                               \n \n59 Превод ауторке рада.  \n \n64 \n \nразлике између језичких система и примијенио превентивне методе у настави. „Главна \nсумња у контрастивну анализу са педагошке тачке гледишта произашла је из промјене \nстава о улози грешке у учењу језика. Контрастивна анализа била је заснована на \nпотреби да се грешка избјегне, али ако се грешка посматра као позитиван аспект – \nдоказ о наставку тестирања хипотеза – тада значај осмишљавања наставног програма \nусмјереног на превенцију грешке постаје мање очигледан. Да ли је онда потребно \nрадити контрастивну анализу? Одговор је да је вриједно труда само ако се сматра \nважним објаснити зашто долази до неких грешака”60 (Ellis, 1985: 32–33). Дакле, фокус \nкритичара контрастивне анализе усмјерен је на потребу за другачијим приступом и \nтретманом грешака, односно за промјеном перспективе – умјесто предвиђања, циљ \nпостаје анализа реалних грешака које ученици праве и њихова процјена. \nУпркос манама и одређеним неуспјелим методама контрастивне анализе, важност \nовог метода огледа се у томе што је контрастивна анализа дала нови увид у утицај \nматерњег на учење другог језика. Што је можда и важније, контрастивна анализа била \nје увертира за многе касније дисциплине, односно полазна тачка за истраживања у \nсферама анализе грешака, међујезика и, самим тим, језичког трансфера.  \n2.7. Анализа грешака \n \nАнализа грешака (у даљем тексту АГ) једна је од грана примијењене \nлингвистике, која за циљ има да идентификује грешке које праве ученици страног \nјезика, да их потом анализира, опише и објасни; а све са циљем откривања механизама \nкоје ученици користе приликом учења одређеног језика и евалуације грешака ради \nпобољшања наставних стратегија. Настанак ове методе је, између осталог, условљен \nвеликим утицајем лингвисте Стивена Пита Кордера (S.P. Corder), који је 1967. године \nобјавио научни рад под називом The Significance of Learner’s Errors (Значај ученикових \nгрешака) и тиме отворио ново поглавље примијењене лингвистике.  \nКордер је првенствено дао свој допринос у смислу тога на који начин \nпосматрамо грешку у процесу учења страног језика. Раније, контрастивна анализа није \nна ученичку грешку гледала благонаклоно. Контрастивна анализа два језичка система \nбила је традиционалан приступ спознавању потенцијалних, хипотетичких грешака, које \nби могле евентуално настати најчешће као проблем интерференције једног језика са \nдругим, а које би се том интензивном анализом заправо могле и спријечити прије самог \n                                               \n \n60 Превод ауторке рада. \n \n65 \n \nнастанка. Основни принцип био је бихевиористички – појава интерференције према \nтрадиционалној контрастивној школи потиче из понављања навика које су усвојене \nприликом учења неког језика одраније (обично матерњег језика) (Corder, 1967: 1645). \nМеђутим, у практичној настави предавачи су почели увиђати да врло често реалност \nодступа од дате теорије.  \nКонтрастивна анализа и бихевиористи су грешке сматрали непожељним и \nконтрапродуктивним током учења циљног језика (Liu, 2002/2015; Ellis, 1985; Corder, \n1967). Међутим, емпиријска истраживања која су спроведена током шездесетих година \n20. вијека показала су да контрастивна анализа није објаснила већину грешака које \nученици праве као и да многе од тих грешака нису посљедица интерференције \nматерњег језика, односно да интерференција није била једини извор грешака, у шта је \nконтрастивна анализа чврсто вјеровала. Стога, прелазак са КА на АГ представљао је \nлогичан слијед догађаја. Ове нове околности захтијевале су примјену нове \nметодологије: у истраживањима се прешло са пуког поређења структура Ј1 и Ј2 на \nанализу реалне говорне и писане продукције ученика. \nКордер тврди: „У области методологије постојале су двије школе размишљања \nкада говоримо о грешкама ученика. Прва школа била је она која је заступала став да се \nгрешке никада не би ни десиле ако бисмо постигли то да имамо савршену наставну \nметоду, те да то што се грешке дешавају није ништа друго него знак неприкладности \nнаших наставних метода. Филозофија друге школе јесте да ми живимо у једном \nнесавршеном свијету и да ће се грешке увијек дешавати, без обзира на наш труд и \nзалагање. Наш фокус треба да буде на техникама које упражњавамо када се суочимо са \nгрешкама након што се оне десе”61 (Corder, 1981: 5; Corder, 1967: 162–163). У том \nсмислу, АГ је слична тзв. слабој верзији контрастивне анализе коју смо помињали у \nпретходном потпоглављу. АГ има за циљ да опише природу учениковог међујезика, да \nга пореди са циљним језиком, те се стога може сматрати једном верзијом компаративне \nлингвистичке дисциплине (Corder, 1973: 274).  \n \nОсим Кордера, још један снажан утицај у овој сфери била је и генеративна \nтеорија Ноама Чомског (Aspects of the Theory of Syntax, 1965). Чомски преиспитује \nбихевиористичке принципе и самим тим доводи у питање неке од основних постулата \nконтрастивне анализе. Као што је у тексту изнад већ било помињано, Чомски \nобразлаже свој став теоријом да свако здраво људско биће посједује урођени механизам \n                                               \n \n61 Превод ауторке рада. \n \n66 \n \nза учење језика (Language Acquisition Device), захваљујући коме може да се изражава, \nда само ствара реченице, да изговара и изразе које раније није чуло. За њега спољашњи \nстимуланс није релевантан као унутрашњи, односно учење језика за њега није \nпонављање раније научених навика него управо креација урођеног механизма унутар \nљудског ума. Тај креативни процес је код дјеце најочигледнији: дијете изграђује \nсопствени језички систем док га у потпуности не савлада, а дио тог процеса неминовно \nсу и грешке, које су заправо природан елеменат учења а не знак неуспјеха дјетета (или \nоног ко га учи). Кордер каже да када дијете од двије године погријеши приликом \nсастављања реченице, нећемо ту грешку сматрати девијантном, абнормалном, итд. Ми \nћемо, заправо, такве грешке сматрати за индикатор напретка у процесу учења, а грешку \nанализирати у складу са нивоом познавања језика (Corder, 1967: 165).   \nКонтрастивна анализа је заузела став да, уколико поредимо системе два језика, \nЈ1 и Ј2, те ако истакнемо сличности и разлике између два језичка система, можемо да \nпредвидимо и избјегнемо грешке. АГ се, супротно од тога, заснива на концепту да \nмноге грешке које ученици направе у процесу учења језика нису производ трансфера \nили интерференције из Ј1, или да барем морамо изанализирати грешку након што је \nувидимо, како бисмо знали узрок грешке. Грешке се у АГ третирају на потпуно \nдругачији начин, не као нешто што омета процес учења него као саставни дио учења – \nкоји нам је и индикација напретка. \n \nКордер каже да су грешке важне са три различита аспекта: „Прије свега, за \nнаставника, у смислу да му говоре да ће, уколико уради систематску анализу грешака, \nон моћи да увиди колико је ученик далеко од циља и колико је напредовао, те шта му \nјош преостаје да научи. Затим, грешке пружају истраживачима доказе о томе како се \nјезик учи или усваја, које стратегије или процедуре ученик користи како би спознао \nјезик. Трећи (и у одређеном смислу најважнији) аспект јесте у томе што су грешке \nнеопходне за самог ученика, јер на грешке можемо гледати као на ’уређај’ који ученик \nкористи да би научио. То је начин на који ученик тестира своје хипотезе о природи \nјезика који изучава”62 (Corder, 1967: 167).  \n2.7.1. Етапе АГ \n \n Сматра се да се анализа грешака, као процес, може подијелити у неколико фаза \nили етапа. Кордер (Corder, 1973), Елис (Ellis, 1994), Ванг (Wang, 2009/2016) и други \n                                               \n \n62 Превод ауторке рада. \n \n \n67 \n \nаутори наводе сљедећу подјелу: 1) прикупљање материјала (корпуса) (gathering material \n/ 收集资料/ shōují zīliào); 2) идентификација грешака (identifying errors / 鉴别偏误/ \nјiànbié piān wù); 3) описивање грешака (describing errors / 描写偏误/ miáoxiě piān wù); 4) \nобјашњавање грешака (explaining errors / 解释偏误/ jiěshì piān wù); 5) евалуација \nгрешака (error evaluation / 评估偏误/ pínggū piān wù).  \n1) Прикупљање материјала за анализу је изузетно битан први корак, јер \nсистематичност и услови прикупљања материјала, као и квалитет материјала, \nдиктирају правилност анализе. Када прикупљамо материјале које ћемо анализирати, \nпотребно је узети у обзир три услова: начин прикупљања, формат прикупљаног \nматеријала и факторе који утичу на настајање грешке (Wang, 2009/2016: 38).  \nВезано за начин прикупљања, Ванг предлаже тзв. хоризонтални, попречни пресјек \n(横向语料收集/ héngxiàng yǔliào shōují), који подразумијева прикупљање материјала \nу једном одређеном тренутку; или тзв. вертикално прикупљање (纵向语料收集 \n/zòngxiàng \nyǔliào \nshōují/, \nу \nзападњачкој \nлитератури \nчесто \nпод \nназивом \nлонгитудинално), што се односи на прикупљање узорка у дужем временском \nпериоду. Осим тога, треба узети у обзир и начин на који се прикупља узорак, у \nсмислу да ли је материјал природни узорак, тј. да ли се ради о спонтаној, природној \nупотреби језика или се ради о одређеном измамљивању, подстицању изражавања. \nКод формата прикупљања битан је жанр ученикове продукције (есеј, конверзација, \nписмо, чланак), средство продукције (говорна, писана продукција) те садржај (тема) \n(Ellis, 1994).  \nВанг предлаже и посматрање околности ученикове продукције, факторе попут \nучениковог нивоа познавања језика, тога да ли познаје и говори и друге језике, \nсредине у којој учи, искуство учења језика и слично (Wang, 2009/2016: 39).  \n2) Идентификација грешака је други корак у АГ. Иако звучи једноставно, \nидентификовати грешку некада може бити много теже него што нам се чини. Како \nда знамо да начињена грешка није, рецимо, посљедица умора због којег је ученик \nнаправио лапсус? Елис стога потенцира чињеницу да у првом кораку анализе \nгрешака морамо првенствено знати разлику између грешке (error) и омашке \n(mistake) (Ellis, 1994: 17). „Грешке су рупе у учениковом знању, оне се дешавају \nкада ученик не зна шта је исправно. Омашке су повремени пропусти у употреби \nјезика, који се дешавају јер ученик у одређеној ситуацији није у могућности да \n \n68 \n \nправилно искаже оно што зна.”63 (Ellis, 1994: 17). Као општи приступ утврђивању \nтога да ли се ради о грешци или омашци, Елис предлаже два начина: први начин је \nда наставник прати да ли се погрешна форма понавља или се десила само једном; \nдруги начин је да затражимо од ученика да сам исправи своју грешку – уколико \nпокушај самокорекције буде успјешан, ради се о омашци (Ellis, 1994).   \n3) Описивање грешака јесте корак који слиједи након идентификовања грешке. \nЕлис (Ellis, 1994) предлаже два основна начина: класификацијом грешака у \nграматичке категорије или неком врстом идентификовања општег или честог \nначина на који ученик одступа од правилне форме. Ти начини одступања могу бити, \nрецимо, тенденција изостављања елемената (који би требало да буду присутни у \nправилној форми), погрешног кориштења ријечи, те погрешног редослиједа ријечи \nу реченици. Када се грешке на тај начин класификују и објасне, онда је лако \nдијагностификовати разлог грешке и покушати радити на исправци.  \n4) Објашњавање грешака је сљедећа етапа у процесу АГ. Грешке (а не омашке) су \nсистематски пропусти у кориштењу правилне форме, изазвани неким „правилом” \nкоје је ученик смислио а које се разликује од норме циљног језика. Одређене грешке \nкоје се дешавају приликом учења страног језика су универзалне, односно, чак ће и \nученици који имају различите Ј1 у процесу учења ипак имати исте грешке (чест \nслучај овог типа јесте усвајање и неправилно кориштење функционалне партикуле\n了у кинеском језику). С друге стране, постоје грешке које су карактеристичне \nискључиво за говорнике одређених Ј1, те се такве грешке не могу сматрати \nуниверзалним. Такве се грешке најчешће могу приписати утицају матерњег језика \nили неког другог језика који говорник познаје.  \nГрешке се претежно класификују у три групе: грешке интерференције (јављају се \nусљед трансфера), интралингвалне грешке (тичу се неправилног усвајања форми \nциљног језика, непознавања или непотпуног кориштења правила) и развојне  \nгрешке (стварање погрешних хипотеза о циљном језику усљед недовољног \nпознавања језичког система) (Richard, 1971 према Wang, 2009/2016: 41). \n5) Евалуација грешака је посљедњи корак у процесу АГ. С обзиром на то да је \nциљ анализе грешака да помогне ученицима у процесу учења новог језика, потребно \nје и процијенити озбиљност грешака. Ванг (Wang, 2009/2016: 42–43) говори о три \nконцепта битна за процјену грешака:  \n                                               \n \n63 Превод ауторке рада. \n \n69 \n \nа) Које су грешке најозбиљније? Многа истраживања (Burt, 1975; Tomiyana, \n1980;  Khalil, 1985 према Wang, 2009/2016: 42) показала су да изворни говорници \nтврде да процес разумијевања учениковог изражавања више угрожавају \nлексичке него граматичке грешке, али да су грешке на синтаксичком нивоу \nреченице, у односу на грешке везане за појединачне реченичне елементе, \nзаслужније за неразумљивост цјелокупног исказа.  \nb) Ко је особа која процјењује грешку? У најопштијем смислу, можемо говорити \nо изворним говорницима, као и о онима којима одређени језик није матерњи. \nАнализу могу радити и стручњаци (лингвисти), али и особе које то нису \n(изворни говорници који могу интуитивно упутити на грешку). Ванг тврди да се \nпрема одређеним досадашњим истраживањима може извести закључак да су \nособе којима одређени језик није матерњи много строже у процјени када се ради \nо граматици; супротно од тога, изворни говорници предност у озбиљности \nгрешке дају грешкама у изражавању и лексичким грешкама.  \nс) Шта су критеријуми процјене грешака? Ванг (Wang, 2009/2016: 42) наводи \nтри критеријума: разумљивост (intelligibility / 可理解程度/ kě lǐjiě chéngdù) – да \nли се реченица може разумјети; прихватљивост (acceptability / 可接受程度/ kě \njiēshòu chéngdù) – да ли прималац поруке може превазићи грешку; \nнеприкладност (冒犯程度/ màofàn chéngdù) – да ли одређена грешка може \nизазвати неспоразум који би увриједио примаоца поруке. Ванг такође помиње и \nчињеницу да су ови стандарди подложни субјективном осјећају истраживача \nили оног ко ради анализу, што сматра ограничавајућом карактеристиком анализе \nгрешака.  \n 2.7.2. Грешке у АГ \n \nРаније смо навели први покушај класификације грешака, теорију коју је изнио \nРичардс 1971. године (према Wang, 2009/2016: 41–42), а која је актуелна и у каснијој \nлитератури других аутора који су се позивали на ту класификацију и додатно је \nусавршавали. Он је, подсјећамо, грешке подијелио у три групе: грешке интерференције, \nинтралингвалне грешке и развојне грешке.  \n \nОдређени аутори имају за нијансу другачију перспективу класификације \nгрешака (Lott, 1983 према Ellis, 1994: 59):  \n \n70 \n \nа) Грешке прекомјерног кориштења аналогије („overextention of analogy”), које \nсе дешавају када ученик погрешно користи одређени елемент зато што он има \nсличности са неким елементом из матерњег језика; \nb) Грешке трансфера структуре („transfer of structure”) што је феномен који се \nдеси када ученик користи неко својство Ј1 (фонолошко, лексичко, граматичко \nили прагматично) умјесто да користи оно које је карактеристично за циљни \nјезик; \nc) Интерлингвалне/интралингвалне грешке („interlingual/intralingual errors”), које \nсе десе када одређена искориштена структура не постоји или није правилна ни у \nЈ1 ни у Ј2.  \nОва трећа категорија – интерлингвалне/интралингвалне грешке – повод је многих \nдебата које се тичу неслагања око тога шта је грешка трансфера а шта интралингвална \nгрешка. Интралингвалне грешке се такође могу даље подијелити (Richards, 1971b према \nEllis, 1994: 59) на:   \na) грешке прекомјерног уопштавања („overgeneralization errors”) – случајеви \nкада ученик прави неправилне структуре ослањајући се на структуре циљног \nјезика које познаје;  \nb) непознавање ограничења правила („ignorance of rule restrictions”) – када \nученик користи одређене структуре и тамо гдје се оне не могу примијенити, јер \nне познаје довољно правила циљног језика;  \nc) непотпуну примјену правила („incomplete application of rules”) – ученик није у \nмогућности да састави комплетан исказ, те зато поједностављује структуру; \nd) погрешне хипотезе о језику („false concept hypothesized”) – када ученик не \nразумије концепте који постоје на циљном језику.  \nНије једноставно процијенити да ли је узрок грешке трансфер или интралингвални \nутицај. У покушају да се изборе са проблемом идентификовања узрока, одређени \nаутори су поставили сљедеће критеријуме (Dulay & Burt, 1974b према Ellis, 1994: 60): \na) развојне грешке – сличне онима које се дешавају када особа учи свој први \nјезик, тј. оне које се могу приписати развоју свијести о језику; \nb) грешке интерференције – оне које одражавају структуру Ј1; \n \n71 \n \nc) специфичне грешке – које не припадају ниједној од двије претходно наведене \nгрупе.  \nСелинкер (Selinker, 1972: 216–217) предлаже пет различитих процеса који могу бити \nузроци грешака: \na) Ако су фосилизоване грешке које се користе у циљном језику утицај неког \nдругог језика, ради се о језичком трансферу („language transfer”); \nb) Ако су фосилизоване грешке производ погрешних тактика предавача (а да те \nтактике можемо идентификовати), ради се о трансферу подучавања („transfer of \ntraining”); \nc) Ако су грешке резултат погрешног ученичког приступа наставном материјалу, \nонда говоримо о стратегијама учења другог језика („strategies of second language \nlearning”); \nd) Уколико су грешке резултат учениковог приступа разговору са изворним \nговорницима, тада је посриједи стратегија комуникације на другом језику \n(„strategies of second language communication”);  \ne) И, на крају, узрок грешке може бити и у прекомјерној генерализацији \nодређених правила циљног језика и његове семантике („overgeneralization of the \ntarget language linguistic material”). \nПостоји још један угао гледања на класификацију грешака који сматрамо релевантним, \nа предложио га је Кордер (Corder, 1981), по којем се грешке могу подијелити на: \na) пресистематске грешке (presystematic errors) – грешке које се дешавају док је \nученик још у процесу спознавања језика и његових правила, те током ове фазе \nученик није способан да исправи грешку;  \nb) систематске грешке (systematic errors) – грешке које се јављају када ученик \nвећ познаје правило у језичком систему, али се грешка ипак појављује. Њу \nученик може да идентификује, али не и да је самостално исправи;  \nc) постсистематске грешке (postsystematic errors) – грешке које се дешавају након \nшто је ученик усвојио правила језика, али их не поштује досљедно те се грешке \nупорно понављају.   \nКада говоримо о кинеском језику као Ј2 у процесу анализе грешака, аутор Лиу (Liu, \n2002/2015: 23–26) наводи класификацију грешака према узроку њиховог настанка: \n \n72 \n \na) Негативни трансфер из матерњег језика (母语负迁移/ mǔyǔ fù qiānyí) – грешке \nнастале усљед утицаја матерњег језика; \nb) Негативни трансфер знања циљног језика (目的语知识负迁移/ mùdì yǔ zhīshì \nfù qiānyí) – грешке које настају усљед самосталне генерализације научених \nправила циљног језика, односно примјењивање једног правила и ондје гдје та \nпримјена није правилан потез. Аутор тврди да се такви случајеви обично \nдешавају када се ученици суоче са неком структуром која им није позната или не \nпостоји у матерњем језику па имају тенденцију да прекомјерно користе научено \nправило циљног језика и стога погријеше.  \nc) Негативни трансфер културолошких фактора (文化因素负迁移/ wénhuà yīnsù \nfù qiānyí) – грешке које не потпадају под лингвистичке критеријуме него се више \nтичу лингвистичке прагматике. Аутор наводи примјер кинеских имена у којима \nје први карактер увијек презиме, као што је, рецимо, у имену Џанг Дањијен (张\n大年/ Zhang Danian) презиме Џанг (张/Zhang). Међутим, многи народи који нису \nнавикли на такав редослијед ће посљедњи карактер користити као презиме, што \nпредставља грешку насталу усљед непознавања културолошких разлика.  \nd) Грешке настале усљед утицаја стратегија учења и стратегија комуникације (学\n习策略和交际策略的影响/ xuéxí cèlüè hé jiāojì cèlüè de yǐngxiǎng) – грешке су \nкоје за узрок имају неправилне стратегије учења, које опет резултирају појавом \nјезичког трансфера, прекомјерног неправилног кориштења неког правила или \nпоједностављивањем неког правила из циљног језика. С друге стране, када \nговори о стратегијама комуникације аутор каже да се грешке обично дешавају \nкада у току разговора ученик жели да избјегне језичку структуру са чијим \nусвајањем има проблема (回避策略 /huíbì cèlüè/ стратегија избjегавања) или \nкада усљед немогућности кориштења циљног језика ученик искористи \nструктуру или ријеч из свог матерњег језика ( 语言转换 /yǔyán zhuǎnhuàn/ \nпребацивање с једног језика на други) (што се најчешће дешава када и \nсаговорник познаје тај матерњи језик). \ne) Грешке усљед утицаја средине у којој се учи (学习环境的影响/ xuéxí huánjìng \nde yǐngxiǎng) – Лиу помиње грешке које претежно настају у домену фонологије \n(мада су и граматичке грешке овог типа врло честе), а дешавају се усљед \n \n73 \n \nнеправилног наставничког предавања или приступа, неадекватног наставног \nматеријала у којем нису довољно појашњене одређене дистинкције везане за \nкинески језик, или погрешних стратегија за вјежбање нових језичких структура у \nучионици.  \n2.7.3. Третман и исправљање грешака \nКинески аутор Лиу (Liu, 2002/2015: 28–32) позива се на идеју да, пошто су \nгрешке добродошле као индикатор напретка студента, оне би требало да се схвате као \nприродни, пожељни елементи учења који ће се неминовно дешавати. Он истиче да ће \nвременом одређене грешке уз напредак ученика и престати да се дешавају, те да их \nсамим тим често треба само ослушкивати и примјећивати, а многе не треба ни \nисправљати како не бисмо утицали на самопоуздање ученика. Аутор (Liu, 2002/2015: \n28–32) даље предлаже: \na) Сви ученици који уче страни језик теже успјешној, али не и савршеној \nкомуникацији док су још у процесу учења. Стога, треба бити толерантан – иако \nнека грешка може да се фосилизује, не мора да значи да ће у потпуности, или \nикако, омести процес комуникације и разумијевања. Грешке лексичког типа \nутичу више на разумијевање него грешке граматике, проблеми изговора или \nакцента изоловани од реалне комуникације нису велики проблеми, али \nнеправилан тон или изговор у току реалног разговора (у кинеском језику, прим. \nаут.) могу у потпуности да поремете ток комуникације. Стога, приједлог аутора \nјесте да процијенимо важност грешке на основу реалне комуникативне функције \nи у контексту разговора, а не изоловано од комуникације.  \nb) Претходне студије контрастивне анализе и анализе грешака могу нам \nпослужити као одређени путоказ за узрок грешке, па можемо од самог почетка \nутицати на свијест ученика везано за одређене језичке структуре. \nc) У исправљању је пожељно водити се критеријумима попут тога да ли се \nзаиста ради о грешци или омашци; да ли је грешка глобална (тиче се читаве \nреченице или структуре и онемогућава разумијевање) или локална (тиче се само \nодређеног елемента и не омета разумијевање); да ли је грешка настала у оралној \nили писаној продукцији. Када желимо да исправимо грешку, треба водити \nрачуна и о околностима грешке – ако се раде вјежбе и провјере знања, грешку би \nтребало исправљати без изузетка, а ако се ради о задацима комуникације, \n \n74 \n \nдијалога, усменог излагања – не морају нужно све грешке да се исправе на лицу \nмјеста и у датом тренутку.  \nОдређени аутори тврде да је у истраживањима битно не само одредити тип \nгрешке на површинском нивоу, него наставити лингвистички их тумачити те \nпроцијенити и у обзир узети и психолошке или афективне мотиве грешке, као и друге \nоколности попут контекста и потреба ученика приликом исправљања грешке. \nУопштено говорећи, исправљање грешака се дефинише као реакција на говорникову \nизјаву до које дође када се оцијени да је сам исказ, или бар његов дио, лингвистички \nили чињенично погрешан (Tomczyk, 2013). \n \nКордер, прије свега, критикује тај површински приступ грешкама који би \nтребало да се даље разлаже: „Нажалост, ниво описа грешака који даље истраживачи \nнајчешће користе јесте површински. Грешке се и даље класификују на површинској \nоснови, попут рецимо грешке изостављања, гдје је изостављен неки елемент који би \nтребало да буде присутан; грешке додавања, гдје је присутан неки елемент који не би \nтребало ту да стоји; грешке при избору, гдје је погрешна ставка изабрана умјесто \nисправне; и грешке у редослиједу, гдје су реченични елементи тачни, али у погрешном \nредослиједу. Ова површна класификација грешака само је полазна тачка за систематску \nанализу. То су само докази или подаци за анализу. Уобичајено је да наставници иду \nмало даље у својој класификацији. Обично треба навести на ком је језичком нивоу \nгрешка учињена. На примјер, изостављање, додавање, погрешан избор или редослијед \nријечи у реченици могу бити на правописном, граматичком или лексичко-семантичком \nнивоу итд.”64 (Corder, 1982: 36–37). \n \nДобро позната таксономија укључује спецификацију грешака у смислу \nлингвистичких категорија, у смислу локације грешке у цjелокупном систему циљног \nјезика на основу језичке јединице на коју утиче грешка (Dulay et al., 1982; James, 1998). \nУзимајући у обзир овај критеријум, лингвистички се могу разликовати сљедеће врсте \nгрешака: фонолошке, морфолошке, синтаксичке, лексичке, семантичке и прагматичке. \n \nДаље, морамо имати на уму о којем типу ученичке продукције се ради, да ли \nговоримо о усменој или писаној продукцији – у зависности од типа продукције и \nтретман грешака ће бити другачији. Рецимо, у писаној продукцији исправљање грешке \nсе врши накнадно, док се у усменој продукцији исправљање грешке може извршити \nодмах. У усменој продукцији исправљање сваке грешке може довести до прекида тока \n                                               \n \n64 Превод ауторке рада.  \n \n75 \n \nмисли ученика и ометања процеса изражавања, док у писаној продукцији нема \nмогућности да поремети ток комуникације. Затим, током писања студент има много \nвише времена за размишљање, док је усмено изражавање много спонтаније и \nприродније.  \n \nЏејмс (James, 1998) сматра исправку побољшаном верзијом онога што је први \nговорник хтио да каже. Кордер једнако тумачи: „Важно је напоменути да \nидентификујемо или откривамо ученикову грешку упоређујући оно што је заправо \nрекао са оним што је требало да каже да би изразио оно што је намјеравао да изрази. \nДругим ријечима, поредимо његов погрешан исказ са оним што би изворни говорник \nрекао да би изразио то значење. Грешке идентификујемо тако што упоређујемо \nоригиналне исказе са оним што ћу назвати реконструисаним исказима 65 , то јест \nисправним исказима који имају значење које је ученик намјеравао да искаже. \nРеконструисане исказе можемо посматрати као преводе исказа ученика на циљни \nјезик”66 (Corder, 1982: 37).  \nКордер тврди да је та реконструкција кључна за цијелу методологију анализе \nгрешака. Реконструисана реченица је заснована на нашем тумачењу онога што је \nученик покушао да каже, односно на значењу које је покушавао да изрази. Цио успјех \nнашег описа грешака зависи од исправности наше интерпретације намјере ученика. \nПрво питање које морамо да поставимо јесте: Како доћи до овог сазнања? Постоје два \nначина, у зависности од тога да ли имамо приступ ученику или не. \na) Ако је ученик присутан, можемо га замолити да каже оно што је \nнамјеравао прво на свом матерњем језику, а затим да преведе свој исказ на \nциљни језик. То је оно што Кордер назива ауторским тумачењем67 и оно нам \nдаје ауторску реконструкцију учениковог оригиналног (можда и погрешног) \nисказа. \nb) Ако ученик није доступан за консултације, морамо покушати да \nинтерпретирамо његов исказ на основу структуре исказа, али и језичког и \nситуационог контекста (могућа тумачења/реконструкције68). \nОно што питање исправљања грешака чини још компликованијим јесте и чињеница да \nоно захтијева низ брзих одлука које наставник треба да донесе након што је примијетио \n                                               \n \n65 Reconstructed utterances (Corder, 1982: 37). \n66 Превод ауторке рада.  \n67 Authoritative interpretations/reconstructions (Corder, 1982: 37). \n68 Plausible interpretation/reconstructions (Corder, 1982: 38). \n \n76 \n \nгрешку у учениковом исказу. Прва одлука се односи на питање да ли грешку треба на \nбило који начин уопште и третирати. Свакако, такав избор зависи од одређених \nфактора, укључујући и наставников циљ, односно да ли се жели развити флуентност \nили тачност, као и ниво знања ученика.  \nНакон што је одлучено да ће одређена грешка бити предмет обраде, наставник \nтреба да изабере између три могуће опције њеног третирања, а то су исправка на лицу \nмјеста, накнадна исправка или одгођена исправка. Треба имати на уму да је питање \nкада исправити грешку уско повезано са одлуком како то учинити, односно да ли то \nурадити експлицитно или имплицитно. Посљедњи избор који треба направити тиче се \nтога ко је особа која ће исправити грешку. Очигледно је да је наставник тај који \nисправља грешку, али то може бити и сам ученик (самокорекција) или други ученици у \nучионици (корекција од стране вршњака) (Tomczyk, 2013). Сматра се да је најидеалније \nкада дође до самокорекције (Liu, 2002/2015: 30), други преферирани избор јесте \nисправка од стране вршњака, а када ниједна од те двије опције није остварива – онда се \nпредлаже корекција од стране наставника.  \nЈедна ствар је сигурна – у обзир се увијек мора узети добробит ученика. Наше \nисправљање грешке не би смјело да спутава активност ученика у настави, да утиче на \nњегово самопоуздање или да га обесхрабрује (Liu, 2002/2015: 30).  \n2.7.4. Педагошка и научна релевантност и критика АГ \nАГ се сматра за изузетно важан теоријски и истраживачки правац у домену \nтеорије о учењу другог језика. АГ је обогатила теорије учења и усвајања другог језика у \nсмислу да је подстакла истраживаче да крену у другом смјеру, окрећући фокус ка \nученику и његовој реалној продукцији језика, што је послужило као вриједан материјал \nза истраживање и увиђање различитих феномена. Прије свега, сматра се да се \nанализирањем грешака различитих група ученика у различитим фазама учења може \nомогућити израда квалитетног и адекватног дидактичког материјала као и организација \nсврсисходног наставног програма (Liu, 2002/2015: 31). \n  АГ је један еволутивни продужетак контрастивне анализе, који је, условљен \nманама \nтрадиционалне \nтеорије \nконтрастивне \nанализе, \nпромијенио \nпретходнo \nустановљен став о грешци као о негативној појави, доказао да матерњи језик није \nискључиво једини извор грешака и потешкоћа у процесу учења другог језика, те указао \nна остале факторе који узрокују грешке попут стратегија учења, стратегија \nкомуникације, утицаја других језика, утицаја средине учења и слично (Liu, 2002/2015: \n \n77 \n \n30). Међутим, и овај правац истраживања, упркос свим својим добрим странама, \nдоживио је одређене критике. Највећа ограничења АГ која помињу кинески \nистраживачи (Liu, 2002/2015: 31–32; Wang, 2009/2016: 44–45) јесу: \na) Већина корпуса на ком се ради анализа није добијена у природним условима, \nодносно ради се о материјалу који је произведен у процесима испитивања или \nтестирања, не у спонтаној комуникацији, што би могло да дâ лажну слику о \nреалним грешкама; \nb) Фокус је само на грешкама, док се занемарују постигнућа и успјеси језичког \nусвајања студента, који нам такође могу рећи много о процесу учења и усвајања \nјезика са лингвистичког и металингвистичког аспекта;  \nc) У АГ по бројности предњаче истраживања која се тичу грешака у једном \nпериоду процеса учења, гдје се узима само узорак једног одређеног периода \nучења ученика (или групе ученика). Ријетка су истраживања која прате све фазе \nусвајања језика од почетка до фазе када ученик савлада језик, која би могла да \nнам кажу много о комплетном процесу; \nd) Усљед природног нагона да избјегну структуре које недовољно познају, \nученици ће често прилагодити изразе ономе што знају и језичким структурама у \nкоје су сигурни; стога одређене потешкоће у изражавању никада нећемо ни \nимати прилику да запазимо; \ne) АГ је донијела много нових увида и научних сазнања када говоримо о \nодређеним лингвистичким сферама попут фонологије, граматике, лексике, али \nсу одређене дисциплине, попут лингвистичке прагматике, у овом смислу остале \nзанемарене. \nКао својеврсна реакција на мане АГ, наука ће кренути новим правцем интензивних \nистраживања о ученичком међујезику. Задатак овог правца биће да се фокусира на \nцјелокупан ток учења циљног језика, а не само на грешке у учениковој продукцији. \nУпркос овим ограничењима и критикама, истраживачки метод АГ се још увијек \nкористи и у актуелним истраживањима, продубљујући на тај начин теорију и доносећи \nнове важне перспективе које поспјешују разумијевање процеса усвајања циљног језика, \nшто доприноси наставном раду, стварању квалитетнијег научног материјала, научном \nистраживању, те ученицима, као и наставницима.  \n \n \n78 \n \n2.8. Међујезик  \n \nМеђујезик представља трећу фазу у развоју истраживања о интерференцији међу \nјезицима и грешкама насталим у процесу учења циљног језика. Међујезик, као теорија, \nјесте и својеврсна синтеза претходна два правца, контрастивне анализе и анализе \nгрешака, али представља и све оно што претходна два правца нису успјела да обухвате. \nСелинкер (Selinker, 1969) је међу првима запазио да је потребно да се третирају не само \nгрешке ученика него цјелокупна његова продукција како бисмо дошли до дубљих \nсазнања о процесу учења и усвајања циљног језика. Он је говорио да се постојање \nмеђујезика „не смије игнорисати и да се он мора третирати као систем, а не само као \nизоловани скуп грешака”. Прије свега, потребно је да размотримо шта то представља \nтермин „међујезик” и како га тумаче релевантни истраживачи.  \n \nМеђујезик је специфичан феномен који се појављује у процесу учења циљног \nјезика, гдје ученик кроз стратегије учења и језик којем је изложен формира специфичан \nјезички систем који није ни матерњи ни циљни језик, али има одлике оба, те се развија \nи мијења у складу са прогресом учења циљног језика (Liu, 2002/2015: 21). Међујезик је, \nдакле, специфичан језички систем који стварају ученици Ј2. Његова специфичност \nогледа се у томе што има карактеристике и матерњег и циљног језика, а да притом није \nни један ни други. Међујезик је комбинација ова два језика и појављује се у одређеном \nоблику у различитим фазама учења циљног језика. Термин „међујезик”, односно \nтеорију о међујезику, у приближно исто вријеме почели су развијати Селинкер (Selinker, \n1969, 1972), Кордер (Corder 1967, 1971) и Немсер (Nemser, 1971) (према Wang, \n2009/2016: 47).  \n Кордер (Corder 1967, 1971) је за концепт који је данас познат као међујезик \nпрвобитно био предложио назив „transitional competence / dialect” (过渡能力/过渡方言/ \nGuòdù nénglì/guòdù fāngyán) тј. транзиторна компетенција или транзиторни дијалект, \nа неколико година касније је истом концепту дао нови назив „idiosyncratic dialect”（特\n异方言/ tèyì fāngyán）тј. идиосинкратични дијалект (Wang, 2009/2016: 49). Немсер \n(Nemser, 1971) седамдесетих година уводи термин апроксимативни систем тј. \n„approximative system”（近似系统/ jìnsì xìtǒng）(Wang, 2009/2016: 52). Селинкер је \nосмислио термин међујезик, на енг. interlanguage (中介语/ zhōngjiè yǔ), по угледу на \nВајнрајхов термин „interlingual identifications” (Weinreich, 1953: 7), који се односи на \n \n79 \n \nјезички систем који је ученик страног језика створио на основу језика којем је био \nизложен (Selinker, 1972: 211).  \nОвај израз међујезик, тј. interlanguage, задржао се у литератури највише због \nнемогућности осталих термина да у потпуности обухвате концепт међујезика и \nприкажу га у правом свјетлу. Кордерова транзиторна компетенција према Селинкеру \n(1992: 225–226) подразумијева нешто пролазно, односно привремено знање које ће \nпроћи, док према ауторовом мишљењу назив „апроксимативни систем”, о ком говори \nНемсер, наводи на идеју неминовног приближавања систему Ј2 (што не мора да се \nдеси). Према Селинкеру, оба термина искључују појаву стабилизације тог језичког \nсистема те појаву фосилизовања грешке – што су суштинске одлике међујезика. \n2.8.1. Одлике међујезика \n \nСелинкер је тврдио да се међујезик може сматрати за независни језички систем \nкоји има своја правила и сопствене карактеристике (Selinker, 1972). Међујезик је \nпоједностављена верзија циљног језика, структурисан језички систем који се развија \nкроз различите фазе, те усљед језичког садржаја којим је окружен настаје као спона \nизмеђу матерњег и циљног језика.  \n \nИстраживачи који су се бавили међујезиком сматрају да из проучавања овог \nфеномена може да се закључи да се њему могу приписати сљедеће одлике (Selinker \n1972, 1969, 1992; Ellis 1982, 1985, 1992; Nemser, 1971; Wang, 2009/2016; Corder 1967, \n1971; Adjemian, 1976):  \n1. Систематичан је и структурисан; \n2. Варијабилан је, подложан промјенама, динамичан; \n3. Пермеабилан (подлијеже пропустљивости); \n4. У међујезику може доћи до регресије, односно назадовања; \n5. Међујезик може постати стабилан, у њему може доћи до фосилизације.  \n1. Систематичан и структурисан – Немсер сматра да међујезик посједује \nструктуралну аутономију (structural autonomy), односно да је његова структура \nнезависна и од матерњег и од циљног језика иако има одлике оба, те да је тај систем у \nсвакој својој фази један организовани скуп правила (Nemser, 1971).  \nЕлис дискутује о томе како је могуће да међујезик има одлику систематичности, \nали и варијабилности у исто вријеме. „Тврдити да је међујезик с једне стране \n \n80 \n \nсистематичан, а с друге варијабилан потенцијално је контрадикторно. [...] \nПретпоставља се (нпр. Tarone, 1983) да је међујезик, као и сваки други природни језик, \nсистематски варијабилан. Штавише, предложено је да систематска варијабилност \nслужи као механизам промjене или, као што је Видоусон (Widdowson, 1975) рекао, \n„промјена је само временска посљедица тренутних варијација”. Према овом гледишту о \nусвајању другог језика, онда, међујезик треба објаснити у смислу двије главне хипотезе: \nа) Међујезик је састављен од низа промјенљивих система и б) промјенљивост система у \nхоризонталном смислу претеча је мијењања система у вертикалном смислу” (Ellis, 1992: \n124). Дакле, иако се међујезик непрестано развија, у свакој фази се систематично \nпоштују правила.  \nСелинкер (Selinker 1972) у смислу систематичности говори о латентној језичкој \nструктури (latent language structure). То је структура која је основа за међујезик, који је \nучеников унутрашњи организовани скуп правила – правила која у процесу учења \nциљног језика ученик самостално ствара, испробава, задржава, одбацује, надограђује \nитд.  \n2. Варијабилан (промјењив) и динамичан – ова одлика подразумијева да је међујезик \nпромјењив систем који се мијења како ученик напредује и прелази из једне у другу \nфазу. Елис је, како смо претходно навели, закључио да је „међујезик састављен од низа \nпромјењивих система” и да се промјенљивост може уочити и у хоризонталној и у \nвертикалној димензији учења (Ellis, 1992: 124). Динамичност у сфери међујезика \nподразумијева чињеницу да је тај систем у непрестаној еволуцији, да се стално развија, \nврло често суптилно, а понекад и веома очигледно. Хипотезе које је створио о циљном \nјезику ученик у разноразним контекстима стално провјерава, одбацује или задржава, те \nтако гради све правилнији језички систем који се ближи систему Ј2. \n3. Пермеабилност (пропустљивост) – Ова карактеристика међујезика као система \nподразумијева да ће доћи до „пропуштања” правила матерњег или циљног језика у \nсистем међујезика. Пермеабилност се манифестује на два начина – увођењем односно \nпропуштањем правила матерњег језика у систем међујезика и поједностављивањем \nодносно прекомјерним генерализовањем наученог правила циљног језика (Adjemian, \n1976 према Wang, 2009/2016).  \n4. У међујезику може доћи до назадовања – Још једна одлика међујезика јесте и \nмогућност појаве назадовања (backsliding) односно регресије, поновног појављивања \nгрешака за које се сматрало да су искоријењене. Адјемиан (Adjemian, 1976) је тврдио да \nје појава назадовања одлика која разликује међујезик од осталих језика. Одређени \n \n81 \n \nаутори дефинишу назадовање као „враћање” према норми међујезика, а не према норми \nматерњег језика (Selinker, Swain & Dumas, 1975 према Adjemian, 1976). Селинкер \nсматра да су појам назадовање и фосилизација грешака повезани феномени, односно да \nје назадовање најкарактеристичнији симптом фосилизације (Wang, 2009/2016: 55). \n5. Међујезик може постати стабилан, може доћи до фосилизације – у учениковом \nмеђујезику може доћи и до стабилизовања, односно до фазе у којој међујезик не \nеволуира. Најочигледнија манифестација стабилизације међујезика јесте фосилизација. \nМоже се десити да ученик никада не успије да достигне ниво компетенције који има \nизворни говорник, а то се деси када дође до фосилизације одређених структура у \nучениковом међујезику. \n Фосилизација је термин који је увео Селинкер (Selinker, 1972). О истом \nконцепту нешто раније је и Вајнрајх (Weinreich) говорио као о концепту који је називао \n„трајни граматички утицај” односно „permanent grammatical influence” (према Selinker, \n1992: 41), те Немсер назвавши ову појаву „стални међусистеми и подсистеми” или, у \nоригиналу, „permanent intermediate systems and subsystems” (Wang, 2009/2016: 53). \nТермин фосилизација подразумијева да ученик у свом међујезику задржава језичке \nкарактеристике које нису у складу са циљним језиком, без обзира на то колико му се на \nгрешку указује. „Фосилизoвани лингвистички феномени су лингвистички елементи, \nправила и подсистеми које говорник одређеног матерњег језика задржи у свом \nмеђујезику без обзира на узраст ученика или количину објашњења или инструкција \nкоје добија везано за циљни језик”69 (Selinker, 1972: 215). Елис је поједностављeно \nпредставио Селинкеров концепт фосилизације: „Селинкер (1972) је сковао термин \nфосилизација, који се заправо односи на чињеницу да ученици престану да уче иако \nњихов међујезик није у потпуности достигао систем циљног језика”70 (Ellis 2015: 21). \nДо ове врсте стагнације међујезика, до његове фосилизације, долази када међујезик \nпрестане да има двије одлике – пермеабилност из циљног језика и динамичност. \nФосилизација може да буде присутна у свим аспектима језика (фонологија, лексика, \nсинтакса, прагматика итд.), а може и да се појави у било којој фази учења (Wang, \n2009/2016: 55). \nПрема Селинкеру, јако мали број ученика достигне пожељни ниво знања циљног \nјезика, односно ниво знања који има изворни говорник. Према његовим \nистраживањима, само 5% ученика успије у тој намјери (Selinker, 1972: 212). Елис \n                                               \n \n69 Превод ауторке рада. \n70 Превод ауторке рада.  \n \n82 \n \nтакође, у складу са претходним истраживањима, износи мишљење да „иако многи \nученици зрелијих година успију да постигну изузетне резултате у учењу другог језика, \nтешко да икада могу достићи ниво изворног говорника” (Ellis, 2015: 46).  \nЕлис \nје \nмишљења \nда \nдо \nфосилизације \nврло \nчесто \nдолази \nусљед \nсоциолингвистичких фактора, односно деси се када ученик процијени да је његов ниво \nпознавања \nјезика \nдовољан \nза \nкомуникацију \nу \nодређеним \nживотним \nили \nпрофесионалним условима те почиње да стагнира, с обзиром на то да је достигао то да \nсу његове комуникационе потребе задовољене (Ellis, 1990: 51–53). Селинкер ипак \nпојаву фосилизације појашњава теоријом пет централних процеса, којој ћемо посветити \nзасебно потпоглавље.  \n2.8.2. Селинкерова теорија о пет централних процеса  \n \nСелинкер је кроз Вајнрајхову студију у књизи Languages in contact (Weinreich, \n1953) постао упознат са концептом међујезичких идентификација (interlingual \nidentifications). Међујезичке идентификације о којима Вајнрајх говори подразумијевају \nтенденцију у уму ученика да се приликом учења новог језика, када језици дођу у \nконтакт, идентификују и пореде једнаки елементи – попут фонема та два језика, \nграматичких релација, семантичких карактеристика итд. Према Селинкеру, Вајнрајх је \nпоставио многа лингвистичка и нека психолошка питања, али је у потпуности \nзанемарио питање психолошке структуре у којој се одиграва такав феномен, односно \nлатентну психолошку структуру која се активира када неко покушава да научи други \nјезик (Selinker, 1972: 211). Селинкер је заузео став да су студије на ту тему које је извео \nЛенеберг (Lenneberg, 1967) релативно довољно загребале површину и дале \nпотенцијални одговор. Наиме, Ленеберг је ту латентну психолошку структуру назвао \nлатентном језичком структуром, те је тврдио да је ова структура а) већ формулисана у \nнашем мозгу; б) да је то биолошки пандан универзалној граматици; в) да се \nтрансформише од стране дјетета у реализовану структуру одређене граматике у складу \nса фазама дјечијег сазријевања (Selinker: 1972: 211–212). Ова латентна језичка \nструктура у много чему има сличности са Language Acquisition Device концептом који \nје представио Чомски (Wang, 2009/2016: 55).  \n \nСтруктура о којој говоримо је битна јер је управо она фактор који омогућава \nстварање учениковог међујезика. Селинкер тврди да су одрасли људи који успију да \nнауче други језик и да дођу до нивоа који има изворни говорник на неки начин \n \n83 \n \nуспјешно реактивирали71 своју латентну језичку структуру (њих је само 5%). С друге \nстране, отприлике 95% њих који никада не достигну ниво компетенције који је \nкарактеристичан за изворног говорника „остану” на нивоу међујезика.  \n \nДа би се поставили услови за провјеру напретка у процесу усвајања другог \nјезика и појаве интерлингвалне идентификације код ученика, Селинкер предлаже да се \nузимају у обзир смислене продукције ученика у три области: а) искази које ученик \nправи у свом изворном језику; б) искази које ученик производи у свом међујезику; в) \nискази циљног језика које производи изворни говорник тог циљног језика (Selinker \n1972: 214). Селинкер сматра да у латентној психолошкој структури, која је активирана \nкада ученик учи други језик, функционише пет неизоставних процеса: језички трансфер \n(language transfer), трансфер предавања (transfer of training), стратегије учења другог \nјезика (strategies of second-language learning), стратегије комуникације на другом језику \n(strategies of second-language communication) и прекомјерна генерализација правила \nциљног језика (overgeneralization of target language linguistic material) (Selinker, 1972: \n215).  \n \nУ смислу фосилизације, Селинкер појашњава: \n„Ако се може експериментално доказати да су фосилизовани елементи, правила \nи подсистеми који се појаве у међујезичкој продукцији резултат изворног језика, онда \nговоримо о језичком трансферу; ако су ти фосилизовани елементи, правила и \nподсистеми у међујезичкој продукцији резултат трансфера подучавања који можемо \nидентификовати, онда говоримо о трансферу предавања; ако су оне резултат \nучениковог приступа материјалима који треба да се уче а да притом можемо \nидентификовати те приступе, онда се ради о стратегијама учења другог језика; ако су \nоне резултат учениковог приступа комуникацији са изворним говорником, које је \nмогуће идентификовати, ријеч је о стратегијама комуникације на другом језику; и \nконачно, ако можемо утврдити да је резултат фосилизације у очигледној прекомјерној \nгенерализацији правила из циљног језика као и семантичких карактеристика из циљног \nјезика, тада је посриједи прекомјерна генерализација правила циљног језика”72 (Selinker, \n1972: 216–217).  \n \nКомбинацијом тих процеса се производи оно што би се могло назвати \nфосилизована међујезичка компетенција. Колтер (Coulter, 1968 према Selinker 1972: 217) \nје раније представио убједљиве податке којима нам демонстрира не само значај \n                                               \n \n71 Активирана је раније, приликом учења Ј1.  \n72 Превод ауторке рада.  \n \n84 \n \nјезичког трансфера него и значај стратегија комуникације на стагнацију у процесу \nучења. Када успостави релативно успјешну комуникацију, ученик интерно добија \nсигнал да задовољава основне услове за успостављање комуникације те стога врло \nчесто престане да учи. То „остајање” у фосилизованом језичком систему који није \nдостигао ниво циљног језика није искључиво индивидуални феномен. Селинкер се \nпозива на друга истраживања (Jain, 1969; Coulter; 1968) која су показала да се таква \nпојава може приписати и међујезику цијеле групе, што за резултат може имати \nпроизвод у виду специфичног дијалекта као што је случај са индијским енлеским гдје је \nфосилизована међујезичка структура постала норма. \n2.8.3. Истраживања о међујезику и анализи грешака у Кини \nПочеци истраживања о међујезику унутар Кине везују се за осамдесете године \nпрошлог вијека. Лу Ђијенђи (鲁健骥/ Lǔ Jiànjì) 1984. године објављује студију под \nназивом Теорија међујезика и анализа фонолошких грешака код иностраних ученика \nкоји уче кинески језик (оригинални назив 中介语理论与外国人学习汉语语音偏误分析 / \nZhōngjièyǔ lǐlùn yǔ wàiguórén xuéxí hànyǔ yǔyīn piānwù fēnxī), гдје се по први пут уводе \nконцепти међујезика и анализе грешака. Његова студија била је увертира за велики број \nистраживања која ће услиједити, највише у сфери анализе грешака (Wang, 2009/2016: \n62–63). \nВанг вјерује да истраживања која се везују за међујезик и анализу грешака у \nКини карактеришу двије особине. Прва је та што је од самих почетака истраживања ове \nобласти у Кини постојала свијест о међујезику као о полазној основи за истраживања, \nпа је тако и пионир истраживања о анализи грешака Лу Ђијенђи (鲁健骥 1984, 1987, \n1994) спровео све своје анализе у оквиру теорије о међујезику (Wang, 2009/2016: 63). \nТо се може приписати чињеници да су на Западу студије о међујезику и анализи \nгрешака већ биле увелико успостављене, да је већ формирана теоријска основа која се \nонда додатно развијала, те да су кинески истраживачи стога имали задатак да преузму \nосновне постулате и дораде их у складу са специфичном ситуацијом кинеског језика. \nДруга карактеристика кинеске школе је у томе што су анализе међујезика, али и \nученичких грешака, биле рађене у свим областима језика, од изговора, преко граматике, \nлексике, ортографије, па све до комплекснијих језичких форми попут анализе дискурса \n(Wang, 2009/2016: 63).  \nПочетком деведесетих година у Кини се активно и систематски почиње радити \nна подстицању изучавања у сфери кинеског језика као другог језика (汉语作为第二语言\n \n85 \n \n/ Hànyǔ zuòwéi dì èr yǔyán) што је осмишљено као пандан већ изузетно развијеној \nдисциплини на западној хемисфери, познатој под називом ESL (English as a second \nlanguage). Тај нови правац је у истраживачком смислу подразумијевао и одређене \nпромотивне активности, па се тако 1992. године организује конференција о кинеском \nкао другом језику. На тој конференцији је, према Вангу (Wang, 2009/2016: 63), једно од \nважнијих питања било и питање теорије о међујезику, с обзиром на то да су \nистраживања у овој области била релативно контрадикторна односно да су различити \nаутори различито тумачили појам међујезика.  \nЈедна група аутора је међујезик третирала искључиво као посљедицу \nнеправилног разумијевања правила циљног језика што се емпиријски доказало као \nнеправилна дефиниција, јер то врло очигледно није једина карактеристика ученичког \nмеђујезика. Један дио истраживача подржавао је Немсерову и Кордерову теорију о \nпролазности међујезика односно о међујезику као о транзиторном систему, што је \nдоказаном теоријом о могућности фосилизације међујезика оповргнуто. Било је и \nистраживача који су тврдили да међујезик нема везе ни са матерњим ни са циљним \nјезиком, што је свакако било веома контроверзно становиште за које је Ванг рекао да је \n„производ неспоразума” (Wang, 2009/2016: 63).  \nУпркос очекиваним неслагањима која су се превазилазила како се ова научна \nсфера развијала, Ванг (Wang, 2009/2016: 64) истиче да је већина истраживача својим \nингениозним запажањима и анализама допринијела развоју теорије о међујезику у \nКини. Према Вангу (Wang, 2009/2016: 64), одређени аутори су том развоју дали \nизузетан допринос, попут Сун Декуна (孙德坤, 1993) у свом раду《中介语理论与汉语\n习得研究》/ Zhōngjiè yǔ lǐlùn yǔ hànyǔ xídé yánjiū/ Теорија о међујезику и усвајању \nкинеског језика, Ванг Ђијенћина (王建勤, 2000) у радовима《关于中介语研究方法的思\n考》/ Guānyú zhōngjiè yǔ yánjiū fāngfǎ de sīkǎo/ Размишљања о методама \nистраживања међујезика и《历史回眸：早期的中介语理论研究》/ Lìshǐ huímóu: Zǎoqí \nde zhōngjiè yǔ lǐlùn yánjiū/ Историјски преглед раних истраживања о теорији \nмеђујезика, те Лу Бисонга (吕必松, 1993) у раду под називом《论汉语中介语的研究》\n/Lùn hànyǔ zhòng jiè yǔ de yánjiū/ О проучавању кинеског међујезика, који су \nемпиријским истраживањима и теоријским приступом указивали на битне елементе \nученичког међујезика, разрађивали теорије о психолингвистичким карактеристикама \nмеђујезика појединца, те би у обзир својих истраживања узимали факторе попут \nстарости ученика, утицаја матерњег језика, начина предавања, начина учења, \n \n86 \n \nкомуникативних стратегија итд. Након деведесетих, рађена су многа истраживања у \nовој области, а продуктивна природа ове дисциплине донијела је многе корисне \nрезултате у погледу разумијевања процеса учења кинеског као другог језика (Wang, \n2009/2016: 64).  \n2.8.4. Допринос и критика теорије о међујезику \nКонтрастивна анализа је све сметње и потешкоће у процесу учења другог језика \nприписивала утицају матерњег језика, Ј1. С друге стране, анализа грешака је грешке у \nпродукцији \nнајчешће \nприписивала \nнеправилном \nкориштењу \nи \nпрекомјерном \nгенерализовању правила из циљног језика, то јесте Ј2. Међутим, велики број \nемпиријских истраживања донио је нова сазнања – да врло често грешке, али и \nправилна језичка продукција, не могу да се искључиво припишу ни једном ни другом. \nСтога, може се рећи да су контрастивна анализа и анализа грешака утабале пут теорији \nо међујезику, која је у једном смислу својеврсна синтеза оба правца. Међутим, теорија о \nмеђујезику нам уз то даје и много ширу и свеобухватнију слику психолингвистичких \nпроцеса усвајања другог језика.  \nУ оквиру теорије о међујезику предложена је хипотеза о латентној психолошкој \nструктури која се активира када ученик почне да учи други језик те се та структура \nослања на пет различитих централних процеса који воде ученика на његовом путу до \nдјелимичне или потпуне компетенције у циљном језику (Selinker, 1972). Елис сматра да \nје теорија о међујезику „први велики покушај да се објасни учење другог језика (Ј2)” \n(Ellis, 1994: 350). „Теорија о међујезику је помогла да се додатно обликује развој \nистраживања у оквиру теорије о учењу другог језика тако што је предложила идеју да \nученици Ј2 посједују засебну менталну граматику коју користе у продукцији Ј2. [...] \nМеђујезик се може објаснити као ’систем имплицитног знања Ј2 који ученик развија и \nсистематски мијења током времена’” 73 (Ellis, 1994: 354). Многи аутори истичу као \nпозитивну страну међујезика то што се у истраживањима у обзир узима и успјешна и \nправилна продукција, а не само грешке.  \nПозитиван утицај међујезичке теорије се може сумирати у три основне тачке  \n(Frith, 1978: 158): \na) Међујезичка хипотеза види грешке као доказ да постоје стратегије учења \nкоје упражњавају ученици Ј2, а не као знакове ометања процеса учења \n                                               \n \n73 Превод ауторке рада. \n \n87 \n \nили као манифестацију „лоших навика” које треба искоријенити што је \nбрже могуће кроз вјежбање; \nb) Прављење грешака помаже ученику да тестира хипотезе о систему \nциљног језика; \nc) Анализирање грешака треба да помогне истраживачу у откривању стања \nучениковог „уграђеног” односно менталног, интерног силабуса и његових \nстратегија учења.  \nУпркос многим позитивним странама, теорија о међујезику је доживјела и неке \nблаге критике. Махом је ова теорија критикована због својих слабости у сфери \nодређивања извора правилне или неправилне језичке продукције. Неки лингвисти тврде \nда ова теорија има ограничену моћ објашњавања, односно да не може да предвиди \nодређене исказе нити да у потпуности и увијек тачно објасни оне који настану у \nпродукцији, с обзиром на то да није увијек лако пронаћи извор одређене грешке или \nправилне структуре нити утврдити који је од пет централних процеса узрок правилне \nили неправилне продукције (Henderson, 1985; Richards, 1974, према Al-Кhresheh, 2015: \n129).  \n2.9. Језички трансфер  \n \nЈезички трансфер је почео бити озбиљно проучаван средином прошлог вијека, \nкада су бихевиористи почели заступати став да је употреба претходно стечених навика \nу покушају стицања нових знања природан процес, те да је он присутан и у покушају \nучења језика – језичке навике које су стечене приликом учења Ј1 користе се и \nприликом учења Ј2. Скинерово дјело Говорно понашање (у оригиналу Verbal Behaviour) \nбило је увертира у ову бихевиористичку теорију, коју су накнадно разрадили велики \nлингвисти тог времена попут Вајнрајха, Лада, Фрајса итд. Један од основних постулата \nтеорије коју су развијали била је појава језичке интерференције односно језичког \nтрансфера. У тој фази истраживања о учењу другог језика фокус је био искључиво на \nтрансферу језичког знања из матерњег у циљни језик. Тај се феномен у овој фази \nистраживања најчешће звао „интерференција”. Концепт интерференције заснива се на \nпретпоставци да ученик има тенденцију да пренесе структуру и рјечник из свог \nматерњег језика на циљни језик, што је уједно и главни извор грешака. Контрастивна \nанализа била је један од основних истраживачких модела за покушај доказивања \nпотребе и могућности спречавања тог негативног језичког трасфера, али је временом \n \n88 \n \nемпиријским истраживањима доказано да матерњи језик није једини фактор који утиче \nна процес учења другог језика што је довело до неких других, успјешнијих метода. \n \nТеорије контрастивне анализе и бихевиористичког приступа доживјеле су \nвелике критике након што је, између осталог, Чомски изнио своју теорију о унутрашњој \nменталној граматици, која, као што смо у тексту изнад већ објаснили, према његовој \nтеорији, омогућава дјеци да стварају бесконачан број нових реченица из ограниченог \nброја ријечи, да разумију и производе реченице које до тада нису чули, те да, као \nљудска бића, имају урођене способности за учење језика. Чомски тврди да је то \nприродан и спонтан процес њихових менталних капацитета и унутрашњег „апарата” за \nусвајање језика (Language Acquisition Device, LAD), а не реакција на стимуланс, \nрезултат понављања навике и слично (Chomsky, 1959). Тај новонастали генеративни \nприступ, који одбија бихевиористичке ставове, омогућио је нову фазу истраживања \nучења другог језика односно анализу грешака – метод који би требало да може \nдоказати реалан извор грешака у језичкој продукцији ученика.  \nУ анализи грешака поново имамо концепт језичког трансфера, али овај пут \nтрансфер није једина сметња у процесу учења другог језика него само један од фактора \nкоји ремете или успоравају тај процес. У теорији анализе грешака концепт трансфера је \nбио додатно разрађен као један од битних извора ученичких грешака.  \nПосљедња етапа у изучавању процеса усвајања другог језика појављује се у \nоблику теорије о међујезику коју предлаже Селинкер (Selinker, 1972). У теорији о \nмеђујезику језички трансфер остаје једнако битан као и у претходним етапама развоја \nистраживања о учењу и усвајању другог језика. Селинкер предлаже концепт пет \nцентралних процеса којима ученици прибјегавају у процесу учења другог језика, од \nкојих је први који наводи управо језички трансфер из матерњег језика (видјети одјељак \n2.8.2). \nИако постоји тако дуг период проучавања овог феномена кроз различите \nтеоријске и истраживачке оквире, дефиниција језичког трансфера је на сличан начин \nпредстављена код већине релевантних аутора. Ладо је сматрао да је улога матерњег \nјезика у учењу другог језика од изразитог значаја те је тврдио да „из запажања многих \nслучајева знамо да граматичка структура матерњег језика тежи да се пренесе на страни \nјезик. [...] Ту имамо главни извор потешкоћа или олакшавајућих околности у учењу \nстраног језика [...]” (Lado, 1957: 58–9). Вајнрајх је за интерференцију говорио да је то \n„примјер одступања од норме једног од језика у говору билингвала” (Weinreich, 1968: \n1). Селинкер је језички трансфер сврстао у један од пет кључних процеса у усвајању \n \n89 \n \nдругог језика (Selinker, 1972). Кордер је такође био мишљења да би утицај матерњег \nјезика, односно трансфер одређених структура из матерњег језика, могао да негативно \nутиче на усвајање или учење неких карактеристика другог језика (Corder, 1982).   \nВременом се у литератури термин „језички трансфер” почео наизмјенично \nкористити или у потпуности замјењивати термином „међујезички утицај” односно \n„cross-linguistic \ninfluence”. \nОвај \nтермин \nподразумијева \nмного \nшири \nраспон \nинтерференције, односно утицај свих других, раније учених, језика. Такође, овај \nтермин подразумијева и друге верзије утицаја другог језика попут позајмљивања, \nизбјегавања одређених форми, итд. Осим термина међујезички утицај, који је први пут \nпоменут крајем осамдесетих (Kellerman & Sharwood Smith, 1986: 1), феномен језичког \nтрансфера имао је и друге верзије назива попут: језичка интерференција (Weinreich), \nмеђујезичка интерференција (Ringbom), утицај матерњег језика (Corder), међујезички \nтрансфер (Selinker) и слично. Упркос различитим дефиницијама и називима овог \nфеномена, аутори су сагласни да се језички трансфер дешава на свим лингвистичким \nнивоима (Corder, 1981; Ellis, 1985; Larsen–Freeman & Long, 1991, Jarvis & Pavlenko, \n2008).  \nПитање и изучавање језичког трансфера се трансформисало у протеклих \nнеколико деценија усљед промјене перспективе настале као посљедице многих \nемпиријских истраживања (Williams & Hammarberg, 1998; Ringbom 2001, 2006; De \nAngelis & Selinker, 2001; Cenoz, 2001; Hammarberg, 2001). Заправо, десило се то да су \nразни релевантни истраживачи закључили да осим матерњег језика, као примарног \nизвора језичког трансфера, постоји могућност да су и други језици, раније учени или у \nпотпуности савладани, такође извор одређене језичке интерференције. Рингбом је \nистицао: „У раним фазама учења, када је знање циљног језика незнатно, матерњи језик \nје главни извор за уочавање језичких сличности, али и језици који нису матерњи такође \nмогу играти важну улогу.74 (Ringbom, 2006: 1). Селинкер је такође говорио о томе да \nтрансфер обухвата низ процеса и језичких понашања, од којих сваки има везе са \nмеђујезичким утицајем, тј. кориштењем претходно усвојеног језичког знања, које је \nнајчешће, али није искључиво, из матерњег језика (Selinker, 1992).  \nИако у нашем раду имамо за циљ да укажемо на узроке и манифестације \nнегативног трансфера из матерњег језика студената, немогуће је не признати улогу коју \nиграју и остали језици које је ученик усвајао (успјешно или неуспјешно) током свог \n                                               \n \n74 Превод ауторке рада.  \n \n90 \n \nживота. Није праведно игнорисати остале учене или савладане језике, првенствено из \nразлога што је потенцијално могуће да су и други језици обликовали учеников \nмеђујезик. То је изразито важно у случају наших информаната чију продукцију \nанализирамо, а специфичност је у томе што информанти који учествују у нашем \nистраживању искључиво и од самог почетка уче кинески језик из наставног материјала \nписаног на енглеском, односно материјала дизајнираног за ученике енглеског говорног \nподручја. „Да би се разумјело како три или више лингвистичких система могу да се \nпреклапају, разликују, буду у интеракцији или се пореде у продукцији међујезика, \nпотенцијални утицај сваког од тих језичких система мора се признати без претпоставке \nда један од тих језичких система има јачи или слабији утицај на циљни језик у односу \nна неки други систем”75 (De Angelis & Selinker, 2001: 44). Сматрамо да није праведно \nигнорисати један а потенцирати други језик (или трећи, четврти језик итд.) у разговору \nо језичком трансферу уколико није могуће доказати врсту и узрок трансфера.  \n Спроведена су многа истраживања везана за трансфер у трећи језик у којима су \nу обзир узети различити параметри: различити узрасти информаната, различите \nкомбинације језика, начини учења или усвајања језика, односно формални или \nнеформални процеси, вријеме учења језика односно хронолошки ред учења језика, те је \nиз тих истраживања произишао закључак да су за трансфер заслужни како \nлингвистички фактори (доминантност одређеног језика, типолошка сличност језика, \nизложеност језику итд.) тако и нелингвистички фактори (узраст ученика, околина итд.)  \n(De Angelis & Selinker, 2001; Kellerman, 1983; Williams & Hammarberg, 1998; Ringbom, \n2001; Jarvis & Pavlenko, 2008). У сљедећим потпоглављима детаљно ћемо се бавити \nврстама трансфера као и лингвистичким и нелингвистичким факторима који узрокују \nјезички трансфер.  \n2.9.1. Врсте трансфера – опште карактеристике \n  \nЈедну од најдетаљнијих теорија категоризације језичког трансфера пронашли \nсмо код аутора Џарвис и Павленко (Jarvis & Pavlenko, 2008), који су у својој \nсвеобухватној студији о језичком трансферу навели десет категорија као основа по \nкојима се језички трансфер може класификовати. Oпште карактеристике везане за \nтрансфер према овој литератури могу се описати кроз сљедеће категорије: подручје \nзнања/кориштења језика у којем се трансфер дешава, затим правац трансфера, \nкогнитивни ниво, врста знања, намјера трансфера, начин трансфера, канал трансфера, \n                                               \n \n75 Превод ауторке рада. \n \n91 \n \nформа трансфера, манифестација трансфера, као и исход трансфера (Jarvis & Pavlenko, \n2008: 20).  \n1. Према подручју знања или кориштења језика, језички трансфер се може \nподијелити на: фонолошки, ортографски, лексички, семантички, морфолошки, \nсинтаксички, дискурзивни, прагматички и социолингвистички. \n2. Ако се говори о когнитивном нивоу, језички трансфер може бити лингвистички \nили концептуални, с тим да концептуални трансфер подразумијева утицај начина \nна који се одређени концепт разумијева и продукује у једном језику на начин \nразумијевања и продукције тог концепта у другом језику.  \n3. Према врсти знања, језички трансфер може бити у сфери имплицитног језичког \nзнања и експлицитног језичког знања.  \n4. Аутори разликују намјерни и ненамјерни трансфер када говоре о категорији \nнамјере трансфера.  \n5. У складу са четири традиционалне језичке вјештине – читање, писање, слушање, \nпричање, начини језичког трансфера се дијеле у двије категорије: продуктивни и \nрецептивни трансфер.  \n6. Канал језичког трансфера односи се на: а) усмени или слушни и б) визуелни, \nмануелни, писани76.  \n7. Имајући у виду форму трансфера, аутори поново наводе двије подјеле: а) \nвербални и б) невербални трансфер.  \n8. У смислу манифестације, језички трансфер може бити отвореног и затвореног \nтипа. Језички трансфер отвореног типа подразумијева да је језички корисник \nнаправио идентификацију одређених структура изворног језика са циљним језиком. \nЈезички трансфер затвореног типа се, према ауторима, може уочити када \nидентификација није постигнута те језички корисник намјерно избјегава или \nзанемарује одређене структуре циљног језика.  \nДвије категорије, правац и исход трансфера, дуго су предмет изучавања у сфери \nјезичког трансфера те смо овим категоријама посветили детаљније описе.  \n9. Везано за правац трансфера, дуго су у литератури биле наведене двије \nкатегоризације – посриједи су били тзв. супстратумски трансфер и трансфер \nпозајмљивања (substratum transfer, borrowing transfer). Супстратумски трансфер се \n                                               \n \n76 Тиче се писаног текста или друге врсте невербалне комуникације попут знаковног језика.  \n \n92 \n \nодноси на ситуацију у којој Ј1 утиче на Ј2, а трансфер позајмљивања онда када Ј2 \nутиче на Ј1 (Ellis, 1994: 310).  \nДанас је, након много година истраживања трансфера, очигледно да ова \nпоједностављена класификација није покрила све сфере везане за његове могуће правце. \nТрансфер не мора, те у садашњици често и не може, бити искључиво посматран у \nдимензији између два језика. Правац трансфера може да укључује више од два језика. \nЗаправо, у својој опсежној студији о језичком трансферу Џарвис и Павленко (Jarvis & \nPavlenko, 2008) наводе да би се најкоректније категорисање остварило помоћу термина \nтрансфер према напријед (forward transfer), трансфер према назад (reverse transfer) те \nбочни трансфер (lateral transfer) (Jarvis & Pavlenko, 2008: 21).  \nАутори спомињу да су прва два термина релативно позната у литератури (Gass \n& Selinker, 2001; Su, 2001 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 22). Трансфер према напријед, \nпрема наведеним ауторима, односи се не само на трансфер из Ј1 у Ј2 него „овај термин \nописује и трансфер знања из Ј2 у Ј3, Ј3 у Ј4 итд., док термин трансфер према назад исто \nтако подразумијева трансфер из Ј3 у Ј2, Ј4 у Ј3 итд.”77 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 22). \nЈедна напомена коју нуде аутори јесте и то да се статус језика послије Ј1 не одређује по \nхронолошком основу усвајања него по нивоу познавања језика, фреквенцији \nкориштења и сличности језика са језиком у који се врши пренос. У цијелој тој \nконстелацији једино Ј1 има повлаштен статус као матерњи језик, док се за све друге \nјезике може говорити да су језици послије Ј1 (post L1 languages). Стога није ни чудо \nшто је један од доминантнијих термина за трансфере између језика учених послије Ј1 \nтермин међујезички утицај (interlanguage influence). Међутим, аутори ове детаљне \nмонографије сматрају да тај назив може да произведе одређене несугласице па \nпредлажу термин бочни трансфер – тј. трансфер између језика који су усвојени послије \nЈ1, чији је статус у смислу редослиједа проблематично установити или је ирелевантан. \nУ смислу бочног трансфера можемо говорити и о двосмјерном трансферу (bidirectional) \n(Ј2 у Ј3 и Ј3 у Ј2), који се може уочити када су два језика која особа користи и \nпримаоци и извори трансфера, наизмјенично.  \n10. Сматра се да постоје двије основне врсте трансфера у смислу њиховог \nдоприноса језичкој продукцији ученика – а то су позитивни и негативни трансфер. \nТермини позитивни и негативни језички трансфер могу се уочити још код \n                                               \n \n77 Превод ауторке рада.  \n \n93 \n \nСелинкера (Selinker, 1969), а идеје о овим концептима појављују се много раније \n(нпр. Weinreich, 1957 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 25).  \nТрансфер у одређеним случајевима може и помоћи или олакшати процес учења \nдругог језика (Ellis, 1994: 302). Позитивни трансфер се дешава када одређена структура \nиз раније научених језика потпомаже студенту у процесу учења циљног језика. Када \nкажемо за неки трансфер да је позитиван, значи да се десио „пренос” знања из једног \nјезика у продукцију другог језика те да је тај трансфер на неки начин олакшао \nразумијевање или учење циљног језика. Обично се позитивни пренос деси када су два \nјезика слична (Gass & Selinker, 1992; Ellis, 1994). Ова врста трансфера се у научној \nлитератури често назива и facilitation (Ellis, 1994), односно олакшавање или помагање. \nСматра се да се позитивни трансфер не огледа у томе да у ученичкој продукцији не \nпостоје грешке, него у томе да је број грешака усљед ове врсте трансфера смањен а \nучење се одвија брже (Ellis, 1994: 303). Позитивни трансфер се, баш као и негативни \nтрансфер, може одразити на свим језичким нивоима. Један примјер позитивног језичког \nтрансфера је навео и Елис, узимајући за примјер Кинезе који уче јапански језик – због \nсличности њиховог писма процес учења јапанског писма ће кинеским ученицима \nзасигурно бити олакшан.  \nСупротно од тога, негативни трансфер се манифестује кроз грешке у учениковој \nпродукцији настале кроз неправилно примјењивање правила матерњег језика на други \nјезик (Ellis, 1994: 301–302). Занимљиво за нас је да Елис помиње истраживање из 1975. \nгодине које је спровео аутор Тран Чи Чау (Tran-Chi-Chau, 1975 према Ellis, 1994: 302), у \nчијем се истраживању дошло до закључка да се 51% од укупног броја грешака које су \nнаправили информанти кинеског поријекла у продукцији Ј2 (кинески студенти који уче \nенглески) може приписати негативном трансферу из матерњег језика. Може се \nдискутовати о томе да ли је разлика између кинеског и енглеског језичког система \nзаслужна за тако велики проценат грешака насталих усљед негативног трансфера.  \nНегативни трансфер се такође може одразити кроз два процеса: избјегавање \n(avoidance) и прекомјерна употреба (over-use).  \n„Ученици избјегавају кориштење одређених језичких структура које сматрају \nтешким, због разлика између матерњег и циљног језика. У таквим случајевима, утицаји \nматерњег језика нису видљиви у ономе што ураде (грешке) него у ономе што не ураде \n(изостављање)”78 (Ellis, 1994: 304). Елис као релевантно помиње истраживање на тему \n                                               \n \n78 Превод ауторке рада.  \n \n94 \n \nизбјегавања одређених језичких структура, које је радио Шахтер (Schachter, 1974 према \nEllis, 1994: 305). Резултати овог истраживања су показали да су кинески и јапански \nученици направили много мање грешака у продукцији релативних клауза на енглеском \nјезику (њиховом Ј2) него ирански или арапски студенти. Разлог тако малог броја \nгрешака у односу на друге студенте је у томе што су Кинези и Јапанци избјегавали \nрелативне клаузе у изражавању док остали студенти нису. Кинески и јапански језик су, \nкако Елис каже, „left-branching”, то јесте, једноставно преведено, гранају се на лијеву \nстрану – именице се премодификују, односно опис именице у реченичној структури \nстоји испред именице. С друге стране, у енглеском језику се именице често \nпостмодификују релативним клаузама. 79  Избјегавајући форме које им нису блиске, \nодносно оне које не наликују формама сопственог матерњег језика, студенти су \nманифестовали једну верзију језичког трансфера.  \nНије лако идентификовати у којем случају дође до избјегавања структуре или \nелемента као манифестације језичког трансфера, па је стога тешко и направити \nконкретну класификацију. Ипак се може, у најопштијем смислу, говорити о три \nситуације у којима долази до избјегавања у језичком смислу:  \n1. када су ученици површно упућени у то да постоји нека форма у циљном \nјезику која би требало да се искористи али коју они нису усвојили, па умјесто те форме \nискористе неку алтернативу;  \n2. када ученици знају форму циљног језика која је правилна, али је сматрају \nпретешком за кориштење у одређеној језичкој ситуацији (рецимо, у случају опуштене, \nнеформалне конверзације); и  \n3. када ученици знају и шта треба да се каже и како да се каже, али избјегну ту \nконкретну форму јер се не подудара са нормом њиховог природног понашања \n(Kellerman, 1992 према Ellis, 1994: 305). \nПрекомјерна употреба (over-use) je претјерано и непотребно примјењивање \nправила у циљном језику. Са овим смо се концептом раније упознали, али Елис (Ellis, \n1994) предлаже да се ова стратегија може поново интерпретирати у смислу негативног \nтрансфера из матерњег језика. Ова форма негативног трансфера обично се дешава када \nнаши искази у циљном језику нису неправилни, али усљед разлика између матерњег и \n                                               \n \n79  У наставку рада, одјељку Истраживање, видјећемо како се ова синтаксичка карактеристика \nпремодификације именица у кинеском језику и постмодификације именица у српском језику \nманифестује кроз ученичке грешке или избјегавање, што се може приписати негативном језичком \nтрансферу из матерњег језика.  \n \n \n95 \n \nциљног језика које често доводе и до избјегавања одређених форми ученик \nпрекомјерно почне да користи једно правило које је релативно добра алтернатива \nистински правилне форме, чак и када та алтернатива није у духу циљног језика.  \nЈош једна битна ствар је и то да се и позитивни као и негативни трансфер могу \nјавити на свим нивоима језичке компетенције (Jarvis & Pavlenko, 2008: 95). Трансфер се \nдешава и код одраслих и код дјеце, те је појава трансфера могућа како у формалним \nтако и у неформалним ситуацијама учења или продукције. Гас и Селинкер (Guss & \nSelinker, 1992: 6) осим термина позитивни и негативни језички трансфер уводе и \nтермин неутрални језички трансфер, као врсту трансфера која не утиче примјетно или \nзначајно на учениково знање или продукцију циљног језика. \n2.9.2. Фактори који утичу на појаву трансфера \nТрансфер је, како смо раније навели, психолингвистички процес, те је стога \nистраживачима често посебан изазов представљало не само увиђање мјеста и врсте \nтрансфера него и демистификација узрока настанка трансфера. Уопштено се фактори \nкоји утичу на појаву трансфера могу подијелити у двије велике групе – лингвистички и \nнелингвистички фактори. Важно је напоменути да је ово најопштија подјела, те да има \nмного поткласификација обје врсте фактора. \nАутори Џарвис и Павленко (Jarvis & Pavlenko, 2008) нуде доста детаљну и \nсвеобухватну класификацију фактора који утичу на појаву трансфера, гдје све узроке \nкласификују у пет подгрупа: 1) лингвистички и психолингвистички фактори; 2) \nфактори когниције, пажње и развоја; 3) фактори повезани са кумулативним језичким \nискуством и знањем; 4) фактори повезани са окружењем у ком се учи; 5) фактори који \nсе тичу језичке употребе. Други аутори, попут Брауна (Brown, 2000: 142), своде подјелу \nфактора на когнитивни домен (процеси учења, стилови и стратегије, когнитивне \nваријације у учењу) и афективни домен (лични фактори и социокултурне варијабле). \nУопштено се у литератури много више говори о лингвистичким факторима који \nузрокују језички трансфер. \n2.9.2.1. Лингвистички фактори \nУ најрелевантније лингвистичке факторе који утичу на појаву трансфера спадају: \nмеђујезичка сличност (често у литератури носи и назив језичка дистанца, типолошка \n \n96 \n \nсличност језика, психотипологија80), сфера кориштења језика, учесталост кориштене \nјезичке структуре, скорашњост кориштења језика, истакнутост језичке структуре, \nозначеност и прототипичност, те лингвистички контекст81 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 176). \n2.9.2.1.1. Међујезичка сличност (Crosslinguistic Similarity) \nМеђујезичка сличност је један од фактора који је најраније био препознат као \nпотенцијални извор језичког трансфера (присјетимо се да се KA као правац заснивала \nна идеји поређења између матерњег и циљног језика, ослањајући се и на хипотезу да \nшто су два језика сличнија, то ће ученик имати мање потешкоћа у усвајању циљног \nјезика – што је често било оповргавано различитим емпиријским анализама). \n Општи став је да, иако се трансфер дешава и међу језицима који су поприлично \nразличитих структура, из перспективе истраживача, трансфер је најјачи у оним сферама \nјезика за које говорник сматра да су сличне са његовим матерњим језиком (Jarvis & \nPavlenko, 2008: 176). Стога многи истраживачи сматрају да је управо типолошка \nсличност82 између језика један од најбитнијих узрока за појаву језичког трансфера.  \nНеки ранији истраживачи, попут рецимо Кордера (Corder,  1983), још су у другој \nполовини прошлог вијека говорили о томе како сличности могу потпомоћи учењу \nциљног језика, а различитости између матерњег и циљног језика могу да отежају \nпроцес. Једина је разлика у томе што они нису препознавали тај процес као (понекад \nпозитивни) трансфер него као кориштење раније научених знања или вјештина, али \nданас знамо да је, чак и код позитивног преноса знања, посриједи такође језички \nтрансфер. Дакле, те се хипотезе о олакшавању учења језика усљед типолошке \nсличности нису потврдиле као тачне јер се кроз многа истраживања доказало да се јако \nчесто дешава да се негативни трансфер управо и дешава у случајевима када говорник \nпроцијени да је одређени лингвистички аспект циљног језика сличан или исти тој \nсфери у матерњем језику. И ту долазимо до кључног израза – „када говорник \nпроцијени”. Осим типолошке сличности, која је реална, објективна категорија и која се \nможе доказати („могу да је докажу лингвисти на основу стручног знања у области \nлингвистике” (De Angelis, 2007: 22), постоји и друга категорија звана психотипологија, \n                                               \n \n80 language distance, typological proximity, psychotypology, and crosslinguistic similarity (Jarvis & Pavlenko, \n2008: 176). \n81  crosslinguistic similarity, area of language use, frequency, recency, and salience, markedness and \nprototypicality and linguistic context (Jarvis & Pavlenko, 2008: 213). \n82 Под термином „типолошка сличност” подразумијева се постојање (одређеног степена) структуралне \nсличности између два језика на неком или свим лингвистичким нивоима.  \n \n \n97 \n \nодносно субјективни осјећај сличности. „Објективна сличност (и различитост) је реалан \nстепен подударности између језика, док је субјективна сличност (и различитост) степен \nподударности који говорник претпоставља или сматра да постоји” (Jarvis & Pavlenko, \n2008: 177). Дешава се да корисници Ј2 често погрешно перципирају стварни степен \nподударности између језика, како је раније и Одлин (1989) истицао: „Објективна \nпроцјена удаљености језика понекад може да доведе до заблуде о вјероватноћи \nтрансфера: у неким случајевима, субјективна процјена удаљености од стране ученика \nможе надјачати објективну мјеру” (Odlin, 1989: 142 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 177). \n„Субјективна сличност утиче на степен до којег се ученик ослања на изворни језик када \nучи и/или користи циљни језик, а објективна сличност може утицати на вјероватноћу \nда ће трансфер (било које врсте) бити позитиван или негативан”83 (Jarvis & Pavlenko, \n2008: 178).  \nКроз литературу, почев од истраживачког тренда КA, присутна је мисао да ће до \nпозитивног трансфера доћи када су структуре два језика сличне, а када су различите, \nдоћи ће до негативног трансфера. Ако је разлика међу структурама превелика, доћи ће \nдо нултог трансфера. Другим ријечима, према овој теорији није могуће да дође до \nпреноса знања из једног у други језик када су језици превише структурално удаљени. \nТа се теорија временом емпиријски показала нетачном. Иако реална типолошка \nсличност и перципирана сличност међу језицима јесу најчешћи покретач трансфера из \nједног језика у други, доказано је и да се, упркос ранијим теоријама, језички трансфер \nдешава и међу језицима који су објективно различити у структури (Jarvis & Pavlenko, \n2008: 182).  \n2.9.2.1.2. Области кориштења језика (Area of Language Acquisition and Use) \n \nКада се говори о различитим лингвистичким нивоима у вези са језичким \nтрансфером, аутори Џарвис и Павленко наводе: „Традиционалне области усвајања и \nупотребе језика укључују фонологију, ортографију, лексику, семантику, морфологију, \nсинтаксу, дискурс и прагматику. Иако ове области језика не утичу директно на \nтрансфер сам по себи, утврђено је да ће се трансфер вјероватно чешће појавити у неким \nод ових језичких подсистема него у другим. Дакле, област усвајања и употребе језика \nможе се сматрати једним од многих фактора који се могу користити за предвиђање \n                                               \n \n83 Превод ауторке рада. \n \n98 \n \nвјероватноће појаве трансфера. Често се овај фактор у стручној литератури помиње и \nпод називом језички ниво (language level, Ellis, 1994)”84 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 183).  \n \nАутори наводе да су досадашња истраживања показала сљедеће стање: трансфер \nпрема напријед (нпр. из Ј2 у Ј3) најчешће се манифестује у фонологији, лексици, \nсемантици, дискурсу и прагматици. Мање се трансфер према напријед дешава у \nсферама попут ортографије и морфологије, а најрјеђе је трансфер присутан у области \nсинтаксе (Ellis, 1994: 316–317; Jarvis, 2000a: 246–247; Odlin, 1989: 23 према Jarvis & \nPavlenko, 2008: 183). Нисмо сигурни да би се ова дефиниција могла односити и на \nрелацију српски – кинески језик (нити енглески – кинески језик), с обзиром на то да \nсмо у прелиминарним анализама писане продукције информаната закључили да је ова \nврста језичког трансфера између српског као Ј1 и кинеског као Ј2 заправо изузетно \nинтензивна у сфери синтаксе.   \n \nБочни трансфер, односно језички трансфер између два језика која се \nистовремено уче, најчешће се, према ауторима, дешава у сфери лексике, поготово када \nсу Ј2 и Ј3 слични (Cenoz, 2001; Dewaele, 1998; Ringbom, 2001; Williams & Hammarberg, \n1998 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 183). Важно је напоменути да је примијећен \nрелативно мали број истраживања на ову тему трансфера у бочном смислу, што би \nмогло индиректно значити да су још неке лингвистичке области у овом смислу остале \nзанемарене те да о овој сфери за сада немамо потпуну слику.  \n \nТрансфер према назад се најчешће може примијетити у области фонологије, \nлексике и семантике (Cook, 2003; Schmid et al., 2004 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 183).   \n2.9.2.1.3. Учесталост кориштене језичке структуре, скорашњост кориштења језика, \nистакнутост језичке структуре (Frequency, Recency, and Salience) \n \nАутори Џарвис и Павленко (Jarvis & Pavlenko, 2008) сматрају да је Селинкер \n(1969) био први који је у везу са језичким трансфером довео и учесталост појављивања \nили кориштења неке језичке структуре у изворном језику трансфера са појављивањем \nте структуре у језику који прима трансфер. Рецимо, Селинкер је писао о томе како, \nиако хебрејски језик има синтаксичку карактеристику флексибилног реда ријечи у \nодносу на адвербијале у реченици, статистички подаци говоре да особе којима је овај \nјезик матерњи преферирају одређени ред ријечи у односу на све остале. Затим је \nзапазио да када ове особе, којима је матерњи језик хебрејски, уче енглески језик, \nнајчешће преносе управо тај преферирани редослијед ријечи и на енглески језик. \n                                               \n \n84 Превод ауторке рада. \n \n99 \n \n \nАутори тврде да на истраживањима о фреквентности кориштења одређене \nструктуре и том утицају на трансфер није био претјерано велики фокус у прошлости. \nКрајем прошлог и почетком новог миленијума ова тема је изазвала нешто више пажње, \nпа је тако, према мишљењу поменутих аутора, први значајан истраживачки резултат \nостварен у дјелу холандске лингвисткиње Поулис (Paulisse, 1999). Она је на случају \nХоланђана који уче енглески језик спровела анализу корпуса, а фокус јој је био на \nјезичким омашкама. Резултати једног дијела анализе (Paulisse, 1999: 146–155) показали \nсу да се готово 30% омашки које су начинили информанти може приписати случајним \nубацивањима изузетно често кориштених холандских ријечи у енглески језик. Као \nпримјер наведене су омашке попут: yes she heeft, uh she has uh, big ears (has); and then \nnog one (another)85. Поулис ову врсту омашки назива non-adapted language swiches \n(Paulisse, 1999: 147) што би се на српски језик могло превести као неприлагођенo \nпребацивање с једног језика на други86. Важно је напоменути да су овакве омашке \nкарактеристичне за усмену продукцију. Поулис сматра да се ова врста омашке деси \nкада дође до ситуације да је тенденција кориштења одређене веома учестале ријечи у \nсопственом језику толико аутоматизована да у продукцији Ј2 та тенденција не може да \nсе потисне.  \n \nДруги битан фактор који су навели аутори, позивајући се на Поулис, тиче се \nскорашњости кориштења језика, односно идеја иза овог концепта је та да се језици које \nје особа користила у скорије вријеме лакше активирају у уму говорника. Поулис је \nизносила податке који се тичу искључиво Ј1 и Ј2, али Џарвис и Павленко сматрају да су \nефекти фактора скорашњости кориштења језика много јаснији када у игри имамо већи \nброј језика које особа познаје. Аутори наводе да су нека од најзанимљивијих \nистраживања у овом домену представили Вилијамс и Хамарберг (Williams and \nHammarberg, 1998) и Девеле (Dewaele, 1998) (према Jarvis & Pavlenko, 2008).  \nЈедно дуготрајно истраживање које су спровели Вилијамс и Хамарберг (Williams \nand Hammarberg, 1998) донијело је релативно занимљиве резултате. Информант у \nистраживању била је особа која учи шведски, чији је матерњи језик енглески, а која је \nњемачки језик најскорије савладала као страни језик и у ком има високу компетенцију. \nВилијамс и Хамарберг уочили су да се највише омашки у циљном језику и тзв. \nнеприлагођеног пребацивања са једног језика на други дешава кроз убацивање ријечи \nиз њемачког језика, не из матерњег. Ова врста феномена, према одређеним ауторима у \n                                               \n \n85 Примјер са стр. 148. \n86 Превод ауторке рада.  \n \n100 \n \nмонографији коју су уређивали Сеноз, Хуфеизен и Јеснер (Cenoz, Hufeisen, & Jessner, \n2001), не приписује се искључиво временској блискости одређеном језику него тзв. \nстатусу Ј2 или режиму страног језика (foreign language mode). „Према овом тумачењу, \nученици често показују интерференцију једног нематерњег језика када користе други \nзбог ограничења у процесу учења које нам отежава да у потпуности раздвојимо све \nјезике послије Ј1”87 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 185).  \nДевеле (Dewaele, 1998) је ипак био присталица фактора временске близине \nучења језика. Тај свој став је поткријепио резултатима свога истраживања, пратећи \nгрупу ученика француског језика чији је матерњи језик био холандски, а сви су у групи \nпознавали и енглески. Неки од информаната су почели учити енглески прије \nфранцуског, а неки француски прије енглеског. Резултати које је представио показали \nсу да су информанти који су учили енглески махом прије француског имали очигледан \nтрансфер из енглеског језика, док у другој групи таква врста трансфера није била \nпримјетна. „Стога се чини да ови резултати сугеришу да је језик који је научен \nнепосредно прије циљног језика највјероватнији кандидат за трансфер. Овај резултат \nистраживања је компатибилан са налазима Вилијамса и Хамерберга, али такође указује \nна упозорење у погледу разумијевања фактора скорашњости: чини се да најбитнији \nније језик који је недавно усвојен – из перспективе садашњег тренутка – него језик који \nје усвојен непосредно прије циљног језика. Другим ријечима, фактор скорашњости у \nстудијама Вилијамса и Хамерберга и Девелеа треба тумачити у односу на редослијед \nкојим су језици усвојени” (Jarvis & Pavlenko, 2008: 185). Ова ставка је доста битна и за \nнаше истраживање, јер су у већини случајева информанти на чијој продукцији радимо \nанализу учили барем један језик између матерњег и циљног, односно српског и \nкинеског језика, што доприноси хипотези потенцијалног утицаја из енглеског језика. \n \nМада је већина истраживача била заинтересована за језички трансфер у смислу \nјезика у цјелини, појавиле су се и друге струје истраживања у којима су аутори попут \nСелинкера, Андерсена и Поулис радије ставили фокус на одређене појединачне \nструктуре унутар језика које имају већу вјероватноћу за трансфер. Постоји идеја да се \nмеханизам трансфера ослања на реалну или перципирану истакнутост језичке \nструктуре унутар пасивне или активне меморије ученика (Jarvis & Pavlenko, 2008: 186). \nПоента овог становишта лежи у сљедећем: што за неку структуру сматрамо да је \nбитнија и што је боље разумијемо у језику из којег трансфер потиче, то ћемо је лакше \n                                               \n \n87 Превод ауторке рада. \n \n101 \n \n„пренијети” у циљни језик. Аутори закључују да се сви горе наведени фактори који \nутичу на појаву трансфера појављују и у процесу учења и у процесу кориштења језика, \nсамо је много лакше увидјети њихову међусобну повезаност у сфери кориштења језика.  \n2.9.2.1.4. Означеност и прототипичност (Markedness and Prototypicality) \n \nСљедећа категорија коју аутори помињу тиче се означености и прототипичности, \nа свој потез да ове двије карактеристике ставе под једну категорију објашњавају тиме \nшто се „обје категорије односе на вриједности повезане са специфичним формама, \nсвојствима и структурама језика, те су у оба случаја ове вриједности детерминисане у \nскладу са универзалним принципима. И означеност и прототипичност могу да буду \nпосматране у смислу нивоа до којег су одређена форма, својство или структура \nозначени, специфични, атипични или карактеристични за неки језик, насупрот \nнеозначених, обичних, прототипичних или универзалних карактеристика”88 (Kellerman, \n1983 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 186). Ако структура из изворног језика има \nкарактеристику означености, или ако је та структура специфично везана за тај језик, \nрелативно ријетка међу другим свјетским језицима, сматра се да је мања шанса да буде \nподложна трансферу (Jarvis & Pavlenko, 2008: 187).  \n \nПрема ауторима, Келерман (Kellerman, 1983 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 186) \nсе најозбиљније позабавио прототипичношћу (prototypicality) као једним од фактора \nкоји имају утицаја на трансфер. Основна идеја иза закључака његових истраживања \nјесте да када ученик доживљава два језика као блиска постоји велика вјероватноћа да \nће један језик утицати на други, односно да ће се вршити и трансфер одређених \nелемената. Што је нека појава учесталија у једном језику, то ће је говорник више \nсматрати прототипском те и лакше преносивом. Аутори помињу и чињеницу да \nпрототипичност најчешће утиче и на интуицију говорника приликом превођења \nзначења ријечи, али и граматичких структура (Jarvis & Pavlenko, 2008: 186–188).  \n2.9.2.1.5. Лингвистички контекст (Linguistic Context) \n \nСматра се да је и лингвистички контекст једна од битнијих ставки која нам \nговори не о апстрактној, потенцијалној могућности трансфера, него о предвидивој \nситуацији појаве трансфера и тога на који ће се конкретно начин трансфер у одређеној \nспецифичној ситуацији манифестовати. Да појаснимо, лингвистички контекст у односу \nна језички трансфер подразумијева предвидиве елементе језичког трансфера између два \n                                               \n \n88 Превод ауторке рада.  \n \n102 \n \nјезика. Односно, свака комбинација два језика, која јесте лингвистички контекст, може \nда буде релативно добар индикатор тога шта ће бити предмет трансфера. Рецимо, \nаутори наводе примјер Дикинсонове студије из 1975. у којој је анализирао усмену \nпродукцију јапанских ученика који уче енглески језик, гдје је код свих ученика \nпримијетио исти, специфичан изговор фонеме /r/, на који је очигледно утицао матерњи \nјезик. Дакле, у том лингвистичком контексту аутор може да изведе закључак да ће и за \nдруге Јапанце овај елеменат представљати мјесто трансфера (Jarvis & Pavlenko, 2008: \n188–190). За разлику од хипотезе предвидивости за коју су се залагали контрастивисти, \nпостојање утицаја лингвистичког контекста базира се на емпиријским истраживањима \nу случајевима различитих комбинација два или више језика.  \n2.9.2.2.1. Фактори когниције, пажње и развоја \n  \nУ овом потпоглављу бавићемо се когнитивним и развојним аспектима који на \nодређен, себи специфичан начин утичу на појаву и механизам језичког трансфера. За \nпојаву језичког трансфера нису нужни само лингвистички услови, већ се у тој \nмјешавини фактора узрока налазе и други елементи попут нивоа когнитивне зрелости \nособе у вријеме усвајања и кориштења језика, те природни као и универзални принципи \nкогнитивног и лингвистичког развоја који утичу на то како особа процесуира и \nпохрањује нова језичка знања. У складу с тим, аутори (Jarvis & Pavlenko, 2008) су у \nовом поглављу дискутовали о четири фактора, а ми ћемо ове дијелове допунити и \nперспективама других стручњака у овој области. Аутори као основне факторе наводе \nприје свега ниво когнитивне зрелости, затим развојне и универзалне процесе језичког \nусвајања, когнитивне способности за учење језика као и пажњу ученика и његову \nсвијест о  језику.  \n2.9.2.2.2. Ниво когнитивне зрелости  \n \nИако између когнитивне зрелости и узраста ученика неминовно постоји \nповезаност, већина појашњења везаних за феномене трансфера ослања се на \nистраживања која укључују узраст ученика (Jarvis & Pavlenko, 2008: 190). Ефекти \nкогнитивне зрелости на трансфер могу бити описани у односу на ограничења која \nпроцес концептуализације намеће језичкој продукцији (Levelt, 1989 према Jarvis & \nPavlenko, 2008: 191). „Та ограничења резултују одређеним сличностима у продукцији \nна Ј1 и Ј2, и самим тим резултују различитим шаблонима језичког трансфера код особа \n \n103 \n \nкоје су на различитим нивоима когнитивног развоја. Особе које су на различитим \nнивоима когнитивног развоја једноставно не производе исте реченичне шаблоне или \nструктуре, и самим тим ће се сваки вид трансфера који манифестују квалитативно \nразликовати” 89  (Jarvis & Pavlenko, 2008: 191). Аутори даље наводе да ефекти \nкогнитивне зрелости на трансфер нису лимитирани на језичку продукцију, нити су \nлимитирани на трансфер према напријед (у смислу смјера трансфера). У разумијевању \nјезика когнитивна зрелост корисника Ј2 утиче на њихову способност да разумију \nконцепте који се изражавају кроз језик (Weist, 2002), те да апстрахују битне \nконцептуалне, лексикосемантичке и морфосинтаксичке информације из нових ријечи са \nкојима се сусрећу (Weinert, 2004). Уз то, неки истраживачи (нпр. Upton & Lee-\nThompson, 2001) су већ дошли до сазнања да се ученици Ј2 током читања умногоме \nослањају на когнитивне ресурсе повезане са Ј1. Међутим, степен тог повезивања са Ј1 \nзависи од нивоа компетенције у Ј2. Стога, аутори доносе закључак да когнитивна \nзрелост и трансфер не дјелују узајамно искључиво једно с другим, него се у обзир мора \nузимати и компетенција на Ј2 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 191).  \n2.9.2.2.3. Развојни и универзални процеси језичког усвајања \n \nЈедан од најјаснијих индикатора тога да трансфер има интеракцију са развојним \nпроцесима јесте у томе што утиче на брзину учениковог напретка, понекад чак и на \nтакав начин да допушта ученику да прескочи цијелу једну фазу развоја када су изворни \nи циљни језик довољно слични (Ard & Homburg, 1992; Ellis, 1994 (332–334); Master, \n1987, 1997 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 192). Ефекти универзалних процеса при \nусвајању језика се најбоље могу сагледати у истраживањима односно анализама \nгрешака у продукцији групе ученика Ј2 чији матерњи језик није исти. Двије \nуниверзалне појаве при стицању језичког знања, које су повезане са трансфером, јесу \nтенденције да се: \n а) избјегну одређене структуре (Jarvis, 2002; Jarvis & Odlin, 2000; Schumann, \n1986 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 192), што се често назива и \nпоједностављивање (simplification), те  \nб) тенденције да се прекомјерно користи неко правило или језичка структура \n(over use, overgeneralisation) (Ellis, 1994)90.   \n                                               \n \n89 Превод ауторке рада.  \n90 Ови концепти су раније детаљније обрађени у поглављима 2.7.2. и 2.9.1. \n \n104 \n \n2.9.2.2.4. Когнитивне способности за учење језика \n \nНајрелевантнији резултати у овој области долазе из истраживања која се \nбазирају на индивидуалним разликама у способности усвајања језика – из перспективе \nспособности за фонетско опонашање, осјећаја за граматичке односе, индуктивних и \nаналитичких способности као и активних капацитета за памћење (Carroll, 1962; Harley \n& Hart, 1997; Skehan, 1989 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 193). Иако се сматра да се ови \nкогнитивни фактори ријетко истражују у датом домену, аутори наводе да постоје \nодређени резултати који нас упућују на одговоре. За сада, докази истраживања показују \nда ће особе које су природно надарене за фонетско опонашање лакше усвојити акценат \nматерњег говорника и самим тим рјеђе допустити интерференцију другог језика који \nпознају (Major, 1992, 1993; Jarvis & Pavlenko, 2008: 193). Аутори тврде да се уопштена \nперспектива, везана за однос између језичког трансфера и когнитивних способности а \nбазирана на досадашњој литератури, своди на закључак да ће се особе које су посебно \nнадарене за анализирање и усвајање парадигматских и синтагматски форми, структура, \nшаблона и различитости из циљног језика мање ослањати на знање из других језика \nтоком учења, разумијевања и продукције циљног језика.  \n2.9.2.2.5. Пажња ученика и свијест о језику  \n \nКао факторе у овој категорији аутори наводе пажњу, свијест о језику, свјесну \nконтролу језичког кориштења као и метакогнитивну и металингвистичку анализу језика. \nУ овом поглављу аутори су се претежно базирали на посматрање свих ових елемената \nзаједно, кроз призму језичког трансфера. У већини случајева истраживачи се \nфокусирају на имплицитно знање и несвјесно процесуирање језика, али у овом \nпотпоглављу фокус је на томе да ли пажња, свијест о језику и свјесна контрола језика \nмогу, и на који начин, утицати на језички трансфер.  \n \nОдлин (Odlin, 1989) је био присталица становишта да свијест о језику, односно \nоно што он поистовјећује са концептом „знања о језику” или металингвистичком \nсвијести, има одређену улогу као фактор у међујезичком утицају. Најбољи показатељ \nове теорије је представљен у студији Вилијамса и Хамарберга (Williams and \nHammarberg, 1998), гдје су истраживачи доказали да информанти чији је матерњи језик \nенглески прибјегавају намјерном пребацивању са циљног језика на свој матерњи, а \nненамјерном пребацивању језика на неки други страни језик, у овом случају њемачки \n \n105 \n \n(други језик који су учили прије циљног, шведског)91. У истраживању се такође дошло \nдо закључка да су се намјерна пребацивања са једног језика на други дешавала када \nинформант жели да нешто појасни или да исправи неку грешку на шведском, док су \nненамјерна пребацивања са једног језика на други била резултат случајне замјене \nшведских ријечи њемачким ријечима. Стога, може се рећи да намјера, концепт везан за \nсвјесну контролу и надзор, има утицаја и на то који је језик одабран за извор трансфера \nкао и шта је сврха трансфера.  \n \nПрема ауторима, неки истраживачи тврде да одређене околине и контексти у \nкојима се промовишe повећан ниво свијести о језику и свјесни надзор употребе језика \nдају за резултат повећан број случаја трансфера, поготово тамо гдје се Ј1 и Ј2 знатно \nразликују (Dulay, Burt, & Krashen, 1982: 109–111; Tarone, 1982, према Jarvis & Pavlenko, \n2008: 195). Иако је ово каткад заиста случај, већина емпиријских истраживања \nпотврђује управо супротно. Одлин (Odlin, 1989) упућује на истраживање које показује \nда експлицитно знање и свјесни надзор кориштења језика најчешће спречавају појаву \nтрансфера. Такође, скорија релевантна истраживања која је спровео Каспер (Kasper, \n1997) говоре нам да експлицитно знање прагматичких норми циљног језика помаже \nученику да избјегне негативни трансфер. Џарвис (Jarvis, 2002) у прилог томе даје \nпримјер ученика који је правилно користио одређени члан у енглеском језику док је \nсвјесно обраћао пажњу на тај елемент, а да је касније, када је пажњу преусмјерио, \nпочео да прави грешке у кориштењу чланова карактеристичне за појаву трансфера из \nњеговог матерњег језика. Одлин (Odlin, 1989) тврди да је мање вјероватно да ће се \nнегативни трансфер догодити ако говорник може да приступи правилном \nексплицитном знању и да се ослања на њега када користи циљни језик (Jarvis & \nPavlenko, 2008: 195–196). \n \nУ случају вишејезичности, односно онда када је у игри више од једног Ј2, \nодређени аутори (нпр. Jessner, 2006) износе став да учење додатних језика осим Ј1 \nдоводи до повећања нивоа металингвистичке свијести, те да то заузврат доводи до \nубрзања процеса усвајања сваког сљедећег језика. Разлог за тај убрзани процес који се \nдешава лежи у томе што металингвистичка свијест потпомаже учениковој способности \nда искористи знање из претходних језика, али и да свјесно трага за међујезичким \nсличностима, да развије стратегије за погађање значења ријечи које до сада не зна, да се \nчешће ослања на знање из других језика и да повећа шансе за то да ће његово ослањање \n                                               \n \n91 Intentional and unintentional language switches (Jarvis & Pavlenko, 2008: 195). \n \n106 \n \nна знање из других језика дати за резултат позитиван трансфер (исто је тврдио и Odlin, \n1989: 152 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 196–197).  \n2.9.2.3. Фактори повезани са кумулативним језичким искуством и знањем \n \nУ овој секцији рада бавићемо се факторима који се тичу језичког знања и \nискуства у односу на временски контекст учења и усвајања језика, те начина на који тај \nвременски контекст дјелује на трансфер. Аутори сматрају да, ако бисмо хтјели да \nправилно изанализирамо одређене феномене, димензију времена у учењу језика морамо \nпосматрати у складу са учениковим нивоом знања тог језика. У овом дијелу ћемо се \nкратко осврнути на пет категорија: узраст ученика; дужина, учесталост и интензитет \nизложености језику; дужина боравка у земљи гдје је тај језик изворни; општи ниво \nпознавања језика; број и редослијед усвајаних језика.   \n2.9.2.3.1. Узраст ученика \n \nУ сфери истраживања о језичком трансферу постављано је питање да ли и на \nкоји начин узраст говорника утиче на језички трансфер. Ауторка Сеноз (Cenoz, 2001) је \nу свом истраживању о језичком трансферу за један од параметара поставила и доб \nученика (информанти су били дјеца школског узраста). Резултати истраживања су \nпоказали да код старије дјеце има више случајева језичког трансфера, упркос већој \nкомпетенцији у страном језику. Ауторка овакав резултат приписује већој метајезичкој \nсвијести код ученика, која им дозвољава да слободније испробавају језичке хипотезе. \nОву тврдњу потврђују и резултати истраживања других аутора (Celaya & Torras, 2001), \nгдје информанти нису били искључиво дјеца него припадници различитих старосних \nгрупа. Резултати њиховог истраживања су показали да одрасли више теже трансферу \nнего дјеца, поготово у сфери лексике. \nЏарвис и Павленко тему трансфера у односу на године ученика сумирају на \nсљедећи начин: „Оно што се до сада зна на овом пољу о разликама између млађих и \nстаријих ученика јесте да у трансферу ка напријед (из Ј1 у Ј2) ученици старије доби у \nодносу на млађе ученике чешће манифестују трансфер у сфери фонологије (Flege, 1981; \nFlege, Schirru, & MacKay, 2003; Singleton & Ryan, 2004: 122–125), али не и у сферама \nлексике и морфологије (Harley, 1986; Jarvis, 1998, 2000a; Hohenstein et al., 2006). У \nсмислу бочног трансфера (из Ј2 у Ј3 и обратно), старији ученици имају тенденцију да \nманифестују више трансфера од млађих у сфери лексике (Cenoz, 2001), али изгледа да \n \n107 \n \nто зависи од тога колико су Ј2 и Ј3 слични (Slavoff & Johnson, 1995). На крају, ако \nговоримо о трансферу ка назад (Ј2 у Ј1), старији ученици најчешће мање показују \nтрансфер од млађих ученика (Laufer, 2003; Hohenstein et al., 2006) што је посебно \nевидентно у сфери фонологије (Williams, 1980; Yeni-Komshian, Flege, & Liu, 2000)”92 \n(Jarvis & Pavlenko, 2008: 197).  \n2.9.2.3.2. Дужина, учесталост и интензитет изложености језику \n \nДужина изложености језику се обично мјери у односу на број година наставе Ј2 \nкојој је ученик изложен (Jarvis, 2000a, 2002; Sjöholm, 1995), а учесталост и интензитет \nизложености се најчешће мјере бројем сати наставе Ј2 по дану или седмици (Kecskes & \nPapp, 2000) или у виду кумулативног броја сати контакта који је ученик имао са Ј2 \n(Cenoz, 2001). Сматра се да, иако нису сва истраживања дала једнак резултат, постоје \nодређене константе које можемо навести као закључак на ову тему. Истраживања која \nсу спровели неки истраживачи (нпр. Cenoz, 2001), показала су да се интензитет \nтрансфера повећава са интензитетом наставе, док су други аутори (нпр. Sjöholm, 1995) \nсвојим истраживањем доказали супротно – да се трансфер тада смањује. Разлика је \nбила у томе што су информанти у првом случају били почетници, а у другом случају су \nвећ посједовали висок ниво познавања језика. Оно што је до сада познато на ову тему, у \nскладу са претходним истраживањима, јесте да је однос између количине наставе Ј2 и \nтрансфера ка напријед (барем у сфери лексике) криволинијски, те да се у почетним \nфазама количина трансфера повећава до неке границе да би потом почела да се смањује \n(Ellis, 1994; Jarvis, 2000a). Везано за трансфер ка назад, одређени аутори (нпр. Kecskes \nand Papp, 2000) су увидјели да је у сфери писане продукције позитивни трансфер из Ј2 у \nЈ1 учесталији што је већа изложеност настави Ј2.  \n2.9.2.3.3. Дужина боравка у земљи гдје је тај језик изворни \n \nНеоспорно је да је боравак у окружењу у коме се говори циљни језик један од \nфактора који мора бити укључен у дио истраживања о језичком трансферу. Постоје \nнеке категорије које се морају поменути, јер неће сваки боравак нужно оставити исти \nефекат на знање или кориштење језика. У овим истраживањима увијек постоје \nспецифичне категорије на које се мора обратити пажња, попут дужине боравка, \nучесталости кориштења свог матерњег језика у том окружењу, учесталости кориштења \nциљног језика и слично. \n                                               \n \n92 Превела ауторка рада.  \n \n108 \n \n \nУ смислу бочног трансфера, Хамарберг (Hammarberg, 2001) је у својој анализи \nдошао до резултата који упућује на то да су информанти (којима је Ј1 енглески, Ј2 \nњемачки a Ј3 шведски језик) након отприлике четири мјесеца живота у Шведској \nпоказали смањен интензитет ненамјерног језичког пребацивања из шведског у њемачки \nјезик те да је та тенденција у потпуности престала након годину и по живота у \nШведској. То значи да је и могућност бочног трансфера смањена или у потпуности \nугрожена што је дужи период живота у окружењу у ком се говори одређени циљни \nјезик. Истраживања у сфери трансфера према напријед су указала на исту појаву – да се \nтрансфер смањује што је дужи период боравка у земљи у којој се говори циљни језик \n(према Jarvis & Pavlenko, 2008: 200). \nСитуација је различита када се говори о трансферу према назад, гдје су \nрезултати истраживања показали да „што дуже људи живе у окружењу гдје се говори Ј2, \nто постаје гора процјена колокација у њиховом Ј1”93 (Laufer, 2003: 25). Кроз многе \nанализе, које укључују различите језике и специфичне ситуације, постало је очигледно \nда чак и када је изложеност Ј1 релативно висока у окружењу у ком се као изворни \nговори Ј2, потребно је само да постоји довољна изложеност Ј2 током дужег временског \nпериода како би дошло до трансфера према назад, поготово у сферама лексичке \nсемантике и морфосинтаксе (према Jarvis, 2003; Pavlenko, 2003b; Pavlenko & Jarvis, \n2002; Schmid et al., 2004). Сматра се да се изложеност може мјерити учесталошћу \nконтакта са изворним говорницима, а да се трансфер према назад брже дешава особама \nкоје живе или раде са изворним говорницима Ј2 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 200–201). \n2.9.2.3.4. Општи ниво познавања језика \n \nЛогично је закључити да нивои познавања изворног као и циљног језика утичу \nна природу и домет међујезичког утицаја, па самим тим и језичког трансфера. \nИстраживања која се тичу језичког трансфера ка напријед (Ј1 у Ј2), у овом домену, \nрађена су већином у случајевима у којима је ниво познавања Ј1 напредан, те је у већини \nанализа утврђено да што је бољи ниво познавања Ј1, то је јача учесталост и интензитет \nтрансфера ка напријед (нпр., Guion et al., 2000; Jarvis & Pavlenko, 2008).  \n \nВезано за бочни трансфер (Ј2 у Ј3 и обратно), многи аутори (нпр., Dewaele, 1998; \nHammarberg, 2001; Odlin and Jarvis, 2004; Ringbom, 2001) доказивали су бројним \nемпиријским и теоријским студијама да висок ниво познавања једног језика може \nзначајно утицати на кориштење другог и обратно, односно да тај међујезички утицај \n                                               \n \n93 Превод ауторке рада. \n \n109 \n \nможе бити толико снажан да чак утиче и на само усвајање и учење једног од тих језика. \nИ када се говори о трансферу према назад (Ј2 у Ј1), многи аутори потврђују да висок \nстепен познавања Ј2 може утицати и на перформанс и на процес учења Ј1 (Major 1992, \n1993; Tao and Thompson, 1991; Van Hell, 1998 према Jarvis & Pavlenko, 2008: 201).  \n2.9.2.3.5. Број и редослијед усвајаних језика \n \nДоста су ријетка истраживања у овом смјеру те су и резултати и сазнања донекле \nограничени, али постоје ипак одређена истраживања која нам могу дати неки увид у \nово питање. Најконкретније смо о теми редослиједа језика говорили у потпоглављу \n2.9.2.1.3, гдје смо изнијели хипотезе о фактору скорашњости кориштења језика, \nодносно потврђиваној хипотези да се трансфер често догоди управо из језика који је \nпосљедњи учен или кориштен прије циљног језика. Што се тиче потенцијалних ефеката \nброја језика које особа зна, јасно је да људи који знају више од два језика често \nпоказују трансфер из више језика, чак и истовремено (Dewaele, 1998; Odlin & Jarvis, \n2004).  \n Аутори спомињу и још један занимљив феномен којим се бавио Зобл (Zobl, \n1992), а посриједи је идеја да особа која познаје више од два језика показује „мање \nконзервативних предрасуда” према граматици реченице циљног језика у односу на \nљуде којима је циљни језик тек Ј2. Особе које познају више језика су изложене већем \nлингвистичком и металингвистичком материјалу који им дозвољава да слободније \nправе и тестирају хипотезе те да покушавају да проналазе међујезичке идентификације. \nДругим ријечима, што особа више језика познаје то ће лакше прибјећи језичком \nтрансферу у продукцији (Jarvis & Pavlenko, 2008: 201; видјети и Jessner, 2006). Ефекти \nкако редослиједа усвајања, тако и броја језика које особа зна, истраживани су \nпрвенствено у вези са трансфером према напријед и бочним трансфером, и то код људи \nкоји уче или знају више од два језика, а емпиријски докази сугеришу да имају утицаја и \nна кориштење и на процес учења језика.  \n2.9.2.4. Фактори везани за окружење у ком се учи \n \nФактори који се тичу окружења у којем се учи или усваја језик ослањају се на \nдвије дистинкције – на разлику између формалног учења и природне изложености \nјезику, као и на разлику у фокусу особе, њеном фокусу на формална својства језика \nнасупрот неформалне или природне комуникације.  \n \n110 \n \nЧињеница је да се трансфер дешава и у формалним и у природним окружењима \nучења (Jarvis & Pavlenko, 2008: 206). Раније се вјеровало да је трансфер много чешћи у \nконтексту учионице (нпр. Dulay, Burt, & Krashen, 1982), али нека новија истраживања \nуказују на потпуно супротно – да ученици у формалном окружењу уче на такав начин \nда је њихова свијест о разликама између матерњег и циљног језика интензивирана, те \nсу у том окружењу стимулисани да се приклањају норми циљног језика више него што \nби то  чинили у окружењу које није контролисано (Odlin, 1989; Jessner, 2006). Суштина \nлежи у томе што се од ученика у контексту учионице захтијева да свјесно надзире и \nконтролише употребу језика, врло често и вјежбама које то потенцирају, укључујући \nтако фактор експлицитног знања што самим тим смањује интензитет негативног \nтрансфера.  \n„У контексту учионице, вјероватније је да ће ученици свјесно упоређивати \nизворни и циљни језик, ангажовати своје експлицитно памћење и користити свјесни \nнадзор над језиком. Ове стратегије и процеси могу им помоћи да избјегну одређене \nврсте негативног трансфера, нпр. трансфер у вези са редослиједом ријечи и \nпрагматичке грешке (Kasper, 1997; Odlin, 1990) док истовремено процесуирају друге \nврсте међујезичких идентификација, нпр. поређење између Ј1 и Ј2 у сфери садржаја \nријечи или функционалне морфологије. У природном окружењу, гдје се циљни језик \nусваја у окружењу у ком је матерњи и гдје је фокус већином на значењу и \nкомуникацији, нове ријечи, структуре, концептуалне разлике, начини изражавања \nдогађаја и односа, све ће то укључивати ученикову имплицитну меморију. Што се тиче \nефеката који утичу на учење, мање је вјероватно да ће ученици у природним \nокружењима имати експлицитно знање о објективним разликама између циљног језика \nи оних језика које већ познају, што их може навести на међујезичко идентификовање \nкоје резултује негативним трансфером”94 (Jarvis & Pavlenko, 2008: 206–207). „Ученици \nјезика често показују више трансфера ван учионице него унутар учионице”95 (Ellis, \n1994: 318).  \n2.9.2.5. Фактори везани за кориштење језика \n \nАутори Џарвис и Павленко (Jarvis & Pavlenko, 2008) у овом дијелу поглавља \nговоре о неколико концепата који су неминовно дио реалности говорника када користи \nјезик, гдје притом на одређени начин утичу на појаву или врсту трансфера. Социјалне, \n                                               \n \n94 Превод ауторке рада.  \n95 Превод ауторке рада. \n \n111 \n \nситуационе, контекстуалне варијабле неминовно утичу на одабир језика који \nкористимо. Стога горе наведени аутори наводе прије свега димензију формалности \nситуације и језика који је за ту ситуацију прикладан. Што се тиче нивоа формалности, \nТарон (Tarone, 1982) је тврдио да је већа вјероватноћа да ће се трансфер према напријед \n(Ј1 у Ј2) десити у формалним контекстима, гдје ученици користе стил који је \nпажљивији, обраћајући више пажње на то како говоре и извлачећи више из свих својих \nпотенцијалних ресурса него што то чине када говоре колоквијалним стилом (видјети и \nEllis, 1994, стр. 318). Чини се да је ово у супротности са Одлиновим (Odlin, 1989) \nзапажањем у вези са трансфером према напријед и Џарвисовим (Jarvis, 2003) \nзапажањем у вези са трансфером према назад, да се трансфер из изворног језика мање \nјавља у формалним контекстима гдје је ученик више забринут за усклађивање са \nјезичком нормом циљног језика. Аутори закључују да се на ово питање не може дати \nискључив одговор те кажу да се, када користе нешто пажљивији стил, чини да \nговорници улажу свјеснији напор у покушају да избјегну кршење правила и конвенција \nциљног језика. Међутим, чак и док намјерно покушавају да избјегну то кршење често \nпостоје маркери формалности, учтивости и/или престижа у изворном језику који утичу \nна њихов учинак на циљном језику.  \nНа трансфер чак може утицати и фактор саговорника. Помиње се случај \nистраживања одређених аутора (Beebe and Zuengler, 1983 према Jarvis & Pavlenko, 2008: \n209) који су примијетили да су особе које су билингвалне на кинеском и тајландском \nјезику прилагођавале свој изговор како би сличио изговору саговорника, у зависности \nод тога да ли им је саговорник Кинез или Тајланђанин.  \nОсим природе ситуације и саговорника, трансфер се може појавити и у складу са \nтемом о којој се разговара или специфичним задатком у процесу учења који се обавља. \nРазличити обрасци трансфера могу се наћи када корисници Ј2 говоре о различитим \nтемама или наступају у различитим доменима дискурса (Selinker & Douglas, 1985 према \nJarvis & Pavlenko, 2008: 209).  \n2.9.3. Језички трансфер у контексту учења кинеског као другог/страног језика \nТрансфер из било ког матерњег језика у процесу учења кинеског језика је \nприсутан феномен који привлачи све већу пажњу истраживача. Чињеница је да се \nистраживања везана за кинески као други језик, као и интерференцију из матерњег \nјезика, најчешће раде са информантима чији је Ј1 енглески, корејски или јапански језик \n \n112 \n \n(Zhao, 2011: 568), што би могло да нас доведе до закључка да су резултати досадашњих \nистраживања релативно ограничени, барем што се тиче словенске групе језика. \n Нека значајнија истраживања која су доступна, везана за србофоне ученике \nкинеског језика, објављена су у виду магистарских дисертација. Одређени аутори \nбавили су се негативним трансфером из српског као матерњег језика у сфери \nфонологије, у оквиру анализе грешака усмене продукције, гдје је истраживањем \nутврђено да србофони говорници имају највећи утицај матерњег у кинеском језику \nонда када изговарају гласове [zh], [r], [ch], [ǖe], [ǖe], а најмањи код гласова као што су, \nнпр., [b], [p], [m], [f] (Zheng, 2018: 21–24). Истраживачи су се бавили и анализом \nгрешака у ортографском смислу те у закључном дијелу свог истраживања нагласили да \nје различитост ортографских система између српског и кинеског језика један од разлога \nнастанка многих ортографских грешака у писаној продукцији на кинеском (Peng, 2017: \n30–34). Број истраживања везаних за језички трансфер из српског у кинески језик у \nсфери осталих лингвистичких нивоа и даље је незнатан. \n Упркос таквој ситуацији, већина досадашњих истраживања са ученицима \nкојима је кинески други језик, без обзира на матерњи језик, указала је на неке опште \nкарактеристике у овој сфери. Чини се да типолошка и системска разлика између \nкинеског са једне и било ког индоевропског језика са друге стране доноси чешћу или \nинтензивнију појаву негативног језичког трансфера (Du & Wu, 2018).  \nЈезички трансфер, као вид језичке интерференције из изворног језика ученика, у \nкинеском језику се најчешће појављује у три основне категорије (Du & Wu, 2018): \na) Трансфер у сфери фонологије је присутан код изговора самогласника и \nсугласника, интонације, односно прозодије (ритам, акценат), те тонова; \nb) Аутори Ду и Ву наводе да се на лексичком нивоу трансфер дешава најприје у \nсфери врста ријечи, што бисмо могли сврстати у концептуални језички \nтрансфер с обзиром на то да та карактеристика флексибилности у \nодређивању врсте ријечи на основу њене позиције (а не морфолошке \nозначености), која је карактеристична за кинески језик, не постоји у већини \nиндоевропских језика;  \nc) Осим тога, аутори тврде да се трансфер често дешава и када ученици треба \nда искажу одређене категорије попут рода, броја, падежа, глаголског времена \nи начина и сл. У многим језицима се те категорије означавају морфолошким \nпромјенама у ријечи, што у кинеском језику није случај (с обзиром на то да је \nкинески језик изолирајући тип језика);  \n \n113 \n \nd) Синтаксички језички трансфер се најчешће манифестује у одабиру реда \nријечи у реченици, као и у интерференцији везаној за падежне конструкције \nиз изворних језика.  \nУ кратком прегледу историје истраживања кинеског као страног језика, Џао је \nконкретније и детаљније поменуо неколико категорија у којима је језички трансфер из \nЈ1 обично присутан у неком степену (Zhao, 2011: 560–566): \na) Синтаксичке реализације глагола; \nb) Замјенице; повратна замјеница 自己 /Zìjǐ/ себе, се; именичке синтагме; \nc) Ознаке за глаголски вид; \nd) Реченице које садрже упитне замјенице; \ne) Глаголске синтагме; \nf) Истакнутост теме (а не субјекта) у реченици; посебне структуре реченице са \n把 / bǎ и 被 / bèi;  \ng) Зависне реченице.  \nКао што смо раније рекли, сфера лингвистичких истраживања у области \nтрансфера везано за словенске језике Балкана је релативно ограничена у погледу \nдосадашњих резултата, а сматрамо да је разлог томе чињеница да истраживачи у \nоваквој врсти истраживања морају познавати и матерњи језик информаната и циљни \nјезик који информанти уче. С порастом броја ученика кинеског језика на Балкану, али и \nученика српског језика који су изворни говорници кинеског језика, сигурни смо да ће \nсе ситуација у будућности мијењати набоље.   \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n114 \n \n3. Емпиријски дио истраживања \n3.1. Корпус, информанти и садржај  \nКорпус за анализу, како је претходно наведено у уводу рада, прикупљан је у \nоквиру предмета Савремени кинески језик 1–8, који је обавезни предмет током свих \nосам семестара студијског програма Кинески и енглески језик и књижевности у склопу \nКатедре за синологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. \nКорпус се састоји искључиво од писане продукције, а сакупљан је током двије \nакадемске године и то у два семестра – љетни семестар 2019/20. године и зимски \nсеместар 2020/21. године. То значи да информанте нисмо пратили у току једне цијеле \nгодине него у распону од двије академске године, у љетном семестру прве године и \nзимском семестру друге школске године. Укупан број информаната који су учествовали \nу стварању корпуса је 78 студената. Међутим, с обзиром на то да су једни те исти \nинформанти у процесу прикупљања корпусног материјала прелазили из једне \nакадемске године у другу (а неки и обнављали), сматрали смо да не би било лоше \nприказати податке о тачном броју информаната по сваком семестру (погледати \nГрафикон бр. 5). \nОно што је битно напоменути јесте да предмет Савремени кинески језик \nобухвата увијек исте лекције у оквиру једног семестра, па самим тим и идентичан \nсадржај, тако да је константа у предаваном садржају за сваког студента загарантована. \nПрецизно наводећи, у анализу су укључена 883 аутентична рада, у форми есеја, \nдијалога, а нешто рјеђе и у форми превода задатих реченица. Просјечна дужина радова, \nкада се у обзир узму све четири године, јесте 100 кинеских карактера по раду, \nпрецизније: у првој години 55 карактера по раду, другој години 100, трећој години 100 \nи четвртој години 150 (просјек, према тадашњим инструкцијама за писање рада). \nКорпус за истраживање садржи радове са сваке од четири године основних студија.  \nВизуелни \nприкази \nколичине \nкорпусног \nсадржаја \nи \nконкретног \nброја \nинформаната за сваки семестар приказани су у графиконима испод.  \n  \n \n115 \n \nГрафикон бр. 5  \n \n \n \n \nГрафикон бр. 6 \n0\n5\n10\n15\n20\n25\nI. семестар (зимски 20/21)\nII. семестар (љетњи 19/20)\nIII. семестар (зимски 20/21)\nIV. семестар (љетњи 19/20)\nV. семестар (зимски 20/21)\nVI. семестар (љетњи 19/20)\nVII. семестар (зимски \n20/21)\nVIII. семестар (љетњи \n19/20)\nI. \nсеместар \n(зимски \n20/21)\nII. \nсеместар \n(љетњи \n19/20)\nIII. \nсеместар \n(зимски \n20/21)\nIV. \nсеместар \n(љетњи \n19/20)\nV. \nсеместар \n(зимски \n20/21)\nVI. \nсеместар \n(љетњи \n19/20)\nVII. \nсеместар \n(зимски \n20/21)\nVIII. \nсеместар \n(љетњи \n19/20)\nБрој информаната\n11\n12\n19\n23\n23\n10\n12\n13\nБрој информаната по семестрима\n \n \nПрва година, 163, \n19%\nДруга година, 353, \n40%\nТрећа година, 206, \n23%\nЧетврта година, \n161, 18%\nБрој радова по годинама (укупно 883)\nПрва година\nДруга година\nТрећа година\nЧетврта година\n \n116 \n \nПутем упитника који је попунило 78 активних студената чији радови сачињавају \nкорпус, сазнали смо да је већина студената на овом студијском програму, чак 93,7% \nиспитаних (Графикон 1, стр. 3), уписало студијски програм без предзнања кинеског \nјезика, што нас наводи на закључак да на грешке које су у анализама уочене и \nидентификоване као посљедица трансфера нису утицали неки претходни наставни \nматеријали или наставници језика, што би значајно отежало ситуацију идентификације \nпоријекла одређене грешке.  \nКада даље говоримо о специфичним карактеристикама информаната, сматрамо \nда је битно поменути и чињеницу да су двије генерације информаната 96  провеле \nодређени период свог студирања у статусу страног студента студирајући у Кини \n(генерација која је у вријеме прикупљања корпуса похађала осми семестар, као и \nгенерација студената који су тада похађали шести и седми семестар).  \nСтуденти прве и друге, као и половина студената треће године (пети семестар), \nнису имали то искуство. ХСК сертификати (汉语水平考试/ Hànyǔ shuǐpíng kǎoshì97) су \nтакође један битан индикатор познавања језика, а с обзиром на то да су ови \nсертификати услов за потенцијално добијање стипендије на овом студијском програму \nимали смо ситуацију да је велики број информаната тестиран и према том систему. \nПроценат посједовања сертификата је стога релативно задовољавајући – 73% \nинформаната посједује ХСК сертификат одређеног степена (57 информаната од \nукупних 78) 98. Настојали смо да у репрезентативним примјерима трансфера за све \nкатегорије наводимо примјере информаната који имају ХСК сертификат, јер \nпосједовање сертификата, по правилу, гарантује достигнути ниво знања.   \nЛитература за предмет Савремени кинески језик 1–8 су уџбеници под називом \nНова практична читанка за кинески језик 1–6 (оригинал 新使用汉语课本 / Xīn shǐyòng  \n– hànyǔ kèběn, издање из 2002. године), у издању издавачке куће Пекиншког \nуниверзитета за језике (北京语言大学出版社 / Běijīng yǔyán dàxué chūbǎnshè). Сви \nстуденти по упису на студије почињу обрађивати садржај од прве лекције првог \nуџбеника, а по семестру, у просјеку, обраде осам лекција.99 Већина радова у корпусу \n                                               \n \n96 Укупно 25 студената, односно 32% од укупног броја информаната. \n97 ХСК је скраћеница за оригинални назив 汉语水平考试 /Hànyǔ shuǐpíng kǎoshì/, а односи се на  \nстандардизовани испит за утврђивање нивоа знања кинеског језика за говорнике којима кинески није \nматерњи језик (https://sinologijauis.wordpress.com/hsk-centar/).  \n98 Према информацијама ХСК центра Универзитета у Источном Сарајеву.  \n99  Силабусе студијског програма је могуће преузети на страници: https://ff.ues.rs.ba/o-studijskom-\nprogramu-kineski-i-engleski-jezik-i-knjizevnost/, датум посљедњег приступа: 7. 7. 2022.  \n \n117 \n \n(96%100) су кратки текстови или есеји слободног типа, у којима су студенти, у складу са \nсопственим нивоом познавања језика и садржајем који је обрађиван кроз лекције на \nчасу, писали своје мишљење на одређену тему, описивали догађаје и стања, \nкоментарисали друштвене и културне феномене или изражавали сопствена осјећања. \nСадржаји уџбеника и наставе, а самим тим и студентских радова, базирају се на \nсвакодневним темама са којима се страни студенти у Кини сусрећу (нпр., дискусије о \nодјећи, забави, храни, једноставним административним процедурама, итд.), а уз те теме \nприоритет се даје и основним информацијама или елементарном знању о кинеској \nкултури, друштву и историји. Битно је напоменути да задате теме или инструкције за \nписање есеја нису биле дизајниране на начин да измамљују или подстичу ситуације у \nкојима би могло потенцијално доћи до трансфера, односно да је студентска продукција \nбила природна, спонтана и без ограничења. \n3.2. Језички трансфер у сфери лексике  \n \nСматра се да психотиполошки фактори односно перципиране сличности језика \nумногоме изазивају трансфере форме и значења у сфери лексике (Ringbom, 2001: 60). \nТа се тврдња показала истинитом и кроз наше резултате, гдје се у неколико категорија \nу којима се манифестовао лексички трансфер могло закључити да су информанти \nцрпили знање из својих Ј1 (или Ј2) менталних лексикона приликом продукције свог Ј3, \nодносно кинеског језика.  \n \nЛексички трансфер у писаној продукцији наших информаната није занемарљив \nфеномен; од укупног броја грешака изазваних језичким трансфером, чак 40% грешака \nможе се приписати овој врсти трансфера 101. Слиједи детаљна анализа категорија у \nкојима се лексички трансфер појавио, а статистичке податке везане за анализу можете \nпронаћи у закључном дијелу поглавља о трансферу у сфери лексике.   \n3.2.1. Калкови (сложенице и фраземе) \n \nПрва категорија о којој говоримо била је најмање заступљена, али ипак \nрелевантна манифестација лексичког трансфера. Ову категорију формирамо према \nједном критеријуму – да је за сложеницу или фразему која постоји на кинеском језику \nкориштен неправилно калкиран израз из српског језика. Калкирање је једна врста \nјезичког посуђивања, коју Вајнрајх другачије зове и „loan translations” а описује као \n                                               \n \n100 Осталих 4% су преводи.  \n101 Статистички подаци биће тумачени на крају овог дијела истраживања. \n \n118 \n \nслучајеве у којима је лексички елемент преведен егзактно, ријеч по ријеч (Weinreich, \n1968: 51). Калкирање је релативно чест потез у интеграцији нових израза у језик, а \nпоготово је чест код језика који су традиционално често у контакту. Оно што је \nспецифично у случају нашег корпуса јесте то да су информанти користили сложенице \nкојe не постоје у кинеском језику, а притом су то дословни, ријеч по ријеч преводи \nизраза из српског језика, који притом нису „у духу” кинеског језика. \n \nИнтересантно је да је примијећена тенденција пораста у присуству ове врсте \nтрансфера у распону од прве до четврте године студија (на првој години није било \nпримјера ове врсте лексичког трансфера). Чини се да како језичке компетенције расту, \nтако се повећава и охрабреност информаната у лексичким иновацијама и испробавању \nсопствених хипотеза.  \n \nГрешке у корпусу које сврставамо у ову категорију представили смо у табели \nиспод102:  \nНеправилни \nкалк и дослован \nпревод \nИзворни израз \nИсправан облик \nсложенице или фраземе \nна кинеском језику \nУчесталост \nгрешке \nНиво познавања \nјезика \n上年 / shàng nián /  \nпредњи/-а/-е \n+ \nгодина  \nПрошла година \n \n去年 /qùnián/ \nотићи/ићи/одлазити + \nгодина, \nтј. година која је отишла \nчеста \nГрешка уочена на \nсваком \nнивоу \nпознавања језика. \n下年 / xià nián/ \nсљедећи/-а/-о, \nидући/-а/-о \n+ \nгодина  \nСљедећа година; \nИдућа година \n \n明年 /míngnián/ \nнадолазећи, у смислу \nгодине, дана, мјесеца/ \nсвијетао/ очигледан + \nгодина \nтј. надолазећа година, \nона која ће тек доћи \nчеста \nГрешка уочена на \nсваком \nнивоу \nпознавања језика. \n这年 / zhè nián /  \nовај/-а/-о + година  \nОва година \n \n今年 /jīnnián/ \nсада + година \nтј. садашња година \nРелативно \nчеста \nГрешка уочена на \nсваком \nнивоу \nпознавања језика. \n英语语言 \n/yīngyǔ yǔyán/ \nЕнглески језик + \nјезик \nЕнглески језик \n \n英语 \n/yīngyǔ/ \nпрва морфема долази из \nименице „Енглеска” (као \nдржаве)  + прва морфема \nријечи која означава \n„језик” \nтј. језик Енглеске, \nенглески језик. \nРелативно \nчеста \nХСК 2, ХСК3 \n2Г \n正\n常\n的\n人 \n/zhèngcháng \nde \nrén/ \n \nОбичан човјек/ \nОбични људи \n \n老百姓 \n/lǎobǎixìng/ \nдословно преведено као \n„старих сто презимена”, \nРелативно \nчеста \n \nХСК3, 3Г \nХСК 4, 4Г \n                                               \n \n102 Приликом превода користили смо неколико кинеско-српских и кинеско-енглеских рјечника, чије \nподатке можете пронаћи у списку литературе.  \n \n119 \n \nнормалан/-а/-о; + \nчовјек \n \nшто је традиционални \nкинески израз који значи \n„народ” или „обични \nљуди”; \n普通的人 \n/pǔtōng de rén/ \nобичан/ свакодневни/ \nопшти + ст. парт. de + \nчовјек \nобичан човјек \n主要城市/ \nzhǔyào chéngshì  \nглавни/-а/-о \n+ \nград \n \nГлавни град \n首都/ \nshǒudū \nпрви/глава/ \nглавни/најважнији + \nград, тј. главни град \nПронађена \nтри пута у \nкорпусу \nХСК3 \n3Г \n母亲语言/ \nmǔqīn yǔyán \nмајка + језик \nМатерњи језик \n \n母语/ \nMǔyǔ \nпрва морфема ријечи \n„мајка” + прва морфема \nријечи „језик” тј. \nматерњи језик. \nустаљена комбинација \nморфема, случај исти \nкао и код синтагме \n„енглески језик”. \nПронађено \nдва пута у \nкорпусу \nХСК4 \n3Г \n空头 / kōng tóu/ \nпразан/-а/-о \n+ \nглава  \nПразноглав/-а/-о  \n \n笨/ bèn/глуп, блесав; \n愚蠢 /yúchǔn/ глуп, \nблесав, будаласт \nЈединствена  \nХСК 4, \n3Г \n脑子流/ nǎozǐ liú \nмозак + ток \nОдлив мозгова \n \n人才外流 / \nréncái wàiliú \nталенат + одлив \nтј. одлив, губитак \nталената \nЈединствена \nХСК 5, \n4Г \n家女人 / jiā nǚrén \nкућа + жена \n \nДомаћица \n \n家庭主妇 \n/ jiātíng zhǔfù/ \nпородица + домаћица/ \nжена највишег \nауторитета у кући; \n家庭妇女 \n/jiātíng fùnǚ/ \nпородица + жена \nПронађено \nтри пута у \nкорпусу \nХСК4, \n3Г \n心破坏者 \n/xīn pòhuàizhě/ \nсрце + оштетити \n+ неко/неки \nСрцоломац, онај \nкоји ломи срца \n \n情场老手 \n/qíngchǎng lǎoshǒu/ \nосјећање, страст + \nсцена/поље/мјесто + \nветеран, \nшто се може превести \nкао љубавни ветеран, \nонај ко има искуства у \nљубавним односима \nЈединствена \nХСК4, \n3Г \n不人/ bù rén \nне + човјек  \n \nНечовјек \n坏人 \n/huàirén/ \nлош/-а/-о човјек; \n奸人 \n/jiān rén/ \nзао/-ла/-ло, \nЈединствена \nХСК3, \n2Г \n \n120 \n \nмалициозан/-на/-но + \nчовјек \n头家/ tóu jiā \nглава + кућа \n \nГлава куће \n \n家长 \n/jiāzhǎng/ \nкућа + \nглавни/шеф/најстарији; \n家庭顶梁柱 \n/jiātíng dǐngliángzhù/ \nпородица + стуб/кичма \nЈединствена \nХСК4, \n3Г \n黑羊/ hēi yáng \nцрн/-а/-о + овца \n \nЦрна овца \n \n害群之马 \n/hàiqúnzhīmǎ/ \nповриједити/оштетити + \nстадо/група + ст. парт. \nzhi + коњ \nтј. онај коњ који стаду \nнаноси штету, онај који \nправи проблеме за \nодређену заједницу \nЈединствена \nХСК5, \n4Г \n西班牙农村/ \n Xībānyá nóngcūn \nШпанија + село \nШпанско село  \n(кориштено \nкао \nфразема у смислу \nнечег непознатог, \nнејасног, далеког) \n一窍不通/ \nyīqiàobùtōng \nједaн/-на/-но + отвор, \nрупа + не  + проћи, \nдословно преведено – не \nшто не улази ни у један \n„отвор” (нечијег ума, \nнечије главе)” \nЈединствена \nХСК5, \n4Г \n旅游客组织 / \nLǚyóukè zǔzhī \nтурист \n+ \nорганизација \nТуристичка \nорганизација \n \n旅游社 \nlǚyóushè \nпутовање, путовати + \nдруштво, агенција, клуб \nПронађена \nдва пута \nХСК 4, \n4Г \n \nОдређене грешке које су се појављивале, попут неправилних калкова у случају \nизраза „прошла година” или „сљедећа година”, биле су често заступљене грешке на \nсвим нивоима познавања језика. Остатак грешака које смо навели биле су мање-више  \nуникати у корпусу, што не умањује њихову вриједност у приказивању специфичног \nначина интерференције језика код одређених информаната.  \nНаведени изрази или фраземе у кинеском језику имају свој устаљени облик који \nје у духу тог језика, тј. не формирају се по принципима карактеристичним за српски \nјезик. Информанти су састављали изразе по принципу директног превођења са српског \nјезика, не обраћајући пажњу на семантички садржај приликом комбинације ријечи или \nморфема.   \nВећина фразема или сложеница које смо навели могу имати поријекло како из \nсрпског, тако и из енглеског језика. Очигледно је да би био потребан другачији систем \nистраживања, са много више надзора, који захтијева и интензивну индивидуалну \nкомуникацију са информантима, да би се тачан извор трансфера открио. Па опет, \n \n121 \n \nможда ни то не би било довољно – језички трансфер најчешће није свјестан процес и \nевентуална оправдања информаната могла би бити субјективног типа. Рингбом је у \nједној од својих студија писао о томе како у случају његовог истраживања грешке \nтрансфера у сфери калкова и семантичких екстензија103 искључиво долазе из утицаја Ј1 \n(те да се то чак дешава и када су Ј2 и Ј3 слични, што код нас чак није ни случај), \nтврдећи да ту постоји један фундаментални процес који је много комплекснији од онога \nшто можемо да видимо – усљед чега се користи сличан семантички елемент из \nизворног језика на мјесту онога што је намјеравано да се каже (Ringbom, 2001: 62).  \n3.2.2. Лажни синоними \n \nУбједљиво највећа категорија у којој се види утицај Ј1 јесте трансфер у \nконцептуалном и семантичком смислу при интерпретацији ријечи, погрешна \nперцепција ријечи на кинеском усљед значења или кориштења потенцијалног \nпреводилачког еквивалента на српском језику. Ова категорија је донекле у великој \nмјери заслужна и за трансфер у сфери неправилних синтагматских структура као и \nколокација. За овај феномен потенцијално појашњење је понудио Елис: „За разлику од \nмале дјеце која тек уче свој матерњи језик, старији ученици Ј2 или страног језика имају \nвећ изузетно развијене богате концептуалне и семантичке системе који су повезани са \nЈ1. Код људи који уче Ј2, процес усвајања ријечи из Ј2 најчешће укључује \nпозиционирање нове ријечи на већ постојећа концептуална значења или на неке \nприближне преводилачке еквиваленте из Ј1” (Ellis, 1997: 13). То само по себи \nподразумијева да нове лексичке јединице које усвајамо приликом учења Ј2 или страног \nјезика имају јачи или слабији ослонац у семантичкој мрежи која је већ изграђена \nприликом усвајања Ј1. Самим тим, такав систем кроз који се уводе нове лексичке \nјединице неминовно је плодно тло за негативни (али и позитивни) трансфер.  \n \nИјаз (Ijaz, 1986: 443 према Ellis, 1997) је истраживањем демонстрирао да чак и \nнапредни ученици енглеског језика као страног имају изразито јак утицај трансфера из \nматерњег језика у тој сфери: „Ученици другог језика се у суштини ослањају на \nхипотезу семантичке еквиваленције. Ова хипотеза подразумијева олакшано стицање \nлексичких значења у Ј2 тако што се усвајање значења своди само на поновно \nименовање концепата који су већ научени у Ј1. То сужава и компликује усвајање новог \nрјечника у Ј2, јер се тако занемарују међујезичке разлике у концептуалној \n                                               \n \n103 Појава сужења, проширења или преусмјеравања значења одређене ријечи приликом адаптације из \nизворног језика у језик примаоца (Filipović i Menac, 1996).  \n \n122 \n \nкласификацији и разлике у семантичким границама између наизглед једнаких ријечи у \nЈ1 и Ј2” (ибидем). Управо је такав приступ очигледан и на примјеру нашег корпуса у \nсфери лексичког трансфера. Информанти су користили релативно сличне ријечи, или \nоне које међусобно дијеле одређену семантичку карактеристику, и третирали их као \nапсолутне еквиваленте занемарујући оне семантичке карактеристике које их разликују. \nКонцептуални и семантички трансфер, или оба заједно, веома су честа појава у сфери \nмеђујезичког утицаја (о томе су писали, нпр., Одлин, Џарвис и Павленко, итд.). \nПогледајмо примјере ријечи које су информанти користили као синонимне, често \nнаизмјенично, те њихову анализу и интерпретацију трансфера104: \n__________________________________________________________________________ \n以为 /yǐwéi/ (гл.); 认为 /rènwéi/ (гл.) – информанти наизмјенично користе оба \nглагола као (даље у тексту ИКК) мислити; осјећати, сматрати. Глагол 以为 /yǐwéi/ се \nмного чешће користи за изражавање субјективног осјећања, потенцијално и погрешног; \nза свакодневне, уобичајене ситуације. Овај глагол се користи када је наш или туђи суд \nо нечему субјективан, нереалан, искривљен (Lu, 2000/2009: 586–587). Глагол 认为 \n/rènwéi/ се користи када се изражавање мишљења базира на анализи, дубљем \nразумијевању, знању; често се користи и у разговору о великим, битним догађајима (Lu, \n2000/2009: 586; Ye & Wu, 2001: 9). Стога би нека свакодневна реченица попут: 我还认\n为他早到了呢！ /Wǒ hái rènwéi tā zǎo dàole ne!/ *Сматрала сам да је већ дошао! била \nпогрешна (Lu, 2000/2009: 586). При преводу на српски језик семантичка карактеристика \nкоја чини ова два глагола различитим није видљива. Студенти врло често оба глагола \nпреводе као сматрати. Примјер грешке из корпуса: \nа) 素食者以为，只要保护动物的权力， 我们就保护自己。(ХСК 5, 4Г) \n/Sùshízhě yǐwéi, zhǐyào bǎohù dòngwù de quánlì, wǒmen jiù bǎohù zìjǐ./  \nдп: Вегетеријанац + (погрешно) мислити, сматрати + само ако + штитити, чувати + \nживотиња + ст. парт. de + права, ми + управо + штитити + себе \nнз: Вегетеријанци сматрају да само ако штитимо права животиња, штитимо и нас саме.  \nНа кинеском је у овом случају правилно (даље у тексту под скраћеницом пр):  \n 素食者以为，只要保护动物的权力， 我们就保护自己。 \n/Sùshízhě rènwéi, zhǐyào bǎohù dòngwù de quánlì, wǒmen jiù bǎohù zìjǐ./  \nдп: Вегетеријанац + мислити, сматрати + само ако + штитити, чувати + животиња + ст. \nпарт. de + права, ми + управо + штитити + себе \n                                               \n \n104 У појашњењу разлика између ријечи говоримо искључиво о оним димензијама ријечи због којих су \nгрешке настале; многи од наведених парова имају и друга семантичка или синтаксичка својства која их \nразликују, али нису релевантна за наш корпус. Везано за примјере из корпуса, одабрали смо да \nселектујемо и илуструјемо грешке само најрепрезентативнијим примјерима (нпр. грешке везане за пар 还\n是 /háishì/ (вез.); 或者 /huòzhě/ (вез.) у корпусу су идентификоване у преко 20 реченица и било би \nсувишно наводити сваку грешку, поготово када је узрок грешке исти).  \n \n123 \n \n记得 /jìdé/ (гл.); 记住 /jì zhù/ (гл. + д.) – ИКК: запамтити. Глагол 记得 /jìdé/ се односи \nна памћење нечега што се десило у прошлости, често би се могло превести и као \nсјећати се (превод на српски из Основног рјечника кинеског језика, 2010: 140), док се \nструктура 记住 /jì zhù/ (глагол + допуна) више користи у смислу запамтити нешто \nодносно свјесно памтити неку информацију или податак, имати нешто на уму (Lu, \n2000/2009: 310). Информанти погрешно користе оба израза наизмјенично у значењу \nпамтити, сјећати се. Примјери грешака из корпуса: \na) 你应该记得我的电话号码，别忘了！(ХСК 3, 2Г) \n/Nǐ yīnggāi jìdé wǒ de diànhuà hàomǎ, bié wàngle!/  \nдп: ти + требати + памтити, сјећати се + ја + ст. парт. de + телефон + број, немој + \nзаборавити + парт. за гл. вид le \nнз: Треба да запамтиш мој број телефона, немој заборавити! \nпр: 你应该记住我的电话号码，别忘了！ \n/Nǐ yīnggāi jì zhù wǒ de diànhuà hàomǎ, bié wàngle!/  \nдп: ти + требати + запамтити + ја + ст. парт. de + телефон + број, немој + заборавити + \nпарт. за гл. вид le \n \nb) 我不记住他。 (ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ bù jì zhù tā. / \nдп: ја + не + запамтити + он  \nнз: Ја се не сјећам њега.  \nпр: 我不记得他。 \n/Wǒ bù jìdé  tā./ \nдп: ја + не + сјећати се + он  \n \n时间 /shíjiān/ (им.); 时候 /shíhòu/ (им.) – ИКК: вријеме. Именица 时间 /shíjiān/ се \nкористи када говоримо о одређеном времену, те о времену као о концепту (у смислу \nвријеме доласка, вријеме испита, искористити вријеме, немам времена, дуго времена и \nсл.) те када говоримо о конкретном временском периоду (сат времена, пет минута \nвремена); именица 时候 /shíhòu/ би се, можда правилније, на наш језик могла превести \nкао „за вријеме”, „када” или „док”, те моменат, тренутак (за вријеме одмора, за вријеме \nиспита, док музика свира, када киша пада, у том тренутку) (Lu, 2000/2009: 469–471). \nУ одређеним приручницима се наводи да је 时候 /shíhòu/ само тачка унутар 时间 \n/shíjiān/ (Ye & Wu, 2001: 37). Примјери из корпуса:  \na) 等我五分钟的时候。(Без ХСК, 2Г） \n/Děng wǒ wǔ fēnzhōng de shíhòu./ \nдп: Чекати + ја + пет + минута + ст. парт. de + за вријеме \nнз: Чекај ме пет минута времена. \nпр: 等我五分钟的时间。 \n/Děng wǒ wǔ fēnzhōng de shíjiān./ \nдп: Чекати + ја + пет + минута + ст. парт. de + вријеме \n \nb) 时候是最重要的。(ХСК 3, 2Г) \n \n124 \n \n/Shíhòu shì zuì zhòngyào de./ \nдп: За вријеме + бити + нај + важно + ст. парт. de \nнз: Вријеме је најважније.   \nпр: 时间是最重要的。 \n/Shíjiān shì zuì zhòngyào de./ \nдп: Вријеме + бити + нај + важно + ст. парт. de \n \n \n练习 /liànxí/ (гл./им.); 锻炼 /duànliàn/ (гл.) – ИКК: вјежбати. У српском језику  \nријеч вјежбати може се односити на физичко тренирање (锻炼 /duànliàn/), али иста \nријеч вјежбати означава и вјежбање у смислу писања задаће, школског рада (练习 \n/liànxí/). У кинеском језику ријеч 练习 /liànxí/ може и да се односи на физичко вјежбање, \nали постоје ситуације у којима ове двије ријечи нису синонимне. Основне \nкарактеристике које чине разлику између ова два глагола на кинеском језику јесу то \nшто глагол  练习 /liànxí/ вјежбати подразумијева репетитивност, и то што се ријеч 锻\n炼 /duànliàn/ користи искључиво за физичко вјежбање (to take physical exercise према \nPocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: 110; physical training према Student’s English - \nChinese Chinese - English Dictionary, 1988/2022: 503). Примјери из корпуса:  \na) 我喜欢体育课，可是我太累了，不要练习！(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ xǐhuān zúqiú, kěshì wǒ tài lèile, bùyào liànxí!/ \nдп: ја + вољети, свиђати се + физичко, али + ја + пре + уморан/-а/-о +  \nасп. парт le + не + хоћу + вјежбати \nнз: Ја волим физичко, али данас сам преуморан, не могу вјежбати!  \nпр: 我喜欢体育课，可是我太累了，不要锻炼。 \n/Wǒ xǐhuān zúqiú, kěshì wǒ tài lèile, bùyào duànliàn./ \nдп: ја + вољети, свиђати се + физичко, али + ја + пре + уморан/-а/-о +  \nасп. парт le + не + хоћу + тренирати \n \nb) 我们一直做汉语锻炼。 (ХСК 2, 3Г) \n/Wǒmen yīzhí zuò hànyǔ duànliàn./  \nдп: ми + одувијек + радити + кинески језик + тренинг \nнз: Ми све вријеме радимо вјежбе из кинеског.  \nпр: 我们一直做汉语练习。 \n/Wǒmen yīzhí zuò hànyǔ liànxí./  \nдп: ми + одувијек + радити + кинески језик + вјежба \n回 /huí/ (гл.); 还 /huán/ (гл.) – ИКК: вратити (се). Глагол 回 /huí/ у кинеском језику \nподразумијева враћање особе на неко мјесто. Међутим, у уџбеницима које користе \nстуденти превод ријечи је енгл. to return, те се даљим преводом на српски језик значење \nјош више удаљава, а рефлексивно „се” не огледа се у енглеској верзији превода. Стога, \nумјесто да користе глагол 还 /huán/ (вратити нешто негдје), који је раније уведен у \nвокабулар студената, глагол 回 /huí/ се устаљено неоправдано појављује у оваквим \nпримјерима. Примјер из корпуса:  \n \n125 \n \nа) 我要回书。（Без ХСК, 1Г） \n /Wǒ yào huí shū./  \nдп: Ја + жељети + вратити се + књигу.  \nнз: Ја желим вратити књигу.  \nпр: 我要还书。 \n/Wǒ yào huán shū./ \nдп: Ја + жељети + вратити + књигу.  \n坏 /huài/ (пр.); 差 /chà/ (пр.) – ИКК: лош. Придјев 坏 /huài/, са значењем лош/-а/-е, \nна кинеском се најчешће користи у описивању људи, ствари, ријечи, идеја, \nразмишљања, карактера, репутације, ефекта, дефекта и сл., обично у апстрактном \nсмислу и често односећи се на морални карактер људи. Придјев 差 /chà/ односи се на \nнедостизање неког стандарда (квалитета) (Lu, 2000/2009: 288). Постоје ситуације и када \nсе поменути придјеви наизмјенично могу користити, али примијећена је тенденција \nњиховог кориштења као потпуно синонимних. Примјер из корпуса:  \nа) 空气很坏。(ХСК 3, 3Г) \n/Kōngqì hěn huài./  \nдп: Ваздух + веома + лош  \nнз: Квалитет ваздуха је веома лош. / Ваздух је веома лош. \nпр: 空气很差。 \n/Kōngqì hěn chà./ \nдп: Ваздух + веома + неквалитетан, мањкав \n \n还是 /háishì/ (вез.); 或者 /huòzhě/ (вез.) – ИКК: или. На српски језик се оба везника \nпреводе истом ријечју, везником или, али контексти у којем се користе на кинеском \nјезику су различити. Везник 还是 /háishì/ се најчешће користи у упитним реченицама, \nтзв. алтернативним питањима, у смислу потраживања одговора – нпр., Желиш ли ово \nили оно?, док је 或者 /huòzhě/ везник за изјавне реченице, нпр. Ићи ћемо у Кину или \nИндију. (Lu, 2000/2009: 293–294). Примјери из корпуса: \na) 我要茶还是咖啡，都可以。 (ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ yào chá háishì kāfēi, dōu kěyǐ./ \nдп: ја + жељети + чај + или + кафа, све + може.  \nнз: Ја желим чај или кафу, може и једно и друго.  \nпр: 我要茶或者咖啡, 都可以。 \n/Wǒ yào chá huòzhě kāfēi, dōu kěyǐ./ \nдп: ја + жељети + чај + или + кафа, све + може.  \n \nb) 你去或者我去？(ХСК 4, 4Г) \n/Nǐ qù huòzhě wǒ qù?/ \nдп: ти + ићи + или + ја + ићи \nнз: Идеш ли ти или идем ја? \nпр: 你去还是我去？ \n/Nǐ qù háishì wǒ qù?/ \nдп: ти + ићи + или + ја + ићи? \n \n126 \n \n再 /zài/ (прил.); 又 /yòu/ (прил.) – ИКК: опет, поново. Оно што оба прилога имају \nзаједничко јесте то да означавају репетитивност, понављање, али прилог 又 /yòu/ носи \nсемантичку карактеристику [+ прошлост] док прилог 再 /zài/ није у том смислу \nсемантички одређен (Deng, 1996: 432). У српском језику се не користе двије различите \nријечи – без обзира на вријеме радње, увијек је опет, поново (Опет је дошао! Опет ће \nдоћи!). Примјери: \na) 我要又来！(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ yào yòu lái!/ \nдп: Ја + жељети + опет, поново + доћи \nнз: Желим опет доћи!  \nпр: 我要再来！ \n/Wǒ yào zài lái!/ \nдп: Ја + жељети + опет, поново + доћи \n事 /shì/ (им.); 东西 /dōngxī/ (им.) – ИКК: ствар. На наш језик би се обје \nименице могле превести, и често се преводе, као „ствар”, с тим да 事 /shì/ представља \nнешто апстрактно (То је само моја ствар! Причали су ми неке ствари...) (на енг. matter, \naffair thing, business према Pocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: 409; посао, ствар, \nпроблем према Основном рјечнику кинеског језика, 2010: 302); док 东西 /dōngxī/ \nзначењски представља конкретну, физички опипљиву ствар (Коју ствар си купио? Јеси \nли опет носио ону ствар?) (thing, creature према Pocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: \n105). То што се обје именице на српски језик могу превести као ствар, произвело је \nмноге семантичке грешке. Примјери из корпуса: \na) 我吃了很多事，······ (Без ХСК, 3Г) \n/Wǒ chī le hěn duō shì, .../ \nдп: ја + јести + асп. парт le + јако + много + ствар \nнз: Јела сам много ствари, ... \nпр: 我吃了很多东西, ······ \n/Wǒ chī le hěn duō dōngxī, ... /  \nдп: ја + јести + асп. парт le + јако + много + ствар \n \nb) 我没有问他这个东西。(ХСК 5, 4Г) \n/Wǒ méiyǒu wèn tā zhège dōngxī./ \nдп: ја + не (за прошло вријеме) + питати + њега + ову + ствар \nнз: Ја га нисам питала ту ствар.  \nпр: 我没有问他这件事。 \n/Wǒ méiyǒu wèn tā zhè jiàn shì./ \nдп: ја + јести + асп. парт le + јако + много + ствар \n___________________________________________________________________________ \n说 /shuō/ (гл.); 告诉 /gàosù/ (гл.) – ИКК: причати, говорити, рећи. Оба глагола \nмогу да се преведу истим глаголима на српском језику, с тим да глагол 告诉 /gàosù/ \nможе узимати и индиректни и директни објекат, те подразумијева директан контакт са \nсаговорником (говорити некоме нешто); 说 /shuō/, с друге стране, значи вербално \n \n127 \n \nизражавати своју идеју без обзира на саговорника (Lu, 2000/2009: 256). Обично 说 \n/shuō/ подразумијева и дужи чин говора у односу на други глагол. Примјери:  \na) 我说妈妈我不要回家。（ХСК 2, 2Г） \n/Wǒ shuō māmā wǒ bùyào huí jiā./  \nдп: ја + говорити + мама + ја + не + хтјети + вратити се + кућа \nнз: Рекао сам мами да не желим да се вратим кући.  \nпр: 我告诉妈妈我不要回家。 \n/Wǒ gàosù māmā wǒ bùyào huí jiā./ \nдп: ја + рећи + мама + ја + не + хтјети + вратити се + кућа \n___________________________________________________________________________ \n制作 /zhìzuò/ (гл.); 做 /zuò/ (гл.) – ИКК: направити, правити. Превод глагола 制作\n/zhìzuò/, који је доступан студентима, јесте to make, to produce. У уџбенику није \nистакнута димензија значења овог глагола која упућује на индустријску производњу \nствари, па превод на српски језик са енглеског, који им је понуђен, често бива \nнаправити, правити. Глагол 制作 /zhìzuò/ подразумијева производњу кориштењем \nмашина, великих апарата; 做 /zuò/ се обично односи на ручно прављење (Lu, 2000/2009: \n732).  \na) 我不会制作宫保鸡丁。(ХСК 3, 2Г) \n/Wǒ bù huì zhìzuò gōng bǎo jī dīng./ \nдп: ја + не + моћи, знати + производити + гунгбао пилетина \nнз: Ја не знам направити гунгбао пилетину.  \nпр: 我不会做宫保鸡丁。 \n/Wǒ bù huì zuò gōng bǎo jī dīng./ \nдп: ја + не + моћи, знати + правити + гунгбао пилетина \n___________________________________________________________________________ \n保存 /bǎocún/ (гл.); 照顾 /zhàogù/ (гл.); 保护 /bǎohù/ (гл.); 小心 /xiǎoxīn/ (гл.); \n省 /shěng/ (гл.) – ИКК: чувати, штитити, пазити. Информанти на свим нивоима врло \nчесто наизмјенично користе наведене глаголе, без обзира на то што их одређене \nсемантичке карактеристике у потпуности ограничавају у смислу кориштења, а све због \nтога што преводи на српски језик остављају могућност таквог приступа. Глагол 保存 \n/bǎocún/ се може преводити као сачувати нешто од оштећења или трошења (како \nконкретне тако и апстрактне ствари: снагу, новац, документе...); 保护 /bǎohù/ је пазити \nна особу или ствар, у смислу штитити је од повреде; 照顾 /zhàogù/ је чувати, водити \nрачуна о (физички и фигуративно) (чувати дијете, чувати образ); 小心 /xiǎoxīn/ је бити \nобазрив, често кориштен у императиву („Пази!”) (Zhang, 2010). Израз штедјети новац, \nшто се колоквијално у српском често каже и чувати новац, најбоље се на кинески \nпреводи глаголом 省 /shěng/ (штедјети, према Основном рјечнику кинеског језика, 2010: \n293). Примјери из корпуса: \na) 我们要小心自己的面子。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒmen yào xiǎoxīn zìjǐ de miànzi./ \n \n128 \n \nдп: ми + ћемо + пазити + свој + ст. парт. de + образ \nнз: Треба да пазимо на свој образ.  \nпр: 我们要照顾自己的面子。 \n/Wǒmen yào zhàogù zìjǐ de miànzi./ \nдп: ми + ћемо + пазити, чувати + свој + ст. парт. de + образ \n \nb) 小的时候，奶奶保存我。(ХСК 3, 2Г) \n/Xiǎo de shíhòu, nǎinai bǎocún wǒ./ \nдп: мали/-а/-о + ст. парт. de + вријеме, бака + сачувати + ја \nнз: Када сам била мала, бака ме је чувала.  \nпр: 小的时候，奶奶照顾我。 \n/Xiǎo de shíhòu, nǎinai zhàogù wǒ./ \nдп: мали/-а/-о + ст. парт. de + вријеме, бака + чувати + ја \n \nc) 我有工资的时候，我要贷款，不要照顾钱。(ХСК 5, 4Г) \n/Wǒ yǒu gōngzī de shíhòu, wǒ yào dàikuǎn, bùyào zhàogù qián./ \nдп: ја + имати + плата + ст. парт. de + вријеме, ја + жељети + подићи кредит, не + \nжељети + пазити на + новац \nнз: Када будем имао плату, желим да дигнем кредит, нећу да чувам новац.  \nпр: 我有工资的时候，我要贷款，不要省钱。 \n/Wǒ yǒu gōngzī de shíhòu, wǒ yào dàikuǎn, bùyào shěng qián./ \nдп: ја + имати + плата + ст. парт. de + вријеме, ја + жељети + подићи кредит, не + \nжељети + чувати + новац \n \nd) 现在我的妈妈没工作，我必须保护钱。(ХСК 4, 4Г) \n/Xiànzài wǒ de māmā méi gōngzuò, wǒ bìxū bǎohù qián./ \nдп: сада + ја + ст. парт. de + мама + немати + посао, ја + морати + штитити + новац \nнз: Моја мама сада нема посао, морам да чувам новац. \nпр: 现在我的妈妈没工作，我必须省钱。 \n/Xiànzài wǒ de māmā méi gōngzuò, wǒ bìxū shěng qián./ \nдп: сада + ја + ст. парт. de + мама + немати + посао, ја + морати + чувати, штедјети + \nновац \nнз: Моја мама сада нема посао, морам да чувам новац. \n___________________________________________________________________________ \n走 /zǒu/ (гл.); 散步 /sànbù/ (гл.) – ИКК: шетати, пјешачити. Разлика на \nкинеском језику је у томе што се глагол 走 /zǒu/ чешће односи на пјешачење, односно \nциљно ходање од тачке А до тачке Б (go on foot, walk, take a walk у Pocket Oxford \nChinese Dictionary), док се 散步 /sànbù/ више користи у контексту рекреативне шетње \n(go for a walk, go for a stroll у Pocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: 601). Примјер: \nа) 我们怎么去？我们散步。(Без ХСК, 2Г) \n/Wǒmen zěnme qù? Wǒmen sànbù./ \nдп: ми + како + ићи? Ми + прошетати.  \nнз: Како ћемо ићи? Прошетаћемо.  \nпр: 我们怎么去？我们走着去。 \n/Wǒmen zěnme qù? Wǒmen zǒu zhe qù./ \n \n129 \n \nдп: ми + како + ићи? Ми + ходати + арп. парт zhe105 + отићи \n___________________________________________________________________________ \n试 /shì/ (гл.); 尝 /cháng/ (гл.) – ИКК: пробати. Глагол 试 /shì/ подразумијева пробати \nодјећу, пробати нешто учинити, испробати нешто на себи (try, test, try on a garment у \nPocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: 407); глагол 尝 /cháng/ је искључиво пробати у \nсмислу јела, окусити (taste, experience у Pocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: 57). У \nсрпском језику исправно је користити исти глагол у оба случаја – испробати храну или \nиспробати, нпр., мајицу. Примјер из корпуса: \n \na) 你应该试我的蛋糕！(ХСК 3, 3Г) \n/Nǐ yīnggāi shì wǒ de dàngāo!/ \nдп: ти + требати + пробати + ја + ст. парт. de + торта \nнз: Треба да пробаш моју торту! \nпр: 你应该尝我的蛋糕！ \n/Nǐ yīnggāi cháng wǒ de dàngāo!  \nдп: ти + требати + пробати + ја + ст. парт. de + торта \n___________________________________________________________________________ \n表面 /biǎomiàn/ (им.); 面积 /miànjī/ (им.) – ИКК: површина. Обје именице се на српски \nпреводе једном ријечју, мада је семантика ријечи потпуно различита – 表面 /biǎomiàn/ \nје површина у смислу онај опипљиви слој нечега, оно што можемо руком таћи, у \nсмислу неравна површина стола или нешто је на површини воде (спољашњост, \nповршински слој коже према Основном рјечнику кинеског језика, 2010: 17); 面积 \n/miànjī/ је површина у смислу регије, величине и обима неког простора (area у Pocket \nOxford Chinese Dictionary, 2004: 308; Student’s English - Chinese Chinese - English \nDictionary, 1988/2002: 560). \n \na) 波黑的表面不大。(ХСК 3, 3Г) \n/Bōhēi de biǎomiàn bù dà./ \nдп: БиХ + ст. парт. de + површина + не + велика \nнз: Површина БиХ није велика.  \nпр: 波黑的面积不大。 \n/Bōhēi de miànjī bù dà./ \nдп: БиХ + ст. парт. de + површина + не + велика \n___________________________________________________________________________ \n \n认识 /rènshí/ (гл.); 知道 /zhīdào/ (гл.); 会 /huì/ (гл.) – ИКК: познавати, знати. У \nсрпском језику, када желимо да кажемо да неко влада одређеном вјештином, рећи ћемо \nда он нешто зна или познаје (познаје неки језик, зна да свира и сл.). У кинеском језику \nће се у тим ситуацијама користити глагол 会 /huì/, „за описивање посједовања неке \nвјештине, или за знати нешто урадити” (Zhang, 2010: 252). Студенти су дословно \n                                               \n \n105 Аспектуална партикула која се код нас може превести тако што се глагол трансформише у глаголски \nприлог садашњи.  \n \n130 \n \nпреводили српске глаголе знати 知道 /zhīdào/ или познавати 认识 /rènshí/ онда када \nсу говорили о вјештинама на кинеском језику. Примјери из корпуса: \n \na) 我妹妹知道弹钢琴。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒ mèimei zhīdào tàn gāngqín./ \nдп: ја + сестра + знати + свирати + клавир \nнз: Моја сестра зна да свира клавир.  \nпр: 我妹妹会弹钢琴。 \n/Wǒ mèimei huì tàn gāngqín./ \nдп: ја + сестра + знати/умјети + свирати + клавир \n \nb) 我的妈妈不认识外语。(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ de māmā bù rènshí wàiyǔ./ \n дп: ја + ст. парт. de + мама + не + познавати + страни језик \n нз: Моја мама не познаје стране језике.  \nпр: 我的妈妈不会外语。 \n/Wǒ de māmā bù huì wàiyǔ./ \nдп: ја + ст. парт. de + мама + не + знати/умјети (говорити) + страни језик \n经验 /jīngyàn/ (им.); 经历 /jīnglì/ (им.) – ИКК: искуство. Именица 经验 /jīngyàn/ \nсе односи на нечије свеукупно искуство у некој сфери или искуство као кумулативни \nзбир догађаја у општем смислу (искуство у послу, животно искуство); док се 经历 \n/jīnglì/, као именица, чешће користи за појединачна и бројива, специфична лична \nискуства (Zhang, 2010: 236). У српском језику се не прави разлика, што може \nрезултирати сличним грешкама: \n \nа) 我还没有这一个经验。(ХСК 5, 4Г) \n/Wǒ hái méiyǒu zhè yī ge jīngyàn./ \nдп: ја + још + немати + ово + један + класификатор + искуство \nнз: Још нисам имао ово искуство. \nпр: 我还没有这一个经历。 \n/Wǒ hái méiyǒu zhè yī ge jīnglì./ \nдп: ја + још + немати + ово + један + класификатор + искуство \nb) 他告诉我他还记得一个经验, ······ (ХСК 5, 4Г) \n/Tā gàosù wǒ tā hái jìdé yīgè jīngyàn, .../ \nдп: он + рећи + ја + он + још + сјећати се + један + класификатор + искуство \nнз: Он ми је рекао да се још сјећа једног искуства, ... \nпр: 他告诉我他还记得一个经历, ······  \n/Tā gàosù wǒ tā hái jìdé yīgè jīnglì, .../ \nдп: он + рећи + ја + он + још + сјећати се + један + класификатор + искуство \n___________________________________________________________________________ \n \n \n131 \n \n一点 /yīdiǎn/ (прил.); 有点 /yǒudiǎn/ (прил.) – ИКК: мало. Разлика између ова два \nприлога има много, али ћемо разматрати само оне које се тичу грешака из корпуса. Ови \nприлози у суштини нису међусобно замјењиви, мада нас превод на српски језик може \nпреварити јер се преводе истом ријечју – мало. Лу (Lu, 2000/2009: 556–560) наводи да је \nприлог 一点 /yīdiǎn/ формиран од броја 一 /yī/ (један) и класификатора 点 /diǎn/, а \nкористи се као предмодификатор за именице (мало воћа, мало меса) или \nпостмодификатор за придјеве; док прилог 有点 /yǒudiǎn/ значи „мало”, али искључиво \nу опису придјева или глагола. Једна од битнијих карактеристика која их разликује је \nсинтаксичка одлика позиције унутар реченице, гдје 一点 /yīdiǎn/ може да описује \nпридјеве, али искључиво да стоји иза придјева који описује, док 有点 /yǒudiǎn/ увијек \nстоји испред придјева који модификује.  \na) 我要买有点茶叶。(Без ХСК, 3Г) \n/Wǒ yāo mǎi yǒudiǎn cháyè./ \nдп: ја + жељети; хтјети + купити + мало + листови чаја \nнз: Желим да купим мало чаја.  \nпр: 我要买点茶。 \n/Wǒ yāo mǎi diǎn chá./ \nдп: ја + жељети; хтјети + купити + мало + листови чаја \n \nb) 我觉得这里一点冷。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ juédé zhèlǐ yīdiǎn lěng./ \nдп: ја + мислити; осјећати + овдје + мало + хладно \nнз: Мислим да је овдје мало хладно. \nпр: 我觉得这里有点冷。 \n/Wǒ juédé zhèlǐ yǒudiǎn lěng./  \nдп: ја + мислити; осјећати + овдје + мало + хладно \n___________________________________________________________________________ \n于 /yú/ \n (преп.); 在 /zài/ (преп.) – ИКК: у, на, указују на мјесто или вријеме радње. Могу \nбити истог значења („于 /yú/ is similar to 在 /zài/” према Pocket Oxford Chinese \nDictionary, 2004: 544), али се често користе у различитим околностима. Препозиција 于\n/yú/ се више користи у формалном изражавању, врло често је и дио устаљених \nколокација, док се 在 /zài/ користи у општем смислу, како писано тако и усмено, \nформално и неформално. Комбинација 在 /zài/ + мјесто се често користи као \nадвербијал (нпр. Li & Cheng, 2008: 270) док се комбинација 于 /yú/ + мјесто не може \nкористити прије глагола у функцији адвербијала. Само кроз превод из уџбеника \nдоступног студентима (in, on, at) разлика није очигледна, те студенти посматрају ријечи \nкао потпуно синонимне:  \na) 他于中国参加婚礼。(Без ХСК, 4Г) \n/Tā yú Zhōngguó cānjiā hūnlǐ./ \nдп: он + у + Кина + присуствовати + вјенчање \nнз: Он је у Кини на вјенчању.  \nпр: 他在中国参加婚礼。 \n \n132 \n \n/Tā zài Zhōngguó cānjiā hūnlǐ./ \nдп: он + у + Кина + присуствовати + вјенчање \n \nb) 学生于这儿应该等。(ХСК 3, 3Г) \n/Xuéshēng yú zhè'er yīnggāi děng./ \nдп: ученик + у + овдје + требати + чекати \nнз: Ученици би овдје требало да чекају.  \nпр: 学生在这儿应该等。 \n/Xuéshēng zài zhè'er yīnggāi děng./ \nдп: ученик + у + овдје + требати + чекати \n___________________________________________________________________________ \n木头 /mùtou/ (им.); 树 /shù/ (им.) – ИКК: дрво. Именица 木头 /mùtou/ је дрво \nкао материјал, одсјечено дрво, дрвена прерађевина; 树 /shù/ је живо дрво, биљка.  \na) 这张床是树的。(Без ХСК, 2 Г) \n/Zhè zhāng chuáng shì shù de./ \nдп: овај + класификатор + кревет + јесте + дрво + ст. парт. de \nнз: Овај кревет је од дрвета.  \nпр: 这张床是木头的。 \n/Zhè zhāng chuáng shì mùtou de./ \nдп: овај + класификатор + кревет + јесте + дрво + ст. парт. de \n \nb) 爸爸的院子里有一棵苹果木头。(ХСК 3, 3Г) \n/Bàba de yuànzi li yǒuyī kē píngguǒ mùtou./ \nдп: тата + ст. парт. de + двориште + унутар + има + један + класификатор + јабука + \nдрво \nнз: У очевом дворишту има једно дрво јабуке.  \nпр: 爸爸的院子里有一棵苹果树。 \n/Bàba de yuànzi li yǒuyī kē píngguǒ shù./  \nдп: тата + ст. парт. de + двориште + унутар + има + један + класификатор + јабука + \nдрво \n___________________________________________________________________________ \n \n毕竟 /bìjìng/ (прил.); 到底 /dàodǐ/ (прил.); 究竟 /јiūjìng/ (прил.) – ИКК: на крају. \nЗначење прилога 毕竟 /bìjìng/ би се најбоље превело српском фразом „на крају крајева”, \nонда када се дошло до финалног закључка, када се говори о некој истини, о нечему што \nсе подразумијева као чињеница у датој ситуацији; у нашем језику би се могло у том \nконтексту превести и као „ипак” (На крају крајева, он има искуство; Морате се \nпомирити, она је ипак твоја мајка), не користи се у питањима. Прилог 到底 /dàodǐ/, с \nдруге стране, носи значење „коначно”, „на крају”, и имплицира да се десио неки \nпреокрет између оног очекиваног и оног што се догодило (Шта се на крају десило? Има \nли он, на крају, искуства или не?) (Deng, 1996: 45). Такође, може и да дословно значи на \nкрају, односно да упућује да је нешто хронолошки, по слиједу догађаја, у посљедњој \nфази. Ако изузмемо неколико врло минималних разлика у погледу семантичке \nстилистике, синониман са прилогом 到底 /dàodǐ/ је прилог 究竟 /јiūjìng/ (Lu, 2000/2009: \n \n133 \n \n345), који је такође могао бити кориштен умјесто прилога 毕竟 /bìjìng/ у овим \nпримјерима. Примјер погрешног кориштења: \n \na) 我不知道他毕竟怎么了。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒ bù zhīdào tā bìjìng zěnme lе./ \nдп: ја + не + знати + он + на крају крајева/ипак + шта, како + асп. парт lе \nнз: Не знам шта се с њим на крају десило.  \nпр: 我不知道他到底 / 究竟怎么了。 \n/Wǒ bù zhīdào tā dàodǐ/jiūjìng zěnme lе./ \nдп: ја + не + знати + он + на крају + шта, како + асп. парт lе \n___________________________________________________________________________ \n \n推动 /tuīdòng/ (гл.); 鼓励 /gǔlì/ (гл.) – ИКК: подстицати, мотивисати. Први наведени \nглагол се користи за подстицај неком покрету, апстрактној сили, обично за велике \nствари (подстицање реформе, подстицање производње) (Deng, 1996: 371); глагол 鼓励 \n/gǔlì/ требало би да има објекат мотивације или подстицања, често се користи у смислу \n„подржавати некога” (подстицање, мотивисање студената; подстицање народа). \n \na) 老师推动我们学习新的词。(ХСК 4, 4Г) \n/Lǎoshī tuīdòng wǒmen xuéxí xīn de cí./ \nдп: професор + подстицати + ми + учити + нов/-а/-о + ст. парт. de + ријеч \nнз: Професор нас мотивише да учимо нове ријечи.    \nпр: 老师鼓励我们学习新的词。 \n/Lǎoshī gǔlì wǒmen xuéxí xīn de cí./ \nдп: професор + мотивисати, подржавати + ми + учити + нов/-а/-о + ст. парт. de + ријеч \n___________________________________________________________________________ \n想 /xiǎng/ (гл.); 考虑 /kǎolǜ/ (гл.) – ИКК: мислити, размислити. Понекада могу бити \nкориштени у истом контексту, али једна разлика је што је глагол 考虑 /kǎolǜ/ кориштен \nобично за „разматрање добрих и лоших страна нечега озбиљног” док се 想 /xiǎng/ боље \nпреводи као „уопштено мислити, размишљати о нечему” (Zhang, 2010: 250). Глагол 想 \n/xiǎng/ може имати и значење „хтјети”, „мислити нешто урадити”, те се у том контексту \nглаголи не могу наизмјенично користити. Примјери: \na) 我那时候考虑喝一杯茶。(ХСК 3, 4Г) \n/Wǒ nà shíhòu kǎolǜ hē yībēi chá./ \nдп: ја + оно + вријеме + разматрати + попити + један + класификатор + чај \nнз: Тада сам мислио попити једну шољу чаја. \nпр: 我那时候想喝一杯茶。 \n/Wǒ nà shíhòu xiǎng hē yībēi chá./ \nдп: ја + оно + вријеме + хтјети, мислити + попити + један + класификатор + чај \n___________________________________________________________________________ \n \n \n134 \n \n娱乐 /yúlè/ (им./гл.); 玩 /wán/ (гл.) – ИКК: забавити (се). Глагол 娱乐 /yúlè/ се на \nенглески преводи као „to give pleasure to, to amuse” што би се на српски могло превести \nкао „забавити некога”. С друге стране, глагол 玩 /wán/ упућује на лични осјећај \nзабављања, провод или уживање. Рефлексивна замјеница „се” не истиче се кроз превод, \nшто наводи информанте да помисле да се ради о синонимним глаголима. Примјер:  \n \na) 我们那时候娱乐得不怎么样。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒmen nà shíhòu yúlè dе bù zěnmeyàng./ \nдп: ми + оно + вријеме + забављати + ст. парт. dе106 + не + како  \nнз: Ми се тада нисмо добро забавили.  \nпр: 我们那时候玩得不怎么样。 \n/Wǒmen nà shíhòu wán dе bù zěnmeyàng./ \nдп: ми + оно + вријеме + провести + ст. парт. dе + не + како \n___________________________________________________________________________  \n \n别 /bié/ (прил.); 不 /bù/ (прил.) – ИКК: не, немој. Прилог 别 /bié/ се најчешће, по \nправилу, користи када од некога нешто захтијевамо или га молимо (Zhang, 2010: 47) \nкао, нпр., у реченицама Немој отићи; Немој причати. Овај прилог нипошто није \nзамјена за прилог 不 /bù/, који преводимо као одричну рјечцу не (Основни рјечник \nкинеског језика, 2010: 19), која се уопштено користи испред глагола или придјева за \nнегацију (Lu, 2000/2009: 50). \n \nа) 现在妇女别必须做《妇女的工作》107, …… (ХСК 4, 4Г) \n/Xiànzài fùnǚ bié bìxū zuò “fùnǚ de gōngzuò”, .../ \nдп: сада + жене + немој + морати + радити + „жена + ст. парт. de + посао”, ... \nнз: Сада жене не морају радити тзв. „женске послове”, ... \nпр: 现在妇女不必须做所谓的”妇女工作”， ……  \n/Xiànzài fùnǚ bù bìxū zuò suǒwèi de “fùnǚ gōngzuò”, …… \nдп: сада + жене + не + морати + радити + „жена + ст. парт. de + посао”, ... \n___________________________________________________________________________ \n发现 /fāxiàn/ (гл.); 找到 /zhǎodào/ (гл. + доп.) – ИКК: пронаћи. Оба се глагола \nпотенцијално и могу превести исто, али у различитом контексту. Глагол 发现 /fāxiàn/ \nзначи изнова нешто открити, у смислу иновације, пронаћи нешто ново, неки нови \nначин или ствар (може и за апстрактне и за конкретне ствари), или потенцијално може \nносити значење открити или примијетити, у смислу да је нешто постојало а ми тога \nнисмо били свјесни (нпр., Примијетио сам да је његово понашање врло чудно). Глагол \n找 /zhǎo/ тражити у овом случају узима допуну за резултат 到 /dào/ (reach, arrive, get to \n                                               \n \n106 Структурална партикула 得 /de/ – партикула која уводи допуну за глаголе. \n107  Информант је погрешно искористио ове знакове интерпункције те је умјесто обичних знакова \nнаводника ставио тзв. 书名号 у кинеском, који се користе само за називе књига. У српском језику не \nпостоје посебни интерпункцијски знакови за називе књига, те претпостављамо да је информант \nпоистовијетио ове знакове са обичним наводницима.  \n \n \n135 \n \nпрема Student’s English - Chinese Chinese - English Dictionary, 1988/2002: 496), која \nуказује на позитиван резултат радње тражити → наћи. Прије би се користила у смислу \nпронаћи неку ствар или особу која нам је ван видокруга (а већ постоји), у смислу \nпронашао сам свеску или нашао сам кључеве. Једино могу да се преклапају у значењу \nонда када говоримо о апстрактним „проналасцима” (пронаћи нови начин, пронаћи нову \nперспективу)...   \n \na) 我们应该发现新的顾客。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒmen yīnggāi fāxiàn xīn de gùkè./ \nдп: ми + требати + открити + нов/-а/-о + ст. парт. de + муштерија \nнз: Треба да пронађемо нове муштерије.  \nпр: 我们应该找到新的顾客。 \n/Wǒmen yīnggāi zhǎodào xīn de gùkè./ \nдп: ми + требати + пронаћи + нов/-а/-о + ст. парт. de + муштерија \n___________________________________________________________________________ \n \n难 /nán/ (пр.); 重 /zhòng/ (пр.) – ИКК: тежак/-а/-о. Оба се прилога заиста и могу \nпревести српским прилогом тежак/-а/-о, али је ствар у концептуалном семантичком \nнеподударању. На кинеском језику придјев 难 /nán/ се искључиво користи за \nапстрактне појмове, при опису менталног напора, када је нешто тешко за схватање или \nчињење, када је тежак период и слично (на енг. difficult према Student’s English - Chinese \nChinese - English Dictionary, 1988/2002: 562; difficult to write, hard to say према Pocket \nOxford Chinese Dictionary, 2004: 322). Придјев 重 /zhòng/ се, за разлику од претходно \nнаведеног придјева, може односити, између осталог, и на физичку тежину (нпр., овај \nсто је тежак) (на енг. weighty, heavy, heavy load према Student’s English - Chinese \nChinese - English Dictionary, 1988/2002: 587). У српском језику један придјев може \nописати оба концепта, али у кинеском језику то није случај.  \n \na) 我买了五个蛋糕，蛋糕很难，我同学帮助我拿到学院 ……（ХСК 3, 3Г） \n/Wǒ mǎile wǔ gè dàngāo, dàngāo hěn nán, wǒ tóngxué bāngzhù wǒ ná dào xuéyuàn.../ \nдп: ја + купити + le партикула за свршен вид глагола + пет + класификатор + торта, \nторта + јако + тежак/-а/-о + ја + колега + помоћи + ја + подићи + до + факултет... \nнз: Купио сам пет торти, торте су биле тешке, колега ми је помогао да их                   \nоднесем до факултета...  \nпр: 我买了五个蛋糕，蛋糕很重，我同学帮助我拿到学院 …… \n/Wǒ mǎile wǔ gè dàngāo, dàngāo hěn zhòng wǒ tóngxué bāngzhù wǒ ná dào xuéyuàn.../ \nдп: ја + купити + le партикула за свршен вид глагола + пет + класификатор + торта, \nторта + јако + тежак/-а/-о + ја + колега + помоћи + ја + подићи + до + факултет... \n___________________________________________________________________________ \n年 /nián/ (им.); 岁 /suì/ (им.) – ИКК: година/-е. На кинеском језику именица 年\n/nián/ (им.), ако се користи у том облику без додавања других морфема, односи се на \nгодину као временски концепт (једна година, ова година, прошла година према \nОсновном рјечнику кинеског језика, 2010: 234; на енг. year према Student’s English - \nChinese Chinese - English Dictionary, 1988/2002: 563; Pocket Oxford Chinese Dictionary, \n \n136 \n \n2004: 327), али се године нечијег живота, у смислу животне доби, могу изразити само \nименицом 岁 (year of age према Pocket Oxford Chinese Dictionary, 2004: 432). На \nсрпском језику не постоје два различита израза за наведене концепте.  \na) 我今年21 年。(ХСК 2, 1Г) \n/Wǒ jīnnián 21 nián./ \nдп: ја + ова година + 21 + година \nнз: Ове године имам 21 годину. \nпр: 我今年21 岁。 \n/Wǒ jīnnián 21 suì./ \nдп: ја + ова година + 21 + година \n \n来 /lái/ (гл.); 去 /qù/ (гл.) – ИКК: ићи, доћи, отићи. Ова два глагола, који се \nкористе и као глаголска допуна за правац, студенти често посматрају и користе као \nсинонимне иако они то нису. У кинеском језику, основна карактеристика која чини \nразлику између ова два глагола, иако се суштински односе на исти концепт – кретање, \nјесте чињеница да глагол 来 /lái/ носи семантичку одлику [+ радња се одвија према \nлицу које говори (или лицу које је предмет расправе)], док глагол qù /去/ семантички \nодређује његова карактеристика [+ радња се одвија у супротном смјеру од говорника \nили лица које је предмет расправе] (Liu et al., 2002: 40–41). У српском језику не постоји \nсличан концепт, барем не до те мјере одређен (нпр., Послије журке, отишла је код мене. \nПослије журке, дошла је код мене. Послије журке, ишла је мени.). \n \na) 我今天来她那儿，喝一杯咖啡。(ХСК 3, 2Г) \n/Wǒ jīntiān lái tā nà'er, hē yībēi kāfēi./ \nдп: ја + данас + доћи + она + тамо, пити + један/-а/-о + кафа \nнз: Данас сам ишла/дошла/отишла код ње да попијем кафу. \nпр: 我今天去她那儿，喝一杯咖啡。 \n/Wǒ jīntiān qù tā nà'er, hē yībēi kāfēi./ \nдп: ја + данас + отићи + она + тамо, пити + један/-а/-о + кафа \n \nb) 我们在客厅等他，但是他没有出去。(ХСК 5, 4Г) \n/Wǒmen zài kètīng děng tā, dànshì tā méiyǒu chūqù./ \nдп: ми + у + дневна соба + чекати + он, али + он + не (за прошло вр.) + изаћи + отићи \nнз: Ми смо га чекали у дневној соби, али он није изашао.  \nпр: 我们在客厅等他，但是他没有出来。 \n/Wǒmen zài kètīng děng tā, dànshì tā méiyǒu chū lái./ \nдп: ми + у + дневна соба + чекати + он, али + он + не (за прошло вр.) + изаћи + доћи \n___________________________________________________________________________ \n能 /néng/ (пом. гл.); 会 /huì/ (пом. гл.); 可以 /kěyǐ/ (пом. гл.) – ИКК: моћи. У \nстудентским уџбеницима поменути помоћни глаголи су преведени као:  能 /néng/ can, \nbe able to; 会 /huì/ to know how to, can; 可以 /kěyǐ/ may (у New Practical Chinese Reader \n1). Преводи на енглеском показују одређену семантичку разлику, поготово са глаголом \n可以 /kěyǐ/ који би се могао превести и као смјети. Ипак, на српски језик се сви ови \n \n137 \n \nглаголи у одређеном контексту могу превести са једном ријечју на српском – моћи. \nИстина је да се ови глаголи на кинеском језику у одређеним ситуацијама могу \nкористити и наизмјенично (Lu, 2000/2009: 404–406; Ye & Wu, 2001: 132–133), усљед \nчега их ученици почну посматрати као потпуно синонимне. Међутим, постоје ситуације \nу којима одређена семантичка карактеристика може да буде препрека, а неке \nрепрезентативне грешке из корпуса су, нпр.: \na) 我回家的时候头不疼，会吃饭，会聊天，没问题。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒ huí jiā de shíhòu tóu bù téng, huì chīfàn, huì liáotiān, méi wèntí./ \nдп: ја + вратити + кућа + ст. парт. + вријеме + глава + не + бољети, моћи/умјети + јести \n+ храна, моћи + ћаскати, немати + проблем \nнз: Када сам се вратила кући глава ме није бољела, могла сам јести, могла сам \nразговарати, без проблема.  \nпр: 我回家的时候头不疼，能吃饭，能聊天，没问题。 \n/Wǒ huí jiā de shíhòu tóu bù téng,  néng chīfàn, néng liáotiān, méi wèntí./ \nдп: ја + вратити + кућа + ст. парт. + вријеме + глава + не + бољети, моћи + јести + храна, \nмоћи + ћаскати, немати + проблем \nУ овој ситуацији правилно би било користити глагол 能 /néng/ умјесто 会 /huì/. \nИако оба глагола могу носити значење „имати могућност или способност да нешто \nурадиш”, за случајеве у којима се говори о обнављању функција неких већ научених \nствари или могућности које смо раније посједовали треба користити глагол 能 /néng/ \n(Lu, 2000/2009: 405).  \nb) 我那时候在美国工作， 不可以来。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒ nà shíhòu zài měiguó gōngzuò, bù kěyǐ lái./ \nдп: ја + оно + вријеме + у + Америка + радити, не + моћи/смјети + доћи \nнз: Тада сам радио у Америци, нисам могао доћи.  \nпр: 我那时候在美国工作， 不能来。 \n/Wǒ nà shíhòu zài měiguó gōngzuò, bù néng lái./ \nдп: ја + оно + вријеме + у + Америка + радити, не + моћи + доћи \n \nУ овој реченици правилно би било користити 能 /néng/, јер се говори о \nнепостојању услова, непостојању могућности или жеље да се нека ствар уради (Ye & \nWu, 2001: 133).  Информанти су врло често у продукцији, по свом нахођењу, користили \nглаголе као потпуне синониме, иако се у настави од увођења ових лексичких јединица \nпотенцирају њихове разлике. \n \nНеприкладно кориштење одређених ријечи као синонимних, усљед чега смо ову \nкатегорију тако и назвали – лажни синоними, узроковано је једним од три могућа \nразлога: а) неправилним преводом, б) тиме што ријеч са одређеном семантичком \nдистинкцијом не постоји у српском језику па је информанти поистовјећују са \nнајближим преводилачким еквивалентом, или в) тиме што се два различита концепта \n \n138 \n \nименују истом ријечју на српском језику. Врло често се поменуте категорије узрока \nмогу и преклапати, те у комбинацији бити узрок негативног трансфера.  \nПрва категорија, неправилно кориштење ријечи усљед погрешног превода, \nпотенцијално је много комплекснији процес него што то можемо претпоставити. Један \nод разлога због којих је ситуација таква може бити наставни процес, прецизније – \nнаставни материјал. Уџбеници које информанти користе као основну литературу на \nпредмету су специфично дизајнирани за ученике чији је матерњи језик енглески. Дакле, \nсве нове лексичке јединице које се уводе у вокабулар првенствено се преводе на \nенглески језик, те се онда на часовима усмено даље анализирају и преводе на српски \nјезик. Можемо само претпоставити колико се информација у овом процесу изгуби у \nпреводу, а та негативна посљедица додатно је интензивирана тиме што се ради о \nкомбинацији три типолошки различита језика. Мањак информација због превода – са \nкинеског на енглески, па онда на српски језик – подстиче информанте да посматрају \nдвије (или више) ријечи као синонимне, занемарујући истинске семантичке \nкарактеристике које одређена ријеч из кинеског језика посједује.  \n \nПотом, постоје концептуалне разлике између ријечи које се не могу тако \nпрецизно превести на српски језик, за одређене концепте не постоје егзактни \nеквиваленти на српском језику те су то концепти који се у кинеском језику исказују \nразличитим ријечима, а када би се и преводили на српски језик заиста би били \nпреведени једном српском ријечју (нпр., именица искуство, прилог мало...). Таква \nситуација и наводи ученике да посматрају ријечи са различитим семантичким \nкарактеристикама као потпуно синонимне. Та се ситуација додатно компликује \nчињеницом да се нове лексичке јединице готово увијек уводе у вокабулар преводом са \nенглеског језика, чиме се оригинално значење потенцијално још више удаљава. \nСматрамо да би се релативно добра превенција такве врсте трансфера из матерњег \nјезика могла обезбиједити кориштењем правилног наставног материјала, специфично \nдизајнираног за говорнике српског језика, гдје би се могла посветити пажња не само \nсемантичким него и синтаксичким својствима ових лажних синонима.  \n \nТрећа категорија је трансфер који се дешава због тога што су два потпуно \nразличита концепта у српском језику названа истим именом, те су информанти ту \nјезичку логику примијенили и на кинески језик (површина, пробати и сл.). Ова \nкатегорија је открила изузетно занимљив механизам логичког закључивања изазван \nутицајем матерњег језика. Уџбеници или приручници који би били детаљнији у сфери \nсемантичких и потенцијално синтаксичких карактеристика лексичких јединица, \n \n139 \n \nпоготово ако су дизајнирани специфично за србофоне студенте, били би од велике \nпомоћи у оваквим ситуацијама – како онима који уче, тако и онима који предају.  \n3.2.3. Грешке колокација108 \n \nПод термином „колокација” најчешће се подразумијева стереотипни спој \nнајмање двије ријечи. Оно што одваја колокацију од неке друге врсте комбинација \nријечи јесте значајна статистичка учесталост кориштења конкретне комбинације ријечи \n(Firth, 1957; Church, 1990 према Hu, et al. 2016: 3255). „Колокација је репетитиван и \nконвенционалан израз који садржи двије или више пунозначних ријечи у комбинацији, \nа које су међусобно у синтаксичком или семантичком односу”109 (Xu et al., 2009 према \nHu, et al. 2016: 3255).  \n \nОни који уче други језик врло често имају знатних потешкоћа приликом \nправилног кориштења колокација на циљном језику. Разлог томе може бити то што се \nкомпетенција кориштења колокација не развија паралелно са општим знањем \nвокабулара на датом језику, јер се ријечи најчешће уче индивидуално без узимања у \nобзир њиховог непосредног окружења (Siyanova and Schmitt, 2008 према Hu, et al. 2016: \n3254). Овај проблем би могао бити још и озбиљнији приликом учења аналитичких \nјезика као што је кинески, јер осим негативног трансфера из првог језика (Ј1) овај \nтипични аналитички језик нема флективне морфеме те користи функционалне ријечи са \nмало лексичког значења за изражавање граматичких односа (Hu, et al. 2016: 3254). \n \nОно што је примијећено у анализи корпуса јесте да су грешке са колокацијама у \nкинеском језику условљене или а) логиком изворне колокације из српског језика или б) \nпогрешним интерпретирањем елемената у колокацијама усљед утицаја српског језика \nили превода на српски језик (лажни синоними). Да би анализа била јаснија, \nподијелићемо неправилне колокације из корпуса у групе по њиховим синтаксичким \nрелацијама: субјекат + предикат; придјев/именица (као премодификатор) + именица; \nглагол + објекат110. Након табеле слиједи анализа.  \n                                               \n \n108  Исправност колокација из корпуса провјеравана је путем: а) компјутерског система за провјеру \nправилних колокација под називом Online Chinese Collocation Assistant, развијеног од стране Пекиншког \nНормал Универзитета са базом од преко 1 750 000 колокација (за више информација о програму \nпогледати рад Hu, et al. 2016) и б) мануелном провјером коју су вршиле кинеске лекторке као изворни \nговорници (информације о лекторкама налазе се на почетку дисертације). \n109 Превела ауторка рада. \n110  Приликом превода користили смо неколико кинеско-српских и кинеско-енглеских рјечника, те \nрјечника синонима, чије податке можете пронаћи у списку литературе.  \n \n140 \n \n3.2.3.1. Колокације у релацији субјекат + предикат  \nПримјер из \nкорпуса \nПравилна \nколокација \nИзворна \nколокација на \nсрпском језику \nкоја је \nпотенцијални \nузрок трансфера \nПојашњење грешке и \nузрок \nНиво \nпознавања \nјезика \n1. \n天气漂亮 \n/tiānqì piàoliang/ \n \nдп: : Вријеме + \nлијеп/ – а/ – о. \n天气好 \n/tiānqì hǎo/ \n \nдп: : Вријеме + \nдобро \n \n \nВријеме је лијепо.  \n(Логика из Ј1) \nУ духу кинеског језика \nје рећи за вријеме да је \n„добро”. Придјев 漂亮  \n/piàoliang/ лијеп/а/о има \nту \nсемантичку \nкарактеристику \nда \nописује \nфизичке \nспољашњости људи или \nствари.  \nХСК 2, ХСК \n3 \n1Г, 2Г, 3Г \n2. \n茶很漂亮 \n/chá hěn piàoliang/ \n \nдп: : Чај + лијеп/ – \nа/ – о. \n茶很好喝 \n/chá hěn hǎo hē/ \n \nдп: : Чај + јако + \nдобро пити \n \n \nЧај је лијеп.  \n(Логика из Ј1) \nУ српском језику за \nнешто што је укусно \nможемо \nрећи \nда \nје \n„лијепо”, \nдок \nто \nу \nкинеском језику није \nслучај. \nПогледати \nобјашњење \nза \nпрву \nставку у табели.  \nХСК 2, \n2Г \n3. \n空气坏 \n/kōngqì huài/ \n \nдп: : Ваздух + \nлош/ – а/ – о. \n \n空气不好 \n/kōngqì bù hǎo/  \nдп: : Ваздух + не  \n+ добар/ – а/ – о \n \n空气很差 \n/kōngqì hěn chà/ \nдп: : Ваздух + јако \n+ неквалитетан/ – \nа/ – о. \n \nВаздух је лош. \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике \nизмеђу \nдва термина) \n  \nПридјев 坏 / huài/, са \nзначењем лош/ – а/ – е, \nсе \nна \nкинеском \nнајчешће \nкористи \nу \nописивању \nљуди, \nствари, ријечи, идеја, \nразмишљања, \nкарактера, \nрепутације, \nефекта, дефекта и сл., \nобично у апстрактном \nсмислу и односећи се на \nморални карактер људи.  \nПридјев \n差/ \nchà/ , \nодноси \nсе \nна \nнемогућност достизања \nнеког \nстандарда \n(квалитета).  \nХСК 3, \n3Г \n4. \n天气成冷 \n/tiānqì chéng lěng/ \n \nдп: : Вријеме + \nпостати + хладан/ \n– а/ – о \n天气变冷 \n/tiānqì biàn lěng/ \n \nдп: : Вријеме + \nмијењати \n+ \nхладан/ – а/ – о \n \n \nВријеме \nје \nпостало хладно.  \n(Логика из Ј1) \nГлагол 成 / chéng/ значи \nпостати (неко, нешто) а \nглагол \n变\n/ \nbiàn/ \nпромијенити \nсе, \nу \nсмислу  –  прећи у неко \nдруго стање. У духу \nкинеског језика је да се \nза „промјену времена” \nкористи глагол 变/ biàn/ \nмијењати. \nХСК 3, \n3Г \n5. \n菜很有趣 \n/ cài hěn yǒuqù/ \n \nдп: \n: \nХрана \n+ \nвеома \n+ \n菜很有意思 \n/ cài hěn yǒuyìsi/ \n \nдп: \n: \nХрана + \nвеома \n+ \nинтересантан/ – а/ \n– о. \nХрана \nје \nвеома \nинтересантна. (У \nЈ1 нема разлике \nизмеђу \nдва \nтермина) \n \nУ преводу се разлика не \nосјети, због тога што не \nпостоји разлика између \nдва израза у српском \nјезику, али није у духу \nкинеског језика да се за \nхрану каже да је  有趣 / \nХСК 3, \n2Г \n \n141 \n \nинтересантан/ – а/ \n– о, забаван/ -a/ -o \n \n \n \nyǒuqù/.  \n6. \n学完了 \n/dàxué wán le/ \n \nдп: : Универзитет \n+ \nзавршити \n+ \nпартикула \nкоја \nозначава \nсвршеност \nглагола \n大学毕业了 \n/dàxué bìyè le/ \n \nдп: : Универзитет \n+ дипломирати + \nпартикула \nкоја \nозначава \nсвршеност \nглагола \n  \nЗавршио/ – ла је \nфакултет. \n(Логика из Ј1) \nУ српском језику се \nкаже \nзавршити \nфакултет, а у кинеском \nискључиво \nдипломирати \nна \nфакултету.  \nХСК  3, \n2Г \n \n3.2.3.2. Колокације у релацији придјев/именица (као премодификатор) + именица \nПримјер из \nкорпуса \nПравилна \nколокација \nИзворна \nколокација на \nсрпском језику \nкоја је \nпотенцијални \nузрок трансфера \nПојашњење грешке \nНиво \nпознавања \nјезика \n7. \n轻的衣服 \n/qīng de yīfú/ \n \nдп: : лаган/ – а/ – о \n+ ст. парт. de+ \nодјећа \n薄的衣服 \n/ báo de yīfú/ \n \nдп: : лаган/ – а/ – о \n+ ст. парт. de+ \nодјећа \n \n \nЛагана одјећа.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике \nизмеђу \nдва термина) \n \nУ српском језику, одјећа \nкоја је прављена од \nтанког \nматеријала \nназива се „лаганом”. У \nкинеском језику постоји \nдруги \nназив \nза \nпрозрачност и лакоћу \nтканине, \nза \nкоји \nу \nсрпском језику постоји \nсемантичка празнина.  \nБез ХСК,  \n3Г \n8. \n伟大的时间 \n/wěidà de shíjiān/ \n \nдп: \n: \nВеличанствен/ \n– \nа/ – о + ст. парт. \nde+ вријеме  \n伟大的时代 \n/wěidà de shídài/ \n \nдп: величанствен/ \n– а/ – о + ст. парт. \nde+ период \nВеличанствено \nвријеме.  \n(Логика из Ј1) \nИменица 时代 / shídài \n„се користи за период \nкоји \nје \nполитички, \nекономски или културно \nзначајан”111,  те би овај \nпридјев \nбио \nодговарајући \nуз \nту \nименицу – за разлику од \nименице 时间shíjiān/  –  \nвријеме.  \nХСК 5, 4Г \n9. \n生活路 / shēnghuó \nlù  \n \nдп: Живот + пут \n人生之路/  \n/rénshēng zhī lù/ \n \nдп: живот + zhī \nприсвојна \nпартикула + пут \nЖивотни пут.  \n(Логика из Ј1) \nДослован \nпревод \nса \nсрпског језика који није \nу складу са језичким \nнавикама \nу \nкинеском \nјезику, \nгдје \nпостоји \nустаљени израз за тај \nконцепт. Израз који је \nинформант употријебио \nзвучи неприродно. \nХСК 3, 3Г \n10. \n梦工作 \n/mèng gōngzuò/ \n理想工作 \n/lǐxiǎng gōngzuò/ \n \nдп: : идеалан/ – а/ \nПосао из снова.  \n(Логика из Ј1) \nКонцептуална разлика, у \nсрпском за нешто што \nсматрамо \nсавршеним \nкажемо да је као „из \nХСК 3,  \n2Г \n                                               \n \n111 Lu, 2009: 465. \n \n142 \n \n \nдп: : Сан + посао \n– о + посао \n \n \nснова”. У кинеском је \nприродније \nза \nнешто \nпожељно рећи да је 理想\n/lǐxiǎng/ идеално.  \n11. \n平均的学生\n/píngjūn de \nxuéshēng/ \n \nдп: : просјек + ст. \nпарт. de + ученик \n普通学生 / \n/pǔtōng xuéshēng/ \n \nдп: : обичан/ – а/ – \nо; просјечан/ – а/ \n– о + ученик \n \n \nПросјечан ученик.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике \nизмеђу \nдва термина) \n \nПревод ова два придјева \nна српски језик може \nбити \nсинониман, \nали \nпридјев 平均/ píngjūn/ не \nописује \n„просјечне” \nљуде, него искључиво се \nкористи за апстрактне, \nмјерљиве \nконцепте \n( \nпросјечна \nбрзина, \nјачина, плата итд.) \nХСК4, \n4Г \n12. \n要紧的病  \n/yàojǐn de bìng/ \n \nдп: : битан/ – а/ – \nо; озбиљан/ – а/ – \nо + ст. парт. de+ \nболест \n严重的病  \n/ yánzhòng de bìng \n \nдп: : озбиљан/ – а/ \n– о; критичан/ – а/ \n– о; тежак/ – а/ – о \n+ ст. парт. de+ \nболест \n  \nОзбиљна/тешка \nболест.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике \nизмеђу \nдва термина) \n \nПридјеви су, када се \nпреведу на српски језик, \nнаизглед \nсинонимни. \nМеђутим, за болест се у \nдатом \nконтексту \nкинеског језика може \nсамо \nискористити \nпридјев \n严\n重 \n/yánzhòng/.  \nХСК 4, 4Г \n13. \n全国波黑 \n/quánguó Bō hēi/ \n \nдп: \n: \nЦијела \nдржава + БиХ \n全波黑 \nquán Bō hēi \n \nдп: : цио/цијела/ – \nо + БиХ \n \nЦијела БиХ.  \nЦијела \nдржава \nБиХ. \n(Логика из Ј1) \nУ српском језику је \nприродно рећи „Цијела \nдржава БиХ”, док је у \nкинеском \nјезику \nименица држава вишак, \nјер само име државе \nподразумијева именицу \nдржава.   \nХСК 5, 4Г \n14. \n困难的时间 \n/kùnnán de shíjiān/ \n \nдп: : тежак/ – а/ – \nо + ст. парт. de+ \nвријеме \n困难的时刻/时候 \n/kùnnán de shíkè/ \nshíhòu \n \nдп: : тежак/ – а/ – \nо + ст. парт. de+ \nтренутак; период \nТешка времена.  \n(Логика из Ј1)  \nНа српском је природно \nрећи \nда \nсу \nвремена \nтешка, \nу \nкинеском \nјезику ће се то рећи за \nпериод или тренутак. \nХСК 5, 4Г \n \n \n3.2.3.3. Колокације у релацији глагол + објекат \nПримјер из \nкорпуса \nПравилна \nколокација на \nкинеском језику \nИзворна \nколокација на \nсрпском \nјезику која је \nпотенцијални \nузрок \nтрансфера \nПојашњење грешке \nНиво \nпознавања \nјезика \n \n143 \n \n15. \n发包裹  \n/fā bāoguǒ/ \n \nдп: \n: \nслати; \nемитовати; \nдодијелити \n+ \nпакет / пошиљку \n寄包裹/ jì bāoguǒ \n \nдп: \n: \nслати \n+ \nпакет/ пошиљку \n \n \nПослати/слати \nпакет.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина) \n \nУзрок грешке је у томе \nшто \nсе \nријечи \nисто \nпреводе; пакет (физичка \nпошиљка или писмо) може \nсе само комбиновати са \nглаголом 寄/jì/. Глагол 发\n/fā/ се у контексту слања \nобично \nодноси \nна \nелектронско слање путем е \n– поште или смс – а. \nСрпски \nјезик \nнема \nту \nдистинкцију.  \nХСК 2, 2Г \n16. \n拿起包裹 \n/ ná qǐ bāoguǒ/ \n \nдп: \n: \nносити, \nдизати + допунски \nглагол \nкоји \nупућује на покрет \nка \nгоре \n+ \nпакет/пошиљку \n取包裹 \n/qǔ bāoguǒ/ \n \nдп: \n: \nпреузети, \nподићи \n+ \nпакет/пошиљку \n \n \nПодићи пакет / \nпошиљку.   \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина) \n \nИнформант је дословно из \nсрпског \nјезика \nпреузео \nизраз \n„подићи”, \nали \nструктура \nкоју \nје \nискористио \nу \nкинеском \nјезику \nодноси \nсе \nискључиво \nна \nфизичко \nдизање \nствари \n– \nова \nјезичка навика из српског \nсе не може примијенити и \nна \nкинески \nјезик; \nна \nкинеском језику постоји \nконкретан \nглагол \nза \nспецифичну \nситуацију \nпреузимања/подизања \nпакета (пошиљке, новца, \nдокумената...).  \nХСК 2, 2Г \n17. \n办作业 \n/bàn zuòyè/ \n \nдп: : радити + \nзадаћа \n做作业 \n/zuò zuo yè/ \n \nдп: : радити + \nзадаћу \n \n \nРадити задаћу.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина) \n \nИзмеђу два глагола на \nкинеском \nпостоји \nсемантичка одлика  која их \nразликује, \nа \nкоја \nне \nпостоји на српском језику. \nОба \nглагола \nсе \nмогу \nпревести на српски као \n„радити”, али глагол 办 \n/bàn/ носи сем. значење \nобављати неки посао, те \nстога није природно да се \nкористи \nу \nситуацији \nрадити задаћу.  \nХСК3, 3Г \n18. \n开自行车 \n/ kāi zìxíngchē/ \n \nдп: \n: \nвозити/ \nуправљати \n+ \nбицикло \n骑自行车 \n / qí zìxíngchē/ \n \nдп: \n: \nвозити \nбицикло  \n \n \nВозити \nбицикло.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина) \n \nГлагол 开/kāi/ се може \nодносити на управљање \nили \nвожњу \nмоторног \nвозила; глагол 骑 /qí/ се \nодноси на вожњу бицикла, \nјахање \nкоња \nи \nсл. \nУ \nсрпском језику кажемо да  \n„возимо” бицикло, те стога \nне \nпостоји \nиста \nдистинкција.  \nХСК 2, 2Г \nХСК 3, 2Г \n19. \n知道汉语  \n/zhīdào hànyǔ/ \n \nдп: \n: \nзнати \n+ \nкинески језик  \n会（说）汉语 \n/huì (shuō) hànyǔ/ \n \nдп: : моћи (да \nговори) \nкинески \nјезик  \n \nЗнати кинески \nјезик.  \n(Логика из Ј1) \nУ култури српског језика \nје да се каже да се неки \nјезик „зна”, док се \nу \nкинеском \nјезику \nта \nспособност \nизражава \nглаголом 会 / huì/ моћи, \nбити способан да. \nХСК2, 2Г \n \n144 \n \n20. \n成高兴 \n/chéng gāoxìng/  \n \nдп: \nпостати \n+ \nсрећан \n变高兴 \n/biàn gāoxìng/ \n \nдп: \nпромијенити \nсе, \nпостати \n+ \nсрећан \nПостати \nсрећан. \n(Логика из Ј1) \nГлагол 成 /chéng/ одговара \nконтексту \nпостајања \nнечега \nу \nживоту, \nзаузимања неке позиције, \nобично \nсопственим \nтрудом. Не користи се уз \nемоције или расположења.  \nХСК 4, 3Г \n21. \n制作月饼  \n/zhìzuò yuèbǐng/  \n \nдп: : производити; \nправити \n+ \nмјесечеви \nколачићи \n做月饼 \n/zuò yuèbǐng/ \n \nдп: :  \nправити \n+ \nмјесечеви \nколачићи \nПравити \nмјесечеве \nколачиће. \n(Лажни \nсиноними) \nПревод \nглагола \n制\n作\n/zhìzuò/ , који је доступан \nстудентима, је to make, to  \nproduce. У уџбенику није \nистакнута \nдимензија \nзначења овог глагола која \nупућује на индустријску \nпроизводњу \nствари, \nпа \nпреводом на српски језик \nса енглеског, који им  је \nпонуђен, често може да \nбуде \nсиноним \nза \n„направити”, „правити”.  \nХСК 4, 3Г \n22. \n吃汤 /chī tāng / \nдп: јести + супа \n喝汤  /hē tāng/ \nдп: пити + супа \nЈести супу. \n(Логика из Ј1) \nУ нашем језику се супа \n„једе”, док се у кинеском \n„пије”.  \nХСК 4, 4Г \n23. \n喝药 /hē yào/ \nдп: пити + лијек \n吃药 /chī yào/ \nдп: јести + лијек  \nПити лијек.  \n(Логика из Ј1) \nНа \nсрпском \nсе \nлијек \n„пије”, а на кинеском ће \nименица „лијек” најчешће \nићи \nу \nколокацији \nса \nглаголом „јести”, осим ако \nлијек није у течном стању.  \nХСК 3, 2Г \n24. \n打扫河 \n/dǎsǎo hé/ \nдп: чистити, мести \n+ ријека  \n \n清理河道 \n/ qīnglǐ hédào/ \nдп:  чистити + \nријека / ријечно \nкорито \n \nЧистити \nријеке.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина) \nГлагол \n打\n扫\n/dǎsǎo/ \nподразумијева \nметење \nпрашине, \nфизичко \nпоспремање \nствари. \nЗа \nчишћење ријеке правилно \nје користити 清理 /qīnglǐ/. \nСрпски језик не познаје \nразлику.  \nХСК 4, 4Г \n25. \n小心环境 \n/xiǎoxīn huánjìng/ \n \nдп: \nбити \nна \nопрезу; пазити + \nоколиш/ околина \n保护环境 \n/bǎohù huánjìng/ \n \nдп: \nчувати; \nбринути \nсе \nо; \nштитити + околиш \n/ околина \nПазити \nна \nоколиш.  \n(Лажни \nсиноними; У Ј1 \nнема \nразлике \nизмеђу \nдва \nтермина) \nГлагол који је информант \nискористио \nможе \nсе \nпревести као „пазити”, али \nу смислу бити на опрезу, \nчувати се озљеде, незгоде \n– не у смислу пазити на \nнешто. С друге стране, на \nкинеском језику се каже \n„чувати” \nодносно \n„штитити” околиш, за шта \nје \nправилно \nкористити \nглагол  保护 /bǎohù/.  \nХСК 4, 4Г \n26. \n打扫垃圾 \n/dǎsǎo lājī/ \n \nдп: чистити, мести \n+ смеће  \n捡垃圾 \n/jiǎn lājī/ \n \nдп: \nкупити; \nпокупити + смеће  \n(По) \nчистити \nсмеће.  \n(Логика из Ј1) \nНеподударање у логици \nјезика: у српском језику је \n„чистити” \nсмеће, \nа \nу \nкинеском \nискључиво \n„покупити/купити” смеће.  \nБез ХСК, 4Г \n27. \n保护自然 \n/bǎohù zìrán/ \nПазити \nна \nприроду \n/ \nГлагол 照顾 /zhàogù/ \nподразумијева чување или \nХСК 3, 4Г \n \n145 \n \n照顾自然 \n/zhàogù zìrán/ \n \nдп: \nпазити \nна, \nводити рачуна о + \nприрода \n \n \nдп: \nчувати; \nбринути \nсе \nо; \nштитити \n+ \nприрода \n \nВодити рачуна \nо природи.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина).  \nбригу о другом живом \nбићу, из превода на српски \nта \nдистинкција \nније \nуочљива.  \n28. \n住生活 \n/zhù shēnghuó/ \n \nдп: \nживјети \nу, \nстановати + живот \n生活 / shēnghuó/; \n过生活/ \nguò \nshēnghuó/ \n \nдп: \nживјети \n; \nпроводити живот  \nЖивјети \nживот. (Лажни \nсиноними; У Ј1 \nнема \nразлике \nизмеђу \nдва \nтермина).  \nГлагол \n住\n \n/zhù/ \nна \nкинеском \nјезику \nподразумијева \nфизички \nборавак у простору, боље \nби \nсе \nпревело \nкао \n„становати”, а на српски се \nчесто \nпреводи \nи \nкао \n„живјети (негдје)” усљед \nчега \nје \nвјероватно \nи \nнастала грешка.  \nХСК 3, 3Г \n29. \n生活生活 \n/shēnghuó \nshēnghuó/ \n \nдп: \nживјети \n+ \nживот  \n（过）生活  \n/ (guò) shēnghuó/ \n \nдп: (провести) + \nживот  \nЖивјети \nживот.  \n(Логика из Ј1) \nУ кинеском језику, ријеч\n生\n活\n/shēnghuó/ \nможе \nобављати \nи \nфункцију \nглагола \nи \nименице. \nМеђутим, тешко да би \nстојали \nзаједно \nу \nколокацији.  \nХСК 3, 2Г \n30. \n回钱 / huí qián / \n \nдп: вратити се + \nновац \n还钱 / huán qián / \n \nдп: \nвратити \n+ \nновац \nВратити \nновац. (Лажни \nсиноними) \nГлагол 回 /huí/ у кинеском \nјезику \nподразумијева \nвраћање особе на неко \nмјесто. \nМеђутим, \nу \nуџбеницима које користе \nстуденти, превод ријечи је \nенгл. to return, те се даљим \nпреводом на српски језик \nзначење \nјош \nвише \nудаљава, а рефлексивно \n„се” \nсе \nне \nогледа \nу \nенглеској верзији превода. \nСтога, умјесто да користе \nглагол 还/huán/ (вратити \nнешто негдје), који је \nраније уведен у вокабулар \nстудената, глагол  回/ huí \nсе устаљено неоправдано \nпојављује \nу \nоваквим \nпримјерима. \nХСК 3, 2Г \n31. \n回书 / huí shū/ \n \nдп: вратити се + \nкњига  \n还书 / huán shū/ \n \nдп: \nвратити \n+  \nкњига \nВратити \nкњигу. (Лажни \nсиноними) \nИсто.  \nБез ХСК, 2Г \n32. \n当经济的 \n/dāng jīngjì de / \n \nдп: \nпостати \n+ \nекономија + ст. \nпарт. de   \n当节俭的 \n/dāng jiéjiǎn dе/ \n \nдп: \nпостати \n+ \nштедљив \n+ \nст. \nпарт. de \nПостати \nекономичан. \n(Логика из Ј1) \nДословно \nискориштен \nсрпски \nизраз \n„бити \nекономичан”, непреводив \nје на кинески језик у том \nсмислу. \nНа \nкинеском \nјезику, у том контексту, \nједино је могуће користити \nпридјев 节俭 /jiéjiǎn/.  \nХСК 3, 3Г \n \n146 \n \n33. \n打开养老院  \n/dǎkāi \nyǎnglǎoyuàn/ \n \nдп: \nотворити \n+ \nдом за стара лица \n开办养老院 \n/kāibàn \nyǎnglǎoyuàn/ \n \nдп: \nотворити \n(фабрику, школу, \nпродавницу итд) + \nдом за стара лица \nОтворити дом \nза стара лица. \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина.) \nГлагол 打开/dǎkāi/ значи \nфизички \nотворити \nнеки \nпредмет, \nне \nу \nсмислу \nзапочети с послом. Српски \nјезик нема два различита \nтермина.  \nХСК 3, 3Г \n34. \n租空间  \n/zū kōngjiān/ \n \nдп: изнајмити + \nпростор \n租房间  \n/zū fángjiān/  \n \nдп: изнајмити + \nпросторију \nИзнајмити \nпростор.  \n(Логика из Ј1) \nИзраз је у потпуности \nпреведен са српског језика, \nгдје је у духу нашег језика \nприродно \nрећи \nда \nсе \nодређени \n„простор” \nизнајмљује.  \n \nБез ХСК, 3Г \n35. \n照顾花  \n/zhàogù huā/ \nдп: \nпазити \nна, \nводити рачуна о + \nцвијет \n养花 /yǎng huā / \n \nдп: \nузгајати \n+ \nцвијет \nВодити рачуна; \nбринути \nо \nцвијећу.  \n(Лажни \nсиноними) \nГлагол 照顾 /zhàogù/ \nподразумијева чување или \nбригу о другом живом \nбићу, из превода на српски \nта \nдистинкција \nније \nуочљива. \nХСК 5, 4Г \nХСК 3, 3Г \n36. \n生产孩子  \n/shēngchǎn háizi/ \n \nдп: \nпроизвести; \nнаправити \n+ \nдијете \n生孩子 \n/ shēng háizi/ \nдп: \nродити \n+ \nдијете \nРодити дијете. \n(Лажни \nсиноними)  \nУ преводу који је доступан \nинформантима, за глагол \n生产 /shēngchǎn/ се наводи \nto make, produce. Није \nистакнута карактеристика \nиндустријске производње \nили \nстварања, \nстога \nстуденти \nпогрешно \nнаизмјенично користе оба \nглагола.  \nХСК 3, 2Г \n37. \n完成学院  \n/wánchéng \nxuéyuàn/ \n \nдп: завршити + \nфакултет \n大学毕业 \n/dàxué bìyè/ \n \nдп: универзитет + \nдипломирати  \nЗавршити \nфакултет.  \n(Логика из Ј1) \nДословно преведен израз \nса \nсрпског \nјезика, \nса \nријечима \nкоје \nсе \nзначењски подударају, али \nчитав израз није у духу \nкинеског језика.  \nБез ХСК, 3Г \n38. \n认识外语 \n /rènshí wàiyǔ/ \n \nдп: познавати + \nстрани језик \n会（说）外语/  \n/huì (shuō) wàiyǔ/ \n \nдп: : моћи, знати \n(да \nговори) \n+ \nстрани језик  \n \nПознавати \nстране језике.  \n(Логика из Ј1) \nУ \nкинеском \nјезику, \nформално се глагол 认识\n/rènshí/ \nкористи \nза \nпознавање \nљуди, \nразумијевање концепата и \nидеја, не за знање језика. \nЛогика \nсрпског \nјезика \nдозвољава \nтермин \n„познавати” језик.   \nХСК 2, 2Г \nХСК 3, 3Г \n39. \n打开眼睛 \n/dǎkāi yǎnjīng/ \n \nдп: \nотворити \n+ \nочи \n睁 开 眼睛 \n/zhēngkāi yǎnjīng/ \n \nдп: \nотворити \n+ \nочи \nОтворити очи.  \n(У \nЈ1 \nнема \nразлике између \nдва термина) \nГлагол \n打\n开\n/dǎkāi/ \nподразумијева \nотварање \n(најчешће руком), физичко \nотварање \nствари. \nСпецифично за „отварање” \nочију, користи се глагол 睁 \n开/zhēngkāi/. Српски језик \nне познаје разлику.  \nХСК 5, 4Г \n40. \n打扫房间/ 房子\n/dǎsǎo \nЧистити кућу. \n(У \nЈ1 \nнема \nИменица 家/ jiā, иако може  \nда се користи у значењу \nХСК 4, 3Г \n \n147 \n \n \nАнализа табеле:  \n \n \n \n \nУ дескриптивној анализи табеле неправилних колокација кренућемо од \nстатистички незнатно мање фреквентне категорије, трансфера изазваног културно-\nјезичким навикама из српског језика у продукцији кинеског језика (у графикону и \nтабелама означено под Логика из Ј1). Скоро 50% од укупног броја неправилних \nколокација за узрок је имало концептуални утицај из српског језика, односно дословно \nпревођење комбинација ријечи из Ј1 у циљни језик, без обзира на то што се ради о \nколокацијама које су карактеристичне за српски језик. Колокације попут јести супу или \nпознавати језик у српском језику су сасвим прихватљиве, међутим – у кинеском језику \nсу, као такве, неприродне, па чак и логички концептуално нетачне. Идентификација ове \nврсте трансфера била је релативно једноставна.   \n \nУ категорији лажних синонима постоје два основна узрока погрешног \nкориштења, а то су погрешна интерпретација ријечи усљед превода или то што у \nсрпском језику одређене дистинкције не постоје – дакле, не постоје ријечи које имају ту \nодређену семантичку карактеристику коју кинески еквивалент те ријечи посједује (а \nкоја уже ту ријеч одређује и описује), па се може говорити о лексичким празнинама у \nсрпском језику (усљед којих долази до трансфера). Информанти у случајевима \nкомбинација одређених ријечи користе ону ријеч која би на српском језику била на том \nмјесту, односно ону која одговара преводом. Ова категорија би потенцијално у \n打扫家 \n/dǎsǎo jiā / \n \nдп: чистити + дом, \nпородица \nfángjiān/fángzi/ \n \nдп: \nчистити \n+ \nпросторија/ стан  \nразлике између \nдва термина) \n„стан” \nили \n„кућа”, \nапстрактног је смисла, те \nје врло неприродно да \nстоји уз глагол „чистити”.   \n \n148 \n \nбудућности могла бити изузетно занимљив истраживачки изазов, поготово у овом \nодносу српски – кинески језик. Када говоримо о категорији лажних синонима, може \nбити дискутабилно питање да ли се у овом случају ради о лексичком трансферу или \nискључиво о техничкој грешци у корацима при учењу (усљед превода); ми сматрамо да \nје Ј1 ипак одиграо одређену улогу у појави ове врсте грешака. Чињеница је да \nинформанти користе књиге, рјечнике и уџбенике креиране за енглеско говорно \nподручје, у којима се (у већини случајева) не наглашавају одређене лексичке или \nграматичке дистинкције које су битне за наше говорно подручје. Самим тим, често се \nиз превода не виде битне карактеристике ријечи, семантичке или граматичке \nкарактеристике које на српском језику чине битну разлику како у значењу, тако и у \nкориштењу. Стога, под утицајем превода, најчешће са енглеског језика, информанти \nодређене ријечи користе онако како би их користили на српском језику, не схватајући у \nпотпуности њихово значење, тумачећи их кроз семантичке шаблоне матерњег језика,  \nчесто их и насумично поистовјећујући као синонимне, иако на кинеском оне то нису \n(нпр., вратити нешто 还 /huán/ у поређењу са вратити се 回 /huí/; произвести нешто, \nнаправити 生产 /shēngchǎn/ наспрам родити, створити 生 /shēng/; те глаголи пазити, \nбити опрезан 小心 /xiǎoxīn – штитити, чувати/ 保护 /bǎohù/ – пазити на, чувати 照顾\n/zhàogù/).  \n3.2.4. Погрешна врста ријечи  \n \nПосљедња категорија о којој ћемо говорити у оквиру истраживања о лексичком \nтрансферу јесте најмање заступљена али веома битна појава језичког трансфера, која се \nманифестовала у виду кориштења погрешне врсте ријечи. Кинески језик је специфичан \nпо појави тзв. конверзије врста ријечи („词的兼类” /cí de jiānlèi/; conversion of parts of \nspeech у Li & Cheng, 2008: 12). Конверзија врсте ријечи подразумијева да једна ријеч, \nбез промјене форме или структуре, може да обавља функцију неколико различитих \nврста ријечи (ибидем). Са овим концептом се студенти упознају врло рано, већ на првој \nгодини студија.  \nОно што смо примијетили у анализи корпуса јесте феномен прекомјерног \nкориштења правила циљног језика (што се сматра негативним трансфером знања из \nциљног језика, Liu, 2002/2015: 23–26) у комбинацији са језичким трансфером из \nматерњег језика. Прецизније, студенти користе могућности конверзије врсте ријечи на \nкинеском језику и онда када то објективно није могуће или правилно, а по угледу на \n \n149 \n \nодређене лексичке јединице из српског језика. Конкретно, у писаној продукцији \nинформаната у нашем случају долази до својеврсне хибридизације двије врсте  \nпоменутих трансфера. Погледајмо примјере:  \n1. 梦梦 /mèng mèng/ (ХСК 4, 3Г) – по угледу на сањати (сан) из српског језика, гдје \nод именице сан добијамо глагол сањати. На кинеском језику именица 梦 /mèng/ \nсама по себи не може бити глагол, потребно је додати глагол 见 /јiàn/（梦见 /mèng \nјiàn/ дп: сан + видјети）што би значило у сну видјети, уснити, сањати; за колокацију \nсањати сан правилно би било  做梦 /zuò mèng/ (дп: радити, правити сан). \n2. 礼物这本书 /lǐwù zhè běn shū/ (Без ХСК, 2Г) – према глаголу поклонити (ову \nкњигу), гдје од именице поклон настаје глагол поклонити. Именица 礼物 /lǐwù/ се \nна кинеском језику не може користити као глагол, искључиво је именица; правилан \nпревод глагола поклонити, даривати могли би бити глаголи 送 /sòng/, 给 /gěi/, 赠 \n/zèng/... \n3. 高兴他 /gāoxìng tā/ (ХСК 3, 3Г): према српском изразу усрећити (њега, некога, \n...). Неправилно је користити придјев 高兴 /gāoxìng/ у функцији глагола у овом \nсмислу. Да би се исказало намјеравано значење, потребно би било, на примјер, \nувести неки од глагола који се први појављују у стожерним реченицама112 као, нпр., \nглагол 使/shǐ/ – 使他高兴 /shǐ tā gāoxìng/ (дп: навести да се осјећа + он + срећан) \nучинити га срећним, усрећити га. \n4. 漂亮他的生活 /piàoliang tā de shēnghuó/ (ХСК 3, 2Г): по угледу на уљепшати \n(његов живот) из Ј1, гдје је, као и у претходном случају, у кинеском језику немогуће \nпридјев 漂亮 /piàoliang/ лијеп/-а/-о/, без промјене у структури, посматрати или \nкористити као глагол. Овдје би такође било најлакше изразити то значење увођењем \n                                               \n \n112 Стожерна реченица, на кинеском 兼语句 /јiānyǔjù/, тип је реченице који у предикатском дијелу има \nјош један субјекатско-предикатски синтаксички однос, тако да у таквим реченичним структурама мора \nпостојати глагол који служи као елемент успостављања односа главног субјекта са субјектом у \nпредикатском дијелу. Нпр. у реченици:   \n这个消息使我很高兴  \n/zhè ge xiāoxí shǐ wǒ hěn gāoxìng/ \n ова + ствар + начинити + ја + јако + срећан/ \nзамјеница 我 /wǒ/ ja, која је у том случају стожерна ријеч, била би субјекат придјеву 高兴 /gāoxìng/ \nсрећан, а објекат претходног глагола, глагола 使 /shǐ/ навести да се осјећа. Дакле, да би се увео тај \nсинтаксички однос у реченичну структуру потребно је претходно уметнути један од глагола као што су \nвећ поменути 使 /shǐ/ навести да се осјећа, 让 /ràng/ навести, натјерати, 叫 /jiào/ навести, натјерати, \n请 /qǐng/ замолити, итд. (Liu et al., 2004: 708–709). \n \n150 \n \nглагола 让 /ràng/ за стожерне реченице и потенцијално кориштењем семантички \nприкладнијег придјева 美 /měi/ – 让他的生活更美 /ràng tā de shēnghuó gèng měi/ (дп: \nучинити + он + de ст. парт. + више + лијеп/-а/-о).  \n5. 我总是要盐菜 /wǒ zǒng shì yào yán cài/ (ХСК 5, 4Г): увијек морам посолити храну. \nНа кинеском језику именица 盐 /yán/ је искључиво именица, не може обављати \nфункцију глагола, за разлику од ситуације у српском језику гдје се морфолошком \nдеривацијом од именице со може добити глагол солити/посолити. У кинеском \nјезику би било потребно искомбиновати ову именицу са глаголом, нпр. 加盐 /jiā yán/ \n(дп: додати со).  \n3.3. Језички трансфер у сфери синтаксе \n \nИспоставило се да је синтаксички трансфер на примјеру нашег корпуса чешће \nзаступљена манифестација језичког трансфера из Ј1 за чак 10% у односу на лексички \nтрансфер (60% грешака у цјелокупном корпусу може се приписати овој врсти \nтрансфера). Опште категорије у којима је уочен синтаксички трансфер су ред ријечи у \nреченици, изостављање или сувишно додавање синтаксичких елемената по угледу на Ј1, \nпресликавање падежних конструкција из Ј1, утицај трансфера у кориштењу приједлога \nи везника, те утицај матерњег језика на продукцију специфичних конструкција у \nкинеском језику, нпр. у поредбеним реченицама са предлогом 比 (bǐ) 113, као и у \nосталим, нешто мање заступљеним категоријама о којима ћемо говорити у наредним \nпотпоглављима. Сматрамо да се сви ти типови појаве синтаксичког трансфера могу \nначелно категорисати у неколико категорија (које се могу и преклапати) на основу \nузрока грешке, а то су: неправилан ред ријечи, грешке изостављања или избјегавања \nелемената који иначе не постоје у Ј1, грешке усљед додавања елемената који би се \nнашли на датом мјесту да је ријеч о Ј1, те концептуалних трансфера у синтаксичком \nдомену.  \n3.3.1. Опште o категоријама \n3.3.1.1. Ред ријечи (линеаризација) \nС обзиром на то да је категорија линеаризације највећи узрок трансфера, \nвриједило би рећи нешто више о значају реда ријечи у кинеском језику, као и о \n                                               \n \n113 Реченице поређења (Li & Cheng, 2011: 511).  \n \n151 \n \nситуацији везаној за српски језик. Ред ријечи у реченици на кинеском језику је \nнајзначајнији фактор за кориштење и разумијевање овог језика. Линеаризација у \nкинеској реченици је, како тврди аутор Чанг, „најбитнији синтаксички апарат за \nразумијевање реченице” (Chang, 1992: 279). С обзиром на то да инфлексија на \nмандаринском кинеском језику скоро па да и не постоји, да би се идентификовала \nсемантичка улога различитих елемената унутар реченице морамо се понајвише \nослањати на ред ријечи у реченици (ибидем).  \nКада бисмо посматрали подјелу према карактеристикама које се односе на \nтипологију реда ријечи, немогуће би било кинески језик ставити искључиво у калуп \nједне верзије синтаксичке конструкције, јер је у кинеском језику могуће препознати и \nсвојства СГО (субјекат, глагол, објекат) конструкције, као и својства СОГ конструкције \n(Li & Thompson, 1981 према Chang, 1992: 279). Приликом анализе реченица на \nкинеском језику често се неправилним потезом сматра праћење граматичког обрасца \nкарактеристичног за европске језике → именичка синтагма + глаголска синтагма, јер \nје врло могуће да се структура реченице не подудара са том комбинацијом. Оно што је \nјош једна карактеристика кинеске реченице јесте и то што, пошто није потребна \nникаква конгруенција између субјекта и глагола, однос између субјекта и предиката у \nкинеском језику често није у моделу агент + радња него у моделу тема + коментар \n(Chang, 1992: 278). Лингвиста Чао процјењује да је у свакодневном дискурсу просјечно \nбар половина реченица у структури тема + коментар (Chao, 1968 према Chang, 1992: \n278).  \nСрпски језик, насупрот томе, има изразито богат флексијски систем, са широком \nупотребом афиксалних морфема (Станојчић, Поповић, 1992: 63–64). Што је \nморфологија неког језика развијенија, то је развијенија и конгруенција између \nсинтаксичких елемената, те изузетак није ни српски језик (Пипер et al., 2005: 75). У \nсрпском језику је концепт реда ријечи једнако битан синтаксички поступак, али знатно \nвише слободан, лабилан, варирајући (Пипер et al., 2005: 1065–2081), поготово у односу \nна кинески језик. Пошто се кинески и српски сматрају типолошки удаљеним језичким \nпаром са различитим синтаксичким структурама, од великог је интереса испитати \nтрансфер синтаксичких вјештина између ова два језика – српског као Ј1 и кинеског као \nциљног језика.  \nГрешке у сфери линеаризације које упућују на трансфер из Ј1 примијећене су у \nнеколико категорија – код конструкција које укључују адвербијале, конструкција \nупитних реченица, код предмофикација реченичних елемената, конструкција са два или \n \n152 \n \nвише објеката, зависних односних реченица и слично, а све те категорије и конкретне \nпојаве трансфера анализираћемо у наставку рада. \n3.3.1.2. Грешке настале усљед изостављања или избјегавања елемената којих нема \nу Ј1 \n \nФеномен изостављања одређених елемената у кинеском језику приликом \nконструкције реченице не сматрамо за свјесну радњу, чак напротив – из приложених \nпримјера из корпуса можемо да видимо да овакве грешке праве и информанти који су \nна вишим нивоима студија, са, по правилу, већом језичком компетенцијом. Дакле, не \nради се о недостатку познавања правила или намјерном изостављању битних \nреченичних дијелова, него о спонтаном изражавању у којем се губи фокус на \nграматичким правилима а посвети се процесу преношења поруке, те се у таквом \nизражавању, а под утицајем претходно научених језика, пропуштају елементи који нису \nприродни или сродни Ј1 (или неком другом језику који познају).  \n \nС друге стране, код грешака узрокованих избјегавањем, које такође можемо \nприписати утицају Ј1 или неког другог наученог језика (Ellis, 1994: 304–305), ради се о \nсвјесном процесу. У ситуацијама када би могли искористити правилан, али за њих \nнеприродан израз, информанти прибјегавају кориштењу форме која би била \nкарактеристичнија за Ј1 (или Ј2). Такође је чињеница да је избјегавање, као узрок \nгрешке, уочено код многих информаната са високом компетенцијом у језику, код \nинформаната који су имали велику изложеност кинеском језику јер су живјели у Кини, \nкод информаната који имају висок степен ХСК сертификата и слично, што потврђује да \nсе не ради о непознавању правила (јер се избјегавају релативно једноставне \nконструкције које се обрађују рано у процесу учења језика).  \n3.3.1.3. Грешке настале усљед додавања сувишних елемената по узору на Ј1 \n \nРијеч-по-ријеч имитација структуре реченице из српског језика била је \nрелативно чест облик трансфера што је неминовно проузроковало грешке у сфери \nлинеаризације, али и појаве сувишних елемената у реченици на кинеском. Типичан \nпримјер такве врсте грешке је, рецимо, беспотребно и неправилно позиционирање \nглагола 有 /yǒu/ имати, као предикатског дијела, у реченицама из корпуса попут:  \n我妹妹的儿子才有三岁。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒ mèimei de érzi cái yǒu sān suì./  \nдп: ја + млађа сестра + ст. парт. de + син + тек + имати + три + година  \nнз: Син моје млађе сестре тек има три године.  \n \n153 \n \nпр: 我妹妹的儿子才三岁。 \n/Wǒ mèimei de érzi cái sān suì./  \nдп: ја + млађа сестра + ст. парт. de + син + тек + три + година  \n \nОва врста непотребног додавања ријечи била је посебно честа у сфери предиката \nу кинеској реченици, што ћемо и видјети на примјерима у наставку рада.  \n3.3.1.4. Концептуални трансфер  \nСве категорије које смо раније навели тичу се неподударања у структуралним \nодликама између Ј1 и циљног језика, док је концептуални трансфер другачија врста \nтрансфера. Концептуални трансфер подразумијева преношење концепта из једног у \nдруги језик, односно преношење идеје о синтаксичкој репрезентацији одређеног \nконцепта. Ова врста трансфера тиче се једнакости или разлика између концептуалних \nкатегорија унутар лексичких или граматичких категорија између изворног и циљног \nјезика (Jarvis & Pavlenko, 2008: 112). Концептуални трансфер је био очигледан узрок \nнеправилне продукције у неколико категорија о којима ћемо говорити у истраживању.  \n3.4. Анализа грешака према граматичким категоријама \n \nСлиједи анализа грешака урађена по принципу контрастивне анализе.  Настојали \nсмо да примјере који представљају манифестацију трансфера узимамо из продукције \nинформаната који имају ХСК сертификат. Статистички подаци везани за синтаксички \nтрансфер налазе се на крају анализе, у закључном дијелу истраживања. \n3.4.1. Прилози и прилошке одредбе  \n \nУтицај трансфера био је изразито присутан у сфери позиције прилога у \nпредикатском дијелу, односно прилошких одредби у кинеској реченици. Ово је уједно \nбила категорија у којој се трансфер највише манифестовао у смислу линеаризације.  \n Подсјећања ради, прилошке одредбе су ријечи или синтагме које модификују \nпредикат реченице, конкретно главни дио предикатског израза. У кинеском језику \nприлошке одредбе су предмодификатори главног дијела предикатског израза, који \nупућују на вријеме, мјесто, степен, обим, аспект, потврду или негацију, понављање, \nактивни или пасивни вид, циљ, разлог и сл. У кинеском језику прилошке одредбе су \nувијек испред главног дијела предикатског израза који описују (Li & Cheng, 2011: 262–\n263). У српском језику прилошка одредба је „необавезни, испустиви дио реченичног \nустројства”, који реферише о околностима, условима, мотивима, сметњама и сличном. \n \n154 \n \nАутори Синтаксе савременога српског језика наводе да је положај прилошке одредбе у \nреченици српског језика неусловљен, да се може појављивати испред глаголског израза, \nали и у дистантној позицији у односу на предикат (Пипер et al., 2005: 211–512). С \nобзиром на тако флексибилан ред ријечи у српском језику, а вођени принципима који \nодређују позицију прилошких одредби из српског језика, информанти на свим нивоима \nстудија пресликавали су синтаксичке обрасце из српског у реченице на кинеском језику. \nПогледајмо неке од примјера из корпуса:  \nа) 我们毕业明年。 (ХСК 4, 4Г) \n/Wǒmen bìyè míngnián./ \nдп: ми + дипломирати + сљедећа година \nнз: Ми ћемо дипломирати сљедеће године.  \nпр: 我们明年毕业。/Wǒmen míngnián bìyè./ \n/Wǒmen míngnián bìyè./  \nдп: ми + сљедећа година + дипломирати \n \nb) 他不写这样。 (ХСК 5, 4Г)  \n/Tā bù xiě zhèyàng./ \nдп: он + не + писати + овако. \nнз: Он не пише овако.  \nпр: 他不这样写。 \n/Tā bù zhèyàng xiě./  \nдп: он + не + овако + писати. \n \nc) 我去经常邮局。 (ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ qù jīngcháng yóujú./ \nдп: ја + ићи + често + пошта \nнз: Ја идем често у пошту.  \nпр: 我经常去邮局。 \n/Wǒ jīngcháng qù yóujú./ \n дп: ја + често + ићи + пошта. \n \nd) 他喝只可乐。 (ХСК3, 2Г) \n/Tā hē zhǐ kělè./ \nдп: он + пије + само + кока-кола \nнз: Он пије само колу. \nпр: 他只喝可乐。 \n/Tā zhǐ hē kělè./  \nдп: он + само + пије + кока-кола.  \n \nДакле, да би овакве реченице на кинеском језику биле правилне, потребно је да се \nадвербијали позиционирају испред глагола. \n \n \n155 \n \n3.4.2. Упитне реченице (замјеничка питања) \nТрансфер је био посебно очигледан у конструисању замјеничких питања на \nкинеском језику. Једна од формалних одлика синтаксичких питања на српском језику \nјесте и линеаризација, тј. карактеристичан ред ријечи у упитној реченици, као што су \nупитне замјенице (гдје, када, чији, шта...) које су у замјеничким питањима \nпозициониране на почетку реченице (Пипер et al., 2005: 671). У кинеском језику ред \nријечи у питањима са замјеницама у потпуности је исти као што би био ред ријечи у \nизјавној реченици, с тим да се упитна замјеница позиционира на мјесту гдје се одговор \nочекује (Li & Cheng, 2011: 376). Ако бисмо тај принцип илустративно и хипотетички \nпренијели на српски језик, за реченицу Ја тражим Марка правилно питање би, без \nизузетка, гласило Ти тражиш кога?, а никако Кога тражиш?, што би било \nкарактеристично за упитну реченицу на српском. У одређеним ситуацијама може се \nдесити да се упитне замјеничке реченице између наша два језика синтаксички поклопе, \nали много је већи број ситуација у којима то није случај, као нпр.:  \n \na) 怎么你学习这种语言? (ХСК 2, 2Г)  \n/Zěnme nǐ xuéxí zhè zhǒng yǔyán?/ \nдп: како + ти + учити + оваj/-a/-o + врста + језика \nнз: Како ти учиш овај језик? \nпр: 你怎么学习这种语言? \n/Nǐ zěnme xuéxí zhè zhǒng yǔyán?/  \nдп: ти + како + учити + оваj/-a/-o + врста + језика \n \nb)  什么他们喝？(Без ХСК, 1Г) \n/Shénme tāmen hē?/  \nдп: шта + они + пити \nнз: Шта они пију? \nпр: 他们喝什么? \n/Tāmen hē shénme?/  \nдп: они + пити + шта  \n \nc) 多少是他的月饼？(ХСК 3, 3Г) \n/Duōshǎo shì tā de yuèbǐng?/ \nдп: колико + је + он + ст. парт. de + мјесечев колачић \nнз: Колико су његови мјесечеви колачићи?  \nпр: 他的月饼是多少？ \n/Тā de yuèbǐng shì duōshǎo?/  \nдп: он + ст. парт. de + мјесечев колачић + је + колико \nУ сваком од ових питања синтаксичка конструкција је пресликана из српског \nјезика, са упитном замјеницом на самом почетку. У кинеском језику такве конструкције \n \n156 \n \nсу често неправилне – потребно је у конструкцији питања упитну ријеч ставити на оно \nмјесто гдје би одговор био да је посриједи изјавна форма реченице.  \n3.4.3. Композиција атрибута \n \nЈедна од атрибутских категорија у српском језику јесте и тзв. категорија \nнеконгруентних атрибута, која „као свој примарни граматички облик, има адноминални \nгенитив са значењем уже или шире схваћене посесивности (нпр. кућа Пере Перића, \nрамена Пере Перића, брат Пере Перића, поступак Пере Перића), квалификативности \n(нпр. дјевојка дуге косе, стил Пере Перића, посуђе од пластике), односа дио – цјелина \n(нпр. нога од стола, кључеви од стана), чему је блиско значење поријекла (нпр. човјек \nиз народа, људи из Боке), које може садржавати и елеменат просторног значења (нпр. \nизлаз из болнице)” (Пипер et al., 2005: 47). Како можемо да видимо из наведених \nпримјера, једна од карактеристика ове врсте атрибута јесте постпонираност у односу на \nонај елеменат који одређује.  \n \nПотпуно супротно од тога, у кинеском језику атрибут субјекта или објекта \nувијек стоји испред главне ријечи, коју ближе одређује (Li & Cheng, 2011: 253–254). \nХуанг тврди да је у структурама синтагми у кинеском језику главни дио израза типично \nпозициониран на крају (у литератури head-final; Huang, 1998: 15). Карактеристично за \nатрибуте у кинеском језику је и постојање структуралне партикуле 的 /de/ која служи \nкао спона између предмодификације и главног дијела (Li & Cheng, 2011: 254). \n \nДругачија позиција ове врсте атрибута у српском у односу на кинески језик \nпроизвела је велики број грешака које указују на трансфер, на свим нивоима језичке \nкомпетенције.  \n \na) 系的化学 (Без ХСК, 1Г) \n/xì de huàxué/ \nдз: катедра + ст. парт. de + хемија \nнз: катедра за хемију \nпр: 化学系 \n/huàxuéxì/  \nдп: хемија + катедра \n \nb) 妻子的弟弟 114(ХСК 3, 3Г) \n/qīzi de dìdì/ \nдз: супруга + ст. парт. de + млађи брат \nнз: супруга млађег брата \n                                               \n \n114 Овако написана фраза на кинеском језику у преводу на српски може да значи женин брат, али је из \nконтекста цијелог текста било јасно да је информант хтио поменути жену свог млађег брата.  \n \n157 \n \nпр: 弟弟的妻子  \n/dìdì de qīzi/  \nдп: млађи брат + ст. парт. de + супруга \n \nЈoш једна посебна категорија у којој је трансфер био чак и више присутан јесте \nкатегорија зависних односних или релативних реченица које могу да врше функцију \nатрибута или апозиције. То су реченице у којима су присутне замјенице, везници или \nприлози, другачије зване и односне или релативне ријечи, релативизатори, као што су \nкоји, чији, какав, колики, ко, шта, гдје и сл. (Станојчић и Поповић, 1992: 301). У \nсрпском језику та врста атрибута или апозиције је типично постпозиционирана у \nодносу на главну ријеч, односно ону ријеч коју ближе одређују (неки од примјера из \nСтанојчић и Поповић, 1992: 301–305:  играчи домаћег тима који су одлично играли, \nподигао је руку у којој је држао телеграм, младић који има нови рачунар, итд.).  \nКинески језик је типичан примјер језичке структуре коју у страној литератури \nназивају left-branching (Huang, 1998: 15), односно језик у коме преовладавају \nконструкције које се „гранају налијево” (илустративно упућујући на структуру дрвета \nкоја представља синтаксички шаблон у анализи). Луст, Хуанг, Ћијен и остали аутори \nистичу да је лијева позиција описа у односу на главну ријеч специфичан случај \nконструкције код зависних односних реченица и зависних реченица које испуњавају \nфункцију адвербијала (Lust; Chien et al., 1996: 11). Неки од типичних примјера ове \nврсте грешака узрокованих трансфером су: \n \na) 没有书我们不需要。(ХСК 3, 3Г) \n/Méiyǒu shū wǒmen bù xūyào/ \nдп: немати + књига + ми + не + требати \nнз: Нема књига које нама не требају. \nпр: 没有我们不需要的书。 \n/Méiyǒu wǒmen bù xūyào de shū./  \nдп: немати + ми + не + требати + ст. парт. de + књига \n \nb) 我喜欢一个姑娘我已经认识。(ХСК 4, 4Г) \n/Wǒ xǐhuān yīgè gūniáng wǒ yǐjīng rènshi./ \nдп: ја + свиђати се + један + класификатор + дјевојка + ја + већ + познавати \nнз: Свиђа ми се једна дјевојка коју већ познајем. \nпр: 我喜欢一个我已经认识的姑娘。 \n/Wǒ xǐhuān yīgè wǒ yǐjīng rènshi de gūniáng./  \nдп: ја + свиђати се + један + класификатор + ја + већ + познавати + ст. парт. de + \nдјевојка \n \n \n158 \n \nУ кинеском језику се концепти предмодификују и стога би овакве реченице, гдје \nсе концепт постмодификује, биле неправилне. Такође, у процесу предмодификације на \nкинеском језику потребно је користити структуралну партикулу 的 /de/, која се \nпозиционира између модификације и главне ријечи (или фразе).  \nЧест случај су били и примјери дословних превода, имитирања конструкцијa \nодносних реченица из српског језика уз, најчешће, кориштење замјеница:  \n \na) 一个人谁喝咖啡不会觉得咖啡贵。(ХСК 5, 4Г) \n/Yīgè rén shéi xǐhuān hē kāfēi bù huì juédé kāfēi guì./ \nдп: један + класификатор + човјек + ко + свиђати се + пити + кафа + не + моћи + \nмислити + кафа + скупа \nнз: Човјек који воли кафу не мисли да је кафа скупа.  \nпр: 一个喜欢喝咖啡的人不会觉得咖啡贵。 \n/Yīgè xǐhuān hē kāfēi de rén bù huì juédé kāfēi guì./ \n дп: један + класификатор + свиђати се + пити + кафа + ст. парт. de + човјек + не + моћи \n+ мислити + кафа + скупа \n \nb) 大自然是原因为什么我们存在。(ХСК 4, 3Г) \n/Dà zìrán shì yuányīn wèishéme wǒmen cúnzài./ \nдп: природа + јесте + разлог + што + ми + постојати \nнз: Природа је разлог што постојимо. \nпр: 大自然是我们存在的原因。 \n/Dà zìrán shì wǒmen cúnzài de yuányīn./  \nдп: природа + јесте + ми + постојати + ст. парт. de + разлог \n \nУ кинеском језику нису потребне релативне ријечи да би се модификација у \nформи зависне клаузе понашала као модификатор. Потребно је, као и са осталим \nкомпозицијама атрибута, пратити фиксни шаблон: предмодификовати (са једном \nријечју, синтагмом или клаузом), додати структуралну партикулу 的 /de/, која служи \nкао спона између предмодификације и главне ријечи, те додати главну ријеч.  \n3.4.4. Глаголске и придјевске допуне у кинеском језику \nУ граматици кинеског језика допуна подразумијева ријеч или синтагму која се \nвезује за глаголе или придјеве и допуњава њихово значење, а допуне су у кинеском \nјезику најчешће постмодификујући елементи, односно позиционирани иза елемента на \nкоји се односе. Кинески језик има релативно развијен систем допуна, јер се оне користе \nкао постмодификатори који упућују на трајање, квантитет, степен, резултат, смјер, \nмогућност радње, или илуструју стање или број (Li & Cheng, 2011: 271). Комплементи у \n \n159 \n \nтаквим конструкцијама увијек долазе иза главне ријечи, а структурална партикула 得 \n/de/ најчешће стоји између главне ријечи и допуне (ибидем: 272).  \nРецимо, аутори наводе примјере придјева или глагола и њима припадајућих \nдопуна (ибидем): \n• 全多了 /ānquán duō le/ дп: сигурно, сигурност + много + парт. за гл. вид le (много \nсигурније) (стр. 271),  \n• 写对 /xiě duì/ дп: писати + тачно (тачно написати) (стр. 273), \n• 跑得快 /pǎo dé kuài/ дп: трчати + ст. парт. de + брзо (брзо трчати) (стр. 284).  \nИзнад поменуте допуне на кинеском језику се у српском језику не би третирале \nкао допуне 115  него као адвербијали. На примјеру ових допуна у кинеском језику \nможемо видјети да, када се преводе на српски језик, иначе постпозициониране допуне \nна кинеском би се у српском језику природно могле наћи испред елемента који описују. \nОве грешке са допунама готово увијек су се дешавале у случају модификације \nглагола, па је било тако примјера попут: \n \na) 他很好了解中国文化。（ХСК 4, 4Г） \n/Tā hěn hǎo liǎojiě Zhōngguó wénhuà./ \nдп: он + јако + добар/-а/-о + познавати + Кина + култура \nнз: Он јако добро познаје кинеску културу.  \nпр: 他中国文化了解得很好。 \n/Tā zhōngguó wénhuà liǎojiě dé hěn hǎo./ \nдп: он + Кина + култура + познавати + ст. парт. de + јако + добар/-а/-о \n \nb) 他好学汉语。(ХСК 3, 2Г) \n/Tā hào xué hànyǔ./ \nдп: он + добар/-а/-о + учити + кинески језик \nнз: Он добро учи кинески језик.  \nпр: 他汉语学得好。 \n/Tā hànyǔ xué de hǎo./  \nдп: он + кинески језик + учити + ст. парт. de + добар/-а/-о \n \nc) 他漂亮唱。(ХСК 2, 2Г) \n/Tā piàoliang chàng./ \n                                               \n \n115 Поимање концепта допуне у српском и кинеском језику је различито. Допуњавање у српском језику \nподразумијева посебан синтаксички однос, онај зависни, који се успоставља између глагола и именског \nизраза, тако да глагол својим лексичкосемантичким потенцијалом отвара мјесто номиналној допуни како \nби се њоме употпунио, допунио или проширио његов садржај (нпр., вјерује у успјех, спреман је за \nполазак, чекати на поштара). У српском језику разликујемо именичке, номиналне и прилошке, те \nадвербијалне допуне. Објекат је у српском основна номинална допуна (Пипер et al.,. 2005, 483–484).  \n \n160 \n \nдп: он + лијеп/-а/-о + пјевати \nнз: Он лијепо пјева.  \nпр: 他唱得漂亮。 \n/Tā chàng dé piàoliang./  \nдп: он + пјевати + ст. парт. de + лијеп/-а/-о \n \n \nДакле, у оваквим случајевима глаголи (али и придјеви који врше функцију \nглавног дијела предиката) се постмодификују увођењем структуралне партикуле 得 /de/ \nиза које долази глаголска допуна у форми ријечи, фразе или клаузе. Предмодификовати \nглагол могуће је једино ако се користи друга структурална партикула, партикула 地 /de/ \n(која се позиционира између адвербијала и глагола) (Li & Cheng, 2011: 134), али се она \nне користи за увођење глаголске допуне.  \nЈош једна форма негативног трансфера била је очигледна у стратегијама \nизбјегавања структура са допунама за могућност, најчешће одричних облика таквих \nдопуна, од стране информаната на вишим годинама студија. Подсјећамо, према \nодређеним ауторима „ученици избјегавају кориштење одређених језичких структура \nкоје сматрају тешким, због разлика између матерњег и циљног језика. У таквим \nслучајевима, утицаји матерњег језика нису видљиви у ономе што ураде (грешке), него у \nономе што не ураде (изостављање)” (Ellis, 1994: 304). Та је појава била изразито честа у \nсфери допуна за могућност гдје су умјесто додавања таквих допуна студенти користили \nкинески модални глагол 能 /néng/ моћи, по угледу на српски језик, дајући овим \nизразима потпуно друго значење: \nd) 我不能看他。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ bù néng kàn tā./ \nдп: ја + не + моћи + гледати + он \nнз: Не могу да га видим (пронађем). \nпр: 我看不到他。 \n/Wǒ kàn bù dào tā./  \nдп: ја + гледати + не + успјети, стићи + он \n \ne) 他的妹妹不能找我。(Без ХСК, 2Г) \n/Tā de mèimei bùnéng zhǎo wǒ./ \nдп: он + ст. парт. de + млађа сестра + не + моћи + тражити, наћи + ја \nнз: Његова млађа сестра ме није могла пронаћи.  \nпр: 他的妹妹找不到（着）我。 \n/Tā de mèimei zhǎo bù dào (zháo) wǒ./ \n дп: он + ст. парт. de + млађа сестра + тражити + не + успјети, стићи \n \n161 \n \nКада би се у овим случајевима користио глагол 能 /néng/ моћи умјесто \nодговарајуће допуне, као у неким примјерима из корпуса, значење би било да се радње \nнису оствариле јер „није било услова за” остваривање (Ye & Wu, 2001: 134). Насупрот \nтоме, правилно кориштење допуне носи значење немогућности да се дође до одређеног \nрезултата. На примјер, прва реченица „我不能看他” /Wǒ bùnéng kàn tā/ (дп: ја + не + \nмоћи + видјети + он) прије би се на српски превела као Не могу да га гледам, а не у \nнамјераваном значењу (гледао сам, а нисам га видио). \nТрансфер у сфери допуна у смислу реда ријечи се посебно одразио на \nконструкцију глаголских или придјевских допуна у кинеском језику у компаративним, \nодносно поредбеним реченицама. Правила из српског језика су се непотребно \nпримјењивала у овој врсти реченица на кинеском, па су тако информанти писали, \nпримјера ради: \na) 他比我多高。（Без ХСК, 2 Г） \n/Tā bǐ wǒ duō gāo./ \nдп: он + у односу на, од + ја + много, више, пуно + висок/-а/-о  \nнз: Он је од мене много виши.  \nпр: 他比我高得多。 \n/Tā bǐ wǒ gāo de duō./  \nдп: он + у односу на, од + ја + висок/-а/-о + ст. парт. de + много \n \nb) 苹果比香蕉多贵。(ХСК 2, 2Г) \n/Píngguǒ bǐ xiāngjiāo duō guì./ \nдп: јабука + у односу на, од + банана + много, више, пуно + скуп/-а/-о \nнз: Јабука је од банане много скупља.  \nпр: 苹果比香蕉贵得多。 \n/Píngguǒ bǐ xiāngjiāo guì dé duō./  \nдп: јабука + у односу на, од + банана + скуп/-а/-о + ст. парт. de + много \n \nc) 他比我好唱。 (ХСК 3, 3Г) \n/Tā bǐ wǒ hǎo chàng./ \nдп: он + у односу на, од + ја + добро + пјевати \nнз: Он у односу на мене боље пјева.  \nпр: 他比我唱得好。 \n/Tā bǐ wǒ chàng dé hǎo./  \nдп: он + у односу на, од + ја + пјевати + ст. парт. de + добар/-а/-о \nИ у овим случајевима је такође једино правилно да глагол буде прије допуне, а \nда између њих буде позиционирана структурална партикула 得 /de/ као спона. У \nкинеском језику овако фиксиран ред ријечи је неминовност у постизању правилности \nизраза и комуникативног циља.  \n \n162 \n \n3.4.5. Пресликавање падежних конструкција; конструкције датива и акузатива \n \nУ српском језику конструкције са дативом се користе када постоји потреба да се \nискаже семантичко обиљежје директивности – усмјерености, упућености радње. Датив \nсе у српском језику може остваривати као слободан падежни облик или као падеж \nвезан приједлогом (према, ка и сл.) (Пипер et al., 2005). У кинеском језику се падежне \nконструкције не изражавају морфосинтаксичком промјеном ријечи него посебним \nстратегијама реда ријечи, додавањa глагола, именица или препозиција (Starosta & Shi, \n1985). Конкретно везано за датив, препозиција 给 /gěi/ је кључна за различите \nваријације дативних конструкција у кинеском језику (Teng 1975; T. Tang 1979; Li & \nThompson, 1981 према Huang & Ahrens, 1999: 1). Језички трансфер из Ј1 био је присутан \nкод конструкција које су везане за транзитивне глаголе и дупле објекте у којима се на \nсрпском језику тражи датив индиректног објекта. Неки примјери из корпуса показују да \nсу информанти задржали изворну линеаризацију из српског језика (у којем се иначе \nослања на морфолошку промјену ријечи у сврху добијања облика датива) без додатака \nелемената који упућују на дирекцију радње, а који су неопходни на кинеском језику. \nПодсјећања ради, аутори Хуанг и Ахренс наводе три основна приједлога за \nдитранзитивне конструкције (Huang & Ahrens, 1999: 1): \na. глагол + ИО + ДO (конструкција са дуплим објектом) \nb. глагол + ДО + 给 /gěi/ + ИО (给 /gěi/ послије ДО)  \nc. глагол + 给 /gěi/ + ИО + ДО (постглаголски 给 /gěi/). \n \nПрепозиција 给 /gěi/ у одређеним случајевима може бити замијењена и \nпрепозицијама 对 /duì/, 对于 /duìyú/, 向 /xiàng/, 为 /wèi/ итд. (Li & Cheng, 2011: 120–\n121). Примјери из корпуса у којима је присутан утицај из Ј1 су сљедећи:  \na) 小伙子不用姑娘买花。 (ХСК 3, 3Г) \n/Xiǎohuǒzi bùyòng gūniáng mǎi huā./ \nдп: младић + не + требати + дјевојка + купити + цвијет \nнз: Младићи не треба дјевојкама да купују цвијеће. \nпр: 小伙子不用给姑娘买花。 \n/Xiǎohuǒzi bùyòng gěi gūniáng mǎi huā./ \n дп: младић + не + требати + препозиција gěi (одн. дати) + дјевојка + купити + цвијет \n \nb) 我买礼物我的妈妈。(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ mǎi lǐwù wǒ de māmā./ \nдп: ја + купити + поклон + ја + ст. парт. de + мама \nнз: Ја купујем поклон мојој мами.  \nпр: 我买礼物给我的妈妈。 \n \n163 \n \n/Wǒ mǎi lǐwù gěi wǒ de māmā./  \nдп: ја + купити + поклон + препозиција gěi (одн. дати) + ја + ст. парт. de + мама \n \nc) 钱总经理马大为介绍一下公司的情况， …… (ХСК 3, 4Г) \n/Qián zǒng jīnglǐ Мǎ Dàwéi jièshào yīxià gōngsī de qíngkuàng, ... \n/ \nдп: Ћиен + главни менаџер + Ма Давеи (име) + представити + фирма + ст. парт. de + \nситуација \nнз: Главни менаџер Ћиен је Ма Давеију представио ситуацију у фирми, ...  \nпр: 钱总经理给马大为介绍一下公司的情况 ， ……  \n/Qián zǒng jīnglǐ gěi Mǎ Dà Wéi jièshào yīxià gōngsī de qíngkuàng, .../  \nдп: Ћиен + главни менаџер + препозиција gěi (одн. дати) + Ма Давеи (име) + \nпредставити + фирма + ст. парт. de + ситуација \n       \nУ реченицама гдје морамо приказати међуоднос између субјекта и двоструких \nобјеката, увијек је потребно ставити препозицију пред индиректни објекат да би \nреченица била правилна. Нешто рјеђе су се дешавале и грешке које укључују друге \nпрепозиције, гдје је искориштена правилна препозиција, али није правилан ред ријечи – \nодносно, реченица је структурисана по угледу на реченицу из српског, нпр.: \n \nd) 他的行为对父母非常好。(ХСК 4, 4Г) \n/Tā de xíngwéi duì fùmǔ fēicháng hǎo./ \nдп: он + ст. парт. de + понашање + препозиција duì (одн. према) + родитељи + веома + \nдобро \nнз: Његово понашање према родитељима је веома добро.  \nпр: 他对父母的行为非常好。 \n/Tā duì fùmǔ de xíngwéi fēicháng hǎo./  \nдп: он + препозиција duì (одн. према) + родитељи + ст. парт. de + понашање + веома + \nдобар/-а/-о \n \ne) 他很严格对学生。(ХСК 4, 4Г) \n/Tā hěn yángé duì xuéshēng./ \nдп: он + јако + строг + препозиција duì (одн. према) + ученик \nнз: Он је јако строг према ученицима.  \nпр: 他对学生很严格。 \n/Tā duì xuéshēng hěn yángé./  \nдп: он + препозиција duì (одн. према) + ученик + јако + строг/-а/-о \n \nУ оваквим конструкцијама, гдје имамо међуоднос субјекта и објекта за који је \nпотребно користити препозицију да би се исказао одређени контекст, препозициона \nсинтагма увијек ће ићи прије предиката.  \nУ категорији објекта био је препознат и утицај Ј1 у погледу објекатског акузатива \n(акузатив у функцији објекта уз прелазне глаголе; Пипер et al., 2005: 200), конкретно \n \n164 \n \nакузатива који се на српском језику формира са приједлогом за, на кинеском 为 /wèi/. У \nовим случајевима се такође радило о неправилној линеаризацији за кинески језик, нпр.: \n \nf) 我想租一间房子为他们。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ xiǎng zū yī jiān fángzi wèi tāmen./ \nдп: ја + хтјети + изнајмити + један + класификатор + стан + препозиција wèi (одн. за) + \nони \nнз: Ја хоћу да изнајмим један стан за њих. \nпр: 我想为他们租一间房子。 \n/Wǒ xiǎng wèi tāmen zū yī jiān fángzi./  \nдп: ја + хтјети + препозиција wèi (одн. за) + они + изнајмити + један + класификатор + \nстан \n \ng) 我买了一个礼物为他。(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒ mǎile yīgè lǐwù wèi tā./ \nдп: ја + купити + асп. парт le + један + класификатор + поклон + препозиција wèi  (одн. \nза) + он \nнз: Купила сам један поклон за њега.  \nпр: 我给/为他买了一个礼物。 \n/Wǒ gěi/wèi tā mǎile yīgè lǐwù./  \nдп: ја + препозиција gěi (одн. дати) / препозиција wèi (одн. за) + купити + асп. парт le + \nједан + класификатор + поклон \n \nh) 我担心为她。(Без ХСК, 3Г) \n/Wǒ dānxīn wèi tā./ \nдп: ја + бринути + препозиција wèi (одн. за) + она \nнз: Ја се бринем за њу.  \nпр: 我为她担心。 \n/Wǒ wèi tā dānxīn./ \nдп: ја + препозиција wèi (одн. за) + она + бринути \nКао и у ситуацијама изнад, за правилан израз на кинеском језику потребно би \nбило препозициону конструкцију користити прије главног предикатског дијела, \nодносно глагола у реченици.  \nИнструментал српског језика је такође један од падежа који је био узрок \nнеправилних конструкција на кинеском језику, посебно када говоримо o инструменталу \n„карактеристичних појединости” (дјевојка са плавим очима, човјек са сиједом брадом) \n(Пипер et al., 2005: 257) или инструменталу „средства/оруђа” (сијече хљеб ножем, пише \nоловком) (ибид: 260). Корпус је обиловао примјерима у којима су информанти \nискористили кинески везник 跟 /gēn/ (са) позиционирајући га у кинеску реченицу као \nшто би то учинили са приједлогом С(А) на српском језику у конструкцији са \nинструменталом: \n \n \n165 \n \ni) 小伙子跟长头发进了教室。 (ХСК 5, 4Г) \n/Xiǎohuǒzǐ gēn chǎng tóufǎ jìnle jiàoshì./ \nдп: младић + са + дуг/-а/-о + коса + ући + асп. парт. le + учионица \nнз: Младић са дугом косом је ушао у учионицу.  \nпр: 长头发的小伙子进了教室。 \n/Chǎng tóufǎ de xiǎohuǒzǐ jìnle jiàoshì./ \nдп: дуг/-а/-о + коса + ст. парт. de + младић + ући + асп. парт. le + учионица \n \nj) 她跟一千马克买了整个院子。(ХСК 5, 4Г) \n/Tā gēn yīqiān mǎkè mǎile zhěnggè yuànzi./ \nдп: она + са + један/-а/-о + хиљада + марка + купити + асп. парт. le + цио/-ла/-ло + \nдвориште \nнз: Она је са 1 000 марака купила цијело двориште.  \nпр: 她用一千马克买了整个院子。 \n/Tā yòng yīqiān mǎkè mǎile zhěnggè yuànzi./ \nдп: она + користити + један/-а/-о + хиљада + марка + купити + асп. парт. le + цио/-ла/-ло \n+ двориште \n \nk) 我没有习惯吃跟筷子。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ méiyǒu xíguàn chī gēn kuàizi./ \nдп: ја + не (за прошло вријеме) + навићи + јести + са + штапићи \nнз: Ја нисам навикао јести са116 штапићима.  \nпр: 我没有习惯用筷子吃(饭)。 \n/Wǒ méiyǒu xíguàn yòng kuàizi chī fàn. \nдп: ја + не (за прошло вријеме) + навићи + користити + штапићи + јести \n \nДакле, када желимо да уведемо мотив нечијих „карактеристичних појединости” \n(нпр. дјевојка са плавим очима), нећемо користити превод српског приједлога СА у \nкинеској конструкцији, него ћемо просто ту синтагму плаве очи увести као стандардну \nпредмодификацију (плаве очи + ст. парт. de + дјевојка).  \nАко, с друге стране, имамо тај мотив оруђа/средства, потребно је користити \nглагол 用 /yòng/ користити (Основни речник кинеског језика, 2010: 423) и то у позицији \nиспред главног глагола у предикату.  \n3.4.6. Приједлози \n \nПриједлози у српском језику стоје испред одређених падежних облика \nсамосталних ријечи и служe за означавање њиховог односа према другим ријечима у \nреченици, конкретно се односећи на просторни однос (пред кућом), временски однос (у \nпрољеће), на односе узрока, поређења, циља, заједнице, намјене (због болести, са \n                                               \n \n116 По правилу се инструментал оруђа употребљава без приједлога са, осим у ријетким приликама \nизузећа (Пипер et al., 2005: 710) што је правило које се у колоквијалном говору врло често прекрши те \nовдје имамо случај (не јединствен у корпусу) да је информант пренио неправилну структуру \nконструкције инструментала из српског у кинески језик.  \n \n166 \n \nсвојим друговима, ради дјеце...) (Станојчић и Поповић, 1992: 119). У кинеском језику \nприједлози имају функције које се односе на могућности упућивања на објекат (跟 /gēn/ \nса; 对 /duì/ према/ка; 给 /gěi/ препозиција која упућује на правац радње, индиректни \nобјекат; 对于 /duìyú/ према, ка итд.), формирање пасивнe конструкцијe (被 /bèi/, 叫 \n/jiào/, 让 /ràng/, 给 /gěi/), изузећа елемената (除 /chú/, 除了/chúle/ осим, мимо), начин \n(按照 /ànzhào/, 根据 /gēnjù/ према, у складу са) (Li & Cheng, 2011: 116–117). Као што \nвидимо, концепт тога шта је приједлог као врста ријечи знатно се разликује између ова \nдва језика. У кинеском језику просторни однос се не исказује приједлозима него тзв. \nријечима за положај (Li & Cheng, 2011: 17–26) или локативним или фразама правца (Li \n& Thompson, 1981: 390–414) (које у себи садрже ријечи за положај односно оно што Ли \nи Томпсон називају локативне партикуле). Тзв. ријечи за положај су, нпр., 上 /shàng/ \n(горе), 下/xià/ (доље), 前 /qián/ (испред), 里 /lǐ/ (унутра) и слично, а велики број \nједносложних именица овог типа може добити своју двосложну верзију додавањем \nпрефикса 以 /yǐ/ или 之 /zhī/ или суфикса 边 /biān/ или 面 /miàn/. 117  Структура \nлокативне фразе јесте (Li & Thompson, 1981: 390): 在 /zài/118 + именичка синтагма + \nлокативна партикула (ријеч за положај). Локација се може изразити и без глагола, \nодносно само комбинацијом именичка синтагма + ријеч за положај, и то у оним \nслучајевима када фраза локације заузима почетну позицију у реченици, као нпр. (Li & \nThompson, 1981: 396): 墙上挂着一幅画 /Qiáng shàng guàzhe yī fú huà./ дп: зид + \nна/изнад + висити + партикула за гл. вид + један/-а/-о + класификатор + слика; На зиду \nвиси једна слика. \nДакле, у случају кинеског језика локативна партикула (односно она ријеч која се, \nкада се преведе на српски језик, сматра приједлогом) постпозиционирана је у односу на \nименичку синтагму која је просторни оријентир. С друге стране, приједлог је у српском \nјезику, као што смо рекли на почетку, готово увијек испред падежног облика \nсамосталне ријечи са којом означава просторни однос. Утицај такве језичке навике из \n                                               \n \n117  Додавање суфикса или префикса не мијења суштинско значење основне именице. Модерни \nмандарински се све више удаљава од карактеристика једносложних морфема које су одлика класичног \nкинеског језика, другим ријечима – морфеме у модерном кинеском језику су врло често двосложне (Li & \nThompson, 1981: 392). Додавањем суфикса на једносложну именицу локалитета добијамо могућност да та, \nсада двосложна, именица може да обавља функцију и адвербијала, нпр. 您里边坐。/Nín lǐbian zuò./ ви + \nунутра + сјести / Ви унутра сједите. (Li & Cheng, 2011: 21).  \n118 У, на – у кинеском језику ријеч 在 /zài/ је глагол који упућује на постојање или локацију (Li & Cheng, \n2011: 35).  \n \n167 \n \nЈ1 у смислу реда ријечи у реченици произвео је многе примјере неправилних \nконструкција на кинеском језику: \na) 以上桌子有地图。(ХСК 2, 2Г) \n/Yǐshàng zhuōzi yǒu dìtú./ \nдп: изнад + сто + имати + мапа \nнз: Изнад стола је мапа.  \nпр:桌子的上面有一张地图。 \n/Zhuōzi de shàngmiàn yǒu yī zhāng dìtú./ \nдп: сто + ст. парт. de + изнад + имати + један + класификатор + мапа \n \nb) 旁边门是两个姑娘。（ХСК 3, 3Г） \n/Pángbiān mén shì liǎng gè gūniáng./ \nдп: поред + врата + бити + два + класификатор + дјевојка \nнз: Поред врата су двије дјевојке.  \nпр:门旁边站着两个姑娘。 \n/Мén pángbiān zhàn zhe liǎng gè gūniáng./ \nдп: врата + поред + стојати + асп. парт zhe + два + класификатор + дјевојка \nУ српском језику је „изнад стола” и „испред врата”, али, дословно преведено, у  \nкинеском језику би било „сто изнад”, „врата испред”.  \nДруга врста грешака везаних за препозиције се може сматрати семантичко-\nсинтаксичком категоријом. Претходно смо појаснили да се категорије врста ријечи \nизмеђу два језика не подударају у овој сфери, а студенти су, преко превода, поменуте \nријечи за положај или глагол 在 /zài/ (који упућује на постојање или локацију) \nаутоматски категорисали у приједлоге, а затим имитирали структуру реченице каква би \nбила на српском језику. Погледајмо примјере: \n \nc) 我们去上公共汽车站。(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒmen qù shàng gōnggòng qìchēzhàn./ \nдп: ми + ићи + на + аутобуска станица \nнз: Ми идемо на аутобуску станицу.  \nпр: 我们去公共汽车站。 \n/Wǒmen qù gōnggòng qìchēzhàn./ \nдп: ми + ићи + аутобус + станица  \n \nd) 我们要来在北京。(Без ХСК, 3Г) \n/Wǒmen yào lái zài Běijīng./ \nдп: ми + хтјети + доћи + у + Пекинг \nнз: Ми хоћемо да дођемо у Пекинг.  \nпр: 我们要来北京。 \n/Wǒmen yào lái Běijīng./ \nдп: ми + хтјети + доћи + Пекинг \n \n \n168 \n \ne) 我们去在图书馆。(ХСК 2, 2Г) \n/Wǒmen qù zài túshūguǎn./ \nдп: Ми + ићи + у + библиотека \nнз: Ми идемо у библиотеку.  \nпр: 我们去图书馆。 \n/Wǒmen qù túshūguǎn./ \nдп: ми + ићи + библиотека \n \nЈезичка навика у српском је да се каже ићи на станицу, али тај приједлог на у \nовом случају се у кинески језик не може уводити. Ту долази до једне врсте \nконцептуалног трансфера. С друге стране, код кориштења глагола 在 /zài/ постојати \n(гл.); на, у, код (приједлог) (Основни речник кинеског језика, 2010: 444–445) неправилно \nје користити га у комбинацији са глаголима 来 /lái/ доћи или 去 /qù/ отићи просто из \nразлога што глагол 在 /zài/ подразумијева статичност – већ бити, постојати, налазити \nсе негдје. Такође, ако глагол 在 /zài/ није главни глагол предиката у реченици, он онда \nмора да се користи у некој другој функцији, што искључује могућност да се нађе \nдиректно иза главног глагола предиката.  \n3.4.7. Посебне врсте предиката \n \nУ \nсрпском \nјезику \nглавни \nреченични \nконституенти \nсвих \nсубјекатско-\nпредикатских реченица су субјекат и предикат (Станојчић и Поповић, 1992: 208). \nМеђутим, и у оквиру субјекатско-предикатских реченица постоје различити типови, од \nкојих је један, који је био изразито чест извор трансфера у кинески језик, реченични \nтип са тзв. копулативним предикатом (нпр. Јасна је паметна). Копулативним \nпредикатом се може називати реченична структура у којој предикат има два дијела: \nпошто се ради о приписивању одређене особине субјекту, она је изречена придјевом, а \nвеза субјекатског појма и те особине прецизирана је глаголом „јесам – бити” у личном \nоблику (ибидем).  \nУ кинеском језику реченице у којима је придјев предикат немају копулу односно \nспону у виду глагола бити, односно 是 /shì/ (Li & Cheng, 2011: 242; Li, 1990 према \nArcodia, 2014: 7). Придјеви могу стојати самостално у функцији предиката (Li & Cheng, \n2011: 340), или евентуално бити комбиновани са прилозима који упућују на степен (很 \n/hěn/ јако, веома, 非常 /fēicháng/ јако, веома, 特别 /tèbié/ посебно, 相当 /xiāngdāng/ \nизразито, 十分 /shífēn/ потпуно, и сл. према Li & Cheng, 2011: 341).  \n \n169 \n \nГлагол бити, односно 是 /shì/, може се комбиновати са придјевом у сврху \nпредиката једино онда када је тај придјев дио конструкције са 的 /de/ (Li & Cheng, 2011: \n452), или ако се ради о намјерном наглашавању, гдје глагол 是 /shì/ у том случају мора \nбити посебно акцентован односно наглашен при изговору (ибидем: 569). Дакле, осим у \nпосебним ситуацијама наглашавања, придјев као предикат у реченици треба да стоји \nсамостално, или, још и чешће, у комбинацији са неким прилогом који указује на степен. \nИако је то правило које се у настави потенцира од, практично, прве лекције, језички \nтрансфер у овој сфери је ипак био изразито чест на свим нивоима језичке компетенције \nстудената: \n \na) 她是很漂亮。(Без ХСК, 1Г) \n/Tā shì hěn piàoliang./ \nдп: она + бити + јако + лијепа \nнз: Она је јако лијепа.  \nпр: 她很漂亮。 \n/Tā hěn piàoliang./ \nдп: она + веома + лијепа \n \nb) 里的衣服是贵。(ХСК 3, 2Г) \n/Nàlǐ de yīfú shì guì./ \nдп: тамо + ст. парт. de + одјећа + бити + скупа \nнз: Одјећа оданде је скупа. \nпр: 那里的衣服很贵。 \n/Nàlǐ de yīfú hěn guì./119 \nдп: Тамо + ст. парт. de + одјећа + јако + скупа \n \nc) 素食主义者是聪明。(ХСК 5, 4Г) \n/Sùshí zhǔyìzhě shì cōngmíng./ \nдп: вегетеријанска храна + присталица + бити + паметан \nнз: Вегетеријанци су паметни.  \nпр: 素食主义者很聪明。 \n/Sùshí zhǔyìzhě hěn cōngmíng./ \nдп: вегетеријанска храна + присталица + јако + паметан \n \nДакле, у кинеском језику, ако је придјев главни дио предиката реченице, није \nпотребно стављати глагол 是 /shì/ односно бити. За природнији језички израз потребно \nје само додати му одређени прилог који упућује на степен.   \n                                               \n \n119 Прилог 很 hěn често стоји испред предикатског придјева у потврдној реченици, не нужно упућујући \nна степен особине него „као премодификатор који неутралише компаративну вриједност” коју придјев \nбез тог модификатора има (Lü, 1980 према Arcodia, 2014: 8). Односно, реченица без прилога 很 hěn, као \nпремодификатора придјева који је главни дио предиката, најчешће упућује на компарацију.  \n \n170 \n \nЈош једна врста грешке која се релативно често појављивала, а везана је за \nпредикатске конструкције, тиче се глагола имати и то у специфичном контексту \nразговора о годинама. У српском језику та субјекатско-предикатска конструкција мора \nсадржати глаголски дио предиката у виду глагола имати у личном облику (нпр. Јасна \nима 12 година). У кинеском језику фразе које се састоје од броја и класификатора могу \nда функционишу самостално у предикату, односно без глагола, а таква врста \nконструкције се поготово користи онда када се изражавају нечије године (Liu et al., \n2002: 124).  \na) 她有二十三岁。(ХСК 3, 3Г) \n/Tā yǒu èrshísān suì./ \nдп: Она + имати + двадесет три + година.  \nнз: Она има двадесет и три године.  \nпр: 她二十三岁。 \n/Tā èrshísān suì./ \nдп: она + двадесет три + година.  \n       \nСтога, када говоримо о годинама нечијег живота, не треба да уводимо глагол у \nпредикат. У овим случајевима фраза број + класификатор испуњава функцију \nпредиката.   \n3.4.8.  Везник и, односно 和 /hé/ \n \nУ категорији везника посебно се истакао везник и, који се у српском језику \nкатегорише у категорију тзв. правих везника, заслужних за конструкцију напоредних \nодноса у реченици, а могу да повезују и ријечи у реченици и реченице у сложеној \nреченици (Станојчић и Поповић, 1992: 120). Први превод везника и на кинески језик за \nнаше информанте, у настави и литератури, јесте кинески везник 和 /hé/.  \nМеђутим, кинески везник 和 /hé/ има синтаксичку одлику повезивања \nискључиво именица, замјеница, именичких синтагми, глагола или глаголских синтагми, \nте придјева. У сврху повезивања одређених глагола или реченичних клауза користе се \nдруги везници на кинеском (Li & Cheng, 2011: 126–127), који се на српски језик ипак \nмогу превести и везником и, због специфичне ситуације синтаксичких могућности тог \nвезника у српском језику. Стога овакве примјере можемо сврстати и у категорију \nсемантичко-синтаксичког трансфера. \n \na) 请问， 葡萄酒多少钱和在这里可以买吗？(ХСК 3, 3Г) \n/Qǐngwèn, pútáojiǔ duōshǎo qián hé zài zhèlǐ kěyǐ mǎi ma?/ \n \n171 \n \nдп: Извините, вино + колико + новца + и + у + овдје + моћи + купити + партикула за \nупитне реченице \nнз: Извините, колико кошта вино и да ли се овдје може купити? \nпр: 请问，葡萄酒多少钱？在这里可以买吗？ \n/Qǐngwèn, pútáojiǔ duōshǎo qián? Zài zhèlǐ kěyǐ mǎi ma?/ \nдп: Извините, вино + колико + новца? У + овдје + моћи + купити + упитна партикула \nma?  \n      У српском језику се ове двије реченице могу повезати везником и, али је у \nкинеском језику природније да се реченице раставе, односно да свака буде питање за \nсебе јер захтијевају различите одговоре. Могуће је увести и неки други везник који би \nсе превео на српски језик као осим тога, уз то, али сматрали смо да је битно да \nпоменемо и овакав примјер као једну појаву другачијег језичког понашања у односу на \nсрпски језик.  \nb) 我生气和说：你必须参加聚会！(ХСК 4, 3Г) \n/Wǒ shēngqì hé shuō: Nǐ bìxū cānjiā jùhuì!/ \nдп: Ја + љутити се + и + рећи: ти + морати + присуствовати + журка \nнз: Наљутила сам се и рекла: ти мораш бити на журци! \nпр: 我生气地说：你必须参加聚会！ \n/Wǒ shēngqì de shuō: Nǐ bìxū cānjiā jùhuì!/ \nдп: ја + љутито + ст. парт. de + рећи: ти + морати + присуствовати + журка \n \nПотребно је, дакле, бити пажљив у процјени тога које категорије унутар \nреченице састављамо одређеним везником, да бисмо знали који би требало да се \nискористи у одређеној ситуацији. Иако се на српски језик неколико њих преводи као и, \nто не значи да су на кинеском језику ти везници међусобно замјењиви.  \n3.4.9.  Изостављање субјекта \nТипични облик предикатске реченице у српском јесте субјекатско-предикатска \nреченица, у којој постоји носилац ситуације, означен субјектом, а који са предикатом \nконгруира у лицу, броју и роду. Када говоримо о личним глаголима, онима који \nморфолошки разликују прво, друго и треће лице (једнине и множине), битно је рећи да \nсе у функцији предиката они појављују у облицима који експлицитно упућују на \nкатегорије лица. Стога у српском језику постоје реченице у којима субјекат не мора \nбити експлицитно изречен, него се он подразумијева: Иди! (= Ти иди!) (Станојчић и \nПоповић, 1992: 238–239).  \nМора се рећи да и у кинеском језику постоје такозване реченице без субјекта (无\n主句), које се користе када актер радње није познат, није га потребно помињати или \n \n172 \n \nкада је нејасно ко чини радњу, у одређеним случајевима глаголско-објекатских \nсинтагми које могу да стоје независно као реченица, када се обраћа ширем \nаудиторијуму, када се наређује, у идиомима и слоганима, те када говоримо о времену \nили дајемо неку уопштену изјаву (Li & Cheng, 2011: 354–356). Међутим, ако говоримо \nо реченици у изолацији, реченици непознатог контекста, субјекат је у кинеском језику \nод круцијалног значаја јер је у супротном реченица подложна разним интерпретацијама. \nДешавало се да информанти не наведу субјекат у кинеској реченици онда када то не би \nурадили ни у реченици на српском, јер би се у српском језику субјекат подразумијевао \nили могао увидјети преко облика личног глагола који обавља функцију предиката: \na) 什么时候去中国？ \n/Shénme shíhòu qù Zhōngguó?/ (Без ХСК, 1Г) \nдп: шта, које + вријеме + ићи + Кина \nнз: Када идемо у Кину? \nпр: 我们什么时候去中国? \n/Wǒmen shénme shíhòu qù Zhōngguó?/ \nдп: ми + шта, које + вријеме + ићи + Кина \n \nb) 从来不知道她的打算是什么。（ХСК 3, 3Г） \n/Cónglái bu zhīdào tā de dǎsuàn  shì shénme./  \nдп: никада + не + знати + она + ст. парт. de + план + бити + шта \nнз: Никада не знам шта су њени планови.  \nпр: 我从来不知道她的打算是什么。 \n/Wǒ cónglái bu zhīdào tā de dǎsuàn shì shénme/ \nдп: ја + никада + не + знати + она + ст. парт. de + план + бити + шта \n \nОве реченице, у изолацији од контекста, могле би бити збуњујуће. Само са \nсубјектом на првој позицији унутар реченице добијамо пунију слику и контекст.  \n3.4.10. Граматички род \n \nСрпски језик има граматичку категорију рода именица која је изражена у \nразликама заснованим на разликовању полова бића у природи (па је тако именица отац \n= мушког рода, именица мајка = женског рода, а именица дијете = средњег рода). Оно \nшто је одлика српског језика јесте чињеница да и именице са значењем предмета или \nпојава такође имају ознаке рода према наставку којим се у свом основном облику (ном. \nјед.) завршавају. На примјер, именица зид је мушког рода, трава женског и сл. \n(Станојчић и Поповић, 1992: 70). Граматички род именица које означавају предмете \nили појаве подразумијева да ће и замјенице које се односе на ту именицу бити у датом \nроду. Насупрот томе, кинески језик нема категорију граматичког рода (Farris, 1988: \n \n173 \n \n280–281) те се она не огледа ни у систему замјеница (Whorf, 1956 према Farris, 1988: \n282). Стога, за разлику од српског, у кинеском језику ће се за предмете и појаве \nкористити замјеница средњег рода, никако мушког или женског.  \na) 我电脑也不太贵。我买他的时候，只花了三百马克。(ХСК 4, 3Г) \n/Wǒ diànnǎo yě bù tài guì. Wǒ mǎi tā de shíhòu, zhǐ huāle sānbǎi mǎkè./ \nдп: ја + рачунар + такође + не + превише + скуп. Ја + купити + он + ст. парт. de + \nвријеме, само + потрошити + асп. парт le + три стотине + марка \nнз: Ни мој рачунар није скуп. Када сам га куповао, потрошио сам само триста марака. \nпр: 我电脑也不太贵。我买它的时候，只花了三百马克。 \n/Wǒ diànnǎo yě bù tài guì. Wǒ mǎi tā de shíhòu, zhǐ huāle sānbǎi mǎkè./ \nдп: ја + рачунар + такође + не + превише + скуп. Ја + купити + оно + ст. парт. de + \nвријеме, само + потрошити + асп. парт le + три стотине + марка \n \nb) 那时候咖啡很苦，不过我还是把她喝了。(ХСК 5, 4Г) \n/Nà shíhòu kāfēi hěn kǔ, bùguò wǒ háishì bǎ tā hēle./ \nдп: оно, то + вријеме + кафа + јако + горка, међутим + ја + ипак + преп. ba + она + \nпопити + парт. за гл. вид le \nнз: Тада је кафа била јако горка, али сам је ипак попила.  \nпр: 那时候咖啡很苦，不过我还是把它喝了。 \n/Nà shíhòu kāfēi hěn kǔ, bùguò wǒ háishì bǎ tā hēle./ \nдп: оно, то + вријеме + кафа + јако + горка, међутим + ја + ипак + преп. ba + оно + \nпопити + асп. парт. le \nИнформантима је било природно да за неживе објекте, у овом случају компјутер \nи кафу, користе карактере који носе карактеристике 他 /tā/ [+ за мушки род] или 她 /tā/  \n[+ за женски род]. У кинеском језику се неживим објектима не додјељују родови у \nјезичком смислу.  \n3.4.11. Аспектуална партикула 了 /le/ \n \nЈедан од највећих изазова за ученике и наставнике мандаринског кинеског језика \nјесте кориштење (али и поимање) партикуле 了 /le/ (Zhu, 2019). Јасно је да изузетак \nнисмо ни ми, србофони говорници, чији матерњи језик има изразито богат систем \nвременских глаголских облика, што се неминовно пројектује у ученички међујезик.  \nУ случају српског језика Станојчић и Поповић кажу: „У српском језику, у \nзависности од тога да ли се радња, односно стање, приписује некоме или нечему за  \nвријеме у прошлости, садашњости или будућности, глаголски облици ће имати \nразличите завршетке” (Станојчић и Поповић, 1992: 101). Трансформације глаголских \nоблика се у српском језику, дакле, најчешће своде на морфолошке промјене завршетака \nглагола, што су уједно и индикатори времена. Управо ту долазимо до појашњења \n \n174 \n \nјезичког трансфера опаженог у овој сфери, гдје су информанти погрешно \nидентификовали структуралну граматичку партикулу 了 /le/ као суфикс којим се \nисказује прошло вријеме. Заправо, та партикула само указује на вид свршености, не \nискључиво на вријеме.  \nВријеме и (глаголски) вид се често помињу у истом конктексту, али су то два \nразличита концепта (Zhu, 2019: 1; Li & Thompson, 1981). Партикула 了 /le/, између \nосталог, може да означава свршени вид или упућује на појаву свршености радње (Zhu, \n2019: 7), а може да се користи у ситуацијама које упућују на прошлост, садашњост или \nбудућност (Li & Cheng, 2011: 424). Међутим, та карактеристика да 了 /le/ означава \nсвршени глаголски вид, прва која се научи или помене везано за ову партикулу у \nнастави, наведе многе студенте да је поистовјећују искључиво са прошлим временом те \nда је додају уз сваки глагол када желе да говоре о прошлости, користећи је практично \nкао еквивалент глаголског завршетка у српском језику. Заправо, вријеме радње се у \nкинеском језику најчешће изражава помоћу именица, прилога или синтагми које \nупућују на вријеме, док партикуле аспекта или вида указују на различите фазе радње \n(Li & Cheng, 2011: 403). Оваква врста трансфера заправо није јединствен случај – \nодраније постоје истраживања која се тичу тзв. Aspect Hypothesis односно хипотезе \nглаголског вида, гдје су истраживачи тврдили да ће еволуција учениковог разумијевања \nвремена и глаголског вида у циљном језику бити рефлексија њихових асоцијација у \nовим сферама из раније научених језика (Одлин, 2005: 12–14). Неки од примјера из \nкорпуса који нам указују на трансфер у овој сфери су:   \na) 我们上大学的时候，她是了漂亮。(Без ХСК, 2 Г) \n/Wǒmen shàng dàxué de shíhòu, tā shì le piàoliang./ \nдп: ми + бити на + универзитет + ст. парт. de + вријеме, она + бити + асп. парт. le + \nлијеп/-а/-о \nнз: Када смо били на универзитету, она је била лијепа.  \nпр: 我们上大学的时候，她很漂亮。 \n/Wǒmen shàng dàxué de shíhòu, tā hěn piàoliang./ \nдп: ми + бити на + универзитет + ст. парт. de + вријеме, она + јако + лијеп/-а/-о \n \nb) 他是了我的好朋友。（ХСК 2, 3Г） \n/Tā shìle wǒ de hǎo péngyǒu./ \nдп: он + бити + асп. парт. le + ја + ст. парт. de +добар/-а/-о + пријатељ \nнз: Он је био мој добар пријатељ.  \nпр:  那时候\n120，她是我的好朋友。 \n/Nà shíhòu, tā shì wǒ de hǎo péngyǒu./ \n                                               \n \n120 Један од приједлога могућих превода на кинески.  \n \n175 \n \nдп: оно, то + вријеме, он + бити + ја + ст. парт. de +добар/-а/-о + пријатељ \n \nУ кинеском језику глагол бити одн. 是 /shì/ није глагол акције, те партикула за \nсвршени вид глагола 了 /le/ не може стојати иза њега (Li & Cheng, 2011: 33). Осим тога \nда ли је у питању глагол акције или не, Ли и Томпсон тврде да се партикула 了 /le/ не \nможе стављати иза глагола који описују стања или немају јасну ограниченост трајања \n(not bounded) (Li & Thompson, 1981: 203–202). У складу с тим, погледајмо и сљедеће \nпримјере грешака:  \n \nc) 他觉得了我们不一样。(ХСК 4, 3Г) \n/Tā juédé le wǒmen bù yīyàng./ \nдп: он + мислити + асп. парт. le + ми + не + исти/-а/-о \nнз: Он је мислио да ми нисмо исти.  \nпр: 因为那时候他是我的老师\n121，他觉得我们不一样。 \n/Yīnwèi nà shíhòu tā shì wǒ de lǎoshī, tā juédé wǒmen bù yīyàng./ \nдп: јер + оно, то + вријеме + он + бити + ја + ст. парт. de + учитељ, он + мислити + ми + \nне + исти/-а/-о \n  \nd) 我爱了她。(Без ХСК, 3Г) \n/Wǒ ài le tā./  \nдп: ја + вољети + асп. парт. le + она \nнз: Ја сам волио њу.  \nпр: 我们一起上学的时候，我爱她。 \n/Wǒmen yīqǐ shàngxué de shíhòu, wǒ ài tā./ \nдп: ми + заједно + бити на + школа + ст. парт. de + вријеме, ја + вољети + она \n \n \nКада желимо да изразимо прошлост на кинеском језику, то радимо најприје \nлексичким елементима, прилозима или именицама које означавају вријеме, а за пунији \nконтекст можемо уводити и клаузе у дескриптивном својству. Користити само \nаспектуалну партикулу 了/le/ није довољно за изражавање времена, нити се та \nпартикула може понашати као суфикс глагола који упућује на прошло вријеме.  \n3.4.12. Класификатори \n  \nГрешке усљед изостављања елемената прије свега се тичу веома честог \nизостављања класификатора за именице. Класификатори у кинеском језику су ријечи \nкоје, према Ли и Топмпсон, „морају” стојати заједно са бројем, нпр. (一 /yī/ један, 半 \n/bàn/ пола, 十 /shí/ десет) и/или показном замјеницом (这 /zhè/ овај, 那 /nà/ онај, 哪 /nǎ/ \n                                               \n \n121 Један од приједлога могућих превода на кинески.  \n \n176 \n \nкоји) или неким тзв. квантификаторима (попут 整 /zhěng/ цио/-ла/-ло, 几 /jǐ/ \nколико/неколико, 某一 /mǒu yī/ неки, 每 /měi/ сваки) испред одређене замјенице (Li & \nThompson, 1981: 104). У писаној продукцији наших информаната наишли смо на много \nпримјера таквих грешака односно случајева изостављања класификатора, од којих су \nрепрезентативни:  \na) 只有一地方没有那么多波黑人。 （ХСК 4, 4Г） \n/Zhǐyǒu yī dìfāng méiyǒu nàme duō Bōhēi rén./ \nдп: само + имати + један/-а/-о + мјесто + немати + тако + много + Босанац \nнз: Има само једно мјесто на ком нема тако пуно Босанаца. \nпр:  只有一个没有那么多波黑人的地方。 \n/Zhǐyǒu yīgè méiyǒu nàme duō Bōhēi rén de dìfāng./ \nдп: само + имати + један/-а/-о + класификатор + немати + тако + много + Босанац + ст. \nпарт de + мјесто \nb) 这人不喜欢喝茶。(ХСК 2, 2Г) \n/Zhè rén bù xǐhuān hē chá./ \nдп: овај/-а/-о + човјек + не + свиђати се, вољети + пити + чај \nнз: Овај човјек не воли да пије чај.  \nпр: 这个人不喜欢喝茶。/Zhè ge rén bù xǐhuān hē chá./ \nдп: овај/-а/-о + класификатор + човјек + не + свиђати се, вољети + пити + чај \nКада на кинеском језику наводимо количину нечега, потребно је да користимо \nкласификатор за одређену именицу између тог броја и саме именице. У кинеском \nјезику је неправилно да се директно иза броја стави именица. \n3.4.13. 把 /bǎ/ реченице \n \nКонструкције 把 /bǎ/ реченица су генерално веома једноставне; неко опште \nправило јесте да се директни објекат ставља одмах иза препозиције 把 /bǎ/ а испред \nглагола (Li & Thompson, 1981: 463). Разлог таквог деранжирања стандардне реченице, \nодносно SVO (subject – verb – object/субјекат – глагол – објекат) поставке лежи у \nнеколико разлога. Прије свега, фокус се усмјерава на то шта се дешава, као резултат \nнеке радње, са објектом (Ross & Ma, 2014: 122). У многим граматикама, када се говори \nо овом типу реченице, најчешће се говори о кориштењу 把 /bǎ/ конструкције у смислу \nодлагања или одстрањивања неке ствари (у литератури на енг. disposal према Li & \nThompson, 1981: 466; Ross & Ma, 2014: 122) или само простог утицања на објекат на \nтакав начин да ће то произвести неки резултат (Li & Cheng, 2011: 461). Оваква \nконструкција реченице у те сврхе није нешто што је блиско особи чији је матерњи језик \n \n177 \n \nсрпски (нити је сродно са другим језицима које најчешће познају) те се чини као да, и \nонда када за то има повода, студенти избјегавају ту структуру. На примјер: \na) 我放了桌子上的蛋糕在冰箱里。(Без ХСК, 3Г) \n/Wǒ fàngle zhuōzi shàng de dàngāo zài bīngxiāng lǐ./ \nдп: ја + ставити + асп. парт. le + сто + на + ст. парт. de + торта + у + фрижидер + унутра \nнз: Ја сам ставио торту са стола у фрижидер.  \nпр: 我把桌子上的蛋糕放在冰箱里。 \n/Wǒ bǎ zhuōzi shàng de dàngāo fàng zài bīngxiāng lǐ./ \nдп: ја + препозиција bǎ + сто + на + ст. парт. de + торта + ставити + у + фрижидер + \nунутра \n \nb) 我很喜欢巴金的小说，我翻译成这篇课文塞语。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ hěn xǐhuān Bā Jīn de xiǎoshuō, wǒ fānyì chéng zhè piān kèwén sāi yǔ./ \nдп: ја + јако + свиђати се/вољети + Ба Ђин + ст. парт. de + есеје, ја + превести + постати \n(завршен производ) + овај/-а/-о + класификатор + есеј + српски \nнз: Ја јако волим Ба Ђинове новеле, превео сам овај текст на српски.   \nпр: 我很喜欢巴金的小说，我把这篇课文翻译成塞语。 \n/Wǒ hěn xǐhuān Bā Jīn de xiǎoshuō, wǒ bǎ zhè piān kèwén fānyì chéng sāi yǔ./ \nдп: ја + јако + свиђати се/вољети + Ба Ђин + ст. парт. de + есеје, ја + препозиција bǎ + \nовај/-а/-о + класификатор + есеј + превести + постати (завршен производ) + српски \n \nС обзиром на то да радње из примјера имају одређени резултат, односно да се \nусљед радње десило нешто са објектом радње, најисправније, и у духу језика, било би \nкористити конструкције 把 /bǎ/ реченица.  \n3.4.14. Структурална партикула 的 /de/  \n \nУ дијелу истраживања под називом Композиција атрибута (2.4.3) говорили смо \nо томе да је за атрибуте у кинеском језику карактеристично постојање структуралне \nпартикуле 的 /de/ која служи као спона између предмодификације и главног дијела (Li \n& Cheng, 2011: 254). Структурална партикула 的 /de/ се, дакле, налази испред именице \nкоју описује, односно главног дијела израза (Li & Cheng, 2011: 254; Ross & Ma, 2014: \n48). Постоје ситуације у којима се ова партикула не мора нужно користити, као нпр. \nкада се говори о националности (美国人 /Měiguó rén/ Американац) и слично (Ross & Ma, \n2014: 51), али су такви случајеви изузетак од правила.  \nУ српском језику је могуће премодификовати именицу (лијепа дјевојка, стар \nчовјек), односно стварати именски израз од њеног зависног и главног дијела без \nдодатних граматичких елемената, али је могуће имати и комбинацију са \nнеконгруентним постпонираним структурама (кључеви од стана, дјевојка дуге косе и сл. \n \n178 \n \nпрема Пипер et al., 2005: 47). Настоји се да се информантима, управо због разлике међу \nјезицима, већ од првих лекција потенцира другачија позиција модификатора у односу \nна именицу, као и неопходна партикула 的 /de/ и њена позиција у кинеском језику. \nМеђутим, на примјеру нашег корпуса испоставило се да је изостављање ове партикуле, \nкоја није својствена њиховом матерњем или другом језику, ипак релативно честа појава:  \n \na) 我爸爸贷款买很贵车。(ХСК 3, 3Г) \n/Wǒ bàba dàikuǎn mǎi hěn guì chē./ \nдп: ја + тата + дићи кредит + купити + јако + скуп/-а/-о + ауто \nнз: Мој тата је дигао кредит да купи јако скуп ауто.  \nпр: 我爸爸贷款买很贵的车。 \n/Wǒ bàba dàikuǎn mǎi hěn guì de chē./ \nдп: ја + тата + дићи кредит + купити + јако + скуп/-а/-о + ст. парт. de + ауто \n \n \nb) 我发现刚进来人没有借书证， ……（ХСК 4, 4Г） \n/Wǒ fāxiàn gāng jìnlái rén méiyǒu jiè shū zhèng, .../ \nдп: ја + открити + управо + ући + доћи + човјек + немати + чланска карта за \nизнајмљивање књига, ... \nнз: Открио сам да човјек који је управо ушао нема чланску карту, ... \nпр: 我发现刚进来的人没有借书证， ……  \n/Wǒ fāxiàn gāng jìnlái de rén méiyǒu jiè shū zhèng, .../ \nдп: ја + открити + управо + ући + доћи + ст. парт. de + човјек + немати + чланска карта \nза изнајмљивање књига, ... \n \nДа би се предмодификација правилно увела у реченицу, у атрибутској функцији, \nпотребно је да иза ње стоји структурална партикула 的 /de/. У српском језику такав \nконцепт не постоји, стога је ово релативно честа грешка све док студенти ту партикулу \nне аутоматизују у својој продукцији.  \n3.5. Анализа статистичких података  \nУ анализи ћемо кренути од прве сфере коју смо обрађивали, односно лексичког \nтрансфера. Као што можемо видјети из приложене табеле, укупан број грешака \nизазваних лексичким трансфером прелази број од 450, што је незнатно више од 40% од \nукупног броја грешака изазваних трансфером уопште (1139). Погледајмо табелу: \n \n \n \nТабела статистичких података везана за категорију лексичког трансфера \n \n179 \n \nУкупан број грешака изазваних трансфером: 1 139 \nУкупан број лексичких грешака у корпусу: 456 (40.03% односно 40%) \nКатегорије \nу \nкојима \nсе \nпојавио \nлексички \nтрансфер \nПроцентуална \nподјела \nпо \nкатегоријама \nу \nодносу на укупан \nброј \nгрешака \n(456) \nПроценат појављивања грешке према години студија (од 100% \nукупног броја грешака)   \nI \nбр. грешака: \n15 \nпроценат од \nукупног \nброја \nгрешака \nса \nове \nгодине \nстудија: 23% \nII \nбр. грешака: \n121 \nпроценат: \n30% \nIII \nбр. грешака: \n204 \nпроценат: \n48% \nIV \nбр. грешака: \n116 \nпроценат: \n48% \nа) \nКалкови \n(буквални \nпреводи \nсложеница \nи \nфразема \nса \nсрпског језика) \n38;  8.33% \n- \n10 \n17 \n11 \nб) \nЛажни \nсиноними \n267; 58.55% \n10 \n89 \n101 \n67 \nв) \nГрешке \nколокација, \nодносно \nкомбинација \nријечи \n146; 32.01% \n5 \n20 \n84 \n37 \nг) \nПогрeшна \nврста ријечи \n5; 1.09% \n- \n2 \n2 \n1 \n             \nПриликом анализе корпуса примијећено је да студенти прве године оклијевају \nили се уопште и не усуђују да много одступају од понуђеног у уџбенику – ријетко \nправе хипотезе о томе како би се нешто могло другачије рећи и не излазе из зоне \nкомфора у смислу откривања или формирања нових ријечи. Од укупно 163 рада са прве \nгодине који су узети у обзир за анализу, у сфери лексичког трансфера било је \nидентификовано само 15 грешака, и то унутар двије категорије – погрешне колокације \nи лажни синоними. Наравно, није занемарљива ни чињеница да су радови прве године \nкраћи од радова осталих година (у просјеку 55 карактера по раду). Студенти не само да \nсу ограничени вокабуларом, него и у смислу синтаксичких вјештина, па је самим тим и \nприлика за слободније изражавање било знатно мање него на осталим годинама.  \nСитуација са информантима на другој години је, за разлику од прве, у потпуности \nбила другачија. Прије свега, било је више информаната у тој категорији, а самим тим и \nрадова (преко 350 радова у корпусу су радови студената друге године). Из анализе се да \nзакључити да је са порастом компетенције, са разноврснијим вокабуларом у односу на \nпретходну годину, те са напреднијим знањем граматичких правила студентима било \n \n180 \n \nлакше упустити се у сопствене покушаје изражавања, независне од онога што намеће \nуџбеник или што је учено на часу.  \nТај тренд се наставио и интензивирао на трећој години, гдје су информанти \nпроизвели преко 200 аутентичних радова у којима се нису устручавали од испробавања \nсопствених хипотеза у кинеском језику, ослањајући се на логику или осјећај из Ј1. Као \nшто можемо да видимо из приложеног, иако је на трећој години било 100 радова мање \nнего на другој, грешака је било скоро двапут више, што указује на то да је међујезик \nстудената дозволио већу пермеабилност (пропустљивост) (Wang, 2009/2016).  \nИнформанти четврте године произвели су најмање радова, али су њихови радови \nбили најдужи (150 карактера по раду). Грешака је ипак било релативно много, што \nуказује на исту тенденцију ослањања на позната правила из Ј1.  \nСматрамо да су се информанти најчешће ослањали на Ј1 у оним ситуацијама када \nодређена лексичка јединица није аутоматизована, није често кориштена или им није \nприродна, а не онда када им она није доступна или одраније позната. Погледајмо, \nзатим, табелу статистике везане за синтаксички трансфер: \n \nТабела статистичких података везана за категорију синтаксичког трансфера \nУкупан број грешака изазваних трансфером: 1 139 \nУкупан број синтаксичких грешака у корпусу: 683 (59.96% односно 60%) \n \n \nКатегорије \nу \nкојима \nсе \nпојавио \nсинтаксички \nтрансфер  \nПроцентуална \nподјела \nпо \nкатегоријама \nу \nодносу на укупан \nброј \nгрешака \n(683) \nДистрибуција појављивања грешке према години студија  \nI \nбр. \nгрешака: \n50 \nпроценат \nод \nукупног броја \nгрешака \nса \nове \nгодине \nстудија: 77% \nII \nбр. грешака: 284 \nпроценат: 70% \nIII \nбр. грешака: \n224 \nпроценат: \n52% \nIV \nбр. грешака: \n125 \nпроценат: \n52% \nПрилози \nи \nприлошке \nодредбе \n125; 18.30% \n7 \n58 \n38 \n22 \nУпитне \nреченице \n27; 3.95% \n2 \n12 \n11 \n2 \nАтрибутске \nконструкције \n86; 12.59% \n8 \n32 \n28 \n18 \nГлаголске \nи \nпридјевске \nдопуне \n39; 5.71% \n3 \n22 \n9 \n5 \n \n181 \n \nПоредбене \nреченице, \nгрешке \nу \nдопунама \n50; 7.32% \n- \n31 \n13 \n6 \nПадежне \nконструкције \n43; 6.29% \n6 \n13 \n11 \n13 \nПриједлози \n45; 6.58% \n- \n21 \n13 \n11 \nГрешке \nу \nпредикатима, \nсувишни \nглаголи \n74; 10.83% \n2 \n27 \n39 \n6 \nГрешке \nса \nпартикулом 了 \n/le/ \n34; 4.97% \n- \n11 \n12 \n11 \nИзбјегавање 把 \n/ba/ \nконструкције \n27; 3.95% \n- \n8 \n10 \n9 \nИзостављање \nпартикуле\n的 \n/de/ \n24; 3.51% \n2 \n6 \n9 \n7 \nИзостављање \nкласификатора \n37; 5.41% \n2 \n15 \n13 \n7 \nИзостављање \nсубјекта \n22; 3.22% \n12 \n7 \n3 \n- \nВезник 和 / hé/ \n40; 5.85% \n3 \n18 \n13 \n6 \nГраматички \nрод \n10; 1.46% \n3 \n3 \n2 \n2 \n \n \nКао и у случају са лексичким трансфером, прва година није произвела \nпретјерано много грешака у синтаксичком смислу, док је корпус са друге, треће и \nчетврте године обиловао грешкама изазваним трансфером из Ј1. Укупан број \nсинтаксичких грешака изазваних трансфером из Ј1 износи 683 грешке, што је 60% од \nукупног броја свих грешака изазваних трансфером. Највећи број грешака десио се \nусљед трансфера изазваног линеаризацијом, гдје су се студенти највише ослањали на \nсинтаксичке вјештине из Ј1 (адвербијали, атрибутске конструкције, упитне реченице, \nприједлози и сл.). Друга највећа категорија синтаксичког трансфера била је непотребно \nуметање глагола у предикатске структуре, посебно глагола 是 /shì/ бити, а затим \nслиједе остале категорије које се тичу глаголских реализација, попут допуна, падежних \nконструкција, грешака са партикулом 了 /le/ и слично. Грешке изостављања и \nизбјегавања одређених структура или елемената, индикативне за трансфер из Ј1, чине \nпреко 10% од укупног броја синтаксичких грешака, што такође није занемарив \n \n182 \n \nпроценат. Остале категорије, попут концептуално погрешног поимања везника 和 /hé/ \nили граматичког рода, биле су нешто мање заступљене али ипак битне манифестације \nјезичког трансфера из Ј1.  \nЗа детаљније тумачење оваквих резултата, значаја истраживања, те основаности \nпочетних хипотеза, пређимо на закључак дисертације.  \n4. Закључак  \n \nУ овом истраживању бавили смо се негативним трансфером из српског језика \nкао матерњег језика у језичкој продукцији информаната на кинеском језику. \nИстраживање је започето 2019. године, када смо, стицајем посебних околности, били \nприморани да наставни процес спроводимо преко онлајн платформи. Тада смо, за \nпотребе предмета Савремени кинески језик, донијели одлуку да студенти све четири \nгодине основних студија, као дио предиспитних обавеза, треба да пишу и постављају \nрадове на онлајн едукативну платформу. Радови су били најчешће у форми есеја или \nдијалога, нешто рјеђе превода, а сви су били тематски везани за садржај који је \nобрађиван на часу, као и за уџбеник који је кориштен.  \nИдеја за истраживање надошла је спонтано; приликом прегледања радова са све \nчетири године опажен је шаблон примјењивања одређених лексичких или \nсинтаксичких карактеристика из српског језика у продукцији кинеског језика. Такве \nманифестације трансфера нису биле искључиво одлика једног информанта, једне теме \nили само једне језичке структуре, него једна универзална појава која нам је дала \nинспирацију за даље истраживање. Након одређеног броја прегледаних радова, почели \nсмо формирати хипотезе за истраживање:  \n1) у првим фазама анализирања радова било је очигледно да је трансфер у \nодређеној мјери присутан на свим нивоима познавања циљног језика, односно кинеског \nјезика – ниједна година није била изузетак; \n2) чинило нам се да грешке присутне у међујезику студената нису у већини \nслучајева узроковане искључиво незнањем граматичких правила кинеског језика, већ су \nпосљедица интерференције или трансфера из српског или енглеског језика, односно да \nје највећи број грешака или неправилних језичких израза настао усљед међујезичког \nутицаја; \n \n183 \n \n3) дјеловало је, у почетној фази истраживања, као да студенти виших година \nимају мање проблема са трансфером, односно да се, како је расла њихова компетенција, \nсмањивао број грешака изазваних трансфером; \n4) негативни трансфер је примијећен како у сфери ортографије, тако и у сфери \nлексике, синтаксе, прагматике, стилистике и слично, што нас је навело на хипотезу о \nтоме да негативни трансфер може да буде примијећен на свим лингвистичким нивоима \nбез обзира на то да ли су језици типолошки слични или не.  \n \nФормулисање тих хипотеза била је почетна тачка истраживања, а у анализи коју \nсмо спровели, која се сводила на анализу грешака и контрастивни метод поређења \nјезичких структура, дошли смо до дјелимичног потврђивања хипотеза.  \nПрва хипотеза, да је трансфер присутан на свим нивоима познавања језика, \nпотврђена је. Иако су, на примјер, информанти са прве године студија произвели много \nмање грешака у односу на информанте виших година студија, трансфер је ипак у \nодређеној дози био присутан. Било га је нешто више на синтаксичком нивоу, али ни \nлексички ниво није занемарив. Из нашег истраживања произилази да је међујезик  \nстудената друге, треће и четврте године много више пропустљив (пермеабилан), те да \nје с порастом компетенције у циљном језику дошло и до пораста тенденције \nиспробавања сопствених хипотеза у језику (у смислу лексике) и ноншалантнијег, \nспонтанијег односа према комуникативној сврси језика у смислу да је преношење \nпоруке било значајније од форме у којој се порука преноси. У радовима из корпуса \nочигледно је да постоји велика тенденција ослањања на структуре из Ј1, те што је дужи \nрад то је по правилу више примјера грешака изазваних трансфером.  \nЈедна ствар која је опажена, а у овом се смислу мора поменути − постојали су \nинформанти у чијим радовима никада није пронађена нити једна инстанца језичког \nтрансфера. Такви информанти су у нашем случају били у мањини, али их је ипак било. \nСигурно је да би било интересантно издвојити те информанте па пратити њихову \nусмену продукцију. С друге стране, радови одређеног броја информаната су обиловали \nгрешкама насталим усљед трансфера те, без обзира на покушаје интервенције \nпредавача у току наставног процеса како би се одређене грешке спријечиле, интензитет \nгрешака се не би смањивао.  \nДруга хипотеза формулисана приликом прегледања радова била је да је узрок \nвећине грешака у писаној продукцији интерлингвалног типа. У случају нашег корпуса и \nистраживања можемо сматрати да је и та хипотеза потврђена. Укупан број неправилних \nструктура у корпусу износи 1 412 грешака, а даљом анализом је утврђено да се код чак \n \n184 \n \n1 139 грешака може наћи разлог да се грешка припише негативном језичком трансферу \n(око 80% од укупног броја грешака). Остале грешке, које не можемо приписати овој \nврсти међујезичког утицаја, тичу се неправилног реда ријечи или кориштења одређених \nграматичких елемената или структура гдје је очигледан узрок грешке непознавање \nграматичких правила. У лексичком смислу, то су биле најчешће пермутације кинеских \nкарактера на основу истог изговора, изостављање једног од карактера из двосложних \nријечи, погрешан шаблон дуплирања глагола или придјева и слично.  \nТрећа хипотеза била је да ће се, како расте компетенција у циљном језику, \nсмањивати и интензитет језичког трансфера. Ова хипотеза је на основу нашег \nдетаљнијег истраживања дјелимично потврђена. Фреквенција појављивања грешака \nузрокованих трансфером се појачавала из године у годину у смислу броја грешака, али \nмора се поменути и чињеница да је на другој и трећој години студија био укључен већи \nброј информаната као и радова. Када погледамо статистику по годинама, на нивоу прве \nи друге године број грешака изазваних синтаксичким трансфером износи око 70–77% \nна основу укупног броја грешака по години, а број лексичких грешака изазваних \nтрансфером је око 23–30%. Међутим, на трећој и четвртој години проценат \nсинтаксичких грешака трансферног типа је око 50%, али је лексичких грешака више, \nпроцентуално 42–48%. Дакле, могло би се рећи да се стицањем компетенције у \nсинтаксичким вјештинама трансфер постепено смањивао, али да трансфер у лексичком \nсмислу није имао исту тенденцију опадања.   \nЧетврта хипотеза тицала се становишта да трансфер може да утиче на све \nлингвистичке нивое, без обзира на типолошку сличност језика. Одређени аутори \nсматрају да ће се трансфер више одразити у циљном језику ако је изворни језик \nтрансфера њему типолошки сличан (нпр. Jarvis, 2000; Williams & Hammarberg, 1998; De \nAngelis & Selinker, 2001; Cenoz, 2001). Међутим, то не значи да трансфер не може бити \nуобичајена појава у међујезику ученика ако не постоје типолошке сличности између \nјезика (Jarvis & Pavlenko, 2008). Одређени кинески лингвисти чак тврде да типолошка и \nсистемска разлика између кинеског са једне и било ког индоевропског језика са друге \nстране доноси чешћу или интензивнију појаву негативног језичког трансфера (Du & Wu, \n2018). Резултати нашег истраживања показују управо то да је та тврдња истинита. \nИнформанти су се умногоме ослањали на правила из већ познатих језичких система, па \nотуд и тако велики проценат грешака изазваних трансфером. Начелно сматрамо да је \nтрансфер могућ на свим лингвистичким нивоима, али пошто смо се у раду бавили \nискључиво лексичким и синтаксичким областима не можемо потврдити ту хипотезу. \n \n185 \n \nСтога, остаје нам да кажемо да смо у оквиру нашег истраживања успјели да дјелимично \nпотврдимо ову хипотезу.  \nИако су почетне хипотезе истраживања дјелимично или у потпуности потврђене, \nсматрамо да постоје одређени аспекти истраживања који се могу сматрати за \nограничења у оквиру овог рада.  \nПрије свега, рећи ћемо нешто о ограничењима везаним за корпус и учеснике. \nОдлуком да анализирамо радове које смо прикупљали у току два семестра двије \nразличите академске године довели смо се у ситуацију да можемо само дјелимично да \nиспратимо процес развоја ученичког међујезика, те процес фосилизације одређених \nструктура или елемената. Група информаната са којима смо радили није била хомогена \nни у једном смислу – имали смо ту различите нивое компетенције, године студирања, \nинформанте који су живјели у Кини, почетнике у учењу без икаквог предзнања, те \nсамим тим једну групу од скоро 80 информаната потпуно различитих карактеристика. \nС обзиром на то да смо радили посматрање у релативно кратком периоду од два \nсеместра а не једно лонгитудинално истраживање, добили смо само пресјек стања, гдје \nније било лако увидјети развој ситуације или како се одвијају процеси фосилизације. \nЈедна позитивна ствар рада са овако великом групом јесте то што им је свима матерњи \nјезик исти, а то је риједак случај код оваквих истраживања везаних за кинески језик.  \nДруго ограничење је легитимност студентских радова, јер, као што смо раније \nпоменули, било је студената код којих уопште није било примјера језичког трансфера. \nС обзиром на то да је у периоду продукције и прикупљања корпуса актуелан био рад од \nкуће, упитна је помоћ рачунара, разних рјечника и слично.  \nТреће ограничење јесте потенцијални утицај енглеског језика као другог страног \nјезика (Ј2). Постоји могућност да је у одређеним сферама изворни језик трансфера био \nенглески, а не српски језик. То би, међутим, значило да се одређена категорија \nенглеског и српског језика подудара у синтаксичком или лексичком смислу. Стога би за \nтакву врсту тројезичког истраживања било потребно много више контролисаних услова \nистраживања и интеракције са студентима, посебно интеракције током или непосредно \nодмах након продукције, како би информант сам могао дати суд о кориштењу одређене \nструктуре. С обзиром на то да смо ми прво одређени период прикупљали корпус па тек \nонда започели истраживање, сумњамо да би ретроактивно информисање о узроцима \nнеправилних реченица дало праве резултате. Конкретније и непосредно сарађивање са \nинформантима је потенцијално и једна препорука за нека будућа истраживања у овом \nправцу.  \n \n186 \n \nКонтрастивна анализа коју смо понудили, а која пружа увид у потенцијална \nпроблематична мјеста приликом усвајања кинеског језика из перспективе србофоних \nговорника, није базирана на пуком претпостављању тога шта би та мјеста могла бити, \nнего на резултатима анализе грешака из корпуса. Стога, сматрамо да смо кроз оквир \nконтрастивне анализе, теорије о међујезику те анализе грешака успјели дати релативно \nкористан преглед ситуације постојања и манифестације негативног језичког трансфера \nиз перспективе србофоних говорника. Идентификација, класификација и анализа \nгрешака коју смо спровели могла би да послужи као оријентир у педагошке сврхе, а са \nсазнањима о конкретним и реалним препрекама у учењу могли бисмо кроз наставни \nпроцес помоћи студентима у томе да се број таквих грешака редукује, или да се барем \nспријечи њихова фосилизација. Педагошке импликације овог истраживања могле би \nимати практичну примјену у смислу пружања смјерница наставницима или ауторима \nдидактичког материјала. Овакве би иновативније перспективе могле допринијети да \nнастава кинеског језика за србофоне говорнике буде ефикаснија и сврсисходнија.  \nНегативни језички трансфер јесте био разлог неправилне језичке продукције, \nодносно интерференција из матерњег је на неки начин отежала процес учења кинеског \nјезика. С друге стране, ова врста феномена указује на постојање специфичних, \nсофистицираних међујезичких веза које се креирају у међујезику ученика приликом \nучења циљног језика. Те нам везе могу рећи много о томе како људски ум и језик \nсарађују у процесу усвајања нових апстрактних ствари и концепата, на које се \nстратегије ослањамо када наиђемо на непознату препреку у језичком смислу, те која \nсвојства српског језика, као матерњег, у нашој језичкој свијести  имају тако дубок траг \nда се по инерцији појављују у језичком изражавању, како свјесно, тако и несвјесно.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n187 \n \n5. Анкетирање информаната \n \n \nУ трећем дијелу дисертације можемо погледати резултате анкете која је \nспроведена са студентима који су учествовали у стварању корпуса. Од укупно 78 \nстудената, њих 76 је приступило анкети (97%). Циљ анкетирања био је да добијемо \nповратну информацију од информаната у вези са језичким трансфером. Иако је од \nсамог процеса прикупљања корпусног материјала прошао одређени временски период, \nсматрали смо да би било значајно да се и информанти овог истраживања изјасне по \nовом питању, барем онолико колико, из садашње перспективе, могу да се присјете овог \nфеномена из личног искуства. Поставили смо укупно седам питања, а опције су биле да \nиспитаници одаберу понуђене одговоре или да допишу сопствени одговор. Погледајмо \nрезултате:  \n \n \n \n \n \n188 \n \n122 \n123 \n124 \n                                               \n \n122 У загради, скраћен је дио „(надајући се да ће израз бити тачан на кинеском језику)”.  \n123 У загради, скраћен је дио „(чак и ако би се послије продукције испоставило да је такво кориштење \nнетипично за кинески)”.   \n124 Скраћене реченице у опцијама одговора гласе:  \n„Био на скроз почетном нивоу познавања кинеског језика, када сам тек почињао са учењем” \n„Био на средњем нивоу познавања кинеског језика, имао сам сфере које одлично знам, али и сфере које \nјош треба да научим” \n \n189 \n \n125 \n \n \n \nОдговори на питања у анкети у доброј мјери се подударају са нашим \nпретпоставкама и потврђеним или дјелимично потврђеним хипотезама из истраживања. \nПрије свега, највећи број информаната признаје да се ослања на знања из других језика \nу процесу учења кинеског језика, а све у сврху достизања комуникативног циља \n(питање 1). Већина информаната поврђује да се такве ситуације дешавају несвјесно, \nодносно да се често или врло често дешавало да накнадно примијете да је ненамјерно \nдошло до трансфера из других језика (питање 2). Преко 50 информаната, тј. скоро 70% \nиспитаних, изјаснило се да често или врло често прибјегавају намјерном језичком \nтрансферу у нади да ће одређени израз бити тачан и на кинеском језику (питање 3). \n                                                                                                                                                   \n„Био на релативно задовољавајућем нивоу познавања кинеског језика, могао да лако остварим \nкомуникацију” \n125 Студент је сам дописао одговор: „Матерњи језик за лакше разумијевање идиома, а понекад и за лакше \nразумијевање фиксних (патерна) облика попут ’све и да… ипак’ ’иако… али’ итд. С друге стране, \nенглески језик за специфичне фразе које и у свакодневној комуникацији користим на енглеском језику, \nнпр. 好久不见 или нпр. ланч пакет 盒餐 итд.” \n \n190 \n \nВећина испитаника не може да објасни зашто се тај феномен језичког трансфера \nдешава у њиховом случају, јер је за њих то несвјестан процес. С друге стране, 40% њих \nсматра да је то резултат жеље да постигну комуникативни циљ у датом тренутку \n(питање 4). Највећи број информаната сматра да је језички трансфер био \nнајинтензивнији на средњем нивоу познавања језика (питање 5), што потврђују и \nстатистике нашег истраживања. Преко 60% испитаника сматра да језички трансфер \nдолази из њиховог матерњег језика, а њих скоро 30% сматра да је изворни језик \nтрансфера енглески језик (питање 6). Та нам информација може дати шири увид у \nмеђујезички однос српског – енглеског – кинеског језика у случају наших информаната, \nа то је поготово важно јер је тај међуоднос језика био пропратна дилема током овог \nистраживања. И за крај, већина студената, њих 76%, сматра да се језички трансфер у \nњиховом случају више манифестује у сфери синтаксе (питање 7), што такође показују \nрезултати и статистике нашег емпиријског истраживања.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n191 \n \n6. Литература \n \n1. Adjemian, C.: On the Nature of Interlanguage System. Language Learning 26, 1976,   \n    str. 297– 320 \n2. Al–Кhresheh, M.: A Review Study of Interlanguage Theory, International Journal of Applied \nLinguistics & English Literature 4, 2015, str. 124–131, 10.7575/aiac.ijalel.v.4n.3p.123. датум \nпоследњег приступа: 12. 12. 2021.  \n3. Arcodia, G.: The Chinese adjective as a word class, Word Classes, Amsterdam: John \nBenjamins Publishing Company, 2014 \nhttps://www.researchgate.net/publication/306326874_The_Chinese_adjective_as_a_word_cla\nss, датум посљедњег приступа: 2. 9. 2022.  \n4. Aronin, L.; Hufeiser B.: The Exploration of Multilingualism: Development of research on Ј3, \nmultilingualism and multiple language acquisition (Aila Applied Linguistics Series), \nAmsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 2009 \n5. Barbosa, M.R.: Conflicting Language Ideologies Concerning Bilingualism and Bilingual \nEducation among Pre–Service Spanish Teachers in South Texas, Revista Brasileira de \nLinguística Aplicada, Faculdade de Letras, 2020 DOI: 10.1590/1984–6398202016837 \n6. Berndt, R.: Lexical contrastive analysis, Brno studies in English (vol. 8), Masarykova \nuniverzita, Filozofická fakulta, Brno, 2009, str. 31–36 \n7. Bi, J.W.; 比继万: 《跨文化交际与第二语言教学》、 北京：北京语言大学出版社, \n2009/2017 \n8. Brown, H. D.: Principles of Language Learning and Teaching, Englewood Cliffs NJ,  \nPrentice–Hall, 2000 \n9. Bugarski, R.: Jezici, Beograd: Čigoja štampa XX vek, 2003 \n10. Burt, M. K.: Error Analysis in the Adult EFL Classroom. TESOL Quarterly, 9(1), 1975, str. \n53–63. https://doi.org/10.2307/3586012, датум посљедњег приступа: 7. 7. 2021. \n11. Cai, S.P.; 蔡淑萍: 试论母语文化负迁移对中介语石化现象的影响 、《鹭江职业大学\n学报》(02) doi:10.19697/j.cnki.1673-4432.2001.02.016.、2001、 str. 72–78. \n12. Cao, Y.H.; 曹勇衡: 语言迁移与二语习得:回顾﹑反思和研究、 《现代外语(04)》、\n2006 、str. 431–433. \n13. Celaya, M.L., Torras, M.R., & Vidal, C.P.: Short and mid-term effects of an earlier start: An \nanalysis of EFL written production, Eurosla Yearbook, 1, 2001, str. 195–209. \n \n192 \n \n14. Cenoz J., Hufeisen B., Jessner U.: Cross-linguistic influence in third language acquisition: \nPsycholinguistic perspectives, Multilingual Matters, Clevedon, UK, 2001, str. 8–20 \n15. Cenoz Ј, Hufeisen B, Jessner U.: Towards Trilingual Education, International Journal of \nBilingual Education and Bilingualism, 4 (1), 2001, str. 1–10 \n16. Cenoz, J.: The influence of bilingualism on multilingual acquisition: some data from the \nBasque Country, Actas do I Simposio Internacional sobre o Bilingüismo, Universidade de \nVigo, Galicia-Spain, 1997, Преузето са: http://ssl.webs.uvigo.es/actas1997/03/Cenoz.pdf,  \nдатум посљедњег приступа: 4. 6. 2021.  \n17. Cenoz, J. Genesee F.: Beyond Bilingualism : Multilingualism and Multilingual Education \nMultilingual Matters (Series), Toronto: Multilingual Matters, 1998 \n18. Cenoz, J.; Hufeisen, B. & Jessner, U.: Cross–linguistic Influence in Third Language \nAcquisition – Psycholinguistic Perspectives, Toronto: Multilingual Matters, 2001 \n19. Chang, H.-W.: The Acquisition of Chinese Syntax, Advances in Psychology, 1992, str. 277–\n311. doi:10.1016/s0166-4115(08)61895-6  \n20. Chao Y.R.: A Grammar of Spoken Chinese, Beijing: The Commercial Press, 1968/2011 \n21. Chomsky N.: Aspects of the Theory of Syntax, Cambridge, Massachusetts: The MIT \nUniversity Press, 1969 \n22. Chomsky, N.: A review of B. F. Skinner’s verbal behavior. Language 35, 1959, str. 26–57. \ndoi10.2307/411334. датум посљедњег приступа: 5. 12. 2022. \n23. Chomsky, N.: Deep Structure, Surface Structure, and Semantic Interpretation, Studies on \nSemantics in Generative Grammar, The Hague: Mouton, 1976 \n24. Chomsky, N.: Linguistic theory, London: Oxford University Press, 1966 \n25. Clark, A.G., & Lappin, S.: Linguistic Nativism and the Poverty of the Stimulus, Hoboken: \nJohn Wiley & Sons, 2011 \n26. Cook, V. J., Newson M.: Chomsky’s Universal Grammar: An introduction, Oxford: \nBlackwell Publishing, 2007 \n27. Corder S. P.: Error Analysis and Interlanguage, Oxford: Oxford University Press, 1981 \n28. Corder S.P.: The significance of learner's errors, International Review of Applied Linguistics \nin Language Teaching, (5) Berlin: De Gruyter Publishing House, 1967, str. 161–170 \n29. Corder, S. P.: Error analysis and interlanguage, Oxford: Oxford University Press, 1982 \n30. Crystal, D.: The Cambridge Encyclopedia of The English Language, Cambridge: Cambridge \nUniversity Press, 1994 \n31. Das J. P.: Verbal Conditioning and Behaviour, Edmonton, Canada: Pergamon Press, 1969 \n \n193 \n \n32. De Angelis, G.: Third or Additional Language Acquisition, Clevedon, Buffalo, Toronto: \nMultilingual Matters LTD, 2007 \n33. De Angelis, G., & Selinker, L.: Interlanguage Transfer and Competing Linguistic Systems in \nthe Multilingual Mind, Cross-Linguistic Influence in Third Language Acquisition: \nPsycholinguistic Perspectives, Clevedon: Multilingual Matters, 2001, str. 42–58 \n34. De Sosir, F.: Opšta lingvistika, Beograd: Nolit, 1977 \n35. Dewaele, J. M.: Activation or Inhibition? The Interaction of L1, L2 and L3 on the Language \nMode \nContinuum, \nCross-Linguistic \nInfluence \nin \nThird \nLanguage \nAcquisition: \nPsycholinguistic Perspectives, Clevedon: Multilingual Matters, 2001, str. 42–48 \n36. Ding, et al.; 丁声树等 : 《现代汉语语法讲话》、 北京：商务印书馆文库, 1999 \n37. Đorđević, R.: Uvod u kontrastiranje jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, \n1987 \n38. Dragićević, R.: Leksikologija srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike, 2007 \n39. Du D.,  Wu C.X. ; 杜丹、 吴春相 : 留学生汉语学习中的母语负迁移研究 《牡丹江大\n学学报, 2018, doi:10.15907/j.cnki.23-1450.2018.04.014. датум посљедњег приступа: 11. \n12. 2022.  \n40. Dulay, H., & Burt, M.: Errors and strategies in child second language acquisition. TESOL \nQuarterly, 8.1, 1974, str. 129–136 \n41. Ellis, N. C.: Vocabulary acquisition: Word structure, collocation, grammar, and meaning,  \nVocabulary: description, acquisition and pedagogy, Cambridge: Cambridge University Press, \n1997, str. 122–139 \n42. Ellis, R. & Barkhuizen, G.: Analysing Learner Language, Oxford: Oxford University Press, \n2005  \n43. Ellis, R.: Instructed Second Language Acquisition: Learning in the Classroom, Oxford: \nBlackwell, 1990 \n44. Ellis, R.: Second Language Acquisition, Oxford: Oxford University Press, 1997 \n45. Ellis, R.: The study of second language acquisition, Oxford: OUP, 1994 \n46. Ellis, R.: Understanding Second Language Acquisition (Second Edition), Oxford: Oxford \nUniversity Press, 1985 \n47. Farris, C. S.: Gender and Grammar in Chinese: With Implications for Language \nUniversals. Modern China, 14(3), 1988, http://www.jstor.org/stable/189320, str. 277–308, \nдатум посљедњег приступа: 19. 1. 2023. \n \n194 \n \n48. Filipović R.,  Menac A.: Semantička adaptacija u Rječniku anglicizama u ruskom jeziku: \nteorija i primjena. Croatica, XXVI, br. 42–44, 1996, str. 111–124. \n49. Fries, C. C.: Teaching and Learning English as a Foreign Language, Ann Arbor: University \nof Michigan Press, 1945 \n50. Frith, M. B.: Interlanguage Theory: Implications for the Classroom. McGill Journal of \nEducation / Revue Des Sciences De l’éducation De McGill, 13, 1978 \nhttps://mje.mcgill.ca/article/view/7202, датум посљедњег приступа: 14. 9. 2021. \n51. Gass S., Selinker L.: Language transfer in language learning, John Benjamin’s Publishing \nCompany, Amsterdam/Philadelphia, 1992 \n52. Gass S., Selinker L.: Second Language Acquisition, New York & London: Routledge – \nTaylor and Francis Group, 2008 \n53. Greenbaum, S.: The Oxford English Grammar, London: Oxford University Press, 1996 \n54. Grosjean, F.: Another view of bilingualism, Cognitive Processing in Bilinguals. Hague: \nMouton. https://doi.org/10.1016/S0166-4115(08)61487-9, 1992, str. 51–62, датум \nпосљедњег приступа: 19. 1. 2023. \n55. Guo, M., Liu, J.X., Chen P.T.: A Case Study on the Effect of Chinese Negative Transfer on \nEnglish Writing. Theory and Practice in Language Studies, Vol. 4, No. 9 Finland: Academy \nPublisher, 2014, str. 1941–1947 \n56. Hammarberg, B.: Roles of L1 and L2 in L3 Production and Acquisition, Cross-Linguistic \nInfluence in Third Language Acquisition: Psycholinguistic Perspectives, Clevedon: \nMultilingual Matters, 2001, str. 21–41 \n57. Han Y.X.; 韩玉雪:  中介语石化与母语负迁移、《现代语文 (语言研究版)》 (11)、\n2007、str. 95–96 \n58. Han, Z. & Odlin, T.: Studies of Fossilization in Second Language Acquisition, Bristol, Blue \nRidge Summit: Multilingual Matters, 2005 \n59. Han, Z., Tarone, E.: Interlanguage: Forty Years Later, Amsterdam: John Benjamins \nPublishing Company, 2014 \n60. Harris, Z.: Transfer Grammar, International Journal of American Linguistics (Number 4), \nPhiladelphia: University of Pennsylvania Press, 1954 \n61. Herdina, P., & Jessner, U. A dynamic model of multilingualism: Perspectives of change in \npsycholinguistics, Clevedon, England: Multilingual Matters, 2002 \n62. Hu R., Chen J., Chen K.: The construction of a Chinese collocational knowledge resource \nand its application for second language acquisition. Proceedings of COLING 2016, the 26th \n \n195 \n \nInternational Conference on Computational Linguistics: Technical Papers, Osaka, Japan, \n2016, str. 3254–3263 \n63. Huang J., Li A., Li Y.: The Syntax of Chinese. Cambridge: Cambridge University Press, 2009 \n64. Huang, C.R., Ahrens, K.; 黄居仁,  安可思:  THE FUNCTION AND CATEGORY OF gei \nIN MANDARIN DITRANSITIVE CONSTRUCTIONS / 汉语双及物旬式中「给」的词类\n与功能,  Journal of Chinese Linguistics, 27 (2), 1999 \n  http://www.jstor.org/stable/23754013, str. 1–26, датум посљедњег приступа: 19. 1. 2023.  \n65. Huang, J.: Logical Relations in Chinese and the Theory of Grammar, doktorska disertacija sa \nMassachusets Institute of Technology, New York & London: Garland Publishing, Inc, \n1982/1998 \n66. Huitt, W. & Hummel, J.: Piaget’s Theory of Cognitive Development. Educational \nPsychology Interactive. Valdosta, GA: Valdosta State University, 2003, str. 17–22 \nhttp://www.edpsycinteractive.org/topics/cognition/piaget.html, датум посљедњег приступа: \n5. 12. 2022.  \n67. James, C.: Contrastive Analysis, London: Longman, 1980 \n68. James, C.: Errors in Language Learning and Use, New York: Longman, 1998 \n69. Jarvis S. & Pavlenko A.: Crosslinguistic influence in language and cognition, New \nYork/London: Routledge, 2008 \n70. Jessner, U.: The Nature of Cross-Linguistic Interaction in the Multilingual System, The \nMultilingual Lexicon, Dordrecht: Kluwer, 2003,  http://dx.doi.org/10.1007/978-0-306-48367-\n7_4, str. 45–56, датум посљедњег приступа: 19. 1. 2022. \n71. Ke P.;  柯平:《 对比语言学/ Contrastive linguistics》、 南京：南京师范大学出版社, \n2004 \n72. Kellerman E. & Sharwood Smith M.: Crosslinguistic influence in second language \nacquisition, New York: Pergamon Institute of English, 1986 \n73. Kemp, C.: Defining multilingualism, In The Exploration of Multilingualism: Development of \nresearch on L3, multilingualism and multiple language acquisition, John Benjamins \nPublishing Company, 2009, str. 11–26 \n74. Kramsch, C.: Second language acquisition, applied linguistics, and the teaching of foreign \nlanguages. The Modern Language Journal 84 (3), 2000, str. 311–326. \n75. Krashen, S.: Second Language Acquisition and Second Language Learning, Pergamon Press, \nNew York, 1981 \n \n196 \n \n76. Krashen, S. D.: Principles and Practice in Second Language Acquisition, Oxford: Pergamon \nPress, 1982 \n77. Lado, R.: Linguistics across Cultures: Applied Linguistics for Language Teachers, Ann \nArbor: University of Michigan Press, 1957 \n78. Lantolf, J., Appel G. Vygotskian Approaches to Second Language Research, Norwood, New \nJersey: Ablex Publishing Coorporation, 1994, str. 1–33 \n79. Larsen–Freeman D. , Long M.H.: An Introduction to Second Language Acquisition Research. \nLondon, New York: Routledge, 1991 \n80. Larsen-Freeman, D., & Long, M.: An Introduction to Second Language Acquisition \nResearch, London: Longman, 1991 \n81. Lee, W. R.: Thoughts of contrastive linguistics in the context of foreign language teaching, \nMonograph Series on Language and Linguistics, 21, Washington: Georgetown University \nPress, 1968, str. 185–194 \n82. Lefer, M.А., Contrastive word–formation today: Retrospect and prospect. Poznań \nStudies in Contemporary Linguistics 47, 2011, https://www.researchgate.net/publication/263\n660976_Contrastive_word-formation_today_Retrospect_and_prospect, датум посљедњег \nприступа 5. 12. 2022.  \n83. Li D. Z.; 李大忠:《外国人学汉语语法偏误分析》、  北京: 北京语言文化大学出版社, \n1997 \n84. Li D.J., Cheng, M.Z.; 李德津、程美珍:《外国人实用汉语语法》、 北京: 北京语言大\n学出版社, 2008/2011 \n85. Li Z.W & Zheng C.H.: Language and Culture, Hebei: Hebei University Press, 2005 \n86. Li, Charles N. & Thompson, Sandra A.: Mandarin Chinese : a functional reference \ngrammar, Berkeley: University of California Press, 1981 \n87. Liang Y.; 梁勇 : 母语负迁移与中介语错误、 《长春理工大学学报(高教版)》(08)、 \n2009、 str. 78–79. \n88. Liu D.: A Critical Review of Krashen’s Input Hypothesis: Three Major Arguments, Journal \nof Education and Human Development Vol. 4, No. 4, American Research Institute for Policy \nDevelopment, 2015, str. 139–146  \n89. Liu X.; 刘珣 :《汉语作为第二语言教学简论》、北京: 北京语言大学出版社、\n2002/2015  \n \n197 \n \n90. Liu X., Zhang K., Schmidt J.; 刘珣、张凯、 Schmidt J : 《新实用汉语课本: 1》、北京: \n北京语言大学出版社、2002 \n91. Liu X., Zhang K., Schmidt J.; 刘珣、张凯、 Schmidt J : 《新实用汉语课本: 2》、北京: \n北京语言大学出版社、2002 \n92. Liu X., Zhang K., Schmidt J.; 刘珣、张凯、 Schmidt J : 《新实用汉语课本: 3》、北京: \n北京语言大学出版社、2002 \n93. Liu X., Zhang K., Schmidt J.; 刘珣、张凯、 Schmidt J : 《新实用汉语课本: 4》、北京: \n北京语言大学出版社、2002 \n94. Liu X., Zhang K., Schmidt J.; 刘珣、张凯、 Schmidt J : 《新实用汉语课本: 5》、北京: \n北京语言大学出版社、2002 \n95. Liu X., Zhang K., Schmidt J.; 刘珣、张凯、 Schmidt J : 《新实用汉语课本: 6》、北京: \n北京语言大学出版社、2002 \n96. Liu, B.K.; 刘伯奎 ：《中华文化与汉语语用》、广州：暨南大学出版社、2004 \n97. Liu, Y.H. et al.: 刘月华等:  《是用现代汉语语法》、北京：商务印书馆、  2004 \n98. Lu F.：Comparative Illustrations of Common Chinese Words and Expressions, fifth edition,  \nBeijing: Beijing Language University Press, 2000/2009 \n99. Lü, S.X.; 吕叔湘 :《现代汉语八百词》、北京：商务印书馆、2006 \n100. Lust, B., Chien, Y.-C., Chiang, C.-P., & Eisele, J.：Chinese Pronominals in Universal \nGrammar: A Study of Linear Precedence and Command in Chinese and English Children’s \nFirst Language Acquisition,  Journal of East Asian Linguistics, 5(1), 1996, str. 1–47, \nhttp://www.jstor.org/stable/20100688 , датум посљедњег приступа: 19. 1. 2023. \n101. McLeod, G.: Learning Theory and Instructional Design, Learning Matters, 2, \nhttp://www.education.state.mn.us/MDE/Welcome/News/LearnMatter/, 2003, str. 35–43, \nдатум посљедњег приступа: 17. 8. 2021.  \n102. Merriam, S., Caffarella R., Baumgartner L.: Learning in Adulthood (A Comprehensive \nGuide) 3rd Edition, San Francisco: John Wiley & Sons, Inc, 2007  \n103. Miller, J.: An Introduction to English Syntax, Edinburgh: Edinburgh Universitу Press Ltd, \n2002 \n104. Mitchell R., Myles F.: Second Language Learning Theories, London, UK: Hodder Arnold, \n2004 \n \n198 \n \n105. Nemser, W.: Approximative Systems of Foreign Language Learners. IRAL, 9, \nhttp://dx.doi.org/10.1515/iral.1971.9.2.115 , 1971,  str. 115–123, датум посљедњег \nприступа: 6. 11. 2021. \n106. Norman, J.: Chinese,  Cambridge, Cambridgeshire; New York: Cambridge University \nPress, 1988/2008  \n107. Odlin, T.: CROSSLINGUISTIC INFLUENCE AND CONCEPTUAL TRANSFER: WHAT \nARE THE CONCEPTS? Annual Review of Applied Linguistics, 25, \nhttp://doi.org/10.1017/S0267190505000012, 2005, str. 3–25, датум посљедњег приступа: \n19. 1.2023.  \n108. Odlin, T.: Language Transfer: Cross-Linguistic Influence in Language Learning,  \nCambridge: Cambridge University Press, 1989, http://dx.doi.org/ \n10.1017/CBO9781139524537, датум посљедњег приступа: 11. 11. 2022. \n109. Packard, J.L.: The Morphology of Chinese, A Linguistic and Cognitive Approach, \nCambridge: Cambridge University Press, 2000/2004 \n110. Peng, H.X.; 彭瀚翔 : 塞尔维亚中学生汉字字形偏误分析及教学策略——以尼什市\nSvetozar Markovic 中学为例、西安：西安外国语大学 硕士学位论文, 2017 \n111. Piattelli – Palmarini M.: Ever Since Language and Learning: Afterthoughts on the Piaget – \nChomsky Debate, Cognition: International Journal of Cognitive Science, Netherlands:  \nElsevier Publishing House, 1994, str. 315–346  \n112. Poulisse, N.: Slips of the Tongue: Speech Errors in First and Second Language Production,  \nAmsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 1999 \n113. Prćić, T.: Semantika i pragmatika reči,  Novi Sad: Zmaj, 2016 \n114. Ricento, T.: Problems with the ‘Language–as–Resource’ Discourse in the Promotion of \nHeritage Languages, U.S.A. Journal of Sociolinguistics, [S.l.], v. 9, 2005, DOI: \nhttps://doi.org/10.1111/j.1360–6441.2005.00296.x , str. 348–68, датум посљедњег \nприступа: 7. 5. 2022.  \n115. Ringbom, H.: Lexical Transfer in L3 Production, Cross – Linguistic Influence in Third \nLanguage Acquisition: Psycholinguistic Perspectives, Clevedon: Multilingual Matters, 2001, \nstr. 59–68 \n116. Ringbom, H.: Cross–linguistic Similarity in Foreign Language Learning (Second Language \nAcquisition), Clevedon, Buffalo, Toronto: Multilingual Matters, 2006 \n117. Ross, C., Ma. J.H.S.: Modern Mandarin Chinese Grammar: A Practical Guide, Second \nEdition, London and New York: Routledge, 2006/2014 \n \n199 \n \n118. Saville–Troike, M.: Introducing Second Language Acquisition, Cambridge: Cambridge \nUniversity Press, 2006 \n119. Selinker, L.: Interlanguage, Product Information International Review of Applied \nLinguistics in Language Teaching, 10,  Berlin: De Gruyter Publishing House, 1972,  str. 209–\n241 \n120. Selinker, L.: Rediscovering Interlanguage (Applied Linguistics and Language Study), \nLongman: London, 1992 \n121. Sharwood Smith, M., & Kellerman, E.: Crosslinguistic Influence in Second Language \nAcquisition, New York: Pergamon Press, 1986 \n122. Shei, C.: The Routledge Handbook of Chinese Discourse Analysis,  London / New York: \nRoutledge, 2019 \n123. Siu, T. & Ho, C.: Cross-Language Transfer of Syntactic Skills and Reading Comprehension \nAmong Young Cantonese–English Bilingual Students, Reading Research Quarterly, \nInternational Reading Association, 2015 \n124. Snow, C. E., & Hoefnagel-Höhle, M.: The Critical Period for Language Acquisition: \nEvidence from Second Language Learning. Child Development, 49(4), 1978, \nhttps://doi.org/10.2307/1128751 , str. 1114–1128,  датум посљедњег приступа: 14.6.2022.  \n125. Starosta, S. & Shi D. L.; Starosta, S.与师德乐 :  MANDARIN CASE MARKING: A \nLOCALISTIC LEXICASE ANALYSIS / 普通话的 “格标记” 系统方位成分的词格分析, \nJournal of Chinese Linguistics 13(2), Hong Kong: The Chinese University of Hong Kong \nPress, 1985, str. 216–266.   \n126. Tomczyk, E.: Perceptions of Oral Errors and Their Corrective Feedback: Teachers vs. \nStudents, Journal of Language Teaching and Research 4, UK：Academy Publication,  2013, \nstr. 924–931. \n127. Tong H.J.; 佟慧君 :《外国人学汉语病句分析》、北京: 北京语言学院出版社, 1986 \n128. Van Patten, B.: Attending to content and form in the input: an experiment in consciousness, \nStudies in Second Language Acquisition 12,  Cambridge: Cambridge University Press, 1990, \nstr. 287–301 \n129. Van Patten, B., James F. Lee: Second Language Acquisition/ Foreign Language Learning. \nClevedon, England/ Bristol, USA: Multilingual Matters LTD, 1990 \n130. Vanhove J.: The critical period hypothesis in second language acquisition: a statistical \ncritique and a reanalysis. PloS One 8(7), 2013, https://doi.org/10.1371/journal.pone.0069172, \nдатум посљедњег приступа 5. 12. 2022.  \n \n200 \n \n131. Wang J.Q.; 王建勤 ：《第二语言习得研究》、 北京: 商务印书馆、2009/2016 \n132. Wang, W.Y.; 王文宇: 语言迁移现象研究的回顾与思考、《外语教学》、 南京，南京\n大学外语教学出版社 、 2004  \n133. Wardhaugh, R.: The Contrastive Analysis Hypothesis. Fourth Annual TESOL Convention \nin San Francisco. California, San Francisco, 1970 \n134. Weigand, E.：Contrastive Lexical Semantics. Amsterdam: John Benjamins Publishing \nCompany, 1998, str. 25–44 \n135. Weinreich, U.: Languages in Contact: Findings and Problems, The Hague, Paris, New \nYork: Mouton Publishers, 1968 \n136. Whitman, R. & Jackson, K.: The unpredictability of contrastive analysis, Language \nlearning, 22 (1), University of Michigan, 1972, str. 29–41. \n137. Williams & Hammarberg, Language Switches in L3 Production: Implications for a Polyglot \nSpeaking Model, Applied Linguistics, Volume 19, Issue 3, Oxford: Oxford University Press, \n1998, https://doi.org/10.1093/applin/19.3.295 str. 295–333, датум посљедњег приступа 5. \n12. 2022.    \n138. Woodward, W.: Gestalt psychology. Encyclopedia of Philosophy and the Social Sciences. 7, \n2013, 383-387, https://www.researchgate.net/publication/273955951_Gestalt_psychology, \nдатум посљедњег приступа: 19.1.2023. \n139. Ye, P.Y.,  Wu, Z.W. ; 叶盼云、吴中伟《外国人学汉语难点释疑》、 北京：北京语言\n文化大学出版社、 2001 \n140. Yu, B.; 于波 : 从认知心理学角度谈对外汉语教学中的母语迁移问题、 《新课程学习\n(中)(07) 》、2013、str. 8–9. \n141. Yule, G.: Pragmatics, Oxford: Oxford University Press, 1996 \n142. Zhang, G.: Using Chinese Synonyms,  New York: Cambridge University Press, 2010 \n143. Zhang, S.J.; 张述娟 : 关于对外汉语教学理论相关问题的综述——语言迁移·中介\n语·二语习得、 《理论界(12)》、2009、 str. 182–183 \n144. Zhao, Y.：A tree in the wood: A review of research on L2 Chinese acquisition,  Second \nLanguage Research, 27(4), 2011, str. 559–572 \n145. Zheng,  Y.N.; 郑亚男:《塞尔维亚母语者汉语声韵母偏误研究——以黑山   大学孔子学\n院为例》、广东：广东外语外贸大学硕士学位论文、2018 \n146. Zhou, X.; 周行 : 汉语学习中常见的母语迁移现象解析及应对策略——以母语为阿拉伯\n语的汉语初学者为例、《白城师范学院学报(10)》、2015 、 str. 57-60  \n \n201 \n \n147. Zhu Z.P.; 朱志平:《汉语作为第二语言教学理论概要》、 北京 ：北京大学出版社、\n2007/2017 \n148. Zhu, C.：Chinese Aspectual Particle le: A Comprehensive Guide (1st ed.),  Hong Kong \nUniversity Press, 2019,  https://doi.org/10.2307/j.ctvx1hwk0, датум посљедњег приступа: \n11. 11. 2022. \n149. Оleksy, W.: Contrastive Pragmatics,  Amsterdam/ Philadelphia: John Benjamins \nPublishing Company, 1989, str. 3–37  \n150. Пипер et al., Синтакса савременога српског језика: проста реченица, Београд: \nИнститут за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица Српска, 2005 \n151. Станојчић Ж. и Поповић Љ.: Граматика српскога језика, Београд, Нови Сад: Завод за \nуџбенике и наставна средства, 1992 \n152. Суботић, Љ., Средојевић, Д., Бјелаковић, И.: Фонетика и фонологија: ортоепска и \nортографска норма стандардног српског језика, Нови Сад: Филозофски факултет, \n2012 \n \nСписак рјечника \n153. Deng, S.; 邓守信:《汉英汉语常用近义词用法词典》、 北京： 北京语言学苑出版社, \n1996 \n154. Ding S.K., Liang G.X.; 丁申宽、 梁国相  :《学生英汉汉英词典Student's English – \nChinese Chinese – English Dictionary》、北京：外语教学与研究出版社、 1988/2002 \n155. Li, Y. J. ; 李玉技:  《使用英汉汉英词典》、 北京： 化学工业出版社、 2000 \n156. Xu, L., Yao X.S. et al ; 许琳，姚喜双 等、《Osnovni rečnik kineskog jezika (汉语8\n百字)》、 北京：外语教学与研究出版社、2010 \n157. Zhu Y., Wang L., Ren Y., Manser M. H.：Pocket Oxford Chinese Dictionary: English-\nChinese, Chinese-English (Third Edition). Oxford: Oxford University Press, 2004 \n  \n \n \n7. Биографија кандидата \n \nЈелена Вујичић рођена је 31. августа 1993. године у Брчком. Основну школу, а \nпотом Гимназију „Васо Пелагић”, завршила је у Брчком. Академске 2012/13. \n \n202 \n \nгодине уписала је студијски програм Кинески и енглески језик и књижевности на \nФилозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Као стипендиста Владе \nНР Кине, академску 2013/14. годину провела је на Универзитету за међународне \nстудије у Сиану (西安外国语大 / Xī'ān wàiguóyǔ dàxué). Током основних студија, била \nје ангажована као предавач у Конфучијевој учионици на Филозофском факултету Пале. \nПо завршетку основних студија, изабрана је у звање асистента за ужу научну област \nСпецифични језици (синологија) на Катедри за синологију. Одмах након дипломирања, \n2016. године, уписује мастер студије на студијском програму Кинески језик и \nкњижевности. Након одбрањеног мастер рада, под називом Изражавање времена на \nкинеском језику, 2018. године, стиче диплому мастера кинеског језика и књижевности, \nте бива изабрана у звање вишег асистента за ужу научну област Специфични језици \n(синологија). Исте, 2018. године, уписује докторске студије Филологије (смјер \nлингвистика) на Филозофском факултету УИС и отпочиње истраживачке процесе у \nобласти примијењене лингвистике, усвајања другог/страног језика, анализе грешака и  \nконтрастивне језичке анализе. Током докторских студија била је стипендиста Центра за \nјезичку едукацију и сарадњу Министарства за образовање НР Кине. До сада је објавила \nчетири научна рада у домаћим и страним међународним научним часописима. Превела \nје једну књигу у издању Универзитета за међународне студије у Пекингу (北京外国语\n大学 / Běijīng wàiguóyǔ dàxué) (у штампи). Била је учесник неколико међународних \nсеминара, конференција и едукативних форума одржаних на универзитетима у НР \nКини, Мађарској, Латвији и Француској, гдје је имала прилику да се додатно усавршава \nу области лингвистике и методике наставе кинеског језика. Тренутно учествује у \nизради два међународна научна пројекта као сарадник и аутор (у сарадњи са \nУниверзитетом за технологију у Пекингу ( 北京理工大学/ Běijīng lǐgōng dàxué) и \nУниверзитетом у Поатјеу).  \n"}
{"dc.title": "Типови доживљеног говора у Ћосићевом роману Време смрти: енглеско-српске паралеле", "dc.creator": "Вуксановић, Светлана", "dc.source": "Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/ebee8fd1-5f55-4aef-98a7-4b34633d25e1/download", "subject": "?", "id": "ues_7", "text": "УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ \nФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ \n \n \n \n \nСветлана Вуксановић \n \n \n \n \nТИПОВИ ДОЖИВЉЕНОГ ГОВОРА У \nЋОСИЋЕВОМ РОМАНУ ВРЕМЕ СМРТИ: \nЕНГЛЕСКО-СРПСКЕ ПАРАЛЕЛЕ \n \nДокторска дисертација \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nПале, 2022. \nUNIVERSITY OF EAST SARAJEVO \nFACULTY OF PHYLOSOPHY \n \n \n \n \nSvetlana Vuksanović \n \n \n \nON TYPES OF EXPERIENCED SPEECH IN \nDOBRICA ĆOSIĆ'S NOVEL THIS TIME, \nTHIS LAND: SERBIAN-ENGLISH \nPARALLELS  \n \nDoctoral Dissertation \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nPale, 2022. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nБиблиографски подаци: \nУДК:                                                                        811.163.41:811.111'366'367;821.163.41.  \n                                                                                 09         \nНаучна област: \n \n \n                     Српски језик,  Енглески језик,      \n                                                                                 Контрастивна анализа \nНаучно поље: \n \n \n \n                     Језици и књижевност \nУжа научна област:  \n \n                     Репрезентологија, наратологија \nИнституција:  \n \n                                 Филозофски факултет Пале \nМентор рада:  \n \n \n                     Проф. др Вера Вујевић-Ђурић \nБрој страница: 280 \nБрој слика: / \nБрој табела / \nБрој прилога / \nБрој литературних референци: 90  \nДатум одбране: \nКомисија за одбрану: \n1. \n2. \n3. \n4. \n5. \nРад је одложен у библиотеци Филозофског факултета Пале \n \n \n \n \n \nТИПОВИ ДОЖИВЉЕНОГ ГОВОРА У ЋОСИЋЕВОМ РОМАНУ \nВРЕМЕ СМРТИ: СРПСКO-ЕНГЛЕСКЕ ПАРАЛЕЛЕ \n \nРEЗИМЕ \n \n \nПредмет овог истраживања јесу конструкције доживљеног говора у српском и \nенглеском језику унутар Ћосићеве тетралогије Време смрти. Ради се о \nмикролингвистичком \nи \nмакролингвистичком \nинтерлингвалном \nконтрастивном \nпроучавању. Коришћена је лингвистичко-наратолошка и контрастивна метода у циљу \nутврђивања подударности, односно размимоилажења између два језика када је \nистраживани феномен у питању, као и утврђивања најучесталијих грешака \nпреводиоца приликом преноса доживљеног говора на енглески језик. Дисертација се у \nмањем обиму бави и анализом приповједачких ефеката који се постижу употребом \nодређених типова доживљеног говора будући да је страх доминантна емоција \nтетралогије.  \nИстраживању се приступило са претпоставком да је доживљени говор \nнајзначајнија техника којом Ћосић осликава свој романескни свијет. Да би то \nпостигао, ријетко ће користити монотоне структуре, што посљедично доводи до \nдоминације  хибридних конструкција у Времену смрти. Будући да жижа романа није \nна идиоматској диференцијацији ликова, унутрашњи монолог, у облику слободног \nнеуправног говора и слободног управног говора, представљаће основни поступак у \nпроцесу развијања романа. Ћосић ће користити српски књижевни језик чиме ће \nотежати успостављање јасних граница између појединих облика доживљеног говора. \nВизуелна униформисаност постаје израженија, што је у складу са страхотама рада, \nгдје се говорне разлике поништавају. Као посљедица тога, долазиће до преводилачких \nгрешака које ће утицати на стилогени ефекат романа у цјелини.  \nАнализа корпуса показала је слабу заступљеност категорије у којој се издваја \nупотреба једног облика доживљеног говора.  Долази до различитих облика уланчавања \nтипова и подтипова доживљеног говора, а  као доминантан облик доживљеног \nговора, али и најуспјешнија техника осликавања унутрашњег живота ликова, издваја \nсе слободни неуправни говор. Ауторски наративни дискурс јавља се повремено и \nнепримјетно као сигнал присуства самог аутора. Дијалошки дискурси нису значајан \nослонац тетралогије, а преовладавају облици неуведеног управног говора. Ћосић тежи \nвизуелној недиференцираности различитих облика доживљеног говора, како би \nнивелисањем осликао драму Првог свјетског рата у којем се индивидуално распршује у \nкорист хорског гласа масе. Овакав ефекат постиже првенствено недостатком \nидиоматске диференцираности, али и кршењем правописних правила српског \nкњижевног језика. Преносом садржаја у језик превода, стилогени ефекат Ћосићевог \nоригиналног исказа се смањује примјеном нормативних правила, али и широким \nспектром преводилачких грешака, који су посљедица недостатка формалних сигнала \nодређене врсте доживљеног говора у језику оригинала. Истраживање је укључивало \nкритеријално равноправан статус свих облика доживљеног говора и показало је да се \nосновни ставови М. Бахтина могу примијенити и када је тетралогија Време смрти у \nпитању.   \nКључне ријечи: Време смрти, Добрица Ћосић, доживљени говор, енглески језик, \nнаратологија, полифонијски роман, слободни неуправни говор, српски језик. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nON TYPES OF EXPERIENCED SPEECH IN DOBRICA ĆOSIĆ'S \nNOVEL THIS LAND, THIS TIME: SERBIAN-ENGLISH PARALLELS \n \nSUMMARY \n \n \nThe PhD thesis discusses syntactic constructions with experienced speech in Serbian \nand English in Dobrica Ćosić's novel \"This Land, This Time\". The thesis belongs to \nmicrolinguistic and macrolinguistic interlingual contrastive study. The linguistic narrative as \nwell as the contrastive analysis method are employed with a view to determining the level of \ncorrespondence between the above-mentioned languages where the linguistic phenomenon of \nexperienced speech is concerned. Furthermore, the aim of the thesis is to emphasize the most \npronounced mistakes made during the process of experienced speech translation from \nSerbian into English. Finally, the thesis analyzes, to a lesser extent, the narrative effects \nbrought about by certain types of experienced speech, owing to the fact that fear is a \ndominant emotion in the novel. \nPrior to the analysis, the author hypothesized that the experienced speech will be the \nmost effective technique used for creating the novelistic world of Dobrica Ćosić. In order to \nachieve this, the writer will rarely use the monotonous structures, which leads to the \ncomplete domination of the hybrid structures in the novel. The internal monologue, in the \nform of free indirect speech and free direct speech, will be the most important technique used \nin the process of developing the novel, owing to the fact that the linguistic characterization is \nnot the prime focus of the novel. Ćosić does not use the local vernacular of the Serbian \nlanguage, which makes it more difficult to clearly differentiate between different types of \nexperienced speech.  Visual uniformity becomes more prominent, reflecting the horror of the \nwar, where speech differences do not exist. Consequently, a wide range of translation \nmistakes will be detected, affecting the stylogenic quality of the novel as a whole. \nThe analysis showed that the prevalence of the category opting for only one type of \nexperienced speech was not high. Different types and subtypes of experienced speech were \neffectively combined, whereby free indirect speech performed the role of the most dominant \nrepresentative of the phenomenon, presenting the inner aspect of characters' lives in the most \nsuccessful way. Authorial discourse was used at times and inconspicuously, indicating the \npresence of the author himself or herself. Dialogic narrative, predominantly lacking reported \nclause, was not used as an important technique in the novel. Ćosić tended to create visual \nuniformity among different types of experienced speech, with a view to describing the drama \nof the First World War, where individual differences disappeared in favour of mass voices. \nThe effect was primarily achieved by lack of linguistic characterization as well as by Serbian \nnorm violation. During the process of translation, the stylogenic quality of Ćosić's individual \nstyle was reduced by following the norm of the English language as well as by vast variety of \ntranslation mistakes, caused by lack of formal markers differentiating among various types of \nexperienced speech in the Serbian version of the novel. All of the types of experienced speech \nfound in the novel enjoyed equal status. The results of the analysis proved that all of the basic \nstatements issued by M. Bahtin, in his theory of dialogue, could be applied where tetralogy \n\"This Land, This Time\" was concerned.       \nКeywords: This Land, This Time, Dobrica Ćosić, experienced speech, English, \nnarratology, polyphonic novel, free indirect speech, Serbian. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nСАДРЖАЈ \n \n1. \nУВОД ................................................................................................................................ \n1 \n1.1. \nПредмет научног истраживања .................................................................................. \n1 \n1.2. \nЦиљеви истраживања .................................................................................................. \n2 \n1.3. \nХипотезе ....................................................................................................................... \n3 \n1.4. \nСтруктура рада и примијењена методологија \n........................................................... \n4 \n1.5. \nКорпусна грађа \n............................................................................................................. \n6 \n2. \nТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ \n..................................................................... \n8 \n2.1. \nКратак историјат појма туђи говор \n............................................................................ \n8 \n2.2. \nПреглед досадашњих истраживања ......................................................................... \n13 \n2.3. \nАктуелност теме \n......................................................................................................... \n21 \n2.4. \nОчекивани резултати ................................................................................................. \n23 \n3. \nБАХТИНОВА МЕТАЛИНГВИСТИЧКА ТЕОРИЈА ДИЈАЛОГА .................... \n24 \n4. \nФЕНОМЕН ТУЂЕГ ГОВОРА \n................................................................................... \n31 \n5. \nТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА ....................................................................................... \n35 \n5.1. \nМодификације управног говора ............................................................................... \n35 \n5.2. \nМодификације неуправног говора ........................................................................... \n42 \n6. \nАНАЛИЗА КОРПУСА ................................................................................................ \n57 \n6.1. \nРеализација једног типа доживљеног говора .......................................................... \n57 \n6.1.1. \nУпотреба слободног неуправног говора ..................................................................... 58 \n6.1.2. \nУпотреба полуслободног неуправног говора ............................................................. 62 \n6.1.3. \nУпотреба управног говора \n............................................................................................ 63 \n6.1.4. \nУпотреба слободног управног говора ......................................................................... 66 \n6.1.5. \nУланчавање више подтипова једног облика доживљеног говора ............................ 69 \n6.2. \nДвопартитивна структура доживљеног говора \n....................................................... \n73 \n6.2.1. \nУдруживање ауторског и неизговореног управног говора ....................................... 73 \n6.2.2. \nУдруживање ауторског и директног говора ............................................................... 75 \n6.2.3. \nУдруживање директног говора и слободног неуправног говора \n.............................. 76 \n6.2.4. \nУдруживање директног говора и слободног управног говора \n.................................. 79 \n6.2.5. \nУдруживање ауторског говора и слободног управног говора у   \nпрвом и трећем лицу ..................................................................................................... 79 \n6.2.6. \nУдруживање ауторског говора и слободног управног говора у \n \nдругом и трећем лицу ................................................................................................... 83 \n6.2.7. \nУдруживање ауторског говора и слободног неуправног говора у другом лицу \n..... 87 \n6.2.8. \nУдруживање ауторског говора и слободног неуправног говора у трећем лицу ..... 87 \n6.2.9. \nУдруживање елемената слободног управног и слободног неуправног говора ....... 94 \n6.2.10.        Комбинација полуслободног неуправног говора и слободног управног говора \n.... 99 \n6.2.11.       Удруживање ауторског говора са више подтипова једног  \nоблика доживљеног говора .......................................................................................... 99 \n6.3. \nВишеструка наративна структура .......................................................................... \n101 \n6.3.1. \nКомбинација ауторског говора, слободног управног и  слободног  \nнеуправног говора ....................................................................................................... 102 \n6.3.2. \nКомбинација ауторског говора, директног говора и  слободног  \nнеуправног говора ....................................................................................................... 116 \n6.3.3. \nКомбинација ауторског говора, директног говора, слободног неуправног  \nговора  и слободног управног говора ........................................................................ 121 \n6.3.4. \nКомбинација ауторског говора, директног говора, слободног  \nнеуправног говора и дословног неуправног говора \n................................................. 134 \n6.3.5. \nКомбинација ауторског говора, слободног неуправног говора и  \nфрагментарног цитата \n................................................................................................. 135 \n6.3.6. \nКомбинација ауторског говора, слободног неуправног говора,  \nслободног управног говора и фрагментарног цитата .............................................. 136 \n6.3.7. \nКомбинација ауторског говора, директног говора и слободног управног говора 137 \n6.3.8. \nКомбинација директног говора, слободног управног говора и  \nслободног неуправног говора .................................................................................... 138 \n6.4. \nСтруктура више микродискурса \n............................................................................. \n140 \n6.4.1. \nПрекидање дијалошког наративног дискурса .......................................................... 140 \n6.4.2. \nСимбиоза ауторског говора и осталих облика доживљеног говора ....................... 142 \n6.4.2.1. Ауторски говор производи унутрашње мисли ликова. \n........................................................... 142 \n6.4.2.2. Ауторски говор прекида ток унутрашњих мисли. .................................................................. 145 \n6.4.2.3. Ауторски говор осликава унутрашње стање лика. \n.................................................................. 152 \n6.4.2.4. Ауторски говор као увод за перцептивна опажања. ............................................................... 155 \n6.4.3. \nИзостављање ортографских маркера ........................................................................ 156 \n6.4.4. \nУвођење писаног дискурса \n......................................................................................... 157 \n6.4.5. \nУнутрашњи конфликт \n................................................................................................. 160 \n6.4.6. \nКомбинација садашњег и прошлог аспекта \n.............................................................. 164 \n6.4.7. \nКомбинација садашњег и будућег аспекта ............................................................... 170 \n6.4.8. \nСмјењивање краћих и дужих параграфа доживљеног говора \n................................. 171 \n6.4.9. \nДискурси евокативног карактера \n............................................................................... 172 \n6.4.10. \nОсликавање сложеног унутрашњег стања ликова ................................................... 174 \n6.4.11. \nМакродискурс осликава структуру микродискурса ................................................ 181 \n6.5. \nПреводилачке недосљедности ................................................................................ \n182 \n6.5.1. \nИзостављање лајт мотива ........................................................................................... 182 \n6.5.2. \nПреводилац мијења тип доживљеног говора из језика оригинала \n......................... 183 \n6.5.2.1. Слободни управни говор (прво лице) → Слободни неуправни говор (треће лице). \n............ 183 \n6.5.2.2. Слободни управни говор (друго лице) → Слободни неуправни говор (треће лице). .......... 184 \n6.5.2.3. Слободни управни говор (треће лице) → Директни говор..................................................... 184 \n6.5.2.4. Слободни неуправни говор (треће лице) → Слободни управни говор (прво лице). \n............ 185 \n6.5.2.5. Слободни неуправни говор (треће лице) → Слободни управни говор (прво лице). \n............ 186 \n6.5.2.6. Слободни управни говор (прво лице) → Слободни неуправни говор (треће лице). \n............ 187 \n6.5.2.7. Слободни управни говор (треће лице) → Слободни неуправни говор (треће лице). .......... 189 \n6.5.2.8. Слободни неуправни говор (друго лице) → Слободни неуправни говор (треће лице). ...... 190 \n6.5.2.9. Доживљени говор → Индиректни говор. \n................................................................................. 191 \n6.5.3. \nМијешање изговореног и неизговореног доживљеног говора \n................................ 193 \n6.5.4. \nТрансформације ауторске дидаскалије ..................................................................... 198 \n6.5.4.1. Промјена ауторске дидаскалије. ............................................................................................... 198 \n6.5.4.2. Додавање ауторске дидаскалије. \n............................................................................................... 199 \n6.5.4.3. Брисање ауторске дидаскалије. \n................................................................................................. 201 \n6.5.4.4. Помјерање ауторске дидаскалије. \n............................................................................................. 202 \n6.5.4.5. Пренос једне ауторске дидаскалије. ......................................................................................... 202 \n6.6. \nОртографска и просторна дистинкција између  два различита  \nоблика доживљеног говора ..................................................................................... \n203 \n6.7. \nТрансформација главних мисли у споредне мисли .............................................. \n206 \n6.8. \nПреводилачке недосљедности унутар курзивног фонта \n...................................... \n207 \n6.9. \nФормалне трансформације реченичних структура .............................................. \n212 \n6.10. Трансформације глаголских времена..................................................................... \n213 \n6.11. Увођење зависне номиналне that, упитне wh или if, односно to-infinitive \nреченице у функцији директног објекта \n................................................................ \n214 \n6.12. Изостављање узвика ................................................................................................ \n216 \n6.13. Изостављање одређених типова доживљеног говора .......................................... \n218 \n6.14. Преводни еквивалент у облику пасивне конструкције ........................................ \n222 \n6.15. Изостављање или додавање одређених дијелова дискурса ................................. \n224 \n6.16. Изостављање преводног еквивалента .................................................................... \n225 \n7. \nАНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА \n........................................................ \n226 \n7.1. \nСпецифичности обликовања доживљеног говора у   \nтетралогији Време смрти \n........................................................................................ \n228 \n7.2. \nСлободни неуправни говор као стилска доминанта \n............................................. \n247 \n8. \nЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА \n.................................................................................. \n251 \n9. \nИЗВОРИ ....................................................................................................................... \n261 \n10.   ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................ \n262 \n11.   БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА ................................................................................ \n271 \n \n \n \n1 \n \n1. \nУВОД \nУ уводном дијелу рада бавимо се:  \nа) предметом истраживања,  \nб) циљевима истраживања,  \nв) хипотезама,  \nг) структуром рада и примијењеном методологијом и  \nд) корпусном грађом.   \n1.1. \nПредмет научног истраживања \nЋосићеве специфичности обликовања доживљеног говора основни су предмет  \nанализе наше дисертације. У раду се лингвистичко-наратолошком и контрастивном \nметодом анализирају типови доживљеног говора у српском и енглеском језику у \nроману Добрице Ћосића Време смрти, како би се истакле разлике на синтаксичком и \nмодалном плану између поређених језика. Примјеном наратолошко-граматичких \nкритеријума издвајају се подтипови доживљеног говора, чиме се показује сва \nразноврсност \nи \nумијеће \nДобрице \nЋосића \nприликом \nтворбе \nразличитих \nинтерференцијских типова доживљеног говора. У раду смо се такође осврнули на \nконтекстуалне, семантичке, синтаксичке и лексичке показатеље који могу отежати \nразумијевање и довести до проблема у превођењу. Када говоримо о наратолошкој \nметоди, бахтиновски критеријуми разликовања и међуодноса ауторског и туђег говора \nбили су у позадини овe тезе. Иако то није био њен главни фокус, приповједачки ефекти \nкоји се употребом одређених модела могу постићи такође су издвојени. \n2 \n \n1.2. \nЦиљеви истраживања \nНапоменули смо да је предмет рада анализа доживљеног говора у српском и \nенглеском језику, па је главни циљ истраживања систематски преглед пронађених \nкомбинација, као и утврђивање средстава којима се остварује интонираност романа, \nали и постиже његова значајна стилогеност. Сврсисходност овог истраживачког \nпројекта јесте и утврђивање степена, узрока и начина промјене одређених типова \nдоживљеног говора када се текст са српског преноси на енглески језик. Како би се \nизвршила релевантна лингвостилистичка интерпретација тетралогије Време смрти, \nанализа корпуса ослања се на синтаксички ниво, и то ниво синтаксе текста. Катнић-\nБакаршић (2001: 119) са правом напомиње да се стилски маркиране јединице других \nнивоа (лексичког или морфолошког) третирају као дијелови већих стилема, у улози \nсаставних дијелова надреченичног јединства, постижући одређене наративне ефекте у \nкреирању Ћосићевог романескног свијета.  \nТетралогију чини унутрашњи конфликт прожет осјећајем страха који је \nукоријењен у свим актерима рата. Различити типови доживљеног говора стварају \nразличите наративне ефекте: војници брину о свом оскрнављеном тијелу. Да ли \nживјети као богаљ или себи одмах пресудити? Који је смисао оволиког људског \nстрадања? Војводе, политичари и сама глава српске земље воде своје бриге: који је \nсљедећи корак генерала Поћорека? Да ли водити оскудну војску у пропаст или се \nповући, али сачувати младост? Како охрабрити промрзлу и изгладњелу масу? Како \nиступити на сутрашњој сједници скупштине и какав ће одјек нечије ријечи имати у \nбудућности? Вртлог рата и његов бесмисао спајају сина и оца, али, исто тако, нагоне \nједну крхку женску душу да преиспита смисао брачне заједнице: „Тако Боже, да ли је \nико на овоме свету волео баш онога кога жели и треба да воли? Оно истинско да ли се \nдогоди неком? Или сви због нечега слепи полазимо туђим путем, загубимо се у \nприликама и прихватимо их као једино могуће“ (ВС 4, 446), одјекују ријечи Олге \nКатић. И управо сви ови егзистенцијални страхови и унутрашњи конфликти свој израз \nдобијају у различитим типовима доживљеног говора. Циљ рада јесте, између осталог, и \nанализа приповједачких ефеката који се употребом одређених облика доживљеног \nговора могу постићи.  \nКако рад припада области контрастивне анализе, не можемо занемарити ни \nенглески дио. Осврнули смо се на графолошке, синтаксичке, те семантичке \n3 \n \nкарактеристике пренесеног типа доживљеног говора у енглеском језику. На тај начин \nуспоставили смо систем подударности, односно разлика између два поређена језика. \nНаш крајњи циљ је био да укажемо на преводилачке осцилације које некад у значајној \nмјери утичу на квалитет пренесеног садржаја, а некад само у незнатној мјери ремете \nквалитет превода. Утврдили смо у којој мјери преводилац одступа од синтаксичке и \nлексичке структуре оригинала, односно у којој мјери се чува полифоничност романа, \nкао и сама експресивна функција. Тамо гдје је то било могуће, образложили смо \nпотенцијални узрок одређених преводилачких рјешења. Напомињемо да на степен \nобјективности добијених резултата увелико утиче сам преводилац са својим понуђеним \nрјешењима. \n1.3. \nХипотезе  \nИстраживању приступамо са неколико претпоставки:  \nI.  Доживљени говор најдоминантнија је језичко-стилска црта тетралогије Време \nсмрти. То и не чуди будући да је основна карактеристика доживљеног говора \nафективна вриједност исказа, а управо на таквој вриједности заснива се полифонијска \nструктура тетралогије Време смрти.   \nII. Ријетки су случајеви појаве (микро)дискурса у којем се реализује само један \nтип доживљеног говора. Јављају се ситуације у којима одређени тип доживљеног \nговора сам чини структуру једног (микро)дискурса или више њих, али и у тим \nпримјерима можемо говорити о више подтипова одређене врсте доживљеног говора \nкоји прожима дискурс. Овај тип говора Ћосић уводи у различите синтаксичко-\nстилистичке комбинације, што доводи до стварања хибридних конструкција. Писац \nчесто ствара минитекстове у којима се јавља комбинација монолошких/дијалошких \nговора и ауторског дискурса.  \nIII. Успостављање јасних граница између различитих облика доживљеног \nговора у роману је отежано будући да не долази до реализације изговорних варијанти \nсрпског књижевног језика у језику писца и језику ликова, те се стога не издваја ниједан \nграфостилемски критеријум диференцијације типова доживљеног говора. На овакав \nначин успоставља се визуелна недиференцираност типова говора која показује како у \nратном вртлогу говор и није толико битан, а још мање његова диференцијација. Све је \n4 \n \nједнолично и предвидљиво, што прати једноличност у графостилемском представљању \nразличитих типова говора.  \nIV. Доминантан тип говора је слободни неуправни говор за који се везују остали \nтипови доживљеног говора. Поред слободног неуправног говора, у једном дискурсу \nнеизоставни дио Ћосићевог стила јесте и ауторски говор који отвара, али и у великом \nброју случајева затвара одређени дискурс. Често има улогу везивног ткива између \nвише параграфа, док се понекад користи као вјешто средство писца при осликавању \nсимбиозе између унутрашњег стања лика и спољашњег изгледа природе у ратној \nстихији. Слободни управни говор је био значајно средство романескног стила Добрице \nЋосића и најчешће се јавља у улози прекидања дужих секвенци слободног неуправног \nговора. Слободни неуправни говор се удружује и са директним говором који у српској \nваријанти Времена смрти није ортографски маркиран, јер писац тежи већем степену \nстапања сопствене тачке гледишта са гледиштем самих ликова.  \nV. Преводилац није био у стању да у потпуности пренесе стилогени ефекат  \nполифонијске структуре романа Време смрти. У енглеском преводу ортографски \nмаркери су задржани, тако да је сам преводилац, понекад по сопственом избору, \nодлучивао о изговорености, односно неизговорености одређених дискурса. Преводилац \nје често био недосљедан и по питању примјене већ успостављених кодекса, \nпрвенствено ортографске природе: осцилације када је избор фонта у питању.  Исто \nтако, долази до транспозиције једног типа доживљеног говора у други тип или подтип \nдоживљеног говора. Јављају се и ситуације у којима преводилац преноси одређени тип \nдоживљеног говора у енглески језик, али погрешним ортографским маркером. Будући \nда се слободни неуправни говор и ауторски говор синтаксички не разликују, очекујемо \nда ће долазити до њиховог мијешања у енглеској верзији тетралогије.  \n1.4. \nСтруктура рада и примијењена методологија \nУ уводним одјељцима рада бавили смо се предметом и циљем научног \nистраживања. Поставили смо примарне и секундарне хипотезе и изнијели очекиване \nрезултате. Описали смо методолошки оквир уз помоћ којег смо спровели анализу \nкорпуса. Осврнули смо се на релевантну литературу из истраживане области како би се \nстекао увид у степен истражености предмета докторске дисертације. Након тога \nслиједи анализа грађе: примјери који илуструју предмет ове дисертације систематски \n5 \n \nсе класификују. Издвајају се одређене поткатегорије које ће чинити основу главног \nдијела дисертације. Иза уводних напомена слиједи најобимнији одјељак рада у којем се \nнуди систематски преглед пронађених категорија и поткатегорија у оба језика. Посебан \nпододјељак анализе грађе чини систематски преглед ситуација које илуструју \nпреводилачке грешке. Трећи значајан одјељак \nјесте дискусија спроведеног \nистраживања, гдје смо се осврнули на главне закључке који произилазе из анализе \nкорпуса и сагледали смо у којој мјери такви резултати потврђују хипотезе постављене \nу уводним редовима ове дисертације. Посљедњи одјељак садржи закључна разматрања \nу којима се истичу најзначајнији резултати спроведене анализе, али и дају корисне \nсугестије по питању даљих истраживања из исте области. Рад се закључује прегледом \nрелевантне литературе која је коришћена приликом израде дисертације.  \nУ изради докторске дисертације користили смо се различитим а компатибилним  \nнаучним методама. Будући да се теза бави не само формалном интерпретацијом типова \nдоживљеног говора, већ и његовим семантичким одликама, ослања се на \nтрансформационо-генеративни модел контрастивне анализе. Српски језик има улогу \nјезика А (језик оригинала), док је енглески језик Б (језик превода). Ради се о зависној \n(једносмјерној) контрастивној анализи која полази из смјера језика А (=>). Јединица \nпоређења је јединица на нивоу изнад реченице, односно на нивоу дискурса. Такође,  \nради се о парцијалном контрастирању јер истражујемо један лингвистички феномен. У \nраду се користи објективна техника контрастивне анализе пошто преводилац има \nстатус другог учесника анализе. Као посљедица тога, у великој мјери условљава \nзакључке до којих смо дошли, али то је логична посљедица објективне технике која је \nу основи овог рада. Унутар објективне технике користимо једносмјерни превод као \nједан од најзначајнијих типова ове технике. Једносмјерни превод представља \nсемантичку сагласност текста на језику А са текстом на језику Б. То је једна од техника \nпоређења два језика на основу утврђивања преводних еквивалената. Да би се открили \nпреводни еквиваленти, у тексту на језику А посматра се једна језичка појава, типови \nдоживљеног говора у нашем случају, а у преводу тог текста на језику Б биљеже се они \nоблици којима је доживљени говор преведен. Ова техника омогућава јасан приказ \nсличности и разлика између два језика, и то не само њихово утврђивање, већ и њихово \nјасно показивање. На такав начин, контрастивна анализа постаје поступак који је \nфилолошки оријентисан будући да укључује рад са текстом. Међутим, семантичка \nсагласност текстова обухвата трагање за сличностима и разликама у облицима \n6 \n \nодређене језичке појаве, тако да је и лингвистичка оријентација очигледна. \nЈедносмјерни превод заправо дијели карактеристике субјективне технике јер само један \nистраживач учествује у процесу контрастирања. Показује и одлике објективне технике, \nјер други преводилац обезбјеђује преводне еквиваленте.    \nПошто проучавамо литерарну фикцију, анализа мора укључити дискурзивне и \nнаратолошке параметре, односно захтијева разматрање унутрашње организације текста \nи структуре дјела (Рајић, 2010: 521). Са становишта наратологије, у раду се \nлингвистичко-наратолошком методом анализирају типови доживљеног говора у \nВремену смрти. Било која анализа доживљеног говора нужно имплицира \nпрекорачивање граница лингвистике, јер су лингвистички критеријуми преуски. \nНаиме, граматика издваја два основна типа туђег говора − управни и неуправни − док \nје у стварности далеко већи спектар остваривања овог феномена. Из тог разлога, у \nподлози ове дисертације налазе се лингвостилистички критеријуми, као шири и \nобухватнији. Ови критеријуми уважавају глас лингвистике, али се њом не руководе у \nпотпуности. Будући да се водимо лингвостилистичком анализом, у издвајању типова \nдоживљеног говора  коришћени су граматички и стилистички критеријуми. Када \nговоримо о стилистичком аспекту, жижа је на графостилистичким критеријумима. \nЈезичко-стилске \nдиференцијалне \nцрте \nчине \nосновни \nкритеријум \nу \nнашој \nкласификацији, што имплицира да семантичке, тематске и поетолошке класификације \nнису предмет овог рада јер доводе до формално непрецизних подтипова доживљеног \nговора.  \n1.5. \nКорпусна грађа  \nКао што смо већ напоменули, циљ дисертације јесте да се изврши систематски \nпреглед свих облика доживљеног говора који се јављају у тетралогији. Класификовали \nсмо пронађене примјере према степену уланчавања полазећи од случајева увођења \nсамо једног облика доживљеног говора, компликујући анализу доста присутнијим \nпримјерима у којима Ћосић комбинује више облика доживљеног говора да бисмо \nанализу завршили случајевима у којима писац постиже стилогени ефекат прожимањем \nоблика доживљеног говора унутар више параграфа. Будући да се ради о контрастивном \nпроучавању феномена доживљеног говора, посматрали смо у којој је мјери преводилац \nспособан да на успјешан начин пренесе полифону структуру Ћосићеве тетралогије. \n7 \n \nАнализа садржава енглеске еквиваленте, који су били фокус анализе у одјељку у којем \nсе бавимо преводилачким грешкама. Једино неуправни говор није био предмет \nистраживања будући да је њиме немогуће пренијети афективни садржај  исказа, што би \nзначило да су ауторски говор, као и све модификације управног и неуправног говора, у \nжижи интересовања. Пошто сваки облик употребе доживљеног говора, као и начин \nуланчавања његових појединачних реализација у себи носе одређени стилогени ефекат, \nпокушали смо појаснити који се приповједачки ефекти остварују њиховом употребом, \nа онда смо сагледали и у којој мјери преводилац успијева исти да пренесе у језик \nпревода.   \nАнализа корпуса се ослања на рад Милоша Ковачевића (2012е), који представља \nјединствени попис и опис свих језичко-стилских модела преношења туђег говора у \nсрпском језику, док у енглеском језику нисмо пронашли релевантну класификацију. \nАнализирана грађа припада књижевноумјетничком стилу пошто истражујемо \nтетралогију Време смрти, пето по реду остварење Добрице Ћосића, које је написано у \nпериоду 1972−1979. Користили смо српско издање београдске Лагуне из 2014. године. \nПрви дио тетралогије под називом Време смрти.  #Књ.#1, Прерово иде у рат у анализи \nкорпуса биће обиљежено као ВС 1; други дио тетралогије под називом Време смрти. \n #Књ.#2, Сувоборска битка означаваћемо као ВС 2; трећи дио под називом Време \nсмрти.  #Књ.#3, Ваљевска болница представљаћемо као ВС 3, а посљедњи дио \nтетралогије Време смрти. \n #Књ.#4, Излазак као ВС 4. За потребе израде ове \nдисертације користили смо једину енглеску верзију оригинала издату од стране \nHarvest/HBJ Book и Harcourt Brace Jovanovich, под преводилачком „палицом“  \nMјуријела Хепела. Прва књига тетралогије преведена као Into the Battle биће означена \nкао IB; друга књига под називом A Time of Death као TD, трећа књига, односно Reach to \nEternity, као RE, док ће посљедња књига преведена као South to Destiny бити означена \nкао SD. \n \n8 \n \n2. \nТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ  \nТеоријски \nприступ \nпроблему \nподразумијева \nупознавање \nса \nосновном \nлитературом о предмету истраживања, значајем саме теме дисертације и очекиваним \nрезултатима спроведене анализе. Научне дисциплине из чијег угла се проблем \nпосматра, као и дефинисање кључних термина и појмова чиниће значајан дио овог \nпоглавља.  \n2.1. \nКратак историјат појма туђи говор \nДоживљени говор добија статус јединствене категорије само у поређењу са \n„недоживљеним говором“. Унутар ове докторске дисертације, под доживљеним \nговором \nподразумијевамо \nподтипове \nунутар \nодређених \nнаратолошких \nили \nсинтаксичко-граматичких типова говора, попут ауторског и управног говора, као и \nслободни неуправни говор као облик туђег говора који је равноправан двама основним \nсинтаксичким формама туђег говора: управном и неуправном говору. Неуправни или \nиндиректни говор [ИГ] описује се као једини представник неемоционалног говора \nбудући да се ради о облику препричаног управног говора, па, стога, афективна \nвриједност \nизраза \nне \nможе \nбити \nостварена, \nодносно \nон \nје \nстилистички \n9 \n \nнајнеобиљеженија форма преношења туђег говора и представља „израз чисте нарације“ \n(Ковачевић, 2011а: 132).  Неуправним говором се значајно успорава ритам радње, па је \nпогодан за приповиједање. Битно је поменути да је он стилистички најнеутралнија \nформа преношења туђег говора. Његовом употребом постиже се информативност \nбудући да преноси само логички садржај говора лика. Исто тако, њиме се преноси \nпарафразирана верзија говора лика која по аутору није толико битна да би се пренијела \nу изворном облику. Ради се о најнеафективнијем типу преношења туђег говора, тако да \nсе његовом превеликом употребом нарушава афективност и експресивност говора \nликова (Милашиновић, 2015: 114). Овај облик туђег говора остаће изван оквира наше \nдисертације. \n Свим другим типовима туђег говора, укључујући и ауторски говор, доживљени \nговор може бити исказан. Овај феномен није нужно јединствена синтаксичко-\nсемантичка категорија. Он се може реализовати и као подтип унутар одређених \nнаратолошких и синтаксичко-граматичких типова говора, попут ауторског и управног \nговора, али, исто тако, и јавити као посебан тип говора који је равноправан основним \nсинтаксичким формама туђег говора: управном и неуправном говору. Под ауторским \nговором подразумијевамо исказе којима нас аутор подсјећа на своје присуство, у виду \nописа спољашњих околности (описи природе и перцептивна опажања) које окружују \nпротагонисте Времена смрти, као и у кратким додатним описима ауторских \nдидаскалија. Управни, односно директни говор [ДГ], јесте говор који се уводи у \nауторски говор онако како је изречен и обиљежава се наводницима (Живковић, 1992: \n127). Синтаксичко-стилистички поступак који увијек носи епитет доживљености и \nпредставља прототип доживљеног говора јесте слободни неуправни говор [СНГ]. Он \nпредставља упориште око кога се окупљају сви остали типови доживљеног говора \n(Ковачевић, 2018: 38). Ради се о облику доживљеног говора који у себи садржи \nособине директног и индиректног дискурса будући да искази СНГ-а користе глаголско \nи замјеничко лице као у неуправном говору, при чему ријетко долази до појаве \nауторске дидаскалије и везивног елемента, ортографски маркери изостају, а \nекспресивне јединице су итекако присутне. Пошто преузима особине из оба дискурса, \nстилогени ефекат ове врсте доживљеног говора је значајан, поготово ако се узме у \nобзир и чињеница да је тешко разграничљив од ауторског говора (Ковачевић, 2012е: \n25). Слободни управни дискурс, односно  слободни управни говор [СУГ] представља тип \nдискурса у којем се искази или мисли протагониста дају у изворном облику, односно \n10 \n \nонако како их лик првобитно и формулише, али без приповједачевог посредовања у \nвиду ауторских дидаскалија, знакова навода или цртица (Принц, 2011: 187). Феномен \nСУГ-а се често мијеша са, већ поменутим, феноменом СНГ-а. Од СНГ-а СУГ се \nразликује у начину слагања лица: код СУГ-а то је слагање аналогно слагању у \nуправном, а код СНГ-а слагање времена врши се у складу са неуправним говором. \nОсим тога, СУГ се остварује у „поликлаузалној, најчешће јукстапонираној реченици, с \nексплицираном ауторском дидаскалијом као нужном структурном компонентом, док се \nСНГ реализује како у простој тако и у свим структурним типовима сложене реченице, \nчешће с неексплицираном него експлицираном ауторском дидаскалијом“ (Ковачевић, \n2012a: 193). Остале облике доживљеног говора, који се у мањем обиму јављају унутар \nтетралогије, дефинишемо у одјељку који се бави модификацијама управног и \nнеуправног говора. На тим страницама дисертације нудимо и потпунија терминолошка \nразграничења када су у питању појмови поменути унутар овог одјељка (в. одјељак \nТипови доживљеног говора ради детаљније анализе). Феномен туђег говора изучава \nвелики број дисциплина па, самим тим, и наша дисертација се може позиционирати \nунутар различитих макро и микро лингвистичких поља истраживања:    \nРад припада области контрастивне лингвистике, односно науке о језику у којој \nсе систематским научним поступцима откривају сличности и разлике између два или \nвише језика, односно то je „систематско синхронијско проучавање сличности и разлика \nу структури и употреби двају или више језичких варијетета у теоријске или практичне \nсврхе“ (Бугарски, 2007: 87). Обухвата три области контрастивних проучавања: \nконтрастивну анализу, теорију превођења и анализу грешака. Како се теорија \nпревођења бави преводним еквивалентима, анализа грешака обрађује грешке ученика \nкоји уче стране језике, јасно је да докторска дисертација залази у област контрастивне \nанализе будући да је она поступак „којим се до експлицитних сличности и разлика \nизмеђу, по правилу, два и више језика долази систематским поређењем описа тих \nјезика, односно поступак у коме се један језик, језик А, проучава или кроз призму \nдругог језика, језика Б, или се језици пореде на основу неког заједничког обележја“ \n(Ђорђевић, 2004: 2−3). Контрастивна анализа је по свом потенцијалу и по материјалу \nкоји изучава широка област јер се могу вршити поређења свих елемента два или више \nјезика. Као што је већ објашњено, контрастивна лингвистика укључује контрастивну \nанализу, као једну од три уже специјално усмјерене области контрастивних \nпроучавања. Ипак, ова два термина су понекад предмет терминолошких изједначавања \n11 \n \nусљед ширине истраживања како лингвистике, тако и контрастивне анализе. У \nпрошлости су постојала размимоилажења када је у питању одређивање тачног \nположаја контрастивне анализе у систему наука о језику: она припада „чистој“ \nлингвистици или је област примијењене лингвистике? Контрастивна анализа јесте \nтеоријска, лингвистичка дисциплина која има и примјењиве циљеве, односно ова \nобласт \nконтрастивне \nлингвистике \nприпада \nи \nмакролингвистичким \nи \nмикролингвистичким дисциплинама (Ђорђевић, 2004: 1−8). Било која контрастивна \nанализа је, стога, сихрона будући да би аналогна изучавања два стања у историји језика \nспадала у упоредну или историјску лингвистику (Кристал, 1988: 131).     \nКако истражујемо типове доживљеног говора са лингвистичке тачке гледишта, \nу позадини нашег рада наћи ће се микролингвистичке дисциплине, и то графологија, \nморфологија, синтакса, лексикологија и семантика. Данас се доживљени говор \nпонајвише истражује у оквиру прагматичких разматрања везаних за теорију \nметарепрезентације и читања мисли. Неизоставне макролингвистичке дисциплине,  као \nшто су социолингвистика и стилистика, значајан су ослонац нашег истраживањa јер \nдисертација истражује лингвистички израз, односно начин писања који је својствен \nједном писцу. У оквиру стилистике рад залази у област синтаксостилематике, \nмакростилистике и графостилематике (Прањић, 1983: 257). Према прилазу језичким \nпојавама можемо рећи да се ради о микролингвистичком, али и макролингвистичком \nконтрастивном проучавању пошто се не истражује тематика доживљеног говора у \nчисто језичком контексту, већ и са позиције других наука које су тангентне са \nлингвистиком. \nКонтрастивно \nпроучавање \nове \nдисертације \nможе \nсе \nдаље \nокарактерисати као интерлингвално и сихроно јер се заснива на  контрастирању два \nјезика у једном временском раздобљу.  \nТема докторске дисертације не може се само ограничити на област \nконтрастивне анализе. Ковачевић (2012е: 13) наглашава како туђи говор проучава већи \nброј научних дисциплина попут стилистике, поетике, наратологије и, наравно, \nлингвистике, а свака од њих нуди своје виђење овог феномена. Ипак, туђи говор се \nуопштено дефинише као „сваки исказ некога лица који је укључен у ауторски текст“, \nодносно може се говорити о категорији која је супротна ауторском говору. У 20. вијеку \nпостаје дио посебне научне (под)дисциплине под називом репрезентологија − \nграматичко-стилистичке научне дисциплине која изучава форме исказивања туђег \nговора, најчешће у његовом међуодносу са ауторским говором, „будући да се туђи \n12 \n \nговор као туђи и препознаје тек ако се посматра у суодносу с ауторским говором“ \n(Ковачевић, 2012е: 13). Туђи говор представља бинарну синтаксичку јединицу која \nукључује: а) говор неаутора као смисаони центар и б) говор аутора преко којег се \n„неауторов“ говор уводи у текст. Из овог разлога основно интересовање \nрепрезентологије је управо однос ове двије компоненте: „пренесеног“ (туђег) говора и \n„преносећег“ (ауторског) говора (Ковачевић, 2015: 253). Репрезентологија је \nпрвенствено синтаксичка дисциплина, али је мора пратити и стилистичка анализа. Ради \nсе о граничној области између синтаксе и стилистике. Унутар репрезентологије, \nдокторска дисертација залази у област стилистичке синтаксе пошто стилистичка \nсинтакса проучава синтаксу синтагме (синтагматика), синтаксу реченице и синтаксу \nсложених цјелина, али и синтаксу туђег говора (Ковачевић, 2015: 253). Таква анализа \nможе се ограничити на говор унутар једне реченице, али истраживање постаје далеко \nплодније у оквиру већих и сложенијих синтаксичких структура (Марић, 2016: \n127−128). Лингвисти и поетичари посебно су заинтересовани за испитивање туђег \nговора у умјетничкој књижевности, што подразумијева задирање у сложена питања \nанализе књижевног дјела, стила, наратолошких односа између аутора, приповједача и \nјунака (Марић, 2016: 128). Туђи говор јесте синтаксичка категорија, али у тексту може \nбити употријебљен или као стилогено средство или као наративна техника. Ради се о \nинтердисциплинарном подручју у којем се синтакса удружује са лингвостилистиком и \nлитерарном стилистиком. Будући да се туђи говор може проучавати и у неумјетничким \nфункционалним стиловима, репрезентологија се доводи у везу и са функционалном \nстилистиком (Николић, 2020: 288).  \n Поред реторике и репрезентологије, својим тематским оквиром дисертација \nнеизоставно залази и у област наратологије. „Наратологија је теорија приповедних \nтекстова. Теорија је систематска целина устаљених договора о једном одређеном делу \nстварности. Тај део стварности (текстовна грађа), којим се наратологија бави, састоји \nсе од приповедних текстова. Заправо би било боље рећи: сви приповедни текстови, и \nсамо они текстови који су приповедни“ (Бал, 2000: 9). Инспирисана је \nструктурализмом, а проучава природу, форму и функционисање приповиједања. \nИспитује „шта све приповести (и само приповести) имају заједничко (на нивоу приче, \nприповедања и њихових односа), као и шта је то што им омогућава да се међу собом \nразликују; она настоји да истражи способност продуковања и разумевања приповедних \nтекстова“ (Принс, 2011: 122). Средишњи проблем јесте разматрање начина на који се \n13 \n \nтакав текст осмишљава у комплексну цјелину кроз дискурс (Живковић, 1992: 463; \nХерман, Џан и Рајан, 2008: 378−379), а развија се продирањем лингвистике и \nструктурализма у науку о књижевности (Живковић, 1992: 808). Постоје недосљедности \nоко дефинисања приповједног текста и ширине ингеренције наратологије. Најшире \nсхватање укључује све знаковне структуре које представљају свијет у цјелини \nукључујући појаве од свакодневног говора, поетског текста, новинарства, филма, \nстрипа, балета, ликовне умјетности и склуптуре. Најуже схватање предмета ове \nдисциплине укључује искључиво пјесничку нарацију у епској прози, односно у \nроманима, приповијеткама, кратким причама и сл., при чему се драмски текст \nискључује из поља интересовања (Симић-Јовановић и Симић, 2015: 57). Башић (1991: \n107−108) напомиње како постоје двије струје унутар наратологије: прва се бави \nструктуром приче без обзира на то да ли је медиј вербалан или не, и друга струја која \nсе усредсређује на процес вербалног преношења, односно посредовања приче између \nприповједача и читатеља. Без сумње, проучавање слободног неуправног стила припада \nсфери друге струје, која се развија под утицајем лингвистике и ослања се на \nкомуникацијски модел нарације по којем прича посредује између приповједача и \nчитатеља.  \nОбласти са којима се дисертација додирује јесу и поетика, литерарна \nлингвистика, и у њој садржане дисциплине попут: литерарне стилистике, дискурсне \nстилистике, лингвостилистике, анализе дискурса, лингвистике текста и теорије \nрецепције.  \n2.2. \nПреглед досадашњих истраживања \nПриликом разматрања типологије говора у књижевном тексту, битно је \nпоменути имена двојице аутора − Платона као зачетника и Бахтина као најзначајнијег \nтеоретичара типологије говора. Платонова дистинкција између мимесиса и диегесиса  \nјесте полазиште сваке усложњеније типологизације говора у књижевном тексту, па и \nтипологизације самог Бахтина, који је без сумње најзначајнији теоретичар туђег говора \nу прозном умјетничком тексту (Ковачевић, 2011: 115−116). Подлога за категоријски \nприступ представљању говора, као и подлога за различите појмовне потешкоће \nпроналазe се у давној прошлости. Разлике између ауторског и туђег говора помињу се  \nјош у Аристотеловом дјелу О песничкој уметности. Говорећи о разликама по начину \n14 \n \nподражавања у оквиру своје теорије о мимесису, Аристотел издваја ситуације када \nпјесник „с једне стране, приповеда, и то или, као што Хомер чини, на уста неке друге \nличности или сам без претварања, а с друге стране кад сва лица која подражавају \nприказује тако да врше н е к у  р а д њ у“ (2008: 60). Такву поларизацију основних \nмогућности приказивања помоћу језика проналазимо и раније у Платоновој Држави \n(Књига III), гдје се говори о диегесису, када наратор говори сопственим гласом као \nпјесник или приповједач, односно када приповједач ријечима приказује догађаје. \nПлатон уводи и мимесис, када наратор користи индиректни говор да би говорио кроз \nсвоје ликове, тачније када радњу приказују одређени карактери. Овакав облик \nприказивања најбоље се остварује у драми (2002: 75−78; Стојановић, 2009: 103−109). У \nкласичној реторици наставља се коришћење бинарне опозиције између директног и \nиндиректног говора која је тада била позната као oratio recta и oratio obliqua. \nПлатонова разлика између мимесиса и диегесиса корисна је при анализи радова \nроманописаца који су моделирали своју нарацију на класичан начин, рецимо, у епу, \nпопут Хенри Филдинга или Сер Валтер Скота, као и неких постмодернистичких \nромансијера. У оваквим романима разлика између ауторовог гласа и гласа ликова је \nјасна. Међутим, платоновска дистинкција није адекватна приликом описивања \nдискурса у роману јер је однос између мимесиса и диегесиса много суптилнији у \nодносу на онај који се среће у епу. Поред тога, у роману се идентификује појава и треће \nврсте дискурса коју Бахтин назива двогласном или двооријентисаном. Тај трећи тип \nизражавања туђе свијести назван је слободним неуправним говором. Први трагови ове \nврсте дискурса проналазе се још у 17. вијеку у готским романима у којима се \nизражавало унутрашње стање људског духа, али се проналази и у француским \nсредњoвјековним јуначким пјесмама. Постојање СНГ-а као синтаксичко-стилистичког \nпоступка, без јединственог терминолошког одређења и јединствене језичке структуре \nуочено је још крајем 19. вијека, односно уочено је да се преношење туђег говора не \nостварује само двама граматикализованим моделима: управним и неуправним говором. \nПочиње се називати доживљени говор (erlebte Rebe); прикривени говор (verschleierte \nRede) или слободни индиректни говор (style indirect libre). У англицистичкој \nлитератури познат је још и као приповиједани монолог и представљени говор (Мацура, \n2016: 361−362). Класичан роман 19. вијека карактеристичан је по доминацији \nауторског дискурса у односу на остале дискурсе текста. Међутим, увођењем технике \nСНГ-а, аутономија гласа лика никада није доведена у питање од стране ауторског \nнаративног дискурса (Лоџ, 1999б: 112−113). Први научно утемељени описи феномена \n15 \n \nјављају се почетком 20. вијека од стране швајцарског лингвисте Бајија и њемачког \nфилозофа Лорке. Они прилазе проблематици из два различита угла: Бајијев приступ је \nемпиријски, заснован на структурно-граматичкој анализи, док је Лоркин приступ \nпсихолошки, који наглашава стилске одлике и књижевно-умјетнички ефекат СНГ-а. Са \nразвојем прагматике, текстуалне лингвистике и анализе дискурса, у другој половини \n20. вијека, тежиште се помјера на истраживање функционалних вриједности СНГ-а  \n(Рајић, 2010: 516). СНГ се најинтензивније проучава у посљедњих стотинак година, и \nто у неколико значајних студија чији су аутори Шарл Баји, ен Бенфилд, Дорит Кон, \nМоника Флудерник и Владимир Волошинов. Литература написана на енглеском, \nњемачком и романским језицима богата је када је у питању феномен СНГ-а, док су \nсрбистички радови малобројни и ограничени на анализу приповједачких ефеката овог \nфеномена (Рајић, 2010: 516). Један од првих научних радова који се баве феноменом \nСНГ-а на нашим просторима јесте рад И. Франглеша из 1963. године под називом \nСлободни неуправни говор као стилска особина. Аутор запажа како народни израз \nразликује два начина преношења туђих ријечи, а то је управни и неуправни, и да СНГ \nпредставља стадијум психологије до којег народни израз није дошао. У том периоду \nсрпскохрватске и свјетске граматике нису помињале овај феномен иако се модерна \nумјетност приповиједања не да замислити без СНГ-а. Франглеш напомиње како је СНГ \nједан од основних начина преношења туђих мисли, и то не само у умјетничкој \nкњижевности, већ и у свакодневном говору, тако да припада подједнако и граматици и \nстилистици (1963: 261−275, уп. Франглеш, 1973: 190). Недостатак ширег интересовања \nза овај феномен не значи да је он ријетка појава. Његова примјена може се запазити код \nнаших писаца крајем 19. и почетком 20. вијека, како се уједно појављује и у другим \nевропским књижевностима (Рајић, 2010: 516).  \n Проблем преношења туђег говора привлачио је пажњу лингвиста унутар \nистраживања која су сагледавала овај феномен са семантичких, синтаксичких или \nпрагматичких становишта, и то Бертолет 1990; Кларк 1990; Герит 1990; Бејнхем 1996 \n(Јеротијевић, 2011: 646). У 20. вијеку проблематика туђег говора постаје предмет \nпроучавања посебне дисциплине − наратологије. Израз наратологија почиње да се \nупотребљава почетком седамдесетих година у Француској, а за датум њеног заснивања \nузима се осми број часописа Communication (1966), који се бави истраживањем приче. \nУнутар тог часописа од посебног значаја јесте текст Ролана Барта под називом Увод у \nструктуралну анализу прича. Након овог чланка прилози унутар области наратологије \n16 \n \nпостају значајнији. Битно је поменути имена попут Жерара Женета и Цветана \nТодорова. Термин наратологија предложио је управо структуралист Цветан Тодоров у \nГраматици Декамерона (1969) (Бити, 1997: 237). Година 1978. била је инспиративна за \nнаратолошка истраживања будући да се тада издају три значајне студије о теорији \nприповиједања: Прозирни умови од Дорит Кон; Прича и дискурс: приповедна \nструктура у прози и филму од Симора Четмена и Наратологија: теорија приче и \nприповедања од Мике Бал. Међутим, наратолошка истраживања и нису толико нова. \nСами почеци наратологије налазе се у Аристотеловој Поетици гдје се дискутује \nпроблем организовања наративног текста. Послије Поетике па све до краја 19. вијека \nнема значајних доприноса теорији приповиједања. Вриједно је поменути текст \nВилијама Џејмса о роману, као један од модерних прилога наратологији. Између два \nсвјетска рата долази до оживљавања нове дисциплине када се појављују: Теорија прозе \nВиктора Шкловског (1925); Бахтинова књига Проблеми поетике Достојевског (1928); \nМорфологија бајке Владимира Пропа (1928) и Форстерови Видови романа (1927). У \nпослијератним годинама наратологија постаје значајан предмет истраживања у \nрадовима Кајзера, Штанцела, Бута, Сејмура и Чатмана. Седамдесетих година прошлог \nвијека наратолошка истраживања постају обимна и веома плодна. Данас наратологија \nтежи да постане посебна дисциплина и да се бави свим нивоима организације текста \n(Милосављевић, 1993: 173−174).  \nСербокроатистика се од 60-их година прошлог вијека почиње интересовати за  \nпроблематику преношења туђег говора, при чему 90-их година постаје жижа \nинтересовања, и то у облику великог броја радова који истражују феномен СНГ-а, али \nсе и постављају питања која се тичу значењског типа глагола у ауторској дидаскалији \nуправног говора. Крајем 20. и почетком 21. вијека скреће се пажња на значај \nрепрезентологије (Николић, 2020: 288). Аутори који појашњавају структурне, \n(морфо)синтаксичке и ортографске одлике туђег говора су: Д. Кликовац (2013); М. \nКовачевић (2009; 2012); Ј. Московљевић (1996) и Ј. Рајић (2010). Прије појаве рада М. \nКовачевића (2012) под називом О граматичко-стилистичком терминосистему туђег \nговора нису пописани а камоли описани сви језичко-стилски модели преношења \nговора у српском језику. Ковачевић (2012: 13−38) дефинише и терминолошки \nспецификује двије граматикализоване и дванаест неграматикализованих форми \nуправног и неуправног говора. Примјеном морфосинтаксичких и правописних \nкритеријума \nуспоставља \nсе \nсинтаксички \nсистем \nинваријантних \n(под)модела \n17 \n \nпреношења туђег говора, који не укључују поетолошке или наратолошке моделе \nиздвојене код Бахтина (1967), Шмита (2008) или Принса (2011):  \nа) модели директног говора (који се одликују односом паратаксе): основни \nмодел ДГ; неуведени ДГ (реплика дијалога); неуведени слободни ДГ; уведени слободни \nДГ; фрагментарни ДГ (фрагментарни цитат), недословни ДГ и неуправно-управни \nговор.  \nб) модели индиректног говора (који се одликују хипотаксичким односом): \nосновни модел ИГ; неконекторски ИГ; експресивни ИГ; полууправни говор; дословни \nИГ; слободни ИГ (неправи ДГ) и  полуслободни  ИГ.  \nУ раду Србистичка истраживања типова туђег говора током последње две \nдеценије, Милка Николић (2020) сумира резултате србистичких репрезентолошких \nистраживања током посљедње двије деценије и закључује да су: а) граматикализоване \nи неграматикализоване форме управног и неуправног говора до сада издвојене и \nобјашњене су њихове структурне, (морфо)синтаксичке и ортографске одлике; б) \nкњижевноумјетнички \nи \nпублицистички \nстилови \nсу \nбили \nпредмет \nнајвећег \nинтересовања истраживача; в) туђи говор је истраживан са синтаксичког, \nнаратолошког, контрастивног и методичког аспекта.    \nСрбистичка и англицистичка истраживања феномена туђег говора нису била \nплодно тло опречних мишљења. Наводимо ријетке примјере терминолошких \nнеусаглашености: шта заправо обухвата доживљени говор? Опште је прихваћено \nмишљење да од свих синтаксичко-стилистичких типова говора статус недоживљеног \nговора има једино неуправни говор, иако у србистичкој литератури наилазимо и на \nовакве ставове: „Он [СНГ] је увијек за разлику од директног и индиректног говора, \nдоживљени говор, јер се њиме приповједач уживљава у говор јунака задржавајући \nсвоју граматичку позицију“ (Ковачевић, 2012д: 322) [Курзивно истицање припада \nауторки]. У србистичкој и англицистичкој, али и свјетској литератури, термин \nдоживљени говор синониман је са исказима СНГ-а, који једино могу бити реализовани \nу трећем лицу, како наведена дефиниција показује: „Унутар приповиједања у трећем \nлицу  (ER-Form), непосредан пријелаз на изношење мисли и осјећања појединога лика \nприповијетке као његова приповиједања, а не приповједачева“ (Живковић, 1992: 133; \nуп. Каравесовић, 2010: 48; Катнић-Бакаршић, 2001: 114; Петковић, 2006: 65; Ћорац, \n1982: 438). Англицистичко виђења феномена СНГ-а укључује претежно синтаксичку \n18 \n \nреализацију у облику приповиједања у трећем лицу (Гринбаум и Кверк, 2009: 301−302; \nЈул,1998: 280), али у литератури  постоје и овакви ставови: „Иако слободни неуправни \nдискурс може поседовати нарочити афинитет спрам граматичког трећег лица, он се \nтакође може појављивати и појављује се у првом или другом граматичком лицу“ \n(Принс, 2011: 186). У србистичкој литератури дуго је било прихваћено мишљење да је \nфеномен СНГ-а еквивалентан приповиједању у трећем лицу. Овај феномен се \nпроширује тако што се доказују његове синтаксичке реализације у облику не само \nтрећег, већ и првог и другог лица (Ковачевић, 2012ђ): док се реализација СНГ-а у \nдругом лицу раније не помиње у литератури, на постојање синтаксичке форме првог \nлице се понекад указује као на могућност: „У комуникативном смислу СНГ [слободни \nнеуправни говор] је ''судар'' различитих перспектива, у језичком представља скуп \nодлика УГ [управног говора] и НГ [неуправног говора]: од првог преузима независну \nконструкцију и експресивност (интонација, модални изрази, конективи, елиптични \nискази, итд.); од другог приповедање у трећем лицу (може се јавити и у првом, уколико \nсе нарација одвија у првом лицу)“ (Рајић, 2010: 520).  \n Иако је феномен туђег говора значајно анализиран у англицистичкој \nлитератури, ријетки су систематски прегледи модела туђег говора, попут онога који је \nизнио српски лингвиста М. Ковачевић. Један од таквих модела проналазимо код Џ. \nЛича и М. Шорта (2007). Радови на енглеском језику не нуде терминолошке \nнеусаглашености, нити опречна мишљења приликом описа појединачних модела туђег \nговора. Сви они издвајају директни говор (енгл. direct speech), индиректни говор (енгл. \nindirect speech), слободни неуправни говор (енгл. free indirect discourse/speech), \nслободни управни говор (енгл. free direct speech) (Бал, 2000; Во, 1995; Гринбаум и \nКверк, 2009; Јеротијевић, 2011; Лескив, 2009; Принс, 2011; Редекер, 1996; Урбанова, \n2009) и реплику дијалога (енгл. zero quotative) (Јул, 1998), као могуће типове туђег \nговора, при чему већина аутора наглашава да је немогуће успоставити јасне границе, те \nда велики број категорија представља хибридне конструкције које преузимају \nкарактеристике и управног и неуправног дискурса (Редекер, 1996: 222).  Укључивање \nтуђих ријечи у ауторски дискурс изазвало је велику пажњу академске заједнице \nпосљедњих деценија:   \nПошто је дошло до издвајања инваријантних модела преношења туђег говора, \nјавиле су се могућности истраживања идиолеката писаца. На такав начин испитале су \nсе модификације помоћу којих појединачни писци варирају моделе и створили услови \n19 \n \nда се сагледа стилистички и наратолошки аспект туђег говора (Николић, 2020: 291).   \nЈовић (1975: 116−117) напомиње како је испитивање језика појединих писаца почело \nјош прије почетка Другог свјетског рата, а послије Револуције долази до све већег \nинтересовања унутар овог поља. Испитује се језик неких писаца у цјелини, језик \nпојединих дијела, или само неке одлике језичке структуре. Међутим, методологија \nистраживања је различита, па није добијена јасна слика структурних одлика поетског \nјезика. По Јовићу резултати истраживања имају фрагментарну вриједност и ограничену \nупотребљивост у научним сврхама. Туђи говор истражује се и унутар корпуса \nиндивудуалних писаца попут: Начини исказивања тока мисли код Џејмса Џојса у  \nБашић (1991); Јовановић (2009) истражује лингвистички аспект језика Добрице Ћосића \nу раду Стваралачки поступак Добрице Ћосића; Јовић (1975) врши лингвостилистичку \nанализу Ћосићевих Корена у раду Генеза неких стилских феномена у Коренима \nДобрице Ћосића; Јосијевић (2015) се бави граматичким карактеристикама СНГ-а у \nроманима Џејн Остин; Јеремић (1993) изучава унутрашњи монолог код Толстоја и \nЏојса; Kартер (1999) истражује стилистичке карактеристике у Хемингвејевој причи \n„Мачка на киши“; Шеховић (2003) описује начине на који се туђи говор користи као \nуспјешно средство карактеризације ликова у корпусу Џевада Карахасана; Герун (2016) \nанализира примјере уведеног директног говора у роману Крила Станислава Кракова;   \nКовачевић (2011) проучава типове туђег говора у радовима: Међуоднос  типова  говора  \nу  причама  Милисава Савића (2011); O типовима туђег говора у роману \"Сара\"  \nПетра Сарића (2012); Стилско-језичке карактеристике бајки \"Долина јоргована\"  \nТиодора Росића (2012); Синтаксичко-стилистичке особине слободног неуправног   \nговора у романима Меше Селимовића и Скендера Куленовића (2012); Стилске \nдоминанте у Божовићевој причи \"Први пут у Новом Пазару\" (2011); Испреплетеност \nкњижевноумјетничког и научног стила у Дучићевој књизи о грофу Сави Владиславићу \n(2011); Српско-језичке карактеристике \"Родослова\" Мирољуба Стојановића (2011); О \nјезичко-стилским особинама приповиједака Мирослава Тохоља (2013); Стилско-језичке \nособености прозе Мироја Вуковића (2013); Типови говора у \"Причањима Вука \nДојчевића\" \nСтефана \nМитрова \nЉубише \n(2013); \nСпецифичност \nНенадићевог \n\"Доротеја\" у лингвистичкој типологији модерног српског романа (2019); Maцура  \n(2016) пише о приповједним поступцима у дјелима Томаса Пинчона, а Mилашиновић \n(2015) о типовима говора у роману Госпођа Бовари Гистава Флобера. Kњижевна \nкритика не поклања већу пажњу језику у дјелима Добрице Ћосића. Корени су \nпобуђивали највише интересовања и то код: Лалевић и Георгијевић у дјелу Белешке о \n20 \n \nјезику и стилу у „Коренима“ Д. Ћосића, Илијашевић (1957) Два аспекта и два стила \nЋосићевих романа; Ружић (1961) Магија ритма и језика у „Коренима“ Добрице \nЋосића. Битно је поменути још и Т. Ашић (2011); М. Бабић (2014); Д. Вељковић \n(2012); Б. Вељовић (2013); Б. Герун (2016); Н. Живковић/К. Аксић (2011); А. \nЈањушевић Оливери (2015); М. Милојевић (2010); М. Николић (2017);  Е. Реџић (2019); \nТ. Русимовић (2010); Ј. Стевановић/Т. Лутовац (2018), који истражују стилове \nпојединачних писаца. Истражујући србистичка истраживања туђег говора током \nпосљедње двије деценије, М. Николић закључује како је највећи фокус био на српској \nпрози од краја 19. вијека до данас, при чему су обухваћене ауторске бајке, \nприповијетке и романи. Она и издваја писце који су до сада обухваћени анализом: С. \nМитров Љубиша, С. Сремац, Ј. Дучић, И. Андрић, М. Црњански, Б. Станковић, С. \nКраков, Р. Петровић, Г. Божовић, М. Селимовић, С. Куленовић, Б. Ћопић, Д. Ћосић, В. \nСтевановић, М. Савић, В. Кецмановић, П. Сарић, Д. Ненадић, Т. Росић, М. Стојановић, \nМ. Тохољ, М. Вуковић и Р. Рисојевић (2020: 292). Поред књижевноумјетничког стила \nнајвише је истраживан публицистички стил, и то жанрови попут новинског чланка, \nагенцијске вијести и репортаже код Н. Видановић (2015); С. Ђукић (2017); Д. \nЈеротијевић (2011); Д. Јеротијевић Тимша (2015); Ј. Максимовић (2010); Б. Марић \n(2015); Г. Милашин (2014); Н. Спасић (2018) итд. Проблематиком туђег говора на \nжурналистичком дискурсу бавили су се многи, при чему је битно поменути: Во (1995); \nУрбанова (2009; 2012); Смирнова (2009); Редекер (1996); Хари (2013); Шорт (1999); \nЈеротијевић (2011); Максимовић (2012) итд.  Радови који се баве испитивањем научног \nи административног функционалног стила су малобројни за сада. Универзитетски \nуџбеник испитиван је као жанр академског језичког израза код Ј. Марковић (2015), \nстенографске биљешке настале на сједници скупштине Краљевине Србије за 1898. \nгодину код Ј. Павловић (2015), а постоји и један рад који се бави управним и \nнеуправним говором у енглеском говорном језику код М. Вучковић (2013) (Николић, \n2020: 292−293).  \nКонфронтативни приступ укључује успостављање паралела између српског и \nсљедећих језика: енглески, руски, шпански, француски и њемачки. Милка Николић \nнапомиње како се већина радова бави преводилачким аспектом, и то првенствено \nпревођењем са страних језика на српски. Најчешћи предмет контрастивног проучавања \nјесте СНГ, јер преводиоци имају велике потешкоће приликом преношења овог \nфеномена на језик превода првенствено када су у питању: конвенције слагања времена, \n21 \n \nупотреба деиктичких структура и одржавање експресивности полазног текста (2020: \n294). Наводимо радове који су од посебног значаја за ову дисертацију, а успостављају \nпаралеле између енглеског и српског језика: Видановић (2015) у Типови туђег говора у \nбританским и америчким писаним медијима и њихови еквиваленти у српском; \nФранглеш (1973) у Слободни неуправни говор у преводима римских класика на \nхрватски књижевни језик;  Каравесовић (2010) у Слободни неуправни  говор:  енглеско-\nсрпске паралеле, док Палибрк (2010) истражује преводне еквиваленте СНГ-а у \nроманима Госпођа Даловеј и Ка светионику. Битно је још и поменути С. Зечевић \n(2013); Д. Каравесовић/Н. Бубања (2012); М. Кочовић (2015); Н. Манојловић (2016); С. \nСарделић (2006); М. Станојевић (2011) итд.  \n2.3. \nАктуелност теме  \nКао што се да закључити из претходних параграфа, наратологија буди \nакадемско интересовање како код нас, тако и у свијету. Истражују се најчешће типови \nСНГ-а унутар језика одређених писаца, али се пореде и одређени типови туђег говора \nунутар два језика. Ова докторска дисертација представља наставак спроведених \nистраживања у нешто ширем опсегу, јер укључује систематски преглед свих \nпронађених облика доживљеног говора у, са наратолошког аспекта до сада \nнеистраженој, тетралогији Добрице Ћосића. Такође допуњава знања из области \nконтрастивне анализе унутар истраживања која се тичу доживљеног говора у \nенглеском и српском језику. Дисертација се ослања на досадашња сазнања како у \nобласти контрастивног проучавања енглеског и српског језика тако и у проучавањима \nстила одређених писаца и начина преношења туђег говора код њих.   \nKњижевност од свих жанрова најпогоднија је за истраживање индивидуалности \nонога ко говори у језику исказа. Секундарни (сложени) говорни жанрови попут романа, \nдрама, научних истраживања свих врста, великих публицистичких жанрова и сл. \n„настају у условима сложенијег и релативно високоразвијеног и организованог \nкултурног општења (првенствено писменог) − уметничког, научног, друштвено-\nполитичког итд.“ (Бахтин, 2013: 151).  \nДоживљени говор, првенствено његов прототип у облику СНГ-а, могуће је \nописати једино комбинацијом контекстуалних, семантичких, синтаксичких и \nлексичких фактора, чиме се искључује традиционални метод описивања који узима у \n22 \n \nобзир искључиво граматички критеријум. Оваква комплексна анализа јавља се усљед \nдвогласне природе полифонијског типа романа. Ситуација се додатно компликује \nчињеницом да је одлика овакве врсте прозног дјела заправо недостатак идиоматске, \nдијалекатске, социолекатске и идиолекатске диференцијације језика. У прози модерног \nдоба све је мање остварења у којима писац приповиједа догађаје на објективан начин, \nуз јасно разликовање сопствене и јунакове тачке гледишта, тако да се структуралне \nособине полифонијског романа користе у великој мјери и у модерној прози. \nУмјетнички аспект књижевног дјела више се чува употребом различитих облика \nдоживљеног говора, јер на такав начин долази до очувања експресивне структуре \nунутрашњег говора јунака, њене недоречености и еластичности, што је немогуће када \nсе посредни говор преноси у сувом и логичном облику. Да би се дошло до што \nпотпуније слике о типовима туђег говора, романи полифонијског типа су неизоставна \nкарика анализе. У нашој књижевности тетралогија Време смрти представља један од \nнајзначајнијих примјера полифоније, па, према томе, резултати добијени оваквом \nанализом представљају значајан допринос наратолошким истраживањима у српском \nјезику, поготово ако се узме у обзир чињеница да је у српским научним круговима \nмало радова о доживљеном говору, првенствено СНГ-у, као и радова који се баве \nлингвостилистичким анализама Ћосићевог језика.1  \n Поред тога, наратолошка контрастивна истраживања у области било којих \nјезика никада не губе на значају, поготово између несродних језика као што су \nенглески и српски језик. Наратолошки аспект контрастивних проучавања слабо је \nистражена тема, тако да добијени подаци значајно употпуњавају сазнања везана за \nразлике и сличности два поређена језика. Иако је контрастирање језика метода која је \nсвој врхунац доживјела половином прошлог вијека и која је временом замијењена \nдругим методама заснованим на истраживању једног језика независно од других \nјезика, посљедњих деценија видљив је пораст интересовања за, никада довољно \nистражену област, контрастирања језика.   \nТема дисертације залази и у актуелну сферу преводилачке професије, па је \nистицање грешака које су настале приликом преношења доживљеног говора на \nенглески језик од помоћи при усавршавању преводилачке праксе.  \n \n                                                 \n1 Јовић (1975), Јовановић (2012) и Ковачевић (2018) баве се оваквом тематиком.   \n \n \n23 \n \n2.4. \nОчекивани резултати \nАнализом корпуса очекује се појава различитих начина уланчавања и  \nхармонизације више типова доживљеног говора, при чему улогу језичко-стилске \nдоминанте има СНГ. Разлог ове појаве треба тражити у стилском двогласју као \nиманентној одлици СНГ-а. Поред тога, СНГ је неизоставна одлика полифонијских \nромана. У мањем проценту су заступљени дискурси у којима Ћосић користи само један \nтип доживљеног говора. Доминантна структура унутар романа јесте комбинација \nауторског говора на почетку и на крају дискурса, док његов средишњи дио чине \nразличити облици СНГ-а и СУГ-а, у облику трећег лица. Уколико се дискурс завршава \nупотребом СНГ-а, он је обично дат у облику упитне реченице. Финална позиција \nплодно је тло и СУГ-а у форми првог лица. Други облик доживљеног говора у \nЋосићевим \nдискурсима \nјесте \nдиректни \nговор \nса \nелементима \nортографске \nнемаркираности. Овакав начин уланчавања типова туђег говора омогућава писцу да на \nефикасан начин представи однос између јунакових унутрашњих турбуленција и онога \nшто заправо исказује пред другим учесницима комуникације. Могуће је посматрати \nтипове доживљеног говора на нивоу више дискурса. У већини таквих случајева \nауторски говор има улогу споне између дискурса у којима доминира СНГ. У значајном \nпроценту преводилац препознаје и преноси формално-семантичке карактеристике \nодређеног типа доживљеног говора: директни говор је ортографски маркиран; \nкатегорија изговорености, односно неизговорености одређених типова доживљеног \nговора, није изгубљена у енглеском преводу. Јавља се одређени број примјера у којима \nсе региструју различити облици преводилачких грешки, првенствено случајеви \nнепрепознавања једног или више типова доживљеног говора.  \n24 \n \n3. \nБАХТИНОВА МЕТАЛИНГВИСТИЧКА \nТЕОРИЈА ДИЈАЛОГА \nУ историји књижевне критике могућност великих романописаца да представе \nразличите типове говора третирала се као средство за описивање личности или као \nаспект понашања. Ограничење овог виђења лежи у чињеници да се потцјењује крајњи \nпотенцијал употребе мноштва гласова који не припадају аутору у роману. У романима \nДикенса, Хардија или Лоренса јавља се наративна дескрипција која или припада \nаутору или се усредсређује на лик са којим аутор понајвише саосјећа, односно тражи се \n„неки саображени и хомогенизовани вербални израз ауторовог личног погледа на \nсвијет“ (Лоџ, 1999б: 103). Међутим, „јединствени квалитет пишчеве визије свијета и \nискуства могу бити подједнако ефектно саопштени кроз репродукцију и употребу \nтуђих гласова, а не свог“ (Лоџ, 1999б: 103). Модерни роман је роман свијести, \nподсвијести или несвјесног стања, памћења, сјећања, интроспекције и снова, роман 30-\nих година прошлог вијека ослања се на друштвену и вербалну интеракцију, односно \nток свијести уступа мјесто току говора, и то говору „без увјерљивог сјаја ауторовог \nгласа из класичног романа, без привилегованог приступа мислима и мотивацијама \nликова, тако да „модерна“ нота ослобађања илузија, фрагментације и солипсизма \nопстаје“ (Лоџ, 1999б: 109). Говор аутора, говор других приповједача, уметнути \n25 \n \nжанрови, као и говор јунака чине говорну разноликост једног романа јер доприносе \nразноврсности друштвених гласова, али и разноврсности веза и корелација између њих \n(Бахтин, 1989: 16). \nУ студији Проблеми поетике Достојевског (1967), Бахтин појашњава како \nпостоје два типа романа: први је карактеристичан за Толстоја, а други за Достојевског. \nПрви тип романа назива монолошким, када приповједач контролише сва збивања у \nроману, као и све што се мисли, говори и чини. Други тип назива полифонијским \nроманом. Примарно значење термина полифонија везује се за музичку умјетност гдје \nполифонија означава вишегласност пјевања и свирања по правилима хармоније и \nконтрапункта. Из овог примарног значења развило се фигуративно значење  \nполифоније као сваког многогласја, односно присуства више разних гласова и \nмишљења (Бахтин, 1991: 596−598). Полифонија, односно вишегласје, појам је под \nкојим Бахтин подразумијева говор ликова у роману који имају различите погледе на \nсвијет, самостални су, али ступају у различите полемичке односе и нису подређени, до \nтада, надређеној свијести аутора. Представља одлику романескне структуре у којој \n„сукобљени гласови и свјетоназори ликова*- по аналогији с контрапунктном глазбеном \nкомпозицијом* - имају равноправну улогу* и важност као и ауторов глас* и \nсвјетоназор. Тако настаје теоријски недовршен дијалог лишен завршне ријечи и самим \nтим неподложан јединственој интерпретацији.*” (Бити, 1997: 279). Ова категорија није \nискључиво књижевноумјетничке природе, већ има примјењивост у филозофији и \nтеологији (Буржињска и Maковски, 2009: 173), а осликава она људска својства попут \nмислеће људске свијести и дијалошке сфере његовог бића, што се не може остварити \nмонолошком позицијом. Али то не значи да полифонијски роман укида монолошке \nформе романа као нешто што је застарјело и непотребно. Оваква врста романа \nпредставља мјесто сусрета јунака који су носиоци различитих идеја и гласова. Основа \nоваквог романа јесу дијалог и полилог. Јунаци непрестано дијалогизирају између себе, \nа и њихови монолози су, у бахтиновском схватању, дијалози са одсутним другим \nучесником. Из тог разлога ријеч је двогласна: како бисмо дошли до њеног потпуног \nразумијевања потребно је знати ријечи које јој претходе и које јој слиједе. \nДијалогичност представља природну тежњу сваке живе ријечи, али је исто тако и \nнајважнија особина књижевног дјела. На такав начин не може се третирати као \nаутономна, самодовољна цјелина. Романескна ријеч је дијалошка и стоји у суштој \nсупротности са поетском ријечи и на најбољи начин одражава вишејезичност културе.  \n26 \n \nПолифонијски роман је слика вишегласја, односно различитих свијести, које теже свом \nосамостаљивању, с једне стране, а са друге не намећу сопствену идеологију другим \nсвијестима. У оваквом роману поштују се различитости, и то не само на нивоу односа \nизмеђу ликова романа, већ и између аутора и његових ликова (Буржињска и Маковски, \n2009: 177). Аутор својим ликовима дозвољава „идеолошку независност која, у \nизвесном смислу, изнутра разбија надређену свест ауторског Ја“ (Буржињска и \nМаковски, 2009: 177).  \nПодјела на монолог2 и дијалог извршена је на основу комуникационе природе \nговора: уколико се прималац налази у стању релативне пасивности, онда говоримо о \nмонологу, а уколико су и пошиљалац и прималац сабесједници, онда говоримо о \nдијалогу. Монолог представља „дужи дискурс који производи један лик (а који није \nупућен другим ликовима). Ако монолог није изговорен (ако садржи вербализоване \nмисли јунака), онда је реч о унутрашњем монологу. Уколико је изговорен, називамо га \nспољашњи монолог или солилоквиј“ (Принс, 2011: 109). Мукаржовски напомиње како \nлингвистички монолог, за разлику од позоришног, представља језичку манифестацију \nса једним активним учесником, без обзира на присуство или одсуство пасивних \nучесника, а један од типичних монолога у лингвистичком смислу јесте приповиједање \n(1982: 103). С друге стране, Бахтин појашњава како дијалог у ужем смислу те ријечи \nпредставља најзначајнију форму говорне интеракције. У ширем смислу, под дијалогом \nсе подразумијева не само непосредна гласна говорна комуникација лицем у лице, већ \nсвака говорна комуникација било ког типа (1980: 106). Зона око главних јунака веома \nје оригинална са стилистичке тачке гледишта и у њој владају „најразноврснији облици \nхибридних конструкција, и она је увек у извесној мери дијалогизована, у њој се развија \nне драмски, расчлањен на реплике − него специфичан романескни дијалог који се \nостварује у границама привидно монолошких конструкција. Могућност таквог дијалога \nједна је од суштинских привилегија романескне прозе, која је недоступна и драмским и \nчисто песничким жанровима“ (Бахтин, 1989: 80). Овакав став пробудио је и \nкритичарски поглед Бахтинових насљедника: у својој студији Послије Бахтина Д. Лоџ \n                                                 \n2 У Златном руну Станојевић (2001: 14−51) уводи различите типове монолога анализирајући истоимени \nроман Борислава Пекића: а) драмски монолог; б) солилоквиј; в) поетички монолог; г) ретроспективни \nмонолог; д) лирски монолог; ђ) прикривени монолог (реторско питање); е) унутрашњи монолог и ж) \nиндиректни монолог. Станојевић нуди и неколико различитих типова дијалога: а) епски дијалог; б) \nдрамски дијалог; в) полемички дијалог; г) конфликтни дијалог; д) информативни дијалог; ђ) нијеми \nдијалог; е) унутрашњи дијалог; ж) замишљени дијалог; з) облик некије (дијалог с умрлим); и) упитни \nдијалог и ј) магијски дијалог (уп. Катнић-Бакаршић, 2003: 137−168). \n \n27 \n \nје у неоумици: како је могуће говорити о монолошком дискурсу ако је језик у суштини \nдијалошки? По њему у писању „ономе ко се обраћа физичко одсуство онога коме се \nобраћа од контекста говорног чина омогућава да игнорише или да занемари дијалошку \nдимензију језика, и да стога створи илузију монолошког дискурса“ (Лоџ, 1999а: 21). По \nМилосављевићу (1993) слабост Бахтинове теорије лежи у чињеници да је у свему \nвидио дијалог, чиме долази до потискивања монолога као опозитне форме. \nИнсистирање на разликама, што је својствено де Сосиру и структуралистима, \nомогућава нам да осим дијалога и монолога, дођемо и до других парадигми говора \n(Милосављевић, 1993: 159). \nБахтинова металингвистичка теорија дијалога стварана је до саме смрти и овом \nтеоријом постаје признати теоретичар који нуди семиотици, лингвистици, науци о \nкњижевности, психоанализи, културологији, фолклористици и истраживањима митова \nплодно тло. На први поглед конвенционална књижевно-научна монографија Проблеми \nпоетике Достојевског укључује критички и социолошко-материјални приступ који је \nублажен, при чему се методолошко уједначавање повлачи под утицајем теоријске \nполифоније (Јуван, 2013: 103). Осврнимо се на неке од најзначајнијих поставки ове \nтеорије:   \n \nПо М. Бахтину роман као „оркестрација различитих дискурса извучених из \nхетерогених дискурса“ (Лоџ, 1999а: 17) представља највиши облик књижевне \nумјетности зато што се унутар овог књижевног жанра најуспјешније доводе у \nмеђусобни дијалог различити дијалекти друштва. До дијалога долази двогласним \nдискурсом, односно употребом више од једног дијалекта унутар једног исказа. Бахтин \nсматра да се говорна разноликост постиже двогласном рјечју коју користе двојица \nговорника са различитим намјерама: једна је директна намјера говорника, а друга је \nпосредна и припада аутору. Таква ријеч која је унутрашње дијалогизована осликава два \nгласа у дијалошком односу и такви гласови знају једни за друге. „У њима се налази \nпотенцијални дијалог, неразвијени, згуснути дијалог два гласа, два погледа на свет, два \nјезика“ (Бахтин, 1989: 85). Оно по чему је истински допринос Достојевског савременој \nкњижевности јесте увођење феномена полифоније. У дјелима Достојевског ликови се \nне развијају у јединственом објективном свијету унутар јединствене ауторове свијести, \nвећ се мноштво равноправних карактера и њихових унутрашњих свјетова спајају у \nјединство \nнеког \nдогађаја, \nпри \nчему \nсе \nочувава \nњихова \nјединственост \nи \nиндивидуалност. Ликови нису само објекти ауторове ријечи, већ и субјекти сопствене \n28 \n \nријечи која има значењску основу. Свијест ликова дата је као туђа свијест, али није \nједноставан објекат ауторове свијести. Мишљење ликова о себи и свијету има исту \nјачину као и ријеч аутора, а ријеч лика није пуки гласноговорник аутора. Има изузетну \nаутономију у структури дјела, као да је напоредна са гласом аутора, али и са ријечима \nдругих ликова у дјелу. Полифонијском роману супротставља се монолошки роман који \nприказује јединствен свијет ауторове свијести. Типичан представник монолошке \nкњижевне структуре јесте еп кога карактерише, поред монологичности, историјска \nдистанца и ослањање на један ауторски дискурс. Бахтин се залаже за развој \nполифонијског романа, јер је отворена форма коју карактерише неодређеност и \nнеразрјешеност. Његова формално-садржинска дијалогичност даје му искру живота јер \nомогућава промјене. На такав начин, ова врста романа неће доживјети судбину епа \nкоји је био ограниченог трајања усљед његове замрснуте и затворене природе. Оно што \nје у монолошком роману била цјелокупна стварност постаје један дио, односно \nелемент цјелине у полифонијском роману. По Бахтину јављају се нови начини \nумјетничког сједињавања елемената и конструкције цјелине, односно јавља се \nконтрапункт романа. Бахтин уводи и термин хетероглосија, као шири појам од \nполифоније. Представља опис говорних стилова унутар језика и карактеристична је \nпрвенствено за књижевни жанр романа. Ради се о сложеној мјешавини језика и погледа \nна свијет. Оваква дијалогизација језика сталан је процес и доводи до промјене унутар \nјезика, као посљедица хибридизације: Бахтин у студији О Роману (1989: 63) уводи  \nтермин хибридне конструкције које представљају „исказ који по својим граматичким \n(синтаксичким) и композиционим обележјима припада једном говорнику, али у којем \nсу стварно помешана два исказа, два говорна манира, два стила, два „језика“, два \nсмисаона и два вредносна видокруга“. Међу њима нема никакве формално-\nкомпозиционе и синтаксичке границе. Гласови и језици се раздвајају у оквирима једне \nсинтаксичке целине, често у границама једне просте реченице, а није ни страно да два \nјезика или видокруга који се укрштају у хибридној конструкцији дијеле исту ријеч \n(Бахтин, 1989: 63).  \nЗа Бахтина роман представља било коју форму изражавања гдје књижевни \nсистем  открива да су његове границе неадекватне, наметнуте или произвољне. Општа \nкарактеристика романа као књижевне форме јесте фузија ауторског и дискурса ликова \nу облику слободног индиректног говора и двооријентисаног говора. Једна од \nсуштинских разлика између прозног и поетског стила лежи у чињеници да прозу \n29 \n \nкарактерише могућност употребе различитих дискурса у једном дјелу без свођења на \nзаједнички именилац. За прозног ствараоца свијет је пун туђих ријечи које мора увести \nу план свог сопственог дискурса, без његовог нарушавања. Бахтин је првобитно овакво \nоткриће приписао Достојевском, а касније закључио како је особина романа као \nкњижевне форме јер се може препознати и у комичним и сатиричним формама \nтрагедије и епике, па чак и у карневалској традицији народне културе. Умјесто да се \nчитаоцу на самом почетку експлицитно образложи тема дјела и какав би став он \nтребало да заузме према ликовима, у полифоничном роману читалац чује „брбљање \nразличитих дискурса, од којих сваки има свој сопствени систем вриједности, \nпредрасуде, ироније, па мора да конструише и константно ревидира сопствене \nхипотезе о значају  приче“  (Лоџ, 1999а: 20). Као што је већ напоменуто, Бахтин роман \nдијели на: монолошке тенденције, односно прозни роман написан у хомогеном стилу, \nпопут грчких романси, ренесансних пасторалних романа и сентименталних патоса 18. \nвијека. Другу тенденцију представљају хетероглотни романи из периода ренесансе, као \nи комични романи 18. вијека. Ове двије тенденције доживљавају свој судар у 19. \nвијеку, при чему долази до потпуне доминације хетероглотног правца. Бахтиновски \nпоглед на роман као књижевну форму помаже у схватању његове доминације у \nмодерном добу, али и нуди јасно објашњење зашто модерном читаоцу моноглотни \nроман дјелује монотоно и старомодно (Лоџ, 1999а: 13−29, уп. Шорт, 1999, уп. \nСтернберг, 1982; 1991).  \nСа развојем англоамеричке књижевности и једног од водећих романсијера 19. \nвијека Лава Толстоја, долази до настанка романа тока свијести. Ток свијести је термин \nкоји је сковао Вилијам Џејмс и означава врсту слободног управног говора или \nунутрашњег монолога којим се представља људска свијест са посебним освртом на \nнасумични ток мисли. Ток свијести и унутрашњи монолог се често поистовјећују, али \nзаправо нису синонимни. Унутрашњи монолог представља мисли лика, а не његове \nутиске или опажаје, а ток свијести излаже и утиске и мисли. Унутрашњи монолог \nпоштује морфологију и синтаксу реченице, док то није случај са исказима тока \nсвијести, јер је циљ ухватити мисао у фази настајања прије било какве логичке \nповезаности (Принс, 2011: 205). Унутрашњим монологом бави се пракса и теорија \nприповједачке прозе у неколико посљедњих деценија, почев од осамдесетих година \nпрошлог вијека (Мукаржовски, 1982: 119). Уводи се и као један од три начина \nприказивања свијести: психонарација − у којој аутор говори о свијести јунака; \n30 \n \nунутрашњи монолог − у коме говори сама свијест јунака и наративни монолог − који \nима елементе и психонарације и унутрашњег монолога (Кон, 1978). У литератури се \nнуди и друкчија дихотомија: солилоквиј изражава драму индивидуалне људске свијести \nи подсвијести, али организован у разговијетним и правилним граматичким и \nрационалним структурама. По томе се и разликује од унутрашњег монолога, гдје \nосјећања нису рационално артикулисана и немају логичку, граматичку и хронолошку \nсређеност (Живковић, 1992: 847). Унутрашњи монолог се даље разликује од \nспољашњег \nмонолога. \nУнутрашњи \nмонолог \nпредставља \nначин \nприказивања  \nунутрашњих доживљаја личности дјела. С друге стране, спољашњи монолог \nпредставља „драмски тип монолошког говора или монолошки облик претварања мисли \nи осећања у гласан говор“ (Ћорац, 1982: 437). Романи тока свијести теже да „створе \nилузију тоталног призора свести, са свим испољеним и невидљивим покретима и \nтрепетима који претходе јасно формулисаној мисли и запажању“ (Јеремић, 1993: 35). \nРади се о роману са истанчаним видовима нарације, са сложеном мотивацијом \nјунакових поступака, преудешеном за посезање у дубље слојеве психе и са новим \nодносом према језику (Петковић, 2006: 59). Приповједач уклања себе из улоге \nкоментатора или посредника између свијести  читаоца и свијести јунака, при чему се \nакценат ставља на представљање самог тока психичких процеса. Толстој је први \nстворио  психолошки роман, односно роман који детаљно приказује унутрашњи свијет \nликова, умјесто фокусирања на саму радњу романа (Херман, Џан и Рајан, 2008: \n474−475), „чија целовитост не почива на јединственој фабули, на једној заокруженој \nрадњи и у њој упошљеним карактерима, него на извесној органској структури  \nунутрашњих, „музичких“ односа, на структури изведеној из многоструког преплитања  \nпсихолошких „лајтмотива“, из унутрашњих скривених спојева разнородних маса \nприповедне грађе“ (Јеремић, 1993: 31).  \n31 \n \n4. \nФЕНОМЕН ТУЂЕГ ГОВОРА \nСа правом Бахтин (1989) примјећује да туђи говор добија на важности као \n„предмет заинтересованог преношења, тумачења, расуђивања, оцене, порицања, \nподршке, даљег развијања и сл.“ што је „интензивнији, диференциранији и виши \nдруштвени живот заједнице која говори“ (Бахтин, 1989: 99). У односу на друге \nстилове, књижевноумјетнички стил много чешће користи могућност преношења туђих \nријечи јер је дијалог централна тачка тог стила, те се стално мијења говорник. Поред \nтога, у прози се често преносе нечије мисли (Даглас, Конрад и Лич, 2003: 925; уп.  \nГиро, 1964).  \n Може се закључити како феномен туђег говора представља синтаксичке \nшаблоне, односно „модификације тих шаблона и варијације тих модификација, које у \nјезику служе за преношење туђих исказа и за укључивање тих исказа, управо као \nтуђих, у везани монолошки контекст“ (Бахтин, 1980: 128), односно туђи говор је „говор \nу говору, исказ у исказу, али истовремено и говор о говору, исказ о исказу“ (Бахтин, \n1980: 128). Исказ туђег говора самосталан је, конструктивно довршен и измјештен \nизван датог контекста. Таква самостална цјелина преноси се у ауторски контекст, при \nчему не губи своју предметну садржину и првобитну независност. Ауторски исказ \nизграђује синтаксичке, стилистичке и композиционе норме како би се извршила \n32 \n \nдјелимична асимилација туђег говора. Међутим, процес растварања туђег говора у \nауторском контексту не врши се до самог краја. Према Бахтину, истински фокус \nистраживања требало би да буде узајамни однос између пренесеног (туђег) говора и \nпреносећег (ауторског) говора. Ова два феномена живе у том међусобном односу, \nникако самостално. Узајамна говорна оријентација ауторског и туђег говора развија се \nу облику двоструке динамике: \n а) линеарни стил − језик тежи стварању чврсте границе између ауторског и \nтуђег говора. Шаблони туђег говора стварају се у функцији одбране туђег говора од \nауторске инвазије, развијајући своја индивидуално-језичка обиљежја.  \nб) сликарски стил − језик покушава да створи механизме уз помоћ којих ће се \nауторски и туђи говор стопити у једну цјелину. Тежи се брисању оштрих спољашњих \nконтура туђег говора, при чему се ауторски контекст еластичније укључује у његову \nструктуру. Унутар овог стила издвајају се два типа: ауторски контекст прожима туђи \nговор својом интонацијом, хумором, иронијом, љубављу, мржњом и презиром, или \nдруги тип када туђи говор постаје јачи и активнији од околног ауторског контекста. У \nумјетничким \nдјелима \nовај \nдруги \nтип \nсе \nпрепознаје \nкод \nаутора \nкоји \nје \nиндивидуализован, колоритан и идеолошки неауторитативан, првенствено код руских \nромансијера. Социјално-економске претпоставке одређене епохе условљавају тип \nговорне комуникације и уносе промјене у форми преношења туђег говора.  Сликарски \nстил који ствара мјешовите шаблоне преношења индиректног говора одлика је \nреалистичног и критичког индивидуализма, те релативног индивидуализма, док \nауторитативни догматизам и рационалистички догматизам представници су линеарног \nстила (Бахтин, 1980: 128−138).  \nКако вријеме пролази долази до акумулације промјена унутар неког шаблона, \nустаљују се нове навике које се у синтаксичким шаблонима осликавају у виду чврстих \nјезичких формација. Понекад неће бити најјасније да ли је одређена форма преношења \nтуђег говора шаблон или модификација и да ли припада сфери стилистике или \nграматике. Међутим, није могуће нити потребно подвлачити јасну границу између \nграматичког шаблона и његове стилистичке модификације (Бахтин, 1980: 128−138). \n„Сваки шаблон на свој начин стваралачки прорађује туђи исказ у одређеном, само том \nшаблону својственом правцу. Ако језик у датом стадијуму свога развитка осећа туђи \nисказ као компактну, неразложиву, непроменљиву и непрозирну целину, онда у њему и \nнеће бити других шаблона осим примитивног, инертног директног говора \n33 \n \n(монументални стил)“ (Бахтин, 1980: 142). Бахтин издваја двије модификације шаблона \nиндиректног \nговора: \nпредметно-аналитичку \nи \nвербално-аналитичку. \nПрва \nмодификација чува јасну границу између ауторског и туђег говора, па је одлично \nсредство за преношење туђег говора по линеарном стилу. Индиректне конструкције \nпреносе тачан предметни састав исказа. Вербално-аналитичка модификација уводи у \nиндиректне конструкције „ријечи и обрте туђег говора који карактеришу субјективну и \nстилистичку физиономију туђег исказа као израза. Те се речи и обрти уводе тако да се \nјасно осећа њихова специфичност, субјективност, типичност, а најчешће су стављене \nпод наводнике“ (Бахтин, 1980: 146). Ова модификација индиректног говора ствара \n„крајње својеврсне сликарске ефекте у преношењу туђег говора“ (Бахтин, 1980: 148). \nВербално-аналитичка модификација индиректног говора плодно је тло и говорне \nинтерференције, гдје се у границама индиректног говора не чувају само поједине \nријечи и изрази, већ и експресивна конструкција туђег исказа. Бахтин издваја и трећу \nмодификацију која се користи за преношење унутрашњег говора, мисли и доживљаја \nјунака. Унутар ове модификације туђи говор се третира веома слободно, скраћује се, \nпри чему се теме само јављају у назнакама. Ова модификација назива се \nимпресионистичком (Бахтин, 1980: 149−155). Унутар модификација директног говора, \nБахтин издваја припремљени и постварени директни говор у оквиру линеарног стила, \nодносно реторски директни говор у линеарном стилу (Јеротијевић, 2011: 646). \nНа основу свега што је речено, туђи говор представља „сваки исказ некога лица \nкоји је укључен у ауторски  текст“ (Ковачевић, 2012е: 13), а преношење туђег говора \nподразумијева „укључење туђих ријечи  у ауторски дискурс или текст, чији је резултат \nсинтаксичка конструкција са туђим говором“ (Ковачевић, 2012е: 14). Другим ријечима, \nтуђи говор се може дефинисати као „приказани говор (енгл. represented speech), тј. \nговор/исказ неког емитента поруке што га приказује други емитент поруке у властитом \nговору/исказу“ (Катнић-Бакаршић, 2001: 111), што значи да је дијалошке и \nметатекстуалне природе (Катнић-Бакаршић, 2001: 111).  \nБахтин са правом износи тврдњу да половина изговорених ријечи у \nсвакодневници припада туђем говору (1989: 101). Синтаксичко обликовање туђег \nговора никако се не исцрпљује граматичким шаблонима директног и индиректног \nговора јер су начини његовог увођења, обликовања и сјенчења разноврсни. Постоје два \nнеспорна граматикализована синтаксичка модела преношења туђег говора, односно \nдвије граматикализоване синтаксичке конструкције туђег говора, и то управни говор и \n34 \n \nнеуправни говор. Све остале синтаксичке форме само су варијације у оквиру наведених \nмодела или варијације настале комбиновањем црта модела управног и неуправног \nговора (Бахтин, 1989: 101). Погледајмо које то све облике доживљеног говора \nиздвајамо након спроведене анализе. \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n35 \n \n5. \nТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА \n \nУ наредним одјељцима дефинисаћемо двије основне синтаксичке реализације \nтуђег говора, као и модификације истих, издвојене у Ћосићевој тетралогији Време \nсмрти.  \n5.1. \nМодификације управног говора \nУправни (директни) говор јесте „дословно репродуковани говор некога лица \nизражен самосталном – простом независносложеном или зависносложеном –\nкомуникативном реченицом или исказом и уведен у текст ауторским ријечима“ \n(Ковачевић, 2012а: 14). Када се говор наводи дословно, репродуковањем одређених \nкомуникативних реченица и стављањем у наводнике, при чему су подаци о \nкомуникативном акту изражени одвојеном реченицом која служи као оквир за \nнавођење говора, говоримо о непосредном, управном или директном говору (лат. oratio \ndirecta или oratio recta), односно о реченицама које су употријебљене за дословно \nнавођење (Станојчић и Поповић, 2008: 313−314; Гринбаум и Кверк, 2009: 297−298; \nИствуд, 2002: 329−335). У енглеском језику оваква структура назива се report structure \n36 \n \nи није необично да се изостављају знаци навода када се директно преноси нечији \nпомишљени говор, првенствено у новинарском стилу (Синклер, 1990: 317).   \n Ради се о бинарној синтаксичкој јединици састављеној од: а) говора лика и б) \nговора аутора. Говор лика је праћен ортографским маркерима у писаном дискурсу \nпомоћу којих се одваја од ауторске компоненте. С друге стране, ауторска компонента \nназива се ауторском дидаскалијом (Ковачевић, 2015: 253). Ауторска дидаскалија \n(Ковачевић, 2015: 245−261), конферанса (Принс, 2011: 89) или уводница, како је \nназивају неки аутори (Јовановић, 2009: 255), има основну комуникативну улогу у \nидентификацији говорника пренесеног туђег говора, па ће њен граматички центар по \nправилу заузимати  глаголи говорења, мишљења или осјећања, односно глаголи типа \nverba dicendi3. У англофоној литератури назива се reporting clause или tag clause \n(Синклер, 1990: 314; Принс, 2011: 89). Може се наћи у препозицији, постпозицији или \nу интерпозицији (Ковачевић, 2012е: 15). Синтаксички минимум ауторске дидаскалије \nјесте веза субјекта и предиката. Глагол може садржавати и неки додатак на коме је \nкомуникативно тежиште дидаскалије. Ови додатни конституенти представљају \nсредство којим писац коментарише, односно осликава управни говор (Ковачевић, 2015: \n259). По Ковачевићу основни циљ увођења ауторске дидаскалије није да укаже да је \nисказ изречен, већ да именује лице коме одређени исказ припада (Ковачевић, 2015: \n254). „За разлику од дијалошког, полилошки управни говор по правилу је, у погледу \nидентификације говорника унифициран: уз сваки изречени исказ као управни говор \nписац у дидаскалији именује и лице коме тај исказ припада. Тако су дидаскалије \nполилога, с обзиром на начине обиљежавања говорника, и структурно и стилистички \nпосебно, сиромашније од дијалошких“ (Ковачевић, 2015: 257). У погледу \n                                                 \n3 Катичић (2002: 325−366) уводне глаголе дијели на: \nа) глаголе говорења (verba dicendi) којима се исказује да неко нешто говори; исказује однос једног \nговорења према другом и према ћутању; то су и глаголи који појашњавају да ли је говорење опширно и \nпотпуно или је кратко назначено; који говоре о сврси ради које се говори; који говоре о садржају онога \nшто се говори; којима се говори о изрицању воље; који изричу оцјену онога што се изриче; који говоре \nкаквим се то глаголом нешто изриче и који појашњавају да се говор посредује писмом.  \nб) глаголе осјећања (verba sentiendi) којима се појашњава да неко опажа или мисли нешто; којима се \nпојашњава да зна или разумије нешто; који изричу опажаје које неко или нешто побуђује или им се \nизлаже; који изричу знање; који изричу мишљење или намјеру; који изричу схватање; који изричу \nсјећање; који изричу навикавање; који изричу сумњу; који изричу чуђење; који изричу очекивање и  који \nизричу настојање и бригу; \nв) глаголи душевног стања (verba affecti) којима се појашњава да неко изазива неко душевно стање или \nрасположење; \nг) глаголи хтијења (verba voluntatis) којима се изриче да неко нешто хоће; који означавају ограничење  \nслободне остваривости неке радње и  који изричу могућност слободног остваривања неке радње; \nд) глаголи догађања (verba eveniendi) којима се појашњава да се нешто збива или да нечега има; који \nпоказују да неко збивање почиње или престаје; глаголи помагања и одмагања; глаголи који појашњавају  \nда неко збивање или успијева или се изјаловило и којима се исказује вриједност неког збивања. \n37 \n \nконструкционо-стилистичких и конструкционо-семантичких варијанти дидаскалија, \nмного више могућности пружа изречени од неизреченог управног говора“ (Ковачевић, \n2015: 264). Ради стилистичке разноврсности, односно разбијања композиционе \nмонотоније, ауторске дидаскалије се најчешће реализују у разнообразним позицијама: \nпрепозицији, интерпозицији, постпозицији или у комбинацији позиција (Ковачевић, \n2015: 258, уп. Милашин, 2014: 28−29). Увођење ауторске дидаскалије након директно \nнаведеног исказа припада традиционалном начину представљања директног говора. У \nмодерној прози јавља се тенденција њеног изостављања (Јул, 1998: 271−278).  \n Управни говор спада у паратактичке конструкције4, па се замјенички и лични \nвременски облици управног говора усклађују према говорнику, односно може се рећи \nда се управни говор подудара са оригиналним исказом када су у питању облици \nвремена и деиктичке ријечи (Ковачевић, 2012е: 14−15). Управни говор у српском и \nенглеском језику дијели исте карактеристике: нема субординације, а реплика је \nодвојена цјелина како синтаксички, тако и ортографски; присутни су глаголи \nнавођења; нема транспозиције глаголских облика; у енглеском језику долази до \nинверзије у упитним исказима; управни говор не може бити директни објекат \nглаголима који уводе туђи вербални садржај; присутне су парентетичке структуре и \nекспресивни облици; деиктички елементи се не мијењају и ортографски је маркиран \n(Каравесовић, 2010: 46−47).  \n1a) Адам би опуштено и гласно зевао и ћутао, а он би му рекао: „Сад се напиј хладног \nмлека, па спавај док те не пробудим.“ (ВС 1, 31) \n \n1б) Adam would give a loud, relaxed yawn, and Aćim would say: \"The best thing for you is a \nglass of cold milk. Then sleep until I wake you.\" (IB, 46−47)  \nУправни говор се реализује у низу синтаксичко-стилистичких поткатегорија \nдобијених \nна \nоснову \nсљедећих \nкритеријума: \n„а) \nкритеријум \nкомпонентне \nнекомплетности, \nб) \nкритеријум \nортографске \nнемаркираности, \nв) \nкритеријум \nнедословности и г) критеријум неизречености“ (Ковачевић, 2012е: 17). Тако да \nКовачевић долази до седам различитих модела управног говора: а) реплика дијалога \nили неуведени управни говор; б) слободни управни говор; в) уведени слободни управни \nговор; г) фрагментарни цитат или фрагментарни управни говор; д) недословни \nуправни говор; ђ) неуправно-управни говор и е) изречени и неизречени управни говор \n                                                 \n4 „[К]онструкције које су повезане само напоредним положајем и интерпункцијом односно \nИНТОНАЦИЈОМ, а не употребом ВЕЗНИКА“ (Кристал, 1985: 181).  \n38 \n \n(2012е: 17−21). Издвајамо оне модификације управног говора које се јављају у \nтетралогији Време смрти:  \nРеплика дијалога (неуведени управни говор), односно zero quotative  у \nанглофоној литератури (Јул, 1998: 285), представља управни говор „са имплицитном \nили изостављеном ауторском дидаскалијом“ (Ковачевић, 2012е: 17). У наратолошкој \nлитератури ова варијација управног говора назива се још и одсечни дијалог (Принс, \n2011: 129). Овај облик модификације управног говора подразумијева појаву да се у \nцијелом једном сегменту смјењују реплике ликова без ауторског контекста. „Такав  \nдијалог зближава се формално, али и значењски са драмским дијалогом, поприма \nњегове стилске особине, а уједно означава увођење драмских елемената у прозу као \nједан вид пререгистрације“ (Катнић-Бакаршић, 2001: 113). Нудимо контрастивни \nпримјер ове модификације управног говора:  \n2а) „А зашто тата није љубоморан?“ „Твој тата је нешто друго.“ (ВС 1, 101) \n \n2б) \"Then why isn't Father jealous?\" \"Your father is different.\" (IB, 70) \nСлободни управни говор представља варијацију управног говора код којег \nизостају ортографски маркери говора лика. Принс (2011: 217; уп. Лескив, 2009: 51) \nдефинише СУГ као говор у којем се искази и мисли ликова дају у свом изворном \nоблику, али без било каквог посредовања приповједача у облику конферанси, знакова \nнавода, цртица и сл. С друге стране, србистичка истраживања не искључују \nконферанцу из овог облика доживљеног говора:  Ковачевић (2012е: 17) напомиње да у  \nзависности од тога да ли у састав СУГ-а улази или не улази ауторска дидаскалија, овај \nоблик доживљеног говора дијели се на: \nа)  (неуведени) слободни управни говор: \n \n3а) Али све то чека и војску Оскара Поћорека, иако је много јачи и спремнији. Он је \nнамеран ту да ме победи, а ја баш ту морам да се спасем.  Сад се на истоме две \nсудбине ломе. (ВС 2, 170−171) \n \n3б) But all this is awaiting  the army of Oscar Potiorek, although it was much stronger and \nbetter equipped. He is determined to defeat me here, but it is here  that I  must save the \nsituation. Two separate fates must be broken on the same lance. (TD, 121) \n \n \n \n \n \n39 \n \nб)  уведени слободни управни говор:  \n \n4а) Где ли је сада она баксузина, командант батаљона, да види шта радим?, говори у \nсеби Алекса Дачић и отвара сандук пун муниције. (ВС 2, 398−399) \n \n4б) And where's that goddamn battalion commander to see what I'm doing now?, said \nAleksa Dačić to himself, as he opened a case full of  ammunition. (TD, 294)  \n Унутар конструкција које припадају уведеном слободном управном говору \nпостоје одређена терминолошка преклапања и нејасноће. Као што ћемо појаснити у \nнаредним \nпараграфима, \nидентичне \nили \nсличне \nконструкције \nсу \nразличито \nкласификоване, уз напомену о могућим преклапањима. За потребе овог рада,  \nкористимо термин уведени слободни управни говор за конструкције које су структурно \nи интонативно блиске конструкцијама управног говора, али не садрже дословну \nрепродукцију управног говора, попут:  \n5а) А Богдан се упита: Да ли би овај човек могао да нареди војсци да пуца у штрајкаче, \nдемонстранте, социјалисте? (ВС 2, 194) \n \n5б) Meanwhile Bogdan was asking himself: could this man order his soldiers to fire on \nstrikers, demonstrators, or socialists? (TD, 141) \nУ оваквим конструкцијама користи се двотачка иза уводних ријечи које могу \nбити у препозицији, постпозицији и интерпозицији, док се реченице завршавају \nупитником, узвичником или тачком. Изостанак наводника, као и великог слова иза \nдвотачке удаљава ове конструкције од  конструкција управног говора. Експлицирање \nвезивне \nријечи \nонемогућава \nда \nсе \nоваквим \nконструкцијама \nдода \nепитет \nјукстапонираних5. Овакве хибридне конструкције, које укључују све елементе \nуправног говора, али које не прате законитости истог, Ковачевић терминолошки \nиздваја у облику слободног управног говора. У односу на неуправни говор, овакве \nконструкције нису у форми зависне клаузе, нити су графостилемски представљене \nискључиво као обавјештајне (Ковачевић, 2012а: 188−191).  \nУ раду Међуоднос типова говора у причама Милисава Савића, Ковачевић \n(2011а: 133) издваја три типа графостилемски онеобичајених структура неуправног \nговора које назива конструкцијама неправог неуправног говора: а) Двотачком \nграфостилистички необична форма зависносложене изричне или изрично-зависно-\n                                                 \n5 \nЈукстапозиција \nпредставља \n„начин \nповезивања \nсинтаксичких \nјединица \nбез \nпосредства \nспецијализованих граматичких (граматикализованих) средстава везе (тј. везника)“ (Прањковић, 1993: \n119).  \n40 \n \nупитне обавјештајне реченице. На такав начин се истиче њен дводјелни карактер, при \nчему се двотачком наглашава значај садржаја зависне клаузе; б) Постоје варијанте код \nкојих долази до промјене комуникативног статуса зависносложене реченице \nнеуправног говора: умјесто граматикализоване обавјештајне, писац је замјеном тачке \nупитником реализовао стилематичну интерогативну реченицу и в) случајеви када се \nнеуправни говор изражава невезничком (јукстапонираном) зависном клаузом, при чему \nу позицију везника долази двотачка као нека врста његовог „супституента“, „као \nиндикатор да клауза не почиње малим, него великим словом, што форму ове реченице \nграфостилемски приближава реченицама управног говора, под које се, међутим, ова \nструктура не може подвести због изостанка наводника или црте као ортографских \nверификатора структура управног говора.“ (Ковачевић, 2011а: 133).   \nУ раду О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора (2012е), \nКовачевић наводи како у случајевима када ауторска дидаскалија претходи дословном \nговору лика, односно у случајевима са антепонираном ауторском дидаскалијом, \nуведени слободни управни говор остварује се у двије варијанте: а) иза ауторске \nдидаскалије долази двотачка, а иза ње велико слово којим започиње говор лика; б) \nнеријетко иза ауторске дидаскалије не мора долазити само двотачка, већ  и запета и \nцрта, при чему на почетку дословног говора долази мало слово. Неколико страница \nкасније, Ковачевић дискутује о различитим модификацијама неуправног говора и \nуводи термин полууправни говор, као један од  подтипова експресивног неуправног \nговора. Он подразумијева употребу двотачке иза управне клаузе, односно ауторске \nдидаскалије, али и употребу великог слова иза двотачке којом се уводи зависно-упитна \nклауза. На овај начин пресликавају се ортографске црте управног говора. Усљед тога, \nовај подтип неуправног говора преплиће се или чак подудара (у примјерима код којих \nје у управном и неуправном говору једнако слагање лица глагола и замјеница) са \nоблицима уведеног слободног управног говора. Ради се о чисто стилистичким моделима \nбудући да настају разградњом нормативног модела: негацијом неких његових \nсуштинских нормативних карактеристика. Ковачевић даље појашњава како се \nекспресивни неуправни говор реализује не само у облику зависносложене реченице са \nзависно-упитном клаузом, него и у оквиру модела неуправног говора екскламативног \nтипа (Ковачевић, 2012е: 24).  \n Што се тиче СУГ-а у два језика, може се констатовати да у већини случајева \nсрпски и енглески језик дијеле исте карактеристике: нема субординације, а реплика је \n41 \n \nпосебна цјелина како синтаксички тако и ортографски; нема транспозиције глаголских \nоблика; у енглеском језику долази до инверзије упитних исказа; јављају се \nпарентетичке структуре и експресивни облици; деиктички облици задржавају изворни \nоблик и нема ортографске маркираности (Каравесовић, 2010: 46−47).  \nКовачевић (2012е: 21) напомиње да с обзиром на то да ли глагол у ауторској \nдидаскалији садржи семантичку компоненту изговорености или неизговорености \n(помишљености) исказа говорника, постоје два подмодела − изречени управни говор и \nнеизречени или помишљени управни говор. Овај подмодел управног говора најсличнији \nје уведеном управном говору по томе што садржи све три синтаксичко-правописне \nкомпоненте модела управног говора, наиме, ауторску дидаскалију, говор лика и \nортографску маркираност наводницима или цртом, али се он издваја као засебна врста \nзбог особености глагола у ауторској дидаскалији (Ковачевић, 2012е: 21). \nФрагментарни цитат, фрагментарни управни говор или „крњи“ неуведени \nуправни говор представља „дословно наведени дио говора лика укључен у структуру \nауторског или неуправног говора“ (Ковачевић, 2012е: 19). Не остварује се у оквиру \nструктура управног говора, него представља дио дословног говора лика који је \nукључен у синтаксичке структуре ауторског или неуправног говора. Фрагментарни \nцитат се помиње у енглеској литетатури као комбинација директног и индиректног \nговора унутар једног исказа и првенствено се дискутује унутар новинарског стила (Јул, \n1998: 278−279). Од три елемента модела управног говора, фрагментарни цитат не \nсадржи ауторску дидаскалију, већ задржава само говор лика и знаке навода. Ни тај \nговор лика није пренесен у потпуности, него само један његов дио (Ковачевић, 2012е: \n19). Фрагментарни цитат изузетно је чест начин представљања туђег говора у научном \nстилу, док у књижевноумјетничком није толико заступљен (Ковачевић, 2012е: 19): \n6а) Враћа се лаганим кораком, стоји на мосту: да се опет није уплашила као летос, на \nпуту за Раљу, па сишла у Лапову? Плакала, кајала се у сваком писму, у посљедњем \nпоново себе прекоревала због те „на почетку рата пострадале ноћи.“ (ВС 1, 342) \n \n6б) Bogdan walked slowly back the way he had come. On the bridge he stopped: had she \ntaken fright as she had done last summer on the way to Ralja, and got out of the train at \nLapovo? She has wept and been full of remorse; in her last letter she had again reproached \nherself for \"that lost night at the beginning of the war.\" (IB, 254) \n \n42 \n \nУправни говор унутар управног говора је један од типова управног говора који \nЋосић користи у свом роману карактера и подразумијева инкорпорацију управног \nговора, у којем ауторска дидаскалија може бити уведена, односно изостављена, унутар \nконструкције коју смо претходно назвали репликом дијалога или неуведеним управним \nговором. Унутар оваквог двостепенског навођења (ужи навод у оквиру ширег), ужи \nнавод се издваја полунаводницима (Ковачевић, 2012г: 275):  \n7а) „И настависмо да слушамо Бакуњинову грмљавину, а старац приђе и рече: ''Чујте, \nмлада господо. Слушам вас више од педесет ноћи...’’ (ВС 1, 81−82) \n \n 7б) We went on listening to Bakunin's  fulminations. The old man came up and said: 'See \nhere, gentlemen, I've been listening to you for more than fifty nights…'\" (IB, 55−56)\n5.2. \nМодификације неуправног говора \nУ односу на управни говор стилистички немаркирану категорију туђег говора \nпредставља феномен неуправног говора. У ситуацијама у којима се говор „наводи као \nсадржај акта говорења означеног вишом реченицом; облик навођења је изрична \nреченица, и то онога типа који одговара оригиналној комуникативној функцији: \nобавештење се исказује изричном реченицом у ужем смислу [...], питање − \nзависноупитном реченицом [...], заповест − императивом [...]“ (Станојчић и Поповић, \n2008: 314; в. Мразовић и Вукадиновић, 1990: 663), добија се садржајно и синтаксички \nеквивалентан, али стилистички различит облик туђег говора који се назива посредни, \nнеуправни и индиректни говор или индиректно поновљени текст, како Мразовић и \nВукадиновић уводе (1990: 662), односно report structure у енглеском језику (Синклер, \n1990: 314). Другим ријечима, неуправни говор „јесте форма преношења туђег говора \nструктурисана у синтаксички  облик зависносложене реченице. За разлику од управног \nговора, који се оформљује према принципима паратаксе, неуправни говор  \nструктурише се према принципима хипотаксе. Наиме, синтаксичка конструкција  \nнеуправног говора састоји се од ауторске дидаскалије [...] у облику главне клаузе и \nрепродукованог исказа [...] у форми зависне клаузе“ (Ковачевић, 2012е: 18). Подређени \nтекст се препознаје по употреби субјунктора или неког субјунктивног елемента, али и \nпо промјени референције. Неуправни говор није ништа друго до изношење садржине \nглагола говорења уз помоћ једне зависне реченице: изричне реченице која може бити \nвременски и волунтативно употријебљена. Ту се убрајају још и модалне императивне \n43 \n \nреченице, као и зависно-упитне изричне реченице (Стевановић, 1986: 836−845). \nИндиректни говор „другачије »чује« туђи исказ, перципира га активно и у преношењу \nактуализује друге моменте и нијансе него што је то случај с другим шаблонима“ \n(Бахтин, 1980: 144). Бахтин, стога, са правом закључује да је анализа „душа \nиндиректног говора“ (1980: 144).   \n  Суштинске синтаксичке особине неуправног говора јесу: а) зависносложена \nизрична реченица као форма реализације; б) ауторска дидаскалија (конферанса) као \nуправна клауза те зависносложене реченице; в) препричани говор лика као зависна \nклауза те зависносложене реченице; г) изрични везници да и како и све упитне лексеме \nкао везивни елементи зависне клаузе изричног или зависно-упитног типа; д) \nусаглашавање категорије лица у глаголским облицима и присвојним и личним \nзамјеницама условљено је глаголом из ауторске дидаскалије; ђ) изјавна интонација \nзависносложене реченице усљед чега се искази неуправног говора завршавају са \nтачком (Ковачевић, 2012е: 21; Ковачевић, 2011а: 224−225).  \nУ енлеском језику опште карактеристике неуправног говора јесу:  \nа) изостављање знакова навода; б) уводна клауза се састоји од одређења \nговорника и глагола након чега се користи повезивач that; в) приликом препричавања \nтуђег директног говора долази до слагања времена (нпр. уколико је директни исказ у \nсадашњем времену, у индиректном говору користиће се прошло вријеме); г) личне и \nпоказне замјенице, као и временски и просторни адвербијали подлијежу промјени (нпр. \nI → he/she; this → that; here → there); д) у упитним исказима мијења се редослијед \nријечи у реченици, тако да исказ поприма облик потврдне реченице. Овакве промјене \nпосљедица су постојања временског интервала између директно изречених исказа и \nвремена када су туђи искази препричани (Јул, 1998: 285). \n У два језика издвајају се сљедеће карактеристике, при чему курзивно издвајамо \nтачке размимоилажења: постоји субординација, као и субординатор; присутни су \nглаголи навођења; у енглеском језику постоји транспозиција глаголског облика, за \nразлику од српског језика; нема инверзије у енглеским питањима; не може бити \nдиректни објекат глаголима који уводе туђи вербални садржај; не преносе се \nпарентетичке структуре и експресивни облици; деиктички елементи се мијењају тако \nшто прво и, рјеђе, друго лице прелазе у треће, а проксимални деиктички облици \nпостају дистални и нема ортографске маркираности (Каравесовић, 2010: 46−47).  \n44 \n \nНеуправни говор се реализује у низу подтипова: а) неконекторски неуправни \nговор; б) експресивни неуправни говор; в) полууправни говор; г) дословни неуправни \nговор; д) слободни неуправни говор или неправи управни говор и ђ) полуслободни \nнеуправни говор. Погледајмо које то све модификације неуправног говора нуди \nтетралогија Време смрти: \nДословни неуправни говор представља тип неуправног говора у коме се као дио \nзависне (не)везничке клаузе цитира, односно ортографски маркира, дио говора лика \n(Ковачевић, 2012е: 24):  \n8а) Неко шапуће како је синоћ „оборио у јасле једну добру гузуљу“. (ВС 2, 385) \n \n8б) Miloš was again whistling; someone else was hispering how last night he'd \"laid a real \nnice bit of skirt in the manger.\" (TD, 283) \n Још крајем 19. вијека запажено је да се преношење туђег говора не своди само \nна моделе управног и неуправног говора, те им се прикључује и трећи тип под називом \nслободни неуправни говор. Најзначајнији тип доживљеног говора у Времену смрти \nпредставља управо СНГ, око кога се окупљају сви остали типови доживљеног говора. \nУ данашњој терминологији користе се два термина за овај тип доживљеног говора - \nнеправи управни говор и слободни неуправни говор. Познат је још и као: erlebte Rede; le \nstyle indirect libre; free indirect discourse/speech/style; narrated monologue, represented \nspeech and thought, dual voice, substitutionary speech, narrated speech and thought, \nimmediate speech and simple indirect thought (Херман, Џан и Рајан, 2008: 605). За његово \nиме заслужан је Шарл Баји (1912), супротстављајући га германској употреби \nкоњуктива у главној реченици, када он служи изношењу туђих мисли, али је битно и \nпоменути имена попут Мекхејла, Лича, Шорта и Кона (Живковић, 1992: 133). \nСлободни неуправни говор је термин који се користи у романистичкој, англицистичкој \nи сербокроатистичкој литератури и, самим тим, у нашој дисертацији. СНГ нема \nјединствено терминолошко рјешење, нити има јединствену језичку структуру. Узима \nсе за синтаксичко-стилистички поступак, односно представља појаву на граници \nизмеђу синтаксичке категорије и стилистичког поступка (Ковачевић, 2012ђ: 330−331). \nНа постојање неправог директног говора први је указао Тоблер 1887. године, \nкао комбинације директног и индиректног говора, при чему од директног говора \nпозајмљује ред ријечи и тон, а од индиректног вријеме и лице глагола. Т. Калепки \nуводи термин скривени или завијени говор, јер је главни смисао те форме да се \n45 \n \nодгонетне ко говори (Бахтин, 1980: 162). Бахтин се не слаже с овом тврдњом: не ради \nсе о замаскираном говору чији је главни смисао откривање идентитета говорника. \nУнутар СНГ-а, „с апстрактно-граматичке тачке гледишта − говори јунак, док с тачке \nгледишта стварног смисла целог контекста − говори јунак“ (Бахтин, 1980: 164, уп. \nШеховић, 2003: 81−82). Унутар једне језичке конструкције чувају се акценти два \nразличита гласа, тако да СНГ представља  примјер отвореног говора. Баји износи своје \nвиђење ове проблематике: неправи директни говор представља познију модификацију \nкласичне форме индиректног говора. Ова модификација индиректног говора коју \nназива style indirect libre није окамењена форма, већ се мијења тежећи ка директном \nговору као својој крајњој граници. Баји прави разлику између језичке форме и фигура \nмисли. Фигуре мисли подразумијевају, по њему, „начине изражавања који с тачке \nгледишта језика нису логични, у којима се нарушава нормалан узајаман однос између \nјезичког знака и његовог обичног значења“ (Бахтин, 1980: 166). Нису језичке појаве јер \nсе не изражавају језичким својствима. По њему, неправи директни говор спада у \nфигуре мисли. Са граматичке тачке гледишта, то је говор аутора, а по смислу (што није \nозначено никаквим језичким знаком) – говор јунака. Стога, ради се о ванјезичкој \nпојави. И фослеровци износе своју тачку гледишта: доминанта истраживања преноси \nсе из граматике у стилистику и психологију. Гертрауд Лерх (1914) сматра да је неправи \nдиректни говор чињеница. Ова форма се користи за пренос туђег говора као да је \nњегова садржина чињеница коју саопштава сам аутор. У поређењу са директним и \nиндиректним говором, неправи директни говор је најреалнији. Даје му се стилистичка \nпредност због своје живости и конкретности у односу на индиректни говор. Лорк \n(1921) сматра да је неправи директни говор заправо доживљени говор, док се директни, \nпо њему, дефинише као речени говор, а индиректи као саопштени. Ради се о форми \nнепосредног представљања доживљеног туђег говора, па није погодан за преношење \nдругој особи. Уколико се тако нешто уради, створиће се утисак да особа прича сама са \nсобом или да халуцинира. Не користи се у разговорном језику, те служи само \nумјетничким циљевима. Искључује се из језика, јер не посједује логичну \nједнозначност. Лерх сагледава форму неправог директног говора у широј историјској \nперспективи, те запажа како и директни и индиректни говор иду уз уводни глагол чиме \nсе одговорност за оно што се говори преноси са аутора на јунака. Такав глагол се \nизоставља у неправом директном говору, па се јунакови искази представљају као да их \nаутор узима озбиљно, као да се ради о чињеницама, а не о реченом и помишљеном \nговору. Први пут се јавио у старофранцуском језику и представља посљедицу \n46 \n \nнемогућности да се одвоји сопствена тачка гледишта од позиције властитих јунака. У \nпозном средњем вијеку преношење туђег говора постаје безлично и блиједо, при чему \nпреовладава приповједач, у односу на говорника. У периоду Ренесансе преношење \nтуђег говора је такво да наратор тежи да ступи у приснији однос са јунаком, док се у \n17. вијеку почињу формирати чврста правила индиректног говора по временима и \nначинима. Долази до хармоничне равнотеже између објективног и субјективног \nаспекта мишљења, али и између предметне анализе и израза личних расположења, што \nје послужило као чврста подлога за стварање неправог директног говора као слободног \nстилистичког поступка. У Француској се појављује код Лафонтена, а у Њемачкој код \nТомаса Мана (Бахтин, 1980: 166−185). Најранија свјесна употреба СНГ-а биљежи се \nкод енглеске књижевнице Џејн Остин почетком 19. вијека, након чега долази до \nњегове значајније употребе код викторијанских романописаца (Бити, 1997: 120−121;  \nуп. Стернберг, 1991). На постојање СНГ-а, као језичкостилског поступка, указано је \nјош крајем 19. вијека, али се први научни описи овог феномена јављају тек почетком \n20. вијека, и то у радовима Бајија и Лорке. Баји нуди емпиријски опис овог феномена, \nзаснован на структурно-граматичком опису, док је Лоркин приступ психолошки, при \nчему се наглашавају стилске одлике и књижевно-умјетнички ефекат СНГ-а. Од друге \nполовине 20. вијека тежиште се помјера на дискурзивну димензију језика, па се \nсагледавањем његових функционалних вриједности покушава сагледати однос \nситуационих и текстуалних обиљежја и језичке реализације исказа. Србистичке студије \nо овом феномену малобројне су и претежно се баве његовим наративним ефектима. То \nне значи да се слабо употребљава у умјетничкој прози. Напротив, српска књижевност \nрегиструје употребу овог феномена још крајем 19. вијека (Рајић, 2010: 516). \n Слободни неуправни дискурс, који обухвата слободни неуправни говор и \nслободну неуправну мисао (Принс, 2011: 183), представља терминолошки хетероген \nсинтаксичко-стилистички поступак којим се „нијансно преплетене туђе ријечи махом \nпреносе не с искључива стајалишта извјештача (приповједача − свезналице), већ са \nстајалишта лика“ (Прањић, 1983: 284, уп. Хари, 2013: 10). Ради се о облику туђег \nговора без којег се модерна умјетност приповиједања не да замислити и представља \nреволуциони моменат који уводи анализу туђег говора у сферу литерарних текстова \n(Ковачевић, 2012ђ: 330−332). Укупан број функција СНГ-а унутар једног текста је \nнеограничен. Он може бити средство изражавања ироније, емпатије, тока мисли или \n47 \n \nполивокалности, а првенствено функционише као индекс прозних дијела (Лескив, \n2009: 53).  \nЛингвисти тврде да је СНГ искључиво творевина умјетничке књижевности: \nбудући да се ради о сложеном феномену чије правилно схватање укључује употребу и \nстилистичких критеријума, може се рећи да га карактерише сужена дистрибуција по \nпитању функционалних стилова. Каравесовић тврди како се СНГ среће и у другим \nсфера осим приповједне писане књижевности. Међутим, „пун стилистичко-\nнаратолошки потенцијал ова појава добија управо у прозном казивању, јер се кроз њега \nјезгровитије и без посредника могу изразити како изговорени, тако и неизговорени \nискази, па се тиме постиже и успешније варирање перцепције књижевне форме“ \n(Каравесовић, 2010: 45). Ковачевић доказује да се овај облик доживљеног говора \nкористи и у савременим бајкама (в. Ковачевић 2012в). Привилегија је романескне \nумјетничке прозе, те не може бити саставни дио драмског, поетског језика, нити језика \nнародних умотворина. У односу на прозне текстове, драмски дискурс јасно чува \nграницу између ауторског говора и туђег говора, при чему централно мјесто заузима \nдијалог (Катнић-Бакаршић, 2003: 26). Исто тако, Франглеш (1963) напомиње како је \nСНГ један од основних начина преношења туђих мисли и то не само у умјетничкој \nкњижевности, већ и у свакодневном говору. Иако овај облик туђег говора има своју \nјасну синтаксичку, морфолошку, лексичку и модалну страну, он ипак зависи од мањих \nсегмената текста, али и већих попут поглавља, глава у роману, па и од романа у \nцјелини. Предност овог поступка у односу на друге облике изражавања туђег говора \nмогуће је одредити увођењем дистинкције између епске структуре која изражава \nнеутралну опозицију ауторов-јунаков говор и структура које изражавају јасну \nопозицију између ове дихотомије. СНГ припада првој структури и омогућава \nиндиректно спровођење пишчеве интенције (Човић, 1991: 146−147). Ради се о \nдвогласној структури јер са становишта граматике говори аутор, док према карактеру \nисказа, избору лексике, морфолошким облицима и синтаксичким конструкцијама \nговори јунак. Увођењем више различитих субјективних тачака гледишта, писац више \nније носилац једине надсвијести, већ је „регистратор свијести јунака“ (Човић, 1991: \n152). У романима у којима се јавља СНГ, јунаци износе сопствени суд о догађајима у \nкојима и сами учествују, односно долази до ослобађања ликова, али и ослобађања \nписца. Он је „имперсонални оновременски наратор“ који служи као „конструктивно \nјезгро читавог епског догађаја, односно, романа у целини“ (Човић, 1991: 152). На \n48 \n \nовакав начин добија се на аутентичности приче, односно повећава се њена \nобјективност. Да би дошло до појаве СНГ-а, мора постојати приповједни стил, али не \nбило какав: потребан је облик приповиједања који омогућава гладак прелаз са \nобјективног на субјективизирано приповиједање. Као посљедица тога, јавља се „појава \nунутрашње „драматизације“, судара два различита смисла унутар једног истог \nприповедачког контекста“ (Човић, 1991: 150). Разлика између основног облика и \nоблика СНГ-а, према Човићу, чисто је стилистичке природе јер лежи у смисаоним и \nекспресивним нијансама. Из тог разлога, овај облик није могао као стилистички \nмаркиран облик да развије опште категоријалне норме.  \nПостоји одређени број граматичких карактеристика које су сигнал ове врсте \nдискурса, међутим, оне не могу обезбиједити недвосмислено разликовање у односу на \nприповиједани дискурс, односно не може се одредити искључиво граматичким \nкритеријумима. Човић (1991: 148−150) наводи неколико различитих поступака за \nуочавање феномена СНГ-а: смјењивање глаголских времена и начина; смјењивање \nиндикатива императивом; неочекивана појава разговорне интонације и појава бројних \nинтерјекција и рјечица као формалних средстава за промјену тачке гледишта. Ови \nпоступци нису довољно експлицитни, па никада није у потпуности јасно да ли се \nодређени одломак треба посматрати као СНГ или као приповједачев текст. Овај се \nоблик туђег говора разликује од приповједачевог текста једино у случајевима појаве \nјасних формалних показатеља, попут: 1) сигнала персоналне језичке ситуације која \nприпада актеру; б) упадљивог персоналног стила који припада актеру и в) пружања \nпревише, непотребних за ток фабуле, детаља о ономе што се каже (Бал, 2000: 36−37). \nРајић напомиње да за разлику од управног и неуправног дискурса са својим стабилним \nсинтаксичким обрасцима који олакшавају идентификацију, СНГ се одликује \nамбивалентном и нетранспарентном структуром, тако да је његова идентификација \nмогућа само на основу информације, коју пружа контекст“ (Рајић, 2010: 520−521).  \nУсљед тога потребно је укључити низ контекстуалних, семантичких, синтаксичких и \nлексичких фактора како би се сачувала двогласна природа исказа, што нас наводи на \nзакључак да се његова интерпретација у великој мјери заснива на адекватној \nпрагматичкој анализи. СНГ представља стилско двогласје које је саставни дио \nполифонијског типа романа, односно двогласног или двооријентисаног дискурса. Због \nтога, СНГ представља доминантну синтаксичко-стилистичку структуру унутар микро и \nмакродискурса доживљеног полифонијског текста (Ковачевић, 2012в: 257−268), јер \n49 \n \nомогућава да се сачува „експресивна структура унутрашњег говора јунака и извесна, \nунутрашњем говору својствена, недореченост и еластичност, што је потпуно немогуће \nкада се посредни облик преноси у сувом и логичном облику“ (Бахтин, 1989: 79−80). \nСНГ не познаје границу између ауторског говора и говора јунака. Представља \nпрекорачење лингвистичких модела преношења управног и неуправног говора, чиме на \nнајбољи начин илуструје креативне моћи језика. Ради се о типу туђег говора који је \nсадржински дат као управни, а морфосинтаксички као неуправни, али за разлику од \nњих представља доживљени говор јер се његовом употребом приповједач уживљава у \nговор ликова, при чему задржава своју граматичку позицију. Као један од \nнајсуптилнијих и најсложенијих типова обликовања туђег говора, по граматичким \nособинама идентичан је неуправном говору, првенствено када је у питању употреба \nглаголског и замјеничког лица. Прати га недостатак ауторске дидаскалије и везивног \nелемента, што га диференцира од модела неуправног говора. Ковачевић (2012в: 271) \nнапомиње као једну од  карактеристика СНГ-а у умјетничкој романескној прози управо \nи изостављање глагола типа verba dicendi, али закључује да се употреба СНГ-а са \nуводним глаголом не само региструје, већ је и учесталија од варијанте СНГ-а без \nуводног глагола, у Росићевим бајкама Долина јоргована: бајке из српске старине. \n„Вјероватно је то зато што“, Ковачевић појашњава, „форма с експлицитним глаголом \nговорења јасно упућује на онога коме говор припада, а то је за бајку, у којој је, говор \nкарика у току догађања − врло битно“ (2012в: 271). Ковачевић даље запажа: СНГ као \nунутрашњи говор синтаксички се остварује без уводног глагола, док СНГ као изречени \nговор писац реализује са експлицираним уводним глаголом (2012в: 271). \n Од неуправног говора разликује се у одређеној мјери и по: непостојању глагола \nи субординираних везника, као и могућности употребе експресивних јединица: узвика, \nпитања, елиптичних исказа, недовршених реченица, екскламативних реченица, \nреторичких питања која фингирају дијалог са самим собом и сл., те по томе што може \nбити остварен у форми и упитне и узвичне реченице. СНГ препознајемо по великом \nброју знакова управног говора: изразима блискости у мјесту и времену; прилозима који \nизражавају сумњу или сигурност; облицима директних упитних и узвичних реченица, \nкао и по семантичко/стилским аспектима управног говора попут понављања, \nоклијевања, дијалекатним и идиосинкратичким изразима, субјективним судовима, \nназивима блискости, али и садржајно-мотивационим елементима, као што су сјећања, \nемотивне реакције, нелогичности и претјеривања (Башић, 1991: 111−114). Од управног \n50 \n \nговора разликује се по недостатку слагања категорије лица из тачке гледишта аутора, \nпо деиктичкој дисталности, као и изостанку ортографских знакова − наводника или \nцрте (Ковачевић, 2012в: 270−272; Картер, 1999: 327).  \nКонфронтативна анализа показује сличне формалне одлике СНГ-а у два \nнесродна језика:      \nа) одсуство субординације и изостављање уводног глагола, односно глагола \nнавођења. Могући су случајеви појаве уводне реченице са глаголом навођења као \nнезависне структуре која претходи исказу СНГ-а. СНГ сада има функцију допуне те \nуводне реченице. Овакав тип уводне реченице може и да слиједи иза исказа СНГ-а;  \nб) енглески језик поштује конвенцију слагања времена, односно претериталност \nу нарацији се мора спроводити у свим дијеловима текста ради поштовања синтаксичке \nдимензије. Из тог разлога, језици који поштују ову конвенцију обилују претериталним \nвременима која се односе на прошле, садашње, али и будуће радње. Нарација се врши у \nтранспонованом трећем лицу и претериталном временском оквиру. Рајић (1996: 189) \nзапажа како у језицима у којима се поштује ова конвенција туђи говор је у већој мјери \nинтегрисан у индиректни дискурс него у језицима у којима не постоји ова конвенција. \nДијелови параграфа у којима се уводи СНГ су, стога, дискретни, неочигледни и \nомогућавају нијансирано приповиједање. Мисли и ријечи ликова у облику СНГ-а су \nутопљене у нарацију „од које се не разликују ни лицем ни временом; оне из ње \nизрањају у већој или мањој мјери, а ми их распоређујемо у складу с наведеним \nпараметрима“ (Башић, 1991: 115). Усљед тога, читаоцима је тешко прецизно утврдити \nда ли поједини искази припадају субјективном наратору или се ради о стилском \nдвогласју јунака и приповједача. \nв) замјенице првог и другог лица у СНГ-у постају замјенице трећег лица. Ипак, \nвременски и просторни деиктички изрази задржавају облик који срећемо у директном \nговору. Замјеница трећег лица јавља се као посљедица позиције свезнајућег \nприповједача \nу \nконтексту \nреализације \nговора \nлика. \nПоред \nтрансформације \nсубјекатских личних замјеница, јављају се и промјене унутар објекатских личних \nзамјеница, присвојних замјеница у атрибутивној функцији, као и рефлексивних \nзамјеница. Показне замјенице се не мијењају јер конвенција транспозиције замјеница у \nСНГ-у изостаје код њих, па се умјесто очекиваних облика that/those, срећу облици \n51 \n \nthis/these. Временски и просторни деиктички елементи задржавају свој првобитан \nоблик, односно задржава се перспектива јунака код њих.  \nг) када се говори о синтаксичким карактеристикама битно је поменути \nинверзију унутар упитних исказа, као и присуство структура које су карактеристика \nговорног језика и језика мишљења, попут понављања и слободног низања мисли. Овим \nсвојим карактеристикама СНГ представља моћно средство представљања емотивних и \nпсихичких стања јунака. Тако се приказује испрекиданост тока мисли, оклијевање и \nдисфлуентност, што никако не може бити карактеристика свезнајућег објективног \nприповједача.  \nд) експресивни облици, попут коментара, узвика, узвичних конструкција, \nреторичких питања, реченичних прилога и прилога става, такође карактеришу СНГ.  \nђ) модални глаголи, модални адвербијали и модалне конструкције као \nпоказатељи СНГ-а нису довољно истражени у англофоној литератури. Одлика им је да \nизражавају одређени лични став према догађајима па, према томе, не могу припадати \nсвезнајућем приповједачу.  \nе) нема ортографских обиљежја пренесеног исказа (Гринбаум и Кверк, 2009: \n301; Јул, 1998: 280; Јосијевић, 2015: 187−198). Понекад се овај облик туђег говора \nортографски маркира. У свом раду Граматичка обележја слободног неуправног говора \nу романима Џејн Остин Јелена Јосијевић наводи како се у стваралаштву Остинове \nјављају ортографски маркери СНГ-а. Романи Остинове били су намијењени јавном \nчитању, као популарном виду забаве у том периоду. Због веће интегрисаности говора \nлика у индиректни дискурс субјективног приповједача, обавјештајне реченице које су \nлишене експресивности се ортографски маркирају како би се говор лика додатно \nнагласио. Најчешћи су примјери у којима не постоји формална дистинкција између  \nисказа СНГ и неуправног говора, па је употреба наводника итекако нужна (2015: \n193−196).    \nСлиједи и илустративни примјер:  \n \n9а) Добро је што ће доћи. Моћи ће [←ћу] бар да му каже [←кажем] да је то њихово \n[←наше], то њено [←моје], настало у оној болничкој муци...једно другом чули страх од \nонолике смрти, разумели самоћу у оној безмерној патњи, пријатељство − а не љубав, \nпријатељство које је у њој [←мени] родило наду да је Иван жив... (ВС 4,  27) \n \n52 \n \n9б) It was good that he [←I] was coming. She [←I] would be able to tell him that what they \n[←we] felt for each other had grown out of the painful experience of the hospital. Each had \nunderstood the other's fear of death, the other's loneliness. It had been friendship, not love − a \nfriendship which had given her [←me] hope that her [←my] son was alive. (SD, 11) \nФормалне разлике између СНГ-а у два језика највише се огледају у \nсинтаксичкој организацији нарације: у српском језику постоји могућност опционе \nупотребе наративног презента или перфекта са већим или мањим степеном \nприхватљивости приликом интерпретације, у енглеском то није случај. То нас наводи \nна закључак да је СНГ у српском језику тип „својеврсног редукованог директног \nговора, јер са њим дели већину одлика, али са помереном прономиналном \nфокализацијом, док се темпорално-спацијалне равни махом поклапају са изворним \nобликом“ (Каравесовић, 2010: 52). Презентски наративни оквир у енглеском језику не \nзахтијева стриктно слагање времена, тако да се синтаксичке разлике између СНГ-а и \nСУГ-а, које се јављају у претериталном домену, укидају. Превод таквих конструкција \nпрати временску линију оригинала, па не долази до транспозиције времена при \nпревођењу јер није дошло до њега ни у оригиналном тексту.  На овакав начин  се \nразлика између СНГ-а и СУГ-а умањује и долази до структурног приближавања \nсрпском моделу  (Каравесовић, 2010: 50). Јавља се и проблем додјељивања \nреференције: у српском језику повратна замјеница првог лица било коју \nнедвосмисленост отклања. За разлику од српског језика који нуди могућност увођења \nнарације у другом лицу једнине, гдје се приповиједање прелама кроз призму \nзамишљеног директног саговорника, у енглеском језику ово је крајње необично јер је \nнарација у транспонованом трећем лицу и претериталном временском оквиру \nкарактеристика СНГ-а (Каравесовић, 2010: 48−50). Такође, у енглеском језику писац \nможе нагло прекинути нарацију у трећем лицу, пребацивши тиме у потпуности \nфокализацију на лик и његов ментални доживљај. Такви стилски ефекти се тешко могу \nпренијети у српском језику. Усљед слободније употребе глаголских облика унутар \nСНГ-а у српском језику, тешко је задржати исту темпоралну линију нарације, која се у \nенглеском постиже варирањем фокализације (Каравесовић, 2010: 51−52). Могуће је \nупотријебити облике који не прате конвенцију слагања времена, али то доводи до \nпотенцијалне двосмислености јер долази до недостатка јасних маркера СНГ-а, па је \nтешко утврдити гдје је његов почетак, а гдје крај (Каравесовић, 2010: 52−53). Када се \nфеномен СНГ-а пореди у два језика, може се констатовати да: нема субординације; \nизостављају се глаголи навођења; у енглеском језику постоји транспозиција  \n53 \n \nглаголског облика, док у српском углавном нема транспозиције; у енглеском постоји \nинверзија унутар питања; присутне су парентетичке структуре и експресивни облици; \nпрво лице и, рјеђе, друго прелазе у треће лице, остали деиктички облици задржавају \nизворни облик и нема ортографске маркираности (Каравесовић, 2010: 46-47).  Да се \nзакључити да је у српском језику СНГ флексибилнија категорија, у односу на енглески \nјезик, гдје се захтијева поштовање ригидније конвенције при његовој употреби \n(Каравесовић и Теодоровић, 2015: 123−133, уп. Редекер, 1996: 223). \nИстраживајући синтаксичко-стилистичке особине СНГ-а у романима Скендера \nКуленовића и Меше Селимовића, Ковачевић наглашава како, упркос општем \nмишљењу да феномен СНГ-а представља приповиједање у трећем лицу, може се \nсасвим успјешно повезати и са приповиједањем у првом и другом лицу. Прво лице се, \nдодуше, понегдје и наводи као једна од могућности унутар СНГ-а (Ковачевић, 2012ђ: \n332−333). Ковачевић износи факторе који се морају узети у обзир како би се извршила \nкласификација различитих облика СНГ-а: а) да ли је у подлози СНГ-а монолошки или \nдијалошки текст; б) да ли је наратор учесник или свједок управног говора; в) да ли је \nнеки од учесника говора саговорник приповједачу; г) да ли је приповједач био предмет \nуправног говора (2011а: 142). \n Када СНГ искључује наратора као активног учесника говорне ситуације, \nостварује се у он-форми. Уколико је наратор био свједок или учесник говорног \nдогађаја, онда се остварује или у ја-форми или у ти-форми. У случајевима који \nподразумијевају учешће приповједача у говорној ситуацији, СНГ се синтаксички \nостварује у свим формама којима се може пренијети и неуправни говор (Ковачевић, \n2011а: 137). Уколико је приповједач свједок одређене говорне ситуације, али активно \nне учествује у њој, онда приповједач при стварању СНГ-а говорниково и \nсаговорниково прво, односно друго лице замјењује трећим (Ковачевић, 2011а: 137). \nУколико приповједач није учесник, већ свједок говорне ситуације, а говор у форми \nСНГ-а преноси се једном од учесника говорне ситуације, онда приповједач говори у \nњегово име, па се прво лице из управног говора замјењује СНГ-ом у другом лицу \n(Ковачевић, 2011а:  139). Када је приповједач био један од учесника говорног догађаја \nи сада у форми СНГ-а евоцира тај говорни догађај, онда: „глаголско ТИ из управног \nпостаје ЈА  у слободном неуправном, а глаголско ЈА из управног постаје ОН у \nслободном неуправном, док замјеничко ЈА из управног постаје ОН (А) у слободном \nнеуправном говору, а замјеничко ТИ из управног постаје замјеничко ЈА у слободном \n54 \n \nнеуправном“ (Ковачевић, 2011а: 140). Уколико приповједач преноси управни говор у \nкоме је он предмет говора, онда се треће лице из управног говора замјењује првим \nлицем у СНГ-у (Ковачевић, 2011а: 141).  \nПримјењујући критеријум (не)укључености наратора као говорника или \nсаговорника у говорни догађај, Ковачевић (2012) издваја два синтаксичка модела СНГ-\nа. Према томе, неукљученост наратора подразумијева претварање првог лица једнине \nили множине из управног говора у треће лице једнине или множине у СНГ-у, док \nукљученост наратора у говорни догађај подразумијева претварање другог лица у прво \nили обрнуто када се прво лице претвара у друго. Као граматичка варијација првог \nмодела, јављају се случајеви с плуралском формом првог и трећег лица. Подмодел са \nплуралистичким обликом трећег лица користи се за ситуације у којима појединац \nговорно заступа групу или када је потребно исказати неизречене, а подударне мисли \nгрупе учесника једне говорне ситуације. У моделима у којима је наратор као говорник \nукључен у говорни догађај, наратор је интерпретатор говорног догађаја чији је \nговорник или саговорник био, па самим тим, има улогу и приповједача и лика. У \nдругом подмоделу описује се говорни догађај у коме је лик и сам био саговорник. \nНаратор преноси садржај говорног догађаја који је упућен њему као саговорнику. На \nовај начин се постиже двострука експресивност израза: фатичка која подразумијева \nсаговорникову импресију на говорником изазов и експресивна која подразумијева \nнараторов емоционални став према властитој саговорничкој улози (Ковачевић, 2012ђ: \n333−340).   \nОва подјела потиче од њемачких феноменолога, првенствено Кајзера, који  \nприповједаче, односно начине приповиједања дијели према три граматичка лица. \nПрема тим личним замјеницама је и направљена подјела на три основне форме \nприповиједања које су у њемачком добиле сљедеће називе: Ich Form, Du-Form и Er- \nForm. Облици СНГ-а у другом лицу потврда су „врло стилематичног и стилогеног \nунутрашњег дијалога [...] између Ја и другог Ја, у коме је друго Ја исказано ТИ-\nформом, а остварено стилским поступком еналаге лица или хетеропросопона, који \nподразумијева \nзамјену \nграматичког \nлица“ \n(Ковачевић, \n2015: \n272). \nОваква \nсолилоквијумска реализација СНГ-а подразумијева „реализацију дискурса слободног \nнеуправног говора с трипартитном кореферентношћу (и говорника и саговорника и \nнаратора), с тим да се поједине од тих улога строго диференцирају и/или нараторски“ \n(Ковачевић, 2012ђ: 345). Ради се о врсти СНГ-а у облику унутрашњег монолога „само \n55 \n \nшто се у њему ја не супротставља граматички свом другом ја, него се ја као говорник \nсупротставља кореферентном ти-саговорнику. Притом се, иако кореферентни, \nдогађајно не подударају Ја-говорник и Ти-саговорник. Ја-говорник је наратор који \nевоцира говорне догађаје с Ти као главним јунаком“ (Ковачевић, 2012ђ: 345). Овакав \nоблик доживљеног говора назива се и управни монолошки говор који представља \nнеизречене дијалоге „у којима се сучељавају јунакови „несагласни гласови“ о некоме \nпитању, с тим да ти „гласови“ немају синтаксички статус реплика управног говора, \nнису синтаксички обликовани као управни говор, што и јесте основна синтаксичка \nразлика између драмског монолога као унутрашњег дијалога и дијалога у форми \nуправног говора“ (Ковачевић, 2012д: 316).   \nНајраспрострањенија је форма трећег лица која се користила у доба реализма. \nЈавља се у различитим облицима и карактеристична је за приповиједање уопште. \nМеђутим, изводи се по једном основном моделу: о јунацима се увијек приповиједа у \nтрећем лицу или се основни приповједни искази могу свести на треће лице. У \nлитератури најмање се користи форма приповиједања у другом лицу. Овакав \nприповједач налази се у самој причи, један је од јунака догађања и тачка гледишта \nпримјерена је његовим конкретним егзистенцијалним могућностима. Приповиједање у \nдругом лицу може да истакне однос између јунака-приповједача и јунака-примаоца на \nизразито конкретан начин, али је и она ограничена тачком гледишта приповједача \n(Милосављевић, 1993: 180−183). Катнић-Бакаршић (2001: 114) истиче како овај облик \nСНГ-а, заједно са реторичким обраћањем, показује још већи степен продирања говора \nлика у ауторски контекст и на плану форме, јер би у ауторском говору био коришћен \nоблик СНГ-а у трећем лицу. У прошлости била је карактеристика епистоларне \nкњижевности, односно у дјелима састављеним од преписке главних јунака. У модерној \nлитератури чешће се употребљава форма приповиједања у првом лицу када \nприповједач излаже оно што види и осјећа са властите тачке гледишта. Његова тачка \nгледишта омеђена је његовим идентитетом: он може да види и да осјећа онолико \nколико је јунаку којег представља то примјерено. Уколико би прешао ту границу \nпримјерености, јунак-приповједач био би неубједљив. Приповједач у првом лицу има \nдвије битне могућности испољавања: ја које приповиједа и ја које доживљава, односно \nприповједач у првом лицу и онај који приповиједање доживљава као јунак укључен у \nпричу. Милосављевић напомиње како предност приповиједања у првом и другом лицу, \nу односу на треће, лежи у чињеници да се „кроз различите модусе говора приповедача \n56 \n \nпостиже непосредност излагања, виђења, осећања. Радње и догађаји представљени том \nформом могу да се испричају у време садашње; том врстом приповедања успешно се \nпрати и ток свести јунака − приповедача“ (Mилосављевић, 1993: 183). СНГ у првом \nлицу карактерише одсуство уводних глагола говорења. Међутим, могу се јавити \nслучајеви њихове употребе који служи као увод у овај тип говора. На овакав начин \nскреће се пажња на говор јунака (Ковачевић, 2011а: 136). С друге стране, наратор у \nтрећем лицу може исто тако да се понаша као свезнајући приповједач. Рецимо, \nТолстојев приповједач може да види и да зна као и Бог. „Тачка гледишта приповедача \nу трећем лицу, по правилу, јесте покретна: и по правилу се налази изнад тачака \nгледишта свих јунака, па и изнад тачака гледишта приповедача у првом и другом лицу“ \n(Милосављевић, 1993: 184). \nСНГ може бити остварен са уводним глаголом, што га структурно приближава \nнеуправном говору, али и без уводног глагола, чиме се приближава управном говору. С \nдруге стране, англофони наратолози искључују могућност постојања конферанце у \nСНГ-у (Принс, 2011: 125−126). Подтипу СНГ-а који се структурно подудара са \nмоделом  неконекторског неуправног говора будући да садржи ауторску дидаскалију и \nкоји се по својим  стилистичким  особинама  подудара са моделом правог СНГ-а усљед \nстилистичке двогласне природе, одговара термин полуслободни неуправни говор \n(Ковачевић, 2012е: 27):  \n10а) Ако ни ноћас није стигла пошта, мисли Ђорђе, у подне ће [←ћу] кренути ка \nВаљеву и Шапцу да тражи [←тражим] Адама. (ВС 3,  55) \n \n10б) If no letter has arrived overnight, thought George, at noon he'll [←I'll] go to Valjevo \nand Šabac to look for Adam. (RE, 37) \nОвим обликом СНГ-а ствара се привид управног говора, чиме се даје предност \nтворцу говора у односу на преносиоца истог, иако су преносиоцу подређене \nграматичке особине говора. На овакав начин читалац се доводи у дилему: коме \nприписати дати говор (Ковачевић, 2011а: 136)? Реализација СНГ-а без везника, али са \nприсутном дидаскалијом, у литератури се наводи као једна од терминолошки \nнеразграничених варијација СНГ-а.  \n57 \n \n6. \nАНАЛИЗА КОРПУСА \nУ наредним страницама класификовали смо различите типове доживљеног \nговора. Анализа је подијељена на пет мањих одјељака. Ауторски и управни говор нису  \nпосебно истицани, док се реченице СНГ-а истичу курзивно, при чему смо у загради са \nстрелицом дали граматичке облике управног говора који су у СНГ-у доживјели \nтрансформацију због смјене приповједачке позиције аутора и наратора. Облици СУГ-а \nсу подвучени. Уколико буде долазило до одступања од оваквих правила, то ће бити \nнаглашено.   \n6.1. \nРеализација једног типа доживљеног говора  \nУ корпусу је пронађен одређени број примјера у којима Ћосић користи само \nједан тип доживљеног говора, односно пронађени су примјери монотоне структуре \nнаративног дискурса. Међутим, и у таквим ситуацијама често долази до комбинације \nразличитих подтипова једне врсте доживљеног говора. Незаступљеност ове категорије \nпоказатељ је доминантне природе хибридних конструкција у тетралогији Време смрти.  \n \n58 \n \n6.1.1. Употреба слободног неуправног говора \nНаведени примјер илуструје употребу СНГ-а у трећем лицу једнине, као једине \nврсте доживљеног говора. У читавој тетралогији постоји још свега неколико случајева \nнеобичне комбинације главне и споредне мисли лика чијем унутрашњем монологу \nсвједочимо. Наиме, размишљајући о могућој теми наредног писма, Данило Историја се \nприсјећа и дјевојке Стамене, што је дато у загради. Јовановић (2009: 15) истиче како \nзаграда код Ћосића има двоструку функцију: а) техничку: усаглашавање писања са \nприродном практичном конвенцијом и б) конструктивну и смисаону: њоме уоквирен \nисказ представља говор у говору, исказ о исказу; при чему се не нарушава говорно \nткиво контекста (који га је примио). И заиста, планове који се односе на поновни \nљубавни сусрет са Стаменом писац даје у загради као споредне мисли које прекидају \nток главних мисли, а којима се лик враћа на крају дискурса. Такве мисли подвлачимо. \nПримјер нема енглеског еквивалента.  \n1а) Од те три теме које деду нарочито занимају он би [←ја бих] могао да му напише \n[←напишем], а да га не разочара [←разочарам] и не слаже [←не слажем], једино о \nСтаменином свекру, оном необичном сељаку из Бољковаца што их [←нас] је онако  \nсрдачно погостио и својом памећу збунио, али га [←ме] мало стид да прво писмо с \nфронта почне [←почнем] описом оног славског гошћења и сељачког бесеђења уз пуну \nтрпезу у топлој соби. А како, при томе, може [←могу] да не помене [←поменем] и ону \nчудесну Стамену? (Свратиће [←Свратиће] једног лета у Бољковце, првог лета у миру, \nда испуни [←испуним] своје обећање. Мора [←морам] доживети то њено у младој \nпапрати, под тек разлисталом буквом и сунцем у њеном врху. Тиме да му [←ми] почну \nслобода и мир. Без обзира на то у које се годишње доба заврши рат. За њега [←мене] \nће мир и слобода наступити крајем пролећа, почетком лета, у том забрану њеног \nоца.) Ако би деди у писму само поменуо [←поменем] женско име, старац би га [← ће \nме], сигурно, гласно прекорео [←прекорети]. (ВС 2, 361−362)  \nНаведени примјер илуструје ријетке случајеве СНГ-а у трећем лицу, гдје само \nједна реченица чини читав један микродискурс.  \n1а[i.]) Зар га [←мe] и после летошњих изборних говора, кад му [←сам му] је био \nпротив  кандидат, и то у његовом изборном округу, намеран да га победи ту где је \nнајјачи, после чланка Крај Николе Пашића и старе политичке ере, и после онаквог \nнапада на његову спољну политику пре неколико дана у Скупштини, зар га [←ме] после \nсвега Пашић зове? (ВС 1, 69) \n \n1б[i.]) Did Pašić really want to see him [←me], after all that had happened? After his [←my] \nspeeches during the summer elections, when he [←I] had opposed Pašić in his own \ncontituency, determined to defeat him where he was strongest? After his [←my] article \"The \n59 \n \nEnd of Nikola Pašić and the Old Political Era\"; after his [←his] attack on Pašić's foreign \npolicy in the Assembly a few days ago? (IB, 46−47) \nУ читавом једном параграфу прожима се тема унутрашњег конфликта \nполитичког опозиционара Вукашина Катића: да ли на надолазећој сједници скупштине \nгласати за испуњење савезничких захтјева или не? Како год да усмјери свој драгоцјени \nглас, посљедице су велике и несагледиве. Чак и његова тишина на састанку не доноси \nништа добро. Преостаје му да изабере једно од два зла. Одлучује се о кључним \nпитањима за Србију и унутрашњи конфликт који раздире његову свијест најбоље је \nјош једном осликан СНГ-ом у трећем лицу.  \n1a[ii.]) Заклаће га [←мe] овај стари костур. Ћутаће [←Ћутаћу]. Нека брбља. \nСедница Скупштине почиње у десет. На тај српски рулет, који сада окрећу и ветрови \nПетрограда, Париза, Лондона, и који по своме кочи или гурка Пашић, треба данас да \nзаложи [←заложим] све што је [←сам] за дванаест година стекао. Тај свој \nтакозвани морални и политички ауторитет. Опозиционарски углед. Славу Пашићевог \nнепријатеља. Слободу да говори [←говорим] по својој савести. Ако се изјасни \n[←изјасним] за испуњење савезничких захтева и предају Македоније Бугарској, народ \nће га [←ме] сматрати издајником. И деца. Милена, свакако. Натовариће \n[←Натоварићу] деци срамоту за цео живот. Пашићу више не може [←могу] бити \nистински противник. А то је његов [←мој] политички крај. Ако се супротстави \n[←супротставим] савезничком притиску и брани [←браним] ту кобну Македонију, \nризикује се постојање српске државе, ризикује се све што је за један век створено. \nОпредељује [←опредељујем] се за неизвесност неизмерне жртве. Каква неизвесност! \nТо је самоубиство Србије. Непристајањем на бугарску анексију Македоније прихвата \n[←прихватам] Пашићеву алтернативу. Шта ли мисли генерал Мишић? Да оћути \n[←оћутим] на данашњој седници? Ако данас ћути [←ћутим] кад се о судбини земље \nодлучује, губи [←губим] право да се икада њеном судбином бави [←бавим]. Онда \nзаувек треба да заћути [←заћутим] и опет је крај његовом [←мојем] животном \nциљу, крај је нади и сновима о великој улози којој је [←сам] подредио живот, навукао \nмржњу, толике непријатеље. Остао без спокојства и радости. И деце. Доживео \nпрошлу ноћ. Ноћ која га [←ме] је изровала. (ВС 1, 129−130)  \n \n1б[ii.]) This old man, nothing but skin and bones, would be the death of him [←me]. Let the \nman chatter away; he [← I] would keep quiet. The meeting of the Assembly was due to begin \nat ten o'clock. Today he [←I] had to stake everything he [← I] had won during the last twelve \nyears on this Serbian roulette, which was now turned by winds blowing from St. Petersburg, \nParis, and London, and which Pašić stopped or pushed forward at will. He [← I] must stake \nhis [←my] so-called moral and political  authority, his [←my] reputation as an Opposition  \nleader, the fame he [←I] had  won as the enemy of Pašić, the freedom to speak according to \nhis [→my] conscience. If he [←I] came out in favor of fulfilling the demands of the Allies and \nhanding over Macedonia to Bulgaria, the nation would regard him [←me] as a traitor.  So \nwould his [←my] children; certainly Milena would. His [←my] children would bear the \n60 \n \nburden of his [←my] shame all their lives. He [←I] could no longer be a real opponent of \nPašić. Politically he [←I] would be finished. If he [←I] opposed the pressure from the Allies \nand defended that miserable Macedonia, he [←I] would be risking the very existence of the \nSerbian state, risking everything that had been created during the last hundred years. He \n[←I] would be deciding in favor of uncertainty and enormous sacrifice. Uncertainty! It would \nmean suicide for Serbia. By refusing to agree to the Bulgarian annexation of Macedonia, he \n[←I] would be accepting Pašić's alternative. What did General Mišić think? Should he [←I] \nsit through today's meeting in silence? If he [←I] did not speak up when the fate of the \ncountry was being decided, he [←I] would lose the right to concern himself with its fate; he \n[←I] would have to keep silent forever. That would be the end of his [←my] hopes and \ndreams, of the great role to which he [←I] had dedicated his [←my] life, bringing upon \nhimself [←myself] hatred and enemies. He [←I] would lose all peace and joy. And his \n[←my] children. Olga's words last night had already shaken him [←me] to the core of his \n[←my] being. (IB, 92−93) \nПримјер који слиједи показује да се СНГ у трећем лицу не користи само за \nисказивање унутрашњих мисли лика које се односе на садашњи тренутак. Понекад је и \nевокативног карактера, када се лик враћа у прошлост. Милена Катић користи елементе \nСНГ-а у трећем лицу, размишљајући о природи односа са оцем. Ова врста доживљеног \nговора представља присјећање јунакиње на сопствено дјетињство. Почетак и крај \nпараграфа враћа нас у садашњост.   \n1a[iii.]) Можда више никад неће [←нећу] видети оца. А није [←нисам] могла ни да \nвечера [←вечерам] са њим, ни још једно вече да ћути [←ћутим] под оном нежном и \nдубоком заштитом његовог присуства. Његове тихе свемоћи. Откако зна [←знам] за \nсебе, никад се ничег није [←нисам] плашила у његовом присуству. Ни вештица и \nвампира, ни курјака и змијског цара, ни Турчина и змаја; с њим је [←сам] смела да сиђе \n[←сиђем] и на дно Римског бунара на Калемегдану; и кроз стару шуму и клисуру у \nолујној ноћи да прође [←прођем]; и на гробљу да заноћи [←заноћим]. После дедине \nсмрти, кад је [←сам] појмила да смрт није сан, ни одлазак на небо, на зелену ливаду \nкроз коју протиче речица у којој се брчкају анђелчићи као на слици у бакиној соби, она \nје [←ја сам] била сигурна да јој [←ми] на татином крилу ни та смрт ништа не може. \nИ све до сусрета с Владимиром она је [←ја сам] у свим младићима тражила очеву \nмоћ, особине, лик; није [←нисам] ни посумњала да може [←могу] вољети  неког ко не \nличи на њега. Помно је [←сам] посматрала мајку, изналазила јој мане, утврђивала \nочева преимућства. Тако до сусрета с Владимиром. До тада. Отада, само [←сам] му \nје неколико пута прислонила главу на груди да му слуша [←слушам] срце и сат у џепу \nпрслука; да мисли [←мислим] о металном гласу времена и ужива [←уживам] у \nдубоким, моћним ударима из његових груди од којих цела кућа топлим и тамним \nодјекује; да га било шта запиткује [←запиткујем] како би слушала оно његово \nбрујање, ону јеку у грудима. Зар ју [←ме] је Владимир спречио да вечера [←вечерам] с \nњим, проведе [←проведем] прошлу ноћ с њим, слуша [←слушам] га, пита [←питам] \nзбог чега су све мушкарци љубоморни... (ВС 1, 210−211) \n \n61 \n \n1б[iii.]) She [←I] might never see her [←my] father again. And she [←I] didn't even have \nsupper with him, or spend and evening under the deep, tender protection of his presence, his \nquiet omnipotence. Ever since she [←I] could  remember she [←I] had feared nothing when \nshe [←I] was with her [←my] father. Not even death. Before she [←I] met Vladimir she \n[←I] had looked for her [←my] father's features, his strength, in the young men she [←I] \nmet. The faults she [←I] discerned in her [←my] mother confirmed her [←my] belief  in her \n[←my] father's superiority. Before she [←I] met Vladimir she [←I] had loved to sit on her \n[←my] father's knee and lean her [←my] head against his chest to listen to his heartbeats \nand the metallic voice of his pocket watch, to feel those strong, deep pulsations in his chest \nwhich made the whole house resound with their dark warmth, to ask him questions simply for \nthe sake of hearing that reverberation in his chest. Had Vladimir prevented her [←me] from \nhaving supper with him, spending last night with him? (IB, 153−154)  \nЋосић често комбинује различите облике СНГ-а унутар једног дискурса. \nНајчешће је то комбинација прототипског облика СНГ-а у трећем лицу једнине и \nмножине, којем одговарају конкурентни облици првог лица једнине и множине из \nуправног говора.   \n1a[iv.]) Устаће [←устаћу] тек кад сунце буде изнад јасенова, још неолисталих, а неће \n[←нећу] се обрадовати првом дану свог ратничког одсуства. Ни идућих дана неће \n[←нећу] се радовати у кући претовареној бригом за њега [←мене], у опустелом \nПрерову, где још убија пегавац. Жене којима је [←сам] до рата долазио, ако нису \nпомрле или болесне, у жалости су за неким својим и немоћне за ноћна радовања. А оне \nретке које и у овим данима заврну сукњом кад га [←ме] сретну, не могу ни у зору да му \n[←ми] разгоре жељу. Па га [←ме] Наталија опет замучи. Као оног лета кад су \n[←смо] се ноћу на коњима тркали моравским ливадама и спрудовима, а она баш у \nтрену кад се [←сам се] погнуо ка њеним недрима пала с коња и сломила руку... Али се \nНаталија само болесницима бави, обилази тифусаре по Прерову и околини, ако је \nпонекад сретне [←сретнем], она гледа кроз њега [←мене] и загашено. Зна [→знам] \nзашто, и не радује [←радујем] се да је види [←видим]. Па с оцем  или дедом у чезама \nиде [←идем] од села до села и тражи [←тражим] коња достојног Драгана. Читав \nокруг су [←смо] обиграли и нигде коња каквог жели [←желим]; рат однео најбоље, \nостале раге и ждребад. (ВС 3, 533)  \n \n1б[iv.]) He [←I] got  up only when he [←I] saw the sun shining above the bare ash trees, \nand the first day of his [←my] leave brought him [←me] no pleasure. Nor did the subsequent \ndays, in a house overburdened with anxiety on his [←my] account, and in deserted Prerovo, \nwhere typhus was still claiming victims. The women he [←I] had known before the war had \neither died or were ill, or were in mourning and incapable of nocturnal adventures. The few \nwho did roll up their skirts when they met him [←me] couldn't rouse his [←my] desire even \nat dawn. He [←I] was again troubled about Natalia- as he [←I] had been that summer when \nthey [←we] had galloped beside the Morava, and she had fallen and broken her arm just as \nhe [←I] had leaned over towards  her breasts. But Natalia had time only for those  who were \nill, she spent her time  visiting typhus patients, and if he [←I] met her she looked straight \nthrough him, all passion extinct. He [←I] knew why and it didn't please him [←me]. He [←I] \n62 \n \nwent from village  to village  with his [←my] father and grandfather  in the dogcart, looking  \nfor a horse that would be worthy successor to Dragan. They [←we] went around the entire \nneighborhood, but there was no horse of the type he [←I] wanted anywhere; the war had \ntaken the best ones, leaving only nags and foals. (RE, 393)  \n6.1.2. Употреба полуслободног неуправног говора  \nУ сљедећем примјеру запажамо ортографски знак три тачке са којима почиње и \nзавршава унутрашња мисао Живојина Мишића. Ћосић их користи када жели читаоца \nвратити у прошле догађаје у односу на садашњи моменат. Примјер илуструје ријетке \nслучајеве СНГ-а  који су праћени ауторском дидаскалијом (размишља генерал Мишић) \nбудући да је једна од основних карактеристика СНГ-а управо одсуство уводног \nглагола. Ковачевић (2012е: 27) образлаже да разлика између ове врсте говора, коју \nназива полуслободним управним говором, и правог СНГ-а лежи у чињеници да се \nполуслободни неуправни говор чешће користи за преношење изреченог говора лика, \nпри чему не долази до раздвајања тачке гледишта аутора и лика. Наведени примјер \nпоказује како се полуслободни неуправни говор чешће користи као оружје за \nизражавање унутрашњег говора лика у Ћосићевој тетралогији. Подвлачимо \nконферансу као јасан сигнал ове врсте доживљеног говора. Примјер нема енглески \nеквивалент.    \n1а[v.]) ... После три дана боја за Сувобор, изгубио је [←сам] и Сувобор и гукошке \nположаје, размишља генерал Мишић. Уздао се [← сам се] у планине, рђаве путеве, \nнепролазе. У кишу, снег и маглу. Уздао се [← сам се] у земљиште и небо. Да скрше, \nпребију, разломе Поћорекову  армију. Да липсава по врлетима и урвинама. Затим да \nсјури у глибницу Колубаре. Али су Швабе толико премоћне да су свладале земљиште и \nнепогоде, освојиле косу по косу, брег по брег; корак по корак, пеле се уз Маљен, \nСувобор, Рајац. Поћорек је методично и упорно ратовао. Нигде није испољио сву снагу. \nОно што би наумио, то је постизао. Задобијено је добро чувао. Ударци му били \nпромишљени. Сада, са Сувобора, зариће му се [←ми се] у леђа и раскомадати армију. \nТо би и један фелдвебел учинио, а некмоли фелдцајгмајстер и командант Балканске \nвојске Аустроугарске царевине. Можда је у оволиким  ситним победама истрошио [← \nсам...истрошио] снагу за одсудну победу? Можда нема резерве [←немам резерве]? \nМожда...А да ли је наступио час кад је и „можда“ чињеница за једну одлуку? \nПреостала, посљедња могућност за спас. Можда. Зар је то све на чему може да \nзаснива [←могу да заснивам] мисао и делање?... (ВС 2, 290−290) \n63 \n \n6.1.3. Употреба управног говора \n Директни говор знатно обогаћује структуру Ћосићеве тетралогије. У говору ликова \nпреовлађују једноставни искази, састављени од малог броја ријечи и са простом \nсинтаксичком структуром. Дијалог је спонтан, слободан, лак, жив, течан и понекад \nмаксимално сажет. „Искази се у дијалогу узајамно траже и привлаче. Усамљени не казују \nништа, али када се споје са саговорниковим − говоре много” (Јовановић, 2009: 21).  \n Издвајамо случајеве изоловане употребе ове врсте доживљеног говора. Реплике \nсаговорника најчешће нису праћене ауторском дидаскалијом,  јер је јасно из контекста \nко изговара одређену реплику. Овакав облик управног дискурса називамо неуведеним \nуправним говором.  \n2a)  Све што вам треба тражите. \nНеки динар. \nЈе л вам доста по сто?  \nМного. Како да вратимо толике паре? \nПаре ће да ми врате они. Кад се врате из рата. (ВС 1, 44) \n \n 2б) \"What do you need? Just ask.\"  \n\"A few dinars!\" \n\"Will a hundred each do?\" \n\"That's too much! How can we pay it back?\" \n\"The boys can – when they return from the war.\" (IB, 28) \n Рјеђи су случајеви када Ћосић уводи ауторску дидаскалију, коју подвлачимо:  \n2a[i.])   Одлучио сам да пођем с Толом ка  Ваљеву. Да му се нађем. Ишчупам га како  \nзнам. С војском и државом види се шта ће бити − рече Ђорђе и испљуну цигару.  \n \nАћим га обухвата погледом, тамног, урезаног у прозор и свитање; каже дрхтурећи, \nгласно: Смемо ли то, Ђорђе?  \n \nКад су несреће велике и кад на народ падну, не сме човек сам да им узмакне. Једна \nсе глава има и мора да се узмакне. \n \nАћим дуго ћути, па промуца: Адам неће пропасти! Не може, Ђорђе, све наше  да \nпропадне. Ни рат не узима без мере и рачуна. Ни најгоре зло није без правде. А ми \nсмо се испатили и за Мораву. И ти и ја. \n \nА ако пропадне, шта ћу онда?− шапну. (ВС 1, 48−49) \n \n \n  \n64 \n \n2б[i.])  \"I am going to Valjevo, to help Adam,\" Djordje said. \"I'll find a way of getting  \nhim out. The army and the state are up to no good.\" \n \nAćim looked hard at him, a dark figure etched against the window in the early dawn \nlight. \"Dare we do that, Djordje?\" he said with a slight tremor in his voice. \"In times of \ngreat misfortune, a man mustn't try to get himself out of trouble on his own.\" \n \n\"We each have only one head, and we have to keep it out of trouble.\" \n\"No harm will come to Adam!\" Aćim said after a pause. \"Not all our boys will get killed. \n \n Therе are limits, even in war. Even in the greatest evil there is some justice.\" \n\"What if he does get killed?\" (IB, 31) \nЋосић уводи експлицитно говорника само у случајевима када дијалог сачињава \nвише саговорника, па је немогуће на основу контекста препознати коме припада \nодређена реплика. У оваквим случајевима теме дијалога су интелектуално ангажоване \nи исказане у облику политичке конверзације. С правом Станојевић напомиње како \n„супротстављањем подвојених мишљења о различитим темама, драмски дијалози воде \nдо дискусија или усамљених филозофских диспута“ (Станојевић, 2001: 39). \n2а[ii.])  Престолонаследник Александар:  \nНа Косову смо, господо. Сваки војник, сваки Србин данас се косовски осећа: \nодлучује нам се судбина. Можда опет на векове. \n \nПашић: \nЈесмо на Косову, али предлажем, престолонаследниче, да о царству небеском не \nрасправљамо. Јер ми, свакако, нећемо у то царство. \n \nПрви министар: \nУ нашој историји, господине председниче, постоје порази који су већи од \nпобеда.  \n \nПашић: \nТако мисле гуслари и песници. А народ не живи од славе пораза. (ВС 4, 503) \n \n2б[ii.])  Prince Alexander:  \nWe're in Kossovo, but I would suggest, sir, that we not discuss the heavenly kingdom. \nThat's certainly not where we want to go right now.\" \n \nPašić:  \n\"It's true we're in Kossovo, but I would suggest, sir, that we not discuss the heavenly \nkingdom. That's certainly not where we want to go right now.\" \n \n \n \n \n65 \n \nFirst minister:  \n\"In our history, Prime Minister, there have been defeats greater than victories.\" \n \nPašić:  \n\"So poets think. But the people can't live on the glory of defeats.\" (SD, 317) \nНеријетко се јављају случајеви када Ћосић унутар директног говора лика \nискључује реплику саговорника, која се подразумијева. О садржају исказа самог \nсаговорника закључујемо на основу реплике говорника. У наведеном примјеру јасно је \nда пуковник сматра да је највиша кота 620 и да се назива Стража. Његов одговор није \nдат у потпуности, али на основу реплика Живојина Мишића се препознаје.   \n2a[iii.]) Ништа, ништа. Све је у реду, пуковниче. Видите ли, назирете ли бар онај вис? \nЗнате ли која је највиша кота овог предела? Није Стража, него Баћинац. Да. Кота 620. \nСетите се карте. На Баћинцу мора једна дивизија озбиљно да запне. Дунавска другог \nпозива. На Миловцу ћемо учврстити Моравску. Са Баћинца и Миловца почиње наш рад \nза повратак на Дрину и Саву. (ВС 2, 59) \n \n2б[iii.]) \"No, there's nothing the matter, Colonel, nothing at all. Can you see that height, or at \nleast its outline? If you can't see it, do you know which is the highest elevation in this district? \nNo, not Straža. Baćinac.Yes, it's marked as Elevation 620, you remember, on the map. One \ndivision must make a serious attack on Baćinac- the Danube Division, second levy. And we'll \nplace the Morava Division in a firm position on Milovac. From Baćinac and Milovac we'll \nbegin moving back to the Drina and the Sava.\" (TD, 43)  \nСлично претходном примјеру, јавља се и примјер (2[iv.]) у којем један \nмикродискурс осликава више исказа изречених од стране различитих медицинских \nсестара, онако како допиру до уха уморне и замишљене Милене Катић.  \n2a[iv.]) Таман ја да припалим свећу једном ђаку, кад поче пуцњава. Мислила сам, \nвратиле се Швабе! А ја сам била задремала стојећи уз излазна врата. Ноћас неки ложио \nфуруну, па је нешто смрдело. Је л' ожењен, кога има тај мајор? Кад је тај лудак \nприпуцао, ја сам мислила да сањам. Децо, шта мислите: је л' он херој или је кукавица, \nтај Гаврило Станковић? Кукавица! Него шта, кукавица! И ја мислим да је кукавица! Ал' \nсте површне, гуске моје. А ти си филозоф. Ја нисам филозоф, али је тај мајор херој, \nјуначина. Страшно ми је жао што га нисам упознала. Имао је дивну црну браду, то сам \nзапамтила. Да сам га знала, ја бих се у њега заљубила! Десо, измери тој Цани \nтемпературу. Видиш да блеји, заљубила би се у самоубицу! Милена, два пута те питам: \nје л' био ожењен тај мајор? (ВС 3,  261) \n \n2б[iv.]) I was just going to light a candle for a student when the shooting started. I thought to \nmyself: The Austrians are back again! I was half asleep on my feet by the main door. Some \nold gaffer lit the stove last night, and there was a funny smell. Was that major married? Does \nhe have any family? When that idiot fired the shots I thought I must be dreaming. What do \n66 \n \nyou think, girls: was Stanković a hero or a coward? A coward! What do you mean, a coward? \nI think he was a coward, too. That's just a superficial view, you silly goose! I'm sorry I never \nknew him. He had a wonderful black beard. If I'd known him I'd have fallen in love with him. \nTake Jennie's temperature-you can see she's delirious. Milena, this is the second time I've \nasked you whether the major was married. (RE, 195)  \nУколико нас Ћосић враћа у прошлост дискурси управног говора слиједиће \nтрадиционална правила по којима се препознаје управни дискурс:  \n2б[v.]) Повикао је:  \n„Куда ћете, браћо? Рат им у кући. Нека не убијају швапске цареве, нек вешају наше \nлопове из Владе и Скупштине. Пашић губи изборе, па гура Србију у рат. С чим ћемо у \nрат, питам вас, браћо и децо? Добро, с Турцима, морало се. И с Бугарима, заслужили су. \nАли како ћемо сад на Аустрију и Немце? На две царевине. Народ је го и бос, рат и \nнеродица нас исцрпили. Презадужени смо толико да нас ни чукун унуци неће моћи да \nраздуже. Већ две године није родило. Метиљ сатро стоку. Кише убиле земљу, шта смо \nпосејали? Шта смо пожњели, питам вас, браћо? Амбари празни, торови пусти, народ \nсмршао и проређен ратом и заразним болештинама, а Пашић тера у рат. И шта ће нам \nдржава без народне  правде и закона за све? Може ли бити горег рата од нашег рата за \nтај јадни живот?“ (ВС 1,  32). \n \n2б[v.]) \"Where are you going, brothers?  \nThe war is here at home. Our boys shouldn't  be killing the German emperors; they should be \nhanging  the thieves in our government! Pašić has lost the election, so he's pushing  Serbia \ninto war! And what are we going to fight with? All right, we had to fight the Turks. And the \nBulgarians deserved what they got. But how are we going to fight Austria and Germany- two \nempires? The people are naked and barefoot; we're  worn out by war and poor harvests. Not \neven our great-great-grandchildren will be able to pay off our debts. The crops are poor; our \nanimals all have worms; the rains  are ruining  the soil. What have we sown? What have we \nreaped? Our granaries are empty, our sheepfolds deserted, the people are hungry and dying of \ndisease − and Pašić is driving us into war! What good is a state  without justice for the \npeople? Can there be a worse war than the war we are fighting for this miserable existence\"? \n(IB, 19) \n6.1.4. Употреба слободног управног говора \nНаведени примјер представља дио писаног дискурса, односно дневника који \nчита Алекса Дачић, а односи се на мисли несталог војника Ивана Катића. Записане \nинтимне мисли престрашеног младића Ћосић ставља у курзив и најчешће су у облику \nСУГ-а у првом лицу, што илуструје примјер (3), или рјеђе у облику СУГ-а у другом \nлицу. Изводи из дневника нису предмет интересовања преводиоца.   \n67 \n \n3a) Моје су цокуле заиста крваве. И нешто бело и масно смрзло ми се на пертлама. \nКако да не мислим? (ВС 2, 475) \nДуже описе спољашњих околности или епизоде реплика између два или више \nсаговорника Ћосић често прекида и кратким микродискурсима којима нам предочава \nунутрашњи свијет главних јунака у ратном вртлогу.  \n3а[i.]) Шта ли би ми Иван сада рекао? − помисли лагано корачајући ка улазу у болницу. \n(ВС 3, 314) \n \n3б[i.]) [...] What would Ivan say to me now? she wondered, walking slowly towards the \nentrance of the hospital. (RE, 235)  \nУ ријетким случајевима када Ћосић одлучује да прикаже монотону структуру \nсвојих микродискурса, уводи СУГ у првом лицу множине, како би изразио колективни \nстав или стање једне нације у вихору рата. Ћосић не прави интерпункцијску \nдистинкцију између реченичних структура. Једини интерпункцијски знак који користи \nјесте двотачка. Преводилац уводи више реченичних структура, односно раздваја мисли \nу више исказа, оивичених великим почетним словом и интерпункцијским знаком на \nкрају.   \n3a[ii.]) Човек је откад се зна за њега, и види се одмах: дошао усред наше сјебаније кад \nнам кола низ урвину јуре и испречио се пред руду а може дупе украј а не под гранате \nкоје само што не прште по овом кркљанцу где се не зна ни шта смо ни куда ћемо под \nпроваљеним небом те нам од кише и зуби иструлише а сутра ће нам мраз и снег уши и \nпрсте да скрате па ћемо да останемо занавек у рову и раци истој можда ће бити како он \nкаже а ако и с њим не буде боље и тако како рече онда се више ни у кога и ни у шта \nнемамо да уздамо: баш да видимо шта ће и овај човечуљак са жутим брковима што се у \nновом шињелу и чизмама до колена с вранцем посилнима и свитом искурчио пред нас \nкад нам се све смркло да не сване никад јер и нема за шта кад нам је судбина псећа и до \nрата и у рату. (ВС 2, 46) \n \n3б[ii.]) You can see what a man's like by everything he does: he came right into the middle of \nour blasted mess when our cart was tearing down the underbush and stuck himself in front of \nthe shaft, but perhaps he had his backside hindmost, but not under the shells which were \nspurting all over this chaos. We don’t know where we’re going to go in this cloudburst; our \nteeth will rot from this rain and tomorrow the frost and snow will rip the top off our ears and \nfingers and toes. We’ll stay in this ditch forever, in the same grave maybe. It will be like he \nsays maybe. It will be even better with him, just as he says; then there’s nothing and nobody \nto rely on. We’ll just see what this man with the yellow mustache will do, the one who turned \nup here in front of us in his new overcoat and boots up to his knees and his orderlies and his \nstaff, just when everything was black as night and we’ll never  see daylight again. And what  \ncan we do when we had a dog’s life before the war and now in the war. (TD, 30) \n68 \n \nУ моментима очаја Ћосићеви ликови обраћају се Богу, што најбоље илуструје и \nнаредни примјер. За овакву врсту исказивања емоционалног набоја писац користи СУГ \nу другом лицу. Јунаци се најчешће обраћају божанству (3[iii.]) или имагинарном \nсаговорнику (3[iv.]).    \n3а[iii.]) Оче мој бедни, што си ме створио на овој земљи кад ти не можеш ни мрава да \nзгазиш? Од тебе ми је стид, ова разнета душа, овај чопор кукавица у мени. Ко ти је дао \nправо да ме створиш? (ВС 4, 265−266) \n \n3б[iii.]) My poor, wretched father, how could you create me when  you couldn't even tread on \nan ant? It's  from you that I've inherited  this  shame, this soul torn to pieces, this pack of \ncoward within me. Who gave you the right to create me? (SD, 159−160)  \n \n3а[iv.]) Ех, мој самоуверени човече...Био си равнодушан према стварима, зато оне теби \nи ћуте. Готово за све што сам волела ти си имао ћутање. Све си одобравао. Ниси ни \nпомишљао колико ме болело што се ничему мом ниси супротстављао. Тебе никад није \nбило страх да можеш ишта изгубити. Зашто би те понизила једна моја исповест? Не \nпрекоревам те, јер сам некада у твојој сигурности у моју љубав видела и разлог за своју \nсрећу. Зато сам и чинила све што ти чува достојанство пред светом, који прља и \nспотиче сваког чистог и јаког. А ти, који си у тој проклетој политици и опозицији, не \nзнам да ли увек и праведно, немилице тукао људе по глави, ниси показао да ти је моја \nоданост потребна. Теби је било значајно само оно што се јавно догађа, што сви виде, а \nмени је у нашем животу било вредно само оно  што је наше. Ех, мој Вукашине. Ти и \nдеца били сте ми све, а ја сам теби била неко коме си се уморан враћао. Неко од кога си \nодлазио ономе што ти је важније. Тако и јесте, тако и треба. Са твоје стране није то \nбила неправда. Ни жртва са моје. И не помишљај да си ми нешто дужан. Први пут у \nживоту ја сам се у Ваљеву одлучила на жртвовање... (ВС 4, 56−57) \n \n3б[iv.]) Ah, my self-confident man, you were indifferent to those objects, so they were silent. \nYou've always been reserved with me. You approved of everything. You have no idea how \npainful it was for me that you never opposed anything I did. You never thought that you could \nlose anything. Why should my confession humiliate you? I'm not reproaching you. At one \ntime I even saw your certainty of my love as a reason for my hapiness. That's why I did what I \ncould to preserve your dignity in a world that stains everything that is clean and undermines \neveryone who is strong. You never gave any sign that you needed my devotion. What \nmattered to you was what was done in public, what everyone could see. Ah, Vukašin! The \nonly thing I valued in our life was what was ours alone. You and the children were everything \nto me, but to you I was just someone you come back to when you were tired. A person you \nleft to go to someone more important. That's how it was, and had to be. It wasn't an injustice \non your part or a sacrifice on mine. You aren't obligated to me in any way. It was in Valjevo \nthat I chose to sacrifice for the first time in my life. (SD, 28−29) \nЋосићев јунак обраћа се имагинарном саговорнику, Вукашину Катићу, са којим \nсе води унутрашња полемика. Примјер је специфичан по томе што се различити \n69 \n \nоблици обраћања користе за исту особу. У тексту подвлачимо облике вокатива који то \nјасно и показују, како у српском, тако и у енглеском преводу.  \n3а[v.]) Кад већ знаш, Вукашине, шта није моје право, знаш ли онда шта јединог мене \nчека ако Прва армија буде поражена? Срамота. Јесте, вечна срамота. Она је казна за \nкоманданта поражене војске. Војницима следују страдања и патња, али они могу да \nживе и преживе. Срамоту команданта поражене војске најтеже је живети и преживети. \nСви је памте. Кад би ти, Вукашине Катићу, знао колики је мој страх ноћас. Ја сам ноћас \nнајвећа кукавица у Првој армији. Никог не мучи такав страх. Ниједног Поћорековог \nвојника није толико страх као мене, пријатељу. (ВС 2, 382) \n \n3б[v.]) Since you already know the limits of my rights, Vukašin, do you know what is waiting \nfor me, and for me alone, if the First Army should be defeated? Disgrace; yes, eternal \ndisgrace. That is the punishment of the commander of a defeated army. The soldiers get their \nportion of suffering and hardship, but they can live through it. But to  live through  and \nsurvive the disgrace of the commander of the deafeated army  is very, very difficult. \nEverybody remembers it. If only you knew, Vukašin Katić, how desperately afraid I am \ntonight! I am the biggest coward in the First Army. No one else is tormented  by such fear. \nAnd not a single soldier in Potiorek's army feels the fear that I do, my friend. (TD, 281)  \nНаведени примјер представља ријетке случајеве када je сваки исказ СУГ-а у \nтрећем лицу праћен ауторском дидаскалијом, које и истичемо у примјеру 3[vi.]. \nАнализа корпуса показаће да аутор не користи често конферансу при увођењу \nдоживљеног говора.  \n3a[vi.]) После једног оваквог незаслуженог пораза, шта остаје човеку на некаквој \nдужности и власти? - пита се и одговара: Може само коцком и курвама да се утеши. \nБлудом, коцком!, верује док точкови фијакера секу блато и трешти калдрма под \nсуснежицом. (ВС 3, 265) \n \n3б[vi.]) After such an undeserved defeat, what could a man in a position of authority do, he \nasked himself; only gambling and whores could offer any consolation. Yes, that's it, he said to \nhimself with conviction, as the wheels of the carriage sliced through the mud and rattled over \nthe snow-covered cobblestones. (RE, 198) \n6.1.5. Уланчавање више подтипова једног облика доживљеног говора \nЧетврта поткатегорија анализира уланчавање више подтипова једног облика \nдоживљеног говора. Погледајмо какве комбинације корпус нуди:  \nУнутар краћих параграфа који прекидају главни ток унутрашњих мисли јунака, \nили прекидају дијалошку интеракцију ликова, јавља се и комбинација помишљеног \n70 \n \nСУГ-а у трећем лицу, унутар првог исказа, док се у преостала два исказа јавља СУГ у \nпрвом лицу.  \n4а) Човек умире онакав какав се и родио, помисли Вукашин. И ја сам исто што сам био \n у Прерову. Шта да му кажем сада? (ВС 1, 197) \n \n4б) Life hasn't  changed us, thought Vukašin. I too am the same as I was in Prerovo. What can \n I say to Djordje now? (IB, 143)  \nЋосић такође комбинује уведени неизречени облик СУГ-а у првом лицу, при \nчему завршава параграф неуведеним обликом СУГ-а у трећем лицу.  \n4a[i.]) Где ли је сад она баксузина, командант батаљона, да види  шта радим?, говори у \nсеби Алекса Дачић и отвара сандук пун муниције. Каква медаља за храброст, мајчина \nму. За ово што сам до сада урадио, следује ми поднареднички чин и Карађорђева \nзвезда! Сунце им божје, официрско, изеличко! Тртови и лажови! (ВС 2, 398−399) \n \n4б[i.]) And where's that goddamn battalion commander to see what I'm doing now? said \nAleksa Dačić to himself, as he opened a case full of ammunition. What price a medal for \nbravery, for Christ's sake! For what I've done just now I should be promoted to sergeant and \nget the Karageorge Star! To hell with those bastard officers- a bunch of cowards and thieves!  \n(TD, 294) \nПрви исказ илуструје ријетке случајеве уведеног СУГ-а када је ауторска \nдидаскалија у медијалној позицији. Остатак параграфа припада облицима неуведеног \nСУГ-а.   \n4a[ii]) Објављивањем савезничког притиска на српску владу − Вукашин у себи \nнаставља да сређује утиске - постаје немогућ и бесмислен даљи напад на њену \nполитику од стране Врховне команде и ратних команданата. Официрско незадовољство \nВладом и њеним председником  Пашић  претвара у гнев и скреће га на савезнике и \nБугаре. А шта затим? Ниједно судбинско питање није решено; криза се продубљује, \nвојни слом бива неминовнији и са све тежим посљедицама. Тај мајстор задобија \nвечерас једну, у суштини безначајну, политичку победу: слогу Владе и Врховне \nкоманде у неприхватању савезничких захтева. Али докле? И шта Србија добија тим \nтрадиционалним опредељењем  за царство небеско? Нестаје као држава и поново тоне \nка дну историје и света. (ВС 1, 176)  \n \n4б[ii.]) The revelation  of Allied pressure on the Serbian government − Vukašin continued to \nsort out his impressions- rendered any further attack on that government's policy by the High \nCommand  and the officers impossible and meaningless. The dissatisfaction of the officers \nwith the government, and with Pašić at its head, was transformed into anger directed against \nthe Allies and the Bulgarians. What would be the next step? No vital problem had been \nsolved; the crisis was getting worse; military collapse was inevitable, with increasingly \n71 \n \nserious consequences. That masterly politician had won, that evening, a political victory  that \nwas in fact meaningless: agreement  between  the government and the High Command that \nthe demands of the Allies could not be accepted. But what then? What would Serbia gain \nfrom her tradicional decision in favour of pie in the sky? She would cease to exist as a state, \nand sink once more to the lowest point of historical significance. (IB, 128−129)  \nПримјер илуструје ријетке случајеве када Ћосић користи само један облик \nдоживљеног говора унутар дужег микродискурса: СУГ са великим бројем подтипова.  \nЛик прелази са уводних исказа СУГ-а у трећем лицу на исказе СУГ-а у првом лицу. \nИскази СУГ-а прошарани су елементима обраћања имагинарним саговорницима. Како \nби се обратио тим саговорницима, лик користи различите облике императива.  \n4a[iii.]) За тачан одговор на то питање треба водити рат, и убијати за лажне и глупе \nодговоре. Шта смо ми људи, то је прво национално, државно, територијално питање. То \nје прави разлог за европски рат, а тек под каквом ћу заставом и чијом круном да \nждерем, серем и јашем Ленке! И да сам слободан и да нећу што неко хоће, да псујем \nонога ко ми се псује и презирем глупаке и подлаце. Да будем то што јесам, како синоћ \nрече онај добродушни шаљивџија мајор Гавриловић. Јесам ли рођен да будем убијен \nбранећи отаџбину? И треба ли нам отаџбина у којој мора да гине свако ко се у њој \nроди? То је питање од кога зависи мој ратни циљ, и нада, и инат у злопаћењу до \nпогибије. А шта ћу ја кад мене мучи која је само моја секунда у вечности, и где је само \nмоја стопа на оволикој земљи? Па твоја је отаџбина, твоја је сва Србија! − узвикујеш \nпатриотски и гледаш ме официрски. Али шта ћу кад ја ноћас не осећам да је Србија \nмоја? Моје је оно што је само моје. Јесте, господо патриоти. Нећу да страдам и гинем \nни за земљу отаца, ни за слободу нечијих потомака. Ко ме је на то осудио, ко ми је \nпогибију учинио судбином, приморао на заклетву тој судбини целу моју генерацију, сав \nЂачки батаљон уверио да треба певајући да гине, почаствован од некакве монструозне \nисторије, срећан што може да изгине? У овој шљиварској земљи, које смо ми грешне \nјабуке појели, а да не знамо да смо их појели? Знам, рећи ћеш: ми нисмо повели рат. \nМи се бранимо. Бранимо свој опстанак и слободу. Ми не нападамо Беч, ми бранимо \nБеоград. И на тој чињеници, поштовани господине, треба да остане моја памет, даље да \nне мислим ни о чему изван тога − ми се бранимо − да  не мислим и не осећам! А шта ћу \nкад ја тако не могу? Не да нећу, но не могу. Сажаљиво као синоћ ти ми се осмехујеш, \nчујем те: Онда си, младићу, издајник и говно. Издаје се само оно у шта се верује, \nлукави патриото. Али, и као издајник и сероња могу да мислим логично, да питам вас \nшто желите да вас се сетим кад ми се овако смркне, питам вас логично, банално \nлогично: треба ли да се бранимо и кад не можемо да се бранимо? Треба ли да изгинемо \nсамо зато да бисмо неком показали некакво достојанство и част? Та погибија за \nдостојанство и част, то ли је, дакле, извршавање националне дужности? Коме се то, \nвесељаку, под разорним гранатама калибар четрдесет два, показује достојанство, \nпотврђује част? Немачким тобџијама! Па то њима само може да појача задовољство \nубијања и победу им учини значајнијом но што би им била иначе. Ако се међу \nФрањиним и Виљемовим поданицима који носе назубљене бајонете и на чијим је \nопасачима исписано „Gott mit uns“ и нађе неко ко држи до части и достојанства, па му \n72 \n \nнаша самоубилачка храброст изазове, рецимо, поштовање наше смрти. Заслужује ли \nсрпска таштина неких потомака да неколико хиљада војника, мојих ратних другова, \nразнесу гранате на Ади Циганлији и обалама Саве и Дунава? За какав то инат да ми \nШвабе оним својим назубљеним бајонетом извуку црева на дорћолско ђубриште? \nНемаш одговора, господине мајоре. Нудиш ми само наду и инат и онај виц − да у рату \nсамо слабији може да победи. Јадна ти је то нада да ми под паљбом триста топова \nниједан гелер неће располутити главу и да ме од кише куршума ниједан неће \nпробушити. Смешан је и јадан инат пред неминовним. А без наде у живот и победу, \nкако да гинем? С надом у будућност ако ми парче гвожђа случајно одруби само једну \nруку, с људима који ће преживети овај рат убијајући, или са оним подлацима и \nсероњама у позадини, из нишких кафана и нишког парка. Или да се надам уједињењу са \nонима у швапским униформама, који нас убијају као да су из Баварске, преводе \nпосмртницу Београду на наш заједнички језик, спремни да на Петров двор поново \nобесе своју заставу? Пљујем ја на уједињење с њима и на ту будућу велику Србију и \nвелику Југославију! Или, лукави чикице, мислиш на наду у краља, политичаре, \nгенерале и војводе који ће у миру владати опет по својим законима и правилима ратне \nслужбе за мене? Пардон, господине, на те карте ја не улажем ниједан час на оваквој \nкошави. Не верујем у мир у коме се опет мора знати њихова лозинка...Ох, како би то \nбило добро и спасоносно кад бих могао да не мислим, кад бих могао бити Шунто \nЗлатиборац... Можда си мислио, чика − Драгутине, да се у Бога уздам, од његове \nмилости нечему да се надам? Па ја сам ипак нешто преживео и не треба ми, ваљда, \nпедесет година да се уверим да је на овоме свету најлакше веровати у немогуће и \nглупост. И на чему смо сад? Не постоји ратни циљ, не постоји, стари ратниче. Постоји \nсамо безумни ратни циљ. (ВС 4, 255−258)  \n \n4б[iii.]) One has to wage war and kill for senseless principles. What kind of people are we? \nFirst there's the national, territorial questions, the real reason  for a European war, and then the \nquestion of under what flag, under whose crown, I should gobble my food, shit, and make \nlove to Lenka. And be free not to do what  somebody wants, to swear at a man who swears at \nme, and to despise fools. To be what  I am, as that  good-natured Major Gavrilović said this \nevening. Was I born to be killed defending my country? Do we need a country where \neverybody born in it must perish? That's the question my war aims depend on, and my hope, \nand my endurance of suffering before death. Yet what really troubles me is which second in \nall eternity is mine- which? \"But it's your country, all Serbia is yours!\" you exclaim with \npatriotic fervor. What can I do if I don't feel tonight that Serbia is mine? Mine is what I feel \nbelong only to me. You patriotic gentlemen must accept that. I don't want to suffer and perish \nfor the land of my fathers or for the freedom of somebody's descendants. Who sentenced me \nto that? Who made death  my fate, convinced the entire Cadet Battalion that they must go \nsinging to their deaths? In this land of plum trees, what apples of sin have we eaten \nknowingly? \nI know what you'll say: we didn't start the war, we're defending ourselves, we aren't attacking \nVienna but defending Belgrade. And with that fact, my dear sir, my intellect must come to \nrest. I must think no further. What if I can't do it? Not what if I won't, but if I can't. Then \nyou'll smile at me in pity as you did tonight and say:\"In that case, young man, you're a traitor \nand a scoundrel!\" Ah, one can betray only something one believes in, you wily patriot. As a \ntraitor and scoundrel I can think logically and ask what you want me to remember, when \n73 \n \nthings are going so badly for me. I put to you this logical question: Should we defend \nourselves even when we can't? Must we die simply to demonstrate dignity and honor? Is that  \nour national duty? To whom do we demonstrate this dignity, confirm this honor,  under the \nshrapnel of forty-two-caliber shells? The German gunners? That can only strengthen the \nenemy's satisfaction in killing and make their victory more significant. If, among the subjects \nof Franz Josef and Wilhelm who carry toothed bayonets and have \"Got mit uns\" written on \ntheir belts, there's someone who sets a high value on honor and dignity, then I suppose our \nsuicidal bravery will arouse in him a deep respect. Must thousands of soldiers - my \ncompanions - be blown to bits by shells on Gipsy Island and the banks of the Sava and the \nDanube, just for national vanity? Why should the Fretzies tear out my guts with their toothed \nbayonets and fling them onto the Dorćol garbage heap? You can't answer that one, Major! All \nyou have to offer is hope, and mulishness, and your joke that only the weaker side can win. \nIt's  poor hope that under a salvo of three hundred guns not a single splinter will split my head \nopen, and that in a rain of bullets not one will hit me.  \nPigheadedness in the face of the inevitable is pitiful and ludicrous. With what other hope am I \nto perish, if I have no hope of life and victory? Hope in the future, if a piece of metal only \nchops off an arm, a future among survivors with murder in their hearts, or among scoundrels \nbehind the lines, in the cafes and the park in Niš? Or am I to place my hopes in our unification \nwith the man in German uniforms who translated the death notice of Belgrade into our \ncommon language, and are ready to hang their flag on King Peter's palace again? I spit on \nunion with them, and on that Great Serbia of the future, that Great Yugoslavia! Or could you \nbe thinking, you old fox, of hope in kings, politicians, generals, and vojvodas who'll rule me \nagain in peacetime according to their laws and rules of military service? Excuse me, sir, but \nI'm not playing that game! I have no desire for a peace in which one must know their \npassword. Oh, how good it  would be, how it would save me, if I couldn't  think! Or perhaps  \nyou thought, Major, that I'd trust in God and hope for his mercy? Well, I've  had some \nexperience of life, and I don't need fifty years to convince myself that the easiest thing of all is \nto believe in something impossible and senseless. So what are we left with now? There's no \ngreat war aim, old man - it's all futile and meaningless. (SD, 153−155) \n6.2. \nДвопартитивна структура доживљеног говора \nУ овом одјељку истражујемо које то комбинације тетралогија Време смрти \nнуди када су у питању удруживања два различита типа доживљеног говора.  \n6.2.1. Удруживање ауторског и неизговореног управног говора \nУ наведеном примјеру долази до комбинације ауторског говора који представља \nопис спољашњих околности и замишљеног управног говора, који се уводи ауторским \nдидаскалијама (заусти да каже; не изрече). Елементе неизговореног управног говора \nистичемо подвлачењем.    \n74 \n \n5a) Ордонанс мајора Станковића зове њега и Ивана Катића да их води у штаб батаљона. \nУзнемирени тим позивом, иду кроз ретку букову шуму, једва дишу: од мраза и \nексполозија граната згуснуо се ваздух. Ћуте. Око њих лете косови и зимовке; са коса, \nпред гранатама, беже у потоке. Полећу, трче по снегу, пијучу. Иван заусти да каже: Па \nони ће нам побити и птице, али не изрече. (ВС 2, 192) \n \n5б) Major Stanković's orderly summoned him and Ivan Katić to battalion headquarters. They \nwere disturbed by this summons, and scarcely breathed as they walked through the scattered \nbeech trees  the very air seemed thick from frost and the explosions of shells. They walked in \nsilence. Blackbirds and fullfinches flew around them, fleeing from the hillside toward the \nstream before the oncoming shells. The thought passed through Ivan's mind: I suppose they'll \nkill our birds too, but he didn't utter the words. (TD, 140) \nЦиклична структура Ћосићевог романа укључује и ситуације када ауторски \nговор отвара и затвара један микродискурс, док његову средину испуњава замишљени \nуправни говор са елементима прозопопеје, која се састоји у томе да се одсутне или \nмртве личности или чак и предмети доводе до тога да говоре (Гиро, 1964: 18).  Генерал \nМишић се среће са мајком често, првенствено крај ватре. „Мајка је средиште, \nупориште, ослонац, али и слутња, видовитост, тренутак претраге по себи и мукле \nкушње пред одлуком, она је ирационални исповедник за заверенички поглед у себе \nсама“ (Стојановић, 2002: 145).  \n5а[i.]) Шара па заравњава шаре у пепелу. А мати му ћути за леђима, ослоњена на наћве, \nи тихо уздахује. Он се стреса од језе. Чека да му шапне: А тебе страх, сине? Шта ће \nбити сутра, Живојине? Сутра, шта ће бити? Шта ће бити? Пепео и дим. Грки задах \nсамо. (ВС 2, 512) \n \n5б[i.]) He went on making patterns in the ashes, then obliterated them. But his mother was \nthere behing his back, leaning silently over the kneading trough and sighing quietly. A \nshudder passed through him. He waited for her to whisper: \"Are you afraid of something, my \nboy? What will happen tomorrow, Živojin? What's going to happen tomorrow?\" Smoke and \nash. A sharp smell, nothing more. (TD, 358)  \nИза ауторског говора који се завршава двотачком слиједи замишљени директни \nговор Олге Катић, при чему се реплика њеног саговорника узима као подразумијевана.   \n5а[ii.]) У мраку избегличке собе, опкољена коферима, кутијама, дењковима, Олга чека \nВукашина стојећи уз одшкринути прозор, да га што пре угледа, додирне му руке и \nлице, шапне: Иван иде на фронт, знаш ли? Шта ћемо? Зар ти је политика значајнија од \nживота деце? И сва начела овога света. Знам, закон. Знам све. Свагда твоја начела. И ја \nсам мислила да могу  и сина да жртвујем отаџбини. Веровала сам. Нисам знала да не \nмогу. До рата много шта нисам знала. (ВС 1, 97−98)  \n  \n75 \n \n5б[ii.]) In the darkness of their room in Nis, surrounded by suitcases and boxes, Olga stood by \nthe open window, waiting for Vukasin: she was anxious to catch sight of him, to touch his \nhands and face and whisper: \"Surely no politics, no principles are more important than the  \nlives of our children? Yes, I know the law - the same treatment for everybody. And then \nthere're your principles. I thought I  could sacrifice my son for the homeland. Before the war I \nreally believed that I could.\" (IB, 68) \n6.2.2. Удруживање ауторског и директног говора \nНаведени примјер биљежи ријетке случајеве директног говора из прошлости и \nуправног говора у управном говору.  \n6a) „И настависмо да слушамо Бакуњинову грмљавину, а старац приђе и рече: 'Чујте, \nмлада господо. Слушам вас више од педесет ноћи.' − 'Кад ти изброја баш педесет ноћи, \nжбиру, пацове?!', повика Бакуњин, али старчић настави: 'Е па, ако сте прави \nреволуционари, дозволите да вам кажем неколико речи.' Бакуњин беше устао и кренуо \nда 'изнесе старца напоље, али застаде и оста стојећи, а ми ти остали нађулисмо уши. \n'Све што ви желите народу и човечанству, то се мени много допада. Ја се дивим  вашој \nпамети и племенитости. Једино ми се не допада та ваша револуција.' Бакуњин ту \nповика: 'Гле, мудраца!  Допадају му се циљеви  револуције, али му се револуција не \nдопада. Чепуха!' − 'Дозволите, млада господо, дозволите...'\". (ВС 1, 81−82) \n \n6б) We went on listening to Bakunin's  fulminations. The old man came up and said: 'See \nhere, gentlemen, I've been listening to you for more than fifty nights.''You've actually counted \nfifty, you spy?'' cried Bakunin, but the old man went on: 'If you're a real revolutionary, just let \nme say a few words.' Bakunin had got up drive the old man away again, but stopped; the rest \nof us picked up our ears. 'I like all the things you want to do for the people and mankind. I \nadmire your wisdom and nobility. The only thing I don't like is your revolution.' 'There's a \nwise man for you!' cried Bakunin. 'He likes the aims of revolution, but not the revolution. \nWhat drivel!\". (IB, 55− 56) \nЋосићеви јунаци често се враћају у прошлост, и то комбинацијом ауторског \nговора и директног говора из прошлости. Да се ради о управном говору који није \nизговорен у садашњем тренутку показује и употреба ортографских маркера управног \nговора у српској верзији. \n6а[i.]) Чекао и сећао се како је и до тада ишчекивао унука да му се кроз јабучар, лајање \nистих паса, крцкање Толиног плота, шумор јабукових грана, опрезно, лоповским \nкораком врати од жена; сврати код деде на доксат да се из тестије напије воде, и тек \nонда га поздрави и седне на праг; ћуте: он му ловио мирис жене, дрхтурећи, мучио се \nда га не пита код које је ноћас био и каква је била. Адам би опуштено  и гласно зевао и \nћутао, а он би му рекао: „Сад се напиј хладног млека, па спавај  док те не пробудим.“ \n76 \n \nПо његовом одласку дуго би пушио, женама пунио собу и таму, Адамове мешао са \nсвојим, негдашњим, увек на земљи, међу биљкама што ћуте и миришу. (ВС 1, 31) \n \n6б[i.]) He remembered the times over the years he had waited for his grandson to come \nthrough the apple orchard: Tola's creaking fence, the rustling of the apple trees, Adam's \nfurtive steps on his way back from some woman; he would always come to the porch where \nhis grandfather was sitting and have a long drink of water from the pitcher; and then greet his \ngrandfather and sit down on the step. Neither of them would speak: Aćim would breathe in his \ngrandson, hunting for the smell and sweat  of the woman. Trembling, he would struggle \npainfully not to ask Adam who he had been with that night and what she was like. Adam \nwould give a loud, relaxed yawn, and Aćim would say: \"The best thing for you is a glass of \ncold milk. Then sleep until I wake you.\" After Adam had gone, he would smoke, filling the \ndark room with women, Adam's and his own from times gone by, always on the earth, among \nthe plants, fragrant and silent. (IB, 18)   \n6.2.3. Удруживање директног говора и слободног неуправног говора  \nЋосић комбинује СНГ са елементима директног говора из прошлости.  \n7а) Зар он [← ја] губи [← губим] Олгу? Oлгу коју је [← сам] заволио без недоумице, \nчим ју [← сам] је упознао. Чим ју [← сам] је угледао лако ослоњену на довратак \nКрсмановићевог салона, са зеленим очима које су, учинило му [← ми] се, одједном \nвиделе све у њему [← мени]. Ако је имала светлоплаву хаљину као још неке девојке, \nоне нису имале тако смео деколте као она, назначен некаквим нежним цветом \nнеобичног облика. Пренуо се [← сам се], од њеног погледа му [← ми] се преломила и \nзамрсила реченица. „То је та!“, говорио је [← сам] у себи. После јој [← сам јој] кришом \nгледао само руке, изазовно  нежне, распусне у својој белој, виткој наготи, и понављао: \n„Да, то је.“ Отад је [← сам] чинио све да је сретне [← сретнем]сваког дана. Куће су му \n[← ми] расле и палилулске улице се исправљале кад је [← сам] одлазио на састанке с \nњом. Жао му [← ми] је било после да заспи [← заспим]. А никад иста, увек друкчија, \nувек је нешто ново говорила и чинила. Одушевили га [← ме] њена слободоумност, \nмашта, оштроумље. У Београду није било девојке која је имала лепше очи од ње и више \nпоноса. И кад то преста да га [← ме] радује и узбуђује? Можда је баш оно друкчије, оно \nсамо њено, најпре почело да губи чар и значај. Ако су им [← нам] у почетку разлике у \nкарактеру и схватањима чиниле љубав убедљивијом, страст чистијом, њихов брак \nдрукчијим, занимљивијим, сад се то у нешто друго преобратило. Није један узрок. \nВријеме је навалило да ништи баш то изузетно у њој, најпре то. Или да га чини \nтешким? А он [← ја] њој? Изневерио ју [← сам] је с Радмилом. Разишао се [← сам се] с \nњеним оцем. Посветио се политици, коју она не воли. Разликовали се [← смо се] у \nваспитању деце. Није [← Нисам] трпео њене пријатеље уметнике. И чиме ју [← сам] је \nјош унесрећио? Собом? Да, собом. То је стварни разлог и права истина. Собом, свим \nшто јесте. Али он није [← ја нисам] могао друкчије да живи [← живим]. После разлаза \nса оцем следио је онај гадни разлаз с тастом. (ВС 1, 121−122)  \n \n77 \n \n7б) Could he [← I] be losing Olga? With whom he [← I] had fallen in love as soon as he [← \nI] caught sight of her, leaning lightly in the doorway of the Krsmanović salon, her green eyes \nseeming to see everything in him [← me] at a glance. None of the other young women wore a \ndress with such a daring low neckline, cut in an unusual delicate floral shape. He [← I] had \nstarted, and his [← my] speech had become broken and confused. \"That's  the one!\" he [← I] \nhad said to himself [← myself]. Afterwards he [← I] had secretly watched her hands, \nprovocatively tender, sexually exciting  in their slim  white  nakedness, and had repeated to \nhimself [← myself]: \"Yes, this is it!\" He [← I] did everything possible to look at her and \nlisten to her every day. No  other woman had aroused such feelings in him [← me]. The \nhouses seemed taller and the winding streets straighter when he [← I] went to meet her. He \n[← I] was sorry to fall aslep afterwards. She was always different, always saying and doing \nsomething new. He [← I] loved her freedom, her imagination, her sagacity. No young girl in \nBelgrade had more beautiful eyes or greater pride. Later there was no wife like her. When had \nthis ceased to excite or please him [← me]? Perhaps it was precisely  this quality of being \ndifferent  that first lost its  charm and meaning. At the beginning  their personality  differences \nhad made their [← our] love more convincing, their [← our] passion purer, and their [← our] \nmarriage unusual and more interesting. What had changed this? Time had destroyed that \nquality which set her apart from other women. Or perhaps time had made her uniqueness \nmore difficult to live with. And how did she feel  about him [← me]? He [← I]  had been \nunfaithful to her with Radmila and had broken with her father. He [← I] had devoted himself \n[← myself] to politics, which she disliked. They [← We] had disagreed about the children's \nupbringing. He [← I] had had no patience with her artistic friends. In what other ways had he \n[← I] made her unhappy? By being himself [← myself]? Yes, that was it, that was the real \nreason. But he [← I] could not have lived his [←my] life differently. After the breach with his \n[← my] father, there had been the rupture with his [← my] father-in-law. (IB, 85−86)  \nУ наредном примјеру доминира СНГ, и то у трећем и другом лицу. У овакву \nструктуру убацују се елементи директног говора − сеците ме, који подвлачимо у \nструктури издвојеног текста.   \n7а[i.]) Шта треба њему ноћас да каже [← кажем], шта да му повери [← поверим] и \nчему да га поучи [← поучим]? Њега који му [← ми] може бити син, који му [← ми] је \nпо нечему сличан. По судбини и крају, сигурно. И он ће у поразу сазнати исход велике \nвере. И он ће увидети да победа за коју живи припада властољупцима и частољупцима \nи да из те победе не настаје оно што и он зове „будућност“. Заволео га је [←сам га] \nонда на Превијама, док је с букве, под картечима, осматрао швапске положаје за нашу \nартиљерију. Кад је главу ризиковао за његову [← моју] лулу, нарочито од тада. Баш о \nтоме, о давању главе за лулу, треба ноћас нешто да му каже [←кажем]. Да га уверава \n[← уверавам]  да је бесмислено дати главу за лулу? У његовим годинама се не схвата \nда пораз правди даје  величину а слободи вредност. Има ли он право на основу  својих \nпораза, ипак врло скромних по значају, и јевтино, јесте, јевтино плаћених, да пред \nједним младићем изводи тако тешке закључке? Не, њима не може [← могу]  ништа \nодбранити. Да ли је то наступио онај час кад се нешто казује сину, некоме ко се воли \nкао син? Можда су му [← ми] ово посљедњи тренуци, они кад још може [←могу] о \nнечему да мисли [← мислим] и нечега да се сећа [← сећам]. Док гангрена не отрује и \n78 \n \nмозак. А о одлуци? О одлуци  ће [← ћу] сутра, кад сване, одједном ће [← ћу], као да \nбатаљону издаје [← издајем] команду да јуриша− сеците ме! Постоји ли нешто у \nшта  један младић може трајно да се убеди? Постоји ли тај савет, то искуство које \nће њему [← мени] неко добро донети? Можда ни он неће преживети ране и запаљење \nплућа. А једини је с ким може [← могу] ноћас да разговара [← разговарам] и тако \nодложи [←одложим] одлуку. Милене нема одавно, она је премлада да би га [← ме] \nсхватила. Чим дође та лепа девојка, питаће [←питаћу] је да ли би могла да воли \nбогаља.  Не обмањуј себе, Гаврило Станковићу. Пред завитланом вртешком у чијем је \nшареном ормарићу кликтала Маша и орио се смех оног голобрадог и дрског Серјоже \nЗубова, ти си то сазнао и стотинама ноћи патио због тог сазнања: не постоји ништа \nјадније од старења љубавника. Твој се живот сада брани другим доказима. А овом \nмладом социјалисти, овом занетом  и амбициозном младићу, треба да каже [← \nкажем] неке мале истине. Оне које, сигурно, не доносе велику радост. Ништа \nзначајније не може [← могу] ноћас да му каже [← кажем]. (ВС 3, 193−194)  \n \n7б[i.]) What should he [← I] say to Bogdan tonight? What should he [← I] confide to him \nfrom his [←my] own life's experience, how should he [← I] advise and instruct him-this \nyoung man who could have been his [← my] son, who resembled him [← me] in many ways, \nand who faced the same fate? For Bogdan too would see that victory belonged to those who \nloved power and honor, and  that his [← my]  victory would not give birth to what he [←I ] \ncalled the \"future.\" Gavrilo [← I]  had great fondness for Bogdan, especially  since the time \nBogdan had risked his life for the major's pipe. That was what he [← I] wanted to talk to him \nabout tonight. Should he [← I] try to convince him that it was pointless to risk one's life for a \npipe? At Bogdan's age one didn't realize that defeat gives greatness to justice and right, and \nbestows its true value on freedom. Did Gavrilo [← I] have the right to draw such bitter \nconclusions on the basis of his [← my] own defeat, which had not been of any great \nsignificance, and which hadn't really cost him [← me] much? No, indeed, defeat was no \nexcuse. Had the moment come when he [← I]  should say something to his [← my]  \"son\"? \nPerhaps these were his [← my]  last hours, when he [← I]  could still think about things and \nremember them, before the gangrene poisoned his [← my]  brain. What about his [← my]  \ndecision? He'd [← I'd]  do something about that next morning at daybreak; he'd [← I'd]  \nsuddenly say, \"Cut it off!\" - as if giving his [← my] battalion the order to charge. Was there \nanything at all in which a young man should firmly believe? Any advice or experience that \ncould do him some good? Bogdan  might  not survive his wound and his pneumonia, but he \nwas the one person Gavrilo [← I] could talk to tonight and so postpone his decision. He [← \nI] hadn't seen Milena for some time, and she was too young to understand. He [← I] would \nask that pretty girl if she could love a cripple. Don't kid yourself, Gavrilo. You got your \nanswer in front of that whirligig, resounding with Masha's and Zubov's laughter. You knew \nthen and you know now that there's no creature more wretched than an aging lover. Now you \nmust find other means to justify what life has taught you. Still, he [← I]  must pass on some \nsmall truths to this young socialist, this enthusiastic and ambitious young man. Certainly \nthose truths wouldn't bring him much pleasure. Had he [← I] nothing more significant to tell \nhim tonight? (RE, 146) \n79 \n \n6.2.4. Удруживање директног говора и слободног управног говора \nСеквенцу директног говора Ћосић прекида кратким исказима СУГ-а у трећем \nлицу, односно СУГ-а у првом лицу, уз чију помоћ читаоцу предочава скривене, \nунутрашње мисли лика.  \n8а) Па су ме прекомандовали у пешадију, што мислим да није право. − Добро је, \nсмешка се чича. Да му затражим нешто, ил' да мајору Ракићу ударим ексер? (ВС 2, 26) \n \n8б) \"Then I was transferred to the infantry, which I don't think was fair.\" It was all right − the \nold boy was smiling. What should I ask him for? Or should  I drive a nail into the coffin of \nthat silly ass Major Rakić? (TD, 13) \n6.2.5. Удруживање ауторског говора и слободног управног говора у  \nпрвом и трећем лицу \nНаведени примјер илуструје учесталу Ћосићеву наративну структуру: \nкомбинацију ауторског говора и СУГ-а у првом лицу. Нудимо више илустративних \nпримјера будући да сe ова комбинација јављa у виду кратких параграфа који прекидају \nвеће наратолошке структуре, и то у облику кратких параграфа ауторског говора \nпрошараних елементима уведеног СУГ-а у првом лицу (9; 9[i.]), односно у форми \nчестих структура гдје параграф почиње ауторским говором који се прекида елементима \nСУГ-а иза интерпункцијског знака двотачке (9[ii.]), што је структура коју Ћосић више \nкористи у комбинацији са СНГ-ом у трећем лицу.    \n9a) Сибин се намршти  и опет окрене лице на другу страну. Зна, подлац, да ми гори под \nногама. Нека гори. Он неће од мојега  да се овајди. (ВС 3, 110) \n \n9б) Sibin frowned and again turned his head away. He knows, the old sinner, that I'm in real \ntrouble. He won't  get anything of mine, the bastard. (RE, 80) \n \n9а[i.]) Престолонаследнику се гневним повицима придружују сви генерали и већина \nминистара. Пашић зури у ратну карту и добује прстима по њој. Генерал Мишић \nсмрачено, зборана лица, гледа у своје шаке скрштене  на војној карти  Србије. И он \nмисли да сам издајник, закључује Вукашин, али га то не боли. Гледа га редом, сигуран \nу себе, слуша: (ВС 1, 178) \n \n9б[i.]) All the generals  and most of the ministers supported the Prince with shouts of anger. \nPašić stared  at the war map. General Mišić looked gloomily at his fists crossed over the map. \nHe too thinks I'm a traitor, concluded Vukašin, but that  didn't bother him. On the contrary; he \nlooked at them all in turn, sure of himself and convinced that he was right. (IB, 130)  \n \n80 \n \n9а[ii.])  Одгурну писмо у сенку: Као да је коњ Драган мој унук, а Адам његов коњушар. \nПухну у лампу. Обави га помрчина изукрштана нарицањима по селу. Изу штивлетне и \nу оделу леже на кревет. Стави шаке на уши. Тај несрећник, тај несмајник, та будала \nмоја, то једино што ми оста да ме надживи, због коња ће изгубити главу... (ВС 1, 31)  \n \n9б[ii.]) Aćim pushed the letter away into the shadow. It's as if the horse were my grandson, he \nthought, and Adam his groom. He blew out the lamp. Darkness enveloped him, shot through \nwith the sounds of lamentation from the village. He took off his boots, lay down on the bed in \nhis clothes, and put his hands over his ears. That poor, motherless boy, that idiot, the one \ncreature left to live on after me, will lose his head because of his horse. (IB, 18)  \nСљедећи примјер показује случајеве када комбинација ауторског говора и СУГ-\nа у првом лицу не прекида другу наратолошку структуру, најчешће дијалог двије или \nвише индивидуа, већ представља начин Ћосићевог структурисања унутрашњег \nмонолога ликова.  \n9a[iii.]) Иван нагло стаде. А због чега ја не бих могао да дезертирам? Због поноса, \nташтине, једне идеје о човеку и свету? Загледа се у месец. Месец и сунце у исто време \nна небу! Санта леда и велики жар. Две светлости. Нема границе између дана и ноћи. \nНоћ се помешала с даном. Дан се издужио, извукао у висине. (ВС 1, 254)  \n \n9б[iii.]) Ivan stopped suddenly. Why couldn't I have deserted tonight? He asked himself. Was \nit out of pride, or vanity, or some idea about man and the world? He gazed at the moon; the \nmoon and the sun were both in the sky. A lump of ice and huge ball of fire, both giving out \nlight. There was no boundary between day and night: night was mingling with day as day \ngrew longer and stretched far into the heights. (IB, 183−184)  \nЧесте су и структуре када параграфом доминира ауторски говор. Параграф се \nзавршава упитним исказом СУГ-а у првом лицу, који не мора (9[iv.]), али и може бити \nуведен (9[v.]):   \n9a[iv.]) Заћута. Неће да увреди Путника. Прозори се тресу и зврји стакло: улицом \nпоново пролази воз воловских кола са рањеницима. Јаук и возареве псовке. Генерал \nМишић опет прегласно креше жигицу и припаљује цигарету. Смрачен је, гледа преда \nсе. Мисли ли и он да сам издајник? (ВС 1, 187)  \n \n9б[iv.]) The windows rattled: once more a caravan of carts passed by carrying wounded. They \ncould hear their groans, and the curses of the drivers. Mišić stuck a match- a bit too loudly- \nand lit a cigarette. Still gloomy, he betrayed himself by a quick look. Does he too think I'm a \ntraitor? thought Vukašin. (IB, 137)  \n \n9а[v.]) Михајло Радић не може да се покрене из Олгиног погледа и види лице том \nчовеку. Чека да му она нешто каже, и дрхти. Зар сам погрешио, зар сам се само \nосрамотио? - пита је погледом. (ВС 3, 414) \n \n81 \n \n9б[v.]) Mihajlo Radić  couldn't turn away  from Olga's  gaze to look at Aleksić. He waited for \nher to say something while his eyes asked: Have I made a mistake? Have I disgraced myself? \n(RE, 305) \nКратким параграфима Ћосић комбинује и елементе уведеног СУГ-а у првом \nлицу множине са ауторским говором (9[vi.]), док (9[vii.]) илуструје случајеве првог \nлица множине и СУГ-а у трећем лицу. Посљедњи конкретни случај нема енглески \nеквивалент. Примјер 5[viii.] региструје случајеве комбинације СУГ-а у трећем и првом \nлицу једнине.  \n9а[vi.]) Браћа смо, рече у себи Вукашин. Браћа смо, понови желећи да му спусти руку \nна раме. Али за то нема смелости јер му се Ђорђе примаче опет, осећа му дах: (ВС 1, \n197)  \n \n9б[vi.]) We're brothers, thought Vukašin, stifling an urge to put his hand on Djordje's \nshoulder. Djordje was coming closer; he could feel his breath. (IB, 144)    \n \n9a[vii.]) Пепео са цигарете руши му се по блузи: Срби немају изгледа за неку достојнију \nбудућност и часније место у Европи. Немамо ми никаквог смисла и способности да се \nпредставимо свету. Једино смо способни, изузетно способни, да улудо гинемо. У \nизгибијама са јачима од себе истроши се сва наша енергија, тај кобни српски дух и \nепски морал. Култура, господство, отменост, све је то с оне наше памети. Ни својим \nпознатим лукавством ту не умемо да се послужимо. (ВС 3, 212) \n \n 9a[viii.]) Сад ће ова будала да ме попари, помисли, и рече му да проспе пола лавора па \nда врелу воду пажљиво долива. Сети се Каће и неких ноћашњих појединости, које га \nпросто  ожегоше по срцу. Оног париског ништака Сању још данас ставити Винаверу на \nрасполагање. Поново спусти ноге у лавор: врелије но што ваља, али од сељака не треба \nтражити меру ни у топлој води. Доли још алкохола, боље се уви јорганом, рече Томи да \nму донесе доручак и предаде се  уживању: лагано миче ножним прстима, удише \nалкохол с паром из лавора, осећа како му бубре јагодице на прстима и шире се вене; \nблагост му се успиње цеваницама ка коленима, однекуд мало дува, али то чини још \nпријатнијом врелину у стопалима и чланцима. Ех, тај одвратни рат! И сад још одозго - \nепидемија пегавца и рекуренса. (ВС 3, 143)  \n \n9б[viii.]) Now that idiot's going to scald me, he thought, and told him to pour half the water \nfrom the bowl, then carefully pour in the hot water. He remembered Katya and some of their \nexperience the previous night, which set his heart on fire. That very day he would put that \ngood-for-nothing Sanya from Paris under Vinaver's orders. He lowered his feet into the bowl \nonce more; the water was hotter than he would have liked, but one couldn't expect tact from a \npeasant, not even with hot water. He poured in a battle more alcohol, wrapped  the eiderdown \nmore closely around him, told Toma to bring in his breakfast, then gave himself up to \nenjoyment, gently wriggling his toes, breathing in the alcohol with the steam from the bowl, \nand feeling his toe tips swell and his vains dilate. A sense of well-being crept up from his \nshinbones to his knees; he felt a draft somewhere, but this made the warmth around his feet \n82 \n \nand limbs even more agreeable. How disgusting this war was - and to top it all, a typhus \nepidemic. (RE, 106−107)  \nПримјер региструје ријетке случајеве када иза ауторског говора Ћосић уводи \nСУГ у првом и трећем лицу. Елементи СУГ-а праћени су двотачком.  \n9a[ix.]) Милена загризе дуњу: она овако говори из доброте, да ме теши. Не, она више не \nверује у то што говори. (ВС 3, 354) \n \n9а[ix.]) Milena took a bite from the quince. She's talking like this to comfort me, she thought, \nbut she doesn't really believe it. (RE, 265) \nУ наредном примјеру обје форме СУГ-а носе са собом елементе уведености и \nнеизречености, што није баш честа наративна структура унутар тетралогије. Још су \nрјеђи случајеви када се ауторска дидаскалија јавља испред самог исказа СУГ-а и када \nје одвојена двотачком.  \n9a[x.]) Обриса се убрусом  и четком очешља своју лепу црну брадицу. Иван помисли: \nАко преживим рат, носићу овакву брадицу. А Богдан се упита: Да ли би овај човек \nмогао да нареди војсци да пуца у штрајкаче, демонстранте, социјалисте? Можда он \nможе постати српски Кропоткин? (ВС 2, 194) \n \n9б[x.]) He wiped his face with a towel and combed his elegant black beard. Ivan thought to \nhimself: if I survive the war, I'll wear a beard like that. Meanwhile Bogdan was asking \nhimself: could this man order his soldiers to fire on strikers, demonstrators, or soldiers? \nPerhaps he might become the Serbian Krapotkin. (TD, 141) \nЋосић комбинује елементе ауторског говора са елементима неуведеног СУГ-а \n(Владимирово или Иваново) и уведеног СУГ-а.  \n9а[xi.]) Она баци на сто \"бубрежњак\" са инструментима, прескочи два рањеника на \nподу, изиђе у ходник и узбуђена узе писмо: Владимирово или Иваново? Иваново, \nшапну разочарано, стаде уза зид и поче да чита: (ВС 1, 157) \n \n9б[xi.]) She threw the dish containing instruments onto the table, jumped over two wounded \nmen lying on the floor, went into the corridor and grabbed the letter: was it from Vladimir or \nIvan? From Ivan, she wispered, disappointed; leaning against the wall she read: (IB, 114)  \nУ наведеном примјеру иза уводне реченице ауторског говора који се завршава \nдвотачком слиједи СУГ започет великим словом. Анализа корпуса ће показати да \nЋосић чешће уводи унутрашњи монолог лика малим словом. Подвучени дио \n83 \n \nпредставља комбинацију два подтипа СУГ-а: у првом лицу једнине и првом лицу \nмножине.  \n9а[xii.]) Враћа се, споријим кораком: Шта ли је то наумио Пашић? Нисам му више \nопозиција. А шта сам му друго кад мислим супротно и нећу с њим? Шта друго треба да \nму будем кад је он оно што дванаест година желим да срушим? Да се ујединимо да \nбисмо  потаж поделили равноправно. Великодушног ли патриотизма! Да свратим рано, \nчим устанем. Ни говора. Нас двојица сутра у скупштини јавно разговарамо. За записник \nи историју. Али, ако ме досљедност у идејама учини издајником у рату? Искреност \nбудалом  и смешним у овом безизлазу? Ако нас сломи Аустроугарска, можемо ли се у \nпоразу разликовати ми што смо по тим разликама и били значајни, у њима постојали? \nУвек докраја једни против других. Ко сме да верује да ће нас рат ујединити? Једино у \nсмрти. Трагично и бесмислено. Али рат је наше једино време у коме радимо за \nисторију. Кад  патњом и погибијом стекнемо нешто поштовања. То што у миру нема ни \nнарод ни појединац. Да, само погибијом за отаџбину, и страдањем у рату, ми искупимо \nсвој грађански  живот. Једино га смрћу учинимо часним. Гнусне  ли судбине! Стоји \nослоњен на тарабу; из таме миришу хризантеме; јако миришу хризантеме у башти, иза \nтараба, за леђима. (ВС 1, 95)  \n \n9б[xii.]) Vukasin turned back, walking more slowly: What is Pasic up to? He says he no \nlonger regards me as the Opposition. But what else am I, when he represents what I've been  \ntrying to destroy for the last twelve years? Does he want us to share defeat on equal terms? \nWhat a magnanimous expression of patriotism! I won't  drop in early. We 'll talk to each other \npublicly tomorrow in the Assembly.  A conversation for the official record and for history. \nBut  what if being true to my ideas makes me a traitor in this war? What if my  sincerity \nmakes me a fool in this hopeless situation? If Austria-Hungary destroys us, will those of us \nwho thought differently be distinguishable from the others? Death, not war,  will unite us. \nHow tragic  and futile it all is! But only in wartime do we work for history, win honor through \nsuffering and death. Only by dying  for the homeland and by suffering in war  do we redeem \nor life; only by death can we make it honorable. A detestable fate! He leaned against a fence; \nthe strong scent of chrysanthemums rose in the darkness. (IB, 66) \n6.2.6. Удруживање ауторског говора и слободног управног говора у другом и \nтрећем лицу  \nУ корпусу су чести примјери у којима ауторски говор служи као увод за \nунутрашње мисли које слиједе иза двотачке. У првом случају говоримо о уведеном \nСУГ-у неизречене природе, и то у другом лицу, будући да се лик обраћа имагинарном \nсаговорнику − неприсутном сину. Примјер илуструје кратке наратолошке структуре \nкоје прекидају веће микродискурсе унутрашњег монолога или, пак, дијалошке \nструктуре. Примјер 10[i.] илуструје случајеве када се лик обраћа имагинарној групи \n84 \n \nсаговорника, дакле, не ради се о параграфима који прекидају већу наратолошку \nструктуру.  \n10а) Олга га загледа: Сви то желимо, али како, сине? - пита у себи. (ВС 3, 535) \n \n10б) Olga looked hard at him: we all want to do that, but how? she asked herself. (RE, 395)  \n \n10a[i.]) Приђе фуруни, чучну да је наложи; пуна је, не зна шта ће; почиње да старка \nватру. За леђима му се искашљава и цупка Хаџић. Он зури у жар, говори у себи: Тако, \nдакле, господо. Уместо муниције и одеће − преке судове! По кратком поступку. Не! \nДок сам ја командант, нећу имати преки суд у својој армији. Суди се лоповима и \nиздајницима у позадини. Мученицима и очајницима, које два месеца туче и гони јачи и \nсит, не суди се. Нико на овој земљи нема права да суди народу за оно што се може. \nУсправља се: (ВС 2, 86) \n \n10б[i.]) Mišić moved over to the stove, and knelt down to add more logs. But the stove was \nfull; not knowing what to do, he began to poke the fire. Hadjić coughed and moved from one \nfoot to the other behind his back. Mišić gazed at the embers, thinking to himself: So, that's it - \ninstead of clothes and munitions, court-martials! Summary procedure! No! While I'm the \ncommanding officer, there'll be no court-martials in my army. Judgement in court is for \nthieves and traitors far behind the front, not for exhausted and despairing men who for two \nmonths have been beaten and chased by more powerful forces with full stomachs. No one in \nthis country has the right to judge the people for failing to od what cannot be done. He \nstraightened up. (TD, 61) \nАуторски говор описује суморно јутро које најављује тежак моменат у животу \nједног мушкарца и борца: да ли ампутирати руку и тиме сачувати живот, или остати са \nњом до краја? Ауторски говор служи као увод за риједак примјер СУГ-а у другом лицу \nједнине којим се лик обраћа једном свом анатомском дијелу − руци која одумире \n(10[ii.]), односно животињи (10[iii.]).   \n10а[ii.]) Сури се јутро у прозору, а он не може очи да отвори од тог сурог: само што се \nније појавио Паја болничар да га одведе тамо где нема да бира између главе и руке. А \nрука се умирила, ништа не боли! Не осећа је. Уплашила се и претрнула: зна шта је чека. \nДоцкан. Кукуруз ћеш да изврдаш! Што се јуче ниси тако улукавила, него си запела да \nкидаш  плећку, и ја морадох Паји цео динар да обећам? Ни прстима нећеш да мрдаш. \nДоцкан. Суђено ти је. (ВС 3, 108)  \n \n10б[ii.]) The dim morning light appeared in the window; he could just barely open his eyes. \nPaja, the orderly, was about to appear, to take him to that place where he had no choice \nbetween his arm  and his life. But his arm had claimed down; it didn't hurt any more – he \ncouldn't  feel it at all!  It had grown  numb with fear, knowing  what was in store for it. Too \nlate. You've got to stick it out. Why didn't  you play this trick yesterday, instead of all  but \nwrenching my shoulder  off making me promise Paja a whole dinar? You don't even want to \nmove a finger. Too late. Your fate's sealed. (RE, 78) \n85 \n \n \n10а[iii.]) Одједном обамро, једва је стигао до бачваре, наточио вино, испио пун бокал, \nдотетурао се до штале, сео на јасле уз Адамовог коња Драгана; прислонио лице на \nњегову плећку, па на груди, гладио га по врату, миловао главу, плакао, молио га: \nСачувај ми га, Драгане. Кад припуцају лези. Бежи у заклон. Немој да јуриш. Не тркај се, \nрат је. Буди бржи само кад вас појуре. Сачувај га, створе. Неће ни у рат без тебе. \nДукатима ћу да те поткујем. (ВС 1, 37)  \n \n10б[iii.]) Suddenly he felt numb. He dragged himself to the winery, poured off some wine, \ndrank a whole jug, then tottered to the stable and sat down on the trough next to Adam's \nhorse, Dragan; he leaned his face against the horse's shoulder, then against his chest, rubbed \nhis neck and stroked his head, wept and implored him: \"Take care of him for me, Dragan. \nWhen the shooting starts, lie down. Run for cover. Don't charge. And don't run like a race \nhorse; this is war. Run fast only when you are being chased. Look after Adam for me. He \nwon't go off to war without you. I'll have you shod with ducats.\" (IB, 22−23)  \nСтруктура ауторског говора понекад се прекида само једним исказом СУГ-а у \nдругом лицу. Често се ради о упитном исказу који изражава сумњу и страх јунака у \nратном вихору. Такав исказ шара структуру ауторског говора, уплићући елементе \nтачке гледишта самог јунака у перспективу аутора, који доминира оваквим \nпараграфима. Ћосић врло често убацује један упитни исказ у микродискурс ауторског \nговора да би вишеструко нагласио његову доживљеност и експресивност.  \n10a[iv.]) Међу мртвим Швабама, црним хумкама на белини Превије, срећу се Иван и \nБогдан. Загледају се један у другог. Јеси ли убио? Ћуте. Плаше се да кажу шта су \nучинили. Богдан пружа Ивану преполовљену цигарету; он је узима, припаљује на \nБогдановом половчету и жудно увлачи дим. Пуше, ћуте и гледају како њихови војници \nжурно претресају побијене Швабе и скидају им шињеле и цокуле. Тихо је, снег гушће и \nкосо веје. (ВС 2, 254) \n \n10б[iv.]) Ivan and Bogdan met each other among the dead Austrians, black protuberances on \nthe whiteness of Previja. As they looked at each other, their eyes said: did you kill anybody? \nNeither of them spoke. They were afraid to speak of what they had done. Bogdan handed Ivan \nhalf a cigarette; Ivan took it, lit it from Bogdan's half, and for the first time inhaled the smoke \navidly, from the very depths of his being. They smoked in silence, watching their soldiers \nhurriedly searching the dead Austrians and removing their overcoats and boots. It was very \nquiet; the snow was falling ever more thickly, drifting slantwise. (TD, 187−188) \nПримјер (10[v.]) показује и да облици СУГ-а у трећем лицу могу бити праћени \nауторском дидаскалијом. Дидаскалија је одвојена интерпункцијским знаком црта, што \nније уобичајено за Ћосића. Наиме, у корпусу су чешћи случајеви одвајања ауторске \nдидаскалије запетом. Примјер (10[vi.] илуструје случајеве уведеног СУГ-а у трећем \nлицу унутар мањих наратолошких структура које прекидају веће структуре, најчешће \n86 \n \nдијалошке природе. Посљедњи примјер у низу (10[vii.]) илуструје случајеве неуведеног \nоблика СУГ у трећем лицу. \n10a[v.]) Војвода Путник тешко кашље, чавке гачу и креште, улицом шкрипи и трешти \nвоз воловских кола с рањеницима које са фронта вуку у болницу. Да ли то Србија према \nЕвропи губи још једно столеће и коначно остаје на њеном дну и Истоку? − Вукашин \nупорно гледа генерала Мишића. Ако и он мисли што и Путник? Они су се, свакако, \nдоговорили. Војводи Путнику ађутант приноси шољу чаја; он вади бочицу с леком из \nгорњег џепа своје доламице и сипа капи у чај. Сви то посматрају и чекају да се још \nнешто догоди, па да се седница одложи за сутра. (ВС 1, 154) \n \n10б[v.]) Vojvoda Putnik cought painfully. Carts carrying the wounded to the hospital creaked \nand shook along the road. Was Serbia to fall one more century behind Europe and to remain \nforever at her lowest point, confined to the East? Vukašin looked questioningly at Mišić. \nWhat if he thought the same as Putnik? They had surely talked things over. Vojvoda Putnik's \nadjutant brought him a cup of tea; he took a little bottle of medicine from the upper pocket of \nhis jacket and poured a few drops into the tea. Everybody watched him, waiting for something \nelse to happen or for the meeting to be adjourned until the next day. (IB, 111)  \n \n10a[vi.]) Благо њему, он има и бога, помисли  Иван и провери да ли су му резервне гуме \nу џепу. Пође стројем да раздели цигарете. (ВС 2, 199)  \n \n10б[vi.) He's lucky, he believes in God, thought Ivan, and made sure that he had his spare \nglass in his pocket. He walked along the ranks to give out the cigarettes. (TD, 146) \n \n10a[vii.]) Љутито, без поздрава, спушта слушалицу и седа поред фуруне да гледа у \nватру. Старка је, слуша: друмом, поред механе, не престају да пролазе воловска кола са \nизбеглицама. Том се очају не може одупрети. Тек кад крену армију у напад, зауставиће \nсе и бежанија. Како без артиљерије? Напад двадесет првог је незамислив без \nартиљеријске муниције? Незамислив? Којешта! Напад је неминован и неодложан са \nМиловца и Баћинца. И каменицама, ако нема ничим другим. Чује галаму телефониста у \nсуседној соби. Предаје се тој вици: (ВС 2, 89) \n \n10б[vii.]) Angrily, he slammed down the receiver without saying good-by, sat down by the \nstove, and stared at the fire. He poked it and listened until he could see the flames; a ceaseless \nprocession of carts carrying refugees was passing along the road beside the inn. There was no \nresisting this despair; only when the army moved to attack would the flow of refugees be \nhalted. But how could he do it without  artillery? An attack on the twenty-first was \nunthinkable without ammunition  for  the artillery. Unthinkable? Rubbish! An attack from \nMilovac and Baćinac was essential and could not be postponed. They would attack with \nstones if they had nothing else. He could hear the commotion of the operator in the next room: \n(TD, 64) \n87 \n \n6.2.7. Удруживање ауторског говора и слободног неуправног говора у другом лицу \nНаведени примјер илуструје рјеђе ситуације у којима након уводних реченица \nауторског говора слиједи обраћање лика самоме себи у облику СНГ-а у другом лицу, \nодносно јавља се форма расправе између два импулса унутар исте особе.  \n11a) Устаде и  лактовима се наслони на сто, као на ограду над провалијом: Чекај, \nНикола, сад полако, од почетка. У свему великом треба се враћати на почетак. Где си \nпогрешио, да ли си могао да учиниш нешто друго уместо онога што си учинио, је л' \nбило начина  да се избегне рат, пре него што је објављен Србији отвореним \nтелеграмом грофа Бертхолда? (ВС 1, 61)  \n \n11б) Pasic got up and leaned on the table as though he were leaning on the railing above a \nprecipice. Now wait a minute, Nikola, take your time and go back to the beginning. Where did \nyou make a mistake? Could you have done anything different? Was there any way of avoiding \nthe war, before it was declared on Serbia in that open telegram from Count Berchtold? \n(IB, 41) \n6.2.8. Удруживање ауторског говора и слободног неуправног говора у трећем лицу \nАуторски говор најчешће слиједи као главно средство којим Ћосић припрема \nчитаоца за наративну форму свезнајућег трећег лица. Примјери (12) и (12[i]) показују \nгладак прелаз са пишчевог на јунаково гледиште. Читалац се налази пред тешким \nзадатком: како разликовати ауторски говор од говора ликова? У примјерима који \nслиједе дијелови који су означени курзивом могу бити окарактерисани и као ауторски \nнаративни дискурс.  \n12а) Алекса пробде ноћ у нади јачој од сна и умора. Сећа се својих надничарских мука, \nи како га Јелкин отац ишибао граном што се заиграо и пустио свиње у ланиште. \nЗаветује се да надничара и слугу никад неће понизити; ако не буде плаћао више од \nЂорђа Катића, боље ће их хранити и појити но иједан преровски газда. Само да се тај \nкрвнички рат оконча и да се он [←ја] читав некако провуче [←провучем] кроз њега; за \nвласт у миру и да људе гледа [←гледам] право у чело, доста му [←ми] је медаља и \nкапларски чин. Па ће [←ћу] да запне [←запнем] и удвостручи [←удвостручим] имање; \nпосле рата биће много пустих кућа и будзашто земља. Тада треба размицати међе у \nсва четири правца. А кад умре Ђорђе, нераднику и лепоживићу Адаму неће [←нећу] \nдуго гледати у леђа. Биће [←Бићу] газда Алекса Дачић, његовом [←мојем] се дно и \nкрај неће видети. Биће [←Бићу] Алекса Дачић...(ВС 3, 543)  \n \n12б) Aleksa spent a wakeful night, in a state of hope that was stronger than weariness or the \ndesire for sleep. He remembered his hardships as a hired man, and how Jelka's father had \nwhipped him with a branch because he had been playing and the pigs had gotten into the \n88 \n \nhemp field. He vowed that he'd  never humiliate the hired men  and  servants; and if he didn't  \npay  any more than George Katić, he'd certainly give them better food and drink than any \nother man in Prerovo. If only this damn war would end and he [← I] came through it  safe \nand sound; his [← my] medal and his [← my] corporal's rank were enough for his [← my] \nauthority in peacetime, enough to let him [← me] look people straight in the eye. Then he'd \n[← I'd] set out to double his [← my] property; after the war there'd be plenty of empty \nhouses and land going for a song. He'd [← I'd] spread out in all four directions. He'd [← I'd] \nbe  Aleksa Dačić, a man of property, you  couldn't  see to the end of his [← my] land. Yes, \nAleksa Dačić would be somebody. (RE, 401) \n \n12a[i.]) Као да је некад чуо тај глас. Давно. Нешто га [←ме] молио. Због нечега му \n[←ми] претио. Свађао се. Јаукао и псовао. Вређао, молио. Због њега је [←сам] много \nпатио, кајао се, стидео, презирао себе, мучио [←сам] се да га заборави [←заборавим], \nко зна колико живота га није [←нисам] чуо овако и није [←нисам] га заборавио; \nкресну жигицу, у тој светлости: он. У пламичак уноси лице, за цигаретом, у умирућој \nмокрој светлости севну црна брада, ситне очи и тешке обрве, увек исти: (ВС 1, 196) \n \n12б[i.]) Vukašin had heard that voice before somewhere- a long time ago. It had asked him \n[← me] for something, threatened him [← me], quarreled with him [← me]; it had groaned \nand cursed, insulted him [← me] and begged him [← me]. He [← I] had suffered much \nbecause of that voice, felt remorse and shame, despised himself [← myself], tried hard to \nforget it; how many lifetimes ago he [← I] had heard it, and yet he [← I] hadn't forgotten it. \nHe struck a match. The flame lit up the black beard; the small eyes under their heavy brows \nflashed briefly in its damp, expiring light. He had not changed. (IB, 143) \nЋосић често завршава параграф ауторског говора упитним исказом СНГ-а у \nтрећем лицу, у функцији изражавања јунакове недоумице или наступа као логична \nпосљедица описа спољашњих околности (12[ii.]). Исказ којим се завршава параграф \nауторског говора може бити и потврдна реченица (12[iii.]).   \n12a[ii.]) Јуриша, пада, пуца. Трњаци  утрине пуни су непријатеља. Небо је бескрајно и \nбез иједног заклона, а сунце заслепљујуће. Чини оно што и Данило Историја, јер Бора \nПуб, по обичају, забушава. Између плотуна зажели да додирне руку Данилу Историји, \nтом Новосађанину, добровољцу, до јутрошње смотре несимпатичном због националног \nфанатизма, пречестог позивања на историју, претњи историјом, због које је и надимак \nдобио. После његовог јутрошњег одлучног покушаја да пође ка грудобрану, на \nстрељање, за њега је он други човек. Тај најдисциплинованији војник у чети \nнеправедно је сматран улизицом. Како да му нешто захвално каже [←кажем]? (ВС 1, \n227−228) \n \n12б[ii.]) Ivan charged, fell down, fired his rifle. The thorn bushes and meadows were full of \nenemies. In the boundless sky the sun had never shone with such a blinding light. He did \nwhatever Danilo History-Book did, because Bora Jackpot shirked whenever he could, as \nusual. Between volleys he wanted to touch Danilo's hand. Of all the students, this volunteer \nfrom Novi Sad was the least congenial - until this morning's parade - because of his fanatical \n89 \n \nnationalism and his penchant for drawing lessons from history, which earned him the \nnickname History-Book. After his resolute step toward the parapet to be shot, he was for Ivan \na different man. It had been unfair to regard this highly disciplined soldier as a toady. How \ncould he [← I] thank him? (IB, 166−167) \n \n12a[iii.]) Припаљује цигарету. Дуж обале Рибнице, у помрчини, ломе се врзине, сламају \nбаштенске ограде, чупа прошће, ничу ватре с муком, једва. Ред ватара гаси киша; ка \nњима се сабласно повијају тополе и врбе, иза којих хучи мркла, надошла река. Мостом \nпролазе жене и стока. То је [←сам] хтео. (ВС 2, 48)  \n \n12б[iii.]) He lit a cigarette. In the gathering darkness along the bank of the Ribnica, people \nwere breaking up hedges, smashing garden fences, and pulling out stakes; then fires appeared \non the ground, kindled with the greatest difficulty, barely flickering. A whole row of fires was \nextinguished by the rain. Poplars and willow trees bent specter-like toward them, while \nbehind the trees roared the dark, swollen river. The women and animals were crossing the \nbridge. That was how he [← I] wanted it. (TD, 32) \nАуторски дискурс осликава напетост ситуације: Иван Катић осјећа велику \nфизичку нелагоду усљед избезумљеног трчања по опасном камењару. Реченице су \nкратке, са мноштвом предикатских облика који обогаћују драматичност ситуације. \nПонегдје писац прошара такву наративну структуру елементима СНГ-а, који читаоцу \nприближава унутрашње мисли уплашеног Ивана Катића. Ћосић крши и ортографска \nправила српског језика (дрво? човек?), да би постигао горе наведени ефекат.   \n12а[iv.]) Иван Катић се гуши од врућине, трчи што игда може уз камењар, само \nнаочари да му [←ми] не падну, само Саву Марића да не изгуби [←изгубим], да не \nзаостане [←заотанем] за њим. Око њега промичу војници, нестају, налећу, узвикују \nимена: пуца из земље  и неба.  Налеће на јаук, па на псовку, спотаче се о нешто меко, \nпаде преко меког и мокрог, трчи оглувео од праска, ослепео од пламсања, судара се с \nнекима што трче, гоне га [←ме] или беже? Пуца, маше пушком, бајонетом, удара у \nнешто, дрво? човек? Устукну, скочи и зари бајонет у мрак. Неко га шчепа за раме:  \n(ВС 2, 160)  \n \n12б[iv.])  Suffocated by heat, Ivan Katić ran here and there alongside the quarry, intent only \non keeping his [← my] glasses on his [← my] nose, and on not losing sight of Sava Marić or \nlagging behind him. Soldiers moved past him, then disappeared, pushing against one another, \ncalling out names; there was shooting everywhere, from the earth and from the sky. He ran \ninto groans, then curses, stumbled against something soft,  then fell over a wet, soft body. He \nran on, deafened by explosions and blinded by flames, then collided with a few men who \nwere also running: were they chasing him [← me] or running away? He fired, lunged his \nrifle, and dug into something with his bayonet. A piece of wood? A man? He moved back, \njumped up, and plunged his bayonet into the darkness. Someone grabbed his sholder: \n(TD, 115) \n90 \n \nУ наведеном примјеру региструјемо доминацију СНГ-а у чију структуру се \nмијешају елементи ауторског говора. Напетост ситуације поново осликавају не само \nсмјењујући искази два различита типа доживљеног говора, већ и синтаксичке одлике \nреченичних структура: Ћосић уводи кратке реченице како би нагласио буру \nунутрашњих осјећања јунака.  \n12а[v.]) Од треска гранате не чу Саву: Испред њега, тамо где су биле ватре, сад пада \nземља и звечи камење. Да су [←смо] седели  још неколико тренутака, разнела би их \n[←нас] граната. Следећа граната удариће у њих [←нас]. Треба се померити. Куда? \nКоракну, стаде, коракну лево. Видеће војници. Сава стоји. Кад је права опасност? У \nнепрестаној опасности кад се помаћи, устати, поћи? Није могуће. Цвокоће, не, то је \nод зиме и умора. Мора [←морам] веровати у Бога, судбину, случај, из психолошких \nразлога мора [←морам]. Некако обманути себе. Из те обмане настаје храброст. \nБудалаштина. Треба знати, бити убеђен да смрт не боли. (ВС 2, 159) \n \n12б[v.]) He couldn't hear Sava because of the tremors caused by the explosion. In front of \nhim, where the fires had been, earth was falling and there was a sound of clattering stones; \nhad they [← we] stayed there just a few moments longer, the shell would have blown them \n[← us] sky high. The next one would get them [← us]. They [← We] must move about-every \nsingle moment.  But where? He [← I] took a step forward, stood still, then a step to the left. \nThe soldiers  would see him [← me]. Sava was standing up. When was the moment of real \ndanger? And if there was danger all the time, when did one move away, stand up, or move \nforward? His [← My] teeth were chattering − this was impossible, it must be from cold and \nfatigue. One must believe in God or fate or chance; one must do this for psychological \nreasons − one must find some means of deceiving oneself. From such deception, courage was \nborn. No, this was all rubbish! One must know, and know with certainty, that there was no \npain in death. (TD, 114)  \nЈедна од најчешћих комбинација јесте управо структура илустрована примјером \n(12[vi.]): Ћосић користи једну уводну реченицу ауторског говора као припрему за \nопширни СНГ у трећем лицу. СНГ слиједи иза двотачке и почиње малим словом. Нису \nријетке ни ситуације када је ауторски говор састављен од више узастопних исказа, \nнакон чега се уводе искази СНГ-а (12[vii.]).   \n12а[vi.]) Дрхтао је, чуо гребуцкање браде по гуњу: ако умре [←умрем]  док је рат? Док \nје мушки народ на бојишту. Отићи ће, изгинуће сви његови [←моји] гласачи и \nпристалице. Само нешто стараца, богаља и деце остаће у селима. Зар Аћима Катића \nжене да испрате на гробља и сахране? Жене и мук. А све је [←сам ] своје жеље у ту \nсахрану завезао. Петнаест година ни на једним изборима  није [←нисам] учествовао, у \nЧаршију  и Паланку није [←нисам] одлазио. Издао га [←ме] син Вукашин, Пашић му \n[←ми] у Главном одбору Радикалне странке смрсио конце и сатерао га [←ме] у \nПрерово. Остало му [←ми] још једино да се у своју сахрану узда [←уздам], када ће се \nцела Србија уверити с ким је и за кога је моравски народ. Кад друкчије није могло, нека \n91 \n \nсвећама, воштаницама гласа народ за Аћима Катића. А ти гласови неће моћи да се \nкупе чокањем ракије и опанком. Те изборне спискове што ће се отегнути за његовим \n[←мојим] ковчегом неће моћи да скроји Пашић са својим среским писарима. Кад \nдрукчије није могло, својом крстачом клепиће [←клепићу] Пашића по глави. На \nПреровском гробљу оро ће да се вије и пева сељачка песма из тимочке и преровске \nбуне. То мора заболети и Вукашина, несина, издајника. (ВС 1, 33) \n \n12б[vi.]) Acim was trembling: what if he [← I] died while the war was still on? While the \nmen were on the battlefield? All his [← my] supporters would go away and be killed. Only \ncripples, children, and few old men would remain in the villages. Surely Acim Katic would not \nbe escorted to the cemetery by women? Women and silence. All his [← my] hopes rested on \nhis [← my] funeral. For fifteen years he [← I] had not entered a single election. His [← My] \nson Vukasin had betrayed him [← me], and Pasic had cooked his [← my] goose at the \nexecutive committee of the Radical Party and buried him [← me] in Prerovo. All he [← I] \nhad to look forward to was his [← my] funeral, when all of Serbia would learn who had the \nbacking of the Morava folk. If there was no other way. Let the people vote for Acim Katic with \ncandles! Those votes could not be bought with brandy. Pasic and his distict clerks couldn’t \ntamper with his [← my] election lists that would stretch out behind his [← my] coffin. The \npeople would dance the hero, twisting and turning in the Prerovo cemetery, and sing peasant \nsongs from the time of the rebellion in Prerovo and the Timok country. This would hurt \nVukasin, that traitor who was no true son. (IB, 19−20) \n \n12а[vii.]) Новинару се лако поклони и, не журећи, кроз пљусак уђе у Председништво, у \nнади да ће од људи бити заштићен све док лије дажд и док громови овако трескају по \nНишу. Кроз предсобље свог кабинета, поред два секретара и Јована Јовановића \nПижона, који га чекају са телеграмима и извештајима, прође као да никога нема, и \nодмах затвори врата и прозоре, иако је неподношљива спарина. Приђе столу и оста са \nшеширом на глави, задовољан што је сам: кад би Бог бар два дана подржао ово \nневреме. Да пљушти град и бију громови, па да му [←ми] савезнички посланици не могу \nдоћи у посете које [←сам] им је јуче одложио за вечерас: захтевају хитан одговор \nсрпске владе на своју ноту од 4. августа. Одлаже он [←одлажем ја] одговор петнаест \nдана, одложио би га  петнаест година, на ту је ноту српска војска одговорила на \nКуманову и Брегалници. Али мали народ ниједан рат не добија засвагда... Не добија га \nни човек који служи таквом народу. Иначе, с висине на којој се нашао, пад је \nсмртоносан. А човек нема саветодавца за своју судбину. Сам је [←сам сам] у мраку. \nИстомишљенички савети не вреде сада. Наврћу на лаку одлуку. У овом часу, једино га \n[←ме] противник може корисно посаветовати. Једна паметна будала, која верује да \nјој истина не штети. Неко као Вукашин Катић... Зашто му [←ми] тај није одговорио \nна посљедње писмо? (ВС 4, 34) \n \n12б[vii.]) He bowed slightly to the journalist, then entered the government headquarters, \nmoving slowly through the downpour. He walked through the anteroom past two secretaries \nand Jovan Jovanovic Pizon, who was waiting for him with telegrams and reports. Immediately \nhe closed the door and the windows, although it was stifling. Still wearing his hat, he went to \nhis desk. He was glad to be alone: if only God would keep up this bad weather for at least two \ndays! If only it would  hail and thunder, so that the Allied ambassadors could not pay the \nvisits he [← I] had delayed until this evening. The Allies were demanding a reply from the \n92 \n \nSerbian government to their note of August 4. Pasic had postponed the reply for fifteen days, \nwishing he could  postpone it for fifteen years. The Serbian army had replied to that note at \nKumanovo and Bregalnica, but no small nation ever wins a war forever, nor does the man \nwho serves a small nation.  Anyway, a fall from the heights on which he [← I] now stood \nwould be fatal. But a man cannot be advised about his own fate, he reflected, he is [← I'm] \nalone, and in the dark.  The advice of people who thought as he [← I] did was of no use now \n− they would lead him to an easy decision. Right now only an opponent could give useful \nadvice; a wise fool who believed that the truth could do him [← me] no harm. Someone like \nVukasin Katic. Why hadn't Vukasin replied to his [← my] last letter? (SD, 15−16) \n И распоред типова туђег експресивног говора Ћосић често користи као важно \nкомпозиционо начело структурисања самог (микро)дискурса. Посебно се то односи  на \nслучајеве прстенасте композиције дискурса. Једна од најчешћих цикличних структура \nу тетралогији Време смрти јесте комбинација ауторског говора на почетку и крају \nпараграфа, при чему његову средину чине елементи СНГ-а у трећем лицу једнине \n(12[viii.]), односно у трећем лицу множине (12[ix.]). У већини случајева ради се о \nнаратолошким структурама уз помоћ којих се прекида ток већег дијалошког дискурса. \nПримјер 12[x.] илуструје комбинацију која приказује начин на који Ћосић прекида \nдијалог својих ликова:  \n12а[viii.]) Стаде. Над градом, дрвећем и оџацима уплићу се модри вечерњи димови. Кад \nсе упале сијалице, ући ће [←ћу]  у варош. Не  треба људи да виде како за жандармом \nулази [←улазим] у Пашићев кабинет. Рат је људску глупост учинио још већом и \nбезочнијом. Седа на оборену врбу, припаљује цигарету. Иза  његових леђа студно \nжубори река. (ВС 1, 69) \n \n12б[viii.]) Vukašin stood still. Above  Niš  the blue evening smoke twisted among the trees \nand chimneys. When the lights went on, he [← I] would go into the town. No need for people \nto see him [← me] going into Pašić's office following a policeman. War made people more \nstupid and brazen. He sat down on a fallen willow trunk and lit a cigarette, the chill \nmurmuring of the river behind him. (IB, 46−47) \n \n12a[ix.]) Бол у њеном гласу га посече. Жао му је. Откуд им [←нам] овај тон који води \nу брачно разрачунавање, од кога су [←смо] се они до сада некако спасавали? Она \nобухвата лице и шапуће: (ВС 1, 114)  \n \n12б[ix.]) The pain in her voice cut him deeply. He felt sorry for her. How had they [← we] \ncome to talk in these tones, which foreshadowed the martial recriminations they [← we] had \nso far managed to avoid? She clatched her face with her hands and whispered: (IB, 80) \n \n12а[x.]) Не може да попије другу шољицу кафе. Плаћа, полази. И он [←ја] сад да \nтражи [←тражим] протекцију за сина? Гнусно. (ВС 1, 134)  \n \n93 \n \n12б[x.]) Vukašin couldn't drink his second cup of coffee. He paid his bill and moved toward \nthe door. Could he [← I] now ask for special favors for his [← my] son? It was all loathsome \n(IB, 96). \n Ћосић користи цикличне структуре не само како би прекидао веће наратолошке \nструктуре, већ и да уведе читаоца у унутрашњи свијет својих ликова. У конкретном \nслучају, Олга Катић се враћа у прошлост покушавајући да схвати како је дошло до \nзахлађења у брачним односима.  \n12a[xi.]) Опет се приљуби уз прозор, са челом на гвозденој шипци. Па се мало помери, \nзагледана у капију; сећа се Вукашинових повратака: он долази испршен, корачајући \nкрупно, маше јој[←ми] шеширом и штапом са терасе њихове куће, дозива је [←ме] \nкао да су у селу, казује ко ће ненајављен доћи на ручак; она [←ја] се узалудно љути \n[←љутим] што никад нису [←нисмо] сами, само са децом. С порастом његовог угледа \nи значаја, све су [←смо] мање сами, све су [←смо] мање своји. Када је [←сам] \nпокушавала да га упозори [←упозорим] на то, брзо је [←сам] увиђала да он не осећа \nда ишта губи и да га није страх што су [←смо] све мање сами. Залудно [←сам] се \nопирала сазнању да се и Вукашин у бићу не разликује много од оне мушке већине која \nнаслеђује убеђење да жена има све ако има богаство и мужевљев значај. Патила је \n[←сам] што јој [←ми] живот и свет односе Вукашина, што сваким одласком из куће \nњој [←мени] нешто мање њеног [←мог] враћа. И чинило јој [←ми] се да он за то није \nкрив; трудила [←сам] се да у то верује [←верујем]. А тешила [←сам] се само децом, \nМиленом која јој [←ми] је узимала време, Иваном који је собом испуњавао кућу. Трза се \nод бола: челом је лупила о доњу прозорску шипку. (ВС 3, 50)  \n \n12б[xi.]) Once more she pressed her head against the window, resting it on one of the iron \nbars until it grew warmer. She scarcely moved as she stared out at the gate, recollecting how \nVukašin used to come home with his chest thrown out, walking with long strides, waving to \nher [← me] with his hat or cane from the terrace, or calling her [← my] name and \nannouncing unexpected guests for lunch. She [← I] was always cross because they [← we] \nwere never alone together with the children, but it was no use.  As he became a more \nimportant public figure and his reputation grew, they were even less alone and belonged less \nand less to each other. When she [← I] tried to make him share her [← my] anxiety about the \nreality of their [← our] life together, she [← I] soon realized that he was not aware of  \nanything lacking, or afraid because they [← we] were so seldom alone. She [← I] tried in \nvain to resist the discovery that at bottom Vukašin was not so very different from most men, \nwith their inherited convinction that a woman had all she could possibly want if she had \nmoney and her husband was important. She [← I] suffered because the world and life were \ntaking Vukašin away from her [← I], and because every time he left the house he would \nbelong a little less to her [← me] when he came back. She [← I] tried to believe it was not his \nfault. Meanwhile she [← I] found comfort only in the children − in Milena because she [← I] \ntook up her [← my] time, and in Ivan because he filled the house with his affairs. She winced \nwith pain as she banged her forehead on one of the iron bars on the window. (RE, 32) \n94 \n \n Слика јесењег умирања природе у складу је са зачетком ратних страхота које \nтек треба да услиједе током зиме. Слика природе која се гаси производи унутрашњи \nмонолог Вукашина Катића у облику једног упитног исказа СНГ-а у трећем лицу.    \n12а[xii.]) Чим пређе Нишаву и нађе се на друму, у пољу, она мрклина као да му се \nразиђе с лица: слободан је [←сам] и сам. Окреће се, разгледа: велико небо коме \nпланине дају узнемирујућу дубину скратило се, сишло на брежје око вароши; пепелно \nје и спљоштено. Северац витла опало лишће и бере посљедње листове с врхова топола; \nјежи се згорело, мрко поље. Дах умирања биљака облива га стрепњом за све што има и \nшто јесте. Како ће [←ћу] у ове заранке смислити говор за сутрашњу тајну седницу \nСрпске народне скупштине? (ВС 1, 65−66) \n \n12б[xii.]) As soon as he crossed the Nišava, the gloomy expression left his face: he [← I] was \nalone and free. He turned around: the great expanse of sky over Niš, to which the mountains \nlent a troubled depth, had contracted and descended over the hills surrounding the town. A flat \nand ashen sky. A north wind scattered the fallen leaves, plucked the last ones from the tops of \nthe poplars, and sent a tremor through the dark, scorched fields. The smell of dying vegetation \nfilled him with foreboding and anxiety for his own and himself. Could he [← I] compose his \n[← my] speech for the next day's secret session of the National Assembly in this fast fading \nlight? (IB, 44)  \n6.2.9. Удруживање елемената слободног управног и слободног неуправног говора \nУ микродискурсима у којима се јављају СУГ и СНГ писац мијења тачку \nгледишта, тако да говори час у првом, час у трећем лицу. Ћосићев протагониста \nкористи СУГ у првом лицу како би критиковао своју личност, а онда посљедњом \nреченицом сам себи наређује да прекине такав негативан ток мисли у форми СНГ-а у \nдругом лицу.  \n13а) Ох, сувише сам био обичан. Обичан. Кајем се. Очајан сам због тога. Једино због \nтога. Живот ми је био насиље обичног. Обичности. Био сам му роб. Доста, Гаврило, \nГаврило. (ВС 3, 259) \n \n13б) I've been far too ordinary. I regret it now. The thought fills me with despair.My life has \nbeen a tyranny of all that's ordinary, and I have been its slave. That's enough, Gavrilo! (RE, \n193)   \nСНГ служи писцу као успјешно средство за исказивање недоумица унутар врха \nсрпске војске. Коју год одлуку да донесе, српска војска и држава ће страдати. СНГ у \nтрећем лицу често се комбинује са облицима СУГ-а, и то облицима инвокативног \nобраћања имагинарном саговорнику − Богу у тренуцима очаја када особа тражи помоћ \n95 \n \nсвемоћног бића јер сама није у стању да донесе исправну одлуку (13[i.]). У примјеру \n(13[ii.]) јунакиња се обраћа имагинарном љубавнику.  \n13a[i.]) Како да води [←водим] рат, истовремено нападнут од три, сваке понаособ \nјаче армије? Да се повлачи [←повлачим], докле,  и куда у малој земљи? Да изгуби \n[←изгубим] битке, а да не изгуби [←изгубим] рат... Има ли српска војска снагу да \nратује за поразе, вољу и веру да се поразима иде победи? И да ли се, Творче, то икад \nзбило на овој прастарој  и огромној земљи? (ВС 4, 91) \n \n \n13б[i.]) How could he [← I] wage war when attacked simultaneously by three  armies, each  \none stronger  than his [← my] own? Should he [← I] retreat? But where to, in a small \ncountry? Should he [← I] lose the battles, but not the war? Did the Serbian army have the \nstrength to wage war for defeats, and the will and faith to go from defeat to victory? Had this \never happened, O Creator, on this ancient earth? (SD, 52) \n \n13а[ii.]) A зашто је [←сам], онда, у Лапову, сишла с воза кад је [←сам] пошла у Раљу \nда се опрости [←опростим] с њим пред одлазак у рат? Чега се [←сам се] одједном \nуплашила и скочила из воза да не стигне [←не стигнем] увече у Раљу, где ју [←ме] је \nон чекао? А после растанка у Раљи, када се воз ђака и студената, одлазећи  у рат, \nсмејао њему и њој [←мени] што плачу поред фургона, и после оноликих и онаквих \nњегових писама из Скопља, зашто би га се сада плашила? Гледаћу те, прво ћу те само \nдуго, дуго гледати, док ме очи не заболе. Док видим. Док не обневидим. Тада, ако си \nбаш толико шашав, нека буде твоја слобода... (ВС 1, 298) \n \n13б[ii.]) Why, then, had she [← I] jumped out of train in Lapovo when she [← I] was on her \n[← my] way to see him in Ralja? So that she [← I] did not arrive in Ralja in the evening, \nwhere he was waiting to see her [← me] for the last time before going off to war. But why \nafter the parting in Ralja, when they [← we] wept  beside the train, after so many letters from \nSkoplje − and what letters − why was she [← I] afraid now? I'll look at you, first I'll take a \nlong, long look at you, until my eyes hurt; as long as I can see, as long as there's  sight left in \nmy eyes. And then, if you really are so crazy, let your freedom come… (IB, 218−219) \nУ примјеру (13[iii.]) Ћосић комбинује елементе СУГ у трећем лицу и СНГ у \nтрећем лицу једнине и множине, док у примјеру (13[iv.]), размишљајући о тренутној \nполитичкој ситуацији и позицији нејаке Србије, Вукашин користи облике СУГ-а у \nпрвом и трећем лицу. Овај облик доживљеног говора комбинује са елементима СНГ-а \nу трећем лицу. \n13a[iii.]) Сад је најбоље да буде лакше рањен. У ногу, кроз бутину. Не у бутину, може \nкуршум да пресече вену, да искрвари док стигне, рђаво га превијају, гангрена. У \nмишицу. Рука је близу срца, не у леву руку. Кад би био само контузован  и донесен у \nболницу. Не, не. Потрес мозга, попуцају крвни судови, не дај боже контузију. Да му \nпрође метак кроз плећку, али да не закачи плућа и крвни суд, јунак је, двапут рањаван, \n96 \n \nнека истрпи једну рану да га она превија [←ja превијам], негује [←негујем], гледа \n[←гледам] док спава. Да бар месец дана буду [←будемо] заједно. (ВС 1, 157) \n \n13б[iii.]) The best thing was a light wound. In the leg, through the thigh. No, not the thigh, the \nbullet might pierce a vein and he could bleed to death before he got to a hospital; or the leg \nwould be badly bandaged and perhaps turn gangrenous. The arm was near the heart, so not the \nleft arm. What if he was simply concussed and brought to the hospital? No. There might be \nbrain concussion, burst blood vessel. Please, God, no concussion. Suppose a bullet passed \nthrough his shoulder, but without touching his lungs or a blood vessel? He was a hero; he'd \nalready been wounded twice; he could bear one more wound so that she [← I] could bandage \nit, look after him, and watch  him while he slept; so that they [← we] could be together for at \nleast a month, even if it was in the hospital. (IB, 113) \n \n13a[iv.]) Ако војвода Путник, стварни командант српске војске, овако чврсто верује да \nје даљи отпор безнадежан и да се мора капитулирати, како је тек убеђен у то његов \nвојник у рову, с празним фишеклијама и празном торбом, без шињела, у поцепаним \nопанцима, а засут картачем? Кад наjумнији српски војник, најприсебнија глава у \nВрховној команди, сматра да је наша катастрофа близу, сме [← смем] ли он [←ја], \nполитичар, то да не прихвати [← прихватим], сме ли Влада у друго да верује? \nСудбина Србије је у рукама дипломатије! Значи у његовим [←мојим] рукама. Шта да \nчини [←чиним], може [←могу] ли уопште нешто да учини [←учиним] што би \nпроменило смер догађаја и започети пад? Сви ови што му за леђима ћуте чекају да се \nон [←ја] први изјасни [←изјасним], иако [←сам] их је довео овде да ни о чему сам не \nодлучи [←одлучим]. О чему да се изјасни [←изјасним]? Да прихвата [←прихватам] \nкапитулацију? Зашто онда 24. jула није [←нисам] прихватио бечки ултиматум, \nзашто је онда погинуло преко сто хиљада војника а народ исцрпљен до сржи? Не \nприхвати [←прихватим] ли Путников предлог и настави [←наставим] ли рат с \nуверењем да је безнадежан, и кратак, чему онда такво сатирање војске и народа? Рат \nза част и славу, рат за херојски пораз, није мој рат. Једини мој рат је рат за спас Србије, \nа спас је само у победи. Чим је Аустроугарска послала на Србију војску коју је назвала \nказненом експедицијом, и чим је та казнена експедиција прешла Дрину и стала да убија \nредом, и мушко и женско, и старо и младо, и оно што се брани и оно што се предаје, зар \nможе бити двојбе: Беч и Пешта су одлучни да остваре своју стару девизу: Serbia delenda \nest! Па како онда од непријатеља с таквим ратним циљем да тражи [←тражим] \nмир, моли [←молим] за милост, води [←водим] дипломатске преговоре? Он на то не \nда право. Он жели само ону капитулацију у којој би се Србија одрекла себе и нестало \nје. Како после три месеца ратовања да води [←водим] дипломатске преговоре кад Беч \nни пре рата није прихватао никакве дипломатске преговоре с њим [←са мном]? Ми \nили они, то је једино могућ исход овога рата. Како то Путник не види? Или сматра да \nје рат за нас већ одлучен. У то ме није преварио. Болестан човек болесно види све. Ако \nвећ морамо бити уништени, онда нам не преостаје друго осим борбе до краја. И то \nгенералима мора бити јасно. Док малим прстом можемо да огребемо нападача. Док \nнокте имамо, нећемо се предати. На такав патриотизам увек [сам] се јежио. Али у \nтаквој борби могућа је и победа. Свеједно колико је сада невероватна. У људским \nделањима и невероватно бива вероватно. Али у ту коцкарску наду он [←ја] ни вечерас \nниког неће [←нећу] уверавати. Остаје му [←ми] нада у савезнике. Да савезници не \n97 \n \nсмеју дозволити пропаст Србије. Немају интереса, не исплати им се да Србија \nпропадне. Због Балкана и Дарданела морају нас бранити, јер тиме бране себе. А ко од \nгенерала, и свих, свих, може у то поверовати кад им саопшти [←саопштим] одлучне \nсавезничке захтеве да се Бугарској уступи Македонија? Не може [←не могу] једино \nвером у савезнике да сузбија [←сузбијам] Путниково неверовање у могућност даљег \nотпора. Не може [←не могу]. (ВС 1, 154−156)  \n \n13б[iv.]) If Putnik firmly believed that further resistance was hopeless and that it was \nnecessary to capitulate, how long would it be before the soldiers in the trenches were also \nconvinced of this, with their empty bags and cartridge belts, their tattered peasant shoes, \nwithout overcoats, and continually spattered with bullets? When the most inteligent soldier in \nSerbia, the steadiest head in the High Command, considered that catastrophe was imminent, \ndare he [←I], a politician, refuse to accept this? Dare the government believe something \ndifferent? The fate of Serbia was in the hands of the diplomats! That meant in his [←my] \nhands. What should he [←I] do? Was there anything at all he [←I] could do to change the \ncourse of events and halt the process of collapse? All those people sitting in silence behind \nhim [←me] were waiting for him [←me] to speak first, to take some definite line, although he \n[← I] had brought them [←us] here so that he [←I] would not have to make a decision \nalone. What line should he [←I] take? If he [←I] agreed to capitulation now then why had he \n[←I] not accepted the ultimatum from Vienna on July 24? Why had over a hundred thousand \nsoldiers perished and the people been reduced to utter exhaustion? If he[←I] refused to \naccept Putnik's suggestion and went on with the war, convinced that it was hopeless and \nwould not last long, what was the point of exposing the army and the people to destruction? A \nwar for honor and glory, for heroic defeat, is not my sort of war, he thought. The only war for \nme is a war to save Serbia, but  salvation can be found only in victory. As soon as Austrian- \nHungary's punitive expedition began to kill, indiscriminately, men and women, old and \nyoung, those who resisted and those who surrendered, there was no doubt that Vienna and \nBudapest had decided to implement their old slogan: Serbia delenda est! And how could you \nask for mercy and conduct diplomatic negotiations? They would not concede this right. All \nthey wanted was capitulation, in which Serbia would renounce her very existence and \ndisappear  completely. How could he [←I] conduct diplomatic negotiations after three \nmonths of fighting when Vienna had refused to have any dealings with him [←me] even \nbefore the war? It's we [←us] or they. How can Putnik not see this? Or perhaps he thinks the \nwar has already been decided for us. He hasn't convinced me, though. A sick man has a \njaundiced view of everything. If we must be annihilated, then the only thing left for us is a \nfight to the finish. This must be clear to the generals. While we  can scratch those who attack \nus with our fingernails, we will not surrender. The sort of patriotism had always made him \n[←me] shudder. But victory was possible in such a war. Never mind how improbable it \nseemed now. But he [←I] would not be able to convince anyone of this gambler's hope this \nevening. The Allies were his [←my] last hope; they wouldn't dare permit the collapse of \nSerbia. It was not in their interests to have Serbian destroyed. For the sake of the Balkans and \nthe Dardanelles, they must defend her, since they were thereby defending themselves. But \nwhich of the generals, who among all these people, would believe this when he [←I] informed \nthem of the Allies' firm demand that Macedonia should be given to Bulgaria? He [←I] could \nnot possibly dispel Putnik's lack of confidence in the possibility of further resistance by faith \nin the Allies alone. (IB, 111−112) \n98 \n \nНаведени примјер представља један одјељак из дневника Ивана Катића који \nчита Алекса Дачић. Ради се о ријетким случајевима писаног дискурса које аутор \nпредставља курзивом. У примјеру (13[v.]), Иван користи СУГ у првом лицу и СНГ у \nдругом лицу будући да се обраћа самом себи. Случајеви писаног дискурса најчешће \nнису преведени на енглески језик.  \n13a[v.]) Људи ме чине злим. Људи ће ме претворити у лажова. Не врдај! То значи: већ \nси створен да такав будеш! Очајање ће ме учинити искреним. (ВС 2, 467)  \nУ наведеном примјеру Гаврило Станковић замишља потенцијални слијед \nдогађања након сопствене смрти у облику СНГ-а у трећем лицу. Таква структура \nпрекида се елементима уведеног СУГ-а у трећем лицу и представља ријетке случајеве у \nкојима је ауторска дидаскалија праћена глаголом који означава будућност.     \n13a[vi.]) Шлогирана мати брзо ће за њим [←мном]. Сестре нема [←немам], за собом \nне оставља [←остављам] тугу. Стричеви, родбина, имаће своје и себе да жале. Маша \nможда никад неће ни сазнати да је [←сам] мртав. Писао, писао, па му дојадило, \nзакључиће равнодушно. А и та нека суза била би само сажаљење. То је сувише мало и \nза живот до дубоке старости, а камоли за још неколико дана. Друге, које су га [←ме] \nволеле, није он[←нисам ја] волео толико да би жалиле за њим [←мном], или да би му \n[←ми] сада нешто значила њихова тука. Отпратиће га [←ме] њихов уздах, можда \nнека кратка жалост, најчешће оно глупо: Био је [←сам] чудан, био је [←сам] шашав, \nбио је [←сам] ван света, био је [←сам]…Ниједна суза неће канути за њим [←мном]. \nНеће. Таштино, кујо! (ВС 3, 184−185) \n \n13б[vi.]) His [← My] mother, who had had a stroke, would soon follow him [← me]. He [← \nI] had no sisters, so he [← I] would leave no sorrow behind him[← me]. His [← My] uncle \nand other relatives had their own families to grieve over. Masha would perhaps never know \nthat he [← I] was dead. He had written to her many times, until he could stand it no longer. \nAnyway, her tears would merely be a sign of pity. As for other people whom he [← I] had \nloved, he [← I] hadn't loved them so much that he [← I] could feel sorry for them, or that \ntheir grief could mean very much to him [← me] now. They would see him [← me] go with a \nsigh, perhaps a brief expression of regret, usually that most stupid one of all: he [← I] was a \nmarvelous man, he [← I] was a silly fool, he [← I] didn't belong to this world, he [← I] \nwas...Not a single tear would be shed for him [← me]. What a bitch is vanity! (RE, 139−140) \nПримјер региструје необичну комбинацију уведеног СУГ-а у првом лицу, који \nпрелази у СНГ у трећем лицу. Оваква трансформација дешава се унутар исте \nреченичне конструкције. Параграф се наставља обликом СУГ-а у првом лицу, а \nзавршава ријетким исказима СНГ-а у другом лицу, у којима се особа обраћа сама себи.   \n99 \n \n13a[vii.]) A ja више никада нећу моћи да понесем човека, мисли Милоје, кад му [←ми] \nплуг или коса посече ногу, кад га [←ме] пребије трупац. Ни Зору да бацим у јасле…Као \nда неки човек на овој земљи заслужује да га узмеш [←узмем] у наручје! (ВС 3, 384)  \n \n13б[vii.]) I'll never again be able to carry a man, thought Miloje, when he gets his [← I get \nmy] leg cut off by a plow, or when a log falls on him [← me]. I'll never be able to throw Zora \nin the manger. But what man is worth carrying anyway? Stupid! (RE, 285) \n6.2.10.  Комбинација полуслободног неуправног говора и слободног управног говора \nПримјер биљежи ријетке случајеве полуслободног неуправног говора, који \nпрепознајемо по ауторској дидаскалији у медијалној позицији − мисли Ђорђе. Очајном \nоцу не преостаје ништа друго него да се обрати вишој сили за помоћ како не би \nизгубио сина јединца у облику СУГ-а у другом лицу. Увођење овог типа доживљеног \nговора доприноси учинковитом осликавању драме која се збива у родитељу.  \n14a) Ако ни ноћас није стигла пошта, мисли Ђорђе, у подне ће [←ћу] кренути ка Ваљеву и \nШапцу да тражи [←тражим] Адама. И ноћас [←сам] га сањао: смршао, кост и кожа, а \nбос и поцепан као просјак, узјахао неки плот, није њихов [←наш], и дрема…Боже, кажи \nшта да учиним да ми је жив и писмо да примим. Треба ли манастиру све да дам, калуђер \nда будем, жив да се сахраним? Могу све. Шапни, Господе, шта сам за Адама дужан. \nУчинићу и оно што не може човек... (ВС 3, 55)  \n14б) If no letter has arrived overnight, thought George, at noon I'll go to Valjevo and Šabac to \nlook for Adam. He [← I] had had a dream about him the previous night, a dream that he [← I] \nsaw him looking very thin, all skin and bones, barefoot and in rags like a beggar, riding past a \nfence, not theirs [← ours], dozing. O, Lord, tell me what I must do to have Adam  back alive and \nget a letter. Should I give everything I own to a monastery, or become a monk myself and stay \nburied alive? I'll do anything! Whisper in my ear, Lord, what I must pay to have Adam back. I'll \ndo what no man has ever been able to do. (RE, 37)  \n6.2.11. Удруживање ауторског говора са више подтипова једног  \nоблика доживљеног говора \nНаведени примјер илуструје ситуације у којима Ћосић комбинује ауторски \nговор са другим обликом доживљеног говора,  при чему је тај облик реализован кроз \nвише подтипова. Ауторски говор прелази у СУГ у трећем и другом лицу једнине, као и \nпрвом лицу множине.  \n100 \n \n15a) Тола га загледа. Никада на човеку није видео такве наочаре: кроз стакла му ни очи \nне види. Ћоравко, а Алекси водник! Оно, овакво, усукано, погурено, безбрко, ветар \nможе да га одува, сада командује људима, људинама. Алекси. Е, боже, баксузе окорели, \nопаки инаџијо, кога узјашеш не мењаш га док не цркне. Зар Катићи баш морадоше и у \nрату нама, Дачићима, да буду одозго? Улази у кућу, скида торбу, говори: (ВС 2, 333)  \n \n15б) Tola stared at him. He'd never seen anybody wearing glasses like these: you couldn't see \nhis eyes through the lens. He was half blind and Aleksa's corporal! A skinny, stooping \ncreature without a mustache, who looked as though a puff of wind would blow him away, and \nhe commanded men − real men! His Aleksa. Such was life, no help for it; whatever horse you \nstarted riding, you wouldn't get another till it fell in its tracks. Do these Katići really have to \nbe on top of us Dačići. Even in war? He went into the house, took off his bag and said: (TD, \n244)  \nУ примјеру који слиједи параграф започиње елементима ауторског говора који \nполако прелази у облик СНГ-а у трећем и другом лицу.  \n15a[i.]) Пријатељства из младости и школе која је покушао да обнови по повратку из \nРусије била су пресахла у осећањима, и трајала од сентименталних и све усиљенијих \nподсећања на оно што више не узбуђује. Та прекинута пријатељства више се нису \nмогла ничим наставити ни загрејати старим поверењем. А другарства и пријатељства \nстечена у ратовима и на фронту хране се патњама, живе од подсећања на невоље и у \nњих човек не може сав да се заложи. Да ли је стварно истина да га [←ме]  на овоме \nсвету нико толико не воли, да он [←ја]  никоме толико не значи [←значим], па је \nсвеједно људима хоће ли Гаврило Станковић бити мртав или богаљ? Опет таштина! \nНе изговарај се њоме [←не смијем се изговарати њоме]. Сам си [←сам] остао. Да није \nРадојка посилног, и овог студента Богдана, који халуцинира, био би сасвим сам. Иако \nсу се од првих игара на Калемегдану па до швапске гранате на Сувобору гомиле људи \nмотале око тебе [←мене], ниси знао [←нисам знао] куда да се склониш [←склоним] \nод толиких којима си [←сам] био потребан, занимљив, значајан... (ВС 3, 185−186)  \n \n15б[i.]) As for the boyhood friendships that he had tried to renew after his return from Russia, \nthey continued only for sentimental reasons. The friendships of wartime, forged at the front, \nwere nourished on suffering and the remembrance of unpleasant experiences; a man could not \ncommit himself wholly to them. Could it be true that he [← I] hadn't  loved anyone that \nmuch, that he himself [← I myself] didn't mean that much to anybody, so that it didn't matter \nto the rest of the world whether Gavrilo Stanković was dead or a cripple? Vanity again! Make \nno excuses [← I should not]! You're [← I'm] alone now. If it wasn't for your [← my] orderly \nRadojko and Bogdan, who's delirious now, you'd [← I'd] be quite alone. Where had he [← I] \nset out for, but not arrived? (RE, 140−141) \nУ наведеном примјеру аутор комбинује елементе уведеног СУГ-а у другом лицу \nса елементима неуведеног СУГ-а у првом лицу, при чему се параграф завршава \n101 \n \nауторским говором, што није уобичајено у овој тетралогији. Примјер нема енглески \nеквивалент.   \n15a[ii.]) Ову си битку изгубио, Живојине Мишићу, говори у себи гледајући за њим. \nНиси уверио тог несрећника да од његове постоји и већа несрећа. Како ћеш у исто да \nувериш армију? Одакле воља да се још више трпи? На чему, онда, да се гради вера? На \nстраху од Путникових преких судова и мојих заповести? На причама о ослобођењу и \nуједињењу?  Село и шљивици урањају у маглу што у валовима силази из шума, са \nРајца. (ВС 2, 132− 133)  \nСтруктуру ауторског говора Ћосић често прекида елементима СУГ-а у трећем \nлицу, као и ријетким случајевима СУГ-а у другом лицу, којим се јунак обраћа \nживотињи.  \n15a[iii.]) Не сјахује: не сме да се растане од Драгана, који крупно дрхти. Грчевито стеже \nдизгине: галопом слетети у поток! У небу дуго пламса врх лиснатог цера. У Прерово \nкао бегунац. Никад, Драгане! Мамузну га, потера надесно, у заклон брежуљка, чини му \nсе. Скочи из седла, дизгинама привеза Драгана за церић и помилова га по челу. (ВС 2, \n218) \n \n15б[iii.]) He did not dismount; he dared not separate himself from Dragan, who was \ntrembling violently. He tightened the reins with a convulsive movement; they raced into the \nstream at a gallop. For a long time the leafy treetops threw flames up in the sky. Should he \ndesert and go back to Prerovo? Never, Dragan, never! He pressed in his spurs and pulled \nDragan over to the right, into the shelter of a hill, or so it seemed to him. He jumped from the \nsaddle, tied Dragan to a small bitter-oak, and began to stroke his forehead: (TD, 163) \n \n6.3. \nВишеструка наративна структура \nУ овом одјељку бавимо се ситуацијама у којима унутар једног (микро)дискурса \nЋосић користи три или више различитих типова доживљеног говора. Погледајмо какве \nсве комбинације проналазимо анализом корпуса.  \n \n \n \n102 \n \n6.3.1. Комбинација ауторског говора, слободног управног и  \nслободног неуправног говора \nПримјер (16) илуструје параграфе у којима Ћосић комбинује елементе СУГ-а у \nпрвом лицу, праћеног ауторском дидаскалијом (мисли Вукашин), иза које слиједи СНГ \nпрошаран елементима ауторског говора. Примјер (16[i] илуструје случајеве уведеног \nСУГ-а у првом лицу множине.  \n16а) Да, да, све је то истина, мисли Вукашин Катић. Зар је [←сам] једанпут о томе \nписао у Одјеку и говорио у Скупштини? Али му [←ми] је мучно што то сада слуша \n[←слушам] од официра и у овој прилици. Стид га [←ме] је због нечега. Зашто се \nАлександар смејуљи? А Пашић, зашто он ћути? Лупка штапом о под, гледа преда се, \nкао у нишкој чекаоници док су чекали воз. Потпуковник Апис се заметнуо на столици, \nогроман, потпуно равнодушан, загледан у војну карту, са цигаретом прилепљеном за \nдоњу усну. Можда је овај официрски испад против Владе његово масло? Наставак \nдесетогодишњег мучког рата између његове завереничке дружине и политичара за \nпревласт у Србији. Ако Србија с Пашићем и радикалима нема будућност, Србија с \nАписом и овим чизмашима имаће само прошлост. Да ли да им одмах скреше \n[←скрешем]? Али им министри узвраћају: (ВС 1, 166−167) \n \n16б) Yes, that's all quite true, thought Vukašin. Hadn' he [←I] once written about these \nabuses in the Echo and spoken about them in the Assembly? But hearing it now from the \nofficers, he [←I] felt ashamed. Why was Prince Alexander smiling in that curious way? And \nwhy was Pašić keeping quiet? He was tapping the floor with his cane and looking straight \nahead, as he had done at Niš while they were waiting for the train. Colonel Apis, enormous \nand indifferent, moved suddenly in his chair and stared at the military map with a lighted \ncigarette hanging from his lower lip. Perhaps this attack on the government by the officers \nwas Colonel Apis's doing- a flare-up of the bitter feud of the last ten years between his band \nof conspirators and the politicians to gain complete control of Serbia? Well, if Serbia under \nPašić and the Radicals had no future, under Apis and his military junta it would have only a \npast. Should he [←I] open fire on them immediately? But the ministers were hitting back. (IB, \n121)  \n \n16a[i.]) Ми смо се јуче срели, синоћ смо шетали по киши, ноћас смо вечерали у Талпари \nа сада је данас, закључује у себи Иван. Почиње му [←ми] први ратнички дан. Склања \nсе у сенку светиљке, зове оца. Жели да сасвим пустом улицом сами корачају. Добро је \nшто је још помрчина. Не сме да се ћути. У ћутњи се чују време и очеви пригушени \nуздаси. Узети му што више речи, још неко сазнање понети од њега. (ВС 1,  356) \n \n16б [i.]) We met yesterday, went for a walk in the rain, had supper in the Talpara tonight, and \nnow it's today, said Ivan to himself. His [←my]  first day as a soldier was beginning. He \nmoved into the shadow of a street light and called to his father. Now they would walk alone in \nthe deserted streets and talk some more. He was glad it was still dark. He must not let the \nconversation flag or he would hear the time passing and his father's stifled sighs. He must \ndraw his father out, find out more about him. (IB, 265)  \n103 \n \nУ структуру ауторског говора мијеша се структура СНГ-а и СУГ-а у трећем \nлицу, као што показује наредни примјер:    \n16a[ii.]) Иде поред кола, гаца по барама, клиза се, а пред њим светлост ретких светиљки \nизрањавила ноћ; из кола се цепају јауци; возари ударају прутом мокре и преморене \nволове. Иза њега, на одстојању, иде онај јадник; с времена на време га сустигне, чује му \nи корак и хуктање, мора да се окрене: црна гомилица. Можда му [←ми] је син већ \nмртав. Жели да му види лице. Он заостаје и као да се још више гури и повија главу. \nШта да га пита [←питам] и чиме да га утеши [←утешим]? Продужује поред кола с \nрањеницима, ка болници: на овој српској земљи све су разлике закратко. Ратови нас \nравнају. Једнака нам је моћ, једнако дело, и нада; једнак нам је и век. Нико овде не \nможе далеко. Ни много друкчије од осталих. Уколико то упорније настоји, утолико ће \nму казна бити већа и несрећа дубља. Жури да се одвоји од сељака, да га својим \nхуктањем не туче по темену. Али га сељак опет сустиже. Генерали и министри, \nпрестолонаследник и Пашић, и он, сви који су вечерас у ваљевској судници одлучивали \nи судили, мислили су, уверавали себе и друге да одлучују и говоре у име овог сељака, \nтога живомученика згуреног под шубаром и торбом, и ових што јаучу и крваре у \nколима и себи псују мајку што их је родила, и оних што мокри и гладни ударају \nпутевима мокре и гладне волове. За шта се то толико гине, чему то безмерно страдање? \nКаква слобода може бити накнада само за ову ноћ тим несрећницима што им се с \nкишом цеди крв по слами и коловозу? Уједињење са онима који их убијају, које убијају, \nзар је то национални и историјски циљ коме данас треба апсолутно све жртвовати? \nСтаје под некакво дрво, ослања се на стабло; види: и сељак застаје, и он се прислања уз \nпрво дрво. Ко зна одакле иде и колико дана вуче торбетину хране и преобуку за сина. \nМожда мртвог сина. Мора [←морам] Ивана да види [←видим]. Питаће [←питаћу] \nМишића за распоред и где да га чека [←чекам]. На колима која пролазе гласно и танко \nјечи човек. Подиже оковратник пелерине и пожури напред да не слуша плач, али \nсустиже друге јауке; стењу, дахћу преморени волови што базде на балегу и мокраћу. На \nПрерово и детињство. (ВС 1, 191−192)  \n \n16б[ii.]) Vukašin walked alongside a cart, walking through the puddles: the broken light from \nan occasional street camp stabbed at the night; groans and piteous cries for help rose from the \ncarts; drivers beat  their wet  and exhausted oxen with sticks. Whenever the peasant caught up \nwith him, Vukašin heard his footsteps and heavy breathing. He felt a sudden urge to turn \naround and look at the little black heap of a man. Perhaps his [←my] son was already dead. \nHe wanted to see the man's face. He stopped, the man's back seemed even more bowed, his \nhead lower. What could he [←I]  say to comfort him? Vukašin continued on his way toward \nthe hospital, walking alongside the cart, immersed in thought. War is a great leveler. Our \npowers, our actions, our hopes are the same; time allots the same spam to us all. The more \nyou try to be different from the rest, the heavier the punishment and the deeper the mistery. \nHe hurried to get away from the peasant's heavy breathing. The generals and ministers, Prince \nAlexander and Pašić, all those dignitaries in the Valjevo courtroom had convinced themselves \nand others that they were speaking on behalf of this peasant, this poor wretch bowed down \nunder his hat and his bundle, on behalf of those men groaning and bleeding in the carts, \ncursing their mothers for having borne them, and on behalf of those wet and hungry drivers \n104 \n \nbeating their wet and hungry oxen. What kind of freedom could compensate those poor \nwretches whose blood, mingled with rain, was dripping onto the road for even this one night \nof suffering? Union with those who were fighting to prevent  such a union? Unification with \nthose who were killing them and being kiled by them- was this the national aim for which \nabsolutely everything should be sacrificed today? Vukašin stopped and leaned against a tree; \nhe saw the peasant standing against the next tree. Where had  he come from and how many \ndays had he been hauling that bag with food and a change of clothes for his son? The son \nmight already be dead. He [←I]  must see Ivan. He[←I]  would ask General Mišić where he \n[←I]  should wait for him. In a passing cart a man was weeping aloud and groaning feebly. \nVukašin raised the collar of his coat of his coat and hurried on to escape the weeping, but he \nwas overtaken  by the heavy labored breathing of exhausted oxen, stinking of excrement and \nurine, the smell of Prerovo and his childhood. (IB, 140)   \nПримјер (16[iii.]) илуструје честу структуру Ћосићевих параграфа: параграф \nотвара ауторски говор који служи као увод за СНГ који слиједи иза двотачке. Параграф \nсе завршава потврдним исказом СУГ-а у првом лицу. У корпусу се проналазе и \nслучајеви интерогативних исказа (16 [iv.]).  \n16а[iii.]) И не погледавши Косару, наднесе се над бебу, дрхтећи: његовог [←мог] деду \nЛуку нашла у корену врбе, оставила га мајка бежећи од турских јатагана. Баба Ката, \nпошто јој је у некој буни погинуо муж, свог слугу Луку, названог Дошњак, довела у \nпостељу и родила Аћима. Њега [←мене] и Ђорђа родила Живана у оном кратком \nзатишју између буна и ратова с Турцима. И Ђорђев Адам је некако чудно дошао на \nсвет. А сада се њему [←мени] родио унук, између Иванове касарне и бојишта, битке на \nСувобору и ропства... Ово је мој унук. (ВС 4, 157)  \n \n16б[iii.]) He stood over the baby, trembling: his [←my]  gradfather Luka had been  \ndiscovered at the foot of a willow tree, abandoned by his mother in her flight from the Turks. \nHis grandmother Kata, after her husband had died in an uprising, had taken her servant Luka \ninto her bed and given birth to Aćim. Živana had borne Vukašin and Djordje during the brief \ncalm between that uprising and the war with the Turks. Adam, too had come into the world in \nsome strange way. And how a grandson had been born to him [←me]  between the barracks \nand the battlefield, between the battle on Suvobor and the prison camp. This was his \ngrandson. (SD, 91− 92)  \n \n16а[iv.]) Сећа се аустријског генерала кога је видео на војној вежби у Линцу, кад је као \nкапетан и делегат српског Генералштаба присуствовао бојном гађању официрске \nшколе. Није, ваљда, фелдцајгмајстер Оскар Поћорек сличан том генералу који је \nговорио из грла, штрецао се на сваку туђу реч, а себи као да је до смрти био забранио \nосмех. Изгланцан, блистав, искићен ордењем, с бакенбардима и брадицом као у Фрање \nЈосифа. Ађутант му сваког часа додавао беле рукавице. Не, не. Такав човек не може \nбити командант Балканске војске Аустроугарске царевине. А зашто да не може? Ко \nуопште зна шта све није и какав не може бити човек који господари армијама, и који у \nрату има право да изда сваку наредбу? Вукашин Катић је и њему [←мени], пред женом \n105 \n \nи дететом, на растанку, оспоравао неограничено командантско право у име отаџбине \nи слободе. Шта ли је с несрећним Иваном? Питати сутра штаб дивизије. Питати и \nза синове Радована и Александра. Неку реч  написати Лујзи. Шта? Једино би [←бих] с \nмајком могао данас. Једино с њом. Да седну [←седнемо] крај огњишта, да јој се \nзагледа [←загледам] у влажне плаве очи: Шта да учиним? (ВС 2, 324−325)  \n \n16б[iv.]) As he reflected about this commander who would not fight as he would have fought \nagainst the Serbian army if he were in that commander's shoes, but who was out to break him \nand vanquish him, he struggled to perceive the nature of his opponent. He would like to have \nknown where he was born, what sort of person his mother was, whether his wife loved him, \nand whether he had children. A man who has had a gentle and tender mother, who has grown \nup with a good grandmother and a just grandfather, cannot kill innocent and vanquished \npeople even in war, even in a foreign land. Is that really so? Who knows what a man is not \nlike who is in command of armies, and who in wartime has the right to give any kind of \norder? When they [←we] had talked together just before they [←we] parted, in front of his \n[←my]  wife and children, Vukašin Katić had challenged this unlimited right possessed by a \ncommander, a right exercised in the name of the fatherland and freedom. What had happened \nto that unhappy son of his, Ivan? He [←I] must ask in the division tomorrow. He [←I] would \nalso ask about his [←my] own sons, Radovan and Alexander. He [←I] must write a few lines \nto Louisa. What was he [←I] thinking about? Today he [←I]  could have talked only to his \n[←my]  mother. No one else. He [←I]  would like to sit beside the hearth, look into her moist \nblue eyes, and ask: what should I do? He felt numb all over his body, his eyes began to close. \n(TD, 238) \nНаведени примјер илуструје честу структуру Ћосићевог параграфа: ауторски \nговор који прелази у СНГ у трећем лицу. Структура СНГ-а прошарана је елементима \nСУГ-а, у конкретном примјеру ради се о само два исказа.  \n16a[v.]) Устаје с дрвљаника, стаје под стреху: нека врео катран лије из неба, мора [← \nморам] да тражи [← тражим] синове и да буде [← будем] с њима у пропасти. Ако су \nживи, да их славски нахрани [← нахраним], преобуку им донесе [← донесем]; ако су \nморали да пропадну, онда као људе да их сахрани [←сахраним], крстачом обележи [← \nобележим], да им се не затре траг. Где ли [сам] је оно у Ђорђевој авлији ових дана \nвидео изрендисану, лепу јасенову даску? Од те беле даске могу да изађу три прописне \nкрстаче. Има места за цело име и презиме, да се као у буквару разговетно напише. \nМоје име у средини. Дан кад [изгубим] се родио, Прерово, Моравска дивизија. И година \nкад настрада Србија. Даске за сандук ће [← ћу] тамо, на лицу места да нађе [← \nнађем]. Кућу ће [← ћу] неком развалити, али ће [← ћу] сандук сину војнику направити. \nДок сам ја жив, мој син неће го у земљу.  Нити на земљу, кучићима и зверкама да \nостане. Да кисне мртав у глибу, а биљкама је земљетину претурао, мрвио, жилицама \nудешавао. Алат за прављење сандука мора [←морам] да понесе [← понесем]. Шваба \nпљачка, народ бежи и носи што може да понесе. Алат му [← ми] треба. Секиру, \nтеслу, ренде, тестеру! И ексере. Има [← имам] једино секиру. Газда Ђорђе има све. \nГде да нађе [← нађем] плаву фарбу? Плаву фарбу где да нађе  [←нађем]? Неофарбану \nдаску нападну лишаји, поцрни. Старо, ружно. Још ова кишурина, неофарбана даска \n106 \n \nиструли пре човека. Мора [← морам] плаву фарбу у Паланци да нађе [← нађем]. Ако је \nрат. На бојно поље без плаве фарбе, јок. Свеће, тамјан, зна се. Кадионица. Кадионицу \nби заборавио. Киша може да лије, па гаси свећу. Прво ону белу, изрендисану, јасенову \nдаску да пронађе [← пронађем]. (ВС 1, 47−48)  \n \n16б[v.]) He got up from the woodpile and stood under the eaves: boiling pitch was pouring \nfrom the skies; he [←I]  must be with his [←my]  sons now that the world was falling apart. \nIf they were alive, he [←I]  would give them food fit for a feast and bring then a change of \nclothing; if they had to die, he [←I]  would give them a proper burial, a place marked with a \ncross, so that their experience would not be wiped out. Now where in Djordje's courtyard had \nhe [←I] lately seen a nice piece of wood, already planed? You could cut three crosses of the \nright size out of that piece of white wood. There would be room for the surname and Christian \nname. And my name in the middle. Date of birth, Prerovo Morava Division. And the year \nwhen Serbia perished. He [←I] would have to find wood for the coffins at the front. He [←I] \nwould tear apart somebody's house if he [←I] had to, but he [←I] would make a coffin for his \n[←my] soldier son; while I'm alive no son of mine will go naked into the earth, and he won't \nlie in the mud with the dogs and wild beasts. He [←I]  would take the tools with him [←me]. \nThe Fritzies were looting, and people were running away, taking with them whatever they \ncould. Yes, he [←I]  would need tools- an ax, an adz, a plane, and a saw. And nails. All he \n[←I] had was an ax. His [←My]  master, Djordje, had everything. And where would he [←I]  \nfind some blue paint? Where would he [←I]  find it? Unpainted wood gets covered with \nlichen, and turns black. Looks ugly and old. A little more of this damned rain, and unpainted \nwood will rot before the man underneath it. He [←I]  would have to find blue paint in \nPalanka. Never mind the war. He [←I]  just wasn't going to the battlefield without blue paint. \nCandles, and incense. And a censer. He [←I] would have forgotten the censer. It might rain \nand the candles would go out. But first he [←I] must find that piece of planed ashwood. (IB, \n30−31)  \nУ сљедећем примјеру ауторски говор прелази у уведени СУГ у другом лицу. \nПримјер региструје ријетке случајеве када СУГ у другом лицу слиједи иза ауторске \nдидаскалије која је одвојена  двотачком, а сам доживљени говор почиње малим словом. \nОстатак параграфа представљен је елементима СНГ-а у трећем лицу који прелази у \nауторски говор. Примјер (16[vii.]) показује да СУГ у другом лицу може почињати и \nвеликим словом иза уводне реченице ауторског говора.   \n16а[vi.]) Гаврило Станковић верује да она чује његову дрхтавицу и казује јој погледом: \nзнаш ли ти, девојко, да си ти једина сада, међу свим људима једина која располаже \nчињеницама, моћима да ме увери како има смисла жртвовати ногу? Да вреди живети \nкао богаљ. По очима, лицу, рукама, она то зна, осећа [← осећам] да она то зна. А \nзанемела је. И побегла би. Придиже се на лактове, заривајући се до темеља у бол ноге, \nда јој у очима још боље види то ћутање. (ВС 3, 180−181) \n \n107 \n \n16б[vi.]) He could see her fingers were trembling. He held his breath in order to listen to what \nshe would say, and watched carefully every flicker of expression on her face, so as to \ndistinguish between compassion and the kind of love that isn't capable of compassion - \nMasha's kind of love. Milena grew confused and looked timidly at the wounded men, who \nhad stopped talking to listen. Gavrilo felt sure that she could hear him trembling, and with his \neyes he asked the unspoken question: Do you realize, my girl, that you are the only person \nhere who knows the facts and has the power to convince me that life is worth living, even as a \ncriple? Her eyes, her face, and her hands showed that she knew this, but she was struck \nspeechless, and would have liked to run away. He raised himself up, plunging into the very \ndepths of the pain in his leg, to see that silence in her eyes. (RE, 136−137) \n \n16a[vii.]) Тола Дачић се шакама ослања о довратак и шапуће за Ђорђем  који одлази: \nНећу твоје Ђорђе. Нећу  поклоњено на фронт да им носим. Никако. Из моје руке мора \nда буде. Шта да им понесе [← понесем]? Полази ка шљиви где му ноћивају кокошке. \nЈедног петла има [← имам], а три војника. Једног петла има [← имам], а у миру осам \nкопача из његове [← моје] куће прекопавало преровску земљу, у рату четири војника. \nЧетири Дачића, пошла пред царевину швапску. Да је [← сам] знао да се полази, снашао \nби [← бих] се ноћас за ћуране. Лепа ноћ за хватање ћурана. Пуну врећу могао је \n[←сам] да похвата [← похватам]. Чије ли су кокошке на ниским седалима и ко добро \nхрани живину? (ВС 1, 46) \n \n16б[vii.]) Tola stood in the doorway with his hands pressed against the post. As Djordje \nwalked away he whispered: \"No, Djordje, I'm not taking anything from you. I'm  not taking \nthe boys anything that isn't mine. No, sir! It has to come from my hands.  Now what do I \nhave?\" He walked toward the plum tree where his hens roosted for the night. One scrawny \nrooster for three hungry soldiers? Yes, one scrawny rooster, and yet eight people from his [← \nmy] household had walked the soil of Prerovo, and four soldiers were sent to the war; four \nDacici gone to take on the German Empire. If only he [← I] had known ahead of time, he [← \nI] would have caught a few turkeys last night. A good night to catch turkeys. He [← I] could \nhave grabbed a sackful. Let's see now. Who has chickens roosting on low perches? And who \nfeeds them well? (IB, 29) \nПараграф започиње ауторским говором који прелази у СНГ у трећем лицу.  \nУнутар исказа − А Иван, шта ће њему рећи, мајко моја, убићу се −  Ћосић прелази са \nстилског двогласја трећег лица СНГ-а на тачку гледишта лика у облику СУГ-а у првом \nлицу. Специфичност овог примјера лежи у чињеници да се оваква смјена гледишта \nдешава унутар граница једне реченичне структуре. Параграф се завршава \nкомбинацијом ауторског говора и СУГ-а у првом лицу.  \n16а[viii.]) Богдан Драговић, затрпан камењем, са устима на камену, удише љуто и \nкречно, чује Иванове дозиве и докраја схвата свој ужас: сакрио [сам] се, побегао! \nКукавица! Огавна кукавица! Помрчина, патња за Наталијом, шта се догодило? Целу \nноћ су га [← ме] батинали и газили цокулама у штрајку ваљевских шегрта, није \n108 \n \n[←нисам] одао другове из Београда, хватао [сам] жандарме за бајонет на Чукарицу. \nШта се то овде догодило? Више ником не може [← не могу] погледати у очи, ником \nрећи истину. А Иван, шта ће [← ћу] њему рећи, мајко моја, убићу се. Разгрну камење \nса главе, придиже се: очи му се испунише светлећим куршумима и оним прасцима, са \nдна стомака пође навише врео грч, неиздржив хук гранате, обема рукама ухвати се за \nкамен и стаде да повраћа. Обезнањено јечи и повраћа. Севну нада у спас: можда сам \nконтузован? Слуша своје повраћање и мукло, гадно стењање. Сигурно сам контузован. \n(ВС 2, 162)  \n \n16б[viii.]) Bogdan Dragović, packed inside the stones with his chin resting on one of them, \nbreathing the acrid smell of limestone, heard Ivan calling his name, and gasped the full horror \nof his situation: he [← I] had hidden, he [← I] had run away! He [← I] was a coward- a \nloathsome coward! \nIt was the darkness, perhaps, and his [← my] suffering over Natalia − but what on earth had \nhappened to him [← me]? During the apprentices' strike in  Valjevo, he [← I] had been \nbeaten and tampled all night long, but he [←I] had  not betrayed his [← my] comrades from \nBelgrade. And at Čukarica he [← I] had  seized guards by their bayonets! So what could \nhave happened here?  He [←I] would never be able to look anyone in the face again, never \nbe able to tell anyone the truth- and what would he [← I] say to Ivan? My God, he [← I] \nthought, I'll kill myself! He rolled away the stone from his head, and raised himself to an \nupright pоsition; his eyes were filled  with smoke from tracer bullets, and his nostrils with  the \nsmell of powder; a burning spasm rose from the pit of his stomach. The roar of the shells was \nintolerable; he grasped a stone with both hands and began to vomit. Groaning and vomiting, \nhe seemed to lose consciousness. I may have suffered a concussion, he thought; this notion, \nflashing through his mind, brought some hope of salvation. He could hear the sound of his \nvomiting, and his hoarse, repulsive moaning. Yes, I must be concussed, he thought. (TD, 117) \nВећ је запажено да Ћосић најчешће уводи СНГ у трећем лицу једнине или СУГ \nу првом лицу једнине иза уводног исказа ауторског говора и двотачке. Наведени \nпримјер показује да се може увести и уз помоћ СУГ-а у првом лицу множине.    \n16a[ix.]) Мајор Гавриловић му наздравља с осмехом. Узвраћа му и пије. Питаће \n[←питаћу] га који је његов ратни циљ. Загледа се у певачицу: ова кока ће некима од \nнас бити последња жена коју гледа. Ова дроца представља ноћас нашу женску \nотаџбину, такозвану лепшу половину света за коју ћемо сутра изгинути. И ова уморна и \nустрашена курва има у себи оно што имају све жене које волимо и обожавамо. Због \nчега бисмо издали, убили, погинули. Због чега би он [← ја] ноћас препливао Дунав, \nкада би га [←ме] на другој обали чекала она Душанка. (ВС 4, 240)  \n \n16б[ix.]) Major Gavrilović raised his glasses to Bora with a smile. Bora smiled back and \ndrank, wondering what Gavrilović's aim in the war was. He stared at the singer: for some, this \nold hen would be the last woman they would look at. This slut represents the feminine part of \nour country, he thought, the so-called more beautiful half of the world for whom we will give \nour lives tomorrow. Yes, this tired, frightened whore has in her what all the women we love \n109 \n \nand adore have; the thing for which we would betray, kill, and die; for which I would swim \nacross the Danube tonight, if Dušanka were waiting for me on the other side. (SD, 142) \nКада жели да дочара динамичну ситуацију у којој лик пролази кроз тешке \nемотивне буре, Ћосић комбинује два различита облика доживљеног говора унутар \nједног исказа, при чему је јасна разлика између њих не тако видљива: Само штап да не \nизгуби, штап да му неко не отме, стеже га, хвата га и другом руком, и носи, само из \nовог кркљанца штап да изнесе и спасе; бежи од војске и народа у неке варошке авлије, \nкроз неке обране баште, шљиваре, ево је пруга! Драматична ситуација постиже се \nпреплитањем елемената СНГ-а у трећем лицу и ауторског говора. Остали дијелови \nдискурса хомогени су на реченичном нивоу.  \n16a[x.]) Нико се не обазире на његову вику, нико га не гледа. Толико га заболе да му \nлинуше сузе. Силазећи с кочија паде у блато, подиже се некако и за капетаном крену у \nгомилу војника и избеглица, грдећи и претећи док се не изгуби у метежу кола и \nтоповских кара, војника и народа: не зна више где се налази, никог не познаје, ниједна \nму зграда није знана. Не зна ни зашто је ту, ни куда ће. Само штап да не изгуби [← \nизгубим], штап да му [← ми] неко не отме, стеже га, хвата га и другом руком, и носи, \nсамо из овог кркљанца штап да изнесе [← изнесем] и спасе [← спасем]; бежи од војске \nи народа у неке варошке авлије, кроз неке обране баште, шљиваре, ево је пруга! Сад зна \n[← знам] где је [←сам], фала богу! Близу су му [← ми] кочије. Шта ми би, као да сам \nсањао? Можда је Милена стигла? Да ми неко не украде коње и кочије? Да ли ме неко \nод Паланчана виде у оној гужви, да им матер ћифтинску и цреварску! Обриса зној и \nкишу с лица, седе на шлипер да се одмори и запали цигару. Пушећи, чује грају, вику, \nстраховите трескове: окрену се и на станици угледа воз на који са секирама и будацима \nјуришају цивили, сељаци, жене. Баци цигару и пође ка њима да види каква се то \nнесрећа чини. На брежуљку уз пругу спази два војника и официра иза старчића у \nгенералској униформи, ослоњеног на штап: посматра разбијање вагона. (ВС 4, 429−430)  \n \n16б[x.]) No one heeded his cries or looked at him. Tears welled up in his eyes. As he was \ngetting out of his carriage he fell into the mud. After picking himself up, he set off behind the \ncaptain toward the soldiers and refugees, scolding and threatening, until he got lost in the \nmass f carts and gun carriages. Why was he there? Where was he going? Ah, as long as he \n[←I]  didn't lose his [←my]  stick! Clenching it firmly in both hands, he ran in and out of \ncourtyards, then across gardens and plum orchards. There was the railway line- now he [←I]  \nknew where he [←I]  was, thank God! His [←My]  carriage wasn't  far away. What had \nhappened to him, he wondered. Had he been dreaming? Perhaps Milena was there looking for \nhim [←me]. Perhaps someone had stolen his horses and carriage. What if  someone from \nPalanka had seen him in the mob? He wiped the rain and sweat from his face, sat down on a \nrailroad tie to rest, and lit a cigarette. Then he heard cries and violent banging: he turned \naround and saw people  attacking a train in the station with axes and picks. He walked over to \nsee what was happening. On a mound near the track, two soldiers and an officer stood behind \n110 \n \na small, elderly man in a genral's uniform who, resting on his stick, was watching the people \nsmash up a railway coach. (SD, 273−274) \n Наведени примјер илуструје необичну ситуацију структурисања доживљеног \nговора. Наиме, унутар једне реченице Ћосић уводи ауторски говор, СНГ у трећем лицу \nи СУГ у првом лицу множине. Сваки од типова доживљеног говора одвојен је запетом \nкао независна клауза унутар веће структуралне јединице.  \n16a[xi.]) Три гранате пребацују луг. Љути се, швапске гранате прелећу изнад самих \nграна, разнеће га [←ме] као врапца; наша тек пета као да погоди мету. (ВС 2, 203)  \n \n16б[xi.]) Three shells churned up the grove. Bogdan felt angry; the Austrian shells were \nflying just above the branches- they would split him [←me] open like a sparrow - but only \none in five of their own found its mark. (TD, 150)  \nЋосић комбинује елементе ауторског говора и СНГ-а у трећем лицу који чине \nглавну структуру параграфа. Дискурс се приводи крају исказима СУГ-а у другом лицу \nједнине, уз помоћ којих се забринути отац обраћа одсутном сину (16[xii]). Примјер \n(16[xiii.]) показује и друкчији редослијед истих облика доживљеног говора.     \n16а[xii.]) Чим за њим тресну гвоздена капијица и нађе се на улици, застаде да удахне \nваздух. Да се најпре надише не би ли се мало разредила и разбистрила мучнина ноћи. \nКуће и дрвеће љуљају се и плове у сивилу облачине. Шта тај Пашић хоће с њим [← са \nмном] овако рано? Слом фронта, Македонија, притисак савезника. Било шта да се \nдогоди, не може [←могу] бити несрећнији но што је [← сам] сада. Но што је [← сам] \nодавно. Отпутовати у Скопље, Ивану. Отпутовати одмах. Разјаснити му разлоге и \nсмисао ове привидне равнодушности према њему, савладане нежности, оног система \nгрубости што се зове очинска педагогија. Отпутовати у Скопље пре седнице. Данас, \nсвакако. Сине, ја те не жртвујем. Ничему те нећу жртвовати. Ничему. (ВС 1, 127−128) \n \n16б[xii.]) As soon as the iron gate had clanged behind him, Vukašin stood still in the street \nand took a deep breath of fresh air to dispel the nausea of the previous night. The houses and \ntrees were swaying and floating against the gray softness of the clouded sky. Why did Pašić \nwant him [←me] so early in the morning? The collapse of the front, Macedonia, pressure \nfrom the Alies? Whatever had happened, things couldn't  be worse than they were now, than \nthey had been for a long time. He [←I] would go to Skoplje, to Ivan. He [←I] would leave at \nonce. He [←I] would explain to Ivan the reasons for his [←my]  apparent indifference to \nhim, why he [←I] had kept his [←my] tenderness in check, why he [←I] had imposed the \nharsh regimen that people called paternal education. Should he [←I] leave for Skoplje before \nthe meeting? In any case he [←I]  would go today. I'm not sacrificing you, my boy. I won't \nsacrifice you for anything in the world. (IB,  91) \n \n111 \n \n16а[xiii.]) Почиње киша. Наћи ћу те, Косанка, наћи ћу те до зоре, макар да си у торби \nкоманданта дивизије. Требало је да је дозива [← дозивам] идући селом. Можда [ сам] \nје и прешао. Све је мање кола и народа на путу. Зауставља коња: (ВС 2, 75) \n  \n16б[xiii.]) It was beginning to rain. I'll find you, Kosanka, if I have  to look  for you till \ndaybreak, even if you're in the division commander's  knapsack! He [←I] should have called \nout her name as he [←I]  rode through the village. Perhaps he [←I]  had gone past her. \nThere were fewer carts and people on the road. He stopped his horse. (TD, 52)  \nПримјер (16[xiv.] показује ријетку структуру Ћосићевих параграфа: СУГ у \nпрвом лицу који отвара параграф умјесто очекиваног ауторског говора, а СНГ-ом  у \nтрећем лицу завршава се параграф, што такође није уобичајено у Времену смрти.   \n16а[xiv.]) Мој отац Вукашин Катић жели ноћас да лумпује? Застаје, загледа му се у \nлице. Не види му израз. У сенци су, вече му је по лицу. Тамно као шешир, пелерина, \nњегов обавезни штап.  Можда се тим увек истим он само скрива од људи? Чак и од \nњих, деце. Можда га ни мама не зна правог? Нешто је друго. Он [←Ја] неће [← нећу] \nотићи на фронт без потпуне истине о оцу. Сазнати себе будућег, себе у педесетим \nгодинама. Оног себе који ће да надживи рат. Па то је сјајна идеја! (ВС 1, 334) \n \n16б[xiv.]) Does my father want to go on a spree tonight?  Ivan stopped ad stared into his \nfather's face, but could not see his expression. In the evening his face was dark, like his hat, \ncoat, and cane. Was this his way of hiding himself from people, even from his children? \nPerhaps Mother didn't really know him. There was something different about him; and he \n[←I] was not going to the front without knowing the whole truth about his [←my] father. He \n[←I] would get to know the Ivan of the future, himself [←myself] in his [←my] forties, the \nIvan who would survive the war. (IB, 248) \nУ наведеном примјеру параграф започиње елементима ауторског говора, који \nпрелази у СНГ у трећем лицу и СУГ у првом лицу множине. Оваква структура \nпрошарана је елементима СУГ-а у другом лицу једнине: различитим облицима \nвокатива лик се обраћа имагинарном саговорнику Вукашину Катићу.  \n16a[xiv.]) Стаје уз прозор и загледа се у крошњу старе јабуке, са чијих се враних грана \nцеди киша...На растанку, Вукашин му [←ми] је у корену оспорио командантска права. \nНико  и ни за шта нема права да жртвује будућност народа, децу. Ум и знање. Ум и \nзнање школованих, њему је будућност!  Луксузно гледиште политичара и европских \nдоктора. Луксузно и књишко, мој пријатељу. Али тај Вукашин Катић је једини међу \nњима [← нама] који овако мисли без личног рачуна, и то што мисли, казује докраја, \nсваком у очи. Он је онај  редак човек који жели власт, а сме сваком да каже истину. \nПолитичар, а од власти више воли истину. Таквом власт није судбина. Зато [← сам] \nга је и изабрао за пријатеља. Народ не траје, мој Вукашине, захваљујући уму и знању \nшколованих. Не. Да је тако, нас Срба не би ни било. Постојимо ми захваљујући оном \n112 \n \nзнању које смо животном муком и трпњом стекли; оном уму који се роди под шљивом \nи трном и распореди по народу, у свима, као мушки полен у воћњацима и виноградима. \nПо неком вишем закону стиче се ум за опстанак и трајање, а не у школама, из књига и \nидеја. Ни у господским кућама не настаје тај спасилачки ум. Ни у мојој ни у твојој \nкући, Вукашине. О својим синовима Александру и Радовану неколико дана нема [← \nнемам] вести. А дивизије у којима ратују имале су сваког дана тешке окршаје. Биће \nшто им је суђено. Он [← Ја] за њих никада није [← нисам] питао њихове команданте. \nЈавиће му [← ми] као сваком оцу што се јавља. А овај Вукашинов мршавко и \nбледуњавко, онако кратковид, збиља није за фронт и трупу. Није. Штета да пропадне. \nДобровољац је, срце му је храбро и поштено. Кад је Хаџићу рекао да ниједан ђак не \nзадржи у Штабу, како, онда, да га склони [← склоним]? (ВС 2, 110−111) \n \n16б[xiv.]) He stood by the window looking at the top of the old apple tree, with raindrops \ndripping from its black branches. When they [←we]  had parted, Vukašin had challenged the \nbasic principles of his rights as a commanding officer. No one, he had said, has the right to \nsacrifice a nation's future, its children, for any cause whatsoever. The future, he said, lay with \nthe intelligence and knowledge of its educated people −  the pampered attitude of a politician \nwith a European doctorate. Yes, my friend, a pampered and bookish point of view. But \nVukašin Katić was the only politician who held such views irrespective of his personal \nadvantage, and who would always express them plainly to everybody. He was that rare kind \nof person, a man who desired power yet dared to tell everyone the truth. He was a politician, \nbut he loved truth  more than power. Such a man was fated never to exercise power; that was \nwhy Mašić [← I] had chosen him as a friend. No, Vukašin, old man, a nation does not survive \nthanks to the intelligence and knowledge of its educated people; if this were so, we Serbs \nwould have ceased to exist. We exist thanks to the knowledge we have acquired from \nlaborious living and endurance, and the intelligence which is born under the plum trees and \nthornbushes and spreads throughout the entire nation lie pollen in the orchards and vineyards. \nThe intelligence needed for survival is attained by some higer low- but not in schools, not by \nreading books and discussing ideas. Nor does this life-saving intelligence originate in the \nhouses of the wealthy - not in my house, Vukašin, nor in yours. For some time he [←I] had \nhad no news of his [←my] sons Aexander and Radovan; their divisions had been heavily \nengaged every day. Well, they would meet whatever fate had been ordained for them. He \n[←I] had never asked their commanding officers anything about them; he [←I] would \nreceive the same news about them as any other father. But that pallid, skinny boy of \nVukašin's-nearsighted, too-wasn't made for the army and the front. It was a pity that he would \nperish. He was a volunteer, with a brave and honest heart. But he [←I] had told Hadjić that \nnot a single student was to be kept at headquarters, so how could he [←I] remove Ivan? (TD, \n81−82) \nПримјер који слиједи илуструје учесталу цикличну структуру Ћосићевог \nромана: СНГ отвара, а СУГ затвара параграф, док је његова средина испуњена \nауторским говором. \n \n113 \n \n16а[xvi.]) Да ли је [←сам] то рекао из оног свог прејаког уверења или неке своје \nраспуклине? Отвара очи, према сијалици из ходника види му клонулу главу и жишку \nцигарете под брком; поглед је упро међу своје раскречене ножурде. Можда га је дуга \nболест смекшала и загасила? Болесна, трула телесина, а живи. Бог Апис! (ВС 3, 222) \n \n16б[xvi.]) Had he [←I] said this because of his [← my] overweening confidence, or because \nof some flaw in him [← me]? Gavrilo opened his eyes and saw Apis's bent head and the spark \nof his cigarette under his moustache; he was gazing down at him intently, his legs widespread. \nPerhaps his long illness had softened him? A sick, rotting hulk of a man, but alive − Apis, the \ngod! (RE, 166)  \nНаведени примјер представља комбинацију ауторског говора који прелази у \nСУГ у трећем и  другом лицу. Параграф се завршава елементима СНГ-а у трећем лицу \nи ауторског дискурса.  \n16а[xvii.]) Официри око њега нешто говоре, не разабира им речи. Угасила му се \nцигарета. Припаљује је поново. Њен жарић у помрчини личи му на наду. Жели да је \nтако, па креће руком и жишком засеца помрчину над селом, завичајем − од Рудника, \nпреко Сувобора до Маљена. Фелдцајгмајстер Оскар Поћорек у помрчини не види \nРудник, Сувобор и Мањен. Он не зна шта је Баћинац. То је на његовој мапи Кота 620 \nкоја надвисује мионичку околину. Одлична одбрамбена позиција; полазни положаји за \nнапад на Ваљево. Не, господо. Баћинац је нешто сасвим друго; нешто што није \nоблежено ни на једној генералштабној карти. Нешто што међу командантима он [← \nја] једини зна [← знам]. Језа га подиђе под мокрим, тешким шињелом. (ВС 2, 61) \n \n16б[xvii.]) The officers around him were talking about something, and asking him questions. \nHe couldn't understand what they were saying. His cigarette went out. (TD, 44) \nЋосић понекад уводи обимне дискурсе у облику рефлексивног монолога, \nодносно монолога „у коме личност под утицајем конкретне драмске ситуације износи \nсвоја размишљања o животу“ (Живковић, 1992: 451). Олга Катић коначно схвата \nприроду свог односа са Вукашином Катићем. Мушко женски односи далеко су од \nидеалних, а то нам Олга саопштава комбинацијом ауторског говора, СНГ-а у трећем \nлицу, СУГ-а у другом и трећем лицу и ријетко заступљеног СУГ-а у првом лицу \nмножине. Јунакиња посматра свог супруга и њене мисли почињу се ковитлати у \nоблику СНГ-а у трећем лицу. На моменте обраћа се Богу, тражећи од њега одговоре \nили узвикује велике животне истине. Олга прелази са личне брачне ситуације на општи \nопис супружничких односа, у облику СУГ-а у трећем и првом лицу множине. Мисли \nјој се прекидају елементима ауторског говора који отвара, али и затвара параграф.  \n114 \n \n16а[xviii.]) Најнежније што може, придиже му главу да мало лакше дише, па се измаче \nи ослони на зид да гледа Вукашина, збуњеног толиком патњом која му се укопала у \nлице, укочила покрете, сву ноћ не пуши. Како је могао толико да га воли, а двадесет \nгодина да га не види? И да то скрива. Никад јој [← ми] се није пожалио ни исповедио. \nЗато што је јак и поносан, или што је [← ме] није волео толико да заслужи [← \nзаслужим] истину свих оних његових ћутања? Боже, како је све замршено и мрачно. \nМожда је он од разлаза са оцем патио, био незадовољан њом [←са мном], све то \nскривао својом озбиљношћу и начелима по којима је живео, док је његов стварни \nживот остао у оним дугим осамљивањима у његовој соби, у оној потреби за самоћом \nчим по повратку из вароши затвори баштенску капију за собом. А можда  је он за то \nвреме имао неког свог Михајла Радића? Зашто да не? Што она [← ја] у то раније није \n[← нисам] посумњала, то је зато што га није [← нисам] волела толико да би досегло \nдо сумње. Ако је оно што је она [← сам ја] у ваљевској болници открила срушило њено \nуверење о срећном брачном животу, учинило да цео свој досадашњи живот види \nдрукчијим но што је био, да га види сиромашним, па и безначајним, можда је она [← \nсам ја] баш својим неразумевањем његовог разлаза са оцем, братом и Преровом, \nпроменила и њега. Па му љубав која му се чинила велика, то више није ни била. Исто \nонако како она [← ја] сада осећа [← осећам] његову љубав после сусрета са Михајлом \nРадићем. Тако, Боже, да ли је ико на овом свету волео баш онога кога жели и треба да \nволи? Оно истинско, да ли се догоди неком? Или сви због нечега слепи полазимо туђим \nпутем, загубимо се у приликама и прихватимо их као једино могуће. Понеко као она \nповерује да је срећан, а онда, одједном, случајем или несрећом, ударимо у себе, у оне \nкоје волимо, па схватимо да нас не воле онако како желимо. Онако како бисмо могли да \nбудемо вољени. Тада увидимо да смо два супростављена и далека света. Не видимо се, \nне чујемо се, не осећамо, а у једној смо постељи и за истом трпезом. Онда свим \nсредствима и обманама скривамо ту истину. Пристанемо на то. Немамо куд, не можемо \nништа да изменимо. Не можемо да се прескочимо. Вртимо се у томе што зовемо својим, \nправдамо и обмањујемо се дужностима. Уверавамо себе да нам је то судбина. А тако \nможда и јесте. Јесте. То је оно једино важно, а не прељубе које нас заболе. Због којих \nпотежемо нож и отров. Све су те несреће последица оне погрешке која је несвесно \nучињена. Ако је то и била погрешка. Прељубе су само објављивање пораза. Али то се \nдоцкан, сувише доцкан схвати, ако се икад и схвати. Богородице, што је кратак људски \nвек! Жели да додирне Вукашина, осећа неумесност те жеље, пламте јој образи, ипак се \nнагиње ка њему и спушта му руке на раме. (ВС 4, 445− 446)  \n \n16б[xviii.]) Olga lifted Aćim's head to ease his breathing, then moved away and leaned \nagainst the wall to look  at Vukašin. She was bewildered by the depth of Vukašin's suffering, \nwhich was stamped on his face and was inhibiting his movements. He have loved his father so \nmuch, and yet not have seen him for twenty years? He had never complained, or confessed his \nfeelings to her [← me]. Was that because  he was strong and proud? Or perhaps she [← I] \nhadn't loved him sufficiently to deserve to hear the truth. My God, how depressing and \ncomplicated it all is, she thought. Perhaps he had suffered over the breach with his father, \nbeen dissatisfied with her [← me], and concealed it all with his seriousness and high moral \nstandards. She [← I] saw his true nature in his need to be alone immediately on returning \nhome. Perhaps he had had his Mihajlo Radić during that time-why not? She [← I] hadn't  \nsuspected this earlier, because she [← I] hadn't loved him enought to be suspicious. If what \n115 \n \nshe [← I] had discovered in the hospital in Valjevo had destroyed her [← my] confidence in \nher [← my] happy married life- if it had made her [← me] view all her [← my] previous \nexperience differently and see Vukašin as poor and insignificant, then perhaps by her [←my] \nfailure to understand his break with his [← my]  father, his brother, and Prerovo, she [← I] \nhad changed him, too. And so a love which had seemed to him a deep love was no longer so − \njust as she [← I] had felt about his love for her [← me] after meeting Mihajlo Radić.  \n \n \nYes, you like that. O God, has anyone in this world ever loved the person he wants to \nlove and should love? That real, true love, does anyone ever experience it? Or do we all \nblindly set out along another's path, lose ourselves in outward circumstances and accept the \nsolution as inevitable? Now and again some of us believe ourselves happy, then suddenly by \nchance we come up against ourselves and those we love and realize that they don't love us as \nwe want to be loved and should be. Then we see that we live in distant worlds. We don't see \nor hear or feel each other, and yet we share bed and board. We conceal this truth by all \npossible means and deceptions. We feel we must accept this. We have no alternative, we can \nchange nothing. We can't jump out of our skins. We turn round and around in our own circle, \nwe justify and deceive ourselves and convince ourselves that this is our fate. Perhaps it is, and \nthat's all that matters, not the illicit loves that cause us pain and make us draw the knife or \nswallow poison. All these miseries are the consequence of unwitting error − if error it was. \nAdultery is only the announcement of defeat. We realize this too late, if ever. (SD, 284−285) \nПримјер је специфичан по великом броју сигнала који показују доминацију \nтачке гледишта лика, а не писца, што није уобичајено за Ћосићев стил. Наиме, ријетки \nсу случајеви увођења елемената идиоматске диференцијације јер Ћосић користи \nсрпски књижевни језик у језику својих протагониста. Обично не уводи сигнале СНГ-а, \nтако да је понекад јако тешко разлучити када престаје ауторски говор и почиње \nунутрашњи монолог лика.  Наведени микродискурс представља комбинацију ауторског \nговора, СНГ-а у трећем лицу, као и СУГ-а у првом лицу. На крају параграфа региструју \nсе ријетки случајеви СНГ-а у другом лицу. Овај примјер специфичан је јер Ћосић у \nњему уводи  јасне сигнале неформалности који су окидач тачке гледишта лика. Такве \nелементе подвлачимо.  \n16a[xix.]) Косара је трипут долазила до капије и није се усудила да уђе, иако још од \nјутра није подојила дете; враћала се у крчму да попије само још једну љуту: не може \n[← могу] последњи пут да подоји [← подојим] Животу. А не може [←могу] ни да га \nјош једаред не подоји [← подојим] и подржи [← подржим] у наручје. Прецркнуће [← \nпрецркнућу]! А како ће [← ћу] овако нашљокана да прође [← прођем] поред госпође, ко \nбајаги бабе, и господина, ко бајаги деде, свекрве и свекра ко бајаги? Оно њихово фино, \nсве фино, а ко бајаги, то глумљење да су срећни што имају унука и снају и она [←ја], \nко бајаги вереница Иванова, не може више све с њом, и дан и ноћ, ко бајаги! Нека цркне \n[← цркнем] за Животом! И даће Бог да цркне [← цркнем]. А како ће [← ћу] овако ко \nбајаги све је у реду, нашла се женска с друштвом у вароши, долазе савезници ко бајаги, \nмалко загрејана, па сад да прође кроз онај његов дугачак, стрмоглављен поглед и њен \n116 \n \nплачни глас: Где си досад, дете? Те фине госпође, а испод пунђе крију змијско легло, \nвидела је она [← сам ја] ту фину господу, а у мајчину тај фини, свилени ко бајаги, \nсвет! Земља кости избацила тој која роди такву жену мушкарцима, па она да роди \nоног ћоравог блентоњу, вајног студента, који не уме као човек ни да слаже кад треба. \nДа сврши са женом што следује и колико је платио, па у мрак, неко 'оће дечко да све \nбуде ко бајаги љубав и искрено. Кад ми онај пас Ћира што сам га чекала не стиже \nнишким возом како је обећао! Мушко је стока! Сточија стока! Е, сад напред, курво! \nАко пита где си досад и што си се нашљокала, онда је у реду ствар. Скресати им све, и \nу мајчину! Ал' ако ништа не питају, онако њиховски, ко бајаги фино, шта ћу онда? А \nвоз полази пре поноћи. Добро вече. Ух, то не ваља. Ни реч. Гледај у под и јурни код \nЖивоте. (ВС 4, 385−386)  \n \n16б[xix.]) Three times Kosara came up to the gate but didn't dare enter, although she hadn't \nfed the child since morning. She went back to the inn for another strong brandy, then two \nmore. She [← I] just  couldn't feed Života for the last time. Yet she [← I]  couldn't not feed \nhim once more and hold him in her [← my] arms. She [←I]  would die! Drunk like this, how \ncould she [← I]  get past her, and – her [← my]  mother-in-law and father-in-law? She [← I] \njust couldn't stand their play-acting, their pretense that they were happy to have a grandchild \nand a daughter-in-law, and that she [←I] was, so to speak, Ivan's fiancee. She'd [← I'd] die \nfor Života, God would kill her [← me]. Should she [← I]  tell them that she [← I] ran into \nsome old friends in town, that in celebrating the Allies' arrival she'd [← I'd] too much to \ndrink? The thought of his long look and her whimpering was too much. Where have you been \nall this time, my child? To hell with her! She who'd  given birth to a half-blind idiot who didn't  \neven know how to lie when he had to, or how to finish with a woman, or how much to pay! \nFor him it was love, real feeling. And all because that pig Ćira didn't come from Niš as he had \npromised, the bastard. Bloody swine! Well, go on, you whore! What if they asked where she'd \nbeen and why she was drunk? Never mind. She'd just swear and look them straight in the \neyes! But what if they didn't ask any questions? The train would leave before midnight. Good \nevening? No, no good. Not a word, then. Just look at the floor and hurry off to Života. She \nwent into the house. (SD, 243)  \n6.3.2. Комбинација ауторског говора, директног говора и  \nслободног неуправног говора \nУнутар краћих (17) и дужих (17[i.]) параграфа Ћосић комбинује елементе \nдиректног говора, ауторског говора и СНГ-а у трећем лицу. Наведени примјери \nпоказују различите начине комбиновања истих типова доживљеног говора.    \n17a)  Синко, шапну, да чује ту своју, само унуку Адаму изговорену реч. Он ће, Ђорђе, и \nсахрану да му [←ми] спреми, ко ће други. Вукашин, можда, ни тада неће доћи у \nПрерово, у своју кућу. Улази у собу, припаљује лампу да прочита унукова писма. \nПримио је [←сам] само три. Једно му [←ми] приграбио Ђорђе и не показује му [←ми] \nга, чита га сам. По реду ће [←ћу]. Ово је прво са бојишта. (ВС 1, 29) \n \n117 \n \n17б) \"My boy,\" he whispered, in order to hear the words that now he addressed only to his \ngrandson Adam. But Djordje was the one who would make the arrangements for his [← my]  \nfuneral. Who else? Vukašin might not come home to Prerovo, even then.  \nHe went into his room and lit the lamp to read his grandson's letters. He [← I] had received \nonly three − Djordje had grabbed one and wouldn't show to him [← me]. He would read \nthem in turn. This was the first from the battlefield. (IB, 16)  \n \n17а[i.]) Потрча селом, па кроз необране, росне кукурузе ка Морави и скели. Задављена \nстрахом, без даха стиже до Мораве и на њеној другој обали угледа скелу, празну, без  \nскелеџије. Викну скелеџију. Хучи Морава на брзаку и гатовима. Сунца нема. Густа, \nниска облачина поклопила долину. Окреће се, звера по пољу, обалама: врбе и пањеви. \nНигде човека. Далеко, уз обалу и ка селу, у кукурузима, црни се и бели неколико \nмарама. Избезумљено дозива скелеџију. Хучи река, хучи време. Спусти торбу и потрча \nниз обалу ка воденици, не престајући да запомаже и зове скелеџију. Глуви од хуке \nМораве и јутра. Стиже до затворене воденице, залупа на врата. Јурну ка обали, па низ \nњу, опет ка скели: Еј, људи!− цепа јој се грло. Сети се да је рат, па се продра: Еј, жене, \nсестре, Преровке! Ако овај воз изгуби [← изгубим], следећи је сутра у исто време. \nСледећи воз за њу [← мене] не постоји. Прегазиће [← прегазићу] реку. Полази, стаје: \nјесење воде потопиле спрудове и газове. Препливаће [← препливаћу]. Хитно се свлачи, \nостаје у кошуљи: како ће [← ћу] мокра у воз? Почиње и кошуљу да скида, уплашена, \nпусти је низ себе; сукње, блузе и шал завезује у бошчу. (ВС 1, 300) \n \n17б[i.]) She ran toward the Morava River through the dewy unharvested  fields of corn. She \nreached the river, choking with fear and panting for breath, and saw the ferry on the opposite \nbank, without the ferryman. She called out. The Morava roared over the sluices. Low, thick \nclouds hid the sun. She turned around and stared at the fields and banks of the river: nothing \nbut willows and fallen tree trunks, not a man to be seen anywhere. In the distance, along the \nbank toward the village she could see the black and white kerchiefs of women working in the \ncornfields. She called frantically for the ferryman. The river roared past, and time with it. She \nput down her bag and ran along the bank toward the water mill, still calling out desperately \nfor the ferryman, deafened by the roar of the Morava. The water mill was shut; she pounded \non the door. Then she rushed back along the bank toward the ferry. Her throat ached from \nshouting. She remembered that it was wartime and yelled to the women in the fields: \"Please \nhelp me!\" The next train was tomorrow. Bit for her [← me] there was no next train. She [← \nI] would wade across the river. She stepped in and stood still: the autumn floodwater covered \nthe fords. Well she [← I] could swim. She undressed quickly, down to her chemise: how could \nshe [← I] board the train wet through? She began to take off her chemise as well, then, \nsuddenly frightened, let it slip over the lower part of her body; she tied her blouse, skirt, \nunderskirt, and shawl into her kerchief. (IB, 220−221)  \nУ наведеном примјеру параграфом доминира ауторски говор који шарају искази \nСНГ-а у трећем лицу, као и искази директног говора. Такви искази су елиптични, \nкратки у форми узвичних и упитних реченица и често се понављају (нпр. лексема \nстрах). Ћорац напомиње да је елипса „спонтана тежња говорног лица, изазвана \nговорном ситуацијом, социјалним и психолошким посредним узроцима, да скрати \n118 \n \nсложену реченицу у психолошки натегнутој ситуацији и да у контексту те ситуације, \nсаопшти оно што је за њега (за говорно лице или за писца) најважније“ (1982: \n410−411). Искази се често раздвајају дисторзијом у два сегмента, тамо гдје бисмо \nочекивали један исказ. Све ово доприноси динамици саме ситуације у којој се лик \nналази. „Прозни текст може садржавати једночлане, двочлане и трочлане елиптичне \nреченице, кад је говорном лицу или писцу, наравно, потребно да створи неку \nпсихолошку слику личности дела помоћу слике експлозивних емоционалних стања. \nТакве елиптичне реченице употребљавају се у управном, неуправном и слободном \nнеуправном говору“ (Ћорац, 1982: 393). Елиптичне реченице служе за стварање \nпсихолошких слика ликова, а само са садржинског, али не и синтаксичког, аспекта се \nсматрају реченицама. С друге стране, узрок понављања односно репетиције јесте \n„афективно стање говорног лица или намера писца за стварање експлозивне слике \nсвојих јунака“ (Ћорац, 1982: 417−418). Субјекатске ријечи истичу се инверзијом и \nрепетицијом и тиме се изражава афективан израз говорног лица, односно сликају се \nбурне емоције говорника (Ћорац, 1982: 418). Ћосић је, исто тако, склон и да од једног \nисказа прави два. Овакво додавање засебних синтаксичких и интонационалних целина \nзаправо представља њихово накнадно јављање у свијести или представља доказ \nговорног богатства, што се не може изразити једном реченицом: сваки издвојен исказ \nрезимира или понавља претходни контекст  (Јовановић, 2009: 25). \n17a[ii.]) Он се повија и трза. И заостаје, као да жели да се прекрсти. Стидно је и нечасно \nда се сад моли, па опет пожури уз косу. Болничари сносе рањенике вукући их по снегу. \nПримичу се чистини коју туку гранате. Неће успети да претрчи њихове црне рупчаге и \nватрене клобуке. Густа врелина налила му грло. Лука Бог маше руком да пожуре. То \nисто он виче војницима, покушавајући  да се сети јуриша  по правилима која је учио и \nвежбао у Скопљу. Виче им, шапуће неке наредбе. Мучи се да потрчи, али га снег хвата \nза колена, стеже му ноге; пада у црну рупчагу, ослепљен. Разнет му је мозак, распрсле \nму се бубне опне, проверава наочаре, види надохват руке: крвава труплина, без главе, \nпросута црева. Зажмури. То ће [← ћу] и он [← ја] бити. У идућој секунди, у идућем \nтрену. Укопава се у земљу и камен. Боже, има те! Пуна су му уста земље и снега. \nРаспрскава се глава. Кроз цику и ршум однекуда, из даљине, једва чује: Лука Бог \nкомандује „Јуриш“. Мора [← Морам]. Бауљајући, придиже се; гледа око себе да види \nшта је остало од чете и где је: пред њим, на снегу леже војници  и пуцају, а са косе \nсилази плави талас Шваба. Труба. Две трубе. Друкчије. Врео хук, грклина и угарци \nбацају га у меку, топлу белину. Дозива га Лука Бог, псује му сестру, скаче, тражи га \nмеђу људима који падају, бацају пушке, трче уз белу стрмину. Плави талас шињела \nдими се и прилази машући бајонетима. Сада се пада  и пуца, сети се. Клечи и поче да \nпуца. Поред њега војник Станиша, најлепши човек у чети, јекну и испусти пушку, зари \nглаву у снег. Живи пуцају, дижу се, вичу „Ура“. Неко дозива мајку. Опет мајка. На \n119 \n \nперону стоји она, мама, не маше, не може ни руку да подигне за њим. А зашто они \nплави не падају, они иду погнути, њих није страх. Није их страх. Зашто их није страх? \nМржња га подиже, мржња га нали, зато што њих није страх, усправи се и потрча испред \nвода, ка плавим шињелима, не сагињући се, не пуцајући. Само је мржња, није страх, \nјер њих није страх. Плава маса се разређује, застаје, комеша се, пада под гранатом; \nнагло се подиже и јурну  да бежи уз брдо. Један остаде, висок, усправан, пуца у \nстојећем ставу. Застаје зачуђен, уплашен. – Кукавицо! − продера се. Високи, усправни \nШваба у дугачком плавом шињелу не устуче; пуца, нишани. Иван клече и нанишани у \nгруди, опали. Високи испусти пушку и полако паде на леђа. Убио [← сам] га! Потрча \nда види, стиже до најхрабријег: крвава пена цури му из уста, крупне сиве очи с дугим \nтрепавицама гледају га без мржње, без страха, равнодушно. Зар је то смрт? Надмоћно \nга гледа док му румена вијуга преко пуних, извајаних усана увиру испод оковратника \nшињела. Надноси се над њега, можда је жив, спушта му длан на чело; топао додир га \nпрепаде, јекну и зари руку у снег, нетремице загледан у крупне, сиве очи с девојачким \nтрепавицама: Младић је! Убио [←сам] га! Убио зато што је најхрабрији међу својима. \nЗашто није бежао? Из мржње? Тоне у мир сивог погледа, а осећа и своју смрт. Поред \nњега протрчавају војници, чује своје презиме, али не може да се макне из светлости \nсивих зеница, урања у њихов бескрај; у зеницама види неког с наочарима, унакажено \nму престрављено лице: неко ко је постојао. (ВС 2, 200−201) \n \n17б[ii.]) Ivan bent down and made a jerking movement, then stopped as through he wished to \ncross himself.  But he felt that it was shameful and  dishonorable to pray now, and hurried on \nup the slope. Medics were carrying down wounded men, dragging them through the snow. \nThey moved toward a clearing which was being raked by shellfire. Something hot choked his \nthroat. Luka Bog was waving his hand to hurry them on. Ivan repeated the words to his \nsoldiers, trying to recollect the rules for a charge which he had learned and practiced in \nSkoplje. He shouted to them, then whispered some orders. He made an effort to run, but the \nsnow caught his knees, his legs got tangled up, and his feet stuck fast; he fell down into a \nblack shell hole, momentarily blinded. His brain whirled, his eardrums felt as though they \nwere bursting; he felt for his glasses and saw arms waving aimlessly, and a bleeding, headless \ntorso with entrails spilling out. He blinked. That's how he [← I] would be the very next \nmoment. He dug himself into the snow and stones. Oh God, Thou art! His mouth was full of \nearth and snow; his head seemed to be bursting into a thousand pieces. Somewhere far away \nthrough the shrieking and tumult, he just managed to hear Luka Bog shoting \"Charge!\" \nHe [← I] must move on. He got up staggering, then looked around him to see who \nwas left from the platoon and where they were. In front of him, sprawled in the snow, soldiers \nwere firing; a blue wave of Austrians was coming down the slope. A bugle sounded, then two \nbugles; they sounded different. A burning sensation, a roaring noise, and some firebrands \nthrew him onto the soft, warm whiteness. Luka Bog shouted to him, calling him a sister-\nfucker; Ivan jumped up and began to look for him among the soldiers who were falling down, \nthrowing away their guns, and running along the steep white hillside. The wave of blue \novercoats advanced like smoke waving their bayonets. Now was the time to drop down and \nshoot, he remembered. He knelt down and began to fire. Beside him Staniša. The best looking \nman in the platoon, gave a groan, dropped his gun, and thrust his head into the snow. Those \nstill alive fired, stood up and shouted \"Hurrah!\" Someone called out for his mother. Yes, \nmother again − his mother: she was standing on the station platform, but not waving; she \n120 \n \ncouldn't even raise her hand as he receded into the distance. But why didn't those bluecoats \nfall? They were advancing in a crouching position; they felt no fear. Why not? Hatred forced \nIvan to his feet and coursed through his entire body, because they were not afraid. He \nstraightened up and ran in front of his men toward the blue overcoats, which were not bending \ndown or firing. He [ I]  felt only hate − not fear  but hate – because they had no fear. The \nblue mass thinned out, halted, moved uncertainly, and fell down under the shellfire, then \nquickly rose and rushed away up the slope. One of them stayed behind- a tall, erect soldier, \nfiring from a standing position. Ivan halted, amazed and frightened. \"Coward!\" shouted \nsomeone. The tall, erect Austrian in the blue overcoat stood firm while taking aim, and fired. \nIvan knelt down, aimed at his chest, fired. The tall man dropped his gun and fell slowly into \nthe snow. I've killed him! Ivan ran up to have a look at this man, the bravest of them all; blood \nflecked foam tricked from his lips, his large, long-lashed gray eyes looked at Ivan without \nhatred and withot fear, simply indifferent. Was death really like this? Ivan looked at him with \nconscious superiority, while the red trickle meandered over his full, sculptured lips and sank \nunder the collar of his overcoat. Bloоd outlives throught. Ivan leaned over him: perhaps he \nwas still alive. He put his hand on his forehead; the warm touch  startled him, he groaned and \nthrust his hand into the snow, staring unblinkingly into the large gray eyes with long lashes, \nlike a girl's. A young man! And I killed him! I killed him because he was the bravest of them \nall! Why didn't he run away? Wаs it because he felt hatred, too? Ivan sank deep into the peace \nof that gray look, and felt that in some way he had died, too. Soldiers were running forward \npast him; he heard someone call his name, but he stood motionless, caught in the light of \nthose gray eyeballs, sunk deep in their eternity, in those grayblue orbs he saw a reflection of \nsomeone wearing glasses, a distorted, terrified face: someone who had once existed. (TD, \n147−148)  \n Примјер (17[iii.]) служи као јасна илустрација да се ауторски, директни говор, \nте СНГ удружују како би, сваки на свој начин, читаоцу створили реалистичну и \nпотпуну слику редова које чита испред себе. Ауторски говор нас уводи у саму \nситуацију, појашњава како се лик осјећа док изговара одређене реплике. Милена је, \nочигледно узбуђена и збуњена док производи реплике управног говора. Овим врстама \nговора исказује се експлицитни садржај, док писац користи СНГ како би пренио \nимплицитне поруке, односно све оно неизречено и, самим тим, недокучиво. Милена \nразмишља како ће  превијати тек откривеног рођака: како је могуће да су се толико \nнарушили односи и да не долази до опроста ни послије двадесет година? Оно што се \nдешава у најскривенијим дијеловима људске психе, читалац сазнаје техникама \nисказивања унутрашњих мисли, међу којима доминира СНГ.   \n17a[iii.]) Први човек. Дивно име − промуца узбуђено. Има [←Имам] још једног брата. \nМожда ће [←ћу] и њега да превија [←превијам]. − Извините, нисам вам рекла да се ја \nзовем Милена − збуни се још више. Какво су то зло учинили тати да им ни после \nдвадесет година није опростио? Или је он њих толико увредио? Не може тата зло да \n121 \n \nучини. Зна ли Иван за ту тајну? Још ноћас ће [←ћу] му написати да имају [←имамо] \nбрата и како је [←сам] срела стрица. − Нисам вас чула. Шта сте рекли? (ВС 1, 183)  \n \n17б[iii.]) \"The first man. A wonderful name,\" she murmured excitedly. So she [← I]  had a \ncousin as well as a brother; perhaps she [← I] would be bandaging him too. \"Excuse me − I \ndidn't tell you that my name is Milena,\" she said, more embarrassed than ever. What terrible \nthing had they done to her [←my] father that he hadn't  forgiven them after twenty years? Or \nhad he hurt them in some way? Her [← My]  father couldn't do anything bad. Did Ivan know \nthe sacret?  She [← I] would write to him tonight and tell him that they [← we] had a cousin, \nand that she [← I] had met her [← my]  uncle. \"I'm afraid I didn't hear you. What did you \nsay?\". (IB, 133) \n У наредном примјеру директни говор отвара параграф. Након кратког јављања \nсамог аутора, Ћосић уводи СНГ у трећем лицу који прелази у замишљени уведени \nдиректни говор, уз помоћ којег се јунакиња обраћа оцу.   \n17a[iv.]) Истина је, истина је − руке му смалаксаше, али она не подиже лице са очевих \nгруди. Не сме [←Не смем]  да се откине [←откинем]  из његовог наручја, од знаног јој \n[←ми] и драгог мириса дувана и још некаквог мириса који јој [←ми] враћа кућу и \nдетињство, маму и Ивана…Хоће ли се икад свршити рат, тата?, питала би га, али се \nбоји да му види лице и очи док му брује груди од речи: (ВС 3, 38) \n \n17б[iv.]) \"Yes, it's true,\" he said. His arms fell limply down, but she did not lift her head from \nhis chest; she [←I] simply dared not tear herself [← myself]  away from his embrace, from \nthe familiar and well-loved smell of tobacco and some other indefinable smell associated with \nher [← my] father, which brought back memories of him and her [← my] childhood, of her \n[← my]  mother and Ivan. Will the war ever be over, Father? she wanted to ask him, but she \nwas afraid to see his eyes and face, while his heart was still thumping as he spoke. (RE, \n2−223)  \n6.3.3. Комбинација ауторског говора, директног говора, слободног неуправног \nговора  и слободног управног говора \n Аутор комбинује елементе директног говора и ауторског говора који је \nпрошаран структуром СНГ-а и СУГ-а. Примјер јасно показује колико је тешко \nразликовати елементе пишчеве тачке гледишта са елементима унутрашњег монолога \nсамог лика у форми СНГ-а или СУГ-а. Параграф се завршава рјеђим примјерима СУГ-а \nу другом лицу множине којим се лик обраћа имагинарним саговорницима.   \n18а) Јао, човече, бем ти име! − узвикну неко од рањеника на поду и препаде га. \nЗаборавио се [←сам] и причао прегласно. Ако је [←сам]. Бар је неко чуо његову \n[←моју] причу. Осећа задовољство: војници је неће заборавити. И жели некако да им \n122 \n \nобјасни  зашто су Христу баш бедници и његове присталице забијали клинове у \nстопала, зашто робови убијају побуњене робове, зашто слуге муче непокорне слуге, \nзашто жандарми батинају и секу оне који се боре за правду, а не краљеви  и цареви, не \nони! И зашто нас у овом нашем рату убијају наша браћа Хрвати, Срби пречани, \nСловенци, Чеси, они за чије ослобођење ми гинемо... Нема борбе прса у прса с \nвиновницима зла и неправде. Јер, свет је тако саздан, човек је тако саздан да је \nистовремено и слуга, и тиранин, и побуњеник. Сва тројица са многобројним \nпомоћницима живе у једном истом човеку, ту се непрестано рву и надгорњавају. Нико \nод њих не стиче преимућство засвагда. Зло је, браћо, у свима нама. Беда је у нашим \nкостима. И кад се боримо за слободу и правду, ми убијамо своје и себе, схватате ли то? \nНе схватате, наравно! Никад то нећете ни схватити. А можда је то и добро. (ВС 3, \n201−201) \n \n18б) \"You son of bitch!\" exclaimed one of the wounded men on the floor. Gavrilo [← I] had \nforgotten himself [← myself] and was talking too loudly. Never mind, he thought: at least \nsomeone has heard it. He [← I] wanted to explain to the soldiers just why it was the poor and \nhis own followers who drove the nails into Christ's feet, why slaves kill rebellious slaves, \nservants torment rebellious servants, and the police cut down those who are fighting for \njustice − the police, and not the kings and emperors! And why in this war, he thought, we're \nbeing killed by our brother Slavs- Croats, Serbs from across the Danube, Slovenes, and \nCzechs, the people for whose liberation we're going our lives. There's never any conflict face \nto face with those responsible for evel and unjustice. That's because the world has been so \ncreated, and man so fashioned, that he's at one and the same time a servant, a tyrant, and a \nrebel. This trinity, together with numerous variations, dwells inside the same man, always in \nceaseless conflict. None of them ever achieves permanent  dominance. Evil is in all of us. \nPoverty is in our very bones. When we're fighting for freedom and justice, we kill ourselves \nand our own people- don't you understand? Of course you don't – you never will! Maybe it's \njust as well. (RE, 151−152) \nЋосић комбинује и елементе ауторског говора на који се скоро непримјетно \nнадовезују елементи СНГ-а у трећем лицу множине. Лик се враћа у прошлост \nелементима изреченог нереференцијалног говора, што је означено ортографским \nмаркерима. Параграф је закључен елементима СУГ-а у првом лицу.   \n18а[i.]) Kако је ноћас сео на ишчупану крстачу и ослонио се на надгробни споменик, \nтако седи и сада, у свитање, утрнулих удова, у бунилу умора, несна, зебњи. Погледа, па \nопет зажмури. Раздањује се, опет у магли, али рјеђој, лакшој но јуче у овим тренуцима. \nВиде се забрани на коси преко потока: у њима су непријaтељски положаји. Чим сване, \nморају [←морамо] их освојити. По сваку цену, наређено је из штаба пука. Ти су \nположаји  задржали целу дивизију у наступању. Чекају [←чекамо] топове. „Најпре да \nих артиљерија поткопа, па ћемо ми на бајонет“, рекао ноћас командир, и то веселим \nгласом, с оном тупом лакоћом и равнодушношћу према жртвама коју среће [←срећем] \nкод свих командира и команданата, а коју није показивао једино мајор Гаврило \nСтанковић. Па ја сву ноћ нисам помислио на Богдана! Зар jе то могуће? У мени су се \nугасила сва људска осећања. И Милену сам заборавио! Невероватно! Да није овог Саве \n123 \n \nМарића да ме подсећа на нешто људско, био бих или чиста кукавица или суров као \nЛука Бог. (ВС 2, 407−408)  \n \n18б[i.]) Just as last night he had sat down on a cross torn from its place and leaned his back \nagainst a tombstone, so he sat not at dawn, his limbs numb, in a blur of fatigue, sleeplessness, \nand cold. He looked around, then blinked again. Once more the day would dawn foggy, but \nnot such a dense fog as on the previous day at this time. He looked at the enclosed fields on \nthe slope, on the other side of the stream: that was where the enemy positions were. As soon \nas it gets light they [←we] must capture them; they must be captured at all costs − that was \nthe order from the regimental staff. Those positions had held up the advance of a whole \ndivision. They were waiting for their cannon. \"First we'll soften them up with artillery, then go \nfor them with our bayonets.\" That's what the C.O. had said last night, speaking in a \nlighthearted tone, with that thick-skinned lightness and indifference to sacrifices which Ivan \n[← I] had noticed in all commanders; only in Major Stanković had it not been apparent. And \nthe whole night I haven't thought about Bogdan! Is that possible? All human feelings have \ndied in me. I've forgotten  about Milena, too. Incredible! If Sava Marić didn't remind me of \nhuman values, I'd either be a downright coward or as brutal as Luka Bog. (TD,  299)  \nЧести су параграфи које Ћосић почиње исказом директног говора, али ријетки \nкада их одваја цртицом, односно ортографски маркира исказе управног говора, као што \nсе види у наредном параграфу. Између оваквих исказа уводи се СНГ у трећем лицу као \nобјашњење \nнеизговорених, \nскривених \nмисли \nлика. \nДевети \nисказ \nилуструје \nкомбинацију двије врсте доживљеног говора унутар једне реченице које су одвојене \nинтерпункцијским знаком тачка зарез: ауторски говор и СУГ у првом лицу. Након тога \nаутор наставља са чистом структуром СУГ-а у првом лицу који прелази у прво лице \nмножине у посљедњем исказу.   \n18а[ii.]) Не бојте се − каже им мирним гласом. Глупост! Нешто сасвим друго треба \nњима рећи. Али га [←ме] они неће разумети. – Нећу! − каже инаџијски. Инат би \nморали да схвате и одобре. Једна му нога мало дубље упада у снег, али још стоји, занет \nкушњом, неизвесношћу, игром у све. Без страха. Нека ме убију, али хоћу да се уверим \nда су свиње и зликовци; погледом одговара својим војницима и осећа како се клати у \nмагли, како га заноси, као прамен. Клати се његов цвокот, мраз ништи његово дисање. \nВиде ли ме? У магли сам им прамен магле. Ако моји војници због нечега опет први \nотворе ватру, ако они не издрже, опет људима нема спаса. Убијаћемо се док постојимо. \nНема му [←ми] спаса ако дуне ветар. (ВС 2, 312) \n \n18б[ii.]) \"Don't be afraid,\" he said in his usual voice. How stupid! He [← I] should say \nsomething quite different, but they wouldn't understand him [← me]. \"No, I won't!\" he said, \nexpressing obstinacy in both his voice and his eyes. That was something they must understand \nand approve of. One leg sank a bit deeper in the snow, but he was still standing, carried away \nby temptation, uncertainty, gambling on everything. Yet he felt no fear. Let them kill me if \nthey wish; but I want to make sure that they're bastards, criminals. He answered his soldiers \n124 \n \nwith his eyes, feeling as thought he was floating away in the fog, as though it was  bearing \nhim away like a wisp. His chattering teeth were floating away, too, and the frost stopped his \nvery breathing. Can they see me? To them, I'm nothing but a wisp of fog, floating in the fog. \nIf my soldiers are again the first to open fire, if they cannot restrain themselves, then there is \nno hope for humanity: while we exist, we will kill each other; we will even kill each other \nafter death. He felt that a puff of wind would knock him over. He [← I] was done for, if the \nwind blew. (TD, 229) \nПримјер (18[iii.]) представља један од најбогатијих микродискурса. Ћосић нас \nауторским говором уводи у унутрашњи свијет Ивана Катића у облику СНГ-а у трећем \nлицу и СУГ-а у првом лицу. Овакву структуру прекида слика из прошлости: туча \nдвадесетједногодишњег Ивана са цивилима у Слободи. Мисли су сабијене унутар једне \nреченице која се састоји од низа зависних реченица, а односе се на војниково \nприсјећање на сами догађај и прекидају се с времена на вријеме исказима СУГ-а (ко је \nон да ме исправља што сам изоставио est, откуд сам баш то изоставио; Богдан мисли \nда сам кукавица). Овим исказима Иван изражава свој лични став када је прошли \nдогађај у питању. Он сам себе критикује обликом СНГ-а у другом лицу (обраћање \nсеби) и СУГ-а у другом лицу (обраћање оцу). Ћосић коначно завршава реченичну \nструктуру, након чега поново уводи Иваново виђење себе. Као посљедица тога, \nпротагониста се враћа још једном у прошлост: присјећа се разговора између друга \nБогдана и пјевачице. Развија се слика Ивановог понижења, након чега поново почињу \nодјекивати његове мисли − овај пут обраћа се другу. Дијалог из прошлости прекида \nСНГ у трећем лицу, при чему се појављује цртица као графолошка карактеристика \nуправног говора. Овакво увођење директног говора из прошлости ријетко је у \nтетралогији. Параграф се завршава враћањем Ивана Катића у прошлост: описује се \nразговор између Богдана и пјевачице која је умањивала Иванову мушкост због слабог \nвида.  \n18a[iii.]) Иван поуздано зна да се Слобода њише и суља некуда, шкрипи и хуји; зато се \nраскречио, разлактио и држи шакама главу, штити теме да га у том неминовном паду не \nразлупа о таваницу или келнерал, страхујући највише за наочаре: ако му [←ми] \nнаочаре слете у том црном кршу, ни Богдан Драговић неће моћи да их нађе. Шта ли он \nмисли о мени? А како слеп да погинем за отаџбину? Мучи се и не може никако да се \nсети: зашто је [←сам] цивиле ритао ногом у стражњицу, жирадо шешир, фес, \nтројица, четврти подигао столицу, герок, онај што је претио Глишићем и војводом \nПутником: тога је [←сам] промашио и лупио ногом о зид, можда је [←сам] и прсте \nполомио: боли, јесте, боли, може се и без прстију  погинути за отаџбину, да, онај \nуштогљени идиот са жирадо шеширом, кад се брже сазнало да је члан Државног \nсавета, усред Слободе грдио српску интелигенцију, Пашића, за ту господу српски \n125 \n \nкоманданти немају памет једног швапског  наредника: тада је он [←сам ја] устао и \nраспалио га ногом у гузицу, али пре тога попео се [←сам се] на столицу, на столицу \nили на сто, и викнуо: Dulce est for patria mori! Жирадо шешир виче est, est, ко је он да \nме исправља што сам изоставио est, откуд сам баш то изоставио, јесте: ено га на \nкелнерају, тај жирадо шешир, он је узрок, то јест повод, стварно је вређао \nрсположење ђака у Слободи, тај једини жирадо шешир, а да га Богдан није ухватио, \nБогдан мисли да сам кукавица, он би све те избеглице и позадинске пацове и шимпанзе \nпобацао у Вардар; заиста, није требало, није, и шта му [←ми] је била потребна та \nтуча, вежба за рат, један егзерцир у Слободи, прва туча у његовом [←мојем] \nдвадесетједногодишњем животу, браво Иване, једина туча у Слободи уочи наше \nвелике, свете жртве за отаџбину, дело је, дакле, сина Вукашина Катића, моралног и \nинтелектуалног мача Србије. Заиста, тата, шта је то Србија? За великог револуционара \nБогдана ја сам petit bourgeois: негде у даљини, међу неким црним бубетинама, уз \nбубашвабу, јесте, Богдану Драговићу певачица нешто пева, и Циганин с виолином, и \nБогдан  с гужвом корбача, врхом Глишићеве чизме на лицу, и он пева, мора \n[←морамо] пасти на леђа, за њим [←за мном] ће пасти и певачица, та кокота што га \n[←ме] понизила најниже у двадесетједногодишњем животу, али има, курва, генијално \nчуло за људе: „Ви сте овде једини лаф. Штета што нисте поручник, до окупације би \nСкопље имало да прича о нашој љубави.“ То је [←сам] јасно чуо, тада је још јасно чуо, \nпа је [←сам] испио цео литрић и видео: уза сам литрић прислонила се певачица с \nправим балконима, а руку ставила Богдану на раме, иако сам је ја звао и давао мамине \nдинаре: „Обожавам мушкарце који се туку. То су мушкарци. Ти који имају ожиљке и \nносе модрице. Маме ми, страшно волим да пољубим мушкарца у ожиљак од ножа.“ \nТако је:  жирадо шешир је назвао војводу Путника матором будалом и капларом, а \nПашића гробаром  Србије, а Богдан је шапутао, како шапутао кад је читава наша \nдесетина чула, то је разлог: „Госпођице, ја сам до ушију заљубљен. Сутра ме у \nКрагујевцу чека девојка, Наталија.“ Али мојом заслугом, Богдане. То ниси рекао. Да ли \nсам тада пољубио Богдана због карактера и верности, таквог младића треба да воли \nМилена, а не неког четничког буздована, или сам одмах скочио да том члану Државног \nсавета у пуној Слободи изгазим  жирадо шешир; исти такав жирадо шешир носи мој \nотац Вукашин Катић, такође члан Државног савета. „Воли мог друга Ивана. У Ђачком \nбатаљону, у целој Србији, он је најнежнији младић Драгиња, ја не лажем.“ − „Богдане, \nпријатељу. Да ли ти познајеш себе? Уопште, знаш ли ко си?“ − „Иване, друже, знам. \nЗнам најбоље тад кад мрзим, још тачније, кад волим.“ – „Дакле, друже Богдане, треба и \nмрзети за ту истину?“ – „Него шта.“ Него шта: српски Обилићи клечали су око \nгоспођица Српкиња и, само да пођу у мрак, заклињали се да ће вечно волети, ужасне су \nгадости брбљали и бљували, ни смрт их не може опрати; социјалиста је играо друга и \nнаговарао ону кокоту да ме ноћас воли што имам наочаре: „Не бих могла да се љубим с \nмушкарцем који носи наочаре, маме ми, да је доктор, бунду да ми купи, маме ми. (ВС 1, \n265−267)  \n \n18б[iii.]) Ivan knew for sure that the sloboda Cafe was rocking and swaying, creaking and \nmoaning on its way somewhere, so he sat with his legs apart, planted his elbows on the table, \nand held his head in his hands, carefully protecting the top of his head so that, when the \ninevitable crash came, he would not bang against the ceiling or the bar. He was most afraid \nfor his glasses: if they [← we] fell off amid this black turmoil, not even Bogdan Dragović \n126 \n \nwould be able to find them [← us]. And how could he [← I] die for his [← my] homeland \nblind as a bat? \nTry as he would, he simply could not remember why he [← I] had kicked those \ncivilians in the ass, three civilians altogether, inluding one in a straw hat and one in a fez. A \nfourth, wearing a flock coat, he [← I] had missed, hitting his [← my]  foot against the wall. \nMaybe he [← I]  had broken his [← my]  toes; his [← my]  foot sure hurt. Maybe he [← I] \nwould die for the homeland without any toes. That stuffy old idiot with the straw hat, a \nmember of the State Council, had berated Pašić and the Serbian intelligentsia right in the \nmiddle of the cafe; for those gentlemen the Serbian commanders hadn't as much sense as a \nGerman sergeant. Then he [← I]  had kicked him hard in the ass, but first he [← I] had \nclimbed onto a chair, or maybe it was a table, and shouted: Dulce pro patria mori. Straw Hat \nhad shouted, \"Est, est\"; who does he think he is to correct me for leaving out est, and why did \nI leave it out anyway? There he is, that Straw Hat, at the bar. It was all his [← my]  fault; he \n[← I]  really had spoiled the mood of the students in the Sloboda, and if Bogdan hadn't \ncaught hold of him [← me]  (and Bogdan thought he was a coward) he [← I] would have \nthrown all those refugees, those draft-dodging rats and apes into the Vardar. He [← I] should \nnot have done that; why did he [← I] have to hit people, practice for the war, have a drill \nexercise in the Sloboda; it was the first time he [← I] had hit anybody in all his [← my]  \ntwenty years. Bravo, Ivan! Only one blow struck in the Sloboda on the eve of their [← our]  \ngreat and holy sacrifice for the homeland, and it was struck by the son of Vukašin Katić, the \nmoral and intellectual sword of Serbia. But really, Father, what is Serbia? For a great \nrevolutionary like Bogdan, I'm just a petit bourgeois way off in the distance, down among the \nbugs and cockroaches; that's all. The singer was crooning something to Bogdan Dragović; a \ngreat mass of whips encircled Bogdan, and the tip of Glišić's boot was on his face. Bogdan \nwas singing too; he [← I] would surely fall down on his [← my] back and the singer on top of \nhim [← me] − that cocotte who had humiliated him [← me] beyond anything; but still, that \nwhore had brilliant insight into people: \"You're the one decent sport here,\" she had said. \"It's \na pity you aren't a lieutenant; Skoplje would have been talking about our love until the \nGermans got here.\" He'd [←I'd] heard that quite clearly; he [← I] could still hear clearly \nthen.  After that he [← I] had drunk a liter of wine; the singer was standing right beside the \npitcher with her hand on Bogdan's shoulder, even though he [← I] was the one who had \ncalled her over and given her the dinars he [← I] had got from his [← my]  mother. \"I adore \nmen who hit each other. They're real men, the ones with scars and bruises. My, but how I love \nto kiss a man on the scar from a knife!\" And Straw Hat had called Vojvoda Putnik an old fool, \nno better than a corporal, and said that Pašić was digging Serbia's grave. Then Bogdan had \nwhispered − some whisper, when the whole squad could hear − \"Madam, I'm head over heels \nin love. My girl, Natalia, will be waiting for me tomorrow in Kragujevac.\" But you have me \nto thank for that, Bogdan; you didn't say it. Did I kiss Bogdan then because of his strong \ncharacter and loyalty? That's the sort of young man Milena ought to love, and not some fool \nof a guerrilla. Or did I immediately jump on that member of the State Council wearing the \nstraw hat? My father, Vukašin Katić, used to wear exactly the same straw hat, and he was a \nmember of the State Council too. \"You ought to love my pal Ivan. He's the gentlest fellow in \nthe Student  Battallion, in all Serbia, in fact. Honestly, Draginja, I'm not lying to you.\" \n\"Bogdan, old man, do you really know yourself? Have you any idea who you are?\" \"Yes, \nIvan, buddy, I know. I know very well when I hate anybody, and even better when I love \nsomeone.\" \"So, Bogdan, we must hate in the service of that truth of yours?\" \"Of course.\" Of \n127 \n \ncourse: there were the Serbian heroes, kneeling before the girls; as soon as they got outside \ninto the darkness they would swear to love them forever, they would babble the most \ndisguisting obscenities, from which not even death could cleanse them.  A socialist playing \nthe part of a good friend, trying to persuade that cocotte to love me tonight because I wear \nglasses. \"God, I'd never kiss a man with specs, not even if he was doctor, not even  if he \nbought me a fur coat. He's drunk a liter of wine, so he sees all the way to Salonika. Order him \na glass of milk and take him off to bed!\" (IB, 193−195) \nСљедећи примјер започиње елементима СНГ-а у трећем лицу који прелази у \nСУГ у другом лицу: говорник се обраћа својим друговима Данилу и Богдану. Ћосићев \nјунак даље развија мисли у облику СУГ-а у првом лицу. У овакву структуру мијешају \nсе елементи дијалога без реплике, при чему се назире саговорник Данило Историја. \nДанилов одговор у којем појашњава да је проститутка заражена изазива буру \nунутрашњих мисли у облику СУГ-а у трећем лицу. Параграф се завршава елементима \nауторског говора чиме се прекидају Иванове мисли.  \n18a[iv.]) Нема смисла тако понижен погинути за отаџбину. Данило, где ти је мушки \nпонос? Заиста, шта то пева Богдан? Певачица и Цигани ће се срушити на њега, а он ми \nвеликодушно препушта једну надувену, смрдљиву скопску курву што ме неће, ни она \nме ноћас неће, нећу сазнати ни шта је њој испод трбуха, тај Венерин брег, то што све \nживотиње знају шта је, због чега клече српски Обилићи, нећу на фронт, нећу да \nпогинем за отаџбину док жену, жену једну, нисам с њом, жену, ту смрт прво, па онда \nјуриш за отаџбину из читанки, историје. Данило, кажи ми, молим те, колико наплаћује \nједна оваква курва? Баш ме брига што је заражена. Бити заражен или незаражен мртвац, \nто нема никаквог значаја за српску историју. Смрди, смрди ноћ. Слобода смрди, грозно \nсмрди живот: мора [←морам], неминовно је, повраћаће [←повраћаћу] Скопље, \nпозадину, двадесет година, ту Иванку Илић, замишљену докторску дисертацију о \nСветлом и светлом, Светло и светлост, отаџбину ће [←ћу] повраћати; она мучи и \nхуји, неминовно је, сурвава се Слобода с полуживим мртвацима у црн крш буба, \nжирадо шешира, чаша. То гађење на Светло и светлост неиздрживо боли; то жуто, \nсве је жуто, а осмехује се, њему [←мени] се осмехује жута смрт: девојка у жутој \nмарами седа до њега и гледа га плавим, умилним дивним, чудесним очима. (ВС 1, \n267−268)  \n \n18б[iv.]) There's no sense in degrading yourself like this when you're going to die for your \ncountry. Where's your masculine pride, Danilo? Now what on earth is Bogdan singing? The \nsingers and the gypsies make a beeline for him, and he has very kindly left me a stinking, \nbloated Skoplje whore who doesn't want me; nor will I find out what she's got under her belly, \nor what her mount of Venus is like − all the animals know what that is. And I don't want to go \nto the front; I don't want to die for my country until I've had at least one woman. A woman, \nthat's the first death; then you rush to fight for your country straight from your schoolbooks, \nstraight from the Student Battalion. Tell me, Mirko, how much does one of these whores \ncharge? I don't care if she's got V.D. It's not going to matter a damn in the history of Serbia \n128 \n \nwhether those who have to die have V.D. or not. That's a fact, Mirko, old man. This night \nstinks, and freedom stinks, and life stinks most of all. There's no help for it. Skoplje's going to \nspew up everything around: my twenty years, my sweetheart Ivanka Ilić, the doctoral thesis I \nplanned on \"Light and Illumination,\" and the homeland too. There it is, moaning in torment; \nthere's no help for it! The Sloboda is toppling, with its pile of dead and live bodies, into the \nblack pit of bugs, glasses, and straw hats. Everything was yellow. He [←I]  smiled, and the \nyellow death smiled back at him [← me]; the girl with the yellow scarf was sitting next to him \nand looking with her gentle blue eyes, her wonderful eyes. (IB, 195) \nПримјер (18[v.]) јесте заправо сан војника Богдана Драговића, стога долази до \nперсонификације пацова. У структуру ауторског говора убацују се елементи \nдоживљеног говора: Класа није човек, буржоазија није човек. А шта су, онда, неправда \nи зло? Из контекста није јасно да ли се ради о елементу унутрашњег монолога или је \nово директни говор. Богдан се присјећа догађаја из прошлости када је био претучен у \nоблику СНГ-а у трећем лицу. Пацов проговара: Помоз' бог, јунаци!, тако да се биљеже \nи облици директног говора. У сну Богдан се обраћа Наталији, али и потпуковнику, и то \nу облику СУГ-а у трећем лицу. На крају параграфа Ћосић поново оживљава слику \nпацова, непосредно прије Богдановог расањивања.    \n18а[v.]) Из светлости израња пацов. Стао, загледао се у њега. Осмехује му се. Класа \nније човек, буржоазија није човек. А шта су, онда, неправда и зло? Пацов пружа руку к \nњему, смешка му се сажаљиво. Човек му [←ми] везао руке и тукао га [←ме] корбачом. \nПатник с корбачем. Несрећник што шамара. Тужни сабљаш. Пацов се усправи и \nухвати руком за решетку: блеснуше му сабља, еполете, одликовања. Помоз' бог, јунаци! \nВиче. Шапка му пада преко лица. Слобода има право да откупи себе, разумеш ли, \nНаталија. Свет се дели на шамаране и оне који шамарају. Трећих нема. Шамарани имају \nправо на освету, чујеш ли, Наталија. То ја тако хоћу, господине потпуковниче. Зашто \nћемо бити сви несрећни ако нас поробе? Је ли, Наталија, кога ћемо мрзети у ропству? \nПацов се уплашено стресе, шапка му паде и бубну као буре, он крупно задрхта: шапка \nсе докотрља до његових ногу, бубњајући као празно буре. Опет се стресе, згрчи, пободе \nглаву у камен, затисну нос свећом, топлим мирисом воска, зацвокота од фијука \nкорбача, који се згусну у ткање мајчиног разбоја, у тупу лупу и шкрипу брдила...  \n(ВС 1, 240)  \n \n18б[v.]) As he lay in his cell, a rat sprang up from a shaft of light. It stopped, stared at him, \nand smiled. A class isn't a man, the bourgeoisie isn't a man. Then what are evel and justice? \nThe rat held out its hand to him, smiling sympathetically. A man had tied up his [← my] \nhands and struck him [← me] with a whip. A man who suffered and carried a whip; an \nunhappy man, quick to strike; a saber-rattler with grief in his heart. The rat straightened itself \nand gripped the bars of the window with its hand: its saber, epaulets, and medals glittered in \nthe moonlight. God help you, heroes! Its fur cap fell down over the fence. Freedom has the \nright to redeem itself; can't you understand this, Natalia? The world is divided into those who \n129 \n \nbeat and those who are beaten. Yes, they have, Ivan. That's how I want it, sir. Why shall we \nall be unhappy if we have to live in bondage? Whom shall we hate then, Natalia? We will \nshoot the blows, the whips, and the sabers. The rat gave a frightened shudder, the fur cap fell \noff with a bang, like a barrel; he began to tremble violently: the cap was hurtling toward his \nfeet, clattering like an empty barrel. He shook himself again, then curled up, thrust his head \nagainst the stone, and pressed his nose against a candle, against a warm, fragrant wax. His \nteeth chattered from the swishing of the whip, which contracted into the motion of his \nmother's loom, into the dull thud and creaking of the reeds. (IB, 172−173) \nРијетке су ситуације у којима се параграф започет директним говором завршава \nисказом уведеног СУГ-а у првом лицу. Посљедњи исказ такође представља ријетке \nслучајеве доживљеног говора када конферанса претходи исказу СУГ-а.  \n18a[vi.]) Мора да има. Требујте од Белића. Једва чекате да нешто нема! − виче осорно. \nДа обиђе [←обиђем] оног мајора Станковића, ту типичну милитаристичку главурду? \nТај надувенко, после јучерашњег безобразлука, не заслужује никакву посебну пажњу. \nКад врши општу визиту видеће [←видећу] га. Пожури у своју канцеларију, мислећи \nзабринуто: шта све треба да предузмем за дочек савезничке мисије? (ВС 3, 148)  \n \n18б[vi.]) \"There must be some aspirin. Tell Belić to give you some. You're only too happy to \nsay we're out of something,\" he shouted. Should he [← I] go see that Major Stanković, a \npigheaded creature typical of the military? After his display of insolence yesterday, that fool \ndidn't deserve special attention; he'd [←I'd] see him when he  made his general round of \nvisits. He hurried along to his office, full of anxious thoughts as to what measures he should \ntake to receive the Allied mission. (RE, 111)  \nПримјер 18[vii.] осликава унутрашњу буру мисли војника који је рањен. \nРеченице су кратке и динамичне, а опис спољашњих околности прекида се \nунутрашњим мислима узнемиреног војника. Смјењивање ауторског говора и СНГ-а у \nтрећем лицу прекида СУГ у првом лицу, као и директни говор.  \n18а[vii.]) Долази к себи: зима му је, цвокоће; љут бол у образима: пипа руком \nрасекотину на лицу, размазује крв. Бајонетом га [←ме] закачили? Не сећа се када и \nкако. Али њега [←мене] је у грудима страшно заболело, у груди је [←сам] погођен. \nДише танко, плитко. Као да га мало боле ребра. Опипава се: сув му је капоран. Удахну \nдубоко, свом снагом. Само је у главу рањен, обрадова се. Пипа рану. Па то и није рана! \nСлуша: коњ дубоко уздише у тами, за леђима. Одозго, два три пуцња, вика, песма. \nУстаје. Ништа му [←ми] није. Пао [← сам] с коња, преко оног пања, лупио главом о \nдебло, изгубио свест. Потпоручник Томић сигурно верује да сам погинуо. Купићу му \nторбу бомбона кад уђемо у Ваљево. Прилази коњу, тапше га, милује, пропипава. − \nЗашто си оно вриштао? − пита га гласно и радосно. Око њега неко се накашљава. \nШушкање и шкрипа снега. Маши се за сабљу, нема му је у канији. Хитно скида пушку с \nрамена: међу дрвећем мичу се људи и нешто мрморе. (ВС 2, 416)  \n130 \n \n \n18б[vii.]) When he came to he felt cold, and his teeth were chattering. There was a sharp pain \nin his cheeks: with his hand he felt a cut and smeared blood on his face. Had a bayonet caught \nhim [←me]? He could not remember when, or how. But there was a terrible pain in his [← \nmy]  chest: he [← I] must have been hit there. He was breathing in short gasps. There seemed \nto be pain in his ribs, too. He ran his hands over his body: his jacket was dry. He took a deep \nbreath, as deep as he possibly could. Only his head was wounded; he was relieved. He felt the \nwound, but it turned out not to be a wound either! He listened: his horse was breathing deeply \nin the darkness behind his back. Up above he heard two or three shots, a shout, and someone \nsinging. He got up: there was nothing wrong with him [← me]! He [←I] had fallen off his [← \nmy] horse across that tree trunk, hit his [← my]  head on it, and lost consciousness. Tomić \nwould certainly think he'd been killed. But I'll buy him that candy, he thought, when we enter \nValjevo. He went up to his horse, patted and stroked him, and ran his hands over him. \"Why \ndid you shriek like that?\" he asked aloud in a joyful tone. Someone near him began to cough; \nthere was a sound of snow rustling and creaking. He waved his hands to take his saber, but it \nwas not in its sheath. Quickly he removed his gun from his shoulders: there were people \nmoving among the trees. (TD, 307) \nПараграф почиње елементима ауторског говора који прелази у СНГ у трећем \nлицу. Унутар овог облика доживљеног говора, Ћосић уводи директни говор који је \nизговорен у прошлости. У наставку Ћосић још користи елементе СУГ-а у трећем, \nдругом и првом лицу. Примјер је специфичан по томе што, поред различитих облика \nдоживљеног говора, унутар једне реченичне структуре Ћосић користи СУГ у трећем \nлицу, који иза запете прелази у СУГ у другом лицу: у страху од губитка сина јединца \nЂорђе почиње да призива Бога: Аћимовом главом се откупљује Адамова, о милостиви \nГосподе и света славо, учините милост, потврдите правду.   \n18а[viii.]) Загледа се у Адама који стоји иза креветске табле и сузним очима гледа у \nдеду. Тек сад му је ближи срцу но он [←ја], отац. Сад још горе мисли но јуче кад [сам] \nга је преклињао да не луња Преровом, да се скрије док Шваба не прође и своју власт не \nпостави, та власт биће и његова, јер дукат је јачи од сваке власти, а он: „А како ћу. \nЗабога, оцо, као војни бегунац деди пред очи и да се вучем по Прерову као посран? Као \nда сам ухваћен у крађи кокошака...“ И послушао би деду сигурно да Бог нечијим \nступцем не разби главу саможивцу. Само његова смрт може овом шашавку главу да \nспасе. Добро повуче своју стару ракију и спусти чутуру међу ноге. Господ Бог и учини \nовако с Аћимом да му [←ми] Адама спасе. Аћимовом главом се откупљује Адамова, о \nмилостиви Господе и света славо, учините милост, потврдите правду. Па ако наша кућа \nмора као све преровске да се црним барјаком закити, нека, свемоћни Господе, буде то \nпо реду, онако како се рађало и живело. Аћим па ја. Он па ја. Он па ја, света славо. Шта \nсе овом мом једином шашавку завезује у души па ме овако гледа? (ВС 4, 440)  \n \n18б[viii.]) Djordje stared hard at Adam, who was standing at the head of the bed looking at \nhis grandfather. Adam  had now realized he  felt closer to his grandfather than to his   father. \n131 \n \nDjordje [← I] felt even worse about Adam than he [← I] had yesterday, when he [← I] had \nbegged him to hide until the Germans had passed through and set up their government, which \nwould be his [← my] − Djordje's [← my] − government, since the ducat was stronger than \nthe State.  Adam had replied: \"Father, how can I look Grandfather in the face as a deserter? \nHow can I drag myself around Prerovo like a leper?\" Adam would certainly have obeyed his \ngrandfather, Djordje reflected, if God hadn't moved someone to break the selfish old man's \nhead with a stick. Only the old man's death could save that young idiot. He took a good swig \nof brandy and set the flask between his feet. Yes, the Lord had dealt thus with Aćim to save \nAdam. Aćim's head was the price paid for Adam's. O merciful, God, confirm Thy justice. And \nif our house has to have a mourning flag like all the others in Prerovo, then, Almighty God, let \nit be in the proper order in which we have born and lived. Aćim, then me. Yes, him, then me, \nO God. But what was going on in his son's heart to make him look at him that way? (SD, 281) \nЋосић доживљени говор користи у евокативне сврхе, како би се лик присјетио \nдешавања из прошлости. Параграф започиње елементима ауторског говора који \nпрелази у Олгино присјећање Ивановог одласка у рат. Писац нам даје исказе ликова у \nоблику директног говора. Очајна мајка обраћа се Богу, схватајући колико су њен \nсупруг и син имали лош однос. Њен очај и кајање достижу свој врхунац на крају самог \nпараграфа који се завршава упитним исказом СУГ-а.  \n18а[ix.]) Соба јој се заљуљала; заљуљало се све у њој. Ни једну једину реч није \n[←нисам]  рекла Ивану. Због свог проклетог поноса. Не због отаџбине, не. Иван је \nћутао и из самилости гледао преда се. Није је [←ме] погледао ни када је узбуђен \nпромуцао: \"Мама, ти знаш да ја не обожавам Мајку Југовића. Нити су ми  икада \nЈуговићи и јунаци били идеал. То су твоји и Миленини идеали.  Сети се шта си толико  \nгодина говорила. Али те молим, молим те, мама, да ово вече не памтим то твоме \nплачу.\" О, боже, како је изговорио: \"Али те молим, молим те, мама...\" Сагорео је све \nсузе у њој [←мени]. Сагорео тим  гласом и тим речима, у које је сав стао, од првог \nплача, кад јој [←ми] га је бабица принела да га први пут подоји [←подојим], до: \n\"Збогом,  мама\" на жељезничкој станици, са папуче вагона, у гомили ђака и студената \nкоје је с песмом, Иван једини није певао, воз однео ка Скопљу. А и тада, на растанку, \nпред одлазак у рат, Вукашин га није загрлио. Разговарали су о некаквој будућности у \nкојој ће возови пролазити кроз сва српска села. Озбиљно и зането су о томе причали. Да \nли су се још неки отац и син тако расправљали у рату, боже? А ни она [←ја], опет, није \n[←нисам]  хтела пред светом ни сузу да пусти [←пустим]. Смешкала [сам] се, \nмахала руком, као да [←сам] му је љубавница, а не мајка. Као да јој [←ми] син не \nдолази у рат, него на екскурзију. О, како сам могла? (ВС 1, 107)  \n \n18б[ix.]) The room rocked and swayed around Olga; she felt as if she were being swung \nbackward and forward, as if something were tearing her apart. She [← I]  didn't say a word to \nIvan. Her [← My]  damned pride. She [← I]  didn't know how long her [← my]  sobbing \nlasted. Out of compassion Ivan didn't  look at her [← me]  when he muttered agitatedly: \n\"Mother, you know I've never put our national heroes on a pedestal, the way you and Milena \n132 \n \nhave. I beg you not to let me remember this evening by your weeping.\" He had dried her tiers \nwith the words \" I beg you, Mother\" and the tone of his voice.  \nIvan's whole life flashed before her [← me]: from his first cry, when the midwife \nbrought him for his first feeding, to the moment he said good-bye to her [← me]  on the step \nof the railroad car, standing among the crowd of singing student volunteers whom the train \nwas taking away to Skoplje. Ivan was the only one who was not singing. Vukašin did not \nembraced him as they  parted.  They talked about the future, when trains would run through \nall the villages of Serbia. They talked seriously, carried away by their subject.  Did other \nfathers and sons part this way in wartime?  She [← I] didn't  want to weep in front of all those \npeople; she [← I] merely smiled and waved her [←my]  hand as if she [← I]  were his lover, \nnot his mother. As if her [← my] son were going on vocation. (IB, 74−75) \nНаведени примјер комбинује елементе ауторског говора који прелазе у СУГ и \nСНГ. У унутрашње мисли Вукашина Катића мијешају се и елементи уведеног, \nзамишљеног облика директног говора којим Вукашин смишља могуће реплике упућене \nсвојој супрузи.  \n18a[x.]) Вукашина Катића пут нагло спусти пред прве ваљевске куће; испод шљивика, \nиспресецаног рововима, изрованог гранатама, с покршеним воћкама и убијеним \nвојницима и коњима, почиње варош − ратна победа и позадинска свакодневница, у \nкојима треба и даље бити Вукашин Катић, политичар опозиционар и уредник \nопозиционих новина. Да ли је могуће то наставити? Сретати људе и разговарати о рату \nи политици, влади и савезницима, писати чланке о непоштеној и неспособној власти, \nратним лиферантима, забушантима, скупоћи...У оној нишкој салици за кнежевске \nбалове држати говоре против Пашића. Бавити се страначким комбинацијама, ићи на \nручкове и вечере са страначким дипломатама и новинарима и убеђивати их у \nнеминовност и праведност ослобођења и уједињења свих Срба и Југословена − како то \nи даље чинити? А најпре, стати пред Олгу и рећи: Ја верујем да је Иван заробљен. За \nдоказ извући шајкачу из џепа: Ово је његова шајкача. Ја је савршено памтим из \nКрагујевца, по овом рубу и овој мрљи. Ти знаш да Иван и ја носимо исти број шешира, \nпогледај − таман ми је... Ставити шајкачу на главу и гледати њу уплакану, па ћутати у \nоном њеном ћутању, које то никад није, лежати поред њене несанице са својом \nбесаницом − где наћи снагу за то? А пре тога, још данас, ни петнаест минута му \n[←ми] не треба до болнице − срести Милену, чути њен плач, гледати њене устрашене \nочи и убеђивати је да има разлога за наду... Овако каљав и мокар, с крљетком \nсломљеног штапа... (ВС 3, 34−35) \n \n18б[x.]) Vukašin Katić arrived suddenly in front of the first houses of Valjevo. Just below the \nplum orchard − crisscrossed with trenches and covered with shell holes, shattered fruit trees, \nand the bodies of men and horses − was the beginning of the town: the scene of victory in the \nwar and also of everyday life behind the front line, where Vukašin Katić must go on with his \nlife as a politician, a leader of the Opposition and editor of Opposition newspapers. Could he \ngo on with it? Could he face meeting people, talking about the war and politics, the \ngovernment and the Allies? Writing articles about the corrupt and inefficient government, the \nwar profiteers, the shirkers, the rising prices? Could he go back to the old preoccupation with \n133 \n \npolitical combinations, and lunches and dinners with foreign diplomats and journalists, \nconvincing them of the inevitability and justice of liberating and uniting all the Serbs and \nSouth Slavs? How could he? First he must stand in front of Olga and say, I believe Ivan has \nbeen taken prisoner. As proof he would take the cap from his pocket: Look, here's his cap. I \nremember it by this border and that spot. Ivan and I wear the same size hat and it fits me \nexactly. He would put the cap on his head and look at her frightened face, then fall silent, his \nsilence joining with her silence, which had never happened before; he would lie beside her \nsleepless form, unable to sleep himself. Where could he find strength to do all this? He [← I] \nmust meet Milena that very day − it was less than fifteen minutes' walk to the hospital − and \nlisten to her weeping, look into her frightened eyes, and convince her that there were grounds \nfor hope. He [← I] must go just as he [← I] was, wet and muddy, with his [← I] broken cane. \n(RE, 19−20) \nНаведени примјер илуструје обиље различитих типова и подтипова доживљеног \nговора: ауторски говор са којим започиње параграф прелази у СНГ, и то у трећем лицу. \nКрај параграфа обиљежен је исказима лика којим се он обраћа не једном, већ више \nсаговорника (Саву, тати, Богдану), при чему је тата имагинарни саговорник. О \nрепликама који саговорници изговарају наслућујемо на основу исказа самог лика (Саво \nочигледно наглашава да ће се Иван Катић смрзнути на снијегу, рецимо). Неке реплике \nсаговорника су и директно дате попут Савине констатације да од мраза пуцају букве.  \n18а[xi.]) Али никако да изађу из потока. Мраз стеже ноге, чупа уши, гули нечим тупим, \nпребија колена; помрчина се леди и згушњава. Корак колоне разлама целац, шумом \nодјекује праскаво и цијукаво корачање. Докле? Тетура се. За њим Сава Марић. \nНепрестано му нешто казује, запиткује га, гура. Он га не разуме и нема снаге да му \nодговара, али је сигуран: док постоји Сава Марић, докле ће [←ћу] и ратовати. Сава − \nСвети Сава. Тај празник није волео [←нисам волео] због декламација пред озбиљним \nтатама и срећним мамама. Пре неколико векова је то било. Прославе, узбуђења, \nнекакве ђачке сујете и радости. Тада, пре неколико векова, на светосавској прослави, \nдуго су га [←ме]  гледале оне мале разроке и жарке очи.  Та Иванка Илић. Спава ли \nона? На ком ли је свету сада та Иванка? Та Иванка Илић, из треће клупе до зида, што \nје у разреду најгоре знала математику, није волела да се шали. Зашто је тражила да \nјој изради [←израдим] седам задатака из аритметике за сутрашњи час на који неће \nдоћи?Зашто му [←ми] је заказала састанак на који није дошла? Узбрдо, низбрдо. \nКолено нађе пањ, руке дебло. Сава му тутну коцку шећера. Сласт није сласт. Боли \nнесан. Неиздрживо боли несан. Погинути и заспати. Заспати засвагда. За све књиге и \nљуде. Какво блаженство. Чему истине? Благо Циги и Дракчету. Пада у снег. Меко, \nтопло. Слађе од маминог кревета. Нека се смрзнем. Саво, пусти ме да се смрзнем. На \nсвету, тата, не постоји већа мука од несна. Каква глад, Богдане. Револуција за сан, то је \nистина. Рат за сан. То је људски рат. Спавати, цео један век спавати. Пусти ме, Саво, ја \nжелим да се смрзнем. Да спавам. Од мраза пуцају букве. То није истина, Саво. Спавају \nбукве. Благо њима.  Каква је то тишина! Колика је то слобода! То је тај мир. Сава га \nгура на нешто чврсто  и каже му да спава. Спас, то је спас. (ВС 2, 189−190) \n134 \n \n \n18б[xi.]) But there was no getting out of the stream. The frost gripped his feet and plucked at \nhis ears; he scraped his leg against something blunt and bruised his knees; the freezing \ndarkness thickened. Every step taken by the column broke the surface of the snow; the \ncrackling, squeaking sound of men marching God knows where reverberated through the \nforest. How long would it continue? Ivan staggered. Sava Marić was behind him; he never \nstopped talking to him, asking him questions and pushing him along. Ivan couldn't understand \nhim and had no strength to reply, but one thing he was sure of: as long as Sava  Marić was \nalive, he [← I] would go on fighting. Uphill, then downhill. His knee knocked against a log, \nhis arms encountered a tree trunk. Sava pushed a lump of sugar into his mouth. Sweetness is \nnot sweetness. But sleeplessness hurt, it hurt intolerably. It would be good to die, to sleep- to \nfall asleep forever, no more books or people. What bliss!  What was the purpose of seeking \nafter truth?  He fell down in the snow; it was warm and soft, even cosier than his mother'  \nbed. If I could only freeze to death. Sava, let me freeze to death! Daddy, there's no greater \ntorment in the world than sleeplessness. No need to talk about hunger, Bogdan. Revolution is \na dream, that's true. War, too.  But now people are fighting. Just to sleep, to sleep for a \nhundred years. Leave me alone, Sava, I want to freeze, then I can sleep. The beech trees are \ncracking from the frost. No, they aren't, Sava, they're asleep. Lucky beech tree! What was this \nsilence? And how important was freedom? Ah, that was the peace they talked about. Sava \npushed him against something hard and told him to go to sleep. Salvation at last. (TD, 138) \n  \n6.3.4. Комбинација ауторског говора, директног говора, слободног неуправног \nговора и дословног неуправног говора \nУ мањем броју случајева Ћосић комбинује елементе уведеног директног говора \nса ауторским говором унутар исте реченице. Параграф даље користи елементе \nуведеног и изреченог облика директног говора у прошлости. Параграф региструје и \nријетке исказе дословног неуправног говора, које подвлачимо.   \n19а) Да корачате као ласице, као веверице! − шапуће им Алекса  и полази лагано; поток \nму се улива у срце и брбори венама. „Кад српски топови испале прве гранате, заспите \nих бомбама“, рекао је командант. Али шта да ради [←радим] ако их [←нас] они осете, \nпа припуцају пре ватре српских топова? Стаје. Наређује да седну. Седа на снег и \nудишу густу маглу. Милош опет звиждуће оро. Неко шапуће како је синоћ „оборио у \nјасле једну добру гузуљу“. Сметају му та шапутања и то звиждукање. Наређује да \nзамукну. Милош наставља да звиждуће. (ВС 2, 385) \n19б) \"You must go like weasels, like squirrels!“ whispered Aleksa, and started to move \nforward slowly; the stream seeped into his heart and gurgled through his veins. \"When the \nSerbian cannon fire their first shells, throw your grenades at them,\" the commander had said. \nBut what if the Austrians sensed their [← our] presence and began to shoot before the \nSerbian cannon opened fire? Aleksa halted, and told the others to sit down. He sat down on \n135 \n \nthe snow and breathed in the dense fog. Miloš was again whistling; someone else was \nwhispering how last night he'd \"laid a real nice bit of skirt in the manger.\" This whispering \nand whistling disturbed Aleksa; he told them to be quiet. Miloš Rakić went on whistling.  \n(TD, 283) \n6.3.5.  Комбинација ауторског говора, слободног неуправног говора и \nфрагментарног цитата \nНаведени примјер илуструје рјеђе ситуације у којима се у структуре ауторског \nговора и СНГ-а у трећем лицу убацују елементи фрагментарног цитата. Елементи \nфрагментарног цитата подвучени су.  \n20a) Сјахује и пружа дизгине Драгутину; не виде се, чују се кроз фрктање коња. Полази \nка плоту, клиза се. Хвата се за љигаво прошће, иде поред плота тражећи вратнице. На \nсвету човек има само један „мој јабучар“, једно место где може да падне на „моју \nземљу“. Прво дрво на које се [←на коју сам се] успео, заличио себи на птицу, \nнајчудеснију животињку под небом. Јабука је прво дрво са којег је [←сам] другове и \nбраћу, стоку и стрине погледао. Земљиште на коме је [←сам] проходао и бос газио \nдрукчије је каљаво и хладно, друкчије се по њему пада. Плот поред којег је [←сам] \nрастао, плот што је био прва препрека коју је [←сам] морао савладати ка циљу, плот \nу коме сваки плоштац има лик човека, власника, његову висину и ширину, тај плот \nказује сав живот села. Генералске чизме се клизају по мокрој трави између плота и \nколовоза, па се хвата за хладне лишајиве прошце, и дуго их стиска као да су шаке \nњегове браће, комшија, Струганичана. Његових војника. Стараца. Мртваца. \nФелдцајгмајстер Оскар Поћорек ноћас нема „мој пут“ по коме је садио своја боса \nстопала; нема „мој јабучар“ у коме се и у овој помрчини црвене гомиле јабука; нема \n„мој плот“ прекривен сребрнастим и зеленкастим лишајевима. Он, фелдцајгмајстер \nОскар Поћорек, ноћас не мирише по киши „моје“ натруло прошће на коме су се цепале \nдечје пртене кошуљице и успињањем и прескакањем односиле прве људске и мушке \nпобеде. Проштац и плот, то су сељак и село. Саздани од земље и сунца, пободени у \nземљу да чувају „моје“, док не сатруле у њој. И онда кад сатруле, бивају доказ међе \nпред судом. Међа и одбрана. Снага и лице пред селом и светом. Хвала пред \nпролазницима. Сваки сељак има друкчији плот: по плоту се разликује газда од \nсиромаха, млад домаћин од старога, удовичка кућа од куће пуне мушкараца. Сваки \nплот има свог пса; сећа [←сећам] их се по очима и лавежу, кроз плот [сам] их гледао и \nслушао. А затим, тај чврсти загрљај прошћа, то суро коло око белих кућа... Све то \nнема он, фелдцајгмајстер Оскар Поћорек, па зато презире и мрзи. (ВС 2, 55−56)  \n \n20б) He dismounted and handed the reins to Dragutin; they could not see eаch other, but they \ncould hear each other over the snorting of the horse. He slipped as he walked toward the \nfence, caught hold of a slimy stake, then continued alongside the fence, looking for the  gate. \nThere is only one place in the world which a man call \"my apple orchard,\" one place where \nhe can fall down on \"my earth\". The first tree on which he [← I] lighted seemed to have the \n136 \n \nshape of a bird, the most wonderful little creature in the world. It was from this apple tree \nthat he [←I] had first looked down from a height at his [← my] friends, his [← my] brothers, \nhis [← my] aunts, and the cows, and gazed at them for a long time. This earth, on which he \n[← I] had walked barefoot, was muddy and cold in a different way; it felt different when one \nfell on it. His boots slipped constantly on the wet grass between the fence and the road, so he \ngrasped the cold, damp, mossy stakes and for a long time held them close; it was as though he \nwas clasping the hands of his brothers and friends, his own folks from Struganik. His soldiers. \nOld men. Dead men.  \n \nFor Field Marshal Oscar Potiorek, that night there was no place which he could call \"my \npath,\" and on which he had planted his bare feet; for him there was no place that was \"my \napple orchard,\" where even in the darkness he could see the pink piles of apples; for him, no \nbarrier that was \"my fence,\" covered with a silvery, grayish-green moss. He, Field Marshal \nOscar Potiorek, could not smell in the rain \"my\" rotted stake, on which he [← I] had torn his \n[← my]  linen shirts as a child, and won his [← my] first victories as a human being and a \nman, by climbing or jumping over it. He [← I] walked beside the fence, greeting every damp, \nlichencoated stake. The stake and the fence: they [←we] were the peasant and the village, \nmade from the earth and the sun, driven into the ground to guard what is \"mine\" until they \n[← we]  rotted there. And even when they [← we] had completely rotted away, they [← we] \ncontinued to indicate a boundary in a law court. A boundary and a defense; a sign of strength \nand identity before the village and the world. Each peasant had a different kind of fence; by \nhis fence you could distinguish a man of substance from a poor man, a young householder \nfrom an old one, the house of a widow from one full of men. Every fence had its dog; he [← I] \ncould remember them by their eyes and bark, he [← I] had watched them and listened to them \nacross the fence. And then that firm embrace of the stake, that dark brown circle round the \nwhite houses. Having none of these things, Field Marshal Oscar Potiorek hated them.  \n(TD, 39−40)  \n6.3.6. Комбинација ауторског говора, слободног неуправног говора, слободног \nуправног говора и фрагментарног цитата \nПримјер започиње Ћосићевом уобичајеном структуром: ауторски говор уводи \nСНГ у трећем лицу. У овакву структуру мијешају се елементи фрагментарног цитата, \nкоји су подвучени унутар микродискурса. Параграф се завршава СУГ-ом у трећем лицу \nкоји је праћен ауторском дидаскалијом.  \n21a) Враћа се лаганим кораком, стоји на мосту: да се опет није уплашила као летос, на \nпуту за Раљу, па сишла у Лапову? Плакала, кајала се у сваком писму, у посљедњем \nпоново себе прекоревала због те „на почетку рата пострадале ноћи“. Није логично, \nнемогуће је, а депеша је сигурно стигла. Ако није? За два дана морала је да стигне, \nПаланка и Прерово још су далеко од фронта. Можда је стигла тим јутрошњим возом, \nпа га [→ме] чека код Паје опанчара, заједничког познаника, друга, били су [←смо] \nпрошлог Првог маја код њега у гостима. Потрча ка кући Паје опанчара. Неће [←нећу] \n137 \n \nна фронт док је не види [←видим]. Неће [←нећу]. Само су још избеглице по улицама. И \nвојници. Лакше ће [←ћу] је угледати. Да она њега спази, опет иде коловозом. На \nстепеницама Пајине опанчарске радње стаје заустављен  жагором жена и деце. Слуша: \nне чује њен глас. Отвара врата: собица са празним рафовима и опанчарским столом у \nсредини, осветљена гашњачом, пуна је жена и деце; полегали  по поду, с дењковима \nпод главом; и кухиња коју отворена врата одвајају од „радње“, пуна је људи и жена који \nседе око шпорета. Ту је, мисли ошамућено, још је на прагу, не затвара врата за собом, \nчека да га позове, изговори му име. (ВС 1, 342) \n \n21б) Bogdan walked slowly back the way he had come. On the bridge he stopped: had she \ntaken fright as she had done last summer on the way to Ralja, and got out of the train at \nLapovo? She has wept and been full of remorse; in her last letter she had again reproached  \nherself for \"that lost night at the beginning of the war.\" No, that was illogical, impossible. \nSurely the telegram must have arrived. It must have arrived in two days: Palanka and \nPrerovo were still a long way from the front. Maybe she had arrived by the morning train and \nwas waiting for him [← me] at the house of Paja the shoemaker, the friend with whom they \n[←we] had stayed last May Day. He [← I] ran toward Paja's house. He [← I] would not go \nto the front without seeing her. Only refugees and soldiers were still walking the streets, so it \nwould be easier to spot her. On the steps of Paja's workroom he stopped, arrested by the \nsound of women's and children's voices. He listened, but did not hear her voice. Then he \nopened the door: the small room, with its empty shelves and shoemaker's bench, was full of \nwomen and children lying on the floor with bundles under their heads; the kitchen, separated \nfrom the workroom by an open door, was crowded with people sitting around the stove. She \nmust be there, he thought dully. He loitered on the doorstep, waiting for them to call him by \nname. (IB, 254) \n6.3.7. Комбинација ауторског говора, директног говора и слободног управног говора \nУ овој категорији анализирамо примјере у којима СНГ у трећем лицу није \nзаступљен, што је права ријеткост у Времену смрти. Дијалошку наративну структуру \nили наратолошку структуру у којој лик изражава скривене мисли, Ћосић прекида \nкратким параграфима у којима комбинује елементе директног говора и ауторског \nговора. У такву се структуру уплићу елементи СУГ-а, ради предочавања неизречних \nмисли самог лика.   \n22a) То да сам срећан што идем на бојиште. Кунем ти се, мама срећан сам. Не глумим \nти националног јунака, жива ми Милена − окреће се, загледа јој се у очи: зелене сузе. \nКакве очи има моја мама! − Шта ми то шапућеш? (ВС 1, 305−306) \n \n22б) \"I'm happy that I'm going to the battlefield. I really am, Mother, I swear it. I'm not \nplaying the hero.\" He turned around and looked into her eyes: he saw only tears. What \nwonderful eyes my mother has, he thought. (IB, 225) \n138 \n \n6.3.8. Комбинација директног говора, слободног управног говора и слободног \nнеуправног говора \nКао што је био случај са претходном категоријом, поново анализирамо ријетке \nслучајеве када ауторски говор није присутан унутар наратолошке структуре. Из  \nспроведене анализе корпуса потпуно је јасно да су ауторски говор и СНГ у трећем \nлицу неизоставни дијелови било ког Ћосићевог микродискурса.  \n Унутар примјера (23), параграф започиње СУГ-ом у првом лицу који прелази у \nдијалог без реплике. Мајор Гаврило обраћа се слуги Радојку, чијe репликe се откривају \nиз мајорових исказа. Погледавши се у огледало које је донијела медицинска сестра \nМилена Катић, мајор почиње да размишља о свом оронулом изгледу у облику СНГ-а у \nтрећем лицу. Миленин поглед упућен њему производи директни говор. Параграф се \nзавршава замишљањем сопствене будућности која је дата дјелимично на српском, а \nдјелимично на руском језику.  \n23a) Ако су врапци, и ако је јутро, онда ми је време да се обучем. Уз помоћ Радојка, \nшта се може, људи постоје да трпе. Добро, Радојко, зашто си ми донео само једну \nчизму? Знам, нога ми је ампутирана да не коракнем у бескрај. Људи потајно воле \nкукавице. Али ја захтевам да ми сваког јутра приносиш обе чизме, прописно \nизгланцане. Донеси и другу. Шта ће вам, Милена, толико огледало, забога? Много је \n[←сам] смршао, велики, цијанкалични подочњаци. Зашто су му [←ми] модри нос и \nуши, пеге на очним капцима? Како то наопако и гадно гледа [←гледам]? Ко то гледа? \nКо сам ја, јелте, госпођице Катић? Зову ме Поп! Брада је моја. И одело је прописно \nиспеглано, али виси. Виси, празно. Типичан реконвалесцент. Шта се може. Љубав \nпрема судбини, препоручује филозоф. Уосталом, спремаће [←спремаћу] са Аписом \nатентате на краљеве и цареве, живеће [←живећу] повучено у кућици опкољеној  \nдуњама, при заласцима сунца гледаће [←гледаћу] Саву  и Срем, само она да стигне. \nАли му [←ми] неће подвалити, чим осети [←осетим] пламичак сажаљења, до \nсвидания, Мария Раевская, вот тебе генет на дорогу Масленичная  ярмарка \nокончиласЪ. СадисЪ в чуханку, каруселЪ болЪ не вертится. (ВС 3, 251)  \n \n23б) If that's the sparrows twittering and it's morning, it's time for me to get dressed-with \nRadojko's help, of course. All right, Radojko, but why only one boot? Yes, I know my leg's \nbeen amputated, and I can't step out into the infinite. In their heart of hearts people like \ncowards. But you're  to bring me both boots every morning properly polished. Now bring the \nother one. For heaven's sake, Milena, why do you need such a big mirror? He'd [← I'd] got \nvery thin, and there were dark circles under his [← my] eyes. Why were his [← my] nose and \nears that dark blue color? And why those spots on his [← my] eyelids? Why did he [← I] look \nso repulsive? Who are you talking about? Anyway, who am I, miss Katić? My suit has been \nproperly ironed, but it's loose, just hanging on me, nothing inside. A typical convalescent. \nCan't be helped − we must accept our fate. Anyway, I'll work with Apis, plotting \n139 \n \nassassinations of kings and emperors. I'll live a secluded life, in a litte house by quince trees, \nad look at the Srem and the Sava while the sun is setting – until she comes. But she won't \ndeceive me this time: the moment I feel so much as a trace of pity, I'll say: Good − by Maria \nRayevska, here's the money for your journey. The carnival is over; you can sit in the little box, \nbut the whirligig has stopped. (RE, 187−188)  \nПримјери из ове категорије могу се користити и у евокативне сврхе, што \nпоказује наведени примјер микродискурса: Иван Катић присјећа се свог одласка у рат \nкомбинацијом СНГ-а у трећем лицу, СУГ-а у првом лицу са и без ауторске дидаскалије \nи директног говора из прошлости.  \n23a[i.]) …Оне вечери када је [←сам] оцу исказао намеру да иде [←идем] у добровољце, \nотац се понашао као да му казује [←казујем] како сутра неће [←нећу] доћи на ручак. \nТо га [←ме] запањило. И то се не заборавља. Није могуће, мислио је, да му је свеједно \nшто одлазим у рат, а због слабог вида проглашен сам неспособним на регрутацији. И \nсада га јасно види [←видим] како смркнуто ћути. Није био изненађен. Не, не, отац \nсигурно није тада осећао бол. Можда некакву превареност, увређеност, која се \nстврдла на лицу, окаменила му руке на столу. А он је [←ја сам] одједном искрено \nзажелео да му [←ми]се отац супростави, осуди његову [←моју] одлуку, назове је \nнеразумном. Желео [←сам] то не да би у својим очима био јунак, поготову пред \nзгранутом мамом тако нешто није [←нисам] смео да жели [←желим], јер она \nдесетак минута није могла да подигне поглед са пода, самртно бледа, тресле јој се \nруке, шапутала је: „Зар је то истина?“ Био му [←ми] је потребан очев отпор, његова \nпобуна против одласка у добровољце да би докраја сазнао његову љубав. Страх за њега \n[←мене], сина. А да му [←ми] је отац тада рекао, сасвим одлучно рекао: „Не можеш \nу добровољце“, да му [←ми] није рекао: „ Иди, сине“ и: „ Договори се с мамом шта ти \nтреба од рубља и ствари“, да ли би и тада сву ноћ увређено, гневно размишљао о свим \nтим стварима? И које то ствари, какво то рубље треба човеку који одлази у рат? \nПотом, да ли би сутрадан у подне онако, као да иде [←идем] на екскурзију, пошао на \nстаницу? Много [←сам] је пио вечерас, садашњи закључак не важи. Маме и осталога \nшто се догодило до доласка фијакера, који је отац наручио да их [←нас] све троје, \nнеме, као посвађане, одвезе на нишку станицу, не треба се сада сећати. То са оцем \nтреба све заборавити, све до сусрета пред касарском капијом, синоћ. Али једна \nпојединост о њима у фијакеру, она појединост: оцу су руке лежале на штапу, а њему \n[←мени] на коленима; све време, од куће до станице, гледао је [←сам]   очеве и своје \nруке и први пут запазио да су им [←нам] руке потпуно исте; да оцу од дувана нису \nмало пожутели прсти десне, они [←ми] би могли да помешају [←помешамо]   или \nзамене [←заменимо] руке. Тада је први пут помислио: Ако ми и руке личе на његове, \nонда ћу и по другом, можда у свему, бити он. Бити као он...? (ВС 2, 354− 355) \n \n23б[ii.]) The evening he [← I]  had told his [← my] father he [← I] was enlisting as a \nvolunteer, his [← my]  father had behaved as if he [← I] had said he [← I]  wouldn't  be \nhome for lunch the next day. He [← I] had been flabbergasted. My father can't possibly be \nindifferent about my going off to war; after all, I was rejected for military service because of \n140 \n \nmy poor eyesight. His [← My] father had sat there in gloomy silence, showing no surprise. \nHe [←I] was guite sure his [←my]  father didn't feel any pain. His face had hardened- maybe \nhe was piqued because he felt deceived. Suddenly Ivan [← I] had desperately wanted his [← \nmy] father to oppose him [← me], to condemn his [← my] decision, to say it was \nunreasonable. Not because he [← I] wanted to play the hero. He [← I] would not have dared \nto indulge in heroics in front of his [← my]  mother, who had turned deadly pale; for ten \nminutes she had not raised her  eyes from the floor, and her hands were shaking as she \nwhispered: \"Is this really true?“ No; he [← I] needed his [← my]  father's resistance, his \nprotests as proof of his love, and his fear for him [← me], his son. If his [← my] father has \nsaid firmly:“ You can't enlist as a volunteer“ instead of saying \"Go, my boy“ and \"Talk to \nyour mother about the things you'll need to take along,\" would he [← I] have spent the whole \nnight thinking about it and feeling hurt and angry? And the next day, would he [← I] have set \nout so casually for the station, as if he [← I] were going on a trip? He'd [← I'd]  drunk too \nmuch tonight, so his [← my] present conclusions really weren't worth anything. He [← I] \nmust not think now about his [← my] mother and all the other things that had happened \nbefore the fiacre came to take the three of them [← us], as silent as if they [← we] had been \nquarreling, to the Niš station. He [← I] must forget everything to do with his [← my] father, \nuntil their [←our] meeting in front of the barracks gates this evening. Except for one detail \nfrom the ride in the fiacre: his [← my] father's hands had been resting on his cane, and his \n[← my]  own on his [← my] knees; for the first time he [← I] noticed that their [← our]  \nhands were absolutely the same, except for the tobacco stains on his [← my] father's fingers. \nThe thought struck him: If my hands are like his, then I must be like him in other ways, \nperhaps in everything. (TD, 264) \n6.4. \nСтруктура више микродискурса \nИнтерференција различитих типова доживљеног говора не постиже се само \nсмјењивањем исказа, него чак и цијелих (микро)дискурса, односно више параграфа, \nстварајући тако сав доживљеношћу прожет већи дискурс. \n6.4.1. Прекидање дијалошког наративног дискурса \nЋосић често прекида дијалог ликова како би елементима СУГ-а и СНГ-а \nчитаоцу приближио скривене мисли учесника дијалога које директно утичу да даљи \nдок разговора. На такав начин долази до усмјеравања конверзације у одређеном \nсмијеру. Како одређене реплике не би изгледале нелогично, уводи се унутрашњи \nмонолог.  \n24а) Зашто ми се извињаваш? Баш ми је драго што си ми се тако мирнодопски обратио. \nТвој тата и ја смо истински пријатељи. А пријатељи су род. Род који човек по души \nизабира. Кажеш ми, ниси се свикао на рат. Ово је мени Иване, пети рат. И нисам се \n141 \n \nсвикао, иако сам војник по занимању. Још увијек ме хвата страх од првих пуцњева. \nТргнем се. Човек нема снаге за сва зла. Ни храброст за све опасности. Човек кога није \nстрах лишен је врлина, рекао ми је једаред твој отац. То је тачно. Нема разлога да се \nпоштује храброст таквог човека.  \n \nОн верује да сам кукавица. Зато ми тако говори, мисли Иван. Мора [←морам] да му \nпресече [←пресечем]  таква надмоћна правдања кукавичлука:  \nИзвините, господине генерале, што се не могу сложити с вама. (ВС 2, 113) \n \n24б) \"But why do you apologize? I like it that you’ve talked to me so calmly. Your father and \nI are real friends and friendship is like a blood relationship − one which you choose according \nto some spiritual affinity. You look for something you like but don’t have. You say  you \nhaven’t got used to it, even though I’m a professional soldier. I always feel afraid when I hear \nthe first shots − they startle me. One just  doesn’t have the strength to combat all the evil in \nthe world − nor courage, in the face of all kinds of danger. Your father once said that a man \nwho has never felt fear lacks the capacity for virtue. And he’s right. So there’s no reason  to \nattribute special value to courage.\" \n \nHe believes I’m a coward, thought Ivan; that's why he’s talking  to me like this. He [←I] must \ncut short these patronizing justification of cowardice: \n \n\"Excuse me, sir, but I can't agree with you.\" (TD, 84) \nЋосић често прекида директни говор ликова кратким параграфима ауторског \nговора и СНГ-а у трећем лицу, откривајући на такав начин скривене мисли учесника \nкомуникације, нешто што није могуће открити на основу штурих исказа директног \nговора самих ликова.   \n24а[i.])    Овај је рат, рат артиљерије! − узвикује Слободанов отац.  \nНе може да попије другу шољицу кафе. Плаћа, полази. И он [←ја] сад да \nтражи [←тражим] протекцију за сина? Гнусно.  \nА шта ви, господине Катићу, кажете о овој ситуацији. (ВС 1, 134)   \n \n24б[i.])  \"This war is a war of artillery!\" shouted Slobodan's father.  \nVukasin couldn't drink his second cup of coffee. He paid his bill and moved toward \nthe door. Could he [←I] now ask for special favors for his [←my] son? It was all \nloathsome.  \n\"What do you say about what's going on, Mr. Katić?\". (IB, 96−97) \n \n \n \n142 \n \n6.4.2. Симбиоза ауторског говора и осталих облика доживљеног говора \nУ \nовом одјељку истражујемо \nулоге ауторског говора \nунутар \nвише \n(микро)дискурса. Погледајмо шта је анализа корпуса показала:  \n6.4.2.1. Ауторски говор производи унутрашње мисли ликова. Комбинација \nауторског говора и СНГ-а омогућава писцу да изврши прелаз са описа вањске \nситуације на опис унутрашњег стања протагониста, и то, како наведени примјер \nпоказује, не само у оквиру једног микродискурса, већ унутар више њих. СНГ се \nпродужава ауторским говором, или је сам продужетак ауторског говора, с тим да та два \nтипа говора заједнички осликавају јединство описа јунаковог унутрашњег стања и \nприродних вањских околности (Ковачевић, 2018: 43). Симбол живота у ратном \nстрадању − дивље пловке − окружују убијене коње, један од најпотреснијих призора у \nратном вихору. Таква слика враћа јунака у дјетињство када је са дједом ловио те \nхитролетне, свевидеће, лепе зверчице са зеленом ћубом на глави, питајући се како је \nмогао из доколице и забаве чинити гријех против живота.  \n25а) Изнад главе му зашушта  и просвира јато дивљих пловки  и паде у плићак реке, \nоко убијених  коња. Гачу дивљи пловани и престрављују га смелошћу, снагом, \nживотом. Небо и тишину  поново просече друго јато дивљих пловки, шумно паде у \nреку, забрчка крилима по њој.  \nКада ли је он [←сам ја] с дедом ловио дивље пловке по Морави? Зар је он \n[←сам ја] икад могао да устрели [←устрелим] ту хитролетну, свевидећу, лепу \nзверчицу са зеленом ћубом на глави? \nДивљи пловани гачу  и лупају  крилима око мртвих коња. Чује: приближава му \nсе ново јато, свиркајући небом. Подиже пушку и опали у хитар пламен таме над собом, \nиспод једне звезде. Обалама Дрине, као пољски топ, проломи се тај, можда посљедњи \nпуцањ Прве армије. Једна тамна пегица се пови, од страха да је погодио, исклизну му \nпушка из руку, али се пловка, свиркајући, поново изви у висине и сама врати натраг, ка \nистоку и Србији. Лакну му што је није погодио. (ВС 2, 493−494) \n \n25б) А flock of wild geese flapped and squawked above his head, and fell down into the \nshallows near the slaughtered horses. The geese honked; he was alarmed and frightened by \ntheir  boldness, their strength, their life. Then another flock of wild geese cut through the \nsilence of the sky and dropped noisily into the river, splashing  their wings in the water.  \nWhen had he [←I] gone hunting wild geese on the Morava with his [←my] \ngrandfather? Had he [←I] ever been able to shoot at those beautiful, swiftflying, all-seeing \ncreature with green crests on their heads? \nThe wild geese honked and beat their wings around the dead horses. His ear caught \nthe sound  of yet another flock squawking across the sky. He raised his gun and fired at a \nswift tuft of darkness above him, underneath one of the stars. That shot, perhaps the last fired \n143 \n \nby the First Army, shattered the banks of the Drina like a field cannon. A dark spot sagged, \nand his gun slid from his hand in fear that his shot had gone home; but the wild goose rose \nagain in a curving upward flight, honking as it flew, and went back alone toward the east, to \nSerbia. He felt easier when he realized he had missed. (TD, 342−343)  \nНаведени \nпримјер \nпочиње \nауторском \nперспективом \nкоја \nсе \nглатко \nтрансформише у глас лика.  Несмотреном оку може се чинити да и даље чујемо Ћосића \nјер унутрашње мисли имају уопштен карактер у облику СУГ-а у трећем лицу. \nМеђутим, синтаксичке карактеристике реченица упућују на стилско двогласје. Примјер \nрегиструје јединствен случај унутар цијеле тетралогије у којем се јавља облик СНГ-а у \nдругом лицу једнине. Оваквом облику изражавања одговара уопштено треће лице. Крај \nпараграфа, укључујући и наредни параграф, у облику СНГ-а у трећем лицу, дају \nдетаљан опис генералових унутрашњих мисли.  \n25a[i.]) Припаљује цигарету и оставља је у устима; разгорева жишку, ходајући шара \nњоме испред себе, по Сувобору. По путу одевеном у високе врзине укопане за одбрану, \nуском као ров; вијуга, не знаш кад ћеш кога срести [←не зна човјек када ће кога \nсрести; не зна се кад ће се ко срести], још брже се склониш од туђег ока [←се човјек \nсклони; се склони од туђег ока]; на овом путу човек је вазда сам и безбедан ако га зна, \nнеизвесност је непрестана ако се не зна: неко вреба, сачекује иза окуке, из трњака, \nзабрана. Из јаруга. Са чука и ћувика. Тихо и споро се иде овим путем преко преглабица \nи углиба; њиме иду они који морају; они чији јесте, који га знају, који смеју, којима \nврлуда животом и за живот. Овај пут одједном удвоји; прави пође стрмином,  онај \nнегдашњи пође наниже, подногу, па склизне у поток,  или га поједе вода, задави \nкупина, трн. Старим или новим  да се пође, свеједно, сретне се с другим; понекад \nоштро, у  крст; не иде  свагда право  и ка смеру; чешће се повија ка супротном, тад иду \nзаједно, напоредо до првог потока, или се неочекивано пред ћупријицом растану; \nпонекад се пред воденицом поточаром загрле, увру у исти газ. Па се потом тај, сада \nједан пут устреми ка змијарним присојима, козјем брсту, подлоканим стенама. А сви ти \nнаши стари путеви личе један на други, у свим смеровима иду, нигдје им краја, никад \nсе не зна где се стиже. Он мора [←ja морам] овим што се клупча у помрчини.  \nКуда ће он [←ћу ja] ноћас целу своју расуту армију да свије [←свијем]? Ни \nсутра се не сме [←не смем] зауставити. (ВС 2, 65−66) \n \n25б[i.]) He lit a cigarette and left it between his lips, then fanned the glowing spark so that it \nbecame a spot of light going along in front of him over Suvobor. And along the path. The path \nwas a narrow as a trench, clothed with tall underbush dug up to protect it. (TD, 45−46) \nПримјер илуструје рјеђе ситуације у којима Ћосић уводи СУГ у првом лицу \nједнине и множине иза двотачке и, самим тим, иза ауторског говора. Ауторски говор \nкојим се завршава први микродискурс има елементе неформалности, првенствено због \nпонављања глаголске синтагме миришу хризантеме, што сугерише да је и ово \n144 \n \nунутрашњи говор који је резултат ликових перцептивних опажања. Други параграф \nпредставља комбинацију ауторског говора и евокативног СНГ-а у трећем лицу.  \n25а[ii.]) Враћа се, споријим кораком: Шта ли је то наумио Пашић? Нисам му више \nопозиција. А шта сам му друго кад мислим супротно и нећу с њим? Шта друго треба да \nму будем кад је он оно што дванаест година желим да срушим? Да се ујединимо да \nбисмо пораз поделили равноправно. Великодушног ли патриотизма! Да свратим рано, \nчим устанем. Ни говора. Нас двојица сутра у Скупштини јавно разговарамо. За \nзаписник и историју. Али, ако ме досљедност у идејама учини издајником у рату? \nИскреност будалом и смешним у овом безизлазу? Ако нас сломи Аустроугарска, \nможемо ли се у поразу разликовати ми што смо по тим разликама и били значајни, у \nњима постојали? Увек докраја једни против других. Ко сме да верује да ће нас рат \nујединити? Једино у смрти. Трагично  и бесмислено. Али рат је наше једино време у \nкоме радимо за историју. Кад патњом и погибијом стекнемо нешто поштовања. То што \nу миру нема ни народ ни појединац. Да, само погибијом за отаџбину, и страдањем у \nрату, ми искупимо свој грађански  живот. Једино га смрћу учинимо часним. Гнусне ли \nсудбине! Стоји ослоњен на тарабу; из таме миришу хризантеме; јако миришу \nхризантеме у башти, иза тараба, за леђима. \n Чује своје име и ситан, брз корак: Она! Или му [←ми] се привиђа? Препознаје \nје по препаднутом корачању и шалу у који се умотала као и свагда кад га је ноћу \nсачекивала. Откуд, како? Није могуће. После артиљеријског бомбардовања , кад су \nсрушене све куће око Васићеве магазе, зар је жива? Зар швапска граната није најзад  \nокончала ....из студентског доба што из себе није [←нисам] успео да прогна \n[←прогнам] ...ишчупа [←ишчупам]? Оно што га [←ме] је у младости дубоко \nузбуђивало, ...повратку из Париза и после женидбе мучило као  прикривено злочинство. \nНешто без чега дуго није могао [←нисам могао], да би...касније само кајао и патио. И \nпоново се одједном, у трену суновратио. Зар се опет, у рату, све то наставља?  \n(ВС 1, 95−96) \n \n25б[ii.]) Vukašin's turned back, walking more slowly. What is Pašić up to? He says he no \nlonger regards me as the Opposition. But what  else am I, when he represents what I've  been \ntrying to destroy for the last twelve years? Does he want us to share defeat on equal terms? \nWhat a magnanimous expression of patriotism! I won't drop in early. We'll talk to each other \npublicly tomorrow in the Assembly. A conversation for the official record and for history. But \nwhat if being true to my ideas makes me a traitor in this war? What if my sincerity makes me \na fool in this hopeless situation? If Austria-Hungary destroys us, will those of us who thought \ndifferently be distinquishable from the others? Death, not war, will unite us. How tragic and \nfutile it all is! But only in wartime do we work for history, win honor through suffering and \ndeath. Only by dying for the homeland and by suffering in war do we redeem our life; only by \ndeath can we make it honorable. A detestable fate! He leaned against a fence; the strong scent \nof chrysanthemums rose in the darkness.  \nVukašin heard someone call his name, and then short, rapid footsteps: it was she! He \nrecognized her purposeful footsteps and the shawl she always wore when she waited for him \nat night. How had she got here? Was she still alive after the bombardment of the house around \nthe Vasić warehouse? Could it be that an Austrian shell hadn't put an end to that love affair of \n145 \n \nhis student days which he couldn't wrench out of his life? The affair had stirred him deeply in \nhis youth, and then after his marriage had tormented him like a hidden crime. He couldn't do \nwithout her for long; suddenly, in a single instant, he would again fall headlong. Surely this \nwasn't going to continue in wartime? (IB, 66) \n6.4.2.2. Ауторски говор прекида ток унутрашњих мисли.  У наведеним \nпримјерима ауторски говор има функцију дескриптивне паузе, односно „пауза до које \nдолази описом“ (Принс, 2011: 35). Олга Катић обраћа се имагинарном саговорнику у \nоблику СУГ-а у другом лицу  који се прожима у неколико параграфа, да би с времена \nна вријеме био прекинут елементима ауторског говора. Ауторски говор нас на тренутак \nвраћа из Олгиних скривених мисли у реалност и подсјећа на присутност аутора.  \n25a[iii.]) Одлазим, Михајло. Одлазим ти. Одлазим и од себе, болесни мој. А несрећне су \nми и кости. Зар смем то сада да кажем? Не знаш да одлазим. Не знаш, тај бол \nослепљује. Ако не оздравиш, ако не оздравиш, добри тужни човече, нећу моћи да се \nнакајем што ниси сазнао да ћу се кајати. Да сам се за кајање одлучила. Морала сам \nтако. Верујем ба би ти све моје разлоге разумео, као што си разумео и моју патњу. И \nприпаљујући цигарету о цигарету, додао ми неки доказ кога нисам свесна. Зар ти заиста \nнећеш никада  зажалити што нешто највеће нисам могла? \n \nОбема шакама узима му руку.  \n \nА нисам те први пут срела кад си у возу припаљивао цигарету, то желим  да ти \nкажем, то мени најважније и сада, и сутра. Знала сам те, мислила сам те. Ноћас сам се \nсетила једног Пушкиновог стиха: „Мој живот сав је јемство био да ћу те срести измеђ' \nљуди...“ Ето, то си ми. Како то да ти  потврдим, а да не буде недолично за нас троје, и \nда је цело  истина? Истина, као моја патња за сином. Сада једино том истином могу да \nсе спасем. Не, нећу да се спасем, ја више ничег нећу да се спасавам. Ни тобом нећу да \nсе спасем. Што је тамно, тамно у мени, добро је што ме не видиш сада! \n \nА дошла сам ти овако зато што си ти први пред којим не осећам никакав страх \nза себе, ниједна затворена врата у теби. У Вукашину је било мало места за мене. Био је \nобузет својим. Он за то није крив. И није он мене мало волео. Волео је он мене онолико \nколико може да воли. Није то било мало. Није. Али ти си некако добро слаб, и погурен \nси, и тужан си, па си ми ближи, много ближи мени. Осетила сам како ми чујеш ћутање. \nЈа не волим тебе бољег, волим тебе ближег, мени сличнијег. Ја волим друкчијег, \nболесни мој. Тебе, друкчијег...Ти и не слутиш колика је моја мука да не изневерим, ни \nкаква је та моја жудња која ми је све нагнула, и дрвеће ми се повило за тобом... \n \nА нисам те лако примила, нисам. Кад смо били сами, ја сам те у неким \nтренуцима из душе презирала, ужасавала сам се неких твојих погледа док смо стајали \nмеђу мртвацима, а била сам...Била сам, морам ту реч да кажем, можда срећна. Јесте, \nбила сам срећна, а очајна, несрећни мој. Знаш ли ти да си све претурио у мени, или сам \nсе тек овде у болници родила, из нечије душе, док сам му држала руку. Не, то је из \nтвоје душе, док сам те слушала. Оно, ваљда, најређе у нашем животу. Из тебе, родило \n146 \n \nсе нешто у мени. За четрдесет дана друга сам постала, створио си ме, Михајло. Нешто \nшто нисам била, а слутила сам, слутила сам себе и стрепела. И узалудно жудела за \nсобом коју нико око мене не зна и неће. Ни он, кога нисам имала разлога ни права да \nобмањујем у вери да све моје зна. И да сам сва његова. Па јесам то и била, јесам... \n \nСвојом марамом благо му обриса ознојено чело. \n \nСмем ли да ти кажем најтеже против себе, треба ли то? Одлазим да те више \nникада не видим. Никада.  \nТи си, нежни, добри човече, разорио мој богати, лепи, пусти живот, знаш ли? \nМожда би те то обрадовало, рекао си ми да си коцкар. А тај живот је једини који имам. \nИ из којег нећу. Ако си. Не кривим те, не. Хвала ти. Кад год будем  сама и склопим очи, \nја ћу те видети како си поваздан тужан због нечега, како дуваном трујеш и ту тугу, како \nне можеш да смириш ни ове руке...У свакој тишини, ја ћу слушати ово твоје дисање. \nГрлићу те и чинити све што нисам смела. Што никад нећу моћи. Једне вечери, док смо \nишли Богдану, додирнула сам ти руку и зажелела да је изљубим сву, до рамена. Не \nзнам зашто то нисам учинила. Зашто ниси сазнао да сам зажелела? Зашто, зашто? \nПиташ опет, знам, то се мора питати. Па рекла сам ти. Више не умем, ја сам ћутање. \nВерујеш ли ми? Више никад нећу заспати с марамом преко лица...Пусти ме мало да \nплачем, болесни мој. \n \nЧело спусти на надланицу руке коју му држи.  \n \nМорам да пођем. С чим одлазим од тебе? Шта сам  себи оваква, шта ћу бити кад \nодем од твојих склопљених очију? Била сам поносита, говорили су они који ме воле, \nуображена − они који ми завиде, себичном и пакосном сматрали су ме сви који су ме \nмрзели. Сада сам само обична жена. Хвала ти, Михајло. Ако оздравиш, немој никад, \nникад да ме потражиш. Али у мени, ти ћеш до смрти бити. У некој шуми под ињем, и у \nтамној тишини, и у ноћи пуној звезда, најдуже. Осећаш ли, боле ме недра, боле ме уста, \nболе ме бедра од жудње да ме додирнеш...Догодило се, догодило се, Михајло. Јесте, \nдогодило се, болесни мој, добри, блиски човече... \n \nОлга устаде, пови се над његовим дахом, лицем до самог његовог лица, зали га \nсузама, али га не додирну ни дрхтавицом. Руку му спусти на груди, лагано изађе и \nстаде на степенику: уза зидове болнице поседали реконвалесценти и греју се на \nмладом, пролећном сунцу, слушајући друга који свира на свирали; стари багрем спрема \nсе да олиста. С друма труби аутомобил, опкољен болничаркама које су изашле да се \nпоздраве с Миленом и њом. И пође из болничарског круга, много спорије но кад је први \nпут ступала у њега. (ВС 3, 538−540)  \n \n25б[iii.]) She bent over him, thinking to herself: I'm going away, Mihajlo. I'm leaving you and \nleaving some part of myself, too. My very bones are unhappy. Dare I  say this now? You don't \nknow I'm going; your pain blinds you. If you don't recover, good, sad man that you are, I \nwon't  be able to regret that you could not know I'll repent. I had no choice. I believe that you \nwould understand all my reasons, just as you've understood my suffering. Will you really \nnever regret that I couldn't do the greatest thing of all? \n \nShe took his hand between both of hers.  \n147 \n \n \nI didn't  meet you for the first time on the train. I knew you all along, you were in my \nmind. Last night I remembered a line from Pushkin: \"My entire life has been a pledge that \nsomewhere in the world I would meet you.\" Well, that's what you are for me; but how can I \nassure you of this, in a way that wouldn't be unbecoming to the three of us, and that would be \nwholly true? As true and real as my suffering for my son. Now only that truth can save me, \nbut I don't  want to be saved, I'm  not interested in that any more. I don't even  want to be \nsaved by you. There's a great darkness inside me, it's good that you can't see me now! \n \nI've come to you because you're the only person with whom I haven't felt fear for \nmyself; There are no closed doors in you. In Vukašin's  life there hasn't been much room for \nme; he's been absorbed in his own affairs. This isn't his fault. He has loved me as much as he \ncould love, and that was not so little, really. But you are somehow weak, though in a good \nsense, and downcast and sad, and so you're closer to me, much closer. You could hear my \nsilence. I don't love you because you're better, but because you're closer, more like myself, \nand because you're different, my dearest. You have no idea how difficult it's been for me to \nremain faithful to my husband, nor how great a yearning has swayed me, how I've sunk under \nthe weight of my love for you.  \n \nIt wasn't easy for me to accept you. When we were alone there were moments when I \ndespised you, and sometimes I was frightened by the look in your eyes while we were \nstanding among those bodies, but I was perhaps- and I must use this word- happy. Yes, I was \nhappy, and at the same time in despair. You realize that you turned everything upside down in \nme − or perhaps only here in the hospital was I really born, perhaps from the soul of one of \nthose patients while holding his hand. No, it was from your soul, while I was listening to you. \nI suppose this is something that rarely happens in our lives. Something of you was born in me. \nDuring these forty days I've become a diffеrent person, and it was you who created me. \nSomething which I hadn't been, yet had some idea that I might be and was afraid to be. I was \nyearning in vain for a self that no one around me either knew or wanted- not even he whom \nI've had neither reason nor right to deceive in his belief that he knew everything about me, \nthat man who thought I was entirely his. As indeed I was.  \n \nGently she wiped his sweating forehead with his scarf.  \n \nDare I tell you the worst thing against myself? I'm going away and will never see you \nagain. Never. You, my good, kind, tender friend, have completely destroyed my former life, a \nlife of wealth and beauty, but empty. Did you know that? Perhaps that would have pleased \nyou. You told me you were a gambler. But this life is all I have, and I don't  want to abandon \nit, in spite of everything. I don't blame you, not at all; I'm grateful to you. Whenever I'm alone \nand shut my eyes, I'll see you − always sad for some reason, poisoning that sadness with \ntobacco, and unable to keep your hands still. In every moment of quiet I'll be listening to your \nbreathing. I'll embrace you, and do everything I haven't  dared to and never  will be able to do. \nOne evening when we went to see Bogdan I touched your hand and I wanted  so badly to kiss \nyou; I don't know why I didn't. Why couldn't you sense what I wanted? Why? Well, I've told \nyou now. I don't know what else to say, I'm a person of silence. From now on my silence will \nbe even longer. Ad now let me weep a little, my poor sick friend.  \n \nShe brought her hand to his face.  \n148 \n \n \nI must go. What will I take of you? Who am I now, and what will I be like when I \nleave your closed eyes? I was proud, that's  what those who loved me said, but those who \nenvied me said I was conceited, and all who hated me considered me selfish and wicked. Now \nI'm just an ordinary woman. It's you I have to thank for that. If you recover, please never try \nto find me; but you'll live in me until my dying day. Under the hoarfrost in some wood, in \ndark silence or on a starry night − then most of all. Can you sense my desire? Yes, Mihajlo, \nit's happened, my dear sick friend, so near to me... \n \n    Olga got up, bent over his face, and almost touched it. She placed Mihajlo's hands on \nhis breast, then slowly walked out and stood on the steps. Patients were sitting there warming \nthemselves in the mild spring sunshine, listening to one of their companions play the flute; the \nold acacia tree was about to burst into leaf. The car horn honked; it was surrounded by nurses \nwho had come to say good-by to her and Milena. She left the hospital grounds much more \nslowly than when she arrived. (RE, 397−399) \nУ примјеру (25[iv.]) Ћосић описује Аћимов долазак у собу сина којег се \nодрекао. Успомене изазивају буру унутрашњих мисли у облику СУГ-a у трећем и \nпрвом лицу, као и СНГ-a у трећем лицу. Мисли се прекидају кратким параграфом \nауторског говора, да би се поново појавила тачка гледишта јунака у облику СНГ-a у \nтрећем лицу и СУГ-а у другом лицу. Ћосић описује врхунац Аћимовог очаја у моменту \nкада он призива вишу силу у помоћ.   \n25a[iv.]) Узео је кључ што му стоји у прслуку привезан за сребрни ланац заједно са \nсатом, некако откључао Вукашинова врата, ушао и, погружен, застао пред њиховом \nзаједничком фотографијом из дана када је веровао да у Србији нема срећнијег оца од \nњега, кад је моравском народу био закон  и заклон. Кад је могао Мораву у Ибар да \nнаврне... Вукашин и он тамнели су се на зиду. Хтео је да кресне жигицу и види га, али \nму је рука задрхтала. Тада је први пут легао на Вукашинов кревет; у ствари, стровалио \nсе у сенку која је шкрипала и шумела.  И Вукашин је ноћас отац. Ни он не спава. И \nњему одлази син у рат. Мој унук Иван, кога нисам ни видео. Ни то женско, Милену. \nКоја то сила и утвара ископа њему [←мени] толику урвину у кући? Зашто иста крв \nтако зарати на огњишту Катића? \n \nСмрачило се, замрсило у њему. Вукашинова постеља га није примала. Вратио се \nу своју собу и легао. Тола је свирао, свитало је. За рат. Први његов дан.  \nАко се Адам не врати из рата, у оџак ће му [←ми] се уселити кукувије и слепи \nмишеви. Лопови и кише разнеће куће и зграде. Толини ће изгорети плотови и покрасти \nсве што може да се покраде. Виногради ће бити парлози. Њиве и ливаде постаће \nтрњаци. Сиротиња ће посећи јабучар и шљивике.  \n \nГосподе, има ли те? Сачувај ми Адама! Знаш како сам га на своју крв накалемио \nи колико ми се у душу ужилио. Сад ми је он све што сам живео и све моје што ће да \nостане. Спаси ми га, Господе, не дај да сатру све што је српско. (ВС 1, 41−42) \n \n149 \n \n25б[iv.]) He took the key fastened to a silver chain on his waistcoat, unlocked the door of \nVukašin's room, went inside, and stood before the photograph of the two of them, taken in the \ndays when he believed there was no happier father in Serbia, when his word was law to the \nMorava people. He and Vukašin loomed dark on the wall. He was about to strike a match and \ntake a close look at Vukašin but his hand trembled. He flung himself onto Vukašin's bed, into \nthe creaking, rustling shadows. Vukašin too is a father. He won't be asleep tonight either; his \nson is going off to war. My grandson Ivan, whom I haven't seen. I haven't seen my \ngranddaughter Milena either. What force had dug such a chasm in his [←my] own hearth? \nWhy were they, people of the same blood, warring with one another? \n \nHis thoughts were gloomy. Vukašin's bed felt uncomfortable. He went to his own \nroom and lay down. It was dawn, the dawn of war. Tola was playing his flute.  \n \nIf Adam did not come back from the war, bats and barn owls would settle in his \n[←my]  chimneys; thieves and rain would demolish his [←my] houses. Tola's sons would \nburn down the fences and steal everything that could be stolen. The vineyards would become \nwasteland; the field and meadows would be covered with thorns. The poor would cut down \nthe apple trees.  \n \n    \"O God, where are You? Take care of Adam for me! Thou knowest how I have grafted \nhim onto my own blood, Thou knowest how deeply he is implanted in my soul. Save him for \nme, O Lord, and do not let the entire Serbian race perish.\" (IB, 26) \nАћим Катић изражава унутрашње мисли елементима СУГ-а у трећем и другом \nлицу. Опис једног детаља из ноћи − Свитац се пео уз јабуку. Стрмо, зеленкасто − \nпрекида његове унутрашње мисли и представља тихи глас аутора у мору мисли \nнајстаријег члана породице Катић. У трећем и четвртом параграфу писац нас враћа у \nпрошлост, што је означено наводницима унутар директног говора.  \n25а[v.]) Зар баш мора и посљедњу ноћ пред полазак у рат да буде са женом? Ти који \nволе да уживају, воле само себе. Ти све и сваког издају. И  ти ћеш, несмирниче, \nуплашити једаред себе и људи. Кад навале непогоде и зла, кад останеш сам на путу, \nсинко, требаће ти велико дрво за спас и деда за душу. Жилу, дебелу жилу мораш из \nсебе да усадиш, да те не убију припеке, не ишчупају лопови и силници, не одувају \nветрови са моравске обале. А теби је ноћас све под тобом. Ничега те није страх. Све \nможеш. Рат још није у теби.  \n \nСвитац се пео уз јабуку. Стрмо, зеленкасто.  \n \nУживај, синко, расти, расти, момчино, не сламај се, расти. Нек те не заборави \nниједна, нек им буду пуна недра жеравица када мене сретну. Хоћу да порумене кад \nмене виде, сваку Преровку с којом си био хоћу да знам, мора свака да ме пита за тебе, \nшапатом да пита кад ћеш да дођеш на одсуство. Мора да застане кад пролази поред \nнаше куће, да мили поред наших јасенова, ливада и њива. Очи да не одваја од нашег. \nХоћу по сву ноћ да те не заборављају и босе да излазе у сењаке и ћуте тамо где си им \nдолазио. Да те чекају као јасике. Да зебу и зуре у плот.  \n150 \n \n \n„Шта ради сву ноћ тај несмајник! Скоро ће поноћ, кад ће да се наспава?“, \nдовикивао му Ђорђе иза жишке цигаре, са прага бачваре.  \n \n„Ако га нема. Ако“, одговарао сину гласно, а у себи стрепео: нема слађег од \nтога најкраћег белог сна, може [← могу] заспати и не стићи да чује [← чујем] \nаманет: каква треба да буде сахрана Аћима Катића, старог радикалског првака \nПоморавља. Њега [← мене] што је [← сам ] шапатом јурио министре са скупштинске \nговорнице кад слажу и против сељака скроје закон, а среске начелнике и порезнике \nмлатио као волове кад згазе закон и правду. И краљ Милан је бледео кад му [← ми] име \nчује. Док га [← ме] син Вукашин није издао. До тада. Тај господин, париски доктор \nправа, узданица, несин. Његовим рукама удавио га [← ме] Пашић. Закопао га [← ме] \nжива. А против сина није [← нисам] могао. Није хтео [← нисам хтео]. Да сину згази \nчело, сломи руке, и корак. (ВС 1, 33−34)  \n \n25б[v.]) Did Adam really have to spend this last night with a woman? Those who like to \nenjoy themselves love only themselves. Did Adam know this? One of these days you'll need \nyour home and family, you restless creature. When troubles and evil times beset you, when \nyou are left alone, my boy, you'll need a big tree to shelter you and grandfather to comfort \nyour soul. Plant your roots deep, so a strong sun doesn't kill you, scoundrels and bulies don't \nuproot you, the winds from the Morava don't blow you away. But tonight everything that \nmatters to you is underneath you. Now you need nothing but yourself. You love yourself. \nYou're not afraid of anything. There's nothing you can't do. The war hasn't got to you yet.  \n \nThe firefly was climbing up an apple, up its steep green slope.  \n \nEnjoy yourself, my boy! Grow up, young man! Grow up and don't let life break you. \nAnd may none of your women forget you; may their breasts be full of glowing embers when \nthey meet me! I want each one to blush when  she sees me; I want to know every woman you \nhave had; every one of them must ask me about you, ask in a whisper when you'll be home on \nleave. They must stop when they pass our house, creep  past our ash trees, our fields and \nmeadows. I want them to think of you all night long, to go barefoot into the haylofts and keep \nvigil where you used to meet them. Let them wait for you like aspens; let them shiver as they \nstare at our fence.  \n \n\"What 's that boy doing all night? It's  nearly midnight. When is he going to get his \nsleep?\" cried Djordje from the doorstep of the winery.  \n \n\"Never mind,\" Aćim said in reply, but inside he felt afraid: Adam might fall asleep \nwithout hearing his [←my] final instructions about the kind of funeral he [←I], Aćim Katić, \nthe old Radical champion of Pomoravlje, wanted to have. The man who had driven cabinet \nministers from the rostrum of the Assembly with his [←my] cane when they maligned \npeasants and enacted laws against them, who had trashed district chiefs and tay collectors \nlike oxen when they violated law and justice. Even King Milan shuddered when he heard \nAćim's name mentioned. That was until his [←my] son Vukašin betrayed him [←me]. That \nfine gentleman, a doctor of law from Paris, on whom he [←I] had set his [←my] hopes. An \nunnatural son. Pašić had strangled Aćim [←me] with his [←my] son's hands and buried him \n[←me] alive. But he [←I] could do nothing against his [←my] own son. He [←I] did not \n151 \n \nwant to do anything. He [←I] did not want to trample on his [←my] son's head, break his \narms, or halt his footstep. (IB, 20−21) \nУ примјеру који слиједи, Ћосић  уводи унутрашњи дијалог облицима СНГ-а у \nтрећем лицу, након чега завршава параграф генерализованим исказима. Унутрашњи \nток мисли прекинут је посебним миркодискурсом ауторског говора иза којег слиједи \nдвотачка као сигнал наставка Толиних размишљања. То је, као што је већ илустровано, \nЋосићева уобичајена техника. Међутим, ријетки су случајеви када иза двотачке иде \nнови параграф и, наравно, велико слово. Искази општег карактера завршавају се \nТолиним обраћањем имагинарним саговорницима у облику СУГ-а у другом лицу \nједнине и множине. Овим обликом доживљеног говора Ћосић полако усложњава \nемоционални набој потлаченог сељака који, замишљајући коначну једнакост свих \nљуди у поратним годинама, испушта скривене мисли на свјетлост дана, прво у виду \nимагинарног обраћања богатима и моћнима, а онда и у облику изреченог директног \nговора. Остаје једино недоумица зашто је такав облик доживљеног говора ортографски \nмаркиран будући да се не ради о аналептичном приповиједању.  \n Прије рата Тола се бори за своју егзистенцију у улози отпадника друштва на \nкога се показује прстом. Рат постаје Толина прилика јер изједначује социјално \nподијељено друштво, тако да синови постају његово највеће благо. Коначно постаје \nједнак некадашњим газдама и њиховим хекрарима и домазлуцима. Он је сада тај газда, \nа не слуга који тражи. Рат му пружа све оно што му је претходни живот ускраћивао јер \n„бојиште је позорница на којој је он, кад год се појави у главној улози (Стојадиновић, \n2002: 159). Сувоборски простор је у великој мјери освијетљен Толином свјетлошћу. Он \nје нека врста средишта, чак и крај војводе Мишића „који у њему препознаје властите \nкорене, слути сопствену величину и снагу виталности и истрајавања (Стојадиновић, \n2002: 160).  \n25a[vi.]) Све што је до њега [←мене] било, што је [←сам] могао и стигао, учинио је \n[←сам], и за државу и за синове. Дошао рат и шта човек може? Шта вреди човеку да \nнеће кад то цареви хоће? Није им свет по вољи и хоће људи да имају више но што \nимају. А други не дају то што имају, а хтели би да имају и мало више но што имају. Сад \nђаво хвата бога за браду, а бог ђавола за рогове.  \n \nГурнуо је свиралу у џеп, набацио још дрва, па се поново загледао у свиралу: \nЧетири војника из куће, четири сина, нико из Прерова, из округа, за државу не \nдаје. Кад се та несрећа сврши, неко то мора да зна и да награди. Ако неће држава, биће \nправде у краља, ако и он зажмури, Бог ће, ваљда, знати. Не може и после рата Тола \n152 \n \nДачић да остане Тола Дачић до рата. Рат  по своме сложи и размести. Крв мора да се \nплати. Мука и  дангуба морају да се надокнаде. А ко ће жив да се врати, ко ће тамо да \nостане, није очево и његово. Колико је деце помрло од болештина. Њему [←мени], \nсамо двоје. Четири, и то мушка, остала. Ко има века, има и пута и заклона. Онај коме је \nсуђено, са шљиве гине. Ако пропадне Србија, за то неће бити крив Тола Дачић са \nсиновима. Ако, боже дај, победи Србија, победили су синови Толе Дачића. Четири \nвојника, три пушке и један топ. Шта се сада издире газда Аћим? Јед и чемер спопали \nгаздурине. Одоше вам надничари и слуге. Опустеће вам њиве и виногради, нема ко \nливаде да вам покоси. Вама је рат, Катићи. Сад смо равни. Није рђаво, газда Аћиме, и \nправда је да нас макар рат мало поравна, па да нас иста бољка боли, од истог да нас је \nстрах, истом да се надамо. \n \n\"Рат је, чича Аћиме! Рат!\", продрао се осветно и наставио да свира коло. (ВС 1, \n38−39) \n \n25б[vi.]) Tola went on playing his flute. He played all the songs he knew his sons liked. He \nput aside the flute only to chide his wife when she was snivelling and not turning the spit \nevenly, to poke the fire, or to take an occasional swig of brandy from his flask.  \n \nTola had done everything in his power for both the state and his sons. Then the war \ncame. What could a man do? What did it matter that a man didn't want the war when the \nemperors wanted it? The world just wasn't to their fancy. Some people want more than they \nhave, others won't give up what they have. So now the devil has seized God by the beard and \nGod has got the devil by his horns.  \n \n \nHe shoved the flute into his pocket and threw some more wood onto the fire: four soldiers \nfrom his house, four sons; no one else from the whole district of Prerovo was giving away so \nmany to the state. Once these hard times were over, someone would acknowledge it, reward \nhim for it. If the state didn't, maybe the King would, and  if he shut his eyes, God would. Tola \nDačić would not be the same after the war. War turned everything upside down. It was not for \nhim to say who would come back alive and who wouldn't. So many children died of sickness, \nbut he [←I] had lost only two. There were four left, and all boys to boot. He who has life has \nhope. If it's your fate to die, you can die of eating a plum. If Serbia collapsed, it would not be \nthe fault of Tola Dačić  and his sons. If, God willing, Serbia was victorious, the sons of Tola \nDačić would be victorious. Four soldiers: three rifles and one cannon. And what was his \nemployer, Aćim, yelling for now? You masters are feeling the pinch, he thought. Your  hired \nmen and servants have gone away. Your fields and vineyards will become wasteland; there's \nno one to mow your meadows. The war's come to you Katići too. Now we're all the same, no \none better than anyone else. Not a bad thing, Aćim, that the war makes us equal, that the same \npains hurt us, that we have the same hopes and fears. (IB, 23−24)   \n6.4.2.3. Ауторски говор осликава унутрашње стање лика.  У наведеном \nпримјеру јасна је интерференција ауторског говора, СУГ-а и СНГ-а. Ауторски говор је \nу симбиози са формама доживљеног говора којима се истиче унутрашње стање лика. \nПред нама је слика ватре која се бори да остане пламен. Хучи и мучи се, али од ње \n153 \n \nостаје само жар. Та ватра представља битку за спас, односно за живот, која се одвија у \nсвима нама. Живојин Мишић не зна како очувати пламен такве ватре. При крају \nпараграфа писац понавља елементе ауторског говора чиме још једном наглашава смрт \nватре, а генерал коначно разлучује свој унутрашњи конфликт и доноси одлуку која се \nтиче даљег тока ратовања. Војвода Мишић често узима угарак из ватре како би из њега  \nзапалио цигарету. Његово стискање уз ватру није узроковано хладноћом нити \nпредставља љубав према топлоти. Одржавање ватре је ритуалан чин: ватра је \nпраелеменат, односно „делић васељене пресељен у симбол човекове егзистенције“ \n(Стојадиновић, 2002: 144−145). То је тренутак концентрисане наднесености над \nсвјетлошћу и топлотом које пламте продирући му у кожу и душу, покушавајући да \nпруже одговор на тешка метафизичка питања (Стојадиновић, 2002: 144−145).   \n25a[vii.]) Гледа за старцем. Драгутин свира коло. Пламен јуриша увис, налеће на тмину, \nхучи. Пламсаји, па ништа. Дрво, па жар, па пепео, па ништа. Шара тољагом по пепелу. \nТраг по пепелу. Траг, па ништа. Пламен, па ништа. Жар, па пепео. Хучи, мучи се, \nништи се ватра. Победити или се спасти. Сви потпоручници знају, верују да знају, он \n[←ја сам] их је томе учио како се добијају битке и како се побеђује у рату. Он зна \n[←ја знам] како су у историји задобијене све велике победе. Како се воде битке за \nпобеду. То зна и Оскар Поћорек. То знају и моји и његови потпоручници. Али како се \nводе битке за спас и опстанак? Како се добија она једна битка што је спас, она  једна за \nживот? Та битка, која није победа, није записана у историји. Нема је ни у једној науци. \nТа битка у којој победа нема цену и славу. Пламен, па мрак. Пепео, па ништа.  \n \nОдмах рећи Путнику шта је [←сам] одлучио и учинио. Ни трен не одлагати. Нека \nга[←ме] смени. Нека га [←ме] изведе пред свој преки суд. И Путник ће једном бити \nпокорен. Можда и он [←ја] на Сувобору.  \n \nУстаје и жури ка телефону. (ВС 2, 294−295) \n \n25б[vii.]) His eyes followed the old man as he departed. Dragutin was playing the flute. The \nflames leaped upward, roaring and yielding themselves to the darkness. A burst of flame, then \nnothing. First the wood, then the glowing embers, then ashes, then nothing. He made a pattern \namong the ashes with a stick. A trail among the ashes. Then nothing. To win, or to survive. All \nthe second lieutenants know about that, or think they do: he [←I] had taught them how \nbattles are won, and how to wage war victoriously. He [←I] knew how all the great battles in \nhistory had been won, how battles should be waged for victory. Oscar Potiorek knew this, too. \nBoth his junior officers and mine know it. But how do you fight battles for survival? How do \nyou win that one saving victory, a victory for one's very life? That is a battle which is not a \nvictory, about which nothing is written in the history books, or in any other kind of learned \nworks. A battle in which victory has no value or glory. A flame, then darkness. Ashes, then \nnothing.  \n \n154 \n \nHe [←I] would tell Putnik immediately what he [←I] had decided, without a moment's delay. \nLet him replace him [←me] by someone else. Let him summon him [←me] before a court-\nmartial.  \n \nHe got up and hurried to the telephone. (TD, 218) \nЋосић често комбинује унутрашњи свијет јунака са описом природе. Параграфе \nу којима се изражава унутрашњи говор лика смјењују описи пејзажа. Дан је тмуран и \nкишовит. На путу се виде покисле избјеглице и воловска кола која носе рањенике. \nВране се злослутно оглашавају кружећи око уплашеног народа. Оваква слика преноси \nсе на исти осјећај немира, уплашености и неизвјесности које муче Вукашина Катића: \nкако сутра на сједници скупштине спријечити одлазак ђака у рат?  \nОписи амбијента и природе унапријед се усаглашавају са јунаковим суновратом у \nвријеме. Ти описи су израз тјескобе у бескарају страдања (Стојадиновић, 2002:  70−71). \n„У природи се ништа не догађа, као неко објективно стање, ако се, на неки начин, није \nкоснуло јунакових чула. И још више − ако није у служби портретисања личности, \nситуације у којој се он налази, времена у коме живи“ (Стојадиновић, 2002:  \n98).   \n25a[viii.]) Откуд оволике вране, каква је ово најезда на Ваљево, пита се Вукашин Катић, \nкоји се враћа из ваљевске болнице и жури на седницу у Врховну команду српске војске.  \n \nМора [←морам] се супроставити слању ђака на бојиште у овом часу. Ма какви \nда су ратни разлози, жртвовање целокупне интелигенције сасвим је супротно \nживотном интересу Србије. Рећи им то, без обзира шта ће сутра говорити и \nмислити о њему [←мени]. Казати: минула су времена кад је народ губио рат. Данас \nсамо једна генерација може да изгуби слободу. Ако у овом времену једна нација изгуби \nсвоју интелигенцију, она је изгубила рат, без обзира на то како се он на бојишту \nокончао. Официри ће ме растргнути.  \n \nЈедва се пробија идући плочницима препуних грађана и избеглица из Мачве, \nкоји неми стоје уз ограде и поред коловоза, загледани у дугачак воз воловских кола \nпрепуних рањеника који с фронта силази у Ваљево. Шкрипа и тадркање кола разлежу \nсе раним сутоном и испуњавају улицу некаквом срџбом и очајем.  \n \nИ рећи им: народ који данас остане без ума и знања нема разлога да се радује \nмиру; каква будућност може да оправда оволико жртвовање? Овај рат за Србију могао \nби бити значајнији по ономе шта се њиме добије. Да ли је разумно то рећи вечерас? \n \nНа крововима кућа, шупа и нужника равнодушно и надмоћно ћуте чавке и \nвране. Два велика јата витлају се и гачу над њим, избеглицама, колима с рањеницима, \nпод тешким облацима, из којих на махове сипи киша.  \n \n155 \n \nХоће ли га [←ме] неко разумети, хтети да схвати побуде? Мишић би морао, \nиако је генерал. Ко још? Његови [←моји] другови из странке нису сагласни. Боје се \nјавног мњења и узмичу пред заблудама. Сме ли се у исти мах супроставити Пашићу и \nВрховној команди? У оба случаја може [←могу] бити издајник. То је оно страшно: \nбити у праву данас, могло би значити − бити издајник. (ВС 1, 146−147)  \n \n25б[viii.]) Where did such enormous crows come from, and why is there such a mass of them \nflying toward Valjevo, Vukašin wondered as he hurried to the meeting of the High Command. \nHe [←I] would have to oppose sending the students to the battlefield. Whatever the military \nreasons, the sacrifice of her [←my] entire inteligentsia was contrary to the vital interests of \nSerbia. He [←I] would tell them that, whatever they thought or said about him [←me] the \nnext day. He [←I] would say: The nation has already lost the war. Today only one generation \nmay lose its freedom − that's water under the bridge. But if any nation loses its intelligentsia, \nthen it loses the war, no matter what the result on the battlefield. The officers will tear me to \nbits, he thought.  \n \nHe could scarcely push his way along the pavement through the townspeople and \nrefugees from Mačva, who stood silently beside the roadway, staring at the long column of \noxcarts full of wounded coming to Valjevo from the front. The creaking and grinding of the \ncarts reverberated in the early twilight, filling the street with anger and despair. \n \nYes, and I'll tell them this: Today a nation left without intellect and knowledge has no \nreason to rejoice at peace. What kind of future can justify such a sacrifice? This war might \nprove more significant for Serbia in terms of what she loses than what she gains. Is it \nreasonable to say that now, this evening? That's what's so terrible: to be right today might \nwell make one a traitor tomorrow. (IB, 105−106)     \n6.4.2.4. Ауторски говор као увод за перцептивна опажања.  Наредни примјер \nосликава мноштво лингвистичких сигнала који показују да се не ради о ауторској \nтачки гледишта (и с буди бог нама; некаква царска војска; цокула; ако, ако; бог их \nубио; лаже народ; А богме, Јок! Види се; мученик; искрљештили; Е, запамтите ме; \nберићет; не имаде; мушки; Шашав; веселнику). Могућност интерференције двије тачке \nгледишта сведена је на минимум. Примјер илуструје елементе СНГ-а и СУГ-а који \nпроизилазе из Толиних перцептивних способности. Ауторски говор служи као увод у \nтаква његова запажања. Енглески еквивалент не постоји у конкретном случају.   \n25а[ix.])  Чело колоне мили к њему: необријани, дроњави, без шињела, зна се где су им, \nпокисли, са смешним капама, да се плаше врапци у конопљама, и с буди бог с нама \nранцима, то ти је некаква царска војска. Многи су без цокула, ако, ако; али цокуле баш \nнису морале да им се скину на овој зими, мислиће свашта о нама Србима, бог их убио! \nНису сви плави, лаже народ. А, богме, јесу добро смршали, ништа мање од наших, \nиспили их мраз и планина, нису научили на муку.  \nКолона заробљеника скрену, заобиђе га и пожури, а он се упиљи у оне што \nнаилазе, да види: стиде ли се? Стиде ли се за оно што су по Мачви, Подрињу и \n156 \n \nПоцерини починили? Јок! Види се, без образа су, а из царевине долазе. Стиди се онај \nдечко, гледа у пут, мученик, млађи од мог Милоја. А ови се разбојници искрљештили \nда ме запамте. Е, запамтите ме, моји су вас синови заробили. Али шта ћемо да радимо с \nоволиким туђим народом, ко ће да нахрани оволико гладних уста? Кад нам ове године \nби слаб берићет, а и оно што роди, не имаде ко да обере.  \nЕ, сад могу ја да потражим коначиште.  А у зору, време ми је да кренем у \nПрерово. Целе зиме имаћу шта да причам. Мушки ми из злобе и зависти неће веровати, \nали ће ме жене слушати све док им се мужеви и синови не врате. И Ђорђу све о Адаму, \nкако је било у оним јаслама. Шашав отишао у рат, из рата ће се још луђи вратити. Ако \nсе врати. А тек Аћиму шта има [←имам] да исприча [←испричам]! О унуку Ивану, \nвеселнику, са оноликим стаклом на очима. И о Вукашину у Ваљеву, сваку реч сам \nзапамтио. Па кад се скупе људи у воденици, казаници, механи, а ја: Сретох ти ја, људи, \nгенерала Живојина Мишића. Лепо смо се наразговарали и пили ракију, овако као ми... \n(ВС 2, 429)  \n6.4.3. Изостављање ортографских маркера \nЋосић не изоставља ортографске маркере само када је у питању директни говор, \nвећ и унутар ауторског говора. Брише се природна граница између реченица \nнеувођењем великог слова, интерпункцијских знакова који раздвајају зависне реченице \nунутар сложених, као и интерпункцијских знакова на крају реченица, што доприноси \nдинамичности саме ситуације. Хаотичност ауторског говора осликава хаотичност \nВукашиновог ума: мучен осјећајем кривице и празнином усљед великог губитка, \nњегове мисли су покидане и неповезане.  \n26а) Вукашин уздахну и нагло устаде. Не може да гледа ватру, нити да слуша \nпријатеља, ни да изговара некакве речи. Он је нестао. Засвагда нестао. Мој Иван.  \n \n \nИзлази у помрчину да га тражи по том Маљену. Иде сокаком: гази кроз глиб цвокоће \nжели и мора да гази ту земљу на којој је нестао Иван прелази врзине гази поља узбрдо \nка Маљену удара у дрво брише чело мокар је длан каже гласно: \n \n \nОче, погинуо ми син. Твој унук Иван.  \n \n \nНаставља да гази земљу по помрчини све узбрдо да је што дубље и јаче осећа изуће се \nи ићи бос по тој земљи на којој је нестао Иван тоне у некакав глиб ако земља је жели да \nутоне у њу да му буду пуна уста жила да буде и он сам та земља на којој је нестао \nњегов син.  \n \n \nВојвода Мишић шара жарачем по пепелу и чека Вукашина да се врати. (ВС 2, 515) \n \n26б)  Vukašin sighed, then suddenly got up. He couldn't look at the fire any more, or listen to \nhis friend or talk. Missing. Disappeared. Gone forever. My boy, my Ivan.  \n \n157 \n \n \nHe went into the darkness to look for him out there on Maljen. He went down the lane, \ntramped through the mud, his teeth were chattering. He wanted to and must tread that earth \nwhere Ivan had disappeared. He walked through the underbush, over the fields, uphill toward \nMaljen. He hit his head against a tree, wiped his forehead. His hand was damp. He cried \naloud: \n \n \n\"Father, my son's been killed! Your grandson, Ivan.\" \n \n \nHe continued tramping over the earth in the darkness, uphill all the time. To feel it more \ndeeply and strongly he took his shoes off and went barefoot over the earth where Ivan had \ndisappeared. He sank into some mud. If this was the earth he wanted to sink into it up to his \nthighs, up to his throat, to walk so that he plunged and dived through it and his lips and veins \nwere full of it and he himself was  that  earth  on  which  his  son  had  disappeared − his Ivan.  \n(TD, 361)  \n6.4.4. Увођење писаног дискурса \nПисани дискурс може бити окидач унутрашњих мисли ликова: прочитавши \nједан сегмент обраћања његовог вољеног сина, који сам писац даје у курзиву, Ћосић \nнас ауторским говором одводи у Вукашинову собу гдје давна слика изазива емотивну \nреакцију оца у облику СУГ-а.   \n27a) Кажи Ђорђу да ћу Адама прекомандовати у телефонисте. \n \nУстаје и отвара врата Вукашинове собе, да му та врата до смрти остану незатворена. \nУлази и стаје пред Вукашиновом фотографијом снимљеном пре поласка у Париз, \nспушта прсте на рам и загледа му се у младићко лице, у високо, натуштено чело и \nстроге, крупне очи: И теби је нестао син. Зар и теби? А кад ти брже порасте да нестане? \nПорасте, а не видјех га.  \n \n \nОд његове дрхтавице тресе се рам и стругуцка зид. \n     Опраштам ти све...Све, синко − промуца и заплака. (ВС 3, 66) \n \n27б) P.S. Tell George that I'll recommend Adam for a post as telephone operator. \nHe got up and opened the door of Vukašin's room, determined to keep it open as long as he \nlived; then he went in and stood in front of the photograph of Vukašin taken before he left for \nParis. He rested his fingers on the frame and the glass and stared at the youthful face, with its \nhigh, frowning forehead and large, stern eyes: So you've lost your son, too? He must have \ngrown up quickly, to vanish so quickly; and I never even set eyes on him. The frame shook \nfrom the trembling of his hand, and flakes of plaster fell from the wall. \"But I forgive you, my \nson,\" he muttered, and burst into tears. (RE, 45)  \nНису тако ни ријетки случајеви када Ћосић уводи дио писаног дискурса \n(најчешће је то прочитани одломак из писма) који производи бујицу мисли.  У таквим \nситуација лик производи СУГ у првом лицу или, као што српска и енглеска верзија \n158 \n \nпримјера (27[i]) илуструју, у форми другог лица, односно обраћања неприсутном лицу \nкоме писани дискурс припада. Примјери (27[ii.]) и (27[iii.]) илуструју и друге облике \nдоживљеног говора, који се јављају као посљедица читања писма: СУГ у трећем лицу, \nодносно СУГ у другом, који се јавља и у примјеру (27 [iv.]). Примјер (27 [v.]) илуструје \nкомбинацију ауторског говора, СУГ-а и СНГ-а. Писани дискурс обиљежава се \nкурзивом у оба језика.  \n27а[i.]) Али он не стиже да сазна да се од судбине не може никуда. Да наш живот није \nнаш.  \nИ није. Твога деда Луку, међу жилама ишчупане врбе на обали Мораве, где је \nбиваковао збег од Турака, случајно нашла нека баба. Однела га кући као младо зече, \nнапојила млеком, покрила губером. Растао онако, сам од себе, као глог у мајдану. Да \nТурци не посекоше четовођу Василија, да не обудове твоја баба Ката, њен чобанин и \nводеничар Лука, назван Дошњак, ако га у некој помрачини не би однела Морава, био би \nсахрањен на крају гробља. Где се сахрањују просјаци и копилад. А како сам ја жив, не \nзна ни Бог. Не могу ни да набројим колико је заседа пуцало на мене, и који ми књаз и \nкраљ није конопац затезао. Сети се, кад, сам те из гимназије за Божић враћао кући, два \nпута су на нас пуцале острагуше из помрчине. Па и ти си, по непријатељима какве \nимаш и колико их имаш, зачудо жив. Јеси ли бар испричао твом Ивану на каквој се \nжилици клатимо? И чијим се листићима хватамо за небо? (ВС 3, 64−65)  \n \n27б[i.]) He didn't have time to learn that there's no escaping our fate, and that our life is not \nour own.  \nNo, it certainly isn’t. It was just chance that a decent man found your grandfather \nLuke under a willow tree beside the Morava, when he was camping for the night while on  the \nrun from the Turks. He took him home like a young rabbit, gave him some milk, and covered \nhim with a blanket. So he grew up somehow or other, like a hawthorn in a stone quarry, but if \nthe Turks hadn’t been widowed, and if the Morava hadn’t carried that shepherd and miller \nLuke off one dark night, he would have been buried at the end of the cemetery where they \nbury beggars and bastards. Only the good Lord knows why I’m still alive. I can’t count how \nmany times I’ve been  shot at from ambush, how many kings and princes have wanted to put a \nnoose around my neck. Do you remember once when I was bringing you home from high \nschool for Christmas, two shots were fired at us from behind in the darkness? It’s wonder \nyou’re still alive, too, with all the enemies you’ve made. Have you at least told Ivan what a \ntightrope we have to walk, how we must grab at every straw? (RE, 44) \n \n27а[ii.]) Имао је твој инат и још нешто од твоје нарави.  \nЗар само то? (ВС 3, 65) \n \n27б[ii.]) He's pigheaded, just like you, and takes after you in some other way, too.  \nIs that all? (RE, 44)  \n \n27a[iii.]) Више пута питао ме о теби и желио да ти дође. \nКако си смео унука да ме лишиш? Ти си отишао куд си наумио, и ако си. Ал' \nунук је мој. Кад човеку свет и Бог узму сина, унук му остаје. Њему за прво, деди за \n159 \n \nпосљедње радовање. Да овај курјачки живот не прође сав међу курјацима. И да нас раке \nмање страх. Зар то не научи из толиких књига? (ВС 3, 65)  \n \n27б[iii.]) He often asked me about you, and wanted to come to see you.  \nHow could you deprive me of my grandchild? You left home and went your own \nway, did what you wanted; but Ivan's my grandchild. When God or man takes away your son, \nthere's still your grandchild − his father's first joy, his grandfather's last. So that while life may \nbe a den of wolves, we're not always with the wolves, and so we're less afraid of the end of \nlife. Didn't all your book − learning teach you at least that much? (RE, 45) \n \n27a[iv.]) Сестро, у писму које сам тек јутрос примио, ти си ми нареднички очитала \nбуквицу за мој „непатриотски дух“ и „малодушност“. За моје „туђинске и књишке \nидеје које су ми затровале душу“. Али ја ти поново кажем: нисам срећан што си \nпостала „права Српкиња“, „лепотица-јунак“, „заносна Косовка Девојка“ и томе \nслично како о теби пишу новине.  \nПреста да чита, увређена и уплашена Ивановим речима. Зури у коверат, \nболничари проносе рањеника који запомаже из све снаге. Зар њен [←мој] брат тако \nмисли? Поново чита почетак писма и застаје на истом месту. Да ли је ово истина? \nНаставља: (ВС 1, 158)   \n \n27б[iv.]) Dear Milena,  \nIn your letter, which arrived only this morning, you raked me over the coals, just like a \nsergeant on parade, for my \"lack of patriotic spirit\" and my \"faintheartedness,\" for the \n\"foreign and bookish ideas which have poisoned my soul.\" But I must tell you once more that \nI am not at all happy that you have become \"a real Serbian girl,\" a \"fascinating Kossovo \nmaiden.\"* \nShe stopped reading, frightened and hurt by Ivan's words. She stared at the page as \nthe orderlies carried past her a wounded man screaming for help. Did her [←my] brother \nreally think that? She read on. (IB, 114) \n \nНаведени примјер представља одломак из дневника заробљеног војника \nИвана Катића. Записане мисли представљене су курзивом. У више параграфа \nИван се обраћа свом оцу, Вукашину Катићу, у облику СУГ-а у другом лицу. \nПрошли догађаји додатно се освјетљавају елементима директног говора у \nпрошлости. Мисао записану током једног дана на ратишту Иван завршава \nимперативним исказом којим даје своје виђење природе рата. Наведени примјер \nнема енглеског еквивалента, као и већина записа из изворног језика.      \n \n27a[v.]) Сећам се, тата, једне твоје дуге смрачености која је забринула маму и \nуплашила Милену и мене. „Јесу ли те опет напали у новинама?“, усудио сам се да те \nпитам после вечере за којом смо све четворо ћутали. Када нас двојица остадосмо \nсами, ти ми, поред осталог, реће да љубав према  људима могу јавно и слободно \nисказивати само песници.  \nНе знам шта сам ти казао, али знам да сам био изненађен твојим речима. А ти \nдодаде: „Зато што људи од песника ништа не захтевају, а они том својом љубављу \n160 \n \nништа не ризикују. Сине, кад осетиш потребу да људима чиниш добро, онда то чини \nиз дужности. Јер дужност ти омогућује понос и обезбеђује неко поштовање.“ Истину \nси ми рекао.  \nРат, то је напад на човека из свих праваца! (ВС 2, 461)  \n6.4.5. Унутрашњи конфликт \nУнутрашњи конфликт генерала Станковића наставља се у неколико параграфа. \nДоминантан тип доживљеног говора којим се изражава његово унутрашње колебање \nјесте СНГ у трећем лицу. Генерал се пита да ли је живот након ампутације ноге \nвриједан и смислен? Такав живот јесте живот са ограниченим степеном слободе, што је \nнеприхватљиво његовој личности. Након што наводи низ животних ситуација у којима \nби његов хендикеп учинио сопствени живот пуким мучењем, Ћосић, у трећем \nпараграфу, уводи позитивнију страну цијеле ситуације. Коначно доношење одлуке \nпрекида кратак параграф ауторског говора како би подсјетио читаоца на присуство \nписца у роману. Схвативши да недостатак ноге води до пуког задовољавања \nфизиолошких потреба, одлучује се на чин самоубиства јер не жели да сузи живот.  \nТиме показује колико не подноси поразе. Коначна одлука дата је у виду СУГ-а у првом \nлицу, односно стилско двогласје постаје јасан глас генерала Станковића.  \n28а) Шта би био он [←ја], Гаврило Станковић, без те своје десне ноге? Био би [←бих]   \nбез игара, љубави, ратовања; без пријатеља, Аписа и Маше, а слобода и правда не би \nму [←ми] ни биле значајне. Био би [←бих] без свег вредног и радосног, лепог и болног. \nНе би [←бих] био, не би [←бих] постојао, да није [←нисам] имао десну ногу баш \nтакву какву је [←сам] имао... \n  \nДа је жртвује [←жртвујем] и траје [←трајем] као богаљ? Носи [←носим]   \nогорчење и славу, злобу и завист жртве? Пати [←патим] због непризнавања људи? \nНепрестано увређен, презире [←презирем] и мрзи [←мрзим] здраве и успеле. \nПензионисани мајор, можда и потпуковник, а другови му [←ми] генерали, док Апис \nдрма Србијом... Живеће [←живећу] суморно. Биће [←бићу] ружна људетина, \nнедолична. И тако понижен и жалостан, живеће [←живећу] док га [←ме] не положе \nу гробницу проте Илије Станковића.  \n \n \nАли ће [←ћу] и без ноге гледати жене и шуму, књиге и реку, слушати шале, мудрости \nи песме. Моћи ће [←ћу] да мисли [←мислим]. Мислити, зар то није најважније? \nЧитаће [←читаћу], беседиће [←беседићу] људима о правди и радостима за које не \nзнају. Уживаће [←уживаћу]  у јелу и пићу, имаће [←имаћу]  ратне пријатеље. Може \n[←могу]   се и оженити, грлити жену. Колико је жена њега [←мене] волело! И опет \nће их бити. Може [←могу]  да се радује [←радујем]  некој од толиких радости које \nдоноси живот. Колико ће [←ћу] тек брига моћи да брине [←бринем]! Да буде \n[←будем] тужан и пати [←патим] као човек који зна и за велика искушења. Има \n161 \n \nљуди  и жена којима ће [←ћу]   због нечега бити потребан. Зар Богдан Драговић  неће \nжелети да му он буде [←ја будем]   старији друг, нека заштита, поверење без \nграница? Он је малочас из душе зажелео да му буде [←будем] отац. Ни као богаљ не \nостати без значаја. Београдом неће [←нећу]   пролазити неопажено. Имаће [←имаћу] \nправих разлога за понос и право на таштину. Није немогуће, није, да поново сретне \n[←сретнем] Машу. Отпутоваће [←отпутоваћу]   у Петроград. Тек тада, после рата, \nбиће узбудљив сав онај тајни и опасни живот којим су [←смо] живели он [←ја] и \nњегови [←моји] пријатељи револуционари. Тек после рата ће њихови [←моји] ноћни \nразговори и расправе, надмудривања и досетке постати убедљиви, набрекли од \nискустава и страдања. Следе дуге и мутне, неокончане исповести. Колики је свет! \nМора некако да помакне ову мрцину: табана му по мозгу. Помери је ка ивици кревета, \nништа. Само је ражести.  \nБиће [←бићу] пола човека. Ругоба, огромно трупло на штакама. Туп, туп! Цела \nулица ће чути кад пролази [←пролазим]. Биће [←бићу]  жив, а више никад неће \n[←нећу]   моћи да потрчи [←потрчим], скочи [←скочим], појаше [←појашем]  коња, \nмушки загрли [←загрлим]  жену. Квргом, мртвом кожом преко претестерисане \nбутњаче, додириваће [←додириваћу] јој бедро, сјежиће је та нежност. Примораваће \nје на лаж, и мучити својом жудњом, оном неутољивом страшћу повређеног, \nнезадовољног љубавника.  \n \n \nТреба се, дакле, порећи. Да једе [←једем], пије [←пијем], вари [←варим] храну, зар \nсамо томе да му [←ми] служе тело, чула, време? \n \nНе, он [←ја] не може [←могу] и неће [←нећу] да потчињава [←потчињавам] себе, да \nскраћује [←скраћујем] себе. Лакше је само једанпут не бити кукавица. Не могу мало \nживота. Не пристајем на нешто живота. Нећу да се кајем што сам само једном за себе \nбио кукавица! Нећу! (ВС 3, 204−205) \n \n28б) What sort of person would he [←I] be without his [←my] right leg? He [←I] would be \ndeprived of dancing, love, and warfare, and of his [←my] friends Apis and Masha. As for \nfreedom and justice, they weren't so important to him [←me] as they had once been. He [←I] \nwould be deprived of everything that made life worthwhile and gave it joy, deprived of its \nbeauty and its pain. His [←My] existence was unthinkable without that right leg.  \nSo what could he [←I] do without it? What kind of life could he [←I] live without \nthat leg, strong, beautiful, and untamed? What if he [←I] sacrificed it and went on living as a \ncripple, bearing within him [←me] the bitterness and glory, the rancor and envy of his \n[←my] sacrifice? What about his [←my] suffering because of lack of recognition from the \nworld in general? He [←I] would feel continually offended, full of scorn and hatred from \nthose who were healthy and successful. He'd [←I'd] disturb those around him [←me] with \nhis [←my] forced gaiety, he'd [←I'd] be an ugly imitation  of a man. Saddened and \nhumiliated, he'd [←I'd] live through peace and victory until he [←I] joined Ilija Stanković in \nthe cemetery.  \n \n \n \nEven without his [←my] leg, though, he [←I] could look at women, at trees, books, \nand rivers, and listen to jokes, songs, and words of wisdom. He'd [←I'd] be able to think. \nSurely that was most important of all! He'd [←I'd] read, and talk to people about justice, \nabout joys they knew nothing about. He'd [←I'd] enjoy food and drink, and have his [←my] \nwartime friends. He [←I] might even marry and embrace a woman. How many women had \n162 \n \nloved him [←me]! There would be others. Couldn't he [←I] find pleasure in at  least some of \nthe many joys life offered? He'd [←I'd] still find plenty to worry about! He'd [←I'd] be sad, \nand suffer as a man who lived through great trials. Bogdan Dragović would surely want to \nhave him [←me] as an older friend, a protector, someone he [←I] could trust. A little while \nago Bogdan had wished with all his heart that the major was his father. Even as a cripple he \n[←I] wouldn't lack significance. He'd [←I'd] have good reason for pride, and a right to his \n[←my] vanity. He [←I] might even meet Masha again. He'd [←I'd] go to St. Petersburg. \nAfter the war that dangerous, secret life which he [←I] and his [←my] revolutionary friends \nhad lived would reach  a climax; there'd be long, turbid confessions. It was still a good world! \n \n \nHe must somehow move this damn leg; it was tramping through his brain. He shoved \nit to the edge of the bed, but it was no use.  \n \n \nHe'd [←I'd] be only half a man, a monster, a hulk on crutches. Tap, tap! The whole \nstreet would know when he [←I] passed by. Yes, he'd [←I'd] be alive, but never again able to \njump and run, to ride a horse, to embrace  a woman as a man should. He'd [←I'd] be \nrepulsive to a woman. The gnarled, dead skin across his [←my] sawn-off thigh would touch \nher hip, his [←my] tenderness would make her shudder. He'd [←I'd] force her to lie, torment \nher with his [←my] longing, with his [←my] insatiable passion of an offended, disappointed \nlover. \nSurely, he [←I] couldn't allow his [←my] body, his [←my] senses, his [←my] time \nto be used only for the consumption of food and drink? No, he [←I] couldn't lower himself \n[←myself] to that, or curtail his [←my] being. It was easier once, and once only, not to be a \ncoward. I can't live a life that isn't whole. I don't live a life that isn't whole. I don't want to \nregret that on one occasion only I was a coward. (RE, 154−155).  \nУнутрашњи конфликт Милоја Дачића дат је у два параграфа, при чему први \nосликава негативан став лика према чињеници да ће остати без десне руке. Негативан \nстав дат је у форми СНГ-а у трећем лицу којим лик замишља будуће животне \nситуације. А онда долази до промјене става: војник се обраћа другом дијелу своје \nличности у облику СНГ-а у другом лицу и у овом дијелу дискурса исказује позитиван \nстав према цијелој ситуацији. Двије стране исте личности сједињују се, те унутрашњи \nконфликт има своје разрјешење, поново у облику СУГ-а у првом лицу.  \n28а[i.]) Најпре има да буде [←будем] сакат. И то без десне руке, што је црно да црње \nне може бити. Не може [←могу] да коси и оре [←косим и орем], не може [←не могу] \nда копа и жање [←копам и жањем]; а ти га [←ме] послови хране и облаче и чине \nнеким међу људима. Сакат не може [←могу] да упрегне [←упрегнем] волове и коње, \nсакат сељак може само ситном стоком да се бави. Сакато мушко може једном руком \nсамо мирну и благодушну жену да дира, ако таква и постоји око Мораве: јер ниједна \nне пристаје само једну сису и једну ногу да даје, и да се за једну мушку мишку држи. \nСакат момак не може у колу између две да игра; сакат газда може да буде коловођа, а \nсакат сиромах, као што је он [←сам ја], може бити једино кец, у свим орима и свагда \n− кец! Милоје − кец! Деца ће га [←ме] зачикивати, жене се смијуљити, асичине ће га \n[← ме] ритати и тући кад год им прдне у главу. И црња судбина чека сакатог човека у \n163 \n \nПрерову, а тек њега [←мене]... Ако ноћас мисли [←мислим] све до краја, својом главом \n− може [←могу]  и њу да изгуби [← изгубим]. \nПа деде сада Милоје Т. Дачићу, да кренемо с другог краја: бићеш жив [←бићу], еј, \nбићеш жив [←бићу]! А док год си жив [←сам], можеш да огребеш [←огребем], \nугризеш [←угризем], пљунеш [←пљунем] злотвора и изелицу! Шићеш [←Шићу] гуњеве \nса оба рукава и један ће на ветру да ландара, ал' у левом можеш [←могу] да носиш \n[←носим] и нож; леву руку ћеш [←ћу]  да извежбаш [←извежбам], снага из десне \nмора да се улије у њу, а нико на земљи не може да удара као једноруки левак. Ти \nсакати једном руком и бунтруке побијају. А постоји помрчина и невреме да човек \nпоравна  злодушнике и изелице. Аћим Катић мора да му [←ми] среди да пољак буде \n[←будем], али је још боље да пандур постане [←постанем], позиве и опасне вести из \nсреза да разноси [←разносим] по селу, за ракију и још понешто, а пандура се бар \nполовина Прерова плаши и гледа да га подмаже. За женидбу, фала богу, рат је велики \nбио и овај помор однеће силан народ, па биће удовица, биће их као тикава... Постарију  \nи ружнију ће [←ћу]  да нађе [←нађем], па ће [←ћемо] се испомагати колико им \n[←нам]  је нужда. А човеку за здравље не треба много. Хватаће [←хватаћу] рибу по \nМорави, стоку ће [←ћу] да надгледа [←надгледам], децу ће [←ћу] да изроди \n[←изродим]- нека раде и отимају. Биће [←бићу] жив! Моћи ће [←ћу]  да звижди \n[←звиждим] кад пође [←пођем] ка Морави, да пева [←певам] за свој грош, да псује \n[←псујем] макар псе и звезде; понеком, глупљем и слабијем, и да се насмеје \n[←насмејем] чак. Да подвали [←подвалим] лаковерном и слаже [←слажем] тупака, за \nто га [←ме] је Тола од колевке приучавао, на преровском хлебу и моравским потоцима \nсаздао се и он. Појми, главо блентава: бићеш жив [←бићу], а колико је њих у чети у \nПрерову, међу комшијама и фамилијом, не могу ни да се изброје, којима би било мило у \nдуши − да си [←сам] мртав! Има да се живи из ината и другима на муку, а то је \nнајслађе живљење. Најслађе. Због доктора, најпре! Због тих гадова у белим \nмантилима што се боје да додирну болесног као да је мрша и твор, па завојима \nзамотали уста и нос да не дишу оно што дишу ове лопуже, изелице и покварењаци који \nтруле, блеје и штуцају на поду, без простирке, коју и у летњим данима има сва стока \nЂорђа Катића. Има да се опстане и болничарима у инат; мека му [←ми] од болова не \nжишке, но угарци излећу из очију, неће [←нећу] закукати да му [←ми] Паја донесе тај \nпрашак од кога кобајаги пролази бол. Кукуруз! То што трули − иструли! Нека. Хоћу да \nживим као жаба, као пас, као твор хоћу да живим. Нек будем буба, ал' да будем жив. \n(ВС 3, 104−105) \n \n28б[i]) First of all he [←I] was going to lose an arm − his [←my] right arm, too − and what \ncould be worse? He [←I] wouldn't be able to mow or plow, to dig  or gather the harvest − the \njob that provided him [←me]  with food and clothing and made him [←me]  mean something \nto other people. A man with one arm couldn't  harness horses and oxen  to a cart. A one-\narmed man had only one hand with which to stroke a woman, and it would  have to be a quiet \nand kindly one − if there  were any such in the Morava region.  \nCome on, Miloje, look at it another way! You'll [←I'll] be alive, and when  you're \n[←I'm] alive you [←I] can scratch, bite, and spit at any bastard. You [←I] can  have a \nsheepskin jacket with two sleeves; one may be blowing loose in the wind, but you [←I] can \ncarry  a knife in the other. You [←I] can practice  using your [←my] left hand, and the \nstrength from the right will flow into it; no one can hit as hard as a one − armed man with his \n164 \n \nleft hand. Aćim Katić would have to arrange for him [←me] to be a field worker, or better \nstill a constable taking news of danger  or a summons around the village, in return for a glass \nof brendy and a bit more besides. Why, half the folks in Prerovo were afraid of the constable \nand on the lookout to do him [←me] some service! As for marriage, it was a big war, thank \nGod, and the epidemic would carry off a lot of people, so there'd be plenty of widows. He'd \n[←I'd] be alive! He [←I] could whistle, earn a bit by singing a song now and then, swear at \nthe dogs and stars, even laugh at someone weaker and sillier than himself [←myself]. He'd \n[←I'd] be able to fool those who were easily fooled and tell lies to blockheads − things Tola \nhad taught him [←me] from his [←my] cradle, since he [←I] too had been raised on the \nbread of Prerovo and by the streams of the Morava. Now just get this into your stupid head: \nyou'll [←I'll] be alive, and there's a lot of folks in the platoon and in Prerovo − neighbors \nand relatives of yours [←mine], and more than you [←I] can count- who'd be happy to see \nyou [←me] dead! So you've [←I've] got to live to spite other people and be a nuisance to \nthem − that's the best sort of life, the very best! First because of the doctors, these hateful \nbastards in white coats who are scared to touch a sick man, as if he [←I] were a skunk, and \nwho cover their mouths and noses with bandages so that they don't breathe the same air as \nthose scoundrels who lie rotting and gasping on the bare floor with no straw under them, \nwhich even cattle have. One must go on living to spite the orderlies, too: he [←I] didn't care \nif a whole firebrand flew out of his [←my] eyes, let alone sparks; he [←I] wasn't going to ask \nPaja to bring him [←me] a powder to take the pain away. To hell with him! If it has to rot, let \nit rot right away. I want to live, he thought, like a frog, a dog, or a cat. I don't care if I'm a \nflea, as long as I'm alive. (RE, 75−77) \n6.4.6. Комбинација садашњег и прошлог аспекта \nПримјер (29) представља јединствен случај комбиновања садашњег и прошлог \nмомента. Директни говор из прошлости обиљежен је наводницима и реплике припадају \nОлги Катић и њеном сину Ивану. У садашњости Олга разговара са Косаром чија \nфизичка појава растужује супругу Вукашина Катића и увелико одудара од описа који \nјој је предочио син на растанку. Компоненте прошлости и садашњости спајају се \nунутар више микродискурса и ортографски су маркирани. Осим знакова навода, \nсадашњи дијалог се одваја већом празнином на папиру него што је то уобичајено. \n29а) ...Локомотива је треснула о вагоне и обавила се паром пред полазак, а он се пред \nњом тужно осмехивао и претварао у дечака: \n \n„Иване, волиш ли неку девојку? Зашто се стидиш, сине? Толики твоји другови имају \nдевојке, погледај их како се грле...“ \n \n„Не волим о томе с тобом да причам.“ \n \n165 \n \n„Мораш ми сада рећи. Познајем ли је? Није из Београда? Францускиња? Свеједно ми је \nко је и шта је. Нека буде Циганка, само да је ти волиш, да она тебе воли... Зашто си \nпребледео, сине?“ \n \n„Мама, ја имам девојку. Име јој је Косара...Живи у Скопљу.“ \n \n \n \nГде ви живите, госпођо? \n \nОткад се заратило, у Скопљу. Овако као и ви у Нишу.  \n \nА у којој улици станујете? \n \nУ Престолонаследника Ђорђа, госпођо.  \n \nБрој четрдесет шест? \n \nНије четрес шес но је триес шес. То је једна соба у дворишту, али је врло пријатна.  \n \n \n \n„То је, мама, моја посљедња љубав. Зашто ти се не допада њено име?“ \n \n„Допада ми се, сине. Косара је старо српско име. Пиши јој често, молим те. Не буди \nјунак какви су сви данас према женама...“ \n \nА је л' вам писао мој син Иван? \n \nНе знам зашто ми није писао. Поздрављао ме редовно преко неких његових \nколега...Право да вам кажем, госпођо, то ме много чуди што ми Иван није писао. Онако \nфини... \n \nЗаробљен је. Не замерајте му...Можда вам је заборавио адресу. − Гледа је разочарано: \nружна је и проста! Боже, зар је ово истина?! \n \n \n \n„Мама, Косара је чаробна девојка. Она је лепотица, паметна је, поносна, отмена. Ти би \nбила очарана кад би је видела...Ја сам неизмерно срећан, мама. Идем у рат, идем у рат \nзаљубљен. Поред тебе и Милене, још ме неко воли...“ \n \nГоспођо, немојте ми замерити, али ми се Живота пробудио. Време је да га подојим. \n \nОлга коракну ка Косари, узе јој дете из наручја, загледа му се у лице: оно жмури и \nцокће. Иван је имао овакво чело... Јесте Иваново чело! Али нос... нос је мајчин... \nГосподе, Маjко Божја, да ли је његово? (ВС 4, 146−147)   \n \n29б) The engine was clanking against the coaches, wreathed in smoke before pulling out, and \nhe had stood there smiling mournfully, behaving like a little boy again. \n \n\"Are you in love, Ivan? Why  are you ashamed of it, my darling? So many of your friends \nhave girls. Look at them hugging each other.\" \n166 \n \n \n\"I don't want to talk about it.\" \n \n\"You must. Do I know her? Is she from Belgrade? Is it a French girl? It's all the same to me \nwho and what she is. I don't care if she's a gypsy, as long as you love her and she loves you. \nWhy are you so pale, my darling?\" \n \n\"Mother, I have a woman. Her name is Kosara. She lives in Skoplje.\" \n \n \n \n\"Where do you live?\" asked Olga.  \n \n\"Since the war, I've lived in Skoplje. The way you are living here in Niš.\" \n \n\"On what street?\" \n \n\"Prince George Street, madam.\" \n \n\"Number 46?\" \n \n\"There is no Number 46, I live at Number 36. I have one room on the courtyard, but it's \npleasant.  \n \n\"This is my first love, Mother. Don't you like her name?\" \n \n\"I do like it, my darling. Kosara is an old Serbian name. Please write to her often. Don't \nbehave as they all do to their women today.\" \n \n \n \n\"Has Ivan written you?\" \n \n\"I don't know why he hasn't. He has sent greetings to me regularly through some of the other \nstudents. To tell you the truth, madam, it surprises me very much that  Ivan hasn't written. \nHe's so well bred.\"  \n \n\"Don't hold it against him. He's a prisoner of war.\" She looked at her with disappointment: a \ncommon girl, and homely. My God, she thought, can this be true? \n \n\"Kosara is a charming girl, Mother. She's pretty, sensible, proud, and dignified. You'd like \nher. I really am lucky, Mother. I'm going off to the war in love with someone. Someone else \nloves me besides you and Milena.\" \n \n\"Please don't be angry with me, madam, but my baby's awake. It's time for me to feed him.\" \n \nOlga stepped toward Kosara, took the child from her arms, and stared intently at its face: it \nblinked and made a clucking sound. Ivan's forehead had been like that. Yes, it was Ivan's \nforehead. But the nose? The nose was like his mother's. Oh God, Holy Mother of God, was it \nhis child? (SD, 84−85)  \n167 \n \nТри тачке са којима почиње примјер (29[i.]) сигнал су враћања јунака у \nпрошлост. Иван Катић се присјећа својих школских дана и његове симпатије којој је \nпомагао око домаћег задатка из математике. Ћосић нам нуди тачне реплике изговорене \nу том тренутку, након чега нас враћа у средиште Првог свјетског рата ка жени у жутој \nмарами која му се обраћа питавши за термин доласка нишког воза. Посљедњи \nпараграф поново нас враћа у неразријешену прошлост: ни до садашњег тренутка Иван \nније схватио зашто је Иванка тражила помоћ када није ни планирала да се појави на \nчасу. Ћосић читаоца често враћа у прошлост јер „призивање прошлости увек помало \nговори о сиромаштву садашњице. Окретање према нечему што је било, значи бежање \nод онога што јесте“ (Станојевић, 2001: 24). \n29a[i.]) …Не, није симпатија у питању. Глупо је, бедно је ноћас лечити сујету. \nМатематика је у питању, кад га [←ме] је сачекала иза првог ћошка, осмехнута као \nникад дотад. И лепа. Лепа. Они дрхтаји кад су [←смо] се нашли лицем у лице, тако \nблизу као да је хтела да га [←ме] пољуби. Први пут је [←сам] запазио колико је лепо \nто њено црпурасто лице оштрих црта, грчки  нос, та велика уста, али са савршено \nскројеним уснама. Не, та Иванка Илић ипак има најлепше очи. Ако су мало разроке. \nЧас патњом, час неком срџбом ровашене. “Ја ћу тебе да пратим. Знам где ти је кућа.“ \nОн [←Ја] се, бедник, уплашио да га [←ме] не сретне отац, па скренуо одмах ка \nЧубури. То је подлост. Није због страха. А она није ништа рекла на то што су [←смо] \nпроменили правац, него га је мило, светлосно гледала та Иванка Илић! Свашта, \nсвашта је [←сам] причао. Из свих књига које је [←сам] прочитао. Све чега се [←сам \nсе] сетио и што је [←сам] веровао да је паметно. Да јој није било занимљиво, не би \nзастајкивала и онако узбуђено га [←ме] гледала. Зато није [←нисам] смео да заћути \n[←заћутим]. Свашта, свашта је [←сам] брбљао. Не, није јој [←ми], сигурно било \nдосадно, јер се мило и благо осмехивала вадећи из торбе свеску за математику. \n„Хоћеш ли да ми израдиш  домаћи?“ Шта је друго могла да каже кад је он [←сам ја] \nзанемео  од радости и ослонио се на тарабицу, а расцветана пузавица му [←ми] \nухватила капут: „Доћи ћу у пола седам пред твоју кућу, по свеску.“ − „Донећу ти је \nовде“, то је [←сам], сигурно, рекао јер је она рекла: „Не, доћи ћу ја пред твоју кућу.“ \nТа прљава, неуредна свеска. Седам задатака из аритметике. Колико је [←сам] пута \nпрелистао ту свеску! Прљава, неуредна, као и она. Не, не. Тек после триста листања \nте свеске, почео је [←сам] да се мучи [←мучим] и одгонета [←одгонетам]: ко је та \nИванка Илић што није дошла у пола седам пред његову [←моју] кућу да узме своју \nсвеску? И није дошла сутрадан у школу. Ни на матури се није појавила. И више никада \nје није [←нисам] видео. Као пас обилазио око закантачене беле кућице с плавим \nкапцима. А она бабетина, као да крије злочин, једва проговорила да од Иванке нема ни \nтрага ни гласа, а тетка јој на лечењу у Сокобањи. Добро, побегла за Бугарина, то је \nмогуће. Заљубила се у револуционара, нихилисту. Зар то није доказ да је она \nромантична и дубока душа, способна за подвиг и жртву? Али зашто му [←ми] је дала \nсвеску да јој изради [←израдим] задатке за час математике на који никад неће доћи? \nЗашто му [←ми] је заказала састанак знајући да неће доћи? Зашто га [←ме] је онако \n168 \n \nслушала, онако гледала, онако му [←ми] се осмехивала? Зашто је онако ћутала док је \nон [←сам ја] говорио оно што се само једанпут и први пут говори?... \n \nДанило Историја се попео на сто. Или је на столици? Ко је поломио даире? \nКруг. Ритам круга. У ствари, тужан, сув, дрхтај. Узбудљиво? Не, чудно. Ко сам ја? Не \nрачунајући име и презиме, порекло, занимање, шта је Иван Катић? Загледа се у жуту \nмараму: Јесам ли ја, госпођице, вама необичан? Не изговара, мисли само. Ружне жене \nсу интелигентне. То је закон.  \n \nА зашто ми, ђак, не кажеш кад ће да стигне нишки воз?  \n \nОдгурну ту жентурачу са жутом марамом, обавијену жутим пламеном. Господа \nга опомињу на пристојност, иако сутра иде на фронт. Даире и бас му зачепили уши. \nРечи око њега су отекле, обле, масне неке речи. Базде на ћевапчиће и дуван.  \n \n...Зашто му [←ми] је та Иванка Илић, кад је знала да ће још исте ноћи побећи \nза Бугарина, дала ону неуредну свеску? Понео је [←понио сам] и у Париз ту свеску, и \nсваке ноћи је листао, листао, научио напамет све њене нетачне задатке... (ВС 1, \n258−259)  \n \n29б[i.]) No, it wasn't mutual attraction; why nurse his wounded vanity tonight? When Ivanka \nhad waited for him [←me] at the corner, it had been a question of mathematics. She had \nnever smiled so before. And she was bautiful, really beautiful. How he [←I] had trembled \nwhen they stood  face to face, so close that they might have kissed. It was the first time he \n[←I] had really looked at her, and he [←I] saw how beautiful her dusky  face was, with its \nsharply chiseled features and large mouth with perfectly formed lips. No, it was her \nexpressive eyes that captivated  him [←me], even if they did squint a bit. \"I'll come home with \nyou; I know where you live.\" He [←I] had been afraid, poor wretch, that he [←I] might met \nhis [←мy]  father and had at once turned into the next side street. That was a despicable \ntrick. It wasn't that he [←I]  was afraid. And she hadn't said a word about his [←my] going \noff in a different direction, but had looked at him [←me] sweetly with her shining eyes. He \n[←I] had talked to her about all kinds of things, culled from books he [←I] had read. If she \nhadn't found it interesting, she wouldn't have kept stopping and looking at him [←me] with \nsuch excitement. That was why he [←I] dared not stop talking, but babbled on and on. No, \nshe surely couldn't have found him [←me] boring, when she had smiled so sweetly and gently \nas she took her math exercise book out of her schoolbag and asked: \"Will you do my \nhomework for me?\" What else could he [←I]  have said when he [←I] stood there, \nspeechless with joy, leaning against the fence with a flowering creeper catching at his [←my]  \ncoat? \"I'll come for the exercise book at half past six and wait in front of your house.\" No, I'll \nbring it here.\" He [←I] must surely have said this, because she had said: \"No, I'll come and \nwait in front of your house.\" It was a dirty, messy exercise book, and there were seven sums to \ndo. How many times had he [←I]  turned the pages of that exercise book! It was dirty, messy \nexercise book, and there were seven sums to do. How many times had he [←I] turned the \npages of that exercise book! It was dirty and messy, just like her. No, that wasn't true. It was \nonly after he [←I] had turned the pages of that exercise book three hundred times that he \n[←I] had begun to feel troubled and had tried to figure out why Ivanka Ilić had not come for \nher exercise book. And she hadn't come to school the next day either, nor had she appeared at \n169 \n \nthe graduation examination. He [←I] never saw her again. He [←I] had prowled around that \nsmall padlocked white house with blue gates until an old crone told him [←me] reluctantly, \nas if concealing some crime, that Ivanka had vanished  without a trace. All right, so she had \nrun off with a Bulgarian; that was quite possible. She had falled in love with a revolutionary, \na nihilist. Didn't that prove that she was romantic, a girl of deep feelings, capable of noble \ndeeds and sacrifice? But why had she given him [←me] her exercise book to work out sums \nfor a math lesson she had no intension of coming to? Why had she made an appointment with \nhim [←me], knowing that she would not keep it? Why had she listened to him [←me], and \nlooked at him [←me] and smiled at him [←me] the way she did? Why had she kept silent \nwhile he [←I] talked to her of things he [←I] had never talked of before or since?  \n \nDanilo History − Book had climbed up on the table − or was it his chair? Who am I? \nthought Ivan. If you take away my Christian name and surname, my origin ad occupation, \nwhat is Ivan Katić? He looked hard at the yellow witch: Do you find me unusual? He didn't \nsay it, he was just thinking it. Ugly women are intelligent − that's the law of nature.  \n \nHe pushed away this eyesore with the yellow scarf, enveloped in a yellow flame. \nSome gentlemen urged him to behave decently, even if he was leaving for the front the next \nday. The tamborine and the furious din deafened his ears. The words spoken near him \nsounded round, swollen greasy. They smelled of barbecue meat and tobacco.  \n \nBut why had Ivanka Ilić given him [←me] that messy exercise book, with only two \nsums right, when she knew she was going to run off with a Bulgarian that very night? He \n[←I] had taken the exercise book to Paris and thumbed through it every night, memorizing \nall her sums full of mistakes. (IB, 187−188)   \n \nНаведени примјер представља јединствен случај у тетралогији: ортографски \nмаркери управног говора јасно показују да се ради о разговору између мајке и кћерке у \nпрошлости. На основу прошле реплике, Олга развија садашњи монолог обраћајући се \nкћерки Милени у виду СУГ-а у другом лицу који прелази у СУГ у трећем лицу.  \n29a[ii.]) “А зашто тата није љубоморан?“ \n \n             „Твој тата је нешто друго.“ \n \nДа, твој тата је нешто друго. Нешто друго. А нас две смо исте. И она се, \nнесрећница, предала чим га је угледала. И то рањеног. Она која је пред сваким страним \nчовеком осећала непријатност, неповерљивост. Сваки сусрет, свако познанство \nдоживљавала као опасност. Да се потом на први поглед заљуби у рањеног четника! То \nје, заиста, несрећа. Има право Вукашин. Неколико косих, збрзаних реченица, рука није \nстизала мисао. Речи без свих слова, ништа о себи, опет највише о Владимиру. Том \nфаталном Владимиру, како  каже Вукашин. Чим је сазнао за њега, уплашио га се.  (ВС \n1, 101) \n \n29б[ii.]) \"Then why isn't Father jealous?\" \n \n         \"Your father is different.\" \n170 \n \n \nYour father is different. But we two are alike. Milena had surrendered the minute she \nset eyes on him. A wounded man too. Milena, who distrusted every man she met for the first \ntime. To fall in love at first sight with a wounded guerrilla! A few sloping, hastily written \nsentences, mostly about Vladimir, nothing about herself. That illomened Vladimir, as Vukašin \ndescribed him. As soon as Vukašin had learned of his existence he had feared him. (IB, 70) \n \n6.4.7. Комбинација садашњег и будућег аспекта \nЋосић користи ауторски говор којим описује градњу цркве. Таква слика одводи \nзадужбинара у будућност где он уз помоћ СНГ-а замишља велелепни изглед своје \nцркве, након чега се истим обликом доживљеног говора враћа у садашњост. Примјер \nилуструје ријетке случајеве пролептичног приповиједања6.  \n30а) Изађе пред кућу и загледа се у своју цркву, опкољену скелама, утварним и рујавим \nсвитањем. Као да су већ сагореле доње скеле, па подгоревају горње и кубета...Сјежи се \nи обема рукама ухвати за штап, побовши га; тако погнут ка цркви, у злослутној  \nтишини, оста док се са кубета и горњих скела не сацеди гар ноћи, док се у све \nбистријем небу јасно не уреза велико здање...Вечног белега људског и смисла \nкраљевског на земљи. Свог доказа слободе. Те победе српске вере... \n \nУсред Шумадије, на овом тополском брежуљку где су стада напасали деда \nКарађорђе, отац Александар и он [←ја], међу шљиварима, виноградима и забранима, \nда надвиси све, уздизаће се петокуполна црква, сестра цариградске − Светих \nАпостола. После Манасије деспота Стефана и Каленића, а равно четири века касније, \nопет ће један краљ на слободној српској земљи подићи задужбину достојну оних које \nподизаху Немањићи. И он [←ја], као и деспот Стефан, подиже  своју задужбину у \nневремену и неизвесности, можда пред судњи час. И њему [←мени] је, као и Деспоту \nнепријатељ на прагу, и само што није јурнуо да убија, пали и руши, а он зида [←ја \nзидам] задужбину која ће да надживи сва људска начела и претраје сва ропства и \nнесреће овога века. Смртоносца и поробљивача дочекаће и Шумадија − новим \nвелелепним  храмом. После бечке и пештанске катедрале, на путу ка истоку, биће то \nнајвећа црква. Први велики православни храм... \n \nИде лагано ка њему, који се сазиђује у рујевини свитања и пуни му небо над \nТополом и Шумадијом.  \n \nЊегова [←моја] црква и гробница...Мраморна, висока, пламсаће на сунцу и \nмесечини, светлеће у шумадијским свитањима и сутонима. Видеће се са Космаја, \nБукуље, Венчаца, Рудника. Са њива и ливада, друмова и путељака, гледаће је задивљено \nљуди и деца. И непријатељ српски поштоваће људе међу чијим се кућицама и колибама \nуздиже оволики храм. Нема великог народа без великог храма. Надтрајаће он све \n                                                 \n6 Пролепса представља алузију на будуће догађаје (Мацура, 2016: 60).  \n171 \n \nљудске градње овог времена, надживеће и старе путеве и гробља. Остаће прича о \nкраљу који је живео у кући мањој од половине кућа у селу Тополи, а поред те кућице \nсазидао ову мраморну цркву, која није мања од оне цариградске коју сазидаше два цара \n− Константин и Јустинијан...За то је живео [←сам живео]: све што служи њему \n[←мени] да буде мало, да би за вечност могао да сагради [←саградим] велико. (ВС 4, \n180−181)  \n \n30б) He went out and stared at his church, surrounded by scaffolding and lit now by the rosy, \nspectral light of dawn. It was as if the lower scaffolding had already burned up, and the upper \nscaffolding and the dome were on fire. He shuddered; grasping his stick with both hands, he \nstabbed it into the ground. He stood there, leaning toward his church in the menacing silence, \nwhile the thickness of night filtered down from the dome and the upper scaffolding, until the \ngreat building stood sharply etched against the clearing sky − the building which was a \nsymbol of man's eternal quest and the king's authority. And of freedom. And of victory of \nSerbian faith.  \n \nIn the heart of Šumadija, on this poplar-covered hill where his [←my] grandfather \nKarageorge, his [←my] father Alexander, and he [←I] himself [←myself] had pastured their \n[←our] flocks, in the midst of plum orchard, vineyards, and enclosed fields, the five-domed \nchurch would tower over everything, a sister to the Church of the Holy Apostles in \nConstantinople. The enemy was on the threshold, had all but rushed in to kill and burn and \ndestroy, but he [←I] was building a church which would survive all human misdeeds and \noutlast all the bondage and misery of this century. Šumadija would await the dealer of death \nand slavery with a magnificent new cathedral. After the churches of Vienna and Budapest, it \nwould be the biggest on the way to the East. The first great Orthodox cathedral.  \n \nHis [←My] cathedral and mausoleum. A high, marble cathedral that would gleam in \nthe sun and moon, and shine in the dawn and dusk of Šumadija. Her enemies would respect \nthe nation that had such a great structure rising up in the midst of its huts. There was no great \nnation without a great cathedral. It would outlast all contemporary buildings, it would outlive \nancient roads and cemeteries. Tales would be told about the king who lived in a house less \nthan half the size of the houses in the village of Topola, but who had built this marble \ncathedral next to his house, a cathedral no smaller than the one in Constantinople built by \ntwo emperors, Constantine and Justinian. That was how he [←I] had lived his [←my] life: \neverything that served him [←me] should be small, so that he [←I] might build something \ngreat for eternity. (SD, 102−103)  \n6.4.8. Смјењивање краћих и дужих параграфа доживљеног говора  \nУ наведеном примјеру Ћосић смјењује краће и дуже параграфе СНГ-а у трећем \nлицу, који су прожети елементима фрагментарног и нереферентног управног говора.  \n \n172 \n \n31a) Да ли само то? Свакако, више је [←сам] био поштован но вољен. Да, желео је \n[←сам] то. А исход? \n \nКакву је он [←сам ја] ту улогу одиграо у превођењу Србије у ново доба? Где је \n[←сам]стигао са својом тврдоглавом начелношћу, са доследношћу непријатном \nљудима, с тим својим [←мојим] гломазним, народу неразумљивим и непријемчивим \nидејама? Најпопуларнији је [←сам] опозиционар Пашићу и „старцима“. Вечити \nполемичар. „Морални мач Србије“, говоре неки неодмерени професори и студенти. Тај \nје мач без дршке  и каније, у руци голо сечиво. И шта је [←сам]  још постигао, докле се \n[←сам] успео? \n \nОд поласка у гимназију отац му [←ми] је утувљивао у главу: „У Србији, и с \nвеликом школом постаје се пандур; и с великим имањем  умире се уз плот; и с памећу  \nзавршаваш  међу  будалама. Ако хоћеш нешто више да постигнеш, чувај се, синко, да \nовај злобни и лоповски свет не сазна шта волиш.“ \n \nИ кад, онда, није [←нисам] погрешио? (ВС 1, 123−124) \n \n31б) Was that all? Certainly he [←I] was more respected than loved; that was what he [←I] \nwanted. But what had he [←I] accomplished? \n \nWhat part had he [←I] played in leading Serbia into a new age? What had it got him \n[←me], his [←my] stubborn adherence to his [←my] principles, his [←my] strict \nconsistency, which people found distasteful, his [←my] weighty ideas, which the nation could \nneither understand nor accept? He [←I] was the most popular opponent of Pašić and the \n\"old man.\" The eternal polemist. \"The moral sword of Serbia,\" as some professors and \nstudents called him [←me]. That sword had neither handle nor sheath; it was a bare blade in \nhis [←my] hand. What else had he [←I] achieved? How long would his [←my] success last?  \n \nFrom the time he [←I] went away to school, his [←my] father had kept drumming \ninto his [←my] head: In Serbia an educated man can become a village policeman; a man of \nproperty can die beside a fance; and a man of sense can end up among fools. If you want to \ndo better than that, take care, my boy, that this thieving and malicious world doesn't find out \nwhat you want.\" \n \nWhen had he [←I] made his [←my] mistakes? (IB,  88) \n6.4.9. Дискурси евокативног карактера \nУ наведена два параграфа, Олга износи своје виђење односа оца према женском, \nодносно мушком дјетету. Њене унутрашње мисли представљају њена присјећања. \nЕлементи СУГ-а измијешани су исказима директног говора из прошлости. На крају \nдругог параграфа Олга Катић уводи и своју реакцију на препричани догађај из \nпрошлости, што се постиже елементима СНГ-а.  \n173 \n \n32а) Зашто је према Милени био онако неразборит у нежности, играма, поклонима; \nвеликодушан  према свим  њеним ћудима и поступцима? Смешкао се док је слушао \nкако је на забавама, протестно, као Српкиња, одбијала да игра полку, кадрил, валцер, \nсве што није национално коло. Није јој ни реч рекао кад је из националних разлога \nпрестала да учи клавир. „После швапске анексије Босне и Херцеговине, срамота је да \nСрпкиња свира на клавиру. Је л' тако, тата?\" А он је на то праснуо у смех и повукао је \nза кику. Чак је није ни укорио кад је из шестог разреда гимназије, по објављивању рата \nТурској, побегла у Врање да буде болничарка. Према њој је показивао нерасположење, \nвише растуженост него злу вољу, само кад је сазнао да се заљубила у Владимира, \nпоручника и четника у Македонији.  \n \nА према Ивану други човек: васпитање и начела, очинска строгост и мушка, \nсељачка равнодушност и кад је болестан; ретки разговори за ручком, увек о идејама и \nисторији; награда за најбоље успехе у школи и рођендан − старе француске књиге; \nједно цело вече насамо с њим пред Иванов одлазак у Париз; написао му неколико \nписама, можда. Кад се Иван вратио из Париза, два дана уочи мобилизације, није му се \nобрадовао. И горе: није се ни трудио да сакрије своје незадовољство, али га је, по \nобичају, оћутао. Сем распитивања о мишљењу Француза о сарајевском атентату и \nшта о рату говоре студенти словенских народа који живе под Аустроугарском, она \nније [←ја нисам] чула да су отац и син о било чему разговарали. Па разговор оне кобне \nвечери кад му је Иван, после избегличке вечере, саопштио да сутра одлази у \nдобровољце, а он се у њега загледао запрепашћено, укоћених вилица, цигарета му \nдогоревала у устима, запуцкетали му бркови. Иван је покушао да устане, он је хитро \nбацио опушак у чашу вина, у своју неиспијену чашу црног вина, било је неиздрживо \nгледати их. Хтела је [←хтела сам] да викне [←викнем], да зарида [←заридам], али су \nу предсобљу пљескале карте и чуло се објашњавање картароша избеглица. Она није \n[←Ја нисам] знала шта ће [←ћу] с рукама и куд ће [←ћу] опкољена избегличким \nкоферима, сандуцима, кутијама, кад је Вукашин промуцао: (ВС 1, 104−105) \n \n32б) Why was he so illogical in showing Milena tenderness, playing with her, and giving her \npresents? Why was he indulgent toward all her moods and actions? He would smile as he \nlistened to her telling him how at a party she had refused to dance the polka, the quadrille, or \nthe waltz − or indeed anything but the Serbian kolo. He did not say a word she refused for \npatriotic resons to learn to play the piano. \"After the annexion of Bosnia and Herzegovina it's \na disgrace for a Serbian girl to play the piano!\" she had said. Isn't that right, Daddy?\" He \nhad burst out laughing and tweaked her pigtail. He had not even reproached her, when, after \nthe declaration of war on Turkey, she had left school to work as a nurse in Vranje. It was only \nafter Vukašin found out that she had fallen in love with Vladimir, a lieutenant from \nMacedonia, that he was sometimes irritated with her, but more from sadness than anger.  \n \nToward Ivan he was a different man: with Ivan it was always methods of upbringing \nand principles, paternal strictness and masculine, peasant indifference even when  Ivan was \nill. He talked with Ivan about ideas and history, and Ivan's birthday presents and rewards for \nsuccess at school were old French books. The only time they spent an evening alone together  \nwas just before Ivan's departure for Paris. Maybe he wrote Ivan a few letters. When Ivan came \nback from Paris, two days before mobilization, he was not pleased to see him and showed his \ndispleasure by his silence, as he usually did. Apart form Vukašin's questions about what the \n174 \n \nFrench thought of the assassination at Sarajevo and what the students of Slavic nationality \nliving in Austria− Hungary were saying about the war, Olga did not hear father and son talk \nabout anything. Then came that fateful evening when Ivan announced after dinner that the \nnext day he was  going to enlist as a volunteer: his father had stared at him dumbfounded. \nVukašin's cigarette had burned down to his lips, and the flame began to sputter in his \nmustache; he hastily threw  the stub into his unfinished glass of red wine; it was unbearable \nto look at them. She [←I] had wanted to cry out, but their fellow refugees were playing cards \nin the hall; she [←I] could hear them discussing their game. Vukašin muttered: (IB, 72−73) \n6.4.10. Осликавање сложеног унутрашњег стања ликова \nГаврило размишља о себи и својој немоћи да почини самоубиство у облику \nСНГ-а у трећем лицу, којег прекида по један исказ СУГ-а у првом лицу и један исказ \nкојим се обраћа самом себи у облику СНГ-а у другом лицу: Не лажи себе, невина је \nглава, невин је отац. У наредном параграфу Гаврило наставља своје преиспитивање \nводећи дискусију са другим аспектом своје сопствене личности. Његов унутрашњи \nнемир завршава се исказима СНГ-а у трећем лицу којим исказује недоумицу по питању \nодговарајућег положаја руку приликом самоубиства.  \n33а) Све губи значај. И бол. Неће [←нећу] без бола да умре [←умрем]. Неће [←нећу] \nда га [← ме] смрт сатре и разори, и у тој трулежи, која шкрипи и шушти под \nпрстима, заустави му [←ми] срце. Кад јој се прохте, пошто га [←ме] измучи. Кад све \nизгуби значај. Он [←Ја] сада треба [←требам] нешто веома лако да учини \n[←учиним]. Да гурне [←гурнем] прст у тај кружић што се све спорије окреће. Он ће \n[←ја ћу] га зауставити, он [←ја]. Својим прстом. Својом вољом. Зар је то подвиг? \nСлучајно је [←сам] настао, неће [←нећу] случајно да нестане [←нестанем]. Најпре \nћу убити њу, смрт. Најпре њу. То је она моћ, онај корак. Најдужи. Оставља траг у \nкамену. Право у срце. То тупкање је ђубриште. У главу ће [←ћу]. Глава је он [←сам \nја]. Она је крива што није[←нисам] више уживао живот. И што не верује [←не \nверујем] у загробни живот и Бога. Не лажи себе, невина је глава, невин је отац.  А шта \nонда чека [←чекам]? Зар чека [←чекам] петлове? Свитање, чека [←чекам]. Тада кад \nнастаје дан, тад завући руку под јастук, најпре откочити и чврсто стегнути, јер су \nму [←ми] руке много ослабиле.  \n \nНе предај се, не ништи се, Гаврило. Гаврило, Гаврило... Говори гласније, вичи \nсвоје име, нека чује цела болница! \n \nМора [←морам] упрети сву снагу да сконча [←скончам] у пристојном \nположају. Да личи [←личим] на озбиљног мртваца. Шта ће [←ћу] с рукама? Збиља, \nшта ће [←ћу] с рукама? (ВС 3, 258) \n \n \n \n175 \n \n33б) Everything was losing its meaning, even pain. He [←I]  didn't want to end like this. He \n[←I]  didn't want to die without pain. He [←I]  didn't want death to destroy him [←me], to \nstop the beating of his [←my]  heart in this rotting flesh. Now when he [←I]  felt like it after \nso much torment, and when everything had lost the last vestige of meaning, he [←I]  ought to \ndo something really very easy: press his [←my]  finger into that little circle which was \nrevolving ever more slowly. He [←I]  would stop it with his [←my]  own finger, by his \n[←my]  own act of will. Surely that was a heroic deed? His [←My]  existence had begun by \nchance, but wouldn't end so. First of all he would kill death itself. That was power − the vital \nstep and the longest. He [←I] would leave his [←my]  tracks in the stone. Straight through \nthe heart. That throbbing organ was a garbage heap. He [←I] would fire at his [←my]  \nhead; his [←my] head was him [←me]. It was the fault of his [←my] head that he [←I] \nhadn't enjoyed life more, that he [←I]  didn't believe in God or in life after death. But that's a \nlie; his [←my] head was innocent, and so was his [←my] father. What was he [←I] waiting \nfor? For the cocks to crow? Yes, he [←I] was waiting for daybreak. When day showed its first \nlight, then he'd [←I'd]  thrust his [←my]  hand under the pillow; first of all he'd [←I'd] \nremove the catch and grip it firmly, for his [←my]  hands were now very weak.  \n \nDon't destroy yourself, Gavrilo! Don't surrender! Don't, Gavrilo, don't! He raised his \nvoice and cried out his own name: let the whole hospital hear. \n \nHe'd [←I'd]  have to summon all his [←my]  strength to end in a convenient position. \nTo look like a real corpse. What should he [←I] do with his [←my] hands? What, indeed. \n(RE, 192−193) \n \nПримјер (33[i]) представља унутрашњи монолог Косаре са сином Животом, који \nсе води у неколико параграфа. У четвртом и петом параграфу Ћосић уводи дијалог без \nреплике, гдје се Косара расправља са осталим путницима. На основу њених одговора \nзакључујемо како би искази осталих путника могли да изгледају. У шестом параграфу \nмајка разговара са војником који јој помаже да окупа сина хладном водом: реплике \nвојника поново нису дате експлицитно. Косара се у седмом параграфу поново обраћа \nсину, чиме се један већи наративни сегмент приводи крају.  \n33a[i.]) Морамо да сиђемо, сине Живота. Спаваш, баш те брига што те мајка доводи у \nвелику варош. Међу праву господу, боље данас не могу да ти смислим. Што да ми се ти \nпотуцаш по Скопљу, па да бежимо ка Солуну, у бескрагију. Долази јесен, кише, зима, \nако нас Швабе и Бугари стигну, јаој мени... Да ли то покварен свет само лаже, ил' је \nистина да они  и децу у пеленама бацају на бајонет? Па запале с кућом...Ко је родио те \nљуде, јесу ли мајчино млеко сисали, или нож лизали, да бог сачува. Никако, никако. \nНећу ја са наручјем пуним тебе пред тим злотворима да отварам пасијанс: немају душу, \nимају душу... По челу видим − бићеш леп, по потколеници, тврде бабе, да ћеш у \nвисоког да израстеш. И нарав ти блага, још закукао ниси као друга деца, а код мушког \nништа лепше од добре нарави. Рат је, сине мој, гину официри, гину ђаци, гине и \nгоспода, не знам ни себе како ћу да провучем кроз оволику несрећу, а сад ми још \nнемоћан створ у наручју. Месец дана нисам ока склопила, ни погледала мушко у \n176 \n \nвојничкој униформи. Лепо сам, сине, чула како ми неко викну у душу: „Роди га, \nКосара!“ И родила сам те. Од живота и име сам ти узела. Пајки, јос, јос... \n \nНека силазе сви, нас двоје још нећемо, рано је. Помислила сам: ако ми је \nмушко? Изгибе све мушко, после рата све што је мушко живеће као цар, а што нешто \nмоје да се не вози по овоме свету? Знала сам да си мушко, сине Живота, знала сам да си \nти, мој слатки, лепи машиновођа...Кад се рат сврши, тебе ће мајка да отме од те гоподе, \nпа ће у машиновође да те да. Да тераш воз, возиш мајку Скопље-Ниш-Београд и \nповратно, и звиздиш, звиздиш, да цела Србија око пруге зна да ти тераш локомотиву. \nИако је стала, чујеш ли како брекће од умора, као да је жива? Само ми данас некако да \nпронађемо тог господина тату, ту госпођу маму, ако нису бездушници и гадови. Можда \nсу већ клиснули за Солун, јер господа не стаје мечки на рупу. Можда је госпођа мама \nбаш она лепа госпа са шеширом? Онај господин са цвикером му тата, што би требало \nда ти буде деда. Како сам ја куросрећна, и то може да ми се трефне. Ал' за тебе, ни пред \nцарем Виљемом нећу да устукнем, и олтаре ћу да пробијем, не бој се. Наћи ћу их ја, пре \nте  офанзиве што долази у Солун ћу право с тобом, на крају света ћу да их пронађем и \nтупнем: госпођо, ово је ваш унук Живота. Господине, ово је син вашег сина. Ако вам \nЖивота није фино, можете га прекрстити у Милоша. На друго име не пристајем. Добри \nБоже, да ми се данас наопако не окрене све што сам наумила... \n \nСвет само своју гузицу чува. И децу баца да брже бежи  и даље побегне. Шта су \nљуди, и мушко и женско, нема ту бољег од горег, теби ће твоја мајка да прича кад \nпорастеш...И како да у овом бездушном свету отимаш и крадеш срећу...Него како! Да \nотимаш и крадеш.  \n \nКуд сте наврли, госпођо? Стићи ћете у Солун, не брините. Баш ме брига што је \nкласа! Нема класе, господине, кад бежиш из Србије. Нећу да се скинем из воза док се \nлепо не разјутри. Немам пара за собу, и нећу дете да вучем нишким  улицама. Идем у \nједну праву господску кућу, београдска господа, ви добро знате кад господа устаје. \nЖалим. Стојте и чекајте док ми се дете не пробуди.  \n \nПа шта хоћете, да дојим дете стојећи? Пардон, госпођо. Ако нисте рађали, ви \nнисте рођени. Жандарма ћете да доведете? Почешаћу се испод пупка кад га видим. Баш \nме брига што сте платили карту до Атине. Ја сам платила до Ниша, и све док воз не \nпође из Ниша, имам право да седим. Ручки ми, сине, још мало. Вуци још. А сад, нека \nвам је срећан пут, господо, и клекните одмах па се молите Богу да вам бугарске комите \nне дигну пругу, и воз, и вас, све у ваздух! \n \nВојниче, види се да си човек, чим ти је рат одгризао ногу. Деде, здравља ти, \nпумпај ми воду да окупам дете. Таква му навика. Чим се надоји, одмах се унереди. \nПраво да ти кажем, идем у праву господску кућу, први пут ће деда и баба да виде \nунука, и није лепо да им буде неокупан. Ма није ладна. Откад сам га родила, нисам га \nтрипут окупала у топлој води. Лето је још, мушко је, фала богу, и оћу да ми се навикава \nна ладно. Као што знаш, буразеру, живот је прилично ладан. Не запињи толико, \nзаболеће га од млаза. Живота му име. Није, ваљда, да се и твој син зове Живота? Е баш \nми је мило. А ти ми се не подмешташ но стварно мислиш да ми је леп син? Видиш да \nне плаче од ладне воде. Јуначина моја слатка...Медаљама, златним Обилићима имаш ти \n177 \n \nда се играш. Здипиће за тебе твоја мајка. Придржи ми га, молим те, да оперем пелене. \nЕ, фала ти, буразеру. Нека бог да, твој син да преживи ту офанзиву што долази на \nСрбију, да ти порасте, и да поштује оца, који за краља и отаџбину даде ногу.  \n \nСад, сине мој, ти ми први пут ступаш у Ниш. Кад порастеш, све ћу да ти \nиспричам, како смо нас двоје путовали празним возом из Скопља у Ниш, и то у првој \nкласи. (ВС 4,  96−97)  \n \n33б[i.]) We must get out, Života my son. You're fast asleep − you don't care, do you, that your \nmother has bought you to a big town to live among  real gentlefolk. I can't imagine anything \nbetter. Why should we wander about Skoplje, or flee to Salonika? Fall is coming, and rain and \ncold. If the Germans and Bulgarians arrive, what'll I do? Do they really throw babies onto \nbayonets, then set them on fire with the house? Where do such people come from? Did they \nsuck their mothers' breasts or did they lick knives, God forbid. I can see from your forehead \nthat you're going to be handsome, and from your legs that you're going to grow tall. You've \ngot a gentle nature, you don't cry like other children. There's nothing finer in a man than \ngentle nature. I don't know how I'm going to pull through such troubles with this helpless \ncreature in my arms. For a month now I haven't slept, or looked at a man in uniform. I heard \nsomeone inside my soul cry out, \"Bear him, Kosara!\" So I did. Sleep, sleep, my son.  \n \nLet them all get off the train − we two won't yet. I thought to myself: What if it's a \nboy? So many men are dying, after the war every man and boy will live like a king. Why \nshouldn't my son, too? I knew you were a boy, Života my pet, I knew it. When the war's over, \nyour mother will take you away from these fine folk, and you'll learn  to be a locomotive \nengineer. You'll drive a train, drive your mother from Skoplje to Niš and Belgrade and back. \nAnd you'll whistle- ah, how you'll whistle! All of Serbia along the railway track will know \nthat you're at the engine. But today we have to find Father and Mother. I hope they're not \ncruel and nasty. I'll find them if I have to go to the end of the world. I'll say: Madam, this is \nyour grandson Života. Sir, this is your son's son. If the name Života isn't good enough for you, \nyou can change it to Miloš. I won't agree to any other name. Dear God, don't let everything \nI've planned fall through.  \n \nNowadays people just save their own skins. They ditch their children to travel faster \nand farther. When you grow up, your mother will tell you what people are like, men and \nwomen. And she'll tell you how to grab at happiness in this cruel worls, how to steal it! \n \nWhere are you rushing off to, gentlemen? You'll get to Salonika, don't worry. Who \ncares whether it's first class! There's no first class when you're fleeing from Serbia. I'm not \ngetting off the train until it's broad daylight. I have no money for a room, and I'm not about to \ndrag my child through the streets of Niš. I'm going to a really fine house, to some gentlefolk \nfrom Belgrade, and you know what time they get up. Sorry, you can stand and wait till my \nbaby wakes up.  \n \n\"I can see you're decent, Soldier. The war's bitten off your leg. Old man, pump me \nsome water, bless you, to wash my baby. As soon as he's been fed he makes a mess. I'm going \nto a fine house, it's the first time Grandma and Grandpa will see their grandchild, and he \nshould be clean. No, it isn't too cold. He hasn't been washed in warm water three times since \nhe was born. It's still summer, he's a boy, thank God, and I want him to get used to cold water. \n178 \n \nIt's still summer, he's a boy, thank God, and I want him get used to cold water. Not so fast, the \njet will hurt him. See, cold water doesn't make him cry, my little hero. Just hold him, won't \nyou, while I wash his diapers? Thank you, my friend.\" \n \nNow, my son, you're going to Niš for the first time. When you grow up I'll tell you \nhow the two of us travel in an empty train from Skoplje to Niš, and first class, too.  \n(SD, 54−56) \n \n Да би осликао сложено унутрашње стање својих јунака, Ћосићу су потребна \nпонекад и читава поглавља тетралогије. Наведени примјер представља један одјељак \nунутар прве главе четвртог дијела тетралогије: тишина избјегличке собе рађа скривене \nнемире Олге Катић: да ли остати вјерна супруга одсутном и идеалима заробљеном \nВукашину Катићу или предати се осјећањима које дуго гаји према Михајлу Радићу? \nПлаши је поновни сусрет са њим и из тог страха роје се њене мисли у неколико \nпараграфа. Ауторски говор ствара спољашњу слику Олгиног окружења, након чега \nзапочиње СУГ којим се јунакиња обраћа имагинарном саговорнику − свом несуђеном \nљубавнику, али, нешто касније, и самом Богу. СУГ је испреплетен исказима СНГ-a у \nтрећем лицу, који се прожимају током читавог параграфа. У наредном параграфу \nпотпуну доминацију СНГ-а ремети упитни исказ који наглашава бојазан Олге Катић. \nОвакав облик јавља се као нека врста споне између претходних мисли Олге Катић и \nмисли које ће тек да услиједе. Упитни исказ изражава споредне мисли забринуте Олге \nкоје на тренутак прекидају ток главних размишљања јунакиње. Ковачевић с правом \nистиче како доживљени говор, првенствено онај изражен у облику СНГ-а, најчешће се \nостварује као упитни исказ, прије свега што је упитност израз страха (2018: 48). Будући \nда се ради о веома изражајној форми СНГ-а, не чуди да Ћосић упитним \nконструкцијама доживљеног говора додјељује и улогу кохезивних текстуалних \nелемената који на „посредан начин показују да саоднос конструкција доживљеног \nговора јесте једно од битних конструктивних начела структурисања цијелог текста“ \n(Ковачевић, 2018: 48).  \n Јунакиња наставља да размишља о позитивним и негативним странама \nРадићевог доласка у форми СНГ-а у који се скоро непримјетно уплићу искази СУГ-а. \nУнутрашња тензија прекида се кратким елементима ауторског говора, након чега се \nдаје веће мјесто СНГ-у пошто сада Олга разазнаје разлоге њеног повлачења и \nнеразвијања односа са Михајлом. Ауторски говор закључује дискурс и са њим се \nстишава унутрашњи набој јунакиње.  \n179 \n \n33a[ii.]) Олга се згрчила на свом избегличком коферу у углу собе, ослоњена на зид. У \nсуседној соби зидни сат откуцава четврт до шест. \n \nТи стварно долазиш? Крв ми једва протиче жилама. Како да то сакријем од \nтебе, а да ти вечерас не одеш тужнији но што си излазио из \"магацина покојника\"? Шта \nда ти не кажем? Њена [←Моја] ће рука бити у његовој! Смршалој, бледој...Осетиће \nтоплину његових зглобова и јагодица, свег ће га осетити: Боже, кад бих смела неки \nтрен да будем с оним његовим прстима... Можда је он ипак чуо оно њено [←моје] \nпосљедње ћутање над њим у бесвести, док [сам] му је једини пут држала руку, \nнагнута над њим пред одлазак. Оставила [←сам] га болесног, на самрти, јединог \nваљевског болесника кога је [←сам]  напустила кад му је било најтеже. Колико \n[←сам] је пута у овој постељи гласно јекнула, сећајући се тог одласка. Милену је \nбудио њен [←мој]  јаук. Обмањивала је [←сам] друге, уверавајући себе да ни лаж није \nоно што [←сам] је она некад веровала да јесте. Веровала? Верује [←верујем] и сада! \n \nПуши ли још увек онако пожудно цигарету за цигаретом? \n \nОткад за њу [←мене] постоји, тај Михајло Радић је светлуцање цигарете у \nпомрачини воза док путује [←путујем] у Ваљево. Жишка  у тами. Ако су се смирили \nони несмирљиви, витки прсти, што у болеснима траже бол? Ако су прездрављењем, \nспасом  од смрти, ишчезли разлози за ону његову тугу? Можда се после болести \nусправио, па сада личи на стварне људе? О, кад би дао Бог! Па зар ти заиста желиш, \nбаш мораш да дођеш... \n \nДобро је што ће доћи. Моћи ће [←ћу] бар да му каже [←кажем] да је то \nњихово [←наше], то њено [←моје], настало у оној болничкој муци...једно другом чули \nстрах од онолике смрти, разумели самоћу у оној безмерној патњи, пријатељство − а \nне љубав, пријатељство које је у њој [←мени] родило наду да је Иван жив... Самилост \nје била, и моја и твоја. Самилост целе душе, нешто свето. Изнад свих њених [←мојих] \nжеља. И изван свега што је [←сам] доживела. Оно што је више немогуће. Зашто, \nзашто немогуће? \n \nНемоћно обгрли колена. \n \nКако је [←сам] могла онако да оде [←одем] од њега не сачекавши  да дође \nсвести и зашто [←сам] му је у оном пакету написала само неколико безначајних речи? \nНе, обичних. Јединих које је [←сам] могла да срочи [←срочим] после десетак \nпоцепаних писама... Знам добро како си их схватио. А то ми је најтеже. То твоје \nнезнање да нисам побегла од патње. Ја се бола више не бојим. Богородице, како у то да \nга уверим? Побегла сам од стида што сам у оноликој патњи око себе, поред Милене и \nИвана, могла и нешто само своје да осећам. Све! Тог стида сам се уплашила. За њега \nнемам снагу. Немам, схвати то некако засвагда. Сат одзвања нешто. То није време.  \n \nА слути ли он колико [← сам] се мучила да му се врати [←вратим], колико је \n[← сам] пута полазила из ове собе остављајући заспалу Милену, писала јој писма да \nобјасни [←објасним] то необјашњиво, паковала најнеопходније, излазила на улицу, па \nбежала назад у ову избегличку јазбину? Кад је [←сам] ишла у Београд да види \n[←видим] срушену и опљачкану кућу, тада је [←сам] била пошла у Ваљево, њему, па \n180 \n \n[← сам] се опет ишчупала и продужила у Београд, тамо где је [←сам] некад веровала \nда је [←сам]  најсрећнија. То путовање њему и оно њено [←моје] бдење у срушеној \nкући, у празној дечјој соби, тада јој [←ми] се у души све премерило, он неће сазнати... \nПа знаш  ли ти колико си у мени, и да ми виши и тежи не можеш бити? Зар нешто \nдруго желиш, зар ме можеш више имати? Кад би ти знао каква је то опасност што ће \nдоћи, и како у овом  ћутању могу да сагоре и она моја ноћна дежурства у \"магацину \nпокојника\"! Ако баш мораш да дођеш, онда ћути.  \n \nЗаболе је стид. Ти и не помишљаш како желиш да узмеш све што имам. Тако и \nтреба. Али ја немам право на себе. Остаћу онда и без себе. Не верујем у љубав − жртву. \nИди у Ваљево. Тамо је било све што је могло бити.  \n \nСумрак је: у сумраку би, као онда у возу, и као под стрехом \"магацина \nпокојника\", светлуцала његова цигарета... Ех, и ти си од оних разумних. И ти си. И \nхвала ти на тој подршци против тебе. Није то једина. Ја сада не верујем  да је твоја \nдоброта толика да може опростити сваки одлазак. Онда, у Ваљево, на растанку, све сам \nти веровала. Зато сам и могла да одем. Зато што сам ти све веровала. Сажали се да \nзасвагда поверујем да ми јеси долазио.  \n \nЗаплака. (ВС 4, 27−28)  \n \n \n33б[ii.]) Olga curled up on her suitcase in the corner of her room. Next door, the clock struck \na quarter to six.  \n \nWas he coming? The blood ran cold in her veins. What would she say to him? Her \n[←my] hand would be in his. In his pale, bony hand. She [←I] would feel the warmth of his \njoints and fingertips. Perhaps he remembered her [←my] silence as he lay unconscious and \nshe [←I] held her [←my] hand. She [←I] had left him ill, dying. Did she [←I] still greedily \nsmoke one cigarette after another? \n \nEver since he had come into her [←my] life, Mihajlo Radic had been the spark of a \ncigarette in the darkness of the train to Valjevo. What about those thin, restless fingers that \nsought out the pain in the sick: were they now still? Had his sadness disappeared with his \nrecovery and deliverance from death? \n \nIt was good that he was coming. She [←I] would be able to tell him that what they \nfelt for each other had grown out of the painful experience of the hospital. Each had \nunderstood the other's fear of death, the other's loneliness. It had been friendship, not love − \na friendship which had given her [←me] hope that her [←my] son was alive. It was \ncompassion, his compassion and hers. A compassion of the soul, a holy thing, something \nhigher than all her [←my] wishes and desires. And it was now no longer possible. But why? \nWhy was it no longer possible? \n \nHelplessly she wrapped her arms around her knees.  \n \nHow could she [←I] have left before he had regained consciousness? Why had she \n[←I]    sent only a few meaningless words with that parcel? They had been ordinary words, \nthe only ones she [←I] could find after tearing up ten drafts. She knew well how he took \n181 \n \nthem, and that was the hardest part of all: he thought she had run away from suffering. But \nshe no longer feared pain. How would she convince him of that? She fled from the shame \nthat, amid so much suffering, and in spite of her children, she could still feel something that \nwas hers alone.  \n \nDid he have any idea how she [←I] had fought against coming back to him − how \nmany times she [←I] had left the room with her [←my] bags packed? She [←I] had gone to \nBelgrade to see her [←my] ruined house, but she [←I] had really intended to go to Valjevo \nto see him.  \n \nHer shame hurt her. You want to take all I have. But I don't believe in sacrificial love. \nGo back to Valjevo.  \n \nHis cigarette would glimmer in the dask, as it had on the train, under the eaves of the \nWarehouse of the Dead. You are sensible. Yes, you are. I don't believe you could forgive still \nanother desertion. In Valjevo I believe in you completely. That was why I could go away. Pity \nme, so that I may believe forever that you did come to me.  \n \nShe began to cry. (SD, 11−12)  \n6.4.11. Макродискурс осликава структуру микродискурса  \nЋосић често комбинује елементе СНГ-а у трећем лицу, након чега почиње \nобраћање \nимагинарном \nсаговорнику. \nПараграф \nсе \nчесто \nсумира \nјунаковом \nконстатацијом у облику СУГ-а у првом лицу: Живојин Мишић се одлучује на \nофанзивни напад. Оваквој структури поново свједочимо само сада у два увезана \nмикродискурса.  \n34a) Сувише га [←ме] потцењује и презире фелдцајгмајстер Оскар Поћорек. Живи у \nуверењу да је сатро Прву српску армију. И сад жури да потврди победу за коју је већ \nодликован и прослављен у Бечу. \n \nПогрешка за погрешком, заблуда на заблуду. Сад те добро видим, Оскаре \nПоћореку. Никад се, фелдцајгмајстере, војска не прикупља у близини непријатеља који \nсе већ прикупио спреман да започне напад, па макар ти био и много јачи од њега. \nЗаборавио си искуство својих предака из 1809. и 1870. Не знаш, или не хајеш за \nискуства Наполеонове победе над твојим прецима код Абенсберга, Сибенсбурга, \nРегенсбурга? Сутра и ја крећем у напад. Сутра. (ВС 2,  355−356)  \n \n34б) But Field Marshal Oscar Potiorek dеspised and underestimated him [←me] frightfully! \nHe was convinced that he had crushed the Serbian Army, and now was rushing forward to \nclaim the victory for which he had already been publicly decorated in Vienna. But he had \nmade a whole series of mistakes and errors of judgement. Now I've got the measure of you, \nOscar Potiorek! Field Marshal, you should never collect your army near an enemy whose \ntroops are already assembled and ready to launch an attack, even if you are much stronger. \n182 \n \nYou've forgotten the experience of your ancestors in 1809 and 1870. And don't you know, or \nhave you overlooked, the lessons of Napoleon's victories over your ancestors? Tomorrow I \ntoo am launching an attack. Yes, tomorrow. (TD, 260−261) \n \n6.5. \nПреводилачке недосљедности \nУ одјељку који слиједи бавићемо се пропустима које преводилац прави \nприликом преношења различитих облика доживљеног говора на енглески језик. Такве \nпропусте подвлачићемо у издвојеним примјерима.  Тамо гдје је то могуће, понудићемо \nузроке понуђених рјешења.  \n6.5.1. Изостављање лајт мотива \nПри крају тетралогије Ћосић уводи мотив који ће се понављати неколико пута у \nнаредним поглављима: избезумљена мајка дозива сина Душка. Њено дозивање \nодјекиваће у наредним странама као подсјећање на ужас рата и патњу коју он са собом \nнеминовно носи. Мотив није препознат од стране преводиоца, јер је сматран неважним. \nМеђутим, његово понављање у енглеској верзији значајно би допринијело квалитету \nсамих завршних поглавља. У енглеској верзији позицију изостављеног мотива \nобиљежићемо знаком √. \n35a) Душко! Сине, Душко! − протрча жена која од Ушћа дозива сина. (ВС 4, 514) \n \n35б) \"Duško! Duško, my boy!\" The woman who had  been calling to her son ever since they \nleft Ušće ran past. (SD, 322) \n \n        Нудимо два одјељка у којима се јавља овај мотив у српској верзији.  \n \n35а[i.] Вејавица хукти. Рањеници и коморџије вичу и псују да се иде напријед. \n \nДушко! Сине, Душко! \n \nБраћо, не псујте се, не грдите се ноћас. Сажаљевајте се, људи. Све одреда \nсажаљевајте, и своју браћу и непријатеље. Сад нам само сажаљење може спасти и душу \nи голи живот, ете тако... − чује и препознаје ваљевског проту Божидара, али пређе на \nдругу страну пута да је не види и опет јој неки прашак не искамчи за своје болесне \nдечаке. (ВС 4, 524)  \n \n35б[i.] The wind howled. The wounded men cursed and shouted, demanding to move on.  \n \n√ \n \n183 \n \n\"Brothers, don't swear, don't scold each other tonight. Have pity on your brothers and \nthe enemy. Now only pity can save souls and our loves.\" Dušanka recognized the voice of \nBožidar, the priest from Valjevo, but crossed to the other side of the road so he wouldn't \nrecognize her. (SD, 327−328) \n \n35a[ii.] Улази Никола Пашић, не чу му поздрав; седе за сто уз прозор, загледа се у \nулицу, усредсређено слуша топове, избегличку вреву и узвике: \n \nДушко! Сине, Душко! \n \nЧека да Пашић проговори  и пажљиво посматра јединог човека кога у овим \nданима још није видео да се уплашио, ни показао да је изгубио веру у победу. Загледан \nу његово мирно, затегнуто лице са сивим, укопаним очима, сазданим тако да никад не \nоткрију душу, опет се замисли над политичаром са светачком брадом: тај Пашић који у \nсваког и све сумња, не сумња у савезнике и њихова обећања која они упорно не \nиспуњавају. Је 'л то снага вере, или крајње очајништво? Да ли је он велики вођа који \nвиди оно што нико око њега не види, или је само један бездушан, плитак и амбициозан \nполитичар који за своје циљеве користи сва средства, па може и читав народ да сатре? \n(ВС 4, 538) \n \n35б[ii.] Nikola Pašić  came in and sat down at the table next to the window.√ Putnik looked \nclosely at this man, the only one who had given no sign that he had lost faith in victory. This \nPašić, who doubted everybody and everything, didn't doubt the Allies and their promises, \nwhich they consistently failed to fulfill. Was that strength, or despair? Was he a great leader \nwho saw what no one else could see, or a shallow, heartless, ambitious politician who would \nuse any means to attain his end, and destroy their nation in the process? (SD, 335) \n6.5.2. Преводилац мијења тип доживљеног говора из језика оригинала \nНа наредним странама позабавићемо се случајевима промјене лица у преводу, \nпри чему се мијења тип доживљеног говора:  \n6.5.2.1. Слободни управни говор (прво лице) → Слободни неуправни говор \n(треће лице).  Наведени примјер представља јединствен случај када преводилац  \nтрансформише прво лице множине у треће лице множине, односно СУГ у првом лицу \nмножине прелази у СНГ у трећем лицу множине.  \n36а) Корача по глибу. Мокар, глава му је све тежа и већа. Чује трубу: појутарје! Да, \nсвиће. Нема се куд. Ослања се на дрво. И труба је мокра, кврчи, кашље. Да га гледа \nкако маршује, како одлази, само да му каже: „Срећан пут, сине“, махне руком из јарка, \nне, не. Растали смо се. Иди, иди, Иване. Жури кући, пријатељу код ког је одсео, бежи да \nне чује трубу. Не, не. Растали смо се. (ВС 1, 364)  \n \n184 \n \n36б) In spite of the mud, Vukašin walked with his usual long stride. He was soaking wet, and \nhis head was growing larger and heavier. A bugle sounded: reveille! Yes, it was already \ndaybreak. He leaned against a tree. The bugle sputtered and squeaked: it was wet. Should he \nhave one more look at Ivan as he marched away? Just to wish him a good journey and wave to \nhim from the ditch by the roadside? No, they had said good-bye. To escape from the sound of \nthe bugle, he hurried away to the house of the friend with whom he was staying. No, he must \nnot go back; they had said good-byе. (IB, 271)  \n \n6.5.2.2. Слободни управни говор (друго лице) → Слободни неуправни говор \n(треће лице).  У српској верзији, Олга се исказом Јеси ли због тога био срећнији? \nобраћа имагинарном саговорнику − свом супругу Вукашину. Међутим, приликом \nпревода задржава се контекст трећег лица из претходних исказа.  Промјена \nдоживљеног говора, па, сами тим, и лица није сматрана битном приликом преноса \nсадржаја, тако да преводилац задржава тачку гледишта свезнајућег трећег лица. Овакви \nслучајеви преводилачке недосљедности врло су ријетки у тетралогији.  \n36а[i.]) Откад му она није видела сузне очи? Можда га нису само та политичка \nразочарења овако погурила. Одувек је нешто крио у себи, тамнело се нешто у њему, али \nсе мучио да буде јак и разборит. Јеси ли због тога био срећнији? Да скрије сузе, хитро \nоде у другу собу. А шта ћу ја сада, када је између нас стао он који ми је понудио оно \nшто немам? Што нисам ни имала. Што раније никад нисам ни зажељела. За шта нисам \nни знала да постоји. Знам, то је несрећа. Али то је она несрећа од које не желимо да се \nспасемо. (ВС 4, 69−70)  \n \n36б[i.]) When had she last seen tears in his eyes? Perhaps it was not just his political \ndisappointment that had made him downcast. He had always been secretive. There was \ndarkness inside him, but he made great efforts to be strong and sensitive. Had that brought \nhim happiness? She turned her head away to hide her own tears. What will I do, she thought, \nnow that there stands between us a man who has offered me what I don't have?What I have \nnever had? What I never even wished for, because I didn't know it existed? This is a \nmisfortune, I know, but one I don't want to escape. (SD, 38)  \n \n6.5.2.3. Слободни управни говор (треће лице) → Директни говор.  Примјер \n36[ii] показује честу Ћосићеву структуру: наратолошка структура управног говора \nпрекида се СУГ-ом који нам предочава скривене мисли лика. Овакав облик \nдоживљеног говора претвара се у диретни говор у енглеској верзији: \n36a[ii.]) Људи, стигао хлеб − каже гласно као они. – Дачићу, иди у брвнару и донеси \nџак таина − украшће, сину му. – Не, стој. Нека иде Лазић. Чекајте да вам објасним: \nимамо наређење из пука да бранимо Превију. Заштитница смо пуку, дивизији. Превија \nје веома значајан положај. (ВС 2, 268)  \n185 \n \n \n36б[ii.]) \"The rations have arrived,\" he said, speaking as loundly as they had. \"Dačić go to the \nlog hut and bring the sack of hardtack.\" \n \n\"But he'll steal it, boy!\" \n \n\"Just a minute − you go, Lazić. And the rest of you, listen while I explain things: we have \norders from the regiment to defend Previja. We're acting as the defense force for the regiment \nand the division. Previja is a very important position.\" (TD, 196) \n6.5.2.4. Слободни неуправни говор (треће лице) → Слободни управни говор \n(прво лице). У читавој тетралогији пронађен је јединствен случај када се СНГ у трећем \nлицу трансформише у СУГ у првом лицу множине.  \n36a[iii.])  Да губи битке, да изгуби све битке, а да сачува војску − где ће онда с њом? \nБлуди погледом над Србијом.  \n \nОблаци се купе најпре над Копаоником, Ртњем и Миџором, а на Осоговским \nпланинама и Пљачковици − пљускови; громови бију Солунску главу, Крвави камен, \nГолеми Кораб и Ђеравицу...Облачине надолазе са свих страна, слежу се из васионе, \nумотавају Србију и њена бојишта, кише замућују реке, на путевима за коморским \nвозовима више се не диже прашина; необрана поља, шуме, забрани и шљивари тамне... \nСрбија има земљано лице, са земљаним путевима и селима. Земљаним народом што се \nкомеша између плитких ровова и гробаља, бежи  путевима ка југу, престрављен, обосио \nи оголио, смршао, непрездравио од великог умора... \n \nКако да га брани? Шта може човек пред догађајем који прелама историју? \nЉудско  време и дело, трен су и трун. Све велико догађа се по законима васионе и вољи \nТворца. А за спас Србије, данас се мора велико чинити. За велико дело нопходна је \nвелика вера. На чему она сада може да се сазда? (ВС 4, 88−89) \n \n36б [iii.]) Would  it be better to lose the battle, lose all the battles, but  save the army? Where \nwould we go then? \n \nHis glance roamed overhead. Clouds were approaching from all directions, wrapping \nthemselves around Serbian and her battlefields. The rains silenced the rivers, the dust rose no \nmore behind the baggage trains, and the unharvested meadows, fields, and plum orchards \ndarkened.  \n \nSerbia has an earthy face, with its dirt roads and villages, and an earthy people, \nmilling between the shallow trenches and graveyards, fleeing along the roads to the south, \nfrightened, naked, impoverished, and emaciated, not yet recovered from the great typhus \nepidemic. How can we defend this people? What could a man do in the face of events which \nwere changing the natural course of history? Human time, human deeds were but a moment, \na crumb. Everything great happened in accordance with the laws of the universe and the \nCreator. But something great must be done today, to save Serbia. And great deeds demand \ngreat faith. (SD, 49−50) \n186 \n \n6.5.2.5.   Слободни неуправни говор (треће лице) → Слободни управни \nговор (прво лице).  Једна од најчешћих трансформација из ове категорије јесте она у \nкојој облик СНГ-а у трећем лицу прелази у облик СУГ-а у првом лицу. У конкретном \nпримјеру, будући да се ради о првом дијелу тетралогије, било би очекивано да \nдоживљени говор у првом лицу буде у курзиву, у складу са већ успостављеним \nкодексом.  \n36а[iv.]) Усправља се и полази напоље. Шта сам јутрос радила? У свануће сам легла и \nодмах заспала. Ја спавала, а он јуришао, гранате га засипале. Како сам могла? Излазе из \nходника и застаје на степеницама: у сумраку се пале фењери, галаме болничари, стењу \nљуди и волови. Јаучу они што их са кола трпају на носила. Ако му се нешто догодило, \nодмах ће се ошишати, обући одело умрлог рањеника и још ноћас поћи на фронт. Још \nноћас; дрхти и силази низ степенице: ту своју одлуку није смела да му напише. А у \nсваком случају то је  желела да му каже. Друга уверавања у љубав нису јој  више \nдовољна. То ће му ноћас написати. Ако већ није довезен. Онако весело, шаљиво писмо, \nкакво је његово последње, прво без љубоморних сумњичења, не пише се случајно. \nЈунаци су весели пред своју погибију. И тад су добри и несебични. Чула је то од \nнеколико рањеника. (ВС 1, 161)  \n \n36б[iv.])  She straightened up and went into the corridor. What did I do this morning? I went \nto bed at daybreak and fell asleep at once. I was asleep, and he was charging, with shells \nfalling all around him. She went outside and stood on the steps: the lamps were being lit in \nthe gathering darkness, orderlies were shouting, and men and oxen were moaning. Men \ngroaned as they were being loaded onto stretchers. If anything has happened to him, I'll cut \noff my hair, put on a uniform and leave for the front tonight. Trembling, she ran down the \nsteps. In her letters she had not dared to tell Vladimir of her resolve to join him at the front. \nOther protestations of love were not enough. She would write and tell him tonight. If he had \nnot already been brought here. His last letter was so lighthearted and funny, the only one free \nfrom jealous suspicions. Heroes feel cheerful before their death; she had heard this from \nseveral wounded men. (IB, 117)   \nЗа разлику од претходног примера у којем исказ у првом лицу није стављен у \nкурзив иако искази припадају првом дијелу тетралогије, наведени примјер из четвртог \nдијела показује како се СНГ у трећем лицу претвара у СУГ у првом лицу, али \nпоштујући кодекс. Стога, подвучени исказ написан је у курзиву.   \n36а[v.])  Адам Катић га презриво посматрао: откако је овoј поручничкој вуцибатини \nузео плату у једној партији карата и потом му позајмио две хиљаде динара, он више с \nњим не игра карте, а при сваком обраћању прети му батинама, апсом, последњих дана и \nстрељањем. Овај гад ће га и стрељати, само да му не врати дуг. Танко му се осмехну, \nали га прописно поздрави и пође са Симом и Урошем од куће до куће да моли жене: \n(ВС 4, 340)  \n \n187 \n \n36б[v.])  Adam looked at him with contempt. Ever since he had taken this good-for-nothing \nlieutenant's pay at a game of cards and then lent him two thousand dinars, Sandić wouldn't \nplay cards with him; and every time Adam spoke, he threatened him with beatings or \nimprisonment, and now with a firing squad. That bastard will shoot me simply to avoid paying \nhis debts, thought Adam. He gave a thin smile but saluted correctly, then set off with Sima \nand Uroš to go from house to house, asking the women for food: \"Can't you give us a bag of \noats and an armful of hay, ma'am? And a bit of bread and cheese? I'll pay whatever you ask. \nWe've  lived on grapes and apples for two days. Tomorrow the Fritzies will take it all \nanyway.\" (SD, 211)  \nНаведени примјер представља ријетку ситуацију комбинације два различита \nтипа доживљеног говора унутар једне реченичне структуре, и то: ауторске дидаскалије \nпраћене Ћосићевим појашњењем (мисли Богдан с мржњом загледан у команданта \nГлишића, милитаристу, задрибалду, националног глупака, буржујског батинаша) и \nСНГ-а у трећем лицу (бркове ће му ишчупати). Преводилац раздваја ова два типа туђег \nговора у двије реченичне структуре, при чему долази до трансформације трећег лица у \nпрво.   \n36а[vi.])  Како обавестити грађанство о нашој побуни? Прво социјалистичке посланике, \nмисли Богдан с мржњом загледан у команданта Глишића, милитаристу, задрибалду, \nнационалног глупака, буржујског батинаша, бркове ће му ишчупати. (ВС 1, 224)  \n \n36б[vi.])  How can we let the civilian population know about our rebellion? We must tell the \nsocialist deputies first, thought Bogdan, staring at Glišić with eyes full of hate. A nationalist, \nan idiot, a pigheaded bourgeois thug! I'd like to tear out his mustache! (IB, 163) \n6.5.2.6.  Слободни управни говор (прво лице) → Слободни неуправни говор \n(треће лице).  Наредни примјери илуструју супротну ситуацију: облик СУГ-а у првом \nлицу претвара се у облик СНГ-а у трећем лицу. Преводилац не задржава перспективу \nпрвог лица, већ прелази на треће лице из нејасних разлога.  \n36а[vii.]) Гледа у Драгана; он чека да њега пита за име. Зову је, одлази без речи. Није ме \nни погледала. Зури за њом, хвата се за голу грану шљиве: она тоне у гомилу људи и \nстоке која, као ошинута, нагло крену и пожури путем, уза страну. Истрча на пут и \nстиже је задихан: она се препаднуто окрену и пресрете га стварно невиђеним очима и \nоним осмехом, али дужим, много дужим, и друкчијим но у шљивику. С топлим \nдрхтајем под поцепаним и каљавим копораном настави ћутећи да корача с њим. Две \nноћи није спавао, јесте јуче лакше контузован; ако добро не чује, добро види. Ћути и \nона и гледа преда се. (ВС 2, 70)  \n \n \n \n188 \n \n36б[vii.])   She looked at Dragan, while he waited for her to ask him his name. Someone \ncalled her, and she went away without a word. She hadn't even looked at him. He hurried after \nher, seizing the bare branch of a plum tree. She was rapidly disappearing into the crowd of \npeople and animals which, as though struck by a whip, had suddenly started to move along \nthe road. He caught up with her, out of breath; she was startled at first, then greeted him with \na look from those green eyes and that smile of hers, but it was a much longer smile, and \ndifferent from the one in the orchard. A warm trembling seized him under his torn, mud-\nstained jacket, as he continued to walk beside her. He hadn't slept for two nights, and he might \neasily have had a concussion yesterday; but even if he couldn't hear properly, he could see all \nrigh. She was silent, too, and was looking straight ahead. (TD, 48)    \n \nУ наведеном примјеру преводилац одређене исказе СУГ-а у првом лицу − Шта \nја сад могу да променим? Откуд сам ја крив што они морају да леже на снегу сву ноћ? \nДок не сване − претвара у СНГ у трећем лицу: What could he do about that now? Was it \nhis fault they had to lie in the snow until daybreak? Остатак унутрашњег дијалога Ћосић \nдаје и даље у првом лицу: Па и ја морам сву ноћ, овако на коњу, све укруг, као да долап \nна Морави окрећем. Лакше је њима што леже но мени на коњу, сву ноћ. Ако су људи, \nморају то да виде, што је препознатo од стране преводиоца: And I must stay on my horse \nall night, going round and round, as though turning a water wheel on the Morava. It's easier \nfor them down there in the snow, than for me spending the whole night on horseback. They \nmust see that, if they're ordinary human beings.     \n36a[viii.]) Швабе се згомилаше; црне се на снегу. Покушава да их изброји. Обилази их, \nне сјахујући с коња. Тера коња око полегалих Шваба, који почињу да кашљу. Тај \nкашаљ га смирује: зима им је на снегу, прозебли су, и они су људи. Све мање га је \nстрах; почиње да се накашљава. Али не престаје да јаше око њих. Тишином и \nпомрчином шума стеже пропланак, опкољава га. Нема куд. Као за спас, погледа у небо: \nзвезде су му блиске, не може очи да скине с њих, присних, као да светле из преровских \nкућа. Милује Ацка по врату,  тепа му шапатом да не чују Швабе. Жели нешто да каже и \nњима који леже, да им објасни зашто морају да леже, нек иду у мајчину, људи су \nнекакви. Ратници су они, јаркога им бога! Али шта је он крив што они не разумеју \nсрпски, што је овај свет тако глупо склопљен па сви људи не могу речима да се објасне. \nШта ја сад могу да променим? Откуд сам ја крив што они морају да леже на снегу сву \nноћ? Док не сване. Па и ја  морам сву ноћ, овако на коњу, све укруг, као да долап на \nМорави окрећем. Лакше је њима што леже но мени на коњу, сву ноћ. Ако су људи, \nморају то да виде. (ВС 2, 417−418) \n \n36б[viii.]) The Austrians crowded together, a black mass on the snow. He tried to count them. \nHe forced his horse around the prostrate Austrians, who were beginning to cough. This \ncoughing calmed him: they were cold down there on the snow, and had colds; they were \nhuman, after all. His fear subsided, and he cleared his throat. But he didn't stop riding around \nthem. The silence and darkness of the wood tightened its grip on the clearing. There was no \n189 \n \nescape. He looked at the sky, as if seeking for some way out. The stars seemed very near, he \ncould not take his eyes off them; there was something intimate about them as though they \nwere shining from the houses of Prerovo. He stroked the  horse's neck and talked to him \naffectionately, in a whisper, so the Austrians couldn't hear. He wanted to say something to \nthem as they lay there, to explain why they had to lie there: they were human beings, after all; \ndamn it, they were soldiers, too! But it was not his fault that they didn't understand Serbian, \nthat in this world men were  so stupidly made that they couldn't  all explain themselves to one \nanother in words. What could he do about that now? Was it his fault they had to lie in the \nsnow until daybreak? And I must stay on my horse all night, going round and round, as \nthough turning a water wheel on the Morava. It's easier for them down there in the snow, than \nfor me spending the whole night on horseback. They must see that, if they're ordinary human \nbeings. (TD, 308) \n6.5.2.7.  Слободни управни говор (треће лице) → Слободни неуправни говор \n(треће лице).  Ћосић уводи уопштени СУГ у трећем лицу који преводилац претвара у \nСНГ у трећем лицу. Овакве трансформације ријетке су унутар тетралогије.  \n36a[ix.]) Вукашина Катића пут нагло спусти пред прве ваљевске куће; испод шљивика, \nиспресецаног рововима, изрованог гранатама, с покршеним воћкама и убијеним \nвојницима и коњима, почиње варош − ратна победа и позадинска свакодневница, у \nкојима треба и даље бити Вукашин Катић, политичар опозиционар и уредник \nопозиционих новина. Да ли је могуће то наставити? Сретати људе и разговарати о рату \nи политици, влади и савезницима, писати чланке о непоштеној и неспособној власти, \nратним лиферантима, забушантима, скупоћи...У оној нишкој салици за кнежевске \nбалове држати говоре против Пашића. Бавити се страначким комбинацијама, ићи на \nручкове и вечере са страначким дипломатама и новинарима и убеђивати их у \nнеминовност и праведност ослобођења и уједињења свих Срба и Југословена − како то \nи даље чинити? А најпре, стати пред Олгу и рећи: Ја верујем да је Иван заробљен. За \nдоказ извући шајкачу из џепа: Ово је његова шајкача. Ја је савршено памтим из \nКрагујевца, по овом рубу и овој мрљи. Ти знаш да Иван и ја носимо исти број шешира, \nпогледај − таман ми је... Ставити шајкачу на главу и гледати њу уплакану, па ћутати у \nоном њеном ћутању, које то никад није, лежати поред њене несанице са својом \nбесаницом − где наћи снагу за то? А пре тога, још данас, ни петнаест минута му не \nтреба до болнице − срести Милену, чути њен плач, гледати њене устрашене очи и \nубеђивати је да има разлога за наду... Овако каљав и мокар, с крљетком сломљеног \nштапа... (ВС 3, 34−35) \n \n36б[ix.]) Vukašin Katić arrived suddenly in front of the first houses of Valjevo. Just below the \nplum orchard − crisscrossed with trenches and covered with shell holes, shattered fruit trees, \nand the bodies of men and horses − was the beginning of the town: the scene of victory in the \nwar and also of everyday life behind the front line, where Vukašin Katić must go on with his \nlife as a politician, a leader of the Opposition and editor of Opposition newspapers. Could he \ngo on with it? Could he face meeting people, talking about the war and politics, the \ngovernment and the Allies? Writing articles about the corrupt and inefficient government, the \nwar profiteers, the shirkers, the rising prices? Could he go back to the old preoccupation with \n190 \n \npolitical combinations, and lunches and dinners with foreign diplomats and journalists, \nconvincing them of the inevitability and justice of liberating and uniting all the Serbs and \nSouth Slavs? How could he? First he must stand in front of Olga and say, I believe Ivan has \nbeen taken prisoner. As proof he would take the cap from his pocket: Look, here's his cap. I \nremember it by this border and that spot. Ivan and I wear the same size hat and it fits me \nexactly. He would put the cap on his head and look at her frightened face, then fall silent, his \nsilence joining with her silence, which had never happened before; he would lie beside her \nsleepless form, unable to sleep himself. Where could he find strength to do all this? He must \nmeet Milena that very day- it was less than fifteen minutes' walk to the hospital - and listen to \nher weeping, look into her frightened eyes, and convince her that there were grounds for hope. \nHe  must go just as he was, wet and muddy, with his broken cane. (RE, 19−20) \n6.5.2.8.  Слободни неуправни говор (друго лице) → Слободни неуправни \nговор (треће лице).  Наведени примјер представља јединствен случај у цијелој \nтетралогије у којем се облик СНГ-а у другом лицу претвара у облик СНГ-а у трећем \nлицу. Оваква трансформација не региструје се у свим исказима СНГ-а.   \n36а[x.]) Све губи значај. И бол. Неће  без бола да умре. Неће да га смрт сатре и разори, \nи у тој трулежи, која шкрипи и шушти под прстима, заустави му срце. Кад јој се прохте, \nпошто га измучи. Кад све изгуби значај. Он сада треба нешто веома лако да учини. Да \nгурне прст у тај кружић што се све спорије окреће. Он ће га зауставити, он. Својим \nпрстом. Својом вољом. Зар је то подвиг? Случајно је настао, неће случајно да нестане. \nНајпре ћу убити њу, смрт. Најпре њу. То је она моћ, онај корак. Најдужи. Оставља траг \nу камену. Право у срце. То тупкање је ђубриште. У главу ће. Глава је он. Она је крива \nшто нијe више уживао живот. И што не верује у загробни живот и Бога. Не лажи себе, \nневина је глава, невин је отац. А шта онда чека? Зар чека петлове? Свитање, чека. Тада \nкад настаје дан, тад завући руку под јастук, најпре откочити и чврсто стегнути, јер су \nму руке много ослабиле.  \n \nНе предај се, не ништи се, Гаврило. Гаврило, Гаврило... Говори гласније, вичи \nсвоје име, нека чује цела болница! (ВС 3, 258) \n \n36б[x.]) Everything was losing its meaning, even pain. He didn't want to end like this. He \ndidn't want to die without pain. He didn't want death to destroy him, to stop the beating of his  \nheart in this rotting flesh. Now when he felt like it after so much torment, and when \neverything had lost the last vestige of meaning, he ought to do something really very easy: \npress his finger into that little circle which was revolving ever more slowly. He  would stop it \nwith his own finger, by his own act of will. Surely that was a heroic deed? His  existence had \nbegun by chance, but wouldn't end so. First of all he would kill death itself. That was power − \nthe vital step and the longest. He would leave his tracks in the stone. Straight through the \nheart. That throbbing organ was a garbage heap. He would fire at his head; his  head was him. \nIt was the fault of his head that he  hadn't enjoyed life more, that he didn't believe in God or in \nlife after death. But that's a lie; his  head was innocent, and so was his father. What was he \nwaiting for? For the cocks to crow? Yes, he  was waiting for daybreak. When day showed its \n191 \n \nfirst light, then he'd thrust his hand under the pillow; first of all he'd  remove the catch and \ngrip it firmly, for his  hands were now very weak.  \n \nDon't destroy yourself, Gavrilo! Don't surrender! Don't, Gavrilo, don't! He raised his \nvoice and cried out his own name: let the whole hospital hear. (RE,  192−193) \n \n6.5.2.9. Доживљени говор → Индиректни говор.  Доживљени говор често се \nпретвара у индиректни говор. У наведеном примјеру упитни исказ СНГ-а у трећем \nлицу прелази у индиректно питање, при чему се независна клауза уводи уз помоћ \nглагола wondered.  \n36а[xi.]) Полази дуж зида, тротоаром, спорим, клецавим кораком проверава узгибану \nкалдрму; за леђима му букте швапски жагор  и смех. Шта се то догађа с њим? Запиње, \nвуче се напред оним својим дугим кораком низ таласаву, замућену улицу коју \nстешњавају кровови. Некуда отиче ћерамида. (ВС 1, 129) \n \n36б[xi.]) Vukašin tottered forward on the pavement; behind him he heard a burst of laughter \nfrom the Austrians and wondered what was happening to him. He pulled himself together and \nhurried on with his usual long stride down the undulating street squeezed by the roofs of the \nhouses. (IB, 92) \n \n \nПреводилац често претвара облике СУГ-а у индиректни говор:  \n \n36а[xii.]) А целог дана, јашући с положаја на положај, загледао се у небо, у ту тмушну \nнеизвесност: кад не би бар још два дана прокапало, да то мало артиљерије и комору \nизвуче на висове, склони се са угроженог пута; бар три дана да не кисну војници, обућа \nда им се осуши, да им лепо горе ватре на положајима. На највишим висовима сјахао је с \nкоња и удаљио пратњу, подуже је стајао и забринуто гледао ка Колубари, Ваљеву, \nПовлену: Зашто је синоћ застао, зашто данас не наступа фелдцајгмајстер Оскар \nПоћорек? Мења ли правац главних удара? Хоће ли на Београд или ће му се преко \nМаљена зарити у леђа армије и учврстити на Сувоборском венцу, па их сатерати у \nпотоке и колубарске каљуге? Једино нападом може се осујетити та уништавајућа \nнепријатељска намера. Нападом са Баћинца и Миловца. Баћинац и Миловац, два \nгоподарећа виса на крилима армије. Ту се учврстити, па двадесет првог новембра \nвелики напад. Двадесет први новембар? За три дана. Да, најкасније. Напад се не може \nодлагати. Можда је само у ових неколико дана Прва армија још способна за напад. \nКасније, она више неће моћи да крене у напад; остаће без људи, без вере, без жеље да \nнапада. Моћи ће само да узмиче, распада се, жали свој крај. Морао је сваком официру \nданас да каже: Српска војска неће бити поражена на Колубари, Сувобору, Руднику, \nнего онда када више не буде имала снаге за напад. Зашто још ћути и не саопштава \nштабовима одлуку да се двадесет првог креће у напад с Миловца и Баћинца? (ВС 2, \n81−82) \n \n \n \n192 \n \n36б[xii.]) Throughout the day, riding from post to post, he had stared at the sky, which was \nwhirling in gloomy uncertainty: if only the rain would hold off for at least two days, to give \nthem a chance to pull their small amount of artillery and the supply train up to the heights, \nwhere they would be more sheltered than on the vulnerable road. If only the soldiers could \nhave three days without getting wet, so that they could dry their footwear, and have bright \nfires at their posts. On the highest ground he got off his horse, walked some distance away \nfrom his staff, and for a long time stood gazing anxiously toward the Kolubara, Valjevo, and \nPovlen. Why had he stopped in his tracks last night? Why was Field Marshal Oscar Potiorek \nnot advancing today? Was he changing the direction of his attack? Did he intend to make for \nBelgrade, or was he going to throw his forces across Maljen in the rear of his opponents, dig \nin on the crest of Suvobor, then drive them down to the stream and mud flats of the Kolubara? \nOnly by means of an attack could he frustrate that intention of the enemy, whose plan would \nwipe them out if it succeeded. The attack must be launched from Baćinac and Milovac, the \ntwo commanding heights on the wings of the army. He would take up a firm position there, \nand launch the big attack on November 21. November 21? That meant in three days's time- \nthe latest possible date. The attack could not be postponed. Perhaps these few days were the \nlast in which the First Army was capable of attack. Later − in a few days' time− it would not \nbe able to attack: it would be without men, without faith, without any wish to attack: capable \nonly of retreat and disintegration, each man wanting only to get to his own home. He must tell \nevery officer today that the Serbian army would not be defeated on the Kolubara, nor on \nSuvobor or Rudnik, but only when it no longer had the strength to attack, wherever that might \nbe. But why was he still silent, why did he not inform the staff of his decision to start the \nattack from Milovac and Baćinac on the twenty-first? (TD, 57−58)  \nМајор Гаврило Станковић спрема се за први излазак након рањавања. Жели да \nузјаше коња, али у позадини чује коментаре људи: кладе се да неће бити у стању да \nучини такав подвиг. Унутар таквих исказа мијешају се унутрашње мисли мајора, као \nреакција на оно што чује у даљини. У енглеској верзији, искази пролазника који бацају \nопкладе дати су у облику индиректног говора, при чему се треће лице претвара у прво, \nпа добијамо исказе препричавања из перспективе мајора Гаврила Станковића.   \n36a[xiii.]) Радојко, смири коња. Коњ не трпи болесничке руке на себи, добар коњ не \nподноси брбљарије. Шта могу, ослабиле су ми руке. Не могу да се бацим у седло, као \nнекад. Око чега се то свађају болесници? Кладе се да не могу узјахати. Ех, људи, људи! \nЧик! Пашће као пањ. Ја! Као пањ, треснуће о басамаке! Хоћеш о пакло дувана, \nљуљнуће као дулек. Радојко, откуд људима толика злоба? Кладите се! Деде, кладите се! \nЧим закључите  опкладе, узјахаћу! Ништа глупље и јадније од смеха, мој Богдане. \nГледајте! Баца се у седло, жигну га нога, мамуза коња. Болница се пролама од \nодушевљених узвика рањеника и богаља. Па он јаше као некад. Може и препоне да \nпрескаче! Излете на капију, на друм. Откуд толики народ на улици, уз тарабе и зидове? \nПљесак, узвици одушевљења. Мамуза коња, каријером пролази Ваљевом, народ га \nпоздравља, праведан и племенит народ! Грађани, војници, заробљеници, сви му \nпљескају. Зар је он тако познат и славан богаљ? Живео мајор Гаврило Станковић! \n193 \n \nХвала богу што је Ваљево мало. Где је пут? Како да нема пута којим се излази? Мора \nшљивицима. Откуд толико дрвета, и тако густа! Гране ће га збацити из седла. Бију га по \nлицу, зелене су, ако, нека бију. Коња не може да заустави. Натисло зелено грање, коњ \nплива. Неко га дозива. Калафа! Не сме га стићи штаб дивизије. Стиже га Калафа с \nпратњом. Куда си наумио, Гаврило? (ВС 2, 252−253)  \n \n36б[xiii.]) Radojko, calm that horse down! A horse can't stand any but healthy hands on it, \nand a good horse can't take bubbling. Why are the patients quarreling? They're making bets \nthat I can't mount the horse. That'll fall down like a log. All right then, make your bets! As \nsoon as you're done, I'm getting on that horse! Bogdan, my boy, there's nothing sillier than \npeople's laughter. The hospital is echoing with the shouts of the wounded and crippled. But \nhe's riding just as he used to! He can jump over hurdles! He's flying out the gate and onto the \nhighway! Why so many people in the street, pressed up against the walls and fances? They're \nshouting, clapping, wild with excitement! He's spurring his horse, galloping through Valjevo! \nTownspeople, soldiers, prisoners of war − they're all clapping. He must be famous cripple. \nLong live Major Gavrilo Stanković! Where's the road? How can there be no road out in town? \nYou have to go through the plump orchards. That tree is big − thick, too. Its branches will \nthrow him from the saddle. They're scratching his face; never mind − they're green. The horse \ncan't stop. The green branches have crowded around him, the horse is floating. Someone's \ncalling to him. It's Kalafa! But the division staff mustn't catch up with him. Kalafa and his \nescort have overtaken him. How did you get here, Gavrilo? (RE, 188−189)  \n6.5.3. Мијешање изговореног и неизговореног доживљеног говора \nУ наведеном примјеру нема јасних назнака да ли Вукашин у себи замишља \nсадржај писма које ће послати оцу у Прерово, након двадесет година, или га гласно \nизговара. Преводилац закључује да Вукашин гласно изговара садржај писма, па исказе \nставља под наводнике.  \n37a) Као да му лакну кад урони у ветровиту, мокру помрчину. Пође улицом без \nсветиљки да никог не сретне, ником не каже реч, никог не чује. По мраку и глибу. У \nзору ће на станицу, у Ниш. Још ноћас оцу писмо. Мора. После двадесет година. Ноћас \nсам, оче, коначно одбио да уђем у Пашићеву ратну владу. Остао сам му опозиција. \nЈесам ли добро учинио, оче? А јутрос сам мог Ивана, добровољца, испратио на фронт, \nпошто сам уништио Пашићево писмо за Ивановог команданта пука, које би га извукло \nиз стрељачког строја и рова. Тако би и ти поступио, знам. У овој земљи зато и јесмо \nочеви. Да потврђујемо Аврамову веру и извршавамо  његову одлуку. Да жртвујемо \nсинове... Успорава корак поред кућице и башти: опоро и густо миришу и шуморе \nхризантеме. Помрчина, ветар, земља, све је натопљено мирисом хризантема. И киша. \n(ВС 1, 373) \n \n37б) Vukašin felt better when he plunged into the wet, windy darkness. He set out along an \nunlighted street so that he would not meet anybody as he walked through the mud and \ndarkness. At daybreak he would go to the station and take the train to Niš. But he would write \n194 \n \nto his father tonight; he must, after twenty years. \"Tonight, Father, I refused once and for all \nto join Pašić's wartime government. I'm  staying in the Opposition. Have I acted rightly, \nFather? This morning I saw my son, Ivan, off to the front as a volunteeer; I destroyed  a letter \nPašić gave me for Ivan's commanding officer, which would  have kept him out of the \ntrenches. You would have done the same, I know. That's what we fathers exist for, to confirm \nthe faith of Abraham and to carry out his decision − to sacrifice our sons.\" He slowed down. \nThe wind, the darkness, the earth, even the rain were saturated with the smell of \nchrysanthemums. (IB, 279) \nУ примјерима који слиједе бавићемо се и даље ситуацијама када није најјасније \nда ли је доживљени говор изговорен или не, као и случајевима када постоје јасни \nконтекстулни трагови који сугеришу присуство, односно одсуство компоненте \nизговорености исказа.     \nУ наведеном примјеру Косара се обраћа Ивановим родитељима, што је означено \nнаводницима будући да се сматра изговореном репликом. У наставку мајка се \nемотивно поздравља са својом бебом, и то у курзиву. Међутим, нема јасне назнаке \nунутар параграфа да се ради о њеним унутрашњим мислима, као што није најјасније да \nли се она само у мислима или директно обраћа Ивановим родитељима.   \n37а[i.]) А што сте бринули? Што сте, ко бајаги, бринули, што сте, што сте, госпођо? \nНећу нико да брине за мене, нећу! Што ти, синко мој гладни, вичеш толико, што си  се \nзаценио, лепи мој?... Сад ћеш да руцкиш, ако ти мајчетина нешто има, ако је од \nсикирације остала нека кап. 'Оћу да излудим, излудећу! Цапи је, загризи је, гладницо \nмоја, најгладнија на свету... Јао, сине мој, да л' ћеш да запамтиш како те мајка пред \nполазак у Скопље насикирала? Морам, Живота, да одем до наше куће, долазе Швабе и \nБугари, однеће нам све што имамо. Где ћу те у празну кућу? Ја сам крвопилном муком \nсваку крпу и сваку нашу стварчицу стекла. Ал', Живота, сине мој, сад воз нити полази, \nнити стиже на време, па бог зна кад ће да ти се врати мајка. Гризи је, вуци, синко мој, \nвуци, Живота, на дну је млеко. Па мораш да запамтиш, сине Живота, како је твоја мајка \nпрви пут овако плакала над тобом, плакала, пелене ти мокре, а цепало јој се срце што \nмора. А мора. Не може човек све да истрпи. Неки људи могу, ал' мајка не може. Мајка \nне може да буде џукела и ко бајаги. Па морам. Морам. Јао, сине мој слатки, за твоје \nдобро морам да одем до Скопља и спасем нешто. Донећу ти играчке, зеку, мацу, куцу, \nмеду, купићу ти у Солуну, у Инстанбулу, најлепше играчке што постоје. Је л' нема \nвише  ни кап? Добога! Па повуци више, мало запни, Живота, еј, тешко мени. Како сад \nда те спустим у колевку? Како, како? Ко зна, рат је, могу Бугари да дигну воз у ваздух, \nпа те сад гледам посљедњи пут. Јао, како ћу и шта ћу кад те спустим и покријем, а \nвреме ми је за воз. Јао, сине Живота! Живота! Видећеш, вратиће се твоја мајка. Живота, \nсине мој... Не погледавши Олгу и Вукашина, изађе у помрчину, јецајући. (ВС 4, \n386−387)  \n \n195 \n \n37а[i.]) \"Why? What's all the fuss about? I don't want anybody to worry about me!\" - You're \nhungry, my pet, aren't you? All out of breath from crying. Now you'll get your lunch, if your \npoor mother's  got anything, with all this worry. I'll go crazy, clean crazy! Go on, take a suck, \nhave a good bite, my poor hungry little boy. Will you remember how upset your mother was \nbefore she left for Skoplje? I must go to our house, Života. The Ftitzies are coming, and the \nBulgarians. They'll take  everything we have. Where will I put you in an empty house? I \nsweated blood to get every single thing, every rag. But now, Života, the trains don't leave on \ntime, and they don't arrive on time, and God knows when your mother will come back to you. \nGo on, Života, bite it, suck hard, the milk's at the bottom. But you must remember, Života, \nhow your mother cried over you, heartbroken because of what she had to do. So I must go. I \nmust go for your good. I'll bring you a bunny rabbit and a kitten and a puppy. I'll buy you the \nnicest toys in Salonika and Instanbul. Suck harder, give a good tug. Ah, but it's hard for me, \nŽivota! How can I put you in your cradle? How can I? Maybe the Bulgarians will blow the \ntrain sky high, and I'm looking at you for the last time. How will I put you down and cover \nyou up. What'll I do? I must go or I'll be late, Života, my son; you'll see, your mother will \ncome back! \n \nShe didn't look back as she disappeared into the night. (SD, 244)   \nУ наредној ситуацији читалац реагује на један сегмент прочитаног писма. У \nпрвом сегменту, није јасно да ли Аћим размишља о томе како није пуно погинуло \nвојника из Адамовог позива. Унутрашњи монолог се не ставља у курзив нити се \nортографски маркира. У другом сегменту, размишљајући о прочитаном дијелу писма, \nАћим користи СУГ у другом лицу и тиме се обраћа свом имагинарном саговорнику − \nаутору писма. Није јасно да ли своје исказе обраћања гласно изговара или не. \nПреводилац очигледно сматра да је исказ изговорен јер га ставља под наводнике.   \n37а[ii.]) Зато ми пратите још пара нек ми се нађе ако овас поскупи. За мене се не \nсекирајте и уздравље свима. Адам.  Коњички ескадрон Моравске дивизије другог позива \nу саставу Прве армије.  \n \nВечерас је више изгинуло из Моравске првог позива. То је тамо по планинама, \nиза Ваљева. А кад ступе у равницу, онда коњица јуриша.  \n \nЧита гласно друго Адамово писмо: \nПрошле ноћи код села Липолиста ранише ми Драгана. Фала Богу само му шрапнел \nрасекао кожу на левој плећки. \n \n \nФала богу. Несрећниче, шашавко мој. (ВС 1, 30) \n \n \n \n \n196 \n \n37а[ii.]) So please send me some more money. Then I'll have it in case oats gets even more \nexpensive. Don't worry about me. I hope you are all well.   \n \nAdam \nCavalry Squadron, Morava Division, \nSecond Draft, First Army \n \nThis evening there were more deaths from the first draft of the Morava Division. The \nfighting was in the mountains, beyond Valjevo. But when they came down into the plain, \nthere would be cavairy charges.  \n \nHe read Adam's second letter aloud: \nLast night Dragan was wounded near the village of Lipolist. The shrapnel just grazed the skin  \nof his left shoulder, thank God.  \n \n\"Thank God. You poor, miserable idiot!\" (IB, 17) \n  \nПрви подвучени исказ носи компоненту изговорености, па је и стављен под \nнаводнике у енглеској верзији. Међутим није јасно да ли је други исказ изговорен или \nне. Преводилац га ставља под наводнике под претпоставком да уколико је лик \nизговорио први исказ, наставиће да изговара и наредне исказе.   \n \n37а[iii.]) Мирко Царић не може више да издржи, па без поздрава излази напоље. И само \nшто је крочио с кафанског прага, стаде и стреса се од невидљивог Дунава, те огромне, \nледене, тамне воде која га мучи неким страхом који до сада није осећао пред битку. \nПоследњих дана и кад није на положају, и кад не гледа Дунав, кад је у соби или кафани, \nодједном осети дах реке, буди га погибељна студ воде, прожета јесењом трулежи из \nдунавских шума, на банатској обали. – Утопићу се, сигурно ћу се утопити! − промуца \nза себе. Кошава га засипа језом с Дунава. − Па ми непрелазимо Дунав, ми њих на обали \nчекамо. Зашто ме је страх? Лагано крену у кошаву и таму, ка Дунавском кеју. (ВС 4, \n234−235)  \n \n37б[iii.]) Wren could stand it no longer. He had barely crossed the treshhold of the cafe when \nhe stopped and shuddered, sensing the presence of the invisible Danube, that immense, dark, \nicy stretch of water which  tormented him with a fear he hadn't yet felt during the war. \nWherever he was during the last few days, he felt the river's  breath and the chill of that water \nwith its abundance of fish, shot through with decaying  matter from the forests on the Banat \nshore. \"I'll drown, that's for sure!\" he muttered to himself. The wind blew through him, \nbringing with it the horror of the turbulent water. \"But we aren't crossing the Danube, we're \nwaiting for them on this bank! Why am I afraid?\" He walked slowly into the darkness, toward \nthe Danube quay. (SD,  138−139)   \nЗа разлику од претходних ситуација из ове подгрупе, примјер који слиједи нема \nелемената двосмислености у себи. Ауторска дидаскалија показује како исказ Цркавају \nкао ми, каже задовољно и гласно да га чују Драговић и Спасоје носи обиљежје \nизговорености у себи. Ауторска дидаскалија се преноси на прави начин. Међутим, \n197 \n \nисказ није стављен под наводнике из непознатог разлога. Неколико редова испод, \nпреводилац ставља под наводнике сличан исказ.  \n37а[iv.]) Нађе два ђепна сата, оба раде; покупи све из унутрашњих џепова копорана, кад \nсване, прегледаће; преврће по ранцима, нигде хлеба; две конзерве и нешто пексимита. \nЦркавају као ми, каже задовољно и гласно да га чују Драговић и Спасоје, али их више \nне зове док  не покупи што вреди. Натовари се ћебадима и ранцима и суљну  се низ \nполеђену стену, ка  својима. Дозива их. Нису ваљда мртви, секну се и упали жигицу. \nСпасоје лежи с разнетом главом, у крви. Рафал га исекао, сунце му божје! − каже \nгласно. Пали другу жигицу: водник се скотрљао до клеке, лежи поребарке; не види крв. \nПрилази му, прислања главу на леђа: чује му дисање. (ВС 2, 279−280)  \n \n37б[iv.]) He shook out the knapsacks: there was no bread  anywhere, but he found two cans of \nfood and some kind of jam. So they're starving just like us, he said with satisfaction aloud so \nDragović and Spasoje would hear him;  but he no longer called their names until he had \nfinished collecting everything of value. He loaded the knapsacks and blankets on his back, \nand slithered down the icy surface of the rock toward his companions. He called their names. \nI suppose they're not dead, he thought quickly, then lit a match: there was Spasoje, with his \nhead blown open, in a pool of blood. The bullets had cut him to ribbons. \"Poor devil!\" he said \naloud. He lit another match: the corporal had rolled against a pine tree and lay on his side. He \nwent up to him and pressed his head against Bogdan's back; he could hear his breathing. (TD, \n206−207) \nУ примјеру који слиједи јасно је да се ради о исказу СУГ-а у другом лицу који \nније изговорен јер Ћосић уводи ауторску дидаскалију говори у себи. Упркос томе, \nискази којим се војсковођа моли вишој сили за помоћ стављени су под наводнике чиме \nим је придодата компонента изговорености.  \n37а[v.]) Нагло спусти слушалицу и смалаксало приђе прозору. Ветар тресе прозор и \nзасипа га кишом. Отвара га и говори у себи: Проспи се, небо. Потопи овај штаб и све \nштабове. Потопи болнице и гробља. Потопи, небо, све путеве који нас одводе у \nнезнано. (ВС 3,  525)  \n \n37б[v.]) He slammed down the receiver and walked wearily to the window. The wind shook \nthe pane and spattered it with rain. He opened it and said to himself: \"May the heavens empty \nand drown this and all other headquarters! And the hospitals and cemeteries. And submerge \nall roads that lead into the unknown!\" (RE, 386) \n198 \n \n6.5.4. Трансформације ауторске дидаскалије \nУ \nодјељку \nкоји \nслиједи \nпозабавићемо \nсе \nразличитим \nоблицима \nразмимоилажења између два језика када је у питању ауторска дидаскалија. Погледајмо \nкоје то све грешке преводилац прави, на основу анализе корпуса:   \n6.5.4.1. Промјена ауторске дидаскалије.  У наведеном примјеру преводилац из \nнепознатих разлога мијења ауторску дидаскалију, а са њом се мијења и врста \nдоживљеног говора. У конкретном примјеру Ћосић користи ауторску дидаскалију која \nподразумијева елемент изговорености, па би, самим тим, исказ So Vukašin too has lost \nhis son требало да буде стављен под наводнике и без курзива. Умјесто ауторске \nдидаскалије whisper, преводилац користи глагол thought, чиме реченична структура \nдобија елемент неизговорености. На овакав начин, директни говор постаје СУГ у \nтрећем лицу, па се ставља у курзив.  \n38а) Зар је и он изгубио сина? − шапну, па додаде строго: − Читај, Наталија. (ВС 1, 51) \n \n38б) So Vukašin too has lost his son, Aćim thought, then added sharply: \"Go on, Natalia.\" \n(IB, 34)  \nОба наведена исказа носе са собом компоненту изговорености јер лик шапуће. \nПреводилац, из неког разлога, ставља под наводнике само први исказ, док други исказ \nпосматра као помишљени говор, те га ставља у курзив и додаје ауторску дидаскалију \nкојом наглашава да се ради о скривеној мисли лика.  \n38а[i]) Није могуће! Због мене те тукао − шапну уздрхтао. (ВС 1, 251)  \n \n38б[i]) \"Oh, no!\" whispered Ivan, trembling. It was because of me that he was struck, he \nthought. (IB, 181)  \nУ наредном примјеру, подвучени упитни исказ не носи са собом компоненту \nизговорености јер Олга говори у себи. Преводилац преноси ауторску дидаскалију \nдајући јој карактеристике изговорености, па питање ставља под наводнике. \n38а[ii]) Он не примећује да је она клекла и примакла му се упиљивши се у њега. Јеси ли \nто ти, Вукашине?, понавља у себи. Човек с начелима. И сина за начела. И Ивана за \nидеју. Самољупче! (ВС 1, 115)  \n \n38б[ii]) She cried out to him, kneeling between the bed and the suitcase. He had not noticed \nthat she had moved closer to him and was keeling, imploring him with her eyes. \"Is this what \n199 \n \nyou are really like, Vukašin?\" she repeated to herself. \"A man of principles, a man who would \nsacrifice his son for an idea? Egotist!\" (IB, 81) \n6.5.4.2. Додавање ауторске дидаскалије.  У овој категорији илустроваћемо \nслучајеве у којима преводилац додаје ауторску дидаскалију тамо гдје је изворно нема у \nсрпској верзији, како би нагласио унутрашње мисли јунака. У конкретном примјеру, \nмисли су дате у облику СУГ-а у првом лицу. \n38а[iii]) Иван Катић не схвата то сасвим јасно, али од бриге што у битке иде без \nрезервних наочара нема жељу да о томе дуже разговара са Савом Марићем, \nнеуобичајено разговорним ове зоре. Навалио да га запиткује и какви су људи Французи \nи по чему се све разликују од Срба. А он ништа значајно није умео да му каже. Таквом \nрадозналошћу само му изазивао плаху, врелу тугу за Паризом; тим сада нестварним, \nсневаним складом слободе и лепоте. Том узбудљивом опсеном: на овом свету све се \nможе. Тако му се чинило. Свим младићима тако се чини у том граду. И мој отац је имао \nту веру. Никад више неће с књигом под мишком луњати Латинским квартом, слушати \nоргуље у катедрали Нотр Дам, пролазити Тиљеријама, опијати се оном руменом пеном \nженских осмеха на плочницима Сен Мишела. Не, не. Не кајем се. Морао сам доћи.  \n(ВС 2, 390) \n \n38б[iii]) Ivan Katić could not quite grasp this, but because of his own anxiety about going into \nbattle without a spare pair of glasses, he had no wish to prolong this conversation with Sava \nMarić, who was unusually talkative that morning at daybreak. He had pestered Ivan with \nquestions about what sort of people the French were, and how they were different from the \nSerbs. But Ivan couldn't tell him anything at all significant. Sava's curiosity simply aroused in \nIvan a violent,  burning sadness at the thought of Paris, that city now beyond his reach, that \ndream-like amalgamation of freedom ad beauty, and the exciting illusion that there was \nnothing in this world one couldn't do. That was how it seemed to him, and how it seemed to \nall young men in that city. My father believed that, too, he thought. Never again would he \nstroll through the Latin Quarter with a book under his arm, listen to the organ in Notre Dame, \nwalk through the Tuileries, and experience the heady sensation of seeing women's smiles, like \nrosy foam, on the pavements of the Boulevard Michel. No, of course I don't regret coming \nback, he thought; I've no regrets at all − I had to come. (TD, 287) \nАуторска дидаскалија додаје се и у изворним примјерима СУГ-а у другом лицу \nједнине. Преводилац понекад два исказа спаја у једну реченичну цјелину, при чему се \nискази везују ауторском дидаскалијом. \n38а[iv.]) Олга му слуша несан и благо га милује по коси и руци, у једном тренутку једва \nсвлада плач, несрећна, очајна што је не загрли, што је ноћас не загрли као своју жену... \nЗар не осећа колико чезне за љубављу? Колико је љубав њен бол. Не разуме бол или \nнема снаге за ту жртву? Или не може из своје самоће? Он не разуме бол. Не разуме зато \nшто је тако јак? Или једноставно зато што је не воли довољно. Боже! Како је ужасно \n200 \n \nбити ноћас сам. А он је поред ње, од њеног дисања ништа друго не чује: дамара му срце \nпод њеном шаком, врелом, разголићеном за додир... (ВС 3, 53−54)  \n \n38б[iv.]) Olga knew that he was still awake and gently stroked his hand and hair, so gently \nthat he didn't take her in his arms, that this night he didn't embrace her as his wife. Couldn't he \nfeel how strongly her pain yearned for love? How her love was the measure of hеr pain? \nPerhaps he couldn't emerge from his own loneliness, or understand pain because of his \nstrength. Maybe he didn't love her. My God, she thought, it's terrible to be alone tonight. He \nlay there beside her; she could hear no other sound but his breathing. His heart beat beneath \nher outstretched hand, burning and wide open, waiting for his touch. (RE, 35) \n Осим што преводилац додаје ауторску дидаскалију која не постоји у српском \nоригиналу, он уводи и прилошку одредбу за начин − in confusion − којом детаљније \nпојашњава начин на који лик изговара претходни исказ.   \n38а[v.]) Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ? Између Азије и Европе, на \nграници вера, царстава гинули смо неразумно, више за друге него за себе...и не  \nстекосмо ниједног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи \nсмо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! − Није \nжелео све то да каже. Неумесно је, осећа. Лакну му кад Пашић најзад проговори: (ВС 1, \n91-92) \n \n38б[v.]) \"What kind of people are we?\" Vukašin muttered in confusion. \"Caught between \nAsia and Europe, on the frontiers of religions and empires, we have perished foolishly, \nmourned by no one, perished more for others than for ourselves... and we haven't gained a \nsingle faithful friend. Wretched and accursed nation! We're the only country in Europe that \ndoesn't have a single true friend. Not one!\" He had not meant to say all this; the words seemed \ninappropiate. He felt relieved when Pašić at last began to speak. (IB, 63) \nПримјер 38[vi.]) биљежи рјеђе ситуације: дидаскалија у иницијалној позицији \nодваја се запетом иза које слиједи велико слово.  \n38а[vi.]) Зима пробуди Толу Дачића; стресе се и отвори очи: тмина је, ватра се угасила, \nдими се неколико угарака, никог око ватре. Уплаши се и скочи. Около горе још само \nтри ватре; остале се загасиле, отишли у гробље, рече у себи и стресе озебла и мокра \nрамена: лака, много лака. Торба! Где ми је торба? Јао, торба! Саже се, разгрну сноп \nшаше, забауља око ватришта, ражџара ватру, нигде торбе! (ВС 3, 138)  \n \n38б[vi.]) Feeling cold and wet he woke up: it was pitch dark, the fire had gone out, though a \nfew twigs still smoldered; there was no one around. He was frightened and jumped up. Only \nthree fires were burning nearby; the rest had gone out. They've  gone off to the graveyards, he \nsaid to himself, and shook his wet, cold shoulders: that was better, much better. What about \nhis bag? Where's my bag? He thought, My bag's gone! He bent down and rummaged through \nthe straw, crawled around the remnants of the fire, poked it; but there was no sign of his bag. \n(RE, 102)  \n201 \n \n6.5.4.3. Брисање ауторске дидаскалије.  Рјеђи су случајеви када се ауторска \nдидаскалија из српског оригинала не преноси на енглески језик, као што показује \nсљедећи примјер. Остатак реченице преводи се као засебна цјелина.   \n38a[vii.]) Зар је овом сељаку свеједно што сам везан зато што сам од батина штитио \nњегове другове, сељаке? − пита се у себи Богдан и у одсјају ватре посматра стражара, \nспремног да га убије. Зар заиста ни људима које туку ништа не значи његово \nсупротстављање батинашу Дунићу, зар ће он за њих бити само усијана глава ако га и \nстрељају? Мисли ли тако због војничке дисциплине, због заклетве отаџбини, због \nстраха за своју главу? Зар та заклетва људе за све оправдава? Њему је руке везао Сава \nМарић, храбар човек, паметан, поштеним га сви сматрају. И батине је одсекао и њему је \nвезао руке, све у име свог лукавства које је за њега највиша моћ и никад није \nнепоштено ако главу чува. Можда лукавство према сили заиста није нечасто, можда је \nоно и мудрост живота. Али, оно је то у свету који мрзи и жели да сруши. (ВС 4, 251)  \n \n38б[vii.]) Doesn't it matter to this peasant that I'm tied up because I tried to protect his fellow \npeasants from being beaten? In the reflected light of the fire Bogdan looked at his guard, a \nman ready to kill him. Did his opposition to Major Dunjić mean nothing? If he were shot, \nwould these people regard him as a hotheaded fool? Did they think that way because of \nmilitary discipline, because of their oath to their country, or because o fear for their own \nnecks? Surely people didn't think that this oath justified everything? It was Sava Marić who \nhad tied up his hands, a brave and sensible man, whom evеryone considered honorable. He \nhad cut the rods for the beating, too, and then tied Bogdan's hands, all in the name of that \ncunning which for him was the greatest power of all and could never be dishonorable if it \nsaved one's life. Maybe it wasn't dishonorable to confront force with cunning, perhaps it was a \nlife-preserving wisdom. How he hated this world. (SD, 150) \nЗа разлику од претходног примјера, преводилац не преноси ауторску \nдидаскалију, као и остатак реченице.  \n38а[viii.]) Та збуњеност га не напушта ни кад брбљиви стражар спусти ћелијску резу за \nњим и он се нађе у сутонској тами празне камене ћелије с прозорчетом у решеткама, \nпод самом таваницом. Жртва милитаристичких и буржоаских заблуда или батинаш с \nмаском несрећника? Подлац или очајник? − шапуће корачајући ћелијом док се апсаном \nразлежу вика и звиждање дисциплинских кажњеника, љубавника, уживалаца, \nленштина. Како се борити против несрећног човека? Како мрзети непријатеља који \nпати? Он је жртва класе чија је песница и чизма. О томе би сада Наталији писао. Ваљда \nће се тај очајник до сутра сетити да му треба одвезати руке. Захтеваће, штрајковаће, \nмора му дозволити да Наталији напише писмо. (ВС 1, 230)  \n \n38б[viii.]) He was still bewildered when the garrulous sentry lowered the grill behind him, \nand he found himself back in his dim stone cell with its small barred window near the ceiling. \nWas Glišić a victim of the errors of the bourgeoisie and the military, or a thug wearing the \nmask of an unhappy man? Was he a mean, loathsome creature or a man overwhelmed by \ndespair? How could you fight an unhappy man? How could you hate an enemy who was \n202 \n \nvisibly suffering? Glišić was a victim of the class whose clenched fist and heavy boot he was. \nIf only he could write to Natalia. Presumably this unhappy creature would remember to untie \nhis hands before tomorrow. He would demand it; he would go on a hunger strike; Glišić must \nlet him write to Natalia. (IB, 168)   \n \n6.5.4.4. Помјерање ауторске дидаскалије.  У корпусу се проналазе и случајеви \nпомјерања ауторске дидаскалије унутар исказа, као што илуструје примјер (38[ix.]).    \n38а[ix.]) Сада му је мило што види осмех на Хаџићевом лицу, мило му је и то што је \nрекао о првој победи, али због нечега не може да се обрадује као Хаџић, не сме да се \nобрадује. Полази у механу где ради начелник штаба, официри га радосно поздрављају, \nнадмећу се у хваљењу победе, наздрављају му. Нека се што више радују, мисли, нека се \nи неоправдано радују. Здраво је то. Биће их сутра мало стид да куњају због неког \nпораза. Професор Зарија му прилази са чашом, усхићен: (ВС 2, 130) \n \n38б[ix.]) Mišić was pleased now to see the smile on Hadjić's face, and he liked hearing his \nwords about the first victory, too; but for some reason he could not rejoice in the same way as \nHadjić − he dared not. He passed into the inn where the chief of staff worked; the officers \ngreeted him joyfully, vied in offering congratulations, and drank his health. Well, he thought, \nlet them rejoice as much as possible, even if there is not much cause for rejoicing. It's better \nthat way, and they'll be a bit ashamed to be downcast over a defeat tomorrow. Professor Zarija \ncame up to him with his glass, absolutely delighted: (TD, 95) \n6.5.4.5. Пренос једне ауторске дидаскалије.  У корпусу се региструје \nјединствен случај када Ћосић нуди више ауторских дидаскалија, а преводилац се \nодлучује за једну од њих у благо измијењеном облику: шапутати → whispered to \nhimself (шапутати за себе). \n38а[x.]) Говори, шапуће, мисли: \n \nУћутите, несрећнице, престравићете децу. До зоре, бар. За један сан деци и стоци, \nљуди. Ућутите да поспе регрути. Посљедња им је ноћ у постељи и сувоти. Није добро \nкукњаву да донесу на бојиште. Мора се живети. Још није дошло најгоре, људи.  \n(ВС 1, 26)  \n \n38б[x.]) \"Be quiet, you poor creature,\" he whispered to himself, \"or you’ll scare the children. \nTill daybreak at least. Let the children and  the animals sleep. Keep quiet so that the \nconscripts can get off to sleep − this is the last night they’ll sleep in a bed or a dry place. It’s \nnot good for them to take  the sound of wailing to the battlefield. Life must go on. We haven’t \nseen the worst yet.\" (IB, 14)  \n203 \n \n6.6. \nОртографска и просторна дистинкција између  \nдва различита облика доживљеног говора \nУ примјеру (38) Ћосић даје реплике медицинске сестре Милене Катић и \nрањеног Богдана Драговића. Реплике су раздвојене елементима СУГ-а у трећем и \nдругом лицу који представљају унутрашње мисли озлојеђеног војника, као реакција на \nразговор двије жене које у позадини чује. Све је дато унутар једне цјелине како би се \nосликало стање ума полусвјесног војника. Реплике различитих саговорника \nпреводилац раздваја у нове цјелине. У параграфу \"We can't let him go until his \ntemperature is down. Who can look after him better than I can?\" Yes, it was she долази до \nпреводилачке недосљедности, јер би иза првог исказа требало да иду затворени знаци \nнавода будући да други исказ изговара мајка, а први медицинска сестра. Преводилац то \nне препознаје па оба исказа представља као да припадају једном саговорнику. \n39a) Богдан Драговић осећа хладну руку на челу и из муклог жамора неко дозивање. \nОдазвао би се, нема гласа. Не може да отвори очи од руке која се, хладна, окрепљујућа, \nмиче по врелини чела. Не спава, мајко. Има велику ватру. То је она, Иванова сестра. \nДајте ми га да га носим кући. Ко ли је то? Не можемо да га пустимо док му не спадне \nватра. Па ко ће, дете, њега да чува боље од мене? Она је. Бар неколико дана мора да \nбуде под лекарском бригом, наредили су ми доктори. Овдје? Ја ћу да га чувам, не \nбрините. Богдан је друг мога брата, рекла сам вам. А шта ћу ја да радим? Јесте она: \nодгуркује очне капке: рујни, модри, врани прсти мајчини...Увек су такви, од боја \nћилима и крпара. Додирује трепавицама њене прсте, гледа им боре; притискује му чело, \nобрве, очи; њише их дисањем, подиже их болом у грудима. Шта ће бити с њом ако \nумрем? А хоћеш ли, госпођице, да уредиш с докторима да останем уз њега док је овде? \nПомагаћу ти. И пазићу све у овој соби. (ВС 3, 123−124)  \n \n39б) Bogdan Dragović felt a cool hand on his forehead and out of the dull murmuring heard \nsomeone call his name. He would have answered, but he had no voice. He could not open his \neyes because of that cool, strong hand which moved over the burning surface of his brow.  \n \n\"No, he's not asleep; he has a high temperature.\" It was the voice of that girl, Ivan's sister.  \n \n\"Let me take him home!\" Who could that be? \n \n\"We can't let him go until his temperature is down. Who can look after him better than I can?\" \nYes, it was she. \n \n\"He must be under medical supervision for at least a few more days. That's the doctor's \norders.\" \n \n\"What , here?\" \n \n\"Don't worry, I'll look after him. Bogdan was my brother's friend.\" \n204 \n \n \n\"What shall I do, then?\" Yes, it was she. He forced his eyelids open: there were his mother's \nfingers, dark red, blue, and black from the dyes of the rugs. He touched her fingers with his \neyelashes and saw their wrinkled skin; they were pressing his forehead, his eyebrows, his \neyes, rising and falling with his breathing, lifted up by the pain in his chest. What will happen \nto her if I die? \n \n\"Nurse, could you arrange for me to stay beside him while he's here? I'll help you, and I'll \nkeep an eye on everybody in this room.\" (RE, 90−91)  \nДа би истакао напетост ситуације у ратном вртлогу, често се реплике \nсаговорника дају унутар једне цјелине. Генерал Мишић жели да зна како се припадник \nњеговог пука зове, док преостале реплике припадају војнику Драгутину. Преводилац \nне само да раздваја реплике у одвојене цјелине, већ и мијења њихов редослијед, како \nби попримиле логичнији слијед.   \n39a[i]) Шта чекаш! Улази, војниче! − наређује генерал Мишић изубијаном војнику. \nКако се зовеш? Куд ћу овакав? Драгутин. Испрљаћу све, господине. (ВС 2, 23) \n \n39б[i]) \"What are you waiting for? Get in, man!\" said Mišić to the beaten up soldier from \nwhose face blood was spurting. \"What's your name?\" \n \n\"Dragutin, sir. But where can I go like this? I'll make everything dirty, sir.\" (TD, 11) \n У ријетким случајевима када Ћосић одлучује да уведе монотону структуру \nсвојих микродискурса, користи СУГ у првом лицу множине како би изразио \nколективни став или стање једне нације у вихору рата. Искази су у српској верзији дати \nповезано: бришу се интерпункцијски знаци између више реченица, а мисао постаје \nједна реченица са више зависних клауза. На овакав начин Ћосић изражава ток мисли \nкоји је спонтан, несређен и, самим тим, не може бити интерпункцијски маркиран. \nПреводилац дијели мисли у неколико реченица које су обиљежене великим почетним \nсловом и знаком интерпункције. Примјер представља јединствен случај када Ћосић \nуводи колективни глас масе.  \n39a[ii]) Човек је откад се зна за њега, и види се одмах: дошао усред наше сјебаније кад \nнам кола низ урвину јуре и испречио се пред руду а може дупе украј а не под гранате \nкоје само што не прште по овом кркљанцу где се не зна ни шта смо ни куда ћемо под \nпроваљеним небом те нам од кише и зуби иструлише а сутра ће нам мраз и снег уши и \nпрсте да скрате па ћемо да останемо занавек у рову и раци истој можда ће бити како он \nкаже а ако и с њим не буде боље и тако како рече онда се више ни у кога и ни у шта \nнемамо да уздамо: баш да видимо шта ће и овај човечуљак са жутим брковима што се у \nновом шињелу и чизмама до колена с вранцем  посилнима и свитом искурчио пред нас \n205 \n \nкад нам се све смркло да не сване никад јер и нема за шта кад нам је судбина псећа и до \nрата и у рату. (ВС 2, 46)  \n \n39б[ii]) You can see what a man's like by everything he does: he came right into the middle of \nour blasted mess when our cart was tearing down the underbush and stuck himself in front of \nthe shaft, but perhaps he had his backside hindmost, but not under the shells which were \nspurting all over this chaos. We don’t know where we’re going to go in this cloudburst; our \nteeth will rot from this rain and tomorrow the frost and snow will rip the top off our ears and \nfingers and toes. We’ll stay in this ditch forever, in the same grave maybe. It will be like he \nsays maybe. It will be even better with him, just as he says; then there’s nothing and nobody \nto rely on. We’ll just see what this man with the yellow mustache will do, the one who turned \nup here in front of us in his new overcoat and boots up to his knees and his orderlies and his \nstaff, just when everything was black as night and we’ll never  see daylight again. And what  \ncan we do when we had a dog’s life before the war and now in the war. (TD, 30) \nНаредни примјер представља сан уснулог Милоја Дачића. Сан је дат без \nинтерпункцијских знакова, што преводилац не пресликава у језику превода. Милоје \nснива и експлицитне ријечи газде Аћима Катића које су упућене њему: шта си Милоје \nрадио до подне сам мораш да покосиш сви косачи су у рату. Преводилац не ставља под \nнаводнике овај исказ иако задржава редослијед ријечи у реченици који одговарају \nупитној реченици: Aćim waved his stick and said what have you been doing Miloje.   \n39а[iii]) ...Сам коси Аћимову велику ливаду поред Мораве како замахне косом \nпрепелица прхне са јаја жао му јаја препелице кукају око њега Аћим маше штапом шта \nси Милоје радио до подне сам мораш да покосиш сви косачи су у рату запиње прште \nјаја причице беже из њих и пијучу пред косом жене за њим преврћу откосе и пласте \nсено преровски атар се заливадио и с оне стране Мораве зажутела се дуњица заплавела \nдетелина до неба кад ће то да покоси руке му се из рамена чупају жене му прете вилама \nкуле над Планином  црни облаци на длановима му пуцају жуљеви лину киша: Милоје \nДачић осећа у раменима онај трнући  косачки бол, знојав је, прсли му жуљеви на \nдесном длану, јауче; тај бол је оштар и љут, зна га добро. А зна и да му је одсечена \nдесна рука, па како онда тако боли тај распрсли жуљ на брежићу палца? (ВС 3, 388) \n \n39б[iii]) He was by himself, mowing Aćim's big meadow beside the Morava. As he swung his \nscythe, a quail fluttered out of an egg. He felt sorry for the egg; the quails were crying. Aćim \nwaved his stick and said what have you been doing Miloje; you must mow that meadow \nyourself by noon. All the rapers are in the army now. The eggs spattered and the little birds \nran out of them chirruping in front of his  scythe. Behind him women turned over the newly \ncut grass and piled it into stacks. They were mowing the meadows all around Prerovo. The \nquince were turning yellow on the other side of the Morava and the clover was blue as far as \nhe could see. When would he finish mowing? His arms were nearly wrenched off his \nshoulders; the women were threatening him with their forks; the clouds were black towers \nabove  the mountain; blisters were bursting on the palms of his hand; it was pouring. Miloje \nDačić could feel in his shoulder that numb pain from reaping, he was sweating, the blisters \n206 \n \nwere bursting on his right hand, he groaned. It was a sharp fierce pain; he knew it well, but he \nknew that his right arm had been cut off, so how could he feel pain from a burst blister on the \nball of his thumb? (RE, 286−287) \n6.7. \nТрансформација главних мисли у споредне мисли \nПримјер (40) представља јединствен случај када преводилац ставља у заграду \nједан тип говора, као споредну мисао лика − Богдан мисли да сам кукавица. \nПреводилац је на овај начин покушао да уведе ред у низ различитих мисли које \nпролазе кроз главу Ивана Катића. Не само да се облик СУГ-а ставља у заграду, већ се и \nтрансформише у облик СНГ-а у трећем лицу.  \n40a) Иван поуздано зна да се Слобода њише и суља некуда, шкрипи и хуји; зато се \nраскречио, разлактио и држи шакама главу, штити теме да га у том неминовном паду не \nразлупа о таваницу или келнерал, страхујући највише за наочаре: ако му наочаре слете \nу том црном кршу, ни Богдан Драговић неће моћи да их нађе. Шта ли он мисли о мени? \nА како слеп да погинем за отаџбину? Мучи се и не може никако да се сети: зашто је \nцивиле ритао ногом  у стражњицу, жирадо шешир, фес, тројица, четврти подигао \nстолицу, герок, онај што је претио Глишићем и војводом  Путником: тога је промашио \nи лупио ногом о зид, можда је и прсте поломио: боли, јесте, боли, може се и без прстију  \nпогинути за отаџбину, да, онај уштогљени идиот са жирадо шеширом, кад се брже \nсазнало да је члан Државног савета, усред Слободе грдио српску интелигенцију, \nПашића, за ту господу српски команданти немају памет једног швапског  наредника: \nтада је он устао и распалио га ногом у гузицу, али пре тога попео се на столицу, на \nстолицу или на сто, и викнуо: Dulce est for patria mori! Жирадо шешир виче est, est,  ко \nје он да ме исправља што сам изоставио est, откуд сам баш то изоставио, јесте: ено га на \nкелнерају, тај жирадо шешир, он је узрок, то јест повод, стварно је вређао рсположење \nђака у Слободи, тај једини жирадо шешир, а да га Богдан није ухватио, Богдан мисли да \nсам кукавица, он би све те избеглице и позадинске пацове и шимпанзе побацао у \nВардар; заиста, није требало, није, и шта му је била потребна та туча, вежба за рат, \nједан егзерцир у Слободи, прва туча у његовом двадесетједногодишњем животу, браво \nИване, једина туча у Слободи уочи наше велике, свете жртве за отаџбину, дело је, \nдакле, сина Вукашина Катића, моралног и интелектуалног мача Србије... (ВС 1, \n265−267)  \n \n40б) Ivan knew for sure that the Sloboda Cafe was rocking and swaying, creaking and \nmoaning on its way somewhere, so he sat with his legs apart, planted his elbows on the table, \nand held his head in his hands, carefully protecting the top of his head so that, when the \ninevitable crash came, he would not bang against the ceiling or the bar. He was most afraid \nfor his glasses: if they fell off amid this black turmoil, not even Bogdan Dragović would be \nable to find them. And how could he die for his homeland blind as a bat? \n \nTry as he would, he simply could not remember why he had kicked those civilians in \nthe ass, three civilians altogether, inluding one in a straw hat and one in a fez. A fourth, \n207 \n \nwearing a flock coat, he had missed, hititng his foot against the wall. Maybe he had broken \nhis toes; his foot sure hurt. Maybe he would die for the homeland without any toes. That \nstuffy old idiot with the straw hat, a member of the State Council, had berated Pašić and the \nSerbian intelligentsia right in the middle of the cafe; for those gentlemen the Serbian \ncommanders hadn't as much sense as a German sergeant. Then he had kicked him hard in the \nass, but first he had climbed onto a chair, or maybe it was a table, and shouted: Dulce pro \npatria mori. Straw Hat had shouted, \"Est, est\"; who does he think he is to correct me for \nleaving out est, and why did I leave it out anyway? There he is, that Straw Hat, at the bar. It \nwas all his fault; he really had spoiled the mood of the students in the Sloboda, and if Bogdan \nhadn't caught hold of him (and Bogdan thought he was a coward) he would have thrown all \nthose refugees, those draft-dodging rats and apes into the Vardar. He should not have done \nthat; why did he have to hit people, practice for the war, have a drill exercise in the Sloboda; it \nwas the first time he had hit anybody in all his twenty years. Bravo, Ivan! Only one blow \nstruck in the Sloboda on the eve of their great and holy sacrifice for the homeland, and it was \nstruck by his son of Vukašin Katić, the moral and intellectual sword of Serbia... (IB, \n193−195)   \n6.8. \nПреводилачке недосљедности унутар курзивног фонта \nЧесто се облик директног говора ставља у курзив као да се ради о помишљеном \nговору. У наведеном примјеру исказ је под наводницима јер се ради о прошлости, па је \nмогућност грешке сведена на минимум. Наредну реченицу, која је такође облик \nдиректног говора, преводилац третира као директни говор.  \n41a) Оста сам, али не седе; ослони се шакама о сто пун јутрошњих неповољних \nтелеграма из савезничких престоница и извештаја са бојишта које му је малопре предао \nминистар војске: „Критично! Критичније не може бити, господине председниче.“ „Биће \nјош критичније, господине пуковниче, биће“, узвратио му, с помишљу: Човек који у \nсвакој несрећи  не мисли  да може бити још теже  није за министра у мојој влади. Тако \nповијен над столом и с погледом упереним у го зид замисли се: у сутрашњем говору на \nтајној седмици Народне скупштине, сазваној због нагло погоршаног положаја Србије, \nшто никако не треба да каже? О положају у ком се нашла Србија, којој један крај \nосвајају  непријатељи, а други отимају пријатељи, кад војска једва одолева на фронту, а \nсавезници Бугарској дају Македонију и не шаљу муницију и ратну опрему, док \nопозиција у Скупштини и новинама виче „Пашић је кривац за ову нсрећу“, а светина јој \nверује, како да најмање каже кад сви очекују да све, и најгоре, каже? Јер  у великим \nнесрећама људи виде и оно што  не виде, и знају  и оно што не знају. Данас свака \nбудала може да докаже да је положај Србије безнадежан. А њихова је дужност да укаже \nна разлоге за наду. Да казује наду не доказујући је много. Због нечега људи не верују у \nполитику са доказима. Али ту је  опозиција која против такв политике има сада све \nдоказе, а намерна је да га сруши. Кад би сутра у Скупштини, а нарочито у новинама, \nоног Вукашина Катића некако ућуткао. Он је једини опозиционар који и паметно збори, \nа људи му верују. Такав му министар сада треба. Нема политичке  слоге без Аћимовог \n208 \n \nсина који се свакој политичкој слози највише опире. Како за своју политику да \nпридобије њега, свог старог, опаког противника? На летошњим скупштинским \nизборима, пораза од њега спасао га аустроугарски напад на Србију. (ВС 1, 59)  \n \n41б) When Jovanović had gone out. Pašić leaned over his desk, piled high with morning's \ndisagreeable telegrams from the Allied capitals and recent reports from the battlefield: The \nsituation could not be more critical, Prime Minister. \"It will certainly get worse, Colonel.\" \nPašić murmured, and the thought struck him that a man  who didn't think  in time of \nmisfortune that things could be even worse didn't  belong in his cabinet. As he stood bent over \nhis desk, he reflected on his speech for the next day's secret session of the National Assembly: \nwhat should he take care not to say? He considered Serbia's position, one part of her territory \nconquered by her enemies, another part being taken away by her friends, and the army barely \nable to hold  out at the front. The Allied wanted to give Macedonia to Bulgaria and failed to \nsend munition and military equipment; meanwhile, the Opposition was blaming him for the \ncountry's troubles! And the mob believed them. In this situation, how could he say as little \npossible, when everyone was expecting him to tell everything, even the worst? Today any \nfool could prove that Serbia's position was hopeless. And yet it was his duty to give reasons \nfor hope without providing much evidence. Curiously enough, people have little faith in a \npolicy buttressed by proofs. But there was the Opposition, determined to crash him. If only he \ncould silence Vukašin Katić in the Assembly tomorrow. He was the one member of the \nOpposition who spoke sensibly, and the people believed him. There would be no political \nagreement without Aćim's son, who persistently opposed any suggestion of a political \ncoalition. How could he win him over, his old and dangerous opponent. If the truth be known, \nthe Austro-Hungarian attack on Serbia had saved him from being defeated by Vukašin in the \nsummer elections. (IB, 39−40)  \nУ наведеном примјеру директни говор, који је стављен под наводнике, \nпреводилац обиљежава курзивом, заједно са обликом СУГ-а у трећем лицу који \nслиједи након затварања наводника.  \n41а[i.]) „Па где је досад, траг му његов?!“, викнуо је Ђорђе, бацио цигару и пошао \nјабучаром ка плоту, преко кога Адам прелази кад се ноћу враћа кући. Што мора и ноћас \nпо тој смрдљивој жентурачи, навући ће болест, смрт јури на те што се ћушкају по \nженским ракљама. Што и ноћас мора да гази цвеће око нечије куће, домаћину чупа \nсено, плаши кокошке сиротињи? Што и ноћас мора,  као за вампиром , пси да реже и \nлају за њим, што? Сео је уз плот који Адамова нога прескаче, ухватио се за  прошће \nшто га Адамове руке сваке ноћи стежу. Запамтио је: „Ти што се сатиру по женама, \nкратког су века. Убија их нека звезда поноћница коју само они виде, кад обневиде. \nЊена жишка падне им у срце и нагори га, Тад почне јектика.“ Каква звезда, каква \nжишка! Те који због жена људима ломе плотове, њих колац убија, секира. На њих трчи \nпас, нож, куршум, свакојака усмртија. Ноћу гину. (ВС 1, 35) \n \n41б[i.]) \"Where is he?\" cried Djordje, throwing away his cigarette and walking across the \napple orchard toward the fence. Why does Adam have to be with those women tonight? He'll \ncatch a disease; death goes for those who shove themselves between women's legs. Why must \n209 \n \nhe trample the flowers around somebody's house, mess up someone's hay, and frighten some \npoor man's chickens? Why tonight, why? Djordje sat down by the fence which Adam's legs \njumped every night and seized hold of the fence post which Adam's hands gripped every \nnight. Those who wear themselves out with women have a short life, he thought. They are \nblinded by a midnight star which only they can see. Its spark falls into their hearts and burns \nthem up. Then tuberculosis starts. Some star! Some spark! Those who  break people's fences \nto get to women are killed by an ax. They are attacked by dogs, knives, bullets. Death rushes \nat those who run after women. They perish by night. (IB, 21)  \nПримјер (41[ii]) илуструје случајеве преводилачке недосљедности унутар \nсусједних параграфа. Ћосић уводи параграфе дијалога без реплике, гдје се Косара \nобраћа нервозним путницима на жељезничкој станици. На основу Косариних одговора \nзакључујемо како би искази осталих путника могли да изгледају. У наредном \nпараграфу разговара са војником који јој помаже да окупа сина хладном водом. \nРеплике војника поново нису дате експлицитно. Очигледно се у оба случаја ради о \nизостављеним репликама, односно о истоименом типу доживљеног говора, стога није \nјасно зашто преводилац Косарин разговор са путницима ставља у курзив, улазећи тако \nу сферу неизговорености, док параграф у којем Косара води дијалог са војником \nставља под наводнике.  \n41а[ii.]) Куд сте наврли, госпођо? Стићи ћете у Солун, не брините. Баш ме брига што је \nкласа! Нема класе, господине, кад бежиш из Србије. Нећу да се скинем из воза док се \nлепо не разјутри. Немам пара за собу, и нећу дете да вучем нишким улицама. Идем у \nједну праву господску кућу, београдска господа, ви добро знате кад господа устаје. \nЖалим. Стојте и чекајте док ми се дете не пробуди.  \n \nПа шта хоћете, да дојим дете стојећи? Пардон, госпођо. Ако нисте рађали, ви \nнисте рођени. Жандарма ћете да доведете? Почешаћу се испод пупка кад га видим. Баш \nме брига што сте платили карту до Атине. Ја сам платила до Ниша, и све док воз не \nпође из Ниша, имам право да седим. Ручким ми, сине, још мало. Вуци још. А сад, нека \nвам је срећан пут, господо, и клекните одмах па се молите Богу да вам бугарске комите \nне дигну пругу, и воз, и вас, све у ваздух! \n \nВојниче, види се да си човек, чим ти је рат одгризао ногу. Деде, здравља ти, \nпумпај ми воду да окупам дете. Таква му навика. Чим се надоји, одмах се унереди. \nПраво да ти кажем, идем у праву господску кућу, први пут ће деда и баба да виде \nунука, и није лепо да им буде неокупан. Ма није ладна. Откад сам га родила, нисам га \nтрипут окупала у топлој води. Лето је још, мушко је, фала богу, и оћу да ми се навикава \nна ладно. Као што знаш, буразеру, живот је прилично ладан. Не запињи толико, \nзаболеће га од млаза. Живота му име. Није, ваљда, да се и твој син зове Живота? Е баш \nми је мило. А ти ми се не подмешташ но стварно мислиш да ми је леп син? Видиш да \nне плаче од ладне воде. Јуначина моја слатка...Медаљама, златним Обилићима имаш ти \nда се играш. Здипиће за тебе твоја мајка. Придржи ми га, молим те, да оперем пелене. \n210 \n \nЕ, фала ти, буразеру. Нека бог да, твој син да преживи ту офанзиву што долази на \nСрбију, да ти порасте, и да поштује оца, који за краља и отаџбину даде ногу. (ВС 4, \n98−99)  \n \n41б[ii.]) Where are you rushing off to, gentlemen? You'll get to Salonika, don't worry. Who \ncares whether it's first class! There's no first class when you're fleeing from Serbia. I'm not \ngetting off the train until it's broad daylight. I have no money for a room, and I'm not about to \ndrag my child through the streets of Niš. I'm going to a really fine house, to some gentlefolk \nfrom Belgrade, and you know what time they get up. Sorry, you can stand and wait till my \nbaby wakes up.  \n \n\"I can see you're decent, Soldier. The war's bitten off your leg. Old man, pump me \nsome water, bless you, to wash my baby. As soon as he's been fed he makes a mess. I'm going \nto a fine house, it's the first time Grandma and Grandpa will see their grandchild, and he \nshould be clean. No, it isn't too cold. He hasn't been washed in warm water three times since \nhe was born. It's still summer, he's a boy, thank God, and I want him to get used to cold water. \nNot so fast, the jet will hurt him. See, cold water doesn't make him cry, my little hero. Just \nhold him, won't you, while I wash his diapers? Thank you, my friend.\" (SD, 55)   \nПреводилац најчешће показује недосљедност по питању курзива у првом и \nчетвртом дијелу тетралогије. Наиме, у конкретном примјеру искази СУГ у првом лицу \nмножине стављају се у курзив, што је и оправдано. Међутим, унутар истог параграфа \nјавља се још исказа са истим типом доживљеног говора, али они нису у курзиву: \nЈедино српске будале могу да буду идеалисти, кад су нам савезници лорд Киченер, \nДелкасе, Сазанов и Сонино. Први пут је да се прихвати закон света у коме живимо, да \nсе дела по њему и никако друкчије: свим средствима за опстанак и победу, свим! И \nупорно, докле год је то корисно. \n41a[iii.]) Најпре им мора рећи најгоре. Ратни догађаји се окрећу против Србије. Матица \nисторије вуче нас на дно. Ако је следимо − страдамо; ако јој се супростављамо − може \nнас и нестати. Оним разноразним идеалистима, чињеницама поразбијати огледала. Бар \nшто се српске политике тиче, од данашњег дана до краја рата и победе, има да се зна: са \nидеалима у души не води се рат против Фрање Јосифа, Виљема II, Ватикана, грофа \nТисе и Радославова. Једино српске будале могу да буду идеалисти, кад су нам \nсавезници лорд Киченер, Делкасе, Сазанов и Сонино. Први пут је да се прихвати закон \nсвета у коме живимо, да се дела по њему и никако друкчије: свим средствима за \nопстанак и победу, свим! И упорно, докле год је то корисно. (ВС 4, 104)   \n \n41б[iii.]) He must tell them the worst. The tide of the war was turning against Serbia. History \nis pulling us under, he thought; if we succumb, we'll suffer for it; if we oppose her, we may \ndie. He would shatter idealists with facts. The Serbs couldn't  wage war against Franz Josef, \nWilhelm II, the Vatican, Count Tisa, and Radolavov with ideals. Only fools could be idealists \nin Serbia when her allies were Lord  Kitchener, Delcasse, Sazanov, and Sonino. The right \n211 \n \ncourse was to accept the inevitable and act accordingly, to use all means to secure survival \nand victory. To persevere as long as it was profitable. (SD, 59) \nПрви и четврти дио Времена смрти открива и друге облике неподударности: \nоблик СУГ-а у првом лицу није у курзиву иако је то већ успостављени кодекс везан за \nовај тип доживљеног говора. У конкретном примјеру, преводилац прво лице \nпрепознаје, додаје и ауторску дидаскалију, међутим, не ставља исказ у курзив, из \nнепознатих разлога.   \n41а[iv.]) У посљедњој реченици као да му је уздрхтао глас. Зар заиста нема другог \nизлаза? Сутра ме досљедност може учинити и издајником. Стварност ће ме учинити \nбудалом. Слуша сат, чека да му Пашић каже шта је он одлучио. Свакако га није позвао \nда му каже оно што је до сада рекао. (ВС 1, 90)  \n \n41б[iv.]) Did Pašić voice tremble as he spoke the last sentence? Was there no way out? \nTomorrow my consistency may make me  a traitor and reality show me up as a fool, thought \nVukašin. He listened to the clock and waited for Pašić to tell him what he had decided. \nCertainly Pašić hadn't sent for him just to tell him this. (IB, 63) \nПоред СУГ-а у првом лицу, СУГ у другом лицу у којем се лик обраћа \nимагинарном саговорнику такође би, по претходно успостављеном кодексу, требало да \nбуде у курзиву. Наведени примјер илуструје непридржавање успостављеном кодексу.   \n41а[v.]) Наслања се на ограду моста и зури у мутну, надошлу Рашку у коју су, помисли, \nпре седам векова у муци гледали Немања и Стефан Првовенчани (и његове  мошти \nпонети у избеглиштво!), а од њиховог времена све се на овој земљи променило да буде \nисто. Исто је, а опет друкчије, као што ова мутна вода није мутна вода Немање и \nПрвовенчаног. И њих су изневеравали савезници, али ни њима част и понос нису били \nпречи од циља. И они су ћутњом  скривали душу. И они су се пред псима сагињали за \nкаменицу и кад каменицу око себе нису видели. Не може бити да је игра изгубљена, \nгосподине Поенкаре. Не може бити. (ВС 4, 501)  \n \n41б[v.]) He leaned against the parapet of the bridge and stared at the turbid waters of the \nRaška, and thought how seven  centuries ago Nemanja  and his son Stephen the first must \nhave looked at this same river. Since their time everything in the land had changed, only to \nbecome the same again. Yet not quite the same, just as this turbid water was not the same. For \nNemanja and his son, pride and honor had not been  more important than their objectives, yet \nthey too been betrayed by their allies. They too had concealed their souls in silence. The game \nwasn't lost, Monsieur Poincare − it couldn't be! (SD, 315) \nУ наведеном примјеру Богдан Драговић замишља шта би рекао надређеном \nуколико покуша да измами идентитет потенцијалног атентатора уз помоћ физичког \nнасиља. У случају да постоји друга могућност − Богдан се обраћа имагинарном \n212 \n \nсаговорнику у облику СУГ-а у другом лицу − пренос садржаја не би ишао на начин на \nкоји је то преводилац представио. Дакле, подвучене исказе било је потребно ставити \nили у курзив или под наводнике, што преводилац очигледно не ради.  \n41а[vi.]) Да се ниси макао! Ја знам шта треба да се уради. Ти ћути − шапуће Богдан а не \nзна шта заиста треба сада да учини. Парне ће, сигурно, везати. Отераће у апс или их \nтући пред стројем да одају „атентатора“. Ако их потера у апсану, у реду ствар. Успело \nје. Тамо неће нико признати. Онда  штрајк за њихово ослобођење. Ако почне да их туче \nпред стројем  свих шест чета, он ће јурнути на њега и обориће га с кобиле, откинуће му \nеполете: Ти си официрска битанга и краљевска стока! Сабљашу, батинашу буржујски! \nШвабе удри, а не српске ђаке и добровољце! Позвати батаљон у касарну, подићи \nбарикаде. Одржати говор и изабрати штаб ђачке побуне. Захтевати да Пашић дође на \nпреговоре. Не пристати на разговоре с војним властима. Антимилитаристичке и \nпатриотске пароле. (ВС 1, 223−224)  \n \n41б[vi.]) \"Don't move! I know whаt to do. You just keep still!\" whispered Bogdan.  \n \nHe really didn't know what to do. They will tie up the even numbers, of course, then march \nthem off to prison, or else beat them in front of the whole formation to make them reveal the \nname of the \"assassin.\" If they put them in prison, everything will be  all right; nobody will \nadmit anything there. But if they beat them in front of all six platoons, then he would rush out \nat Glišić, throw him off his horse, an tear off his epaulets. You lazy, good-for-nothing bastard, \nyou royalist beast, you saber-swinging bourgeois! Hit out at the Austrians, not at Serbian \nstudents and volunteers! He would summon the whole battalion to the barracks; they would \nput up  barricades, and no talks  with the military! Antimilitaristic and patriotic slogans!  \n(IB, 163) \n6.9. \nФормалне трансформације реченичних структура \nПреводилац често раздваја једну реченичну цјелину из оригинала у двије \nцјелине у језику превода. У конкретном примјеру, ауторска дидаскалија која слиједи \nиза упитног облика СУГ-а и која је од њега одвојена запетом постаје одвојена реченица \nу енглеској верзији.  \n42a) Шта сам ја без десне руке? Шта ћу такав бити људима, злодушницима и изелицама \nу Прерову?, сву ноћ и све гласније, јер свиће, пита се војник Милоје Дачић, син Толе \nДачића, лежећи  до зида, на подебелој простирци сламе, коју је претпрошле ноћи украо \nиспод двојице што „блеје“, први пут у свом животу нешто за вајду украо, ако се не \nрачунају ораси, трешње и понеко лепо дугме за време дугмићања, њему најузбудљивије \nигре. (ВС 3, 102)  \n \n42б) What am I without my right arm? What will I be to the folks in Prerovo, that greedy, ill-\ntempered bunch? Such were the questions that Miloje Dačić, son of Tola, asked himself all \n213 \n \nnight long, and even more insistently as dawn approached, as he lay against the wall on a \nthick layer of straw which he had stolen the night before last from underneath two moaning \ncomrades. It was the first time in his life that he had stolen anything for himself, not counting \na few walnuts or cherries, and occasionally a particularly fine button in a game of tiddlewinks. \n(RE, 102)  \nСупротно од претходног примјера, преводилац сада сажима двије реченичне \nструктуре у једну при чему други исказ ставља у курзив како би га нагласио и тиме \nпренио императивни карактер оригиналне реченице.    \n41а[i]) Тола Дачић се саже још ниже, али се не усуђује да му додирне чело, руку; \nтолико је смршао, блед, необријан. Јадник. Али је жив! (ВС 3, 183)  \n \n41б[i]) Slowly and hesitatingly Miloje removed the blanket from his face, staring at the \nceiling as he did so. Tola bent down lower, but didn't dare to touch Miloje's forehead or his \nhand; he was so thin and pale, unshaven too, poor boy, but he was alive! (RE, 138) \nМало слово на почетку исказа не преноси се на енглески језик, тако да реченице \nпочињу великим почетним словом.  \n41а[ii]) И сада ће тај господин доктор Радић, говори себи Милоје Дачић, најпре да \nпропипа мртве и провери нису ли се они само тек онако укочили, па ће онда два сата да \nсвира уз стојка с богаљима и тифусарима. Те шта те, војниче, боли? те да л' те данас \nмало мање боли? те сутра ће ти бити лакше, те истрпи још мало и не губи наду, те \nчекају те код куће − све пресно преко пресног! Ух, што је баш та човекова лепа реч − \nгадлук и отров! Још ако је од школованог, па се изучио да је пошећерује. Као што то \nуме овај доктор Радић. (ВС 3, 392)  \n \n41б[ii]) Now that fine gentleman, Doctor Radić, Miloje said to himself, would feel the dead to \nmake sure they weren't just staff, then play around for a couple of hours with the cripples and \nthe typhus patient. Are you in pain, soldier? Feel better today? Just stick it out a bit longer, the \nfolks at home are waiting for you. Ugh! Such fine words were poisonous, even when spoken \nby an educated man. (RE, 288)  \n6.10. Трансформације глаголских времена \nУ мањем броју случајева преводилац користи систем глаголских времена који \nне одговара одређеном облику доживљеног говора. Наведени примјер представља \nЋосићеву учесталу структуру у којој се између исказа директног говора убацују \nелементи СУГ-а и СНГ-а, како би се читалац упознао са унутрашњим мислима самог \nлика. Подвучени исказ представља примјер СУГ-а у трећем лицу и требало би \n214 \n \nкористити систем садашњих времена у енглеској верзији. Умјесто тога, преводилац \nпреноси мисли лика системом претериталних времена (was/was smiling).  \n42а) Па су ме прекомандовали у пешадију, што мислим да није право. – Добро је, \nсмешка се чича. Да му затражим нешто, ил' да мајору Ракићу ударим ексер? (ВС 2, 26)  \n \n42б) \"Then I was transferred to the infantry, which I don't think was fair.\" It was all right − \nthe old boy was smiling. What should I ask him for? Or should I drive a nail into a coffin of \nthat silly ass Major Rakić? (TD, 13) \n6.11. Увођење зависне номиналне that, упитне wh или if, односно to-\ninfinitive реченице у функцији директног објекта \nЋосић често користи ауторски говор као увод за одређени облик доживљеног \nговора који слиједи иза двотачке и који је најчешће у складу са спољашњим описом \nприроде. У таквим ситуацијама преводилац не прекида реченицу двотачком, већ дио \nреченице који слиједи иза двотачке третира као објекатску допуну у облику that \nзависне реченице. У примјеру (43) и (43[i]) ради се о облицима доживљеног говора \nкоји су резултат перцептивних опажања или унутрашњих осјећаја.  \n43a) Узима штап, полази, опрезно гази по лишћу, слуша крцкање сувих петељки. Не \nопире се осећању: све што види пред некаквим је крајем. А слобода има смисла једино \nза онога ко има наду. За онога ко не осећа како му се и падањем лишћа таложи смрт. \nКако ће, онда, прво себе уверити да слобода нема цену? И да ће држава која ће из овог \nрата настати имати толико добра и правде да надокнади оволико српско жртвовање. \n(ВС 1, 66)  \n \n43б) Vukašin picked up his cane and walked on, stepping carefully over the leaves, listening \nto the crunch of dry stalks. He couldn't help feeling that everything he saw was coming to an \nend. Yet freedom  had meaning and purpose only for a man who had hope, who didn't  see the \ndregs of death in the falling leaves. How could he convince himself that no price was too high \nfor freedom? That  the country that would emerge from the war would be sufficiently good \nand just to compensate for the great sacrifices Serbia must make? He must weigh carefully \nevery word he would say in the Assembly tomorrow. Everything he said must be clear, firm, \nconsistent. (IB, 68)  \n \n43а[i.]) Има нам спаса, пријатељи и сестре. И зауставићемо их, него шта, ако сви \nбудемо радили оно што људима пристоји и што нам је дужност. Журим се, срећан вам \nпут! − на лицима им види: они желе много више да им каже, а он за њих нема другу реч \nни више речи; чује аустроугарску хаубицу, паљбу пред напад, па додаје: − Поделите \nнесрећу и немојте јој се подавати, људи. Помозите војсци у трпњи и вери. Ја вам \nјамчим главом: брзо ћете се вратити кућама − поздравља их војнички и кроз обруч \n215 \n \nњиховог ћутања пробија се до аутомобила, који једва крену из каљуге и пожури узбрдо, \nтрубећи. (ВС 2, 15−16)  \n \n43б[i.]) \"Yes, there is hope, my friends. And we'll stop them, just you wait − if everybody \ndoes what decent people ought to do, and if we all do our duty! Well, I'm in a hurry, so I wish \nyou a good journey!\" He could see from their faces that there was a lot more they wanted to \nsay to him, but he had nothing more to say to them. He could hear the Austrian howitzers \nexploding, with the salvos that presaged an attack, so he added: \"Share your misfortune, and \ndon't let them  get you down! And  help the army by your patience and faith. You'll soon be \nhome again, I'll vouch for this with my life!\" He gave them a millitary salute, then made his \nway through the silence circle back to the car, which managed with difficulty to move out of \nthe puddles and hurried on uphill, honking as it went. (TD, 5) \nУ примјерима (43[ii.]), (43[iii.]) и (43[iv.]), иза ауторског говора слиједе облици \nдоживљеног говора који нису производ перцептивних опажаја лика.  \n43а[ii.]) Адам Катић се по стоти пут зариче: кад се сврши рат и буде у цивилу, усред \nпуне кафане, у Нишу, где је тај бомборџија Томић са службом, опалиће му два \nкапларска шамара, капа ће му слетети с главе. И одмах му за та два шамара исплатити \nдве банке. На! Ово те частим. Купи бомбоне, рећи ће му. Да се исприча о томе и кад \nпуковник постане. За ово злостављање мора се осветити том потпоручничићу што \nнепрестано жваће бомбоне. Настави да намешта похабано седло и затеже искрзан \nколан: седло на Драгану било је као восак жуто и извезено по рубовима, а колан му је \nбио лепши од капетанског опсача. И ако нађе Драгана, седло неће наћи. Дођавола са \nседлом и коланом! Само Драган до Ваљева да стигнe. (ВС 2, 413) \n \n43б[ii.]) For the hundredth time Adam vowed that when the war was over and he was a \ncivilian again, he would twice box the ears of the candychewing Tomić, and sent his cap \nflying from his head; he would do it in a public place, in front of a crowded cafe in Niš, where \nTomić was stationed. And as soon as he had boxed his ears, he would give him ten dinars for \neach blow. There you are, he would say, here's some money or candy! He'll become a colonel, \npeople will still be talking about it. He didn't care if the lawyers and judges took the skin off \nhis back, or if those blows cost him ten thousand dinars: he was determined to get even with \nthis second lieutenant who never stopped chewing candy, for the way he made them hang \naround. He continued to straighten the worn saddle and tighten the threadbare girth: Dragan's \nsaddle had been as yellow as way, and embroidered at the edges, and his girth had been finer \nthan captain's belt. Even if he found Dragan, he wouldn't find his saddle. But to hell with the \nsaddle and the girth! If only he could catch up with Dragan before they got to Valjevo. (TD, \n304)  \n \n43а[iii.]) Дежурни му показа руком канцеларију начелника санитарне службе. Пред \nвратима застаде: зашто је у молби за премештај из ваљевске болнице навео здравствене \nразлоге, кад то данас нису никакви разлози? Кад би здравље било озбиљан чинилац за \nвршеље дужности, онда би бар половина српске војске морала бити проглашена \nнеспособном за ратну службу. А чим другим да оправда своју жељу да се по истеку \n216 \n \nболовања не врати у Ваљево? Сећања, трауме, један неочекивани лични пораз, кога се \nто данас тиче? Јасно и одлучно: желим на фронт, да, у трупу. (ВС 4, 21−22)   \n \n43б[iii.]) At the War Ministry, the man on duty pointed to the office of the chief of the \nmedical service. Radic paused in front of the door: in his  request for a transfer from the \nValjevo hospital, why had he cited health reasons? They meant nothing under the \ncircumstances. If health was a factor in the performance of one's duty, then half  the Serbian \narmy should be pronounced unfit for military service. But how else could he justify his wish \nnot to return to Valjevo when his sick leave was up? Memories, traumas, a personal defeat- \nwho cared about those things today? He decided to return to the front, to the troops. (SD, 8) \n \n43a[iv.]) Нема значаја. Проћи ће. Главно је да ми је десно око здраво. За нишањење и \nјош понешто − каже Богдан, а питао би их: да ли ће му нестати убој до прекосутра, до \nКрагујевца? Како ће је љубити овако нагрђен? (ВС 1, 251) \n \n43б[iv.] \"It's nothing; it will pass. The main thing is that my right eye is still good − for \naiming and other things.\" Bogdan would have liked to ask them whether his bruise would \ndisappear during the next two days, before they reached Kragujevac. How could he kiss \nNatalia with such a disfigured face? (IB, 181) \n6.12. Изостављање узвика \n Преводилац често не преноси узвике као значајне сигнале пишчевог преласка \nса сопствене тачке гледишта на гледиште самог лика. Преводилац их вјероватно не \nсматра значајним елементима, јер је циљ пренијети реченичне дијелове који носе \nкомуникативну поруку. На овакав начин слаби се емотивни набој унутрашњих мисли \nликова. Палибрк са правом напомиње да се узвици и прилози не преносе у енглески \nјезик, а значајни су у процесу дистинкције између ауторског говора и другог облика \nдоживљног говора којима се исказује унутрашњи живот ликова, првенствено СНГ-а јер \nсу показатељи „емотивно-експресивне лексике, односно, лексике субјективне оцене \nнесвојствене наратору“ (2015: 148). Позицију изостављеног узвика обиљежаваћемо \nзнаком √.    \n44a) Можда јој је тај њен груби потпоручник опет писао љубоморно. Господе боже! Та \nмушка чудовишта. Љубомора из рова, испред бајонета, под куршумима, на девојку у \nратном превијалишту, с мушкарцима без ногу и руку, рањавим и гнојавим! И на \nсамртничкој постељи сећаће се растанка с њом, крај болничке капије. Биле су се \nпоздравиле, пела се у фијакер, кад је Милена довикнула: (ВС 1, 100)  \n \n44б) Perhaps that boorish lieutenant of Milena's  had written  her another jealous letter. √. \nWhat strange creature men were! To feel jealous in the trenches, facing bayonets and bullets, \njealous because a girl worked in a millitary first-aid station, worked with men without arms \n217 \n \nand legs, men with gangrenous wounds. To her dying day she would remember her parting \nfrom Milena beside the hospital gates. They had said good-bye, and Olga was climbing into a \ncarriage when Milena called out to her. (IB, 70)  \n \n44a[i.]) To je он, говори себи Олга, он кога је Иван зажелео за брата. Дечак са старачким \nобрвама… Леп, леп и сада... Клекну уз његово узглавље, узе му руке да их помилује, да \nих пољуби. Спази сасушену крв на прстима, трже се, али их не испусти. Та рука је \nдодиривала Ивана. Давала му нешто. Помагала да прескочи поток. Можда га покривала \nдок спава. Жели да му види очи. Те очи које су после њиховог растанка на нишкој \nстаници гледале Ивана. Жели да му чује глас. Чула би како разговара са Иваном. Сине \nмој. Милује му окрвављену надланицу. (ВС 3, 301)  \n \n44б[i.]) Olga thought to herself. A boy with an older man's moustache. Handsome, too. She \nbent down, knelt beside his pillow, and took his hands to caress and kiss them. There was \nsome dried blood on his fingers; she gave a start but didn't let go of his hands. That hand had \ntouched Ivan, given him something, helped him jump across a stream. She wanted to see his \neyes, to hear his voice. √. (RE, 225−226) \nЗа разлику од претходна два примјера гдје се узвици не преводе, сигнали \nобраћања имагинарним саговорницима у вокативу једнине, по којима се препознаје \nСУГ у другом лицу једнине, такође нису предмет преводилачког интересовања. \nПосљедично, један облик доживљеног говора неће бити пренесен на енглески језик.   \n44[ii. ]) Излази из рова и хода између две војске које доручкују на планини, у снегу; \nизмеђу промрзлих, неиспаваних, гладних људи који једу оно што су им државе у рату \nодредиле. То би био јуначки подвиг: да поделе доручак, заједно да доручкују на белом \nпропланку, да се поздраве као људи и врате у ровове, на свој посао. Слободно корача \nпо целцу, прошараном понеком чауром, пуца ледена кора снега. Чују га Швабе, \nсигурно. Нека слушају и схвате да им понешто верује. Његови војници гледају га \nзапањено. Престају да жваћу. Смирује сваки покрет. Унезверени су; не шмрчу, не \nкашљу. Неће да стане, неће да сиђе у ров. Корача по целцу, између два страха. Није га \nстрах за себе.  Није, људи, мајке ми моје, једине на свету. Страх ме  је само да неки \nзликовац, идиот, не убије наду, поверење, ову људску солидарност у муци, на цичи \nзими. Онда ће, људи моји, рат бити изгубљен за обе војске, за све. Засвагда, браћо \nглупа, идиотска! Где ли је сада Данило? Са оним нестрпљењем жури се једино у смрт. \nШмрче. Накашљава се.  Корача нормално. Магла куља пропланком, од Шваба. Војници \nга гледају престрашено, сашаптавају се. (ВС 2, 310−311)  \n \n44б[ii.]) He came out of the trench and walked beside his squad's trenches, between  the two \narmies breakfasting in the snow on the mountain; between two masses of frozen, sleepless, \nhungry men, eating what their governments decided they should eat while at war. Now, that \nwould really be heroic, if they were to share their breakfast and eat together on this white \nclearing, then take leave of one another like ordinary human beings and go back to their \ntrenches and their job. He walked  freely over the frozen snow, dotted here and there  with \ncartridge cases, and cracked the film of ice. The Austrians must certainly hear him. Well, let \n218 \n \nthem realize that he had some faith in them. His soldiers looked at him in amazement. They \ncould not believe their eyes. He continued walking back and forth on the crisp snow, torn \nbetween two fears. He was not afraid for himself − √ indeed not, mother dear, the only mother \nin the world! I'm only afraid that some bastard, some idiot, will kill this hope, this trust, this \nhuman solidarity in a time of suffering in the bitter winter. Then the war √ will be lost for \nboth sides, for everybody, and forever. What folly √! Where was Danilo now? Bora sniffed, \ncoughed, and began to walk normally. The fog rolled across the clearing, from the direction of \nthe Austrians. The soldiers looked at him in alarm. (TD, 227−228) \n6.13. Изостављање одређених типова доживљеног говора  \nПронађени су и случајеви гдје преводилац не преводи одређене типове \nдоживљеног говора. У примјеру (45), исказ СУГ-а у првом лицу се не преводи, чиме се \nослабљује слика емоционалног набоја самог лика. Позицију изостављеног дијела \nунутар дискурса обиљежавамо симболом √.     \n45a) Корача Вукашин Катић са Ивановим пољупцем на левом образу, корача мокрог \nврата и ногу; кратке су му крагујевачке улице и сокаци поред касарне, око касарне. \nНема друма којим може да побегне од зоре, петлова, сванућа што се кроз кишурину већ \nнајављује по рубовима брежја. Иван је, ваљда, заспао. Уморан, пио, расположен. Деца \nне брину дуго; она се не плаше дуго. Не пате дуго. Сигурно  спава. Што дуже да спава. \nПитаће га кад устане, кад се буду још једном, пред полазак у Горњи Милановац, \nпоздрављали: да ли је запамтио оно њихово ноћно санкање на Врачару? Сетио га се чим \nсу се растали, на обали Лепенице. Тада, на том санкању, Иван га је последњи пут \nпољубио. Последњи пут до ове ноћи, пред касарском капијом. Ни на растанку пред \nполазак у Париз, ни кад је летос отишао у добровољце, нису се, због нечег, загрлили. \nПитаће га да ли је заборавио ону ноћ кад су се по месечини санкали, после историјске \nседнице Владе, кад је најзад одлучено да Србија купи француске − Шнајдерове, а не \nнемачке − Крупове топове; победом се окончала та и његова дугогодишња борба: \nСрбија заокреће ка Француској, одмиче се од Русије, коначно одваја од Аустроугарске. \nИз Беча се неће српским топовима нишанити. Била је то историјска ноћ, тако је мислио. \nНије хтео победу у кафани да прослави, вином да је залије, ни задовољног да га гледају \nљуди; сам се упутио кући, знао је да је Олга у позоришту, па ће после у Дарданеле. \nДеца већ спавају, постајаће над њима уснулим: Ноћас сам, сигурно, нешто значајно \nучинио за вашу будућност. Али је Ивана затекао како шћућурен чита на канабету, \nпоред пећи. О, како му се обрадовао! Прегласно га поздравио, а Иван му промрмљао \nпоздрав и, намрштен, наставио да чита. Не скидајући капут, гледао га и желео да му \nкаже како је за његову будућност и његову генерацију вечерас нешто веома значајно \nучињено, и да је у то дело и његов отац уложио много. Дуго, дуго је ћутао ослоњен на \nрагастов, посматрао га како чита као да је сам; гасио му радост, омаловажавао му \nпобеду. Одједном је зажелео поново да изађе на месечину и снег; да га не остави \nонаквог, да и сам не остане у свом ћутању: „Иване, хајдемо да се санкамо.“ Обрадовано \nму одговорио: „Зашто да не? Месечина, а пуста улица.“ Иван јурнуо да се обуче, а он се \n219 \n \nи тада питао: зашто се с њим не игра, не санка сваког дана? Зашто себе лишава те \nрадости која га не угрожава? Свег га затамнила она преровска туга. Али се после \nразишла, док је низ пртину Бирчанинове улице јурио на санкама, са сином у крилу, \nусхићеним, насмејаним. Никад га тако раздраганог није видео. Тада, на пустој \nполеђеној пртини, појмио је докраја: та политичка победа није га обрадовала као \nсанкање са Иваном. Као Иванова радост. Била је одавно прошла поноћ кад су се \nпосљедњи пут зарили у смет у Улици Милоша Великог, а Иван, насмејан и засут \nснегом, загрлио га и пољубио у образ. (ВС 1, 362−363) \n \n45б) Vukašin Katić strode along the short streets and lines with Ivan's kiss on his left cheek. \nThere was no highway to take him from the dawn, the roosters, the daylight, which was \nalready filtering through the rain along the edges of the hills. Ivan was probably asleep; he \nwas tired, he had drunk quite a bit, he wаs feeling well. Children are not anxious or afraid for \nlong, nor do they suffer for long. He was surely sleeping, the more sleep the better. When \nIvan got up, at their final parting, he would ask him if he remembered the night they had gone \nsledding in Belgrade. Vukašin remembered it as soon as they had separated on the riverbank. \nThe night they went  sledding was the last time Ivan had kissed him, until tonight, in front of \nthe barracks gates. When Ivan was leaving for Paris, and even this summer when he was \ngoing to Skoplje, they had not embraced. He would ask Ivan if he had forgotten that sleigh \nride in the moonlight, after a historic meeting of the cabinet, when it had been decided to buy \nFrench instead of German cannon. The decision marked a major shift in foreign policy, \nculminating Vukašin's long struggle to turn Serbia toward France, away from Russia, and to \neffect a final break with Austria-Hungary. He had not wanted to celebrate his victory publicly, \nin a cafe, drowning it in wine; he went home alone, knowing that Olga was at the theater, and \nthe children would be asleep √. He found Ivan curled up on a couch, reading. How delighted \nhe had been to see him! He had greeted him in a loud voice, but Ivan simply muttered \nsomething in reply and went on reading, with a frown on his face. He wanted to tell Ivan that \nsomething very important for his future and his generation had been accomplished that night, \nand that his father had had no small share in it. For a long time he stood leaning against the \ndoor, watching Ivan reading as if he were alone; his joy evaporated, his victory seemed less \nimportant. Suddenly he felt an urge to go out again into the moonlight and snow. \"Let's go \nsledding, Ivan,\" he had said. And Ivan had replied joyfully: \"Why not? It's moonlight, and the \nstreet's empty.\" Ivan rushed off to get dressed, and he had asked himself why he didn't  play \nwith him, go sledding with him, every day? Why did he deprive himself of such a harmless \npleasure? Suddenly, remembering Prerovo, he felt depressed. His melancholy disappeared \nwhen he was coasting down Birvanin Street with his son on his lap, laughing with delight. He \nhad never seen Ivan so enraptured. On the empty, slippery track he was struck by the thought \nthat his political victory had not brought him so much pleasure as sledding with Ivan, seeing \nIvan's intense enjoyment. It was long after midnight when they plunged into the snowdrift in \nPrince Miloš Street for the last time, and Ivan, laughing and powdered with snow, had hugged \nhim and kissed his cheek. (IB, 270−271) \n \n \n220 \n \nИздвајамо и ситуације у којима преводилац не преводи други дио директног \nговора, очигледно сматрајући га редундантним.   \n45а[i.]) Да, да − муца, ћути: То је оно, ми друго не можемо. Ми морамо само тако. Зар \nвећ и она све мора? Уноси јој се у лице: − Али, дете, шта ће бити с тобом овде кад дођу \nШвабе? − ставља јој и другу руку на раме, грчевито је стеже, привлачи јој лице: − Шта \nће бити с тобом, девојчице? − шапуће, тоне јој у очи. (ВС 1, 205)  \n \n45б[i.]) \"You're right,\" he muttered, and fell silent. That's just it, he thought, we have no \nchoice, we can only do what we're doing. But why must she do so much so soon? He gripped \nher shoulder convulsively and drew her face close. \"What will happen to you when the \nAustrians get here, my child?\" he whispered, looking intently into her eyes. √. (IB, 149) \nРегиструју се и случајеви када преводилац не преводи СУГ у другом лицу \n(45[ii.]), СУГ у првом лицу (45[iii.]), oдносно СУГ у трећем лицу (45[iv.]).   \n45а[ii.]) Корача по глибу. Мокар, главу му је све тежа и већа. Чује трубу: појутарје! Да, \nсвиће. Нема се куд. Ослања се на дрво. И труба је мокра, кврчи, кашље. Да га гледа \nкако маршује, како долази, само да му каже: „Срећан пут, сине“, махне руком из јарка, \nне, не. Растали смо се. Иди, иди, Иване.  Жури кући, пријатељу код ког је одсео, бежи \nда не чује трубу. Не, не. Растали смо се. (ВС 1, 364)  \n \n45б[ii.]) In spite of the mud, Vukašin walked with his usual long stride. He was soaking wet, \nand his head was growing larger and heavier. A bugle sounded: reveille! Yes, it was already \ndaybreak. He leaned against a tree. The bugle sputtered and squeaked; it was wet. Should he \nhave one more look at Ivan as he marched away? Just to wish him a good journey and wave to \nhim from the ditch by the roadside? No, they had said good-bye √. To escape from the sound \nof the bugle, he hurried away to the house of the friend with whom he was staying. No, he \nmust not go back; they had said good-bye. (IB, 271)  \n \n45а[iii.]) Усправља се и полази напоље. Шта сам јутрос радила? У свануће сам легла и \nодмах заспала. Ја спавала, а он јуришао, гранате га засипале. Како сам могла? Излазе из \nходника и застаје на степеницама: у сумраку се пале фењери, галаме болничари, стењу \nљуди и волови. Јаучу они што их са кола трпају на носила. Ако му се нешто догодило, \nодмах ће се ошишати, обући одело умрлог рањеника и још ноћас поћи на фронт. Још \nноћас; дрхти и силази низ степенице: ту своју одлуку није смела да му напише. А у \nсваком случају то је  желела да му каже. Друга уверавања у љубав нису јој  више \nдовољна. То ће му ноћас написати. Ако већ није довезен. Онако весело, шаљиво писмо, \nкакво је његово последње, прво без љубоморних сумњичења, не пише се случајно. \nЈунаци су весели пред своју погибију. И тад су добри и несебични. Чула је то од \nнеколико рањеника. (ВС 1, 161)  \n \n44б[iii.]) She straightened up and went into the corridor. What did I do this morning? I went \nto bed at daybreak and fell asleep at once. I was asleep, and he was charging, with shells \nfalling all around him. √. She went outside and stood on the steps: the lamps were being lit in \nthe gathering darkness, orderlies were shouting, and men and oxen were moaning. Men \n221 \n \ngroaned as they were being loaded onto stretchers. If anything has happened to him, I'll cut \noff my hair, put on a uniform and leave for the front tonight. Trembling, she ran down the \nsteps. In her letters she had not dared to tell Vladimir of her resolve to join him at the front. \nOther protestations of love were not enough. She would write and tell him tonight. If he had \nnot already been brought here. His last letter was so lighthearted and funny, the only one free \nfrom jealous suspicions. Heroes feel cheerful before their death; she had heard this from \nseveral wounded men. (IB, 117)  \n \n45а[iv.]) Ја сам ћерка Вукашина Катића − промуца и склони фењер иза себе. \n \nЂорђе трже Толу за рукав; изненађен, не зна да ли је добро што му је она братаница. \nЗури у њу: личи на оца. Ал' је женско, ваљда  не воли само себе. (ВС 1, 182)  \n \n45б[iv.]) I'm Vukasin Katic's daughter,\" she murmured, and put the lentern behind her.  \n \nDjordje gripped Tola's  sleeve, astonished; he wasn't  sure  it was a good thing that this girl \nwas his niece. He stared hard at her: she looked like her father. √ \n \n\"And what is your son's name? My cousin.\" (IB, 133) \nУ читавој тетралогији наведени примјер представља јединствен случај \nизостављања споредне унутрашње мисли коју Ћосић ставља унутар заграде.    \n45а[v.]) Наслања се на ограду моста и зури у мутну, надошлу Рашку у коју су, помисли, \nпре седам векова у муци гледали Немања и Стефан Првовенчани (и његове  мошти \nпонети у избеглиштво!), а од њиховог времена све се на овој земљи променило да буде \nисто. Исто је, а опет друкчије, као што ова мутна вода није мутна вода Немање и \nПрвовенчаног. И њих су изневеравали савезници, али ни њима част и понос нису били \nпречи од циља. И они су ћутњом  скривали душу. И они су се пред псима сагињали за \nкаменицу и кад каменицу око себе нису видели. Не може бити да је игра изгубљена, \nгосподине Поенкаре. Не може бити. (ВС 4, 501)  \n \n45б[v.]) He leaned against the parapet of the bridge and stared at the turbid waters of the \nRaška, and thought how seven  centuries ago Nemanja  and his son Stephen the first must \nhave looked at this same river √. Since their time everything in the land had changed, only to \nbecome the same again. Yet not quite the same, just as this turbid water was not the same. For \nNemanja and his son, pride and honor had not been  more important than their objectives, yet \nthey too been betrayed by their allies. They too had concealed their souls in silence. The game \nwasn't lost, Monsieur Poincare − it couldn't be! (SD, 315) \n \n \n \n \n \n222 \n \n6.14. Преводни еквивалент у облику пасивне конструкције \nПасивне реченичне конструкције неизоставни су дио енглеског језика тако да је \nи било за очекивати да ће се доживљени говор преводити овим безличним обликом. У \nсрпској верзији јавља се СУГ у првом лицу множине (46) или СУГ у другом лицу \nмножине (46[i.]), који се преводе пасивном конструкцијом и тиме у потпуности губе.  \n46a) Срче чај и слуша га како на прсте броји дане до Светог Николе. Овај сељак још \nније изгубио веру;  мисли на сетву, одлаже је, нада се да ћемо до снега ослободити \nпоља за сетву. (ВС 2, 83)  \n \n46б) Mišić sipped his tea, and listened to Dragutin counting on his fingers how many days it \nwas to Saint Nicholas' Day. This peasant had not yet lost his belief that they could win: he \nwas thinking of his sowing, putting it off in the hope that the land could be liberated for \nsowing before the snow came. (TD, 58−59)  \n \n46а[i.]) Око генералштабне карте Србије завлада мук; напољу креште чавке и тандрчу \nволовска кола с рањеницима; грч се извио на лицима официра, згранутост повранила \nминистре у сутону суднице. Зар он, војвода Путник, организатор војске и стратешки \nтворац победе над Турском и Бугарском, верује да је српска војска пред неминовним \nпоразом? − пита се Вукашин Катић. Зар тако мисли човек који својим знањем, \nтрезвеношћу и постојаношћу војсци и народу мале Србије твори веру у победу у \nнеравноправном рату с Аустроугарском царевином? Уздрхтао, загледа се у војводу \nПутника, кога тресе густ астматичан кашаљ; болестан, изнурен старац обема рукама се \nодупире о сто. Гледа остале: неколицини министара и политичара опозиционара међу \nпрстима догоревају цигарете; погледи им се сплели с погледима генерала, којима \nзбуњеност мути ону осветничку љутитост на политичаре и владу. Нико се не усуђује да \nкретњом наруши погребну занемелост око великог судијског стола прекривеног \nотаџбином на ратној карти. У њу зури Пашић и нечујно, као по такту једноставне дечје \nпесмице, добује прстима по ивици стола, по потамнелој вијузи Саве на кари, којом су \nцелом, сем код Београда, овладале аустроугарске трупе. Једино Пашић не обраћа \nпажњу на нов и велики догађај у судници: генерал Мишић широким, прејаким \nзамасима креше жигицу и припаљује цигарету. То неке ослободи да гласно уздахну и \nда се загледају у војводу Путника. Вукашин у оваквом Мишићевом паљењу цигарете \nосећа нешто што личи на ликовање. Можда је дошло Мишићево време. А прогањали \nсте га, двапут пензионисали, најурили сте га из Генералштаба као пандура. Њега коме \nје убеђење увек у складу са храброшћу и достојанством. Он се, сигурно, не слаже с \nПутником: мирно пуши и гледа у прозор. Он не верује, по челу му види, он не верује у \nпораз Србије. А кад чује моје мишљење? Испусти штап и он тресну о под. Пренуше се \nод тог удара. Поново осећа прекор и срџбу у погледима официра. Можда би нешто као \nизвињење рекао, али престолонаследник Александар устаје, окреће леђа столу, стоји \nнеколико дугих тренутака напрегнут, чини се, распрснуће се, учиниће нешто \nстраховито, али он само, као да се раскопчава, отвара прозор; судска већница зајеча од \nкрештања чавки. Па се окреће ка столу и збуњено гледа своје официре и министре. \n223 \n \nШкрипе столице, сви погледима беже у бојишта на кари, у искидане дебеле линије и \nдвобојне извијене стрелице усмерене ка средишту Србије. (ВС 1, 151−153) \n \n 46б[i.]) Over the military map of Serbia there was dead silence, outside the jackdaws \ncroaked, and the oxcarts carrying the wounded continued on their grinding way. The faces of \nthe officers were frozen, and amazement darkened  those of the ministers in the failing light. \nWas it possible that Vojvoda Putnik − the man who had planned the strategy that had brought \nvictories over Turks and Bulgarians − could now really believe that the Serbian army was \nfacing inevitable defeat? Could he believe this − the man whose knowledge, seriousness, and \ndetermination had implanted in the Serbian army and nation a belief that it could win in an \nunequal struggle with the Austo-Hungarian Empire. Vukašin gave a start, then looked hard of \nVojvoda Putnik, who was now shaken by his thick, asthamtic cough: the exhasted, sick old \nman was supporting himself against the table.  \n \nVukašin then looked at the rest of the company: some of the ministers and Opposition \nleaders were taking out cigarettes; their glances met those of the generals, whose confusion \nblunted their vengeful anger agains the politicians and the government. No one ventured by \nthe slightest movement to break the deadly hush around the conference table, on which the \nhomeland lay spread out in  the shape of a military map. Pašić was staring  at it, noiselessly \ntapping his fingers on the edge of the table, as if praying some simple childish ditty.  \n \nOnly Pašić paid no attention to a new and significant development; with wide, \noveremphatic movements, General Mišić had struck a match and lit his cigarette. This \nrelаxation of tension caused some of those present to sign audibly and look hard in the \ndirection of Vojvoda Putnik. Mišić's lighting of a cigarette seemed to Vukašin like a gesture \nof exultation: perhaps Mišić's hour had strucked. He had been pеrsecuted and twice pensioned \noff; after his victories over the Turks and Bulgarians, he had been  thrown off the General \nStaff like a village constable − he, a man whose convinction was always matched by his \ncourage and dignity. He was calmly smoking and gazing out the window. It was clear from \nhis look that he did not believe in the collapse of Serbia.  \n \nBut who will listen to my opinion? Thought Vukašin. He dropped his cane on the \nfloor. The sound startled him. Once more he was aware of the contempt and irritation of the \nofficers. Perhaps he would have made some apology, but at the moment Prince Alexander \nrose and turning his back to the table, stood tensely for what  seemed a long time, as if he \nmight explode or do something terrible; however, all he did was to open the window, as if \nunfastening a tight button, and the conference room echoed with the cawing of birds. He \nturned back the table and looked uncertainly at his officers and ministers. They moved their \nchairs, and all eyes turned to the battlefield marked on the map, to the thick, broken lines and \ntwisted arrows converging on the centre of Serbia. (IB, 109−110) \n \n \n224 \n \n6.15. Изостављање или додавање одређених дијелова дискурса \nПреводилац често преноси само један дио оригиналног текста, као у примјеру \n(47). У овом конкретном случају, преводилац ставља три тачке јер очигледно не сматра \nзначајним пренос цијелог садржаја српске верзије. Параграф осликава низ реплика које \nодјекују у, ратом узнемиреној, маси, тако да значајно не утичу на главну радњу \nтетралогије.   \n47а) Људи, је л' стиго лед? Вечерас ће да стигну два вагона. Лаже, господо, идем од \nшефа станице. Лед стиже у два сата. Пала Варшава, одосмо у бестрагију! Не жмури \nвише, Немци наступају  на свим фронтовима. То је лаж! Жалосно, Србин, а дефетиста! \nБугарске комите пале и убијају око Штипа. Апис ноћас стигао аутомобилом и завукао се \nнегде. Кнез Трубецки и барон Сквити, један за другим, уђоше код Пашића. И Боп, и \nБопа сам видео. Аустралија и Немачка гомилају трупе на Сави и Дунаву, кажем  из прве \nруке. Кува се, кува, господо, кува се Србији црна каша у оба казана. Одложена истрага \nлиферантима опанака. Ма пусти државну кожу, своју чувај. Знате ли ви, компатриоти \nмоји,  данас је у мој дућан ушло преко двадесет госпођа и госпођица које су ми се \nобратиле на немачком. Српкиње уче немачки, јасно ти је који ветар дува. Кад ће лед да \nстигне, само ме то занима. Људи, а куд ћемо од оволиких мува? Изгришће нам носеве и \nочи. Лед!... (ВС 4, 21)  \n \n46б) People in the street were shouting: \"Has the ice arrived? Two freight-car loads are \ncoming this evening. Warsaw's fallen − it won't be long before we're off the map. The \nGermans are advancing on all fronts. That's a sight for you − a defeatist Serb! The ice...“  \n(SD, 8)  \nПреводилац понекад додаје одређене елементе доживљеног говора који не \nпостоје у српској верзији:  \n47а[i.]) Не могу. Затвори врата. Зваћу те кад будем готова. Па они ме спремају као за \nсвадбу. Сама и у тами, своју голу белину и дрхтавицу урања у врелу воду обавијена \nмиришљавом паром: Наталија, пиши ми шта ће бити кад дође слобода. Првог дана у \nслободи, шта ће бити. То ми пиши, молим те.  \n \nГледаћу те, прво ћу те гледати, док ме очи не заболе. Док видим. Док не обневидим. (ВС \n1,  295−296)  \n \n47б[i.]) \"Not now. Shut the door. I'll call when I'm ready,\" she said. You'd think I was getting \nmarried, she thought. Could this be happening to me? Her lips felt numb and dry. Her sister \nbrought in a wreath  of dried flowers, hovered over the tub and rubbed the dried flowers \nbetween  her palms. Natalia could hear women wailing in the village. Her sister came up to \nher and whispered something. Natalia sobbed against her swaying, girlish breasts. Then alone \nin the dark she plunged her white, trembling nakedness into the hot water and the fragrant \n225 \n \nsteam. Tell me, Natalia, what will it be like when we are free again? What will it be like on \nour first day of freedom? Please write and tell me, Natalia.  \n \nFirst I'll look at you: I'll look at you until my eyes hurt, as long as I can see, as long as I have \nsight. (IB, 217) \n6.16. Изостављање преводног еквивалента \nУ одређеном броју примјера преводилац не нуди никакво рјешење, као у \nпримјеру (48).  \n48a) Другови га прекорно гледају. Баш га брига. Неће, ваљда, ноћас да им исповеди \nкако му, на растанку, мати благо обгрлила врат, лијући сузе: „Покојник је служио \nдржаву и погинуо због ње. Ја знам да би те он пратио сад да је браниш. Иди с божјом \nпомоћи, иако си ми све што имам. Али чувај се, Боро, прљавих зликоваца. Немој да \nзаноћиш у сељачкој кући. Немој очи да склопиш  под њиховим кровом, ни хлеб да \nузмеш  из њихове руке.“ Обећао јој. Морао. И то није било тешко, ма колико да је \nбесмислено. Онда је она са дна фиоке извукла сребрни џепни сат који дотад није видео: \n„Ово је покојников сат. Зликовци нису стигли  да га опљачкају, и видиш, казаљка стала \nна дванаест. Не знам да ли у поноћ или у подне. Ја га нисам навијала. Ево ти га, сине. \nЧувај га, њиме смеш  само главу да откупиш.“ Навила је сат, он закуцао, уплашио га \nгласом, руке су му задрхтале док га стављао у џеп. Дуго се мучио да се навикне на \nњегово куцање; зато га није редовно ни навијао; од поласка из Скопља, сваког дана га \nнавија тачно у дванаест; кад је сам и ноћу, ставља га на уво и слуша. Време, и оца. Где \nна овој каљавој земљи и киши да проведе посљедњу ноћ пред одлазак на фронт? Узима \nпонуђену ракију и испија чашу надушак. (ВС 2, 125) \n226 \n \n7. \nАНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА \nПочевши од Корена, Ћосић развија свој романескни свијет тако што прати \nживот потомака србијанске породице Катић од посљедњих деценија 19. вијека, преко \nПрвог свјетског рата и међуратног раздобља, па све до братоубилачког метежа \nчетрдесетих година прошлог вијека. У том периоду Ћосићеви ликови развијају систем \nодноса са другим ликовима. У тетралогији Времe смрти писац на површину изводи \nчитав спектар историјских и политичких питања која се тичу трагичности залагања \nСрбије за југословенску идеју. Роман уводи историјске личности, користећи архивску \nи мемоарску грађу. Ћосић тежи да у своје романе, који прате судбину једне породице, \nуграђује и политички однос ликова према неком историјском тренутку. Тако да  \nможемо говорити о књижевном опусу који представља комбинацију породичне саге и \nактуелног политичког романа. Дјела носе у себи епохалну тематику, постављају \nпитања о смислу човјековог борења за остваривање одређених високих вриједности, \nпитања која се тичу дјелотворног учествовања у историји, као и питања о смислу \nљудске историјске акције (Јеремић, 1993: 223−229).  \n„Босну ћете данас разумети ако читате „Травничку хронику“, Стојадиновић \nистиче, „Србију ако читате „Време смрти“ (2002: 30) јер тетралогија представља „оно \nлетеће тело које објашњава читав систем у којем је историја схваћена као човекова \nдрама; то је роман где се кристално јасно види предност комплексног проблема \n227 \n \nисторијске дистанце“ (Јоковић, 1994: 123). То није само дјело историје, већ је и дјело \nсудбине, и то судбине једнога народа на немирној раскрсници путева и вјетрова \n(Јоковић, 1994: 290). У Времену смрти индивидуално је увијек у власти колективног и \nунутар временске пресије присиљено је да изражава глас масе. Индивидуално и \nколективно, али и  лично и друштвено не разликују се, „тиме што су доведени у акутно \nстање нереда, приближени инстинкту чопора, или са тенденцијом да се претворе у \nчопор“ (Стојадиновић, 2002: 57). Рат је жижа Ћосићевих романа и то не само рат као \nсукоб држава, већ и рат као сукоб идеологија. То је нешто што траје и постаје вид \nекзистенције, а не води се топовима већ идејама. Ћосићеви ликови нису слободни јер \nсу под влашћу времена, епа, историје и идеологије. Конци судбине јунака упредени су \nу вријеме у којем живе (Стојадиновић, 2002: 11−18). „Куда год кренете кроз ово \nпространо дело − срешћете тај додатни ветар историје, ту неку посебну силу времена, \nту његову неуротизовану кинетику, без које се ове судбине не могу замислити, ни \nразумети“ (Стојадиновић, 2002: 21). Мир је разрушен, човек нигдје више није на своме: \nсве је како физичко тако и духовно избјеглиштво, избаченост и изгнанство \n(Стојадиновић, 2002: 56−57), а човјек је присиљен да живи и истрајава у таквој драми.   \nПроза која се бавила ратовима углавном је била монолошког карактера, тако да \nнема дистанце између аутора и његових јунака. Тетралогија није монолошки роман \nпошто се не ослања на једну свијест, односно један поглед који потиче од свезнајућег \nаутора. Ради се о дијалошком роману јер „Ћосићеви јунаци, често међусобно \nспрегнути дијалогом, делови су оркестрације једне симфонијске форме сагласности и \nконтрапунктације“ (Стојадиновић, 2002: 154). У полифонијском систему Времена \nсмрти аутор не намеће своју идеологију, већ проблеме дијалошки проблематизује. Сви \nјунаци су слободни да мисле за себе и сви посједују одређени ниво историјске свијести \n(Јоковић, 1994: 151). Јунаци тетралогије одређени су идеологијама, ставовима и \nначином мишљења које заступају, док физичка и материјална страна ликова готово и \nда није заступљена, што је права ријеткост у српској књижевности која се бави Првим \nсвјетским ратом. Оваква ситуација посљедица је чињенице да Ћосић одлично схвата \nкако се анализом спољашњих карактеристика не може доћи до дубинског схватања \nљудске природе, већ кроз самосвијест и различите форме дијалога (Јоковић, 1994:  \n151). \nПо \nЋосићу, \nчовјек \nје \n„несазнатљива, \nнепредвидива \nи \nнепоновљива \nиндивидуалност“ (Јеремић, 1993: 231). Овакво виђење у суштој је супротности са \nсоциолошким становиштем које успоставља знак једнакости између класног поријекла \n228 \n \nи ставова индивидуе: ирационалистичко полазиште модерног психолошког романа \nзахтијева карактеризацију ликова субјективном перспективом унутрашњег говора. \nЊему супротно, рационалистичко полазиште вјерује да се људска природа може \nобјективно тумачити социолошком перспективом. Када дође до сукоба ове двије \nперспективе,  јавља се унутрашњи говор јунака који доспијева у „безваздушни простор \nу роману, пошто престаје да изражава аутентичне судбинске могућности ликова, о \nкојима смо већ све дознали из једне друкчије перспективе“ (Јеремић, 1993: 231). \n7.1. \nСпецифичности обликовања доживљеног говора у  \nтетралогији Време смрти \nТетралогија Време смрти одлична је илустрација за сликарски стил преношења \nтуђег говора, јер су ауторски и туђи говор испреплетени тако да се више подтипова \nможе сврстати у хибридне радије него језички чисте подтипове. Погледајмо шта је \nанализа корпуса показала:  \nУ првом одјељку анализе корпуса бавили смо се случајевима употребе једног \nоблика доживљеног говора. Анализа је потврдила нашу постављену хипотезу о \nнеучесталости ове категорије: мали је број примјера када Ћосић користи само један \nоблик доживљеног говора, а и тада комбинује више његових подтипова. Анализу \nотварамо ријетким случајевима када Ћосић ставља у заграду споредне мисли ликова, \nкако не би реметио говорно ткиво контекста. Феномен СНГ-а већ на почетку показује \nсвоју доминацију: СНГ у трећем лицу биће корисно средство за осликавање \nунутрашњих конфликата који прождиру сами врх српске државе, али и обичан живаљ. \nПримјери показују да се техника СНГ-а не користи само за изокроно приповиједање7, \nвећ може бити средство евокативног враћања ликова у прошлост. Примјери којима се \nилуструје евокативна употреба СНГ-а често се обиљежавају са интерпункцијским \nзнаком три тачке, како би се читалац вратио у прошлост. Ћосић ће рјеђе користити \nпримјере полуслободног неуправног говора, односно модификације СНГ-а, које су \nпраћене ауторском дидаскалијом. Примјери из корпуса показују да се овај облик \nдоживљеног говора чешће користи за изрицање унутрашњих мисли ликова.  \n                                                 \n7 Изокронија је подударност између приповједног времена и приповиједаног времена (Бити, 1997: 161).  \n \n229 \n \nДијалошки екскурси такође се јављају у структури Времена смрти, али са \nзнатно мањом заступљеношћу. Директни говор се користи како би се разбио \nфактографски тон ауторског дискурса и убрзао ритам радње. Овим типом туђег говора \n„у причу се уносе живост и динамичност, те је он стилски маркиран у односу на \nауторски говор“ (Милашиновић, 2015: 112). Динамика је још већа онда када је \nконферанса изостављена у облику неуведеног управног говора. Са аспекта \nкомуникације, не разликује се од модела правог управног говора будући да се преноси \nнечији исказ у изворном облику. Пошто је основа прозе приповиједање, управни говор \nсе не даје увијек у цјелости, већ само један његов дио који је од важности за ток \nнарације. Тада он постаје дио ауторског говора да би аутор „што вјеродостојније и \nпрецизније поткријепио чин исказивања догађаја, остављајући јачи утисак на читаоца“ \n(Милашиновић, 2015: 113−114). При интеграцији говора лика, аутор такве сегменте \nпреноси дословно и ортографски их маркира. Оваква структура позната је као \nфрагментарни цитат. У дијалозима, свака реплика сатјерује уза зид саговорника, а \nсаговорник узвраћа како би се одбранио и онда он натјерао саговорника у исти \nбезизлазан положај. Чешћи су случајеви неуведеног у односу на уведени управни \nговор. Унутар оваквог облика управног говора, гласови ступају у интеракцију без \nупотребе уобичајених маркера (нпр. рече x). Овај тип управног говора не ремети \nкомуникативну функцију исказа, јер на основу контекста читалац може разлучити коме \nприпада одређена реплика. Његова доминација може се приписати чињеници да Ћосић \nжели себе учинити готово непримјетним, стапајући своју тачку гледишта са \nстановиштем својих протагониста. С друге стране, увођењем ауторске дидаскалије, \nписац подсјећа читаоца на своје присуство. Такви индикатори ауторске организације и \nначина излагања мисли показују степен контроле коју наратор има у тексту (Палибрк, \n2015: 144, уп. Герун, 2016). Уколико се уводи, ауторска дидаскалија се користи \nуглавном код изречених облика управног говора. Пошто нема ортографске \nмаркираности управног говора, граница између говора лика и ауторске дидаскалије \nније најјасније успостављена: када глагол типа verba dicendi долази испред клаузе \nуправног говора, клаузе ауторског и управног говора раздвајају се двотачком. У \nслучајевима када се глагол нађе у постпозицији или интерпозицији, Ћосић уводи \nцртицу као знак да се ради о управном говору. Полилози су праћени јасним навођењем \nговорника иза којег слиједи двотачка, а затим у новом параграфу, иза двотачке, Ћосић \nнаводи директни исказ. Овакве структуре јављају се у ријетким ситуацијама када \nЋосић изводи на сцену неколико политичких неистомишљеника, при чему сваки од \n230 \n \nњих представља један идеолошки став. У таквим ситуацијама немогуће је препознати \nкоме припада одређена реплика будући да полифони романи не користе дијалекатску, \nсоциолекатску, чак ни идиолекатску диференцијацију унутар (микро)дискурса. Из тог \nразлога, Ћосић је принуђен да уводи субјекат ауторске дидаскалије. Роман је у највећој \nмјери написан у духу књижевне норме, односно писац „властиту језичку \nкомбинаторику \nизграђује \nнајвећим \nделом \nна \nпотенцијалним \nмогућностима \nнормативног књижевног идиома и много је мање ослоњен на дијалекатске елементе“ \n(Јовановић,  2009: 37), односно за Ћосића се може рећи да спада у ону групу писаца \nкоји своју креативност постижу углавном у оквирима стандардног језика, \nнеутралишући бројне идиоматске разлике унутар нашег језика. У оваквим случајевима \nможе се говорити о интеграционој функцији таквих романа (Јовић, 1975: 117). \nКовачевић ипак напомиње како код Ћосића ипак постоји језичка диференцијација, \nсамо што она није везана за диференцијације језичких идиома, већ типова говора \n(2018: 51). \nУнутар књижевноумјетничког стила постоје јасни примјери кршења правописне \nнорме да би се повећала изражајност текста. У таквим случајевима писцу су дозвољена \nсва средства уколико су функционална и сврсисходна (Прањић, 1968:  25−26). Па тако \nи Ћосић уводи елементе директног дискурса без ортографских маркера, попут \nнаводника и цртица, а често недостаје и ауторска дидаскалија. Његов индивидуални \nизраз иде још даље када се у дијалозима не труди да реплике јунака одвоји. \nПосредовање приповједача означено је једино употребом интерпункције и увођењем \nауторске дидаскалије, и то у мањем броју случајева. Ћосић показује овакву слободу \nзато што примарна улога дијалога није карактеризација ликова, већ дијалог служи као \nсредство да се историјско врати и учини догодљивим, односно он је „вид општења, \nначин спорења, врста избора, али и средство оживљавања, чин драме“ (Стојадиновић, \n2002: 67). У енглеском језику долази до употребе наводника као у традиционалном \nначину изражавања управног говора, иако оригинална верзија не уводи такве врсте \nортографских помагала.  \nКао посљедица изостављања ортографских маркера долази до нестајања, ионако \nтанке, дистинкције између различитих типова доживљеног говора, нпр. између \nуправног говора и исказа унутрашњег монолога у облику СУГ-а или СНГ-а. Лексичко-\nграматичка, али и синтаксичко-стилистичка дистинкција између ове двије категорије \nне постоји, пошто управни говор није написан у облику реплика са наводницима „као \n231 \n \nексплицитним знаком директне дијалогичности“ (Ковачевић, 2012д: 317). Драма масе \nизражена је монотоном структуром говора. Различити говори се стапају у једну \nцјелину „у један хорски, дијалошки супстракт кадар да се разложи на, појединачни \nусклик, да му се утврди порекло и основни мотив, али је у основи то став масе, врста \nхорског народног коментара, његова острашћена потреба да пронађе и жигоше кривца, \nда се испразни гневом, да негира инстинктом одбране, да буде у пароксизму немоћних, \nда буде видовита слутња обесправљених, али и глас понижених и успаничених \n(Стојадиновић, 2002: 47−48). Пошто су Ђосићеви дискурси директног говора и \nунутрашњег монолога лишени било каквих графостилемских карактеристика, не \nразликују се од ауторског говора. Визуелна недиференцираност различитих типова \nговора у Ћосићевом дискурсу је велика. Писац то ради намјерно јер жели да свој говор \nи говор јунака неосјетно поистовјети: долази до њиховог мијешања како графички тако \nи одсуством интерпункције, јер је акценат на изражавању панике у ратом задешеној \nСрбији, а не на изражавању разлика између људи. Ковачевић запажа да оваква \nнедиференцираност има за циљ „да покаже како у тим ратним збивањима заправо \nговор и није толико битан, а још мање његове диференцијације. Све је једнолично, \nпредвидљиво код свих у том ратном караказану. Ту једноличност онда нужно \nподражава и визуелна недиференцираност, једноличност, у графостилемском \nпредстављању ауторског, неуправног и управног говора“ (Ковачевић, 2012г: 284). \nКорпус региструје и случајеве директног говора гдје се реплика саговорника \nискључује, а о њеном садржају читалац закључује на основу одговора саговорника. На \nовакав начин Ћосић одстрањује класичну технику дијалога у коме се учесници \nразговора  јављају наизменично и уводи економичнију форму интеракције. Питања се \nсводе на минимум, јер у одговорима упитаног сазнајемо и за садржај питања \n(Јовановић, 2009: 15). У енглеском језику преводилац уводи ортографске маркере и код \nове врсте дијалога. У корпусу се проналази и облик директног говора који је по својој \nприроди полилог. Наиме, теме су различите и стиче се утисак да неки ликови говоре \nистовремено у глас, док други говоре узастопно. Микродискурс је организован као \nструктура масовних нераздвојених исказа чије индивидуално поријекло није свуда \nпрепознатљиво: у примјеру из анализе корпуса јасно је да исказе производе колегинице \nМилене Катић, али не знамо која од њих. У сваком исказу се индивидуализује говор \nјунака, али се реплике не обиљежавају, нити се на било који други начин назначавају \nносиоци реплика. Овакав облик директног говора није праћен ортографским \n232 \n \nмаркерима у енглеском језику будући да их преводилац није препознао као елементе \nуправног дискурса из непознатих разлога. Посљедњи примјер из одјељка који се бави \nуправним говором показује да када уводи аналептично наративно приповиједање8, \nЋосић уводи дискурс управног говора на традиционалан начин, односно уводи \nортографске маркере који су незаобилазни пратилац ове врсте дискурса. Ортографски \nмаркери недостају код референцијалног, односно класичног екплицираног управног \nговора (Русимовић, 2010: 470), управног говора који упућује на аутора и ситуацију у \nкојој је први пут изречен, док се наводници користе код нереференцијалног или \nевоцираног екплицираног управног говора (Русимовић 2010: 471), управног говора \nкојим се не подразумијева „да се његовим експлицирањем експлицира и ситуација \nњегове прве реализације“ (Ковачевић, 2011а: 123). Први тип се остварује у дијалошким \nдискурсима управног говора када се смјењују реплике говорника и саговорника, док се \nдруги тип јавља, или као интегрални дио ауторског текста у улози управног говора \nевокативног карактера, или „пак у тзв. метадиректном говору, тј. „евоцираном“ \nуправном говору чије се изговарање у тексту не приписује „творцу“ него неком \nпреносиоцу“ (Ковачевић, 2011а: 123). Референцијални говор се користи у исказима \nкоји се дешавају у тренутку одвијања приповиједања, док нереференцијални говор \nпредставља саставни дио аналептичног приповиједања. У енглеском језику се уводе \nзнаци навода и код нереференцијалног говора, тако да преводилац не прави разлику \nизмеђу управног дискурса у садашњем и прошлом моменту.  \n У тетралогији преовладава интра-комуникација, односно облици егоцентричног \nговора. Ликови најчешће производе говор који је упућен самоме себи у облику \nунутрашљег монолога. Ови облици монолога исказују се или СУГ-ом или СНГ-ом. \nОблици СУГ-а саставни су дио епистоларног дискурса, али се најчешће користе као \nкратки дискурси којима писац прекида реплике саговорника, дуже описе спољашњих \nоколности, али и описе унутрашњих турбуленција самих ликова. Корпус региструје \nријетке случајеве употребе СУГ-а у првом лицу множине којим се изражава \nколективни став српске нације. Реченице нису раздвојене интерпункцијским знацима, \nнити почињу великим почетним словом. У таквом облику, осликавају на најбољи \nначин драму у уму једне озлојеђене и ратом захваћене нације која није више у стању да \n                                                 \n8 Аналепса представља ретроспективно помињање догађаја (Мацура, 2016: 60). Представља евокацију \nдогађаја „који су се збили прије тренутка на коме је приповиједање заустављено“ (Бити, 1997: 7). \nТрадиционални називи би били ретроспекција или flashback.  \n \n233 \n \nразмишља рационално. Ћосић уводи и чисте дискурсе СУГ-а у другом лицу када се \nликови обраћају имагинарним саговорницима: ликови су принуђени да призивају \nодсутне саговорнике у скривеним дијеловима свога ума. Српске вође се често налазе на \nивици амбиса јер је немогуће пронаћи идеално рјешење за српски народ, па се у \nмоментима потпуног очаја обраћају вишој сили. Анализом корпуса примијећено је да \nЋосић рјеђе користи облик уведеног СУГ-а. Уколико се то и деси, ауторска \nдидаскалија или претходи исказу СУГ-а и од њега је одвојена двотачком, или слиједи \nиза исказа од којег је одвојена  цртицом или запетом. Први случај представља једну од \nнајчешћих комбинација унутар тетралогије и не везује се само за исказе СУГ-а, већ и за \nисказе СНГ-а, као што ће даља анализа корпуса показати. Наиме, овакве реченице \nназивају се реченицама са имплицитном субординацијом, гдје двотачка има функцију \nнеког од зависних везника и може бити њиме замијењена с тим што је „јукстапонирана \nреченица кудикамо стилски вриједнија од конкурентне везничке“ (Ковачевић, 2012а: \n178). Примјери из енглеског језика осликавају законитости СУГ-а у српском језику. \nНајвише примјера из ове категорије припада случајевима уланчавања више подтипова \nједног облика доживљеног говора. Занимљиво је да анализа корпуса показује како у \nовој категорији Ћосић комбинује једино елементе СУГ-а, и то у свим лицима, са и без \nауторске дидаскалије. Уколико се јаве ријетки случајеви њене медијалне позиције, она \nје апозитивно ограђена цртицама.  \nЗаступљенија категорија јесте она у којој долази до удруживања два различита \nтипа доживљеног говора. Корпус проналази случајеве удруживања ауторског говора и \nзамишљеног управног говора, као и елементе удруживања ауторског говора са \nдиректним говором. Ћосић може користити и управни говор унутар управног говора, \nодносно нуди исказе директног говора који су изречени у моменту који претходи \nтренутку приповиједања. Унутар таквог директног говора нуди цитирани говор треће \nособе. Такав говор се истиче полунаводницима и преноси се унутар директног говора \nкоји је изговорен у прошлости. Чест облик удруживања јесте комбинација ауторског \nговора и нереференцијалног директног говора када лик одлази у прошлост и присјећа \nсе спољашњих околности, као и директних исказа саговорника. Унутрашњи монолог, у \nоблику СНГ-а, удружује се такође са облицима нереференцијалног директног говора, \nпри чему управни дискурс шара структуру унутрашњих мисли лика. На овакав начин \nлик се присјећа директних исказа својих саговорника. Честа структура унутар \nЋосићевих микродискурса јесте и комбинација управног говора у чију структуру се \n234 \n \nмијешају кратки дискурси СУГ-а. Уз помоћ ових дијалошко-монолошких сплетова \nчиталац спознаје унутрашње мисли ликова које се не могу разазнати пуким \nпроучавањем управног дискурса. Примјери из корпуса показују како се елементи СУГ-\nа у првом лицу најчешће удружују са елементима ауторског дискурса: ради се о \nкратким дискурсима који прекидају веће наратолошке структуре, првенствено дијалог \nдвије или више индивидуа. Комбинација овa два типа доживљеног говора користи се и \nкао ефикасан начин структурисања унутрашњег монолога ликова. Велики је број \nпримјера у којима доминира ауторски говор, при чему се микродискурс завршава \nупитним исказом СУГ-а. Упитне форме реченица имају значајну функцију у \nЋосићевом дискурсу: јасан су сигнал да долази до прелаза са ауторског наративног \nдискурса на дискурс у којем лик описује догађаје са своје тачке гледишта. Поред тога, \nКовачевић  говори о „стимулаторској“ употреби питања (2012б: 244−245), када се \nинтерогативним реченицама иницира развој унутрашњег монолога. Интерогативне \nформе реченице могу бити у функцији реторичких питања или се њима представљају \nунутрашње дилеме, и то у облику ретроспективних или алтернативних питања (којима \nсе изражава недоумица) (Ковачевић, 2012б: 246−248). Упитним исказима лик се може \nобраћати \nдругом \nаспекту \nсопствене \nличности, \nпа \nсе \nможе \nговорити \nо \nсолилоквијумским питањима (2012б: 245). Описи спољашњих околности, или описи \nтренутне ситуације у којој се ликови налазе, производе недоумицу и страх у облику \nупитних исказа. Код Ћосића је упитност најбоље средство изражавања таквих емоција. \nСитан живаљ страхује шта ће сутрашњица донијети, док сами врх српске државе није у \nстању да донесе пресудне одлуке у тешким тренуцима: која год одлука да се донесе, \nСрбија ће испаштати. Као једну од важних функција упитних исказа, Ковачевић \nиздваја и улогу кохезионих елемената текста (2012б: 250), што се запажа и код Ћосића, \nу дуже развијеним монолозима ликова које обично раздваја један упитни исказ \nауторског говора или облика доживљеног говора којим се изражава унутрашњи \nмонолог. Ауторски  говор се најчешће користи као уводница за исказе СУГ-а. Уколико \nсе ауторска дидаскалија јави у атеропозицији, двотачком је одвојена од исказа СУГ-а, \nкоји може почињати и великим и малим словом. Уколико се јави након исказа СУГ-а, \nодваја се цртицом или запетом. У оваквим структурама долази до промјене статуса \nзависно-сложене реченице неуправног говора, па се тако тачка замјењује упитником \nили узвичником. На овај начин аутор наглашава значај зависне клаузе (Милашиновић, \n2015: 115−116). Искази СУГ-а који носе елементе уведености и изречености рјеђе се \nкористе у корпусу. Уопштено говорећи, у Ћосићевим Коренима неупоредиво је чешћа \n235 \n \nупотреба помишљеног и неуведеног како СУГ-а, тако и СНГ-а у односу на њихове \nуведене и изречене парњаке. Оваква ситуација логична je посљедица чињенице да се ти \nтипови говора остварују у „контекстима у којима јунака прожимају страхови, \nунутрашњи немири, преиспитивања, најчешће морална, одређених одлука и поступака \nи сл.“ (Ковачевић, 2018: 42). Ауторски говор удружује се и са елементима СУГ-а у \nдругом и трећем лицу. Поново срећемо мноштво примјера у којима исказ ауторског \nговора служи као увод за исказ СУГ-а, при чему се два исказа одвајају двотачком. У \nоваквим случајевима ликови се обраћају одсутним саговорницима са којима нису у \nмогућности да развију реални директни дискурс. У вртлогу рата, када је лична \nегзистенција у питању, индивидуа нема могућности да развија сталожен и дуг дијалог, \nпа тежи замишљеном монологу са ликовима који су далеко од њих у реалном свијету. \nДолази чак и до обраћања сопственим анатомским дијеловима прије самог чина \nгубљења истог или, пак, животињама које моле да сачувају њихове најмилије. Један \nисказ СУГ-а може прекидати ауторски наративни дискурс: перспектива ликова уплиће \nсе у структуру ауторског дискурса, који у оваквим случајевима доминира. Анализа \nпоказује и необичну структуру Ћосићевог дискурса која укључује употребу ауторског \nнаративног дискурса на крају параграфа. Напомињемо необичну, јер ауторски говор \nобично отвара параграф или шара структуру других облика доживљеног говора.  \nРијетки су случајеви удруживања ауторског говора и СНГ у другом лицу. У \nтешким моментима ликови се окрећу другом аспекту сопствене личности, \nпокушавајући да разријеше недоумице које их сатиру у ратном страдању. Много су \nчешћи примјери удруживања ауторског говора са елементима СНГ-а у трећем лицу: \nради се о доминантној двопартитивној структури доживљеног говора. Тешко је \nдонијети недвосмислену одлуку о томе шта представља представљачки дискурс, а шта \nпредстављени дискурс, односно поставити оштру границу гдје прича наратор из свог \nдеиктичког центра, а гдје лик говори са своје позиције. У дискурсу се јављају \nнесигнализиране измјене говорника и референта, што представља отежавајућу \nоколност за правилно схватање одакле дискурс долази и ко га оригинално производи. \nЧиталац може бити наведен на амбивалентно тумачење усљед одсуства формалних \nпоказатеља: амбиваленција се јавља јер некада не постоји довољно контекстуалних \nводиља које ће омогућити читаоцу да се одлучи за једну од понуђених могућности. \nГранице између ауторског и туђег говора колебљиве су и двосмислене: често се налазе \nу једној синтаксичкој цјелини или у простој реченици. Говорна разноликост не излази \n236 \n \nизван граница књижевног стандардног језика, дакле, не може се говорити о правој \nвишејезичности и усмјерена је ка апстрактно-језичком схватању на нивоу јединственог \nјезика. Ћосић често завршава дискурсе ауторског говора једним исказом СНГ-а који \nможе бити у облику потврдне реченице, али је чешће у облику упитног исказа. Корпус \nоткрива и случајеве реализације два различита типа говора унутар једног исказа, који \nсу одвојени интерпункцијским знацима, тачка зарез или запета. Региструјемо и \nјединствен случај када иза запете слиједи мало почетно слово и знак упитника, чиме се \nкрше правописна правила српског књижевног језика. Примјери чешће региструју \nсмјењујуће, кратке, исказе два типа доживљеног говора који осликавају напетост \nситуације у односу на случајеве доминације једног типа доживљеног говора, у чију се \nструктуру уплићу елементи другог облика доживљеног говора. Једна од најчешћих \nструктура јеста она гдје ауторски говор у облику једног или више исказа служи као \nуводница у елементе СНГ-а. Два типа доживљеног говора одвојена су двотачком. Ова \nдва типа доживљеног говора формирају и цикличну структуру при чему \n(микро)дискурс почиње и завршава се елементима ауторског говора, док је средишњи \nдио испуњен исказима СНГ-а. Такве структуре прекидају веће наратолошке структуре, \nали и могу бити ефикасно средство представљања унутрашњих немира ликова: \nауторски говор даје спољашњи контекст дешавања која воде до унутрашњих мисли \nликова у облику СНГ-а. Таква размишљања прекидају поновно јављање аутора који \nнас враћа у сурову реалност рата.   \nЋосић удружује и различите механизме изражавања унутрашњег монолога, \nСУГ-а и СНГ-а. Ријетки су случајеви када долази до комбинације СУГ-а у првом лицу \nи СНГ-а у другом лицу. Чешће су ситуације када се унутрашњи свијет ликова осликава \nелементима СНГ-а у трећем лицу који прелази у СУГ у другом лицу. Како се види из \nнаведених примјера, комбинација ова два облика доживљеног говора доприноси \nучинковитијем осликавању драме која се дешава у ликовима и у њиховом окружењу. \nПроналазе се и примјери удруживања који показују да се унутар граница једне \nреченичне структуре не смјењују само ауторски говор и СУГ, већ и облици СНГ-а и \nСУГ-а. Два типа доживљеног говора чине једну интерјунктурну цјелину, односно \nформирају једну вишеструкосложену реченицу која је започета великим почетним \nсловом, а завршена тачком. Када би се овакве реченице раздвојиле тако да је у једној \nСУГ, а у другој СНГ, добили бисмо „паралелне, а не прожимајуће и надограђујуће \nсадржаје двају говора. Добили бисмо два текста у дијалогу, а не дијалог говора унутар \n237 \n \nистога текста. Тада бисмо, наиме, имали двије вишеструкосложене реченице као два \nмикротекста, а не једну као двотекстни једнотекст“ (Ковачевић, 2012д: 320).  \n  \nДалеко учесталија категорија укључује вишеструку комбинацију \nразличитих \nтипова \nдоживљеног \nговора. \nКомпликујући \nструктуру \nсвојих \n(микро)дискурса, Ћосић  показује креативност свог индивидуалног изражаја у свом \nнајљепшем облику. У Времену смрти постоји „читав систем говора, велики \nлингвистички рај“ (Јоковић, 1994: 124). Носиоци различитих типова говора међусобно \nсу дијалошки  супротстављени. Дијалог је основна димензија њиховог постојања, а \nдијалошки спектар изузетно је богат, што показује и велики број јунака различитих \nинтелектуалних и социјалних коренова (Јоковић, 1994: 124). Једна од најчешћих \nкомбинација управо је удруживање ауторског говора са облицима СУГ-а и СНГ-а, при \nчему дискурси модификација управног и неуправног говора продиру у структуру \nауторских исказа. Ћосић најчешће комбинује уводни исказ ауторског говора са \nисказима СНГ-а, при чему два облика доживљеног говора раздваја интерпункцијски \nзнак двотачке, а облици доживљеног говора који слиједе иза двотачке могу почињати \nмалим и великим словом. Умјесто СНГ-а, Ћосић у овој позицији може користити и \nелементе СУГ-а у другом лицу. Параграф се завршава исказима СУГ-а у првом лицу \nкоји су често у облику интерогативне реченице. Корпус показује како је ово \nнајприроднији редослијед структурисања параграфа, али Ћосић користи њихове \nразличите комбинације. Најрјеђи су примјери када СУГ отвара параграф, након чега \nслиједи ауторски говор, док искази СНГ-а затварају параграф. Доста је чешћа \nситуација у којој  СНГ отвара, а СУГ затвара дискурс. Динамичност ситуције у којој се \nлик налази Ћосић постиже и преплитањем ауторског говора и СНГ-а унутар истог \nисказа, при чему се свака клауза одваја запетама или, понекад, интерпункцијским \nзнаком тачка зарез. Ћосић даље усложњава ситуацију уводећи и облик СНГ-а унутар \nједне веће реченичне структуре. Улази у најдубље сфере личности својих ликова \nкомбинацијом више типова и подтипова доживљеног говора (рецимо, комбинацијом \nауторског говора, СНГ-а у трећем и другом лицу и СУГ-а у првом, другом и трећем \nлицу). Тиме црпи скоро све могућности које су му на располагању. Са правом Катичић \nзапажа да смјењивање различитих типова говора производи „живост и гипкост \nприказивања, и отвара се могућност да казивач не пренесе само туђе ријечи него да \nизрази и свој став према њима“ (Катичић, 2002: 380). Роман обилује најразличитијим \nоблицима хибридних конструкција, које су у одређеној мјери дијалогизиране, али не у \n238 \n \nоблику драмског дијалога, већ се јављају у форми романескног дијалога.  До сада смо \nистицали тежину препознавања исказа СНГ-а, који дјелују готово непримјетно у \nауторском \nнаративном \nдискурсу \nбудући \nда \nЋосић \nне \nправи \nидиоматску \nдиференцијацију између ауторског говора и говора ликова. Корпус понекад изроди и \nпримјере у којима ликови користе колоквијални говор, који итекако олакшава \nподвлачење јасне црте између ова два типа доживљеног говора. Такве изразе \nколоквијалности Ћосић ставља у уста неуких ликова попут Косаре − несуђене невјесте \nИвана Катића. Тако да не можемо констатовати да у тетралогији не постоје \nрегистровани типови туђег говора који су прожети нестандардним особинама. \n Ћосић комбинује и елементе ауторског говора, директног говора и СНГ-а. \nЧесто параграфом доминирају искази ауторског говора, чију структуру шарају кратки \nискази СНГ-а и управног дискурса претежно у форми узвичних и интерогативних \nреченица, како би се постигла већа динамика наративног дискурса. Сваки од ових \nоблика доживљеног говора сврсисходно се појављује: ауторски говор нас уводи у саму \nситуацију. Управни дискурс нам предочава исказе ликова на експлицитан начин, док \nСНГ користимо како би се изразио имплицитни садржај, односно неартикулисани \nсадржај наративног дискурса. Без присуства СНГ-а, читалац може само да нагађа \nсадржај тог неартикулисаног дијела дискурса. Оваквој структури могу се придружити \nи искази СУГ-а. У корпусу се региструје и јединствен случај обиљежавања управног \nговора цртицама, што није карактеристика референцијалног управног дискурса у \nЋосићевој тетралогији. За разлику од тока свијести који садржи потпуно губљење \nортографских и интерпункцијских кодекса како би се ухватиле мисли ликова у \nмоменту њиховог настајања, Ћосић се придржава прописаних норми српског \nкњижевног језика. Уколико жели у највећој могућој мјери приказати драматичност \nситуације, мисли сабија унутар једне сложене реченице која се састоји од низа \nзависних клауза одвојених запетом, при чему се у такве исказе мијешају елементи \nдругог облика доживљеног говора (нпр. уколико су зависне клаузе дате у облику СНГ-\nа, онда Ћосић у њих убацује елементе СУГ-а). Ћосић доприноси стилогености \n(микро)дикурса и комбинацијом СУГ-а у другом лицу када се лик обраћа имагинарном \nсаговорнику. Након ове конструкције, слиједи директни говор, при чему реплике \nсаговорника нису експлицитно представљење. Поред уобичајених комбинација три \nосновна типа доживљеног говора, Ћосић користи и елементе дословног неуправног \nговора и фрагментарног цитата, додуше у доста рјеђем облику. Корпус региструје само \n239 \n \nједну трипартитивну комбинацију у којој СНГ и ауторски говор нису саставни дио. \nТакви подаци показују њихову доминацију у односу на остале облике доживљеног \nговора, првенствено када је у питању СНГ. Већ смо напоменули да Ћосић уводи \nелементе СНГ-а и СУГ-а у структуру управног дискурса како би читаоцу предочио \nнеартикулисане мисли ликова. То исто постиже и унутар више дискурса: параграфи \nдиректног говора се прекидају како би се предочиле унутрашње мисли ликова. \nМонолог личности условљава разговор и подстиче радњу (бурна унутрашња стања у \nјунацима развијају разговор), а онда разговор опет утиче на развијање монолога. \nДиректни говор исто тако може бити прекинут и двопартитивном структуром \nауторског говора и СНГ-а, у служби исте функције.  \nАуторски говор је у већини романа најдоминантнији или један од \nнајдоминантнијих типова туђег говора. Ради се о немаркираној категорији у односу на \nдруге типове говора (Ковачевић, 2012д: 312). У Времену смрти, клаузама ауторског \nговора писац као да се жели „вратити у игру“, али и показати како је заправо ауторски \nговор у сјенци говора лика. Не ради се о доминантној категорији унутар тетралогије: \nњиме приповједач излаже радњу, тумачи догађаје или уводи и представља ликове. \nАуторска компонента уводи читаоца у причу, износи чињенице које су важне за \nликове, али и за сам ток приповиједања. Првенствено је дескриптивно објективан јер \nнуди описе ликова, као и ситуација које су се одвијале, а које се односе на живот \nпротагониста. У Времену смрти често поприма карактеристике стилематичне и \nстилогене гномске реченице. Ауторски говор не заузима значајно мјесто унутар \n(микро)дискурса, али се јавља у значајним функцијама: једна од њих омогућава \nроманописцу да изврши гладак прелаз са описа спољашње ситуације на опис \nунутрашњег живота лика. Често слика спољаших околности производи исказе \nунутрашњег монолога. Исто тако, ауторски говор у облику једног исказа може да чини \nструктуру издвојеног параграфа који прекида унутрашњи монолог јунака. Оваквим \nкратким облицима ауторског наративног дискурса писац нас подсјећа на своје \nприсуство, враћајући читаоца у реалност из замишљеног свијета својих ликова. Јављају \nсе и случајеви када иза таквог исказа ауторског говора слиједи двотачка као увод у \nнаставак унутрашњих мисли ликова, што је изузетно ријетка конструкција: двотачка се \nне јавља као увод у унутрашње мисли ликова које ће бити предочене у новом \nпараграфу и са великим почетним словом. У овој позицији јавиће се само код ријетких \nслучајева уведеног управног говора. Ауторски говор може бити у симбиози са другим \n240 \n \nоблицима доживљеног говора. На такав начин, опис спољашњих околности одговара \nопису унутрашњег проживљавања ликова. Ауторски говор може послужити и као \nуводница за опис онога што лик види и чује. У таквим случајевима уводна реченица \nауторског наративног дискурса одвојена је двотачком од исказа перцептивног \nопажања.   \nТехнику тока свијести проналазимо у неколико рјеђих случајева ауторског \nговора када долази до брисања природне границе између реченица будући да се не \nкористи велико почетно слово; брише се интерпункцијски знак запете који раздваја \nзависне реченице унутар сложене реченице, као и интерпункцијски знаци којима се \nзавршава реченична структурална јединица. На такав начин Ћосић приказује \nдинамичност ситуације која се описује, али и даје јачину емоционалном набоју кроз \nкоји ликови пролазе: хаотичност ауторског говора осликава расуло самих јунака \nтетралогије.  \nПоред историјске грађе коју Ћосић често користи на почетку глава тетралогије, \nнаводи и дијелове писама које ликови читају. Прочитани садржај изазива унутрашњи \nмонолог. Поред писама, Ћосић нуди и дневнике ликова, првенствено заробљеног \nвојника Ивана Катића. Дијелови писаног дискурса представљени су курзивом у \nоригиналној верзији, а запажа се тенденција њиховог непреношења на енглески језик. \nПретпостављамо да овакве дијелове наративне структуре преводилац није сматрао \nбитним. \nДуже дискурсе Ћосић користи за опис унутрашњег конфликта који прожима \nјунаке тетралогије у одлучујућим моментима у животу. Неки ће се ликови одлучити за \nживот без одређених анатомских дијелова, док ће други сматрати такав живот \nбезвриједним. Унутрашње колебање исказује се елементима СНГ-а. С времена на \nвријеме појављују се елементи ауторског говора који прекидају ток унутрашњег \nмонолога. Коначна одлука долази на самом крају дискурса у облику СУГ-а у првом \nлицу.  \nЋосић користи више параграфа како би читаоца из садашњег момента нарације \nпребацио у прошли, а онда га поново враћао у ружну стварност Првог свјетског рата. \nВихор рата не нуди ништа лијепо, тако да се јунаци у моментима самоће враћају у \nпрошлост и проналазе оно мало мира. Одласком у прошлост, Ћосић открива узроке \nодређених дешавања у садашњости али, исто тако, откривајући дио прошлости јунака \n241 \n \nобогаћује слику њиховог унутрашњег свијета. Дају се упоредни дијалози који су се \nдесили \nу \nпрошлости \nи \nсадашњости. \nОртографски \nмаркери \nдиференцирају \nреференцијални од нереференцијалног говора, али је занимљиво запажање да се \nдијалози из прошлости одвајају од дијалога у садашњости већом празнином на папиру. \nТри тачке су такође сигнал преласка на аналептичко приповиједање. Ликови се \nприсјећају безбрижних момената из дјетињства, а онда та слика блиједи како би је \nзамијенила ружна реалност. Корпус приказује и јединствен случај када реплике \nизмијењене између мајке и кћерке у прошлости изазивају унутрашњи монолог у \nоблику СУГ-а у другом лицу, који представља наставак мајчиног одговора на кћеркино \nпитање, постављено прије много година. Ћосић нас, додуше рјеђе, води у будућност \nјер ликови уз помоћ СНГ бјеже из суморне стварности у замишљену визију њиховог \nбољег живота. Ћосић користи и дужину параграфа као стилогено средство: сви \nпараграфи су у облику СНГ-а, при чему се краћи смјењују дужим дискурсима.  \nПисац користи и по неколико увезаних параграфа како би осликао сложена \nстања својих ликова, комбинујући скоро све облике доживљеног говора који су му на \nрасполагању. Корпус региструје и случајеве када се читав један одјељак унутар једне \nглаве користи за приказивање сложених стања ума у којима се ликови налазе. Како би \nприказао страх кроз који пролазе ликови, Ћосић роји мисли у сваком наредном \nпараграфу, при чему их с времена на вријеме прекида кратак дискурс ауторског говора. \nАнализом се да закључити да уобичајене комбинације удруживања доживљеног говора \nса којим смо се сусретали унутар једног параграфа, сада поново уочавамо само унутар \nвише параграфа. Анализа показује доминацију облика СНГ-а који се успјешно \nудружују са осталим облицима доживљеног говора. У енглеским преводима СНГ-а \nрегиструје се придржавање правилима увођења овог облика доживљеног говора, \nпрвенствено када је употреба претериталних времена у питању. Да се закључити да \nЋосић не ограничава СНГ само на један или неколико исказа, и на дискурсе са \nпрстенастом композицијом. Ћосић покаткад прави дуге дискурсе у којима доминирају \nискази СНГ-а, који се уводе преко ауторског говора, и с њим  комбинују као прелаз  с \nописа вањске, природне ситуације у којој се јунак налази на приказ унутрашњег \nјунаковог стања.  \nИнваријантни елементи су елементи у преводу који се морају сачувати, док су \nваријантни они који дозвољавају преводиоцу слободну интерпретацију (Јовановић, \n2015: 73). Јовановић напомиње да је задатак преводиоца нарочито отежан у \n242 \n \nслучајевима када се преноси директни и индиректни говор, али и СНГ, јер је потребно \nиспоштовати бројне финесе реченице, првенствено ритам и симболику ритма. Међу \nелементима морфосинтаксе, које је неопходно пренијети приликом превода и чији \nизостанак би осакатио формално-садржинску раван самог књижевно-умјетничког \nдјела, издвајају се и индиректни говор, директни говор и СНГ, било да су издвојени у \nпосебну целину или уметнути (2015: 236). Називају се стилским инваријантама, \nодносно елементима које је неопходно задржати у преводу, јер омогућавају објективну \nпроцјену индивидуалности и креативног потенцијала преводиоца (Јовановић, 2015: \n236). Погледајмо које то инваријантне елементе преводилац није сачувао у језику \nпревода:  \nДискусију која се тиче најзаступљенијих грешака које преводилац прави \nприликом преноса садржаја са српског на енглески језик отварамо изостављањем \nлајтмотива који се јавља на самом крају тетралогије. Избезумљена мајка дозива свог \nизгубљеног сина и њени крици одзвањају у неколико различитих ситуација, \nподсјећајући нас на ужас ратног страдања. Преводилац такав детаљ не сматра довољно \nзначајним да би извршио његов пренос на енглески језик. И заиста, изостављањем \nоваквих детаља, не угрожава се комуникативна функција исказа, али се значајно \nосиромашује афективна вриједност дискурса и романа у цјелини.  \nНајвише грешака у корпусу пронађено је у области транспозиције једног облика \nдоживљеног говора у други. Наиме, преводилац мијења лице из оригиналног исказа, \nшто посљедично доводи до промјене доживљеног говора. Наводимо облике \nтрансформација које су пронађене у корпусу: СУГ (1 л.) → СНГ (3 л.); СУГ (2 л.) → \nСНГ (3 л.); СУГ (3 л.) → ДГ; СНГ (3 л.) → СУГ (1 л.); СНГ (3 л.) → СУГ (1 л.); СУГ (1 \nл.) → СНГ (3 л.); СУГ (3 л.) → СНГ (3 л.); СНГ (2 л.) → СНГ(3 л.); Доживљени говор \n→ ИГ. Задржавање лица и, самим тим, задржавање истог типа говора није сматрано \nбитним. Као што смо већ напоменули, Ћосић је склон увођењу различитих типова \nговора унутар неколико исказа, чак и унутар истог исказа. Оваква полифона структура \nромана ствара ефектнију слику унутрашњег свијета ликова. Ипак, преводиоцу је лакше \nзадржати тачку гледишта која је коришћена у претходним исказима, него стално \nмијењати исту, самим тим, и тип доживљеног говора. Примјери региструју и случајеве \nкада преводилац изврши потребну трансформацију у једном дијелу параграфа, а онда у \nдругом дијелу таква трансформација изостаје из непознатих разлога.  \n243 \n \nСа правом Ковачевић (2015: 264) запажа да изречени управни говор најмање \nпредодређује потребу навођења ознаке за његову изреченост. Из тог разлога остали \nтипови морају јасно назначити да не припадају изреченом управном говору. У \nсупротном, ненавођење глагола у предикату довело би до недоумица када је \nпридодавање компоненте изговорености и неизговорености у питању. Међутим, Ћосић \nкрши норму из већ наведених разлога, тако да би Ковачевићева тврдња о неопходности \nувођења ауторске дидаскалије морала обухватати и изречени управни говор. Будући да \nЋосић не користи ортографске маркере тамо гдје то норма прописује, јасна разлика у \nкомпоненти изговорености се губи, па и не чуди појава примјера у којима је  \nпреводилац принуђен да неким исказима придодаје компоненту изговорености, \nодносно неизговорености, без контекстуалних назнака које би потврдиле исправност \nњегове одлуке. Наиме, посматрајући одређени исказ коме недостају ортографски \nмаркери, нисмо у стању да на основу било каквих контекстуалних трагова са \nсигурношћу тврдимо да је исказ изговорен као дио унутрашњег монолога ликова. \nПреводилац ипак придодаје епитет изговорености или неизговорености произвољно. У \nодјељку који се бави овом темом проналазимо и случајеве када Ћосић уводи ауторску \nдидаскалију и тиме разбија недоумицу. Преводилац понекад и у таквим ситуацијама \nправи нелогична рјешења, за која не постоји одговарајуће оправдање. Он не мијења \nврсту доживљеног говора само промјеном лица, већ и измјеном ауторске дидаскалије. \nМодификације које се тичу ауторске дидаскалије запажене су и у другим, ранијим \nрадовима: У својој студији Типови туђег говора у британским и америчким писаним \nмедијима и њихови еквиваленти у српском, Видановић (2015) проучава типове туђег \nговора у штампи користећи се моделом који издваја Ковачевић (2012е). Анализом \nиздваја четири категорије које осликавају начине преношења туђег говора са енглеског \nоригинала на српски језик: а) примјери из енглеске штампе који представљају ауторов \nкоментар, а који се у српски преносе као дио туђег говора; б) примјери туђег говора \nкоји се дословно преносе у српски језик; в) примјери туђег говора који подлијежу \nмодификацији приликом превода, али не долази до промјене типа говора и г) примјери \nтуђег говора који подлијежу модификацији приликом превода, при чему долази до \nпромјене типа говора. Занимљиво је запажање да примјери из друге категорије готово \nи да нису заступљени у корпусу, док је трећа категорија најзаступљенија. \nМодификације које се јављају приликом преузимања туђег говора из енглеских \nоригинала укључују изостављање; преформулацију и додавање садржаја, као и \nпромјену позиције конферансе, и то из препозиције у постпозицију. Уколико је у \n244 \n \nоригиналној верзији употријебљен глагол ауторске дидаскалије који сугерише \nнеизговореност, преводилац ће, из непознатих разлога, ауторску дидаскалију пренијети \nна енглески језик придодајући јој карактеристике изговорености. Најчешћа \nтрансформација која се дешава када говоримо о сегменту ауторских дидаскалија јесте \nона у којој неуведени облици доживљеног говора у српском језику постају уведени, \nодносно долази до додавања ауторске дидаскалије. Региструју се и случајеви када се \nдодаје и прилошка одредба како би се поближе описао начин на који се одређени \nискази изговарају. Корпус региструје и супротне случајеве: преводилац не преноси \nауторску дидаскалију која оригинално већ постоји. У мањем проценту региструју се и \nслучајеви када се задржава ауторска дидаскалија, али долази до помјерања њеног \nиницијалног положаја, па тако дидаскалија која је у српској верзији у атеропозицији, \nприликом превода може се наћи у постпозицији или интерпозицији. У корпусу се \nрегиструје само један случај када Ћосић нуди више глагола унутар ауторске \nдидаскалије, а преводилац се одлучује за само један од њих, из непознатих разлога. \nКада говоримо о ситуацијама додавања ауторске дидаскалије, намеће се једино \nлогично објашњење: преводилац осјећа бојазан да читалац неће препознати исказе \nунутрашњем монолога. Увођењем конферансе граница између ауторског дискурса и \nдискурса других типова доживљеног говора постаје јаснија. Помјерања ауторске \nдидаскалије могу бити стилистичке природе: неке позиције уводних глагола \nприродније су у одређеним контекстима енглеског језика. Остале трансформације \nнемају неко значајније логичко објашњење.  \nЋосић не прави јасну ортографску, а ни просторну дистинкцију између реплика \nсаговорника. У такве реплике се често мијешају и елементи СНГ-а или СУГ-а, заједно \nчинећи једну цјелину. Приликом преноса оваквог садржаја на енглески језик, \nпреводилац реплике раздваја у одвојене цјелине. Не само да раздваја реплике \nсаговорника, већ и мијења њихов редослијед како би имале логичнији слијед. Такође, \nјављају се и случајеви када Ћосић брише јасне границе између реченичних структура. \nПреводилац поново уводи ред, почињући реченицу великим почетним словом, а \nзавршавајући је неким од интерпункцијских знакова. Овакве трансформације \nпосљедица су поново тежње преводиоца да читаоцу олакша: Ћосић тежи да \nизнивелише, а преводилац да уведе ред у такве исказе. Овакве трансформације знатно \nосиромашују стилски ефекат Ћосићевог израза. Преводилац ће покушати да уведе ред \nи када је у питању низ мисли које пролазе кроз главу ликова. Ћосић такве мисли одваја \n245 \n \nзапетама, док преводилац прави разлику између главних и споредних мисли, те \nспоредне ставља у заграду.  \nНереференцијални  управни говор, који је маркиран знацима навода, ставља се у \nкурзив. Преводилац користи ову врсту истицања за облике помишљеног доживљеног \nговора. Само неколико редова касније, сличан исказ, који је поново дат под наводнике, \nпреводилац преноси на тачан начин. Овакви облици недосљедности немају неко \nлогично образложење. Преводилац може бити недосљедан не само унутар једног \nпараграфа, већ и унутар више њих. Грешке преводиоца које се тичу курзивног \nистицања првенствено се дешавају у првом и четвртом дијелу тетралогије пошто у тим \nдијеловима долази до сврсисходне употребе курзива: обиљежавање неизговорених \nмисли и осјећања ликова у облику СУГ-а у првом и другом лицу. Биљеже се случајеви \nкоришћења курзива унутар једне реченичне структуре, док друга, формално \nидентична, не ставља се у курзив. Преведена реченица препозната је као облик СУГ-а, \nпридодато јој је тачно лице, понекад и ауторска дидаскалија, али није стављена у \nкурзив. Понекад грешке настају усљед непостојања јасних разлика између различитих \nоблика доживљеног говора (нпр. будући да није сигуран да ли је одређени исказ \nизговорен или не, преводилац га преноси у енглески језик без икаквог истицања − нема \nкурзива нити се исказ ставља под наводнике). Са правом Каравесовић истиче како се \nпроблем усложњава чињеницом да се у савременој прози синтаксички критеријуми не \nреализују досљедно. Перспектива и фокализација наратора и ликова се преплићу, тако \nда читалац у контексту мора разлучити коме приписати одређени садржај исказа: СНГ \nможе бити посматран као стилогено средство, али на структурном плану преводилац \nможе имати велике недоумице, и то у случајевима када се јави проблем утврђивања \nреференције и рјешавања структурних двосмислености, попут деиксе глагола (2010: \n45−46). \nКорпус региструје и случајеве формалних трансформација реченичних \nструктура када преводилац од једне реченице у српском оригиналу прави двије, или \nобрнуто. Такође, тамо гдје, из стилских разлога, Ћосић ставља мало почетно слово \nпослије интерогативних исказа, преводилац поштује норму енглеског језика и ставља \nвелико почетно слово. Овакве промјене у преводу могу се сматрати занемарљивим \nбудући да припадају легитимном избору преводиоца који, барем у случајевима \nсажимања и раздвајања реченица, не утиче на стилогеност оригиналних исказа. \n246 \n \nУ енглеском језику, СНГ користи систем претериталних времена, док се за СУГ \nкористи систем садашњих времена. У српском језику не постоји разлика у глаголским \nвременима између два облика, већ само дистинкција када је лице у питању. У \nенглеском језику лакше је постићи динамику у облику јасне дистинкције између СНГ-а \nи СУГ-а, док то у српском није могуће, јер се оба облика изражавају презентом \n(Палибрк, 2015: 149). Корпус показује грешке и у овом домену: преводилац понекад не \nпоштује правило слагања времена, односно не врши аналогну ретранспозицију \nпретерита СНГ-а у управни презент СУГ-а. \n У корпусу су регистровани и случајеви када се уводи зависна номинална that, \nупитна wh или if, односно to-infinitive реченица у функцији директног објекта. Наиме, \nЋосићева учестала структура укључује употребу ауторског говора као уводнице у \nдруги облик доживљеног говора који може али и не мора бити производ перцептивних \nопажања ликова. Двије клаузе у облику два различита типа доживљеног говора \nраздвајају се двотачком. Преводилац такве конструкције третира као објекатску допуну \nу облику that зависне реченице.  \nЗапажа се велики број примјера у којима преводилац не преноси узвике, јер их \nочигледно не сматра битним. Међутим, ови елементи су неизоставна карактеристика \nполифоних романа, јер могу бити један од кључних сигнала да писац прелази са \nсопствене на јунакову тачку гледишта. Поред тога, њиховим изостављањем \nпреводилац осиромашује афективност  читавог дискурса. У корпусу су пронађени и \nслучајеви непреношења вокативних облика којима се лик обраћа имагинарним \nсаговорницима. Посљедично долази до непреношења одређених типова доживљеног \nговора, првенствено СУГ-а у другом лицу. Корпус обилује и случајевима \nзанемаривања одређених исказа приликом превода на енглески језик и, посљедично, \nнепреношења једног типа доживљеног говора на енглески језик. Тиме се не преноси \nемоционални ефекат који је Ћосић желио да ослика у српској верзији тетралогије. \nПоред уобичајених прототипских облика доживљеног говора које преводилац \nзанемарује, корпус региструје и случајеве непреношења споредне унутрашње мисли \nкоју Ћосић ставља у заграду. Преводилац је желио да преведене реченице буду јасне и \nда не носе терет непотребних детаља. На такав начин читалац ће лакше схватити \nњихов комуникативни смисао.  \nПостоји и значајан број примјера у којима се одређени типови доживљеног \nговора преводе пасивним конструкцијама. Преводилац поново нарушава стилогеност \n247 \n \nЋосићевог израза, јер користи безличне конструкције. Ипак, не би било оправдано \nочекивати да енглески преводи буду лишени пасивне конструкције будући да су \nсинтаксичке карактеристике без који се енглески језик не може замислити. \nРегистрован је значајан број примјера у којима преводилац не преноси на енглески \nјезик одређени дио дискурса, често стављајући три тачке иза посљедњег дијела који се \nпреводи. Преводилац очигледно не сматра да је потребно превести све дијелове \nдискурса, па се концентрише на оне који су му комуникативно битни. У мањем \nпроценту \nпроналазимо \nслучајеве \nкада \nцијели \nдискурси \nнису \nпреведени, \nпретпостављамо из истих разлога.        \nИз наведене анализе може се закључити да је преводилац остао у одређеној \nмјери близак наративној структури српског језика. У преводима има одступања од \nсинтаксичке и лексичке структуре оригинала али је, упркос томе, сачувана  \nполифонијски дух романа. Примјери из корпуса показују да је највише оштећена \nекспресивна функција тетралогије. Овакве трансформације оригинала посљедице су \nчињенице да је превођење нужно зло јер се њиме оштећује оригинални текст (Палибрк, \n2015: 149).  \n7.2. \nСлободни неуправни говор као стилска доминанта  \n Књижевност 20. стољећа окренута је ка истраживању човјековог унутрашњег \nсвијета, првенствено опус Добрице Ћосића. Као писац са веома истанчаном \nопсервацијом, још је у свом првом роману успјешно увео феномен унутрашњег \nмонолога. Касније у Коренима9 користи унутрашњи монолог како би саопштио \nзбивања у својим јунацима, али и збивања изван њих. Већ је тада био упознат са овим \nнаративним поступком проучавајући романе тока свијести. Овај романописац је још \nтада морао имати извјесна искуства о методама уз помоћ којих се унутрашњи монолог \nможе остварити, као и о ефектима које би требало да изазове код читаоца. Јасно је \nсагледао предности и мане ове врсте монолога (Велмар-Јанковић, 1970: 11−12). На тај \nначин Ћосићева нарација припада линеарно-повратној стратегији: писац ствара \nмисаоне контрапунктове (формално: синтаксичке спрегове) „који су носиоци више \n                                                 \n9 Ковачевић (2018: 50) истиче како је први писац полифонијског романа Добрица Ћосић, док су Корени \nпрви његов полифонијски роман. Ковачевић појашњава да је у литератури већ констатовано како је \nЋосић, „творац првог полифонијског романа у српској књижевности, али се, неосновано, то везује за \nЋосићеву тетралогију Време смрти, а не за много раније написане Корене“ (2018: 50).  \n \n248 \n \nмогућих смислова са укрштеним смеровима и интензитетом − а не као линеарно \n(монолитно) мишљење“ (Јовановић, 2009: 12−13).  \nУ животу јунака, као симбола српске трагичне прошлости, ријетко има \nсвјетлости коју би дала љубав, племенитост или остварене блискости са другима. \nОвакве емоције и ако су постојале прије рата, сада свакако немају могућност свог \nостварења. Ликови су усамљени и изоловани у свијету у којем су покидане везе између \nљуди, а свака хумана акција је паралисана. Најдоминантнија емоција коју ствара Први \nсвјетски рат јесте страх: страх од напуштања; страх од губитка вољених; страх за \nсопствени опстанак; страх од будућности, као и страх од погрешних одлука. Ћосић не \nнаглашава тјелесно у роману: његови јунаци не размишљају о храни, а бол такође није \nнаглашен иако им се понекад проспу цријева, потече крв, или их рани куршум. Због \nтога се ликови скривају у себе и откривају само пред собом. С правом Велмар-\nЈанковић (1970: 12−13) примјећује да када је личност сама или је усамљена у присуству \nдругих, окреће се својој унутрашњој скривеној природи и почиње производити \nунутрашњи монолог који може садржавати слике из прошлости, али и представљати \nненаметљиву исповијест. Вокабулар је богатији, синтакса сложенија, а сам монолог се \nможе окарактерисати као дуг и развијен. Када је личност доведена у стање акције, \nмонолог је кратак и сажет, а синтакса и вокабулар су једноставни. Како би послужио \nкарактеризацији личности, монолог се састоји од великог броја детаља из прошлости \nлика, али и његове садашњости. Сви детаљи морају бити функционални, чак и они који \nсу привидно безначајни, јер је унутрашњи монолог „грађевина: свака забележена \nмисао, сваки опис, свака слика неопходан су део: да тог дела нема, грађевина би се \nможда срушила; свакако би се љуљала“ (Велмар-Јанковић, 1970: 16). Унутрашњи \nмонолог је мултифункционалан јер представља ток мисли и ток свијести, односно \nоткрива природу интимне личности јунака. Обухвата димензију сјећања протагониста, \nодносно све видове његове прошлости. Садржи и реакције јунака на збивања у \nсадашњости и нуди њихово тумачење, чиме уводи и димензију садашњег времена. \nСпона између садашњег и прошлог времена у роману постаје јасна. И коначно, \nунутрашњи монолог даје једну верзију поступака осталих личности, као и једну верзију \nдогађаја (Велмар-Јанковић, 1970: 12).  \nКада је наратор нијеми, објективни посматрач дешавања, употреба СНГ-а није \nприродна јер овај облик доживљеног говора подразумијева уживљеност наратора у \nговор јунака, при чему он задржава своју граматичку позицију. Чињеница да је код \n249 \n \nЋосића далеко учесталији СНГ у односу на управни и неуправни дискурс, показује \nнамјеру аутора да прикаже унутрашњи свијет ликова у вихору рата, радије него да \nизврши њихову вишеслојну карактеризацију. Аутор готово никада у опису догађаја \nније неутралан, него се саживљава са својим ликовима, са њиховим говорним \nактивностима и емоционалним стањима. На тај начин писац нас упознаје са богатим \nунутрашњим свијетом својих јунака: сазнајемо за чим чезну, шта их брине, кога \nпотајно воле, откривају се детаљи из њиховог дјетињства, долази до преиспитивање, \nразмишљања и поновног проживљавања прошлости јунака и сл. Ћосић поистовјећује \nглас аутора и глас јунака, и никада не говори у првом лицу јер жели да буде сам јунак. \nНа такав начин аутор залази у сјенку иза свог јунака и изгуби се у њој, осцилирајући \nизмеђу присности и дистанцираности. Долази до очувања експресивне структуре \nунутрашњег говора јунака, њене недоречености и еластичности, што је немогуће када \nсе посредни говор преноси у сувом  и логичном облику (Велмар-Јанковић, 1970: 8−25; \nСтојадиновић, 2002: 10−218). Аутор „продире у ум својих јунака, резимира њихове \nмисли, али на свом језику, не наводећи експлицитно да су то мисли протагониста“ \n(Милашиновић, 2015: 117). Уколико се текст лиши СНГ-а, био би „срозан (да, управо \nто!) на преткажљиви неуправни говор, на разину референцијалне баналности, на  \nизражајну неутралност, на тзв. нулти ступањ стилистичке обиљежености“ (Прањић, \n1983: 285). Најпригодније средство представљања унутрашњег свијета ликова је \nуправо СНГ, зато и добија статус најзаступљенијег облика доживљеног говора у \nтетралогији. \nОдабравши унутрашњи монолог, који се првенствено реализује у облику СНГ-а, \nкао главни наративни поступак, Ђосић се свјесно повукао из романа, а „личности као \nда живе саме за себе; говоре саме за себе и саме о себи и о другима“ (Велмар-Јанковић, \n1970: 16). Он се јавља само када је то неопходно: у опису акционих сцена, али и тада је \nпоприлично ненаметљив. Његово присуство може се осјетити у „метафоричким \nописима спољашњег изгледа јунака и њихових поступака“ (Велмар-Јанковић, 1970: \n16). Усљед тога, сви типови говора штампани су истим слогом, како би писац био мање \nпримијетан (Велмар-Јанковић, 1970: 16). У Времену смрти немогуће је препознати \nтаква мјеста у којима се открива глас приповједача, као што је то случај код неких \nписаца који су били учесници Првог свјетског рата (Јоковић, 1994: 124). „Ћосић се \nзагубио међу сенкама својих јунака а то је највише што је писац, после толико векова, \nсвоје премоћи над предметом, у овом веку, могао да уради, охрабрујући свој свет да се \nсам, без икога са стране, такорећи из себе сама, исказује“ (Стојадиновић, 2002: 209). \nКод Ћосића све је „лава која ваља, носи, разлива жежено ткиво народа (Стојадиновић, \n250 \n \n2002: 191). Он нестаје у својим јунацима. Чак се ни графички и ортографски не \nдистанцира од њих, често не раздваја ни њихове реплике, као ни ауторску ријеч од \nријечи јунака. Он гледа очима јунака, под теретом сопствене тренутне судбине \n(Стојадиновић, 2002: 65). У ратном вихору индивидуално је увијек у власти \nколективног, јер страдање са собом носи трауме, катастрофе, ограничења и пресије \n(Стојадиновић, 2002: 10). Ти гласови се мијешају, што посљедично доводи до стапања \nи на графолошком плану. До оваквог сједињавања долази јер рат са собом носи панику \nи драму која све нивелише и изједначује, а индивидуалне разлике нестају у корист \nхорског гласа масе.   \nУ роману се јавља необично велики број јунака свих социјалних група, од краља \nдо сељака, а технике које користи Ћосић приликом грађења ликова су дијалози и \nмонолози: неке ликове Ћосић ствара техником дијалога са својим опонентима, као што \nје историјска личност Николе Пашића. Да су такви ликови створени техником тока \nсвијести или монолога, не би били увјерљиви као што су уз помоћ дијалошке технике \n(Јоковић, 1994: 141). Јоковић истиче како је Време смрти вјероватно први \nполифонијски роман који нас доводи у дилему приликом одређивања граница између \nепског, драмског, романескног и поетског (1994: 132). Сви јунаци  Времена смрти воде \nдијалог сами са собом, са историјом, политиком, сви су загледани у прошлост или \nбудућност, а то су само неке од димензија њиховог литерарног бића. Суштина \nструктуре романа лежи у чињеници да аутор не испољава ни симпатије нити \nантипатије, односно слагање или неслагање са својим јунацима. Становишта јунака су \nсасвим слободна у односу на становишта самог аутора, свако говори за себе и мисли да \nима право. Међу јунацима Времена смрти, као носиоцима различитих идеја и \nразличитих свијести, могућа је егзистенција различитих погледа на свијет, на проблеме \nисторије, политике, ратовања, а оно што изненађује то је ваљана заснованост таквих \nпогледа и мишљења. Каква је онда улога ауторове свијести у таквој „демократији \nкњижевне структуре“ (Јоковић, 1994: 132−136)? Наиме, ауторова свијест је присутна \nсвуда, али та стваралачка свијест не претвара остале свијести у своје објекте, „она тим \nдругим тачкама гледишта не даје вредност са стране, већ их осећа испред себе као \nнезавршене низове, што је и њена основна карактеристика“ (Јоковић, 1994: 134). \nЋосићеви јунаци комуницирају и успостављају везе борбом мишљења. Таквим \nдијалогом јунаци налазе рјешења, али и откривају своја људска лица (Јоковић, 1994: \n136). \n251 \n \n8. \n ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА \nУ претходним одјељцима бавили смо се начинима обликовања доживљеног \nговора у роману Добрице Ћосица Време смрти. Како бисмо извршили релевантну \nкласификацију, користили смо лингвистичко-наратолошку и контрастивну методу. \nOсврнули смо се и на учестале грешке преводиоца приликом преноса садржаја на \nенглески језик, али и на приповједне ефекте који се могу постићи употребом одређених \nмодела доживљеног говора. Из ове категорије искључили смо једино феномен \nнеуправног говора, јер се оваквим конструкцијама не може пренијети афективни \nсадржај исказа. Будући да концепт доживљеног говора није јединствена синтаксичко-\nсемантичка категорија, реализује се и као модификација унутар класичних типова \nтуђег говора. Синтаксично-стилистички поступак који представља прототип \nдоживљеног говора и који око себе окупља све остале типове доживљеног говора јесте \nСНГ.   \nТема докторске дисертације припада области контрастивне анализе, као једној \nод три гране контрастивне лингвистике. Дисертација залази и у област графологије, \nморфологије, синтаксе, лексикологије, семантике, социолингвистике, стилистике и, \nпрвенствено, прагматике. Може се констатовати да се ради о микролингвистичком и \nмакролингвистичком \nинтерлингвалном \nсрпско-енглеском \nконфронтативном \n252 \n \nпроучавању. Феномен туђег говора залази у области поетике и наратологије, а у \nантичком добу био је предмет проучавања реторике. У прошлом вијеку туђи говор \nпостаје дио репрезентологије, јер се проучава у међуодносу са ауторским говором. \nИстраживању смо приступили са циљем систематског прегледа пронађених \nкомбинација. Осим тога, циљ нам је био да утврдимо степен успјешности са којом \nпреводилац преноси различите типове доживљеног говора у енглески језик, \nпрвенствено осврћући се на синтаксички ниво. Тетралогију прожимају егзистенцијални \nстрахови ликова који се исказују различитим типовима доживљеног говора, тако да \nсмо се позабавили и приповједачким ефектима који се крију иза одређених \nконструкција. Будући да се ради о контрастивним проучавањима, успоставили смо \nсистем подударности, односно размимоилажења између два језика када је истраживани \nфеномен у питању. Класификовали смо грешке које преводилац прави приликом \nпреношења различитих облика доживљеног говора у енглески језик. Посебна пажња \nбила је усмјерена на оне осцилације које значајно смањују стилогеност романа, нудећи, \nтамо гдје је то могуће, логична објашњења за таква преводилачка рјешења. Рад се \nослањао на трансформационо-генеративни модел контрастивне анализе и њену \nобјективну технику будући да је преводилац други учесник анализе. Преводилац је у \nвеликој мјери условио изнијете резултате, што утиче на њихову објективност. Било \nкоји облик анализе типова туђег говора подразумијева прекорачење граница \nлингвистике пошто су критеријуми науке о језику недовољни да би дошло до потпуне \nнаратолошке анализе. Стога, користили смо лингвостилистичке критеријуме, односно \nкомбинацију граматичких и стилистичких аспеката истраживаног феномена. Анализа \nкорпуса се заснивала на класификацији коју нуди српски лингвиста М. Ковачевић \n(2012е).  \nНаше полазне хипотезе гласиле су да је доживљени говор најснажније оружје \nкоје Ћосић користи у тетралогији и да ријетко употребљава само један облик \nдоживљеног говора унутар једног (микро)дискурса. Уколико и користи монотону \nструктуру, удружује више његових подтипова. Различити облици доживљеног говора \nправе различите комбинације, па су хибридне конструкције најдоминантнија структура \nВремена смрти. Како би описао унутрашњи свијет својих ликова, Ћосић првенствено \nкористи елементе СНГ-а, и то оне облике нарације у трећем лицу, у симбиози са \nосталим типовима говора. СУГ ће бити значајан Ћосићев ослонац при конструисању \nунутрашњег монолога. Страх као доминантна емоција Првог свјетског рата биће \n253 \n \nизражавана исказима унутрашњег монолога ликова, и то првенствено упитним \nисказима. Ауторски говор  ће чинити значајан дио Ћосићевог дискурса којим ће писац \nотварати и затварати дискурсе. Често ће бити спона између више дискурса или у \nсимбиози са унутрашњим стањем ликова. Будући да Ћосић користи српски књижевни \nјезик, успостављање јасних граница између појединих облика говора биће отежано. \nПисац тежи да себе учини мање примијетним у наративном процесу, па оригинални \nискази директног говора неће бити ортографски маркирани. Визуелна униформисаност \nразличитих типова говора постаје израженија, што је у складу са ратним дешавањима \nкоја све изједначују и нивелишу. Преводилац ће због тога бити принуђен да сам доноси \nодлуке о природи одређених исказа, неће препознавати одређене типове доживљеног \nговора због недостатка формалне дистинкције, тежиће разбијању Ћосићеве полифоне \nструктуре јасним успостављањем граница између исказа, додавањем ауторских \nдидаскалија, као и интерпункцијским и ортографским разграничавањем које недостаје \nу српској верзији. Јавиће се недосљедности по питању примјене одређених кодекса и \nтранспозиције типова доживљеног говора.   \n  У полифонијској структури Времена смрти глас јунака није одвојен од гласа \nаутора. Ћосић својим ликовима даје висок степен слободе, па његова тетралогија \nпредставља одличан примјер сликарског стила преношења туђег говора. Долази до \nразличитих облика удруживања типова и подтипова доживљеног говора. Погледајмо \nдо каквих резултата нас је довела анализа грађе:   \nI. Категорија којом се илуструју случајеви употребе једне врсте доживљеног \nговора представља најмање учесталу категорију, тако да је хипотеза из уводних \nодјељака постала теза. Када се одлучује за употребу једног облика доживљеног говора, \nЋосић комбинује више његових подтипова. Доминантан синтаксичко-стилистички \nпоступак јесте СНГ, као ефектно средство осликавања унутрашњег живота ликова. \nРијетки су случајеви употребе СНГ-а са ауторском дидаскалијом: анализа показује да \nсе овакве модификације користе чешће за исказивање неизречених мисли ликова. \nПолифонијски романи не дају значајно мјесто дијалошким дискурсима. Ћосић, у духу \nтакве тенденције, не прави од управног дискурса значајну приповједачку технику, али \nје дијалог више заступљен него у другим полифонијским романима. То се може \nповезати са чињеницом да се неки ликови уводе у дискурс искључиво дијалогом са \nполитичким неистомишљеницима. Једна од основних функција управног говора јесте \nда разбије монотонију ауторског говора и говора којима се исказује унутрашњи \n254 \n \nмонолог. Ћосић чешће користи елементе неуведеног управног дискурса, што је и \nлогична посљедица чињенице да писац жели себе учинити незапаженим, стапајући \nсвоју тачку гледишта са тачком гледишта својих ликова. Користи ауторску дидаскалију \nкао незаобилазни аспект у структури полилога. Усљед недостатка идиоматске \nдиференцијације, немогуће је донијети одлуку о томе коме одређени исказ припада. \nИскази управног дискурса нису праћени знацима навода, а реплике саговорника нису \nодвојене. Упркос томе, читалац је у стању да препозна коме одређена реплика припада. \nПосљедично, долази до формалног мијешања говора писца и говора јунака, јер Ћосић \nжели да изрази панику и страх људи у разореној Србији, а не да нагласи разлике \nизмеђу њих. Драма кроз коју људи пролазе приказана је монотоном структуром, јер у \nратном вихору говорна диференцијација није битна. Исказе управног говора \nпреводилац преноси у енглески језик поштујући норму стандардног језика, дакле, \nупотребом знакова навода, па је оваква функција исказа изгубљена у процесу \nпревођења. За разлику од технике тока свијести коју срећемо код В. Вулф или Џ. Џојса, \nЋосић се придржава правописне норме српског језика, осим у рјеђем броју случајева \nкада жели приказати врхунац драматичне ситуације. Ратна једноличност производи \nвизуелну недиференцираност не само у случајевима управног говора, већ и када је у \nпитању ауторски дискурс, гдје долази до брисања природне дистинкције између \nреченица: неодвајања реченичних структуралних јединица и неуспостављања јасних \nграница између саставних дијелова сложених реченица. Оваква хаотичност у складу је \nса хаотичношћу у уму лика који пролази кроз широк спектар драматичних ситуација \nПрвог свјетског рата. Због свега овога, танка разлика између различитих типова \nдоживљеног говора готово и да нестаје, па је могућност њиховог мијешања изражена. \nУ мањем броју случајева Ћосић својим ликовима даје глас колоквијалности, чиме се \nподвлачи јаснија граница између ауторског говора и говора ликова. Дискурси \nаналептичног управног дискурса уведени су у српској верзији тетралогије на \nтрадиционалан начин, односно праћени су знацима навода. Референцијални управни \nговор, који се дешава у вријеме у којем се одвија приповиједање и подразумијева \nсмјењивање реплика саговорника, није обиљежен знацима навода. С друге стране, \nнереференцијални говор прати норму стандардног српског језика, а представља \nевокативно враћање читаоца у прошлост, па може бити саставни дио ауторског \nдискурса или се може јавити у евоцираном говору чије се изговарање не може \nприписати творцу него преносиоцу. Будући да за оба типа говора преводилац користи \n255 \n \nортографске маркере, разлика између управног дискурса у садашњем и прошлом \nмоменту се губи у енглеској верзији.   \nII. Облици СУГ користе се у функцији кратких параграфа којима писац прекида \nреплике саговорника, унутрашњи монолог ликова, или опис спољашњих околности. У \nмоментима самоће, јунаци се обраћају имагинарним саговорницима јер једино тако \nмогу слободно изразити емоције које је ратни метеж потиснуо. Исто тако, јунаци се у \nмоментима очаја, али и моментима великих животних и професионалних недоумица \nобраћају вишој сили. И овај облик доживљеног говора рјеђе се користи са ауторском \nдидаскалијом. Уколико је ауторска дидаскалија у атеропозицији, одваја се од исказа \nлика двотачком. Уколико је у постпозицији, одвојена је или цртицом или запетом. \nОблици СУГ-а који се преносе у енглески језик пресликавају особине ове врсте \nдоживљеног говора из српског језика. У корпусу је регистрован велики број примјера у \nкојима Ћосић користи више подтипова доживљеног говора, првенствно облике СУГ-а.  \nIII. Када је у питању двопартитивна структура параграфа, корпус региструје \nпримјере удруживања ауторског говора са замишљеним управним и правим управним \nговором. Када се говори о комбинацији ауторског говора са управним говором, Ћосић \nчесто користи елементе нереференцијалног говора. Нереференцијални говор удружује \nсе и са елементима унутрашњег монолога у облику СНГ-а. Директни говор је у \nсимбиози са исказима СУГ-а: писац читаоцу олакшава тумачење предочене ситуације \nјер је немогуће доћи до дубинског разумијевања једне личности само на основу \nексплицитних исказа управног дискурса. СУГ, првенствено у првом лицу и СНГ, \nнајчешће у трећем лицу, удружују се са ауторским говором, прекидајући веће \nнаратолошке структуре. Искази унутрашњег монолога у великом броју примјера \nзатварају параграф и у облику су интегоративне реченице јер се оваквим \nструктуралним обликом реченичне структуре изражавају доминантне емоције ратне \nголготе на ефикасан начин − емоције страха. Као један од најпоузданијих показатеља \nда се ради о приповиједаном монологу управо су реченице у упитном облику, јер су \nоне аутору потребне знатно рјеђе у односу на ликове. Основни проблем када се \nауторски говор удружује са елементима СНГ-а јесте недостатак формалних маркера \nкојим би се успоставила јасна граница између два типа говора. Посљедично, и \nпреводилац и читалац могу бити наведени на анбивалентно тумачење исказа. Једна од \nнајзначајнијих конструкција коју Ћосић користи јесте она у којој ауторски говор служи \nкао увод за исказе унутрашњег монолога, при чему се два типа доживљеног говора \n256 \n \nодвајају двотачком, иза које може слиједити велико или мало слово. Корпус јасно \nпоказује да се елементи унутрашњег монолога, у облику СУГ-а и СНГ-а, чешће \nкористе као неизречени и неуведени, што је и логична посљедица чињенице да се \nунутрашњи монолог јавља у ситуацијама када ликове прожимају унутрашњи немири, \nстрахови и преиспитивања. Структуре унутрашњег монолога не морају увијек бити \nлогичан слијед ауторског говора: корпус региструје и случајеве када елементи \nунутрашњег монолога шарају структуру ауторског говора, или се једним исказом \nуплићу у структуру истог. У оваквим случајевима ауторски говор доминира \nпараграфом, а перспектива ликова се мијеша у ауторски дискурс, подсјећајући нас на \nсвоје присуство. Напетост ситуације у којој се ликови налазе Ћосић осликава \nсмјењивањем кратких, елиптичних исказа два типа доживљеног говора, при чему \nниједан од њих не доминира. Ове структуре су учесталије у корпусу од структура у \nкојима је јасна доминација једног типа доживљеног говора. Када се говори о цикличној \nструктури параграфа, корпус региструје случајеве гдје ауторски говор отвара и затвара \nпараграф, при чему искази унутрашњег монолога чине његов средишњи дио. Ћосић \nуспјешно удружује и елементе СУГ-а и СНГ-а, како би на учинковит начин осликао \nунутрашњу драму ликова у ратом погођеној Србији. Стилогеност исказа Ћосић \nповећава и њиховим удруживањем и унутар једне вишеструкосложене реченице, када \nсе исти догађај посматра са аспекта различитих лица. Једна од најчешћих структура у \nЋосићевом дискурсу је она у којој се удружују оба облика исказивања унутрашњег \nмонолога са ауторским говором, стварајући различите облике дијалогизираних \nхибридних конструкција. Искази СУГ-а и СНГ-а продиру у структуру ауторског говора \nс времена на вријеме или представљају средство завршавања параграфа, при чему, као \nшто је већ констатовано, попримају облик интерогативне реченице. Природно стање \nауторског говора је да отвара (микро) дискурс, док се у овој улози могу наћи и искази \nСНГ-а, за разлику од СУГ-а.     \n IV. Ћосић комбинује и елементе ауторског говора, управног говора и СНГ-а, \nпри чему сваки од облика доживљеног говора има своју примарну улогу: ауторски \nдискурс је у функцији уводнице у унутрашњи свијет ликова; управни дискурс нам \nпредочава исказе на експлицитан начин; док СНГ открива шта се дешава у скривеним \nдијеловима психе ликова. Анализа корпуса је показала само једну комбинацију у којој \nСНГ и ауторски говор нису саставни дио. СНГ је доминантна категорија и по \nкритеријуму учесталости и заступљености, док се ауторски наративни дискурс издваја \n257 \n \nпо својој учесталости, али ријетко преовладава унутар једног (микро) дискурса: писац \nће увијек бити присутан и јављати се с времена на вријеме како би нас упозорио да \nнеко нешто мисли, сјећа се или опажа.      \nV. Доминантне структуре које су већ предочене унутар једног дискурса сада се \nјављају и унутар више њих. Ауторски говор чини саставни дио већег броја параграфа: \nјавља се с времена на вријеме у облику једног или неколико исказа како би прекинуо \nток унутрашњих мисли ликова, подсјетио нас на присутво романописца, вратио \nчитаоца у реалност, али и извршио гладак прелаз са описа спољашњих околности на \nопис унутрашњег живота ликова. Ауторски говор може да производи или прекида \nунутрашњи монолог, али и да послужи као увод за опис перцептивних опажања лика. \nПисани дискурси, који се у српском језику представљају курзивом, такође производе \nунутрашњи монолог. Овакви дијелови нису пренесени у енглески језик, очигледно јер \nнису сматрани битним. Ликови често долазе до фазе унутрашњег конфликта када је \nпотребно донијети одлучујућу одлуку. Такви конфликти прожимају се у неколико \nпараграфа и најчешће су дати у облику СНГ-а, при чему конфликт своје разрјешење \nдобија у облику једног исказа СУГ-а у првом лицу. Ћосић нас често враћа у прошлост \nкоја помаже да читалац разумије поступке ликова у садашњем моменту, али, исто тако, \nпредставља бијег из сурове стварности у идиличну прошлост. На такав начин здружује \nоблике \nреференцијалног \nи \nнереференцијалног \nдијалога, \nкао \nи \nоблике \nнереференцијалног управног дискурса са унутрашњим монологом у садашњости. Своју \nкреативност романописац постиже и варирањем дужине параграфа који су дати истим \nобликом доживљеног говора, а користиће и читава поглавља како би, комбинацијом \nсвих расположивих типова доживљеног говора, приказао унутрашње страхове и \nнедоумице јунака Времена смрти.  \nVI. Туђи говор спада у један од најтежих задатака у преводилачкој пракси јер се \nњиме чува индивидуални израз писца. Преводилац показује тенденцију непреношења \nелемената које сматра небитним, попут лајтмотива или \nузвика. Њиховим \nизостављањем не угрожава се комуникативна функција исказа, али се у значајној мјери \nосиромашује афективност израза. Највећи број грешака јавља се приликом претварања \nједног облика доживљеног говора из језика оригинала у потпуно други облик \nдоживљеног говора у језику превода. Ћосић стално мијења тачку гледишта и, самим \nтим, мијења граматичко лице, чиме на успјешнији начин приказује унутрашња \nпревирања ликова. Преводиоцу је лакше задржати једну тачку гледишта, односно \n258 \n \nкористити једно граматичко лице, до краја параграфа. На такав начин се значајно \nурушава полифонијска структура романа. Преводилац не мијења тип доживљеног \nговора само транспозицијом лица, већ и промјеном ауторске дидаскалије. Будући да \nЋосић не користи ортографске маркере унутар управног говора, а често се биљежи и \nодсуство ауторске дидаскалије, не нуди довољно информација о томе да ли је наведени \nисказ изговорен или не. Стога, преводилац доноси одлуке које се тичу компоненте \nизговорености/неизговорености произвољно. Једна од учесталих промјена укључује и \nдодавање, брисање и измјену иницијалне позиције ауторске дидаскалије. У случају \nдодавања ауторске дидаскалије намеће се једино логично објашњење: преводилац тежи \nда једноличност и замршеност Ћосићевог дискурса учини мањом тако што ће \nуспоставити \nјасне \nгранице \nизмеђу \nпојединих \nоблика \nдоживљеног \nговора. \nНајједноставнији начин да се то постигне јесте додавање ауторске дидаскалије уз \nисказе доживљеног говора. Из истих разлога из којих додаје ауторску дидаскалију, \nпреводилац раздваја реплике саговорника од облика унутрашњег монолога. Као што \nсмо напомињали у претходним параграфима, Ћосић понекад сабија мисли у оквир \nједне реченичне структуре или споредне и главне мисли спаја у једну цјелину, \nодвајајући их једино запетама. Поштујући правописну норму енглеског језика, такве \nмисли се раздвајају: споредне мисли одваја заградом, поново из истих разлога. Јављају \nсе и значајне осцилације када је курзивно истицање унутрашњег монолога у питању: \nкурзив се користи за истицање унутрашњих мисли ликова које нису дате у првом и \nдругом лицу једнине. У одређеном броју случајева преводилац не препознаје да се ради \nо оваквој врсти монолога, те не користи курзивно истицање. Праве се грешке и у \nизбору глаголских времена, односно не врши се ретранспозиција претерита СНГ-а у \nуправни презент СУГ-а. Ћосићева конструкција удруживања два типа доживљеног \nговора који су одвојени двотачком не преноси се на идентичан начин будући да се \nконструкција иза двотачке третира као објекатска допуна у облику номиналне зависне \nреченице. Преводилац често не преноси одређене исказе који су саставни дио језика \nоригинала и тиме, посљедично, не преноси један тип доживљеног говора. Корпус \nрегиструје и ситуације када се преводи један дио дискурса, након чега параграф \nприводи крају интерпункцијским знаком три тачке, али се региструју и најекстремнији \nслучајеви када преводилац изоставља читав дискурс. Пренос садржаја на језик превода \nније сматран битним, што доводи до смањења стилистичког ефекта романа. \nДистинкција између различитих облика доживљеног говора изгубиће се уметањем \n259 \n \nпасивних конструкција у преводу. То је логична посљедица природе енглеског језика \nкоја налаже честу употребу ове конструкције.  \nVII. Анализом долазимо до закључка да преводилац не преноси полифонијску \nструктуру романа на најбољи могући начин. На први поглед безначајно дјелују \nодређени пропусти, али они у великој мјери оштећују стилогени ефекат који Ћосић \nтежи да пренесе различитим облицима уланчавања доживљеног говора, кршећи тако, \nпонекад и у великој мјери, норму српског књижевног језика.  \nVIII. Међу најбитније наративно-стилске карактеристике сваког прозног \nумјетничког текста спадају и начини преношења говора. Ћосић користи различите \nтипове говора као важно средство у наративном структурисању прозног дјела. \nКористећи модификације управног и неуправног говора, писац показује креативну моћ \nу моделовању стварности својих јунака. Спроведено истраживање укључивало је \nкритеријално равноправан статус свих типова доживљеног говора у дијалогичном \nодносу и потврдило је да се сви основни бахтиновски ставови по питању полифонијске \nструктуре романа могу примијенити и када је Ћосићева тетралогија у питању: рат као \nсредиште романа буди доминантну емоцију страха код ликова. Њихова права природа \nоткрива се само у моментима самоће, јер су све људске емоције потиснуте у ратном \nвртлогу у којем се индивидуа бори за сопствени опстанак. У својој усамљености, \nликови производе унутрашњи монолог, чиме су ослобођени надзора приповједача и \nописују догађаје са сопствене тачке гледишта. Гласови које чујемо у роману стапају се \nу једну цјелину и постају једнообразни глас масе. Као посљедица тога, дистинкција \nизмеђу различитих облика доживљеног говора готово се брише: говор осликава ратну \nстрахоту која све индивидуалне разлике поништава. Ауторски глас се појављује \nповремено и готово непримјетно, што је посљедица чињенице да Ћосић није \nобјективни приповједач. Доминантан појавни облик овакве врсте унутрашњег \nмонолога јесте СНГ. Представља граматичку, али и индивидуалну стилистичку \nкатегорију којом се подразумијева уживљеност наратора у говор лика. Иако је \nдоминантна категорија, СНГ писцу служи само у комбинацији са другим облицима \nдоживљеног говора, стварајући тако читав спектар хибридних конструкција.  \nПриродно је очекивати популарност ове тематике у 21. вијеку будући да долази \nдо хиперпродукције разноврсних текстова који обилују туђим говором. Спроведена \nанализа представља наставак досадашњих истраживања, али у ширем обиму, јер \nукључује преглед свих облика доживљеног говора који се јављају у готово  \n260 \n \nнеистраженој тетралогији Време смрти. Дисертација ће, такође, представљати \nкористан допринос српско-енглеским конфронтативним истраживањима будући да се \nради о несродним језицима. Време смрти је један од најбољих примјера полифонијског \nромана у нашој књижевности, тако да ће резултати анализе значајно обогатити \nсрбистичка наратолошка истраживања. Тој чињеници треба придодати и податак да се \nрегиструје мали број радова у којима се истражује феномен доживљеног говора, а још \nје мање радова који са лингвостилистичког аспекта проучавају Ћосићев индивидуални \nизраз. Анализа значајним дијелом залази у проблематику превођења, па ће \nинтерпретација грешака допринијети успјешнијем преношењу садржаја из језика \nоригинала на језик превода, поготово када су начини преношења туђег говора у \nпитању. Испитивање специфичности феномена туђег говора код појединачних писаца \nомогућава дубље проницање у стилистичку структуру одређеног дјела. У неком од \nнаредних истраживања пожељно би било испитати начине преношења туђег говора у \nостатку књижевноумјетничког опуса Добрице Ћосића, те такве резултате поредити са \nдругим романескним писцима у свијету и код нас.  \n261 \n \n9. \n ИЗВОРИ \n \nД. Ћосић (2014): \nВреме смрти, Књ.1, Прерово иде у рат (2 изд.). Београд: Лагуна. \nThis Land, This Time,  Volume  1,  Into  the  Battle: translated   by   Muriel  Heppell.  \nSan Diego, New York, London: A Harvest/HBJ  Book,  Harcourt  Brace  Jovanovich \n(1983).  \nД. Ћосић (2014): \nВреме смрти, Књ. 2, Сувоборска битка (2 изд.). Београд: Лагуна. \nThis Land,  This Time, Volume 2: A Time  of  Death,  translated  by  Muriel  Heppell. \nSan Diego, New York, London:  A  Harvest/HBJ Book,  Harcourt Brace  Jovanovich \n(1983). \nД. Ћосић (2014):  \nВреме смрти, Књ. 3, Ваљевска болница (2 изд.). Београд: Лагуна.  \nThis  Land,  This Time,  Volume  3:  Reach to Eternity, translated by Muriel Heppell. \nSan Diego, New York, London: A  Harvest/HBJ Book,  Harcourt  Brace  Jovanovich \n(1983).  \nД. Ћосић (2014): \nВреме смрти, Књ. 4, Излазак (2 изд.). Београд: Лагуна. \nThis Land, This Time, Volume 4:  South  to  Destiny,  translated  by  Muriel  Heppell. \nNew York and London: Harcourt Brace Jovanovich (1983).  \n262 \n \n10. \nЛИТЕРАТУРА \n1. \nАристотел 2008: Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Prev. M. N. Đurić. Beograd: \nDERETA. \n2. \nБал 2000: М. Bal. Naratologija: teorija priče i pripovedanja. Prev. R. Mirković. \nBeograd:  Narodna knjiga; Alfa. \n3. \nБахтин 1967: М. Bahtin. Problemi  poetike Dostojevskog. Prev. M. Nikolić. Beograd: \nZepter Book World. \n4. \nБахтин 1980: М. Bahtin. Marksizam i filozofija jezika. Beograd: Nolit.  \n5. \nБахтин 1989: М. Bahtin. O romanu. Prev. A. Badnjarević. Beograd: Nolit. \n6. \nБахтин 1991: М. Bahtin. Teorija iskaza i problem sintakse. Monološko i polifono \nmišljenje. U P. Milosavljević (Prir.). Teorijska misao o književnosti, 593−599. Novi \nSad: Svetovi.  \n7. \nБахтин 2013: М. Бахтин. Естетика језичког стваралаштва. Сремски Карловци: \nИздавачка  књижарница Зорана Стојановића.  \n8. \nБашић 1991: S. Bašić. Slobodni neupravni stil (sa primjerima iz Joycea). Umjetnost \nriječi, 35/2, 107−134. \n9. \nБити 1997: V. Biti. Pojmovnik suvremene književne teorije. Zagreb: Matica hrvatska. \n10. Бугарски 2007: R. Bugarski. Lingvistika u primeni. Beograd: Čikoja štampa.  \n11. Бужињска, Маковски 2009: А. Bužinjska i M. P. Markovski. Književne teorije XX \nveka. Prev. I. Đokić. Beograd: Službeni glasnik.   \n263 \n \n12. Велмар-Јанковић 1970: С. Велмар-Јанковић. Предговор. Корени (стр. 7−25). \nНови Сад: Матица српска и Српска књижевна задруга. \n13. Видановић 2015: М. Н. Видановић. Типови туђег говора у британским  и \nамеричким писаним медијима и њихови еквиваленти у српском. Наслеђе, XII \n(30), 199−208. \n14. Во 1995: L. R. Waugh. Reported speech in journalistic discourse: The relation of \nfunction and text. Text, XV (1), 129−173.  \n15. Герун 2016: Б. Герун. Уведени директни говор у роману Крила Станислава \nКракова. Филолог, 13, 213−227.  \n16. Гиро 1964: P. Guiraud. Stilistika. Prev. B. Džakula. Sarajevo: Veselin Masleša. \n17. Гринбаум, Кверк 2009: S. Greenbaum and R. Quirk. A Student's Grammar of the \nEnglish Language. Edinburgh: Longman.  \n18. Даглас, Конрад, Лич 2003: B. Douglas, S. Conrad and  G. Leech. Longman Student \nGrammar  of Spoken and Written English (2nd ed.). Edinburgh: Longman. \n19. Ђорђевић 2004: R. Đorđević. Uvod u kontrastiranje  jezika (6. izd.). Filološki \nfakultet u Beogradu. \n20. Живковић 1992: D. Živković (ur.). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit.  \n21. Иствуд 2002: J. Eastwood. Oxford Practice Grammar with Answers. Oxford: Oxford \nUniversity Press. \n22. Јеремић 1993: Љ. Јеремић. Унутрашњи монолог код Толстоја и Џојса. У Глас из   \nвремена:огледи и критике, 29−86. Београд: БИТЗ. \n23. Јеротијевић 2011: Д. Јеротијевић. Типови и функције туђег говора у језику \nсрпских писаних медија. Радови Филозофског факултета, 13 (1), 645−660.  \n264 \n \n24. Јовановић 2009: J. Јовановић. Писци и стил. Београд: Друштво за српски језик и \nкњижевност.  \n25. Јовановић 2015: A. A. Jovanović. Osnovi teorije prevođenja: sa kritičkim \npoređenjem prevoda. Beograd-Zagreb: Factum izdavaštvo.  \n26. Јовић 1975: D. Jović. Lingvostilističke analize. Beograd: Biblioteka Društva za \nsrpskohrvatski jezik i književnost SRS. \n27. Јоковић 1994: М. Јоковић. Имагинација историје: проблем историјске и  \nкњижевноестетске  дистанце у српском рoману о Првом светском рату – \nевропски контекст (2. изд.). Београд: Просвета. \n28. Јосијевић 2015: М. Ј. Јосијевић. Граматичка обележја слободног неуправног \nговора у  романима Џејн Остин. Наслеђе, XII (30), 187−198.  \n29. Јуван 2013: М. Juvan. Intertekstualnost. Novi Sad: Akademska knjiga.  \n30. Јул 1998: G. Yule. Explaining English Grammar. Oxford: Oxford University Press.  \n31. Каравесовић 2010: Д. Каравесовић. Слободни неуправни говор: енглеско−српске \nпаралеле. Наслеђе, VII (15/2), 43−54. \n32. Каравесовић, Теодоровић 2015: M. D. Karavesović i  A. J. Teodorović. Sequence of \ntenses in English and Serbian reported structures−theoretical and methodological \naspects in Serbian-English translation practice. Наслеђе, XII (30), 123−133. \n33. Картер 1999: R. Karter. Stil i tumačenje u priči „Mačka na kiši“ Ernesta Hemingveja. \nU S. Perović   (Prir.). Kako ukrotiti tekst, 319-335. Podgorica: Institut za strane jezike, \nOktoih.   \n34. Катичић 2002: R. Katičić. Sintaksa hrvatskoga književnoga jezika (treće, poboljšanо \nizdanje). Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti: nakladni zavod Globus. \n265 \n \n35. Катнић-Бакаршић 2001: М. Katnić-Bakaršić. Stilistika. Sarajevo: Naučna i \nuniverzitetska knjiga.  \n36. Катнић-Бакаршић 2003: М. Katnić-Bakaršić. Stilistika dramskog diskursa. Zenica: \nVrijeme.  \n37. Ковачевић 2011а: М. Ковачевић. Међуоднос типова говора у причама Милисава \nСавића. У    М. Милићевић (Прир.). Књижевно дело Милисава Савића, 113−148. \nРашка: Центар за културу \"Градац\"; Нови Пазар: Народна библиотека \"Доситеј \nОбрадовић\".  \n38. Ковачевић 2011б: М. Ковачевић. Граматичка питања српскога језика. Београд: \nЈасен. \n39. Ковачевић 2012а: М. Ковачевић. О језику и стилу Петра Пајића. У М. Ковачевић \n(Прир.). Лингвостилистика књижевног текста, 173−210. Београд: Српска \nкњижевна задруга. \n40. Ковачевић 2012б: М. Ковачевић. Стилске доминанте у збиркама приповjeдака \nВидосава  Стевановића. У М. Ковачевић (Прир.). Лингвостилистика књижевног \nтекста, 210−254. Београд: Српска књижевна задруга. \n41. Ковачевић 2012в: М. Ковачевић. Стилско-језичке карактеристике бајки „Долина   \nјоргована“ Тиодора Росића. У М. Ковачевић (Прир.). Лингвостилистика \nкњижевног текста,  254−274. Београд: Српска књижевна задруга. \n42. Ковачевић 2012г: М. Ковачевић. Језичка слика рата у  роману „Топ  је  био  \nврео“ Владимира    Кецмановића. У М. Ковачевић (Прир.). Лингвостилистика \nкњижевног текста, 274−297. Београд: Српска књижевна задруга. \n43. Ковачевић 2012д: М. Ковачевић. O типовима туђег говора  у роману „Сара“  \nПетра  Сарића. У   М. Ковачевић (Прир.). Лингвостилистика књижевног \nтекста, 310−330. Београд: Српска  књижевна  задруга. \n266 \n \n44. Ковачевић 2012ђ: М. Ковачевић. Синтаксичко-стилистичке особине слободног \nнеуправног говора у романима Меше Селимовића и Скендера Куленовића. У М. \nКовачевић (Прир.). Лингвостилистика књижевног текст, 330−353. Београд: \nСрпска књижевна задруга. \n45. Ковачевић 2012е: М. Ковачевић. О граматичко-стилистичком терминосистему \nтуђег говора. Српски језик, XVII, 13−38.  \n46. Ковачевић 2015: М. Ковачевић. Стилистика и граматика стилских фигура (IV \nбитно допуњено издање). Београд. Јасен.  \n47. Ковачевић 2018: М. Ковачевић. Типови туђег експресивног говора у \n„Коренима“ Добрице Ћосића. У Р. Симић и  В. Брборић (ур.). Књижевно дело \nДобрице Ћосића [Међународни  научни скуп], 37−58. Београд: Филолошки \nфакултет. \n48. Кон 1978: D. Cohn. Transparent Minds. Narrative Modes for Presenting \nConsciousness in Fiction. Princeton: Princeton University Press.  \n49. Кристал 1988: D. Kristal. Enciklopedijski rečnik modernе lingvistike. Prev. I. Klajn i \nB. Hlebec. Beograd: Nolit. \n50. Лескив 2009: А. Leskiv. The Literary Phenomenon of Free Indirect Speech. Seria \nFilologiczna Studia Anglica Resoviensia, 60, 51−58.   \n51. Лоџ 1999а: D. Lodž. Poslije Bahtina. U S. Perović (Prir.). Kako ukrotiti tekst, 13−28. \nPodgorica: Institut za strane jezike, Oktoih.  \n52. Лоџ 1999б: D. Lodž. Dijalog u modernom romanu. U S. Perović (Prir.). Kako ukrotiti \ntekst, 101−116. Podgorica: Institut za strane jezike, Oktoih.  \n53. Марић 2016: Ж. Б. Марић. Неуправни говор у српском и руском језику. \nЈужнословенски  филолог, LXXII (1−2), 127−137.  \n267 \n \n54. Мацура 2016: L. S. Macura. Pripovjedni postupci u djelima Tomasa Pinčona \n(Doktorska  disertacija). Beograd: Filološki  fakultet Univerziteta u Beogradu.  \n55. Милашин 2014: О типовима и функцијама преношења туђег говора у дневним \nновинама у Републици Српској. У Б. Димитријевић (ур.). Језик, књижевност и \nкултура (IV том). Зборник радова, 26−39.  Ниш: Наука и савремени универзитет  \n56. Милашиновић 2015: М. М. Mилашиновић. О типовима говора у роману \n„Госпођа Бовари Гистава Флобера“. Наслеђе, XII (30), 109−121.  \n57. Милосављевић 1993: P. Milosavljević. Teorija beletristike. Niš: Prosveta.  \n58. Мразовић, Вукадиновић 1990: P. Mrazović i Z. Vukadinović. Gramatika \nsrpkohrvatskog jezika za strance. Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdavačka knjižarnica \nZorana Stojanovića Sremski Karlovci i Dobra vest Novi Sad. \n59. Мукаржовски 1982: J. Мukaržovski. Dve studije o dijalogu. U Struktura pesničkog \njezika: teze   Praškog lingvističkog kružoka, 103−133. Beograd: Zavod za udžbenike i \nnastavna sredstva. \n60. Николић 2020: В. М. Николић. Србистичка истраживања типова туђег говора \nтоком   последње две деценије. Српски језик, XXV, 287−301. \n61. Палибрк 2010: И. Палибрк. О преводу слободног неуправног говора у романима  \n„Госпођа Даловеј“ и „Ка светионику“. Наслеђе, VII (15/1), 143−152. \n62. Прањић 1968: К. Pranjić. Jezik i književno djelo: оgledi za lingvostilističku analizu \nknjiževnih tekstova. Zagreb: Školska knjiga. \n63. Прањић 1983:  К. Pranjić. Stil i stilistika. U Z. Škreb i A. Stamać (Prir.). Uvod u \nknjiževnost: teorija, metodologija (3. prerađeno izdanje), 253−302. Zagreb: Grafički \nzavod Hrvatske.  \n64. Принс 2011: Dž. Prins. Naratološki rečnik. Prev. B. Miladinov. Beograd: Službeni \nglasnik. \n268 \n \n65. Петковић 2006: Н. Петковић. Огледи из српске  поетике (2. изд.). Београд: Завод  \nза уџбенике  и  наставна средства.  \n66. Платон 2002: Platon. Država (5. izd.). Prev. A. Vilhar i B. Pavlović. Beograd: \nBeogradski izdavačko-grafički zavod.   \n67. Рајић 1996: Ј. Рајић. Slobodni indirektni govor u španskom i mogućnost njegovog \nprevođenja na srpski. Južnoslovenski filolog, 52, 175−191.  \n68. Рајић 2010: Ј. Рајић. Слободан неуправни говор: језичка реализација \nполифоничног исказа у наративном дискурсу. Српски језик, XV, 515−524. \n69. Редекер 1996: G. Redeker. Free Indirect Discourse in Newspaper reports. Linguistics \nin the Netherlands, 13, 221−232. \n70. Русимовић 2010: Т. Русимовић. Експлицирани управни говор у роману Корени \nДобрице Ћосића. Радови Филозофског факултета, XII (1), 469−478.  \n71. Синклер 1990: J. Sinclair. Collins Cobuild English Grammar. London and Glasgow: \nCollins  Publisher & The University of Birmingham.  \n72. Станојевић 2001: D. Stanojević. Retorika Zlatnog runa. Pančevo: Mali Nemo.  \n73. Станојевић 2004: D. Stanojević. Mediji i načela dijaloga. Pančevo: Mali Nemo. \n74. Станојчић, Поповић 2008: Ж. Станојчић и Љ. Поповић. Граматика српског \nјезика за  гимназије и средње школе (11. изд.). Београд: Завод за уџбенике и \nнаставна средства.  \n75. Симић-Јовановић, Симић 2015: Ј. Симић-Јовановић и Р.  Симић. Вербатологија:   \nлингвистичке основе науке о вербализацији света. Београд: НДСЈ Јасен.  \n76. Стевановић 1986: М. Стевановић. Савремени српскохрватски језик II  (5. изд.) \nБеоград: Научна књига.  \n269 \n \n77. Стернберг 1982: M. Sternberg. Proteus in Quotation-Land: Mimesis and the Forms \nof Reported Discourse. Poetics Today, 3, 107−156.  \n78. Стернберг 1991: M. Sternberg. How Indirect Discourse Means. Syntax, Semantics, \nPoetics, Pragmatics. In S. Roger (ed.): Literary Pragmatics. London and New York: \nRoutledge.  \n79. Стојадиновић 2002: Д. Стојадиновић. Легендаријум \"Времена смрти\" Добрице \nЋосића. Београд: Народна библиотека/Алфа; Вечерње новости а.д. \n80. Стојановић 2009: М. Стојановић. Увод у теорију жанрова. Београд/Панчево: \nИнститут за књижевност и уметност; Мали Немо.   \n81. Ћорац 1982: М. Ćorac. Metaforski lingvostilemi. Beograd: Privredno-finansijski \nzavod. \n82. Урбанова 2009: Z. Urbanova. The Funtion of Reported Language in the Discourse of \nNewspaper Reports. Topics in Linguistics, 4, 82−89.  \n83. Франглеш 1963: I. Frangleš. Slobodni neupravni govor kao stilska osobina. \nUmjetnost riječi, 4, 261−275. \n84. Франглеш 1973:  I.  Frangeš. Slobodni neupravni govor u prijevodima rimskih \nklasika na hrvatski književni jezik. Umjetnost riječi, XVII (3), 185−204. \n85. Хари 2013: J. C. Harry. Journalistic quotation: reported speech in newspaper from a \nsemiotic-linguistic perspective. Journalism, 0 (0), 1−18.  \n86. Херман, Џан и Рајан 2008: D. Herman, M. Jahn and M. L. Ryan (ed). Routledge \nEncyclopedia of Narrative Theory. London and New York: Routledge Taylor & New \nYork.  \n87. Човић 1991: Б. Човић. Стил историјске прозе А. Н. Толстоја. Нови Сад: Радови \nИнститута за стране језике и књижевности.  \n270 \n \n88. Шеховић 2003: A. Šehović. Tuđi govor i govorna karakterizacija likova (na primjeru \nIstočnoga diwana Dževada Karahasana). Književni jezik, 21/2, 77−86.  \n89. Шорт 1999: M. Šort. Predstavljanje govora u romanu i u štampi. U S.  Perović (Prir.). \nKako ukrotiti  tekst, 245−270. Podgorica: Institut za strane jezike, Oktoih.\n271 \n \n11. \nБИОГРАФИЈА КАНДИДАТА \nСветлана Вуксановић сарадник je у звању вишег асистентa за ужу научну \nобласт Специфични језици и ужу област образовања Англистика – Енглески језик и \nлингвистика на Медицинском факултету у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву. \nПослове сарадника обавља у академском звању магистар енглеског језика и \nкњижевности.  \nОсновну школу похађала је у Основној школи „Петар Петровић Његош” у \nСребреници и Основној школи „Соколац” у Сокоцу. Матурант гимназије постаје 2008. \nгодине у Сокоцу. Исте године уписује Филозофски факултет у Источном Сарајеву, \nодсјек за Енглески језик и књижевност. Професор енглеског језика и књижевности \nпостаје у септембру 2012. године са просјечном оцјеном 9,35. Постдипломске (мастер) \nстудије уписује на матичном факултету у новембру 2012. године. Завршни мастер рад \nпод називом Лексички извори хумора у енглеском и српском језику брани у новембру \n2014. и завршава други циклус студија са просјечном оцјеном 10,00. Докторске студије \nна Филозофском факултету у Палама уписује академске 2016/2017. године као редован \nстудент на студијском програму Филологија-англистика-лингвистика. Кандидаткиња је \nположила све предвиђене испите на студијском програму докторских студија са \nпросјечном оцјеном 10,00. Изводи научно-наставни процес на Медицинском факултету \nу Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву од новембра 2015. Дио је стручног тима \nчасописа „Биомедицинска истраживања“ који издаје Медицински факултет у Фочи. До \nсада је објавила девет стручних радова у часописима „Радови Филозофског факултета“, \nПале, „Филолог“, Бања Лука и „Образовна технологија“, Београд.   \n \n \n"}
{"dc.title": "Пренесена значења глагола кретања у књижевноумјетничком и научном стилу", "dc.creator": "Мишић, Биљана", "dc.source": "Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале", "pdf_url": "https://repozitorijum.ues.rs.ba/bitstreams/43f47947-92cf-42c5-a99a-36aa73af4f3a/download", "subject": "?", "id": "ues_8", "text": " \n \nУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ \nФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ \nПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА КРЕТАЊА У \nКЊИЖЕВНОУМЈЕТНИЧКОМ И НАУЧНОМ СТИЛУ \n \nДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА \nМентор: \nпроф. др Милош Ковачевић \nКандидат: \nмср Биљана Мишић \nПале, 2022.  \n \n1 \n \nСАДРЖАЈ \n \n1. \nУВОД ................................................................................................................................................... 3 \n2. \nПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ЛЕКСЕМА .............................................................................................. 9 \n2.1. О ГЛАГОЛИМА КРЕТАЊА \n......................................................................................................... 11 \n3. \nПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА КРЕТАЊА У КЊИЖЕВНОУМЈЕТНИЧКОМ СТИЛУ 19 \nГлагол кренути (се) .......................................................................................................................... 22 \nГлагол ићи \n.......................................................................................................................................... 28 \n3.1. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА АДЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА ......................................... 48 \nГлагол доћи \n........................................................................................................................................ 48 \nГлагол прићи \n...................................................................................................................................... 67 \nГлагол ући .......................................................................................................................................... 69 \nГлагол наићи \n...................................................................................................................................... 77 \nГлагол заћи ........................................................................................................................................ 84 \n3. 2. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА АБЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА \n......................................... 91 \nГлагол отићи ..................................................................................................................................... 91 \nГлагол поћи \n...................................................................................................................................... 102 \nГлагол изаћи .................................................................................................................................... 109 \nГлагол сићи ...................................................................................................................................... 117 \n3. 3. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ПЕРЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА .................................... 122 \nГлагол прећи .................................................................................................................................... 122 \nГлагол проћи \n.................................................................................................................................... 134 \nГлагол обићи \n.................................................................................................................................... 148 \nГлагол разићи се \n.............................................................................................................................. 150 \nГлагол водити ................................................................................................................................. 153 \n4. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА КРЕТАЊА У НАУЧНОМ СТИЛУ ................................... 165 \nГлагол ићи \n........................................................................................................................................ 167 \nГлагол доћи \n...................................................................................................................................... 171 \nГлагол прићи \n.................................................................................................................................... 176 \nГлагол ући ........................................................................................................................................ 177 \nГлагол наићи \n.................................................................................................................................... 180 \nГлагол поћи \n...................................................................................................................................... 181 \n2 \n \nГлагол изаћи .................................................................................................................................... 183 \nГлагол прећи .................................................................................................................................... 185 \nГлагол проћи \n.................................................................................................................................... 188 \nГлагол водити ................................................................................................................................. 190 \n5. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................................ 194 \nИЗВОРИ \n................................................................................................................................................... 210 \nЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................... 213 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n3 \n \n1. УВОД \n \n \nПриступ проблему истраживања, циљеви и хипотезе \nТема нашег рада спада у ред лексиколошких тема и подразумијева лексиколошко-\nфункционалностилску обраду једне лексичко-семантичке (пот)категорије у српском \nјезику. Пажња ће се овдје усмјерити на лексичко-семантичку групу глагола кретања, и то \nна њихова пренесена значења, под којим подразумијевамо ,,сва значења једне \nполисемантичке структуре која су директно или индиректно изведена од примарног или \nосновног значења“ (Халас Поповић 2017: 14).   \nКао што је познато, у свијету око нас има више појава него лексема за њихово \nименовање, па би споразумијевање било отежано уколико би сваки појам имао посебно \nиме, будући да људски мозак не би могао да прими толику количину информација усљед \nограничених когнитивних способности (в. Најда 1975: 14; Драгићевић 2010: 130; Миланов \n2021: 33). Зато се за именовање предметa, њихових функција, радњи и појавa које имају \nсличне или исте особине користимо полисемијом.1  \nО способности лексема да се реализују у више значења, тј. полисемији, доста је \nписано како у домаћој, тако и у иностраној литератури (в. Апресјан 1974; Шмељов 1973; \nНајда 1975; Гак 1977; Лејкоф, Џонсон 1980; Фомина 2001; Кузњецова 1989; Ивић 1982; \nДешић 1990; Гортан Премк 2004; Радовић Тешић 2009; Ристић 2012; Драгићевић 2010, \nМиланов 2017). Поменути су аутори испитивали  узроке полисемије, механизме настајања \nсекундарних значења лексема, разматрали лексикографске поступке представљања \nсемантичке структуре лексема, итд.  \nСекундарна значења најчешће настају од примарног значења, тј. радијалном \nполисемијом2 (в. Апресјан 1974: 182; Драгићевић 2003: 222) и развијају се механизмима \n                                                          \n \n1 Р. Драгићевић (2010: 129) указује на двозначност термина полисемија. Према овој ауторки, полисемија је \nспособност лексеме да има више значења, али је и обједињени назив за најчешће механизме настанка нових \nзначења.  \n2 Осим радијалне полисемије, Апресјан (1974: 182) издваја ланчану и радијално-ланчану полисемију. У \nслучају ланчане полисемије секундарно значење настаје из примарног, а из секундарног терцијарно, итд. За \n4 \n \nполисемије, а то су метафора, метонимија и синегдоха. Ови су механизми добро \nистражени, како у домаћој тако у страној литератури, али најчешће на грађи именица, а \nскоро никако на придјевима и глаголима. О полисемантичким индукцијама у србистичкој \nлингвистичкој науци писала је Д. Гортан Премк (2004), која је у монографији Полисемија \nи организација лексичког система у српскоме језику описала процес добијања нових \nзначења метафором, метонимијом и синегдохом. М. Ивић (1982) испитивала је регуларну \nполисемију именица, док је М. Ковачевић (1999) анализирао лексичку метонимију и \nсинегдоху, на богатом језичком материјалу из књижевноумјетничког стила.  \nПитањем регуларне и нерегуларне полисемије у руској литератури бавио се Ј. Д. \nАпресјан (1974). Он износи објашњење регуларне полисемије: ,,Полисемија лексеме А са \nзначењима аi и аj назваће се регуларном, ако у датом језику постоји још једна лексема В са \nзначењима bi и bj која се семантички међусобно диференцирају онако како се разликују аi \nи аj, при чему нема синонимичности на релацији аi – bi и аj – bj“ (Апресјан 1974: 189). Из \nАпресјанове дефиниције види се да је регуларна полисемија заправо метонимија, а \nметонимијска су значења ,,очекивана и  предвидива“ (Драгићевић 2010: 133). Насупрот \nтоме, ако се семантички однос који постоји између аi и аj не може наћи ни у једној другој \nречи датог језика, изузев у синонимним лексемама (нпр. лопатица је назив за пљоснату \nтроугласту кост на горњем делу леђа и за оруђе дугачке дршке које служи за копање \nземље) ријеч је о нерегуларној полисемији (в. Апресјан 1974: 191–193). Из наведеног \nпроизлази да су оваква  значења ,,индивидуална“ будући да се односе на само једну \nлексему и настала су механизмом метафоре (Драгићевић 2010: 133).  \nОсим наведених аутора, треба поменути и А. Бириха (1995), који се у својој студији \nбавио  проблемом метонимије. Бирих је испитивао овај лексички механизам на примјеру \nименица и придјева и понудио је моделе типологије метонимијских преноса.  \nПредмет анализе у нашем раду биће значења која настају горенаведеним \nмеханизмима. У фокусу пажње биће пренесена значења, којим се ,,указује на изведено, \nсекундарно значење које настаје на основу преноса назива једног појма на други појам“ \n                                                                                                                                                                                           \nовај тип полисемије постоји најмањи број примјера. Ланчана полисемија се најчешће укршта са радијалном, \nпа тако настаје радијално-ланчана полисемија.  \n5 \n \n(уп. Матвејева 2003: 225; Бабенко 2008: 60), односно, дато значење јавља се као резултат \nпреноса ознаке примарног значења неког предмета (појма) на други предмет (Фомина \n2001: 37). У вези са самим одређивањем термина, колебали смо се да ли да употријебимо \nтермин пренесено или секундарно значење, будући да су ти термини у основи синонимни. \nОдлучили смо се за термин пренесено значење због тога што се само тај термин користи у \nреторичкој и стилистичкој литератури, и то по правилу у значењу метафоричко значење, а \nнаша тема, без обзира што јој је тежиште лексиколошко, већ у наслову има терминолошку \nлексему стил. Осим тога, термин пренесено много боље кореспондира са термином \nметафорично, који му је блискозначнији, него термин секундарно значење, који је у \nпогледу односа према метафоричности неутралан, јер секундарно значење може, али и не \nмора бити метафорично, док је пренесено значење по правилу засновано на \nметафоричности.  \nИмајући у виду да се ,,глаголи издвајају сложеношћу свог семантичког и \nграматичког садржаја, богатством парадигматских и синтагматских веза, флексибилношћу \nсемантичке структуре те богатством асоцијативно-смисаоних својстава која предодређују \nњихову потенцијалну могућност употребе у пренесеном значењу“ (Васиљев 1981: 34), \nнаше истраживање пренесених значења провешћемо управо на глаголској лексици. \nГлаголска вишезначност је, према ријечима Б. Тошовића (1995: 103), ,,један од основних \nносилаца језичке полисемије“. Као потврду за своју констатацију аутор наводи \nнепосредну везу полисемије са фреквентношћу језичких јединица, шири семантички \nкапацитет глагола у односу на друге врсте ријечи и чињеницу да је у глаголу \nконцентрисан готово сав потенцијал за изражавање процеса (радњи, стања, збивања).  \nУ лингвистичкој литератури већ је констатовано да су семантички најбогатије оне \nријечи које припадају општем лексичком фонду, које су повезане са човјеком, \nантропоцентричне (в. нпр. Гак 1998: 702; Гортан Премк 2004: 61; Драгићевић 2008: 373; \nМиланов 2017: 130). Стога ћемо нашу пажњу усмјерити на глаголе кретања будући да \nозначавају кретање као иманентну људску особину, тј. ,,једну од основних радњи у \nчовековој сфери, у сфери свих живих бића и природе уопште“ (Вујовић 2019: 9).  \n \nЦиљ рада је да се издвоје, моделују и свеобухватно анализирају пренесена значења \nглагола кретања, да се утврде механизми њиховог настајања те да се упореди \n6 \n \nполисемијски потенцијал ових глагола у књижевноумјетничком и научном стилу, односно \nда се издвоје и опишу сличности и разлике између ова два функционална стила с обзиром \nна употребу глагола кретања.  \n \nУ основи истраживања налазе се сљедеће хипотезе које одражавају суштину \nистраживања пренесених значења глагола кретања у књижевноумјетничком и научном \nстилу: \n \n• Пренесена значења глагола кретања не чине хомогену семантичку групу; \n \n• Глаголи протипичнији у оквиру својих група показују већа полисемичка својства, \nодносно посједују већи степен метафоризације; \n \n• Пренесена значења глагола кретања најчешће творе идиоматизоване или \nполуидиоматизоване изразе; \n \n• Пренесена значења глагола кретања много су чешћа и семантички хетерогенија у \nкњижевноумјетничком него у научном стилу књижевног језика; \n \n• Пренесена значења глагола кретања много више теже идиоматизацији израза у \nнаучном него у књижевноумјетничком стилу; \n \n• Одређена метафорична значења глагола кретања подударна су у оба стила, \nбудући да представљају језички корелат когнитивно утемељених концепата који су \nуниверзалног карактера.  \n \nОсновна метода која се примјењује у анализи јесте метода компоненцијалне \nанализе. То значи да ћемо значење лексема декомпоновати на семантичке компоненте. У \nовој врсти анализе битан је хијерархијски статус будући да семантичке компоненте, тј. \nсеме као саставни дијелови значења нису једнаке. Централно мјесто у хијерархијској \nструктури сема заузима архисема и она се у компоненцијалној анализи увијек наводи \nпрва. Архисема је надређена, интегришућа сема која представља општу појмовну \nвредност својствену свим члановима једне лексичко-семантичке групе (Гортан Премк \n2004: 43). Све остале семе називају се семе нижег ранга или диференцијалне семе и њима \nсе \nизражавају \nодређене \nкарактеристике \nлексеме. \nПрема \nГаку \n(1977: \n14–15) \n7 \n \nдиференцијалне семе могу бити дескриптивне и релационе. Дескриптивне семе \nодражавају спољашње особености објекта, док релационе семе указују на семантички \nмеђуоднос лексема унутар семантичке групе. За проблематику што је овдје разматрамо \nбитне су потенцијалне, факултативне семе. Оне нису експлициране у примарном значењу \nвећ се актуелизују у одређеним контекстима.  \n \nСТРУКТУРА ДИСЕРТАЦИЈЕ \n \nРад се састоји из четири тематске цјелине неједнаког обима. Прву цјелину чини  \nУвод, гдје су дефинисани предмет, циљеви, хипотезе на којима ће се темељити \nистраживање, као и метода која ће се примјењивати у анализи. У поглављу Пренесена \nзначења лексема бавићемо се теоријским објашњењима значења која директно или \nиндиректно настају од примарног значења и навешћемо податке о досадашњим \nистраживањима ове проблематике. У оквиру поменутог поглавља представићемо \nлексичко-семантичку групу глагола кретања и такође, даћемо преглед претходних \nистраживања ових глагола у домаћој и страној литератури.  \n \nКључне цјелине у раду јесу поглавља Пренесена значења глагола кретања у \nкњижевноумјетничком стилу и Пренесена значења глагола кретања у научном стилу. \nЦјелина Пренесена значења глагола кретања у књижевноумјетничком стилу највећа је по \nобиму и у њој ће најприје бити анализирани прототипични глаголи кретања које \nкарактерише сема ’самосталност кретања’, тј. глаголи кренути и ићи. Послије анализе \nпренесених значења наведених глагола, у оквиру овог поглавља издвојићемо \nпотпоглавља: Пренесена значења адлативних глагола кретања, Пренесена значења \nаблативних глагола кретања и Пренесена значења перлативних глагола кретања будући \nда ће нам компонента ’правац кретања’ послужити као поткритеријум за анализу глагола \nкретања. У потпоглављу Пренесена значења адлативних глагола кретања анализираћемо \nзначења глагола којим се означава стизање, долазак до неке тачке у простору, а то су \nглаголи: доћи, прићи, ући, наићи и заћи. Значења глагола отићи, поћи, изаћи и сићи биће \nанализирана у оквиру аблативних глагола кретања којим се означава удаљавање од \nпочетне тачке кретања, док ће потпоглавље Пренесена значења перлативних глагола \n8 \n \nкретања бити посвећено глаголима прећи, проћи, обићи и разићи се. У оквиру поглавља \nПренесена значења глагола кретања у књижевноумјетничком стилу анализом ће бити \nобухваћен и транзитивни глагол водити, који садржи сему ’несамосталност, узрокованост \nкретања’.  \n \nСрж поглавља Пренесена значења глагола кретања у научном стилу чиниће \nанализе значења ексцерпираних глагола кретања у научно-уџбеничком подстилу. Пажња \nће бити усмјерена на глаголе: ићи, доћи, прићи, ући, наићи, поћи, изаћи, прећи, проћи и \nводити, са посебним освртом на суоднос према употреби у књижевноумјетничком стилу. \nНа крају се у поглављу Закључак сумирају резултати истраживања, а затим се даје списак \nИзвора  и Литературе.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n9 \n \n2. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ЛЕКСЕМА \n \nЗначење лексеме подразумијева њену реализацију у одређеном семантичком и \nконтекстуалном окружењу. Скуп свих значења једне лексеме чини полисемантичку \nструктуру, а она се састоји из примарног, основног значења или примарне семантичке \nреализације и секундарних значења, тј. секундарних семантичких реализација (Драгићевић \n2010: 131). Примарно3 значење је оно ,,које је највише условљено парадигматски, а \nнајмање синтагматски“ (Шмељов 1977: 113), тј. независно је од контекста. Оно је \nпрототипично и зато се у рјечнику наводи као прво и из њега су потекла секундарна \nзначења. Примарно значење лексеме ,,представља ослонац и темељ свих других значења и \nупотреба“ (Виноградов 1977: 171). То је значење на које већина говорника једног језика \nпрво помисли кад чује изговорену ријеч (в. Згуста 1991: 66; Шипка 1998: 33–36; Гортан \nПремк 2004: 43–49; Радовић Тешић 2009: 99; Драгићевић 2010: 57–60, Халас Поповић \n2017: 11). С друге стране,  пренесено значење, подразумијева ,,значење које за неку ријеч \nније главно“ и настаје ,,када ријеч не употребљавамо више у њезину реалном значењу, \nнего кад једно од њезиних секундарних својстава преносимо на другу, нову појаву да \nбисмо допунили њезину карактеристику“ (Симеон 1969 II: 156). Сам термин пренесено, \nкако примјећује Шмељов (1978: 65), ,,указује на његову извјесну несамосталност, односно \nзависност од основног значења“. Дакле, пренесено значење у корелацији је са основним, а \n,,та корелација ствара унутрашњу форму значења и условљава његову семантичку \nдвопланост“ (Кузњецова 1989: 110).  \nИако је примарно значење претежно најпродуктивније за настајање секундарних \nзначења, оно не мора увијек бити доминантно. То је у својој монографији показала Р. \nДрагићевић (2001). Ауторка је на примјеру придјевских лексема прост и туп примијетила \nда је секундарно значење доминантно. За лексему прост, чије основно значење, према \nРечнику МС, гласи: који није сложен и тежак да се схвати, који је лако разумљив, \nједноставан доминантно је секундарно значење 4.б: груб, неодгојен, неотесан, неучтив, \n                                                          \n \n3 Примарно значење назива се још и основно, номинационо, непосредно, директно, базно значење, примарна \nсемантичка реализација, док се за пренесено значење користи и термин посредно, индиректно, секундарно \nзначење, секундарна семантичка реализација (в. Драгићевић 2010: 131–132; Радовић Тешић 2014: 145).  \n10 \n \nнеуљудан, простачки. Основно значење лексеме туп, према Речнику МС, гласи: који није \nдовољно наоштрен, с којим се тешко реже, сече, тестери, брије, а доминантно је \nсекундарно значење 4.а: умно ограничен, који слабо, тешко схвата, глуп (о човеку, о уму). \n(в. Драгићевић 2001: 19).  \nПрема ријечима Кузњецове (1989: 112), значења лексема која су се развила као \nсекундарна временом могу да изгубе то својство. Честом употребом пренесено значење \nможе постати примарно или постаје једно од главних основних значења пошто се \nсемантичка двопланост губи. То заправо значи да је секундарност повезана са \nфреквентношћу употребе ријечи.  \nПознато је да ријечи добијају ,,нова пренесена, секундарна значења баш стога што \nје смисао њихов широк, што је обим квалитета предмета или појава широк, па су и \nасоцијације у вези с тим њиховим квалитетима бројне“ (Димитријевић (1964: 146). О  \nпроблематици пренесених, секундарних  значења у србистици писале су ауторке Д. Гортан \nПремк и Р. Драгићевић. Д. Гортан Премк (2004) истраживала је настанак секундарних \nзначења именица и издвојила четири основна типа, а то су платисемија, метафора, \nметонимија и синегдоха. Р. Драгићевић (2003) такође се бавила механизмима настајања \nсекундарних значења лексема. Ауторка закључује да секундарна значења лексема \nнајчешће настају радијалном полисемијом на основу једне или већег броја семантичких \nкомпоненти примарног значења и истиче да су ,,разноврсни путеви значењског богаћења \nлексема“ (Драгићевић 2003: 228).  \nУ руској литератури о овоме феномену писао је Стернин (1985). Разматрајући \nкорелацију појмова фигуративна употреба и пренесено значење ријечи, истиче да \n,,пренесено значење представља пријем нових сема које не постоје у основном значењу“ \n(Стернин 1985: 52). Стернин сматра да је пренесено значење у корелацији  са новим \nденотатом, друкчијим од денотата примарног значења, иако имају неке заједничке \nособине, те закључује да се ,,пренесено значење разликује од фигуративне употребе у \nпогледу високе регуларности коришћења“ (Стернин 1985: 52).  \n У докторској дисертацији Ј. Биљетина (2020) могу се пронаћи информације које се \nодносе на проблематику дословних и пренесених значења глагола једења и пијења у \n11 \n \nенглеском и српском језику. Студија ауторке представља контрастивну анализу \nпоменутих глагола који се посматрају из когнитивнолингвистичке перспективе.  \nБудући да ,,глаголи имају велике могућности развијања значења зато што \nсликовито описују ситуације и разне особине које могу да се одражавају у његовим \nсемама“ (Попова 2000: 128), у овоме раду покушаћемо издвојити и описати пренесена \nзначења глагола кретања у књижевноумјетничком и научном функционалном стилу. \nПрије него што почнемо анализу, укратко ћемо се осврнути на дефинисање ових глагола и \nдосадашње истраживање о њима. \n \n \n2.1. О ГЛАГОЛИМА КРЕТАЊА \n \nГлаголи су веома сложена и апстрактна граматичка категорија која заузима посебно \nмјесто у језичком систему. Њима се, превасходно, означава радња или нека динамична \nситуација. ,,Захваљујући својој функционалности, богатој семантичкој бази, лексичкој \nслојевитости, обличкој разноврсности и изузетној сликовитости и изражајности, глаголи, \nуз именицу, представљају основну врсту ријечи“ (Вујовић 2019: 9). \nИпак, у србистичкој науци о језику семантичка проучавања глагола углавном су \nостајала ван поља интересовања истраживача. Недовољна посвећеност проблему \nсемантике глагола проистиче због њихове комплексности, као и због чињенице да ,,на \nњихово значење велики утицај има семантика именица на које се односе“ (Драгићевић \n2010: 173). Тешкоће у изучавању семантике глагола настају и због особине њиховог \nлогичко-предметног садржаја“ (Уфимцева, према Панкина 2012: 26). За разлику од \nименица, појмовна основа глагола бива толико широка да глагол често може бити на \nграници потпуне десемантизације, када је у реченици само носилац граматичких одлика \nпредикативности (Панкина 2012: 26).  \nСемантиком глагола, тачније утицајем глаголског вида на значење глагола бавила \nсе И. Грицкат (в. нпр. 1957–1958; 1966–1967; 1967а; 1967б; 1984–1985). Испитујући \nлексикографске поступке обраде имперфективних и перфективних глагола, ауторка \nпримјећује да се дефиниција несвршених глагола често даје сажетије у односу на \n12 \n \nдефиницију свршених, односно да се свршеним префиксираним глаголима често \nприписује више значења него код одговарајућих свршених. То објашњава констатацијом \nда свршени глагол има улогу носиоца семантичких вриједности, док дефинисање \nнесвршеног глагола представља ,,нужни технички чин који сме да се упрости“ (Грицкат \n1984–1985: 198). М. Дешић (1985: 75–85), такође је истраживао семантику глагола с \nобзиром на категорију вида. Дешић је закључио да је значењско поклапање одређених \nполисемичних глагола видског пара дјелимично те да су изведенице и сложенице \nнајчешће семантички мање разуђене од основних ријечи, што се односи и на облике \nсвршеног и несвршеног вида глагола. \nУ скорије вријеме проблемом истраживања глагола, на примјерима појединих \nсемантичких група, бавиле су се ауторке  (в. Влајић Поповић 2002; Ристић 2004; Вујовић \n2009; Лазић Коњик 2010; Штрбац 2011; Миленковић 2017; Миланов 2017). Од свих \nглагола прототипични представник јесу глаголи кретања, за које се у литератури истиче да \nсу ,,најглаголнији“ од свих глагола (в. Милер, Џонсон-Лајрд 1976: 527; Мајсак 2005: 101).  \nСемантичко поље глагола кретања, тј. курзивних глагола (Барић и др. 1997: 73)  \nобухвата глаголе који значе премјештање, кретање неког објекта у простору. Премјештање \nсе дефинише као ,,произвољна радња носиоца кретања, која доводи до промјене мјеста у \nпростору“ (Шамне 2009: 270). Глаголима кретања означава се радња чијом реализацијом \nдолази до самосталне промјене положаја субјекта радње у простору (код непрелазних \nглагола) (в. Стевановић 1989: 553) или до узроковане свјесне промјене локације објекта \nрадње под утицајем субјекта, гдје истовремено могу бити у покрету и субјекат и објекат \nрадње (код прелазних глагола).  \n Семантичко поље глагола кретања врло је широко, а његове границе тешко је \nпрецизно одредити, будући да ови глаголи означавају премјештање кога или чега у \nпростору, али и супротстављеност сваком виду мировања. Аутори који истражују глаголе \nкретања (в. Ивић 1957, 1957–58; Пипер 1983; Пипер и др. 2005; Вујовић 2019) из тог \nразлога својом анализом обухватају различит број глагола и дају различите \nкласификације. С тим у вези, истиче се да за класификацију ових глагола треба имати у \nвиду разне чиниоце као што су: носилац кретања, брзина кретања, правац кретања, циљ \nкретања, средина у којој се кретање одвија, средство којим се кретање врши, техника \nкретања, зависност кретања од воље субјекта (в. Апресјан 1974: 252; Најда 1975: 74; Гак \n13 \n \n1977: 155; Криле 1981: 14; Малетић 1988–1990: 238; Кузњецова 1989: 75–76; Галкина \n2006: 25; Мразовић, Вукадиновић 2009: 73–74; Шамне 2009: 270; Ковачевић 2015а: 61; \nМаројевић 2019: 237). Према ријечима П. Пипера (2001: 95), глаголи кретања у \nсемантичком погледу дијеле се на двије, по обиму, неједнаке групе. Већу групу чине \nглаголи који значе кретање у средини која је основна средина човјековог кретања, док су у \nдругој, мањој групи сврстани  глаголи којима се означава  кретање водом или ваздухом.  \nУ србистичкој лингвистичкој науци глаголима кретања посвећене су двије \nмонографске, и то обје дисертационе, студије. Прва је дисертациона студија Д. Вујовић \n(2009), у којој је ауторка разматрала семантику глагола кретања у српском језику, њихове \nдеривационе процесе те однос између глаголске деривације и глаголске реакције. Предмет \nистраживања докторске дисертације Семантичка и деривациона анализа глагола кретања \nу српском језику јесу глаголи којима се означава људско кретање, а семантичка анализа \nзаснована је искључиво на основним значењима глагола.  Друга је студија контрастивног \nкарактера, јер је аутор Д. Стаменковић (2013) анализирао глаголе кретања у српском и \nенглеском језику, узимајући у обзир како дословну тако и метафоричку употребу глагола. \nСтаменковићево истраживање представља когнитивносемантичку анализу лексичког \nзначења глагола људског кретања. Поред наведених докторских дисертација, ту је и \nдисертација Полисемија српске лексике на корпусу ’Речника српскохрватског књижевног и \nнародног језика’ ауторке Н. Миланов (2017), у којој је један сегмент припао анализи \nглагола кретања. Ауторка је разматрала полисемичност ових глагола и фокус њене пажње \nбио је усмјерен на семантички најбогатије глаголе кретања, а то су, према њеним \nистраживањима, глаголи ићи и падати/пасти.  \nОсим тога, у иностраној литератури постоји велики број студија и радова који за \nпредмет имају глаголе кретања (в. Најда 1975; Ватева 2004; Филиповић 2007). Нарочито је \nбогата русистичка литература, с тим да аутори најчешће посвећују пажњу парним \nглаголима кретања као што су идти / ходить, ехать / ездить (в. Мајсак, Рахилина 1999; \nЈудина 2010; Зиновјева 2013; Бујленко 2015).  \nОпшта, појмовна вриједност, тј. архисема ових глагола јесте ’кретање’, односно \n’кретати се мијењајући мјесто’ (в. Гортан Премк 2004: 100, у фусноти), док се \nдиференцијалне семе односе на начин кретања, правац кретања, брзину кретања, средину \nу оквиру које се кретање одвија, итд. М. Ковачевић (2015а: 61–62) истиче да је надређена, \n14 \n \nинтегришућа сема глагола кретања ,,премјештање кога или чега у простору“, а најважније \nдиференцијалне семантичке компоненте су ,,начин кретања“, која је дескриптивна сема и \n,,правац кретања“, која је релациона сема. Ковачевић сматра да је за српски језик \nапстрактнија сема ’начин кретања’ па се она изражава основним глаголом, док је сема \n’усмјереност / правац кретања’ конкретнија и изражава се префиксима.  \nО пренесеним значењима глагола кретања у енглеском језику писала је Мутајева \n(2018: 405–407). Анализирајући глаголе ићи, бјежати и окренути се, ауторка истиче да \nнајважнију улогу у измјени значења поменутих глагола има семантички индикатор, тј. \nименица која стоји уз глагол. Такође, наглашава да се семантичка структура глагола \nрадикалније мијења уколико је већи степен апстрактности именице (Мутајева 2018: 407).  \nКада је ријеч о србистици, овим феноменом, тачније испитивањем полисемијског \nпотенцијала глагола ићи бавила се Д. Вујовић (2011а). Посматрајући глагол ићи на \nпримјерима ексцерпираним из Андрићевих дјела, закључила је да се овај глагол појављује, \nу различитим формама и значењима, око 90 пута. Осим тога, издвојила је семантичка \nобиљежја на основу којих глагол ићи развија пренесена, секундарна значења, а на њену \nкласификацију ослонићемо се приликом анализе значења овога глагола.  \n \n \nУ нашем раду као основни критеријум за класификацију из корпуса забиљежених \nпримјера послужиће нам диференцијалне семантичке компоненте, па ћемо у анализу \nукључити: 1) непрелазне глаголе које карактерише сема ’самосталност кретања’ и 2) \nпрелазне глаголе који укључују сему ’несамосталност, узрокованост кретања’. Под \nглаголима кретања са доминантном диференцијалном семом ’самосталност кретања’ \nподразумијевамо глаголе код којих је субјекат живо биће које свјесно врши радњу \nкретања. Другим ријечима, то су глаголи који означавају самоиницијативно кретање, тј. \nкретање помоћу сопствене снаге, помоћу корака и значе ,,премјештати самог себе у \nпростору“ (Ковачевић 2015а: 62). С друге стране,  диференцијалну сему ’несамосталност \nкретања’ садрже глаголи којима се означава неконтролисано, несамостално кретање. То су \nзаправо, прелазни глаголи који осим мјесног имају и објекатски колокат (в. Ковачевић \n2015а: 62).  \n15 \n \nУ оквиру глагола које карактерише сема ’самосталност кретања’, најприје ћемо \nанализирати пренесена значења глагола кренути и ићи будући да су они прототипи \nглагола кретања (Криле 1981: 13, Малетић 1988–1990: 238–240). Поткритеријум за ове \nглаголе биће сема ’правац кретања’ зато што је ,,основна семантичка компонента глагола \nкретања“ (Гак 1977: 156). С обзиром на то она се ,,као архисема разлаже на три семе које \nпрема тој архисеми имају улогу диференцијалних сема, али према елементарним семама \nна које се могу разложити имају улогу архисема: а) ,,адлативност“, б) ,,аблативност“ и в) \n,,перлативност“. Те су три (архи)семе заправо ,,одраз“ основних физичких особина саме \nакције кретања“ (в. Ковачевић 2015а: 62), па  тако ’адлативност’ означава стизање, долазак \nдо неке тачке у простору, ’адлативност’ удаљавање од основне тачке кретања, док \n’перлативност’ подразумијева линију кретања. Све наведене елементе кретања \nиспитаћемо на префиксалним изведеницама глагола ићи.  \nОд глагола које карактерише компонента ’несамосталност кретања’ анализом ће \nбити обухваћен глагол водити. Овај глагол одабрали смо због тога што се убраја у \n,,семантички најбогатије лексеме (...) којима се означава кретање које је узроковано вољом \nагенса радње“ (Миланов 2017: 142). Уосталом, сви глаголи које ћемо испитивати \nозначавају уобичајено људско кретање по чврстој подлози, а како истиче Љ. Шарић (2014: \n68), ,,што је начин кретања уопштенији, то је он примјењивији на кретање конкретних и \nапстрактних ентитета, па су глаголи који изражавају управо такво кретање склонији \nупотреби у метафоричким контекстима“. Због свега наведеног одабрали смо поменуте \nглаголе за предмет анализе. Пренесена значења свих издвојених глагола класификоваћемо \nна основу механизама њиховог настајања: а) метонимијом, б) синегдохом и в) метафором.  \nЗначења индукована метонимијом зависе од архисеме, односно од лексичко-\nсемантичке групе којој лексема припада (Гортан Премк 2004: 110; Драгићевић 2010:  167), \nтј. архисема је фокус, извориште метонимијске трансформације. Код значења добијених \nмеханизмом метонимије долази ,,до мутације, трансформације архисеме полазног \nсемантичког садржаја која се састоји у измени ранга њеног основног и пратећег елемента. \nПратећи елемент архисеме из полазног садржаја у циљном постаје основни“ (Гортан \nПремк 2004: 75).  \n16 \n \nАрхисема је такође фокус трансформација индукованих синегдохом. То је и разлог \nзбог чега се често тумачи као подврста метонимије. Међутим, разлике између њих ипак \nпостоје. Код метонимијског значења ,,имамо само мутацију архисеме и десемантизацију \nнеких сема, а код трансформација индукованих синегдохом имамо мутацију и измену \nархисеме (било губљењем партитивне семантике, било каквим другим семантичким \nпроширењем или сужењем) и развитак нових диференцијалних, идентификационих сема“ \n(Гортан Премк 2004: 79).  \nЗа разлику од метонимије и синегдохе, механизам метафоре заснован је на \nповезивању истих семантичких компонената нижег ранга. Друкчије речено, ,,оно што на \nплану реалности доживљавамо као сличност – на плану значења манифестује се кроз \nистоветност једне или мањег броја сема“ (Драгићевић 2010: 148). У зависности од тога \nкоја сема учествује у процесу метафоризације, метафорична значења глагола кретања \nкласификоваћемо на: а) мотивисана и б) асоцијативна метафорична значења4. У \nмотивисана метафорична значења сврставамо семантеме чији настанак омогућава \nдиференцијална сема примарног значења глагола, док у асоцијативна метафорична \nзначења убрајамо семантеме чији настанак омогућава потенцијална, факултативна сема \nпримарног значења глагола. Код мотивисаних метафоричних значења ,,механизам \nобразовања метафоре је откривен“ (Скљаревскаја 1993: 49) и присуство диференцијалне \nсемантичке компоненте је очигледно. У асоцијативним метафоричним значењима важну \nулогу има символ метафоре, а под овим термином Скљаревскаја (1993: 47) подразумијева \n,,семантичко обиљежје које у основном значењу припада сфери конотације, а у \nметафоричном значењу улази у денотативни садржај у својству диференцијалних сема и \nслужи као основа за значењску трансформацију у процесу метафоризације“. Друкчије \nречено, код ових значења ,,потенцијална семантичка обиљежја актуализују се и постају \nдиференцијална обиљежја“ (Цветков 1984: 67). Потенцијалне семе примарног значења  \nодражавају споредне, необавезне особине глагола, као што су различите асоцијације \nпомоћу којих се неки појам повезује у схватању говорника. Гак (1977: 15) истиче да је \nпотенцијална сема глагола кретања  ’брзина кретања’ јер се нпр. у нашој представи глагол \n                                                          \n \n4 У класификацији метафоричних значења ослањамо се на типове метафоре које је у својој студији издвојила \nГ. Н. Скљаревскаја (1993: 48–56). \n17 \n \nићи обично повезује са нормалним, средњим темпом кретања, бјежати и летјети са \nбрзим, а пузати са спорим.  \nНаша анализа већином је усмјерена на префиксалне деривате глагола ићи, а како је \nопштепознато да префикси модификују значење основне ријечи, те да ,,твореница \nпрефиксом добија (најмање) једну семантичку компоненту више у односу на основну \nријеч“ (Ковачевић 2015а: 61), префиксе, тј. њихова семантичка обиљежја одређујемо као \nпотенцијалне семе које омогућавају настанак асоцијативних метафоричних значења. А \nтреба поменути и то да ,,префикси обично не уносе своју семантику сасвим случајно у \nзначење префиксала већ, на известан начин, и репрезентују специфична семантичка \nобележја која су већ садржана у семантици основног глагола, ако не у оној експлицитној, \nонда барем у потенцијалној“ (Вујовић 2019: 122). \nОсим што се реализују као метонимијска, синегдохска или метафорична значења, \nглаголи кретања учествују и у формирању различитих типова перифрастичких \nконструкција. Перифраза се у литератури одређује као ,,употреба већег броја ријечи за \nописивање нечега за што би била довољна једна или у најмању руку само неколико ријечи \nда то изразе“ (Квинтилијан 1967: 274). Дакле, перифраза користи описни начин казивања \nтако што једну ријеч замјењује групом ријечи или читавим исказом, те М. Ковачевић \n(1991: 58) истиче да је перифраза ,,вишечлани опис, дакле конструкција, којом се из \nстилских разлога замјењује проста или мање сложена језичка јединица којом се може \nизразити исти појам“. У књижевноумјетничком функционалном стилу перифраза је веома \nзаступљено језичко средство из разлога што доприноси сликовитијем, упечатљивијем и \nувјерљивијем казивању, а такође може да послужи као један од основних елемената \nеуфемизирања, хиперболичности, изражавања квалификације и квантификације, итд. \nАнализу перифрастичких јединица провешћемо према односу интерсекције са стилским \nфигурама, и то метафором, метонимијом, синегдохом, еуфемизмом. Осим стилских \nфигура, \nперифраза \nможе \nбити \nдиректно \nповезана \nса \nфразеологизмом \nте \nса \nдекомпонованим предикатом (в. Ковачевић 1991: 61–69).  \nЗа корпус проучавања пренесених значења глагола кретања узета су, у оквиру \nкњижевноумјетничког функционалног стила, романескна и приповиједна остварења \nсрпских писаца 20, односно, 21. вијека. Грађу за истраживање ексцерпирали смо, најприје, \n18 \n \nиз прозних текстова аутора с почетка 20. вијека – Петра Кочића, затим из текстова \nнајзначајних писаца послијератног српског модернизма – Ива Андрића, Милоша \nЦрњанског и Бранка Ћопића, као и из текстова аутора друге половине 20. вијека – Меше \nСелимовића, Добрице Ћосића, Миодрага Булатовића, Данила Киша, Драгослава \nМихаиловића, Мома Капора, Добрила Ненадића, Радослава Братића. Корпус, такође, \nобухвата текстове савремених писаца Горана Петровића, Лабуда Драгића, Ранка \nРисојевића, Слободана Владушића, Владимира Кецмановића, Дејана Стојиљковића, \nЖељка Пржуља, Саше Кнежевића. Овакав избор грађе сачинили смо из разлога што су \nдјела настала у различитим временским периодима и разликују се, како по тематици, тако \nи по језику писаца чији је израз диференциран и стилски и просторно. Осим тога, у \nнаведеним  текстовима књижевноумјетничког стила који су одабрани као корпус, глаголи \nкретања са пренесеним значењем појављују се као фреквентно језичко средство и \nподразумијевају разноврсне типове изражајности. \nКада је ријеч о научном функционалном стилу, пренесена значења глагола кретања \nиспитиваћемо на корпусу инструктивног (научно-уџбеничког) подстила. Овај подстил \nнаучног стила ,,намијењен је за обучавање адресата који тек поступно савладавају неке \nсегменте одређене науке“ (Катнић Бакаршић 2007: 88). У вези са одабиром грађе водили \nсмо рачуна да обухватимо дјела из разних области, па смо анализу провели на корпусу \nнаучних монографија – уџбеника из области педагогије, математике, хемије, логике те \nметодологије научног истраживања. \nБудући да је пренесено значење најпримјереније књижевноумјетничком, а \nнајнесвојственије научном функционалном стилу, управо је корпус та два стила узет да се \nпокаже које су инваријантне а које варијантне особине што на нивоу просторне као \nосновне мисаоне категорије, коју овдје репрезентују глаголи кретања, дате стилове чини \nинтерферентним.  \n \n \n19 \n \n3. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА КРЕТАЊА У \nКЊИЖЕВНОУМЈЕТНИЧКОМ СТИЛУ \n \nОсновна језичка функција књижевноумјетничког стила јесте поетска. То значи да \nсе у њему стварају представе о предметима, појмовима или појавама у форми поетске \nслике. ,,Умјетничко дјело не само што саопштава, информише, него и ’провоцира’ \nодређену естетску активност читаоца, гледаоца, слушаоца. Естетски утисак о умјетничком \nдјелу повезан је не само са добијањем информације, него истовремено и са реакцијом лица \nкоје прима, које се том реакцијом стваралачки одазива на умјетничко дјело. Умјетничко \nдјело намијењено је не само за пасивно перципирање него и за активно саучествовање у \nчину тога стварања“ (Лихачов 1973: 394). Друкчије речено, задатак умјетничког стварања \nне подразумијева само изношење сопствених погледа на свијет већ и дјеловање на \nчитаоца. Све наведено диференцира књижевноумјетнички стил од научног стила, чији је \nглавни задатак изношење информације. \nКњижевноумјетнички  стил је најиндивидуалнији  функционални стил стандардног \nјезика (в. Силић, Прањковић 2007: 376). То значи да је индивидуална слобода одабира \nјезичких средстава највећа и тешко ју је ограничити.  \nЗа разлику од других функционалних стилова који се заснивају на информацији и \nобјективној анализи стварности, књижевноумјетнички стил се ,,гради на трансформацији \nреалности у форми субјективног доживљавања и обликовања“ (Тошовић 1995: 16). Такав \nначин мишљења назива се умјетнички и доводи се у опозицију са теоријским, који је \nкарактеристичан за научни стил. Према томе, може се рећи да је мишљење у појмовима и \nмишљење у сликама основна разлика између науке и умјетности.  \nКњижевноумјетнички стил карактерише и полистилематичност, тј. особина која \nподразумијева инкорпорацију елемената, сегмената, мањих или већих структурних \nцјелина других функционалних стилова у књижевноумјетнички функционални стил (в. \nТошовић 1995: 16). У овоме функционалном стилу највише долази до изражаја мијешање \nдругих стилова. То је и разумљиво будући да његов садржај обухвата све сфере људске \nдјелатности. \nМеђутим, \nособине \nдругих \nстилова \nгубе \nпримарну \nнамјену \nу \nкњижевноумјетничком стилу и ,,потчињавају се општој умјетничкој и идејној замисли \nдјела“ (Тошовић 1995: 16).  \n20 \n \nОсим сликовитости и полистилематичности, овоме стилу иманентна је и \nполисемичност. У њему ријеч или конструкција по правилу има двојаку улогу: једна је \nвидљива, прозирна, а друга се декодира. Према томе, једна од битних особина овога стила \nјесте и метафоричност.  \n У књижевноумјетничком стилу глаголи су фреквентни и ,,за разлику од других \nфункционалних стилова, одликују се ,,најјачом глаголичношћу“ (Тошовић 1995: 17). С \nдруге стране, научни стил карактерише слаб степен глаголичности. На различито \nфункционисање глагола у ова два стила утиче и то што се књижевноумјетнички стил \nодликује конкретношћу, а научни апстрактношћу. У књижевноумјетничком стилу \nпреовладава динамичност и субјективизам, док научни стил карактерише статичност и \nобјективизам.  \nТакође, у књижевноумјетничком стилу највише долази до изражаја вишезначност \nглагола. А то значи да се ,,у овоме стилу до максимума може празнити сав семантички \nнабој глагола“, те да се ,,значења могу на разне начине испреплетати и комбиновати“ \n(Тошовић 1995: 106–107).  \n Општепознато је да лексичко-семантичке групе глагола на различит начин \nфункционишу у стиловима. У књижевноумјетничком функционалном стилу од свих \nглагола, према Тошовићевим истраживањима (в. Тошовић 1995: 55), најфреквентнији су \nуправо глаголи кретања. Ови глаголи ,,укључују просторну компоненту као примарну \nсемантичку компоненту и због тога су најфреквентнији тип глагола у сваком наративном \nтексту (Мишић 2019: 271). Осим тога, учестала употреба глагола кретања ,,може се \nобјаснити динамичношћу овог функционалног стила и богатим семантичко-стилистичким \nпотенцијалом ове лексичко-семантичке групе глагола, прије свега могућношћу широке \nупотребе у пренесеном значењу“ (Тошовић 1995: 55–56).  \nЗа реализацију пренесених значења кључан фактор јесте контекст, односно \nсемантичка позиција ријечи. Друкчије речено, ,,улога контекста није велика, већ има \nпресудно значење зато што контекст ствара услове и према томе, проузрокује полазну \nмогућност употребе одговарајућих језичких јединица“ (Колшанскиј 1980: 101). Самим тим \nшто је секундарна номинација тијесно повезана са условима контекста, јасно је да не може \nу потпуности бити забиљежена у рјечничким одредницама. Стога, када је ријеч о \nпренесеном значењу у књижевноумјетничком стилу, Колшанскиј (1980: 107) истиче да ,,у \n21 \n \nобразовању пренесеног значења главна улога припада, прије свега одређеном аутору, него \nопштем узусу“ те закључује да је ,,секундарна номинација неисцрпни резервоар развитка \nзначења будући да су неисцрпни извори контекстног стварања“. Да су тачна запажања \nКолшанског, показаће управо примјери пренесених значења глагола кретања које смо \nексцерпирали из корпуса.  \nУ књижевноуметничком стилу забиљежили смо сљедеће глаголе кретања са \nпренесеним значењем: кренути (се) и ићи, адлативне глаголе: доћи, прићи, ући, наићи и \nзаћи, аблативне глаголе: отићи, поћи, изаћи и сићи, перлативне глаголе: прећи, проћи, \nобићи и разићи се. Сви наведени глаголи потпадају у групу непрелазних глагола које \nкарактерише сема ’самосталност кретања’. Од глагола који садрже сему ’несамосталност \nкретања’ анализираћемо глагол водити.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n22 \n \n \nГлагол кренути (се) \nГлагол кренути (се) представља протитипични глагол људског кретања будући да \nсадржи архисему која је присутна у елементарним значењима сваког глагола из лексичко-\nсемантичке групе кретања. Његова семема ’мијењати мјесто у простору’ јесте генеричка \n(в. Криле 1981: 13; Малетић 1988–1990: 238; Стаменковић 2013: 177; Вујовић 2019: 48), а \nвриједност генеричког садржаја огледа се ,,у томе што је много више употребљив него \nглаголи са специфичним садржајима“ (Криле 1981: 14). Семантички садржај ’мијењати \nмјесто у простору’ глагола кренути такође је и немаркиран, тј. општи будући да ,,означава \nкретање уопште, а не говори ништа о самом начину кретања. Због тога је он широко \nупотребљив, широкозначан и вишезначан глагол“ (Вујовић 2019: 48). \nОсновна семантичка реализација глагола кренути (се) дефинисана је као ,,поћи, \nупутити се“ (Речник СЈ 2011: 573). Лексикографска дефиниција, дакле, указује на то да се \nовим глаголом не изражава само кретање с једног мјеста на друго већ и да се означава \nпочетна фаза кретања, што значи да његову семну структуру чини архисема ’мијењати \nмјесто у простору’ и диференцијална сема5 ’ингресивност’. Сва издвојена значења глагола \nкренути настала су метонимијом и  метафором6.  \n \n Метонимијска значења \nМеханизмом метонимије настају сљедећа значења: (1) ,,отићи“ и (2) ,,поћи заједно \nс неким усмјеравајући правац кретања, повести“. Ова се значења реализују у примјерима:  \n(1) ,,Отићи“: \nНајрадије бих кренуо изван касабе, у овај тихи предвечерњи час, да ме ноћ \nзатече сама, али ме посао водио на другу страну, међу људе (Селимовић, ДС: \n32). \n                                                          \n \n5 Глагол кретања најчешће се може описати помоћу једне или двије диференцијалне семе (Вујовић 2019: \n121). \n6 Опис пренесених значења почињемо од оних која су добијена механизмом метонимије. Гортан Премк \n(2014: 131–139) истиче да се секундарна значења добијена метонимијском трансформацијом дају одмах иза \nосновног значења, затим се идентификују садржаји добијени механизмом синегдохе, и, на крају, они који су \nдобијени метафором.  \n23 \n \n (2) ,,Поћи заједно с неким усмјеравајући правац кретања, повести“: \nВезир се грдно ражљути, плане и крене се с војском и пане на Раванац више \nкнежеве куће (Кочић, П: 12); Пошто му је било стало да их што пре крене, \nпотера коња до ужади и даде наређење шајкашима да крећу (Црњански, С: \n30). \nПримјери наведених секундарних семантичких реализација глагола кренути (1) и \n(2) показују да инваријантна семантичка компонента ’мијењати мјесто у простору’ не \nишчезава него се у овим значењима претвара у сему нижега ранга. У значењу (1) ,,отићи“ \nстатус архисеме, како се види, добија ’аблативност’, тј. ’удаљавање од почетне тачке \nкретања’, док у значењу (2) ,,поћи заједно с неким усмјеравајући правац кретања, повести“ \nархисема постаје ’кретати се вођењем кога другог’. \n \n Метафорична значења \nНајпродуктивнији елемент значења глагола кренути (се) ,,јесте онај који се тиче \nзапочињања процеса кретања“ (Стаменковић 2013: 178), па се захваљујући семи \n’ингресивност’ развијају мотивисана метафорична значења: (1) ,,дићи се, устати, поћи (на \nнекога, против некога)“, (2) ,,почети расти, почети тјерати нове изданке“, (3) ,,добити \nповољан ток, почети се повољно развијати; уопште добити неки обрт, почети се развијати \nу одређеном правцу“, (4) ,,почети, започети, отпочети“, (5) ,,приступити остварењу нечега, \nпредузети нешто, ријешити (се)“, (6) ,,почети чинити нешто“ и (7) ,,покушати, намјерити“. \nИздвајамо примјере: \n (1) ,,Дићи се, устати, поћи (на некога, против некога), тј. напасти“: \nТурака није било да би сви сложно на њих кренули (Драгић, КП: 38); С \nкљакавим Обреном на Аганлију крено, Бог га у шуму окрено скупа са оним \nпоганим Ђорђијом и самоубојственим Станојем (Кнежевић, З: 61); \nВеликоименити краљ Милутин, међутим, беше кренуо на многострашног \nнепријатеља рачунајући само са повестима које га уздижу и славе (Петровић, \nОЦСС: 350); Оружје је подијељено, четовође недавно дошле, све спремно да \n24 \n \nсе крене на Сарајево (Рисојевић, БЏ: 172); Симат покушава да обједини своју \nвојску и да изнова крене на противника (Братић, СОЗ: 68); Одатле је \nаустроугарска сила кренула на Србију и тако је отпочео Први свјетски рат \n(Братић, СОЗ: 124); Причао је како је некада Гисари Челеби-хан кренуо на \nРусију, разбио у неколико махова противничку војску која се непрестано \nповлачила све дубље и дубље, на север (Андрић, ТХ: 452). \n (2) ,,Почети расти, почети тјерати нове изданке“: \nАко је кренула јагорчевина, брзо ће друго цвијеће (Драгић, КП: 32); Само да \nкрене јагорчевина и писне каћун, да удари козалац и сријемуша (Драгић, КП: \n194); Процвјета трн, а за њим крене и џанарика, потом у исти мах и трњина се \nзабијели као да је у крошње залутало нешто од сјеверових пршавих пахуља и \nнаправило ваздушасту китину (Драгић, КП: 28). \n (3) ,,Добити повољан ток, почети се повољно развијати; уопште добити неки обрт, \nпочети се развијати у одређеном правцу“: \nИстога часа када ствари крену, Дара извлачи своју заиста крваво зарађену \nлову и претвара је у драге златне полуге (Капор, Ф: 169); После је све кренуло \nнаопако (Киш, РЈ: 49); Ја не знам у чему је штос и где се крије грешка, сем ако \nније у питању чудо младости које нас је преображавало из јутра у јутро, све \nдок ствари не кренуше низбрдо (Капор, Ф: 83); Можда је заиста нешто кренуло \nнаопако (Стојиљковић, КР: 195); Ако ствари крену наопако, увек можемо \nсклопити мир (Стојиљковић, КР: 108); Учиње ми се да је све кренуло како \nтреба, кад оно опљачкасмо оне паре код Котора (Драгић, КП: 206); А та рука у \nрукаву држи дугачак и оштар бодеж и само чека, ако нешто крене како не \nваља, да га муне у слабину било коме од нас (Драгић, КП: 70); Кренуло је \nнабоље (Ненадић, Д: 131); Знате ли зашто је нама у Бишу све кренуло \nнаопако? (Братић, СОЗ: 207). \n (4) ,,Почети, започети, отпочети“: \nКад крену лучинске плиме и устану воде не завршавају се послови (Драгић, \nКП: 117); Сјећајући се да је све кренуло с великим обећањима, памтили су \n25 \n \nкако су их најприје најели и напили (Драгић, КП: 80); У једном тренутку \nпосумњаше да није лажни новац, да није само мамац, превара, али по \nзаповијести Сава и Крста кренуло је убрзано паковање у торбаке (Драгић, КП: \n84); Речено је да се не пуца на жене и ђецу и први плотун ће бити да нејач \nишћерамо из куће, а онда ће кренути обрачун с разбојницима (Драгић, КП: \n206). \n (5) ,,Приступити остварењу нечега, предузети нешто, ријешити (се)“: \nОни мене тако увијек: таман кренем у нешто, сав устрептао, изнад земље, кад \nнеко подвикне, а ја – цоц! – о тврду ледину (Ћопић, БСБ: 18); Чинило му се, \nда је само да се искрца у Улцињ, па да крене у јуриш (Драгић, КП: 63); – \nЋћћћ, с ким ли сам ја кренуо у народноослободилачку револуцију и \nпартизанске одреде Југославије! (Ћопић, ДНБ: 132). \n(6) ,,Почети чинити нешто“: \nОборене главе, замишљен, игуман Григорије крену да се пење пут \nкатихуменије (Петровић, ОЦСС: 315); Потом сви кренуше да силазе оним \nпадинама ка Жичи (Петровић, ОЦСС: 350); Кренуше да лове комите од \nколибе до колибе, од пећине до пећине (Драгић, КП: 03); Али ја нисам ни \nкренуо да говорим о томе, него о нечем другом и супротном, о затишјима које \nтај и његов град познаје, о тишинама, о драгоценим, лаким и светлим \nповесмима тишине која се понекад савију на руменом небу изнад искиданих \nпадина овога града (Андрић, ЗПП: 417); Кренуо је, дакле, стари Лијан да \nуходи дјечаке у самом Гају (Ћопић, ОРЛ: 91); Зором је узјахао кулаша и \nкренуо да тражи бабу или Пујда или себе (Кнежевић, З: 88); Беше мало \nприпит, а пошто ракија не мирује ни у бурету, он крену да прича како је \nнаписао некакво писмо Хитлеру (Стојиљковић, КР: 112); Завладавши \nФранцуском, кренули су да освајају Европу (Рисојевић, БЏ: 183); Тамо, кажу, \nсамо ли разгрнеш лопатом, или закопаш темељ за крмећак, или кренеш копати \nбунар – дочека те злато (Драгић, КП: 5); А твојих четрдесет иљада дуката, кад \nкрену да се умножавају, сваки од њих појединачно за собом вуче, за годину \n26 \n \nдана, десет нових дуката, па кад се нађу на гомили, из њих угријева јарко \nсунце (Драгић, КП: 48); Сад, кад крену да нас гоне, зафалиће ти метака \n(Драгић, КП: 109); ,,То ти је лакше него да писма носимо Драшковићу, а он да \nих предаје Јовани Пунишиној с Вучја, па она кад крене да продаје кртолу у \nНикшић да их остави код фотографа Костића из Жупе (Драгић, КП: 130). \n(7) ,,Покушати, намјерити“: \nИмао је проблема да у мисли дозове сећање на све оно што је оставио иза \nсебе, као да је живот отпочео оног тренутка када је фирер кренуо да покори \nсвет (Стојиљковић, КР: 58); И према овоме, сви нападачи, свако на свој начин, \nкренуше да се домогну награде (Петровић, ОЦСС: 192). \nДати примјери показују да сема ’ингресивност’, тј. почетна фаза кретања омогућава \nповезивање примарног значења глагола кренути ,,поћи, упутити се“ и метафоричних \nзначења: (1) ,,дићи се, устати, поћи (на некога, против некога), тј. напасти“, (2) ,,почети \nрасти, почети тјерати нове изданке“, (3) ,,добити повољан ток, почети се повољно \nразвијати; уопште добити неки обрт, почети се развијати у одређеном правцу“, (4) \n,,почети, започети, отпочети“, (5) ,,приступити остварењу нечега, предузети нешто, \nријешити (се)“ те (6) ,,почети чинити нешто“. У функцији семантичког и синтаксичког \nдетерминатора7 могу бити  апстрактне именице, као и замјенице, како опште тако и \nнеодређене, што потврђују значења (3), (4) и (5). Осим тога, семантички и синтаксички \nдетерминатор уз глагол кренути могу бити и именице које означавају аниматне \nреференте, како се види из значења (1) и (2). Глагол кренути у значењу ,,дићи се, устати, \nпоћи (на некога, против некога)“ прелази у лексичко-семантичку групу глагола борбе, у \nкојој су сврстани глаголи ,,који изражавају радњу у којој ко или што кога или што напада“ \n                                                          \n \n7 Термин семантички и синтаксички детерминатор преузели смо од Гортан Премк (2004). За разлику од \nпримарних значења која се реализују у слободној синтаксичкој функцији, ,,секундарни семантички садржај \nреализује се увек у одређеној семантичкој позицији, а када је у питању метафорички добијен секундарни \nсадржај, онда је то најчешће синтагматска позиција у којој лексема секундарно употребљена има функцију \nуправног члана, а лексема у функцији зависног члана директан је њен семантички и синтаксички \nдетерминатор (Гортан Премк 2004: 89). \n \n27 \n \n(Брач, Бошњак Ботица 2015: 115). Међутим, у већини осталих наведених значења припада \nфазним глаголима будући да означава почетну фазу кретања. \n У значењу (6) ,,почети чинити нешто“ глагол кренути ,,не означава физичко \nкретање или премјештање неког објекта већ се појављује као фазни глагол са значењем \nпочетка, тј. испољава семантичко помјерање од ’Х је почео да се креће да би нешто \nурадио’ до ’Х је почео да ради нешто’“ (Окано 2015: 171–172). Друкчије речено, глаголом \nкренути не означава се премјештање у простору већ се њиме преноси само почетно \nзначење радње које је означено главним глаголом. Осим фазног значења, глагол кренути у \nконструкцији да + презент реализује ,,модалитетно волитивно значење“ (Миливојевић \n2021: 207), што потврђује семантема (7) ,,покушати, намјерити“. У овоме се значењу \n,,пружа информација о намери или покушају који је пропраћен физичким покретом или \nфизичком радњом“. А овакво се значење, како наводи Н. Миливојевић (2021: 207) \nкарактерише ,,као видљиво или манифестовано значење намере / покушаја. Другим \nријечима, ,,значење намере заправо представља конфлацију ослабљеног лексичког \nкренути и његове модалитетне денотације ,,покушати/намерити”, тј. овде је функционална \nсемантичка \nмодификација \nкоју \nу \nконструкцију \nуноси \nмодалитетни \nглагол \n,,контаминирана” примарним значењем глагола кренути“ (Миливојевић 2021: 207).  \n \nЗакључак \nПроведена анализа пренесених значења глагола кренути показала је да се овај \nглагол реализује како у метонимијском тако и у метафоричном значењу. Метонимијски \nиндукована значења јесу семантеме ,,отићи“ и ,,поћи заједно с неким усмјеравајући правац \nкретања, повести“. Најпродуктивнија, а заправо и једина сема која омогућава настанак \nметафоричних значења овога глагола јесте сема ’ингресивност’. Захваљујући овој семи \nразвијају се сљедеће семантичке реализације глагола кренути: ,,дићи се, устати, поћи (на \nнекога, против некога), напасти“, ,,почети расти, почети тјерати нове изданке“, ,,почети се \nповољно развијати; уопште добити неки неки обрт, почети се развијати у одређеном \nправцу“, ,,почети, започети, отпочети“, ,,почети чинити нешто“, ,,приступити остварењу \nнечега, предузети нешто, ријешити (се)“.  У значењу ,,напасти“, као у примјеру: Симат \n28 \n \nпокушава да обједини своју војску и да изнова крене на противника, глагол кренути \nприпада лексичко-семантичкој групи глагола борбе, док нпр. у значењима ,,почети, \nзапочети, отпочети, односно, ,,почети чинити нешто“ кренути припада фазним глаголима. \nА осим фазног значења, како је анализа показала, кренути остварује и модалитетно \nзначење, тј. значење ,,покушати, намјерити“ (нпр. Имао је проблема да у мисли дозове \nсећање на све оно што је оставио иза себе, као да је живот отпочео оног тренутка када је \nфирер кренуо да покори свет). \n \n \nГлагол ићи \nГлагол ићи припада лексичко-семантичком пољу глагола кретања којим се \nозначава људско самоиницијативно кретање. Због изузетног семантичког богатства  \nглагол ићи, односно идти / to go био је у фокусу истраживачке пажње многих лингвиста \n(в. Радић Дугоњић 1996; Мајсак, Рахилина 1999; Талми 2000; Падучева 2004; Шамне, \nСидорович 2006; Розина 2007; Вујовић 2011, Зиновјева 2013; Миланов 2016, Цикач 2017). \nАнализирајући стање у њемачком језику, К. Функ (1995: 8, према Вујовић 2012a: 86) \nистиче да је овај глагол једна од најчешће коришћених лексема у описивању људског \nкретања. Слично објашњење дају  Шамне и Сидорович (2006: 86), који сматрају да глагол \nидти ,,изражава идеју премјештања у простору у најопштијем виду“.  \nС обзиром на то да је глагол ићи  ,,један од најважнијих глагола кретања“ (Миланов \n2017: 145), сасвим је разумљиво због чега је доста проучаван не само у српском већ и у \nдругим језицима. Према И. Грицкат (1967: 224), глагол ићи је, у свом основном значењу, \nплатисемичан. То значи да има широко значење, те, с тим у вези, означава кретање \nуопште дефинисано помоћу глагола кретати се, али и спецификовано кретање које се \nизводи прављењем корака. Ауторка истиче како ,,нема основа за претпоставку да би тај \nглагол морао некад значити само ход помоћу ногу, да је казивање као ’иду дани’ нека \nврста пренесености представе о ходу на персонифицирано ’дан’. Ићи је највероватније \nимало првобитно широко значење самоиницијативног или самониклог кретања“. \n  Бројна рјечничка значења глагола ићи (в. Речник САНУ 1973: 431–437; Речник СЈ \n2011: 479–480) потврђују његову изузетну семантичку разуђеност будући да се значења \n29 \n \n,,односе на најразличитије сегменте стварности а произилазе из његових семантичких \nобележја“ (Вујовић 2011а: 725). Дефиниција примарног значења глагола ићи у Речнику СЈ \n(2011: 479) гласи: ,,кретати се корачајући, ходати, пешачити“. Из семантичке структуре \nпримарног значења овог глагола методом компоненцијалне анализе издваја се архисема \n’кретати се мијењајући мјесто’ и диференцијалне, идентификационе семе ’помоћу ногу’ и \n’синхронизованим покретима’. На основу свега наведеног, јасно је да се глаголом ићи \nописује типично људско кретање, ход помоћу ногу, дакле, вјештина која је природно \nсвојствена човјеку, а која се одвија ритмичком измјеном ногу (в. Најда 1975: 74).  \nГлагол ићи немаркиран је у погледу правца, брзине и начина кретања, па се њиме  \n,,могу означити различите врсте кретања, и физичке и апстрактне“ (Миланов 2017: 146). \nИздвајамо значења овога глагола која су индукована метонимијом и метафором.  \n \nМетонимијска значења \nУ метонимијска значења глагола ићи убрајамо сљедеће семантеме: (1) ,,кретати се \nпревозним средством“, (2) ,,саобраћати“, (3) ,,пролазити“,  (4) ,,отићи, удаљити се“, (5) \n,,силазити“, (6) ,,упућивати се  куда с каквим циљем“, (7) ,,упућивати се куда са намјером \nда се нешто уради“,  (8) ,,улазити“ и (9) ,,кружити, циркулисати“. Нпр.: \n \n(1) ,,Кретати се превозним средством“: \nДок је сједио на клупи пред кућом, док је чамцем ишао да поставља или да \nдиже врше, док је одлазио у село у куповину, увијек је тражио тих неколико \nжељених ријечи (Селимовић, О: 107); – Колима сте ишли, велиш? (Братић, ЗХ: \n159).  \n(2) ,,Саобраћати“: \nЗар воз за Париз иде преко Прага? (Капор, ЧА: 184); Било је више слика малог \nвоза званог ,,ћира“, што иде преко Бистрика и пушта пару, док се изнад њега, \nпрема плавом небу, вије црни дим (Рисојевић, БЏ: 15). \nПри метонимијском преносу, као што показују примјери наведених семантичких \nреализација, архисема примарног значења ’кретати се мијењајући мјесто’ постаје \nдиференцијална сема. У примјерима (1) нова архисема постаје ’кретати се превозним \n30 \n \nсредством’, док је у примјерима (2) инваријантна семантичка компонента ’кретати се под \nдејством покретачке силе’. У овоме  синтаксичко-семантичком споју носиоци кретања су \nлексеме које означавају инаниматне агенсе, а како примјери показују, у питању су \nименице које означавају превозна средства. \n \nКао што смо претходно навели, глагол ићи је немаркиран у смислу директивности. \nДирективна необиљеженост ,,омогућава да се њиме може означити опште директивно – \nперлативно кретање и посебно директивно – аблативно и адлативно“ (Пипер 2001: 68), \nшто значи да се овим глаголом може обиљежити и почетна и крајња тачка кретања, али и \nпутања кретања. Коју ће врсту усмјереног кретања означити глагол ићи ,,зависи од \nситуационог контекста, односно, од позиције коју заузимају говорник и носилац кретања“ \n(Вујовић 2011а: 725).   \n(3) Перлативна концепција кретања исказана глаголом ићи остварује се у сљедећим \nпримјерима, у којима ићи значи ,,пролазити“: \nИз тог времена остали су ми у сјећању да ли као стварни призор или само сан \nу бојама: Мокрањац, Топаловић, Шантић, многобројни пјевачи и с њима ми, \nдјеца, идемо кроз најљепши врт који се може замислити (Рисојевић, ГУ: 87); \nИдући кроз шуму, дигнем грану поред пута, окрешем је и направим од ње \nштап (Андрић, ЗПП: 269); Две старије жене иду стазом која води од \nУметничког павиљона до оне две црквице на крају самог Калемегдана \n(Андрић, ЗПП: 373); Једном су тако, идући кроз Ћеранића гору, опазили двоје \nмлађе чељади (Драгић, КП: 192); Ишли су кроз шуме (Ненадић, Д: 230). \n(4) ,,Одлазити, удаљавати се“: \nАли зашто ваш цар иде сада, пред зиму, на север (Андрић, ТХ: 452); Јуче је \n,,онај Швабо“ рекао да ће муслиманска полиција за два дана преузети власт у \nВогошћи, Рајловцу и Неџарићима, па сад становници тих српских насеља \nнапуштају своје домове и иду негдје гдје ће им бити сигурније (Пржуљ, ДСГ: \n11); Нисам хтио да идем никуд из касабе (Селимовић, ДС: 240); ,,Док болест \nвлада у неком месту, не идите тамо, јер се можете заразити, а ако сте у месту \nгде болест влада, не идите из тог места јер можете заразити друге“ (Андрић, \nНДЋ: 96); ,,И зашто бих онда, питам ја вас, икуд ишао из Биша?“ (Братић, \n31 \n \nСОЗ: 208); И чим је апотекар дошао, служавка му је рекла како хоће да иде, \nјер се не слаже с његовом тетком, која је, нека господин опрости, права \nроспија, и само не зна како госпођа Ружић подноси њену злобу и пакост \n(Селимовић, О: 133); – Идем куд било, нек ме ђаво однесе (Ћопић, НБС: 160); \n– Идем из ове куће (Ћопић, НБС: 288); Можеш ићи куд год зажелиш, никаква \nмантија ти се не заврзује око ногу (Ненадић, Д: 178);  \n(5) ,,Силазити“: \n,,Ишли смо дубоко под земљу. Кан се одлично сналазио, као да је он лично \nправио те тунеле (Стојиљковић, КР: 156).  \n(6)  ,,Упућивати се куда с каквим циљем“: \nДушица је обично ишла у ,,Божидарац“ (Михаиловић, КЦТ: 72); Зашто је \nманастиру дао сто дуката за звоно, зашто је воденицу затворио изговарајући \nсе пред сељацима да се млинско камење иступило, сваког дана по врећу ујма \nгуби, зашто јој је дозволио да иде у манастир и понизи га пред калуђерима? \n(Ћосић, К:  93); Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у \nманастир ишла, шта све није чинила .... (Ћосић, К: 154); Ја сам ишао у Београд \nда молим твоје пријатеље и Вукашина да те спасавају из апсе (Ћосић, К: 172); \nИшао је Сочица у Мостар да се жали вишим властима на оно што прије тога \nније могао да ријеши ни истјера (Братић, ЗХ: 182); Млади Галус је ове године \nзавршио гимназијалну матуру у Сарајеву и на јесен треба да иде у Беч на \nстудије (Андрић, НДЋ: 249); – Рећи ћемо да нам је Луња повјерила шта ће \nјутрос у школи закувати, па смо ишли у љескар близу школе да је дочекамо \n(Ћопић, ОРЛ: 74); – Широки, понеси врећу, идемо у црквењакову њиву \n(Ћопић, ОРЛ: 86); Ишао сам чак и код једне бабе у Сијаринску бању да ми \nсправи мелем (Стојиљковић, КР: 154); Богдан је са дјецом ишао у Цркву \nСветог Саве испред које су ложили велике ватре од оног истог дрвећа које је \nсвако носио са собом (Кнежевић, З: 117); По дворишту су се мотале неке \nдјевојчуре, али Гавра није био заинтересован, ишао је у јаругу, заобилазећи \nкнежев гроб (Кнежевић, З: 88); Ишла је с њим у све манастире, сва \nсветилишта и љечилишта (Рисојевић, БЏ: 105); Неколико пута ишли смо \n32 \n \nскупа у цркву, такав је био обичај, нарочито о Божићу и Ускрсу (Рисојевић, \nБЏ: 107). \n(7) ,,Упућивати се куда са намјером да се нешто уради“: \nЈедна неприродност је бар привремено укинута, а она, ево, хвала богу, иде на \nчасове клавира, и сасвим лијепо ће се навикнути да га нема (Селимовић, Т: \n65); Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, \nали ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише \nцуру за себе а који је онај споредни, тек да се нађе камарату при руци (Ћопић, \nБСБ: 87); Мима је до тада виђала блокове Студентског града само из \nаутобуса, када је ишла на аеродром (Капор, Ф: 53);  И јер јој отац набија \nосјећај кривице причом како је због ње добио отказ. И остао без радне \nдозволе. Иако је ишао на посао чешће од многих других (Кецмановић, ТЈБВ: \n23); Велико вам хвала, госпођо, идем да потражим кућу у којој сам живео \n(Киш, РЈ: 21); Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу \n,,Орач“ и јели увек исто јело (Ћосић, К: 38); Хтео је да жмури, а гледао је, јер \nвећ неколико дана, да би се додворио оцу, иде на зборове, даје паре \nкафеџијама, одлаже сељацима исплату дугова, обећава жито (Ћосић, К: 82); \nУпали ли ми кец с воденицом, и ако ме и на пролеће прескочи смрт, ићи ћу да \nпросим девојку (Булатовић, ЦПЛПН: 25); Не верујем да је иједан болесник, \nоболео од најтеже болести, ишао на клинику по резултате испитивања (Капор, \nЧА: 40); Маријана је знала да ће он сада с пензионерима играти шах, пушити, \nпричати о политици и чекати њу да оздрави, да иду на Дрину (Пржуљ, ДСГ: \n28); Дјевојчица којој расту груди, и која се крије стидећи се туђих погледа, \nиде на час клавира (Селимовић, Т:  85); – Идем да потражим мјесто за свој \nхајдучки логор (Ћопић, ОРЛ: 14); Кнез је журио да тужи Николетину и \nпољара, а сељаци су ишли да траже Ланин повратак у село (Ћопић, ОРЛ: 110); \n– Стриче, ја и Николица идемо да јавимо учитељици, а ти трчи до Николетине \n(Ћопић, ОРЛ: 143); – Ми идемо да се помолимо светој Петки каже млађа од \nдве жене, тврдо (Андрић, ЗПП: 373); Ја и данас често идем тамо и зимус сам \nишао да видим то божићно чудо (Кнежевић, З: 63); Они су газили намете да \n33 \n \nби умакли поћерама и ударали на цијеле швапске постаје, док сте ви ишли да \nбећарите у Јеленином крају и да прангијате по механама (Драгић, КП: 126). \n(8)  ,,Улазити“: \nНије му се ишло унутра јер није могао погледати истини у очи – да га тамо \nчека само једна његова дјевојчица (Пржуљ, ДСГ: 16). \n (9) ,,Кружити, циркулисати“: \nОнда ћемо ићи од чете до чете (Ћопић, ОРЛ: 182). \nКако се види, бројни су примјери у којима глагол ићи исказује усмјерено кретање. \nТо потврђује и запажање Д. Вујовић (2011а: 725), која истиче да је највише значења овог \nглагола ,,мотивисано његовим семантичким потенцијалом да се реализује у контексту као \nглагол аблативне, адлативне или перлативне концепције кретања“. Наведеним \nметонимијским значењима заједничко је то што се у функцији субјекта, односно носиоца \nкретања јављају лексеме са семантичким обиљежјима ’живо + /’ и ’људско + /’.   \n Перлативна концепција кретања исказана глаголом ићи остварује се у примјерима \n(3), будући да као колокат захтијева навођење модела кроз + акузатив или \nбесприједлошки инструментал. За разлику од примјера (3), у примјерима (4) и (5) \nозначава се посебно директивно, тј. аблативно кретање па се лексемом ићи  означава \nнапуштање, удаљавање од почетне тачке кретања и реализује се значење ,,одлазити, \nудаљавати се“ (4) и значење ,,силазити (5). Развитак нових семантичких садржаја глагола \nићи омогућава дакле, ’аблативност’ која постаје инваријантна семантичка компонента, док \nу примјерима (6) и (7) статус архисеме добија  ’адлативност’, будући да се њом означава \nприближавање крајњој тачки кретања. Значење ,,упућивати се куда с каквим циљем“, како \nсе види, добија се помоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом \nтипа у + акузатив. У значењу ,,упућивати се куда са намјером да се нешто уради“, како \nпримјери показују, намјера је исказана у реакцијској допуни приједлошко-падежном \nконструкцијом или зависном реченицом. \n Приближавање крајњој тачки кретања у основи је значења ,,улазити“, што \nпотврђује примјер (8). И у овоме значењу, семичка структура метонимијске лексеме, тј. \n34 \n \nглагола ићи, укључује нову архисему, која није присутна у саставу примарног значења, а \nто је ’адлативност’. У посљедњем метонимијском значењу, тј. значењу ,,кружити, \nциркулисати“ (9) архисема ’премјештати се у простору’ постаје диференцијална сема, а \nсамосвојна, основна сема постаје  ’кретати се око нечега’. \n \n \nМетафорична значења \nМотивациони фокус за развитак метафоричних значења глагола ићи чине семе: а) \n’директивна немаркираност’, б) ’континуираност кретања’ и в) ’распростирање кретања \nпо површини’. Ове семантичке компоненте8 битне су за ширење полисемије и \nпредстављају ,,пратеће особине кретања обележеног глаголом ићи“ (Вујовић 2011а: 724), \nшто значи да омогућавају настанак асоцијативних метафоричних значења глагола ићи.  \n \nа) ’Директивна немаркираност’ \nЗахваљујући семи ’директивне необиљежености’ развијају се сљедећа метафорична \nзначења глагола ићи: (1) ,,протицати, тећи“, (2) ,,приближавати се, примицати“, (3) \n,,тежити нечему“, (4) ,,нападати, сналазити“, (5) ,,угледати се на некога, поводити се за \nким“, (6) ,,припадати“ и (7) ,,продирати, забити се“. Као нпр.: \n(1) ,,Протицати, тећи“: \nА ево иде трећа година да свет кулучи на новој грађевини и личним радом и \nкоњима и воловима (Андрић, НДЋ: 25); Али дани су ишли, ни брзи ни спори, \nнего једномерни и суђени, и са њиме је дошао и свадбени (Андрић, НДЋ: \n108); Ни звезда ни пространства, ни очевог муклог кашља, ни жеље да време \nиде брже или спорије (Андрић, НДЋ: 108); Како летњи дани иду, праћени \nхладним и тромим ветром који промиче опустелим улицама, грађани Ниша \nкао да чекају да зло које их је задесило оде само од себе (Стојиљковић, КР: \n32). \n                                                          \n \n8 Д. Вујовић (2011а: 724) сматра да сва значења глагола ићи настају захваљујући наведеним семама.  \n35 \n \n(2) ,,Приближавати се, примицати, наступати“: \nКао да ми не видимо шта нам се спрема и каква времена иду? (Андрић, НДЋ: \n116). \n(3) ,,Тежити нечему“:  \nПривлачи је главни град земље, а иде у сусрет и Црвеној армији, па човјек сам \nне зна коме се више радује од тога двога (Ћопић, БСБ: 156); Треба ићи у \nсусрет модерним трендовима (Ненадић, ВК: 13).  \n \n(4) ,,Нападати, сналазити“: \nПронијела се вијест да куга иде овамо из Египта (Рисојевић, БЏ: 35).  \n(5) ,,Угледати се на некога, поводити се за ким“: \nА Аћима људи слушају, гласају за њега и иду за њим у буну само зато, верује \nсада, што га се плаше (Ћосић, К: 218); А ишо би многи за Краљем, да је мого \n(Драгић, КП: 111); А за омладином иду из потребе или слабости и многи \nстарији (Андрић, НДЋ: 272). Крвили су се и носили сами самцати, ишли за \nсвојим командирима и одборницима, а пази ти сад (Ћопић, НБС: 166).  \n(6) ,,Припадати“:  \nКад дође време повратка, ти среди своје ствари у невелики ковчег, све оно \nшто увек с тобом иде и што је неопходно за твој једноставни живот (Андрић, \nЗПП: 406). Причало се како је у Млечићима за себе наручио позлаћену штулу, \nуз коју су ишла и два пара свилених рукавица његовим посебним служавкама \n(Кнежевић, З: 90).  \n(7) ,,Продирати, забити се“: \nПосле сваког другог ударца одлазио је Циганин до испруженог тела, надносио \nсе над њега, испитивао да ли колац иде добрим правцем, и кад би се уверио да \nније повредио ниједан од најважнијих живих делова изнутрице, враћао се и \nнастављао свој посао (Андрић, НДЋ: 43). \n36 \n \nСве наведене секундарне семантичке реализације глагола ићи, како примјери \nпоказују, настале су на основу семе ’директивна немаркираност’. У значењу (1) \n,,протицати, тећи“ архисема ’кретати се у простору’ ,,уопштава се још више и уступа \nмјесто архисеми највишег нивоа – ’пролазити, развијати се у времену’ па се тако \n,,означава само процес у најопштијем виду“ (в. Гак 1977: 27). Друкчије речено, \nпремјештање у простору није изражено будући да именице са темпоралном семантиком \nпреносе значење развоја догађаја у времену. У семантичкој реализацији ,,протицати, \nтећи“, како се види, инваријантна семантичка компонента је  ’аблативност’.  \nЗа разлику од значења ,,протицати, тећи“, у семантичкој реализацији (2) \n,,приближавати се, примицати се, наступати“ статус архисеме добија ’адлативност’, тј. \n’приближавање крајњој тачки кретања’. У позицији субјекта налазе се апстрактне именице \nкоје означавају појам времена, што доводи до ,,десемантизације глагола који се претвара у \nформални показатељ предикативности“ (Шамне, Сидорович 2006: 87). ’Адлативност’, \nтакође, омогућава и настанак значења (3) ,,тежити нечему“, што се може уочити у \nиздвојеним примјерима. ’Приближавање крајњој тачки кретања’ фокус је и за развитак \nзначења (4) ,,нападати, сналазити“, а оно је  добијено метафоричким преносом номинације \nса конкретног домена ’доласка до неке тачке у простору’ на апстрактни домен ’појаве \nболести’.  \nСемантичка компонента ’директивна немаркираност’ мотивациона је база за настанак \nзначења (5) ,,угледати се на некога, поводити се за ким“, које за колокат  има модел за + \nинструментал. Глагол ићи у примјерима (6) реализује значење ,,припадати“, а \n,,трајекторово9 посједовање оријентира који се поистовјећује с улогом пацијенса \nопојмљујемо путем имплицираног кретања дотичног пацијенса у правцу агентивног \nаргумента“ (Цикач 2017: 154). Значење (7) ,,продирати, забити се“ такође је добијено \nметафоричном трансформацијом наведене семе, па се глаголом ићи означава перлативно \nусмјерено кретање, које је, како се види, изражено бесприједлошким инструменталом, тј. \nпросекутивом чиме се истиче ,,кретање дужином локализатора“ (Пипер 2001: 72). \n \n                                                          \n \n9 Термин трајектор користи се у англосаксонској литератури и означава носиоца кретања.  \n37 \n \n б) ’Континуираност кретања’ \nЗаједнички елемент примарне и секундарних семема (1) ,,капати, цурити“, (2) \n,,тећи“, (3) ,,обављати се, збивати, тећи“, (4) ,,пристајати уз што, одговарати чему, слагати \nсе са чим“, (5) ,,продавати се“ и (6) ,,забављати се“ налази се у семантичкој компоненти \n’континуираност кретања’. Нпр.: \n \n(1) ,,Капати, цурити“: \n(...) њему је колена неко ишчупао, зато је ишла крв, црвенела се ишчупана \nжила, заклано теле (Ћосић, К: 89); А чим неко помене ријеч ,,држава“, нашем \nшумару одмах иду сузе низ лице колико се разњежи и колико му је та ријеч на \nсрцу (Братић, СОЗ: 92).  \n(2) ,,Тећи“: \nАлихоџа се мрштио од дима који је допирао преко пијаце до његовог дућана и \nпрезриво говорио о новој ,,поганој“ води која иде кроз гвоздене чункове \n(Андрић, НДЋ: 215). \n (3) ,,Обављати се, збивати, тећи“ \nСад је у тами наслућивао све то и са горчином мислио како посао иде споро и \nтешко (Андрић, НДЋ: 36); Тако је то ишло све док се код нас није унајмио у \nслужбу Велики Јово (Ћопић, БСБ: 33); Даље читање иде лако и пријатно \n(Андрић, ЗПП: 182); – Кад смишљам пјесмице, ја морам да жваћем сламку, \nиначе посао не иде – објасни Потрк (Ћопић, ОРЛ: 48); Надаље као да је све \nишло брже (Петровић, ОЦСС: 242); Тешко је ишло (Братић, ЗХ: 158); И све ће \nто тако ићи даље, све игра за игром, коло до кола, одавде до на крај земље, од \nземље до звезда, ваљда и даље (Андрић, ЗПП: 354); Зашто би мислио, све иде \nпо навици а не по размишљању (Рисојевић, БЏ: 160); По варошици сад иде \nразговор: гори шума! (Андрић, ЗПП: 369); Кирхнер је волио живот, ракију, \nжене, како то већ иде (Рисојевић, БЏ: 74); Истрага иде разним путевима, \nзванично је само један истражни судија, Пфефер, али то је далеко од истине \n(Рисојевић, БЏ: 181); Као елементарна непогода, догађаји су ишли својим \n38 \n \nтоком не питајући домаће шта би они жељели (Рисојевић, БЏ: 233); Видећи да \nсаслушање споро иде и да не обећава плода, Абидага са нестрпљивим \nпокретом и гласним псовкама изиђе из појате (Андрић, НДЋ: 39); Иначе је све \nишло по старом (Андрић, НДЋ: 141); И све иде савршено логично: од мањега \nка већем, од регионалног и племенског ка националном и државотворном \n(Андрић, НДЋ: 247); Без искрене женине помоћи и учешћа ишло је то веома \nспоро (Селимовић, О: 08); Нека све иде својим редом, и живот, и смрт, живот \nбез зла, смрт без муке (Селимовић, О: 191); Ближњи надгледају како то иде са \nмојим кажњавањем, да ли клечим, да ли сам скрушен и понизан, ударам ли \nсебе довољно снажно по голим прсима (Ненадић, Д: 126); Дотле је све ишло \nкако ваља (Ненадић, Д: 206).  \n(4) ,,Пристајати уз што, одговарати чему, слагати се са чим“: \n,,Да ли уз виолину иде пиво?“, питао је наивно Војкан (Рисојевић, ГУ: 51); \nВаљда зловоља и иде са страхом  (Рисојевић, ГУ: 53); Кад би се у свету \nнесанице јавио звук, и кад би она проговорила или пропевала, нестало би је \nодједном са свим поворкама чуда и страхота које иду са њом (Андрић, ЗПП: \n455); Тако је људски живот удешен – и сам Бог једини тако је хтео – да уз \nсваки драм добра иду два драма зла, да на овој земљи не може бити доброте \nбез мржње ни величине без зависти, као што нема ни најмањег предмета без \nсенке (Андрић, НДЋ: 208).  \n(5) ,,Забављати се“: \nНа Душановцу сам ишао с најлепшим цурама (Михаиловић, КЦТ: 9); За мене \nхоће да се уда, а уз пут иде још са двојицом-тројицом (Михаиловић, КЦТ: 36); \n,,Она иде с Љубом Шампионом“, говориле би (Михаиловић, КЦТ: 9). \n(6) ,,Продати“: \nВи, наравно, знате да цртежи слабо иду на тржишту (Капор, Ф: 120); Џезве и \nфилџани ишли су боље него икада (Капор, ЧА: 40); Никакво чудо јер је та \nроба ишла на конвертибилно тржиште (Ненадић, П: 17). \n39 \n \nУ семичкој структури издвојених секундарних, метафоричних значења глагола ићи \nу први план долази компонента ’континуираност кретања’. Као субјекатски аргумент у \nзначењима (1) и (2) јављају се инаниматни референти, тачније именице које означавају \nтечну материју, а семантичко обиљежје ’неприкидност кретања’ омогућава асоцијативно \nповезивање семантичких садржаја – примарног ,,кретати се корачајући, ходати, \nпјешачити“ и секундарних  (1) ,,капати, цурити“ и (2) ,,тећи“.  \n Значење (3) ,,обављати се, збивати, тећи“ изведено је од примарног на основу \nсличности у начину представљања радње у вези са семом ’континуираност кретања’. У \nоснови овог метафоричног значења, према ријечима И. Цикача (2017: 148), ,,лежи \nопојмљење протока времена, односно промјене која се одвија у неком временском \nодсјечку, као кретања неког ентитета кроз простор“, што се у издвојеним примјерима \nактуелизује ,,одвијањем наведеног процеса промјене у даном временском раздобљу“. \nМетафоричка трансформација наведене семе омогућава и настанак значења (4) \n,,пристајати уз што, одговарати чему, слагати се са чим“. Наведено се значење, као што \nуочавамо, добија помоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом \nтипа уз + акузатив, односно са + инструментал. Овај модел падежне конструкције, са + \nинструментал такође је колокат значењу (5) ,,забављати се“. У овој семантичкој \nреализацији  забављање двоје људи, њихов романтични однос схвата се као континуирано \nдружење које се асоцијативно повезује са континуираним кретањем у простору.  \n \nв) ’Распростирање кретања по површини’ \n’Распростирање кретања по површини’ као једна од  пратећих сема глагола ићи \nомогућава да се њиме у метафоричним трансформацијама означи распростирање, \nпружање, ширење нечега уопште, материјалног, конкретног или пак апстрактног. \n,,Апстрактни појмови могу да буду, у одређеном смислу, предмет простирања кроз \nпростор. Нека идеја или изговорена или написана мисао може да се преноси од човека до \nчовека и у том смислу се креће, осваја простор, простире се“ (Вујовић 2011а: 727). На \nоснову продуктивности ове семантичке компоненте развијају се значења, као што су: (1) \n40 \n \n,,ширити се, распростирати се, проносити се“, (2) ,,пружати се, водити“ и (3) ,,дувати“. \nИздвајамо примјере у којима се остварују поменута значења: \n(1) ,,Ширити се, распростирати се,  проносити се“:                                           \nЗа њим иде глас да воли ракију и жене (Рисојевић, БЏ: 52); За чудо, Ајни-\nефендија ме примио истог часа, као да ме очекивао, нису преда мном ишли \nгласови ни гласници, иако се на ходницима осјећало прикривено присуство \nљуди и очију (Селимовић, ДС: 132). \n (2) ,,Пружати се, водити“: \nОд Цетиња су, опет, путеви ишли амо и грабили су њима хитри пјешаци, \nкоњаници и перјаници (Драгић, КП: 91); Међа између два пашалука, \nбосанског и београдског, која иде ту изнад саме касабе, почела је тих година \nда се све оштрије оцртава (Андрић, НДЋ: 91); Ако хоће да знају, каже, онда \nим поручује да га је послао коџа Милош да осеири куда ће ићи граница и \nдокле ће захватити Србија (Андрић, НДЋ:  92); Линија иде дужином целе \nцрте, заталасана, затим се, при крају, успиње и ломи (Киш, РЈ: 95); Запаливши \nмале ватрице, убрзо су поделили логор, као неко дуго село, правом путањом \nкоја је ишла унакрст (Црњански, С: 36); Од овог проклетог места гранају се \nчетири пута. Иду на четири стране света (Булатовић, ЦПЛПН: 64); И на првом \nдиреку од врата, која иду у ту одају, виси дудук саламчине дебео као колац \nстружњак, а дужи од једног лакта (Драгић, КП: 137); Згађен и уплашен, \nКајица потрча стазицом која је ишла све до старца и трпезе (Булатовић, \nЦПЛПН: 109); Пруга је ишла низ Дрину, оном стрмином испод Мејдана, \nусечена у брег, опасивала варош и спуштала се у равницу код последњих \nкућа, на обали Рзава (Андрић, НДЋ: 217); Милер тврди да неки ходници из \nтврђаве иду далеко ван града и да се гранају у више праваца (Стојиљковић, \nКР: 47); Поред ње иде стаза (Андрић, ЗПП: 293); Сеоски пут иде поред њиве \n(Андрић, ЗПП: 294); Кад човек пређе мост, излазећи из касабе, и напусти \nглавни друм који скреће десно, низ реку, па се спусти до саме речне обале, \nнаилази на уску камену стазу која иде улево од моста (Андрић, НДЋ: 103).  \n41 \n \n(3) ,,Дувати“: \nЖућкасти, порозни камен од кога је мост саграђен чврснуо је и збијао се од \nнаизменичног утицаја влаге и топлоте; и вечито бијен ветром који иде у оба \nправца долином реке, пран кишама и сушен сунчаном жегом, тај камен је с \nвременом убелео загаситом белином пергамента и сијао је у мраку као \nосветљен изнутра (Андрић, НДЋ: 70). \nНаведени примјери показују да се полисемичност глагола ићи ,,заснива на идеји \nкретања као простирања кроз простор и време“ (Вујовић 2011а: 727). Тако у значењу \n,,ширити се, распростирати се, проносити се“ (1) семантички и синтаксички детерминатор \nсу апстрактни ентитети, тачније именице које означавају ’звук’. Осим тога,  глаголом ићи \nизражава се распоред неког материјалног објекта, што потврђује значење (2) ,,пружати се, \nводити“. Значење премјештања у простору у датим примјерима (2) трансформише се у \nзначење просторног размјештаја, које је заправо, пропраћено асоцијацијама о \nраспрострањености објекта по површини, о просторној дистрибуцији. У овим примјерима \nсемантичку позицију са детерминатором чине појмови који немају способност \nпремјештања у простору (пут, међа, граница, линија, путања, пруга, ходник, стаза), што \nдоводи до губитка лексичких обиљежја глагола ићи која га чине глаголом кретања. Према \nтоме, овдје се ,,статични ентитети описују као ентитети који иду, што се заправо односи \nна путању њиховог простирања“ (Стаменковић 2013: 155), а то такође, запажамо и у \nпримјеру (3).  \n \nПерифразе \nУ основи перифрастичких јединица са глаголом ићи може бити: а) метафора, б) \nметонимија, в) еуфемизам, г) фразеологизам. \nа) Метафорске перифразе почивају ,,на преношењу значења по аналогији, по некој \nсличности, или, лингвистички речено, на постојању најмање једне заједничке семантичке \nкомпоненте између два језичка знака која омогућује везивање означеног једног језичког \n42 \n \nзнака за ознаку другог језичког знака“ (Ковачевић 1991: 63). Наводимо примјере у којима \nје метафора конститутивни елемент перифразе. \n,,Ићи у чиновнике“  ,,постати“: \nКо не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у чиновнике  \n(Ћосић, К: 250). \n,,Ићи на кога“  ,,напасти“: \nЈа, ефендија, нити хоћу са Швабом да се крстим нит са будалом да идем на \nвојску  – одговарао је мирно хоџа (Андрић, НДЋ: 116); Вук Бранковић је \nударио на Јакуба, а требало је да он направи засједу; кнез Лазар је ишао право \nна Мурата, а требало је његову војску да изолују од остале (Братић, СОЗ: 83); \nЏакан је однекуд начукнуо само толико да је тај Наполеон, такођер, био неки \nфашиста који је ишао на Москву исто као и Хитлер данас (Ћопић, БСБ: 145). \n,,Ићи на филозофију“  ,,студирати“: \nОтац би желео да му син студира технику или шумарство, а син би хтео да \nиде на филозофију (Андрић, НДЋ: 249). \n,,Ићи у посјету“  ,,посјетити кога“: \nТо је била жеља његове мајке, али она никад није читала Мемоаре, она није \nзнала ко је био њен супруг, нити ко је био учтиви љекар који ју је породио са \nАном и коме су ишли у посјету у Баден Баден, гдје су разговарали о \nмогућности укрштања различитих врста стоке (Кнежевић, З: 206). \nНа основу наведених примјера перифраза уочљиво је да су настале преко метафоре. \nУ истој семантичкој позицији ,,перифраза се може супституисати неперифрастичком \nјединицом којој је семантички потпуно еквивалентна или јој је семантички веома блиска“ \n(Ковачевић 1991:  59). Свим издвојеним метафорским перифразама заједничко је то што се \nпотцртава \nсема \n’директивне \nнемаркираности’, \nтачније \nсема \n’адлативност’, \nтј. \nприближавање крајњој тачки кретања. Метафорске перифразе са глаголом ићи, како \nвидимо, јављају се у форми акузатива уз приједлоге у и на. ,,Конструкцијом у + акузатив, \n43 \n \nкако наводи М. Алановић (2013: 44), ,,начелно се истиче интенционална и циљна \nкомпонента у вршењу радње идентификоване именицом у саставу дате конструкције“. С \nтим у вези, перифразе ,,у чији састав улазе именице из класе nomina professionis, редовно у \nмножини, означавају предстојећу промену статуса агенса“ (Арсенијевић 2003: 136), што  \nуочавамо у примјеру: Ко не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у \nчиновнике = постаје чиновник.  \n \nб) Метонимијске перифразе почивају ,,на замјени двају израза што су међусобно у \nнеком типу логичке везе: узрочне, просторне или временске, или се пак та замјена заснива \nна навођењу материјалног симбола умјесто адекватног апстрактног појма“ (Ковачевић \n1991: 62). У корпусу биљежимо сљедећу перифразу која је настала преко метонимије: \n,,ићи раме уз раме“  ,,ићи заједно“: \nИшао сам раме уз раме са финанцима и ватрогасцима, дахтао као на измаку \nснага и подешавао дисање према њиховим корацима (Киш, РЈ: 29). \nКао што се види, у основи перифразе налази се метонимија. Овдје је заправо ријеч \nо ,,транспозицији значења простора у значење начина“ (Редли 2016: 394), будући да је у \nоснови перифразе ићи раме уз раме ,,изражена просторна проксималност, која је утицала \nна то да се овај израз тумачи у значењу ’заједно’“ (Шарић 2012: 182). \nв) Перифраза која настаје посредством еуфемизма јесте еуфемистичка перифраза, \nа њу репрезентују сљедећи примјери: \n,,ићи на онај свијет“  ,,умријети“: \n,,Кучко, значи није ти жао што идем на онај свијет!“ (Братић, СОЗ: 102); Ако \nнам је смрт извесна, не значи да треба пијани да идемо на онај свет! \n(Кецмановић, ФЛ: 141). \nКао што уочавамо, перифраза ићи на онај свијет подударна је са еуфемизмом. Док \nнеперифрастички синоним ,,умријети“ потцртава архисему ’завршетак живота’, перифраза \nићи на онај свијет потцртава диференцијалну сему ’усмјереност кретања’. Глагол \n44 \n \nумријети ,,по правилу искључује субјективност указујући на општу, типску представу“, а \nперифраза ,,подразумијева субјективно виђење датог денотата, па је често прожета \nосјећањима“ (Ковачевић 2015б: 174), што и запажамо у датим примјерима. \nАнализиране перифразе, како смо видјели, налазе се у односу интерсекције, и то са: \nметонимијом, метафором те еуфемизмом.  \nг) У састав перифрастичких јединица могу бити укључени и фразеологизми чији је \nконституент глагол ићи. Томе су потврда сљедећи примјери:  \n,,ићи од руке“  ,,успјети, без тешкоћа“:10 \nДедер, Ђурајица, окини већ једном, теби та работа иде од руке (Ћопић, БСБ: \n101); Иако, не може човек да се пожали, та јој математика иде од руке да око \nње до сада, што се школе тиче, није имала никаквих проблема (Кецмановић, \nФЛ: 10); А они, они ће поново створити свој дом јер им тако што од руке иде \nи јер су пуни снаге и жудње и јер их Бог воли (Ненадић, ДЖ: 28). \n,,не ићи у главу“  ,,не схватати“: \nДа му се снаха унесрећила, да му је поружнела, и то тек што је беше добио, то \nму никако није ишло у главу (Црњански, С: 171); Осим тога, никако му није \nишло у главу да је сад мртва и да је сад свему крај (Црњански, С: 193); Њима \nсе није напуштала игра у зеленилу, и никако им није ишло у главу да је заиста \nкрај весељу и забави (Андрић, НДЋ: 296); (...) закључивао је о њему ђак и \nникако му није ишло у главу како се то овако трезвено створење, наоко без \nмаште, с оволико жара и спремности туче за револуцију (Ћопић, ДНБ: 69). \n,,ићи за својим послом“  ,,радити свој посао не гледајући шта други чине“: \nГледа само своју кућу и иде за својим послом, као да никад није знао ни за \nдруштво ни за карте (Андрић, НДЋ: 152); Кад сам се искрцао у далматински \nградић, пун купача, туриста који траже собе и домаћег света који иде за \nпословима, опет сам као вртоглавицу осетио немир (Андрић, ЗПП: 334). \n                                                          \n \n10 Значења фразеологизама наводимо према Рјечнику Ј. Матешића (1982). \n45 \n \n,,ићи од руке до руке“  ,,прелазити од једнога до другога“: \nСви су пили вино из боце што је ишла од руке до руке (Селимовић, О: 67); \nСвијетли се и шкрипи оружје, а чаша иде од руке до руке (Кочић, П: 175). \nКао што се види, перифраза је заправо, основ стварања фразеологизма. А ,,да би \nперифрастичка структура функционисала као фразеолошка, мора бити или сликовита, или \nсе као несликовита синтагма мора комбиновати с неким другим творбеним средством у \nпроцесу примарне фразеологизације у чијем резултату настаје фразеолошка јединица“ \n(Мршевић Радовић 1987: 44). Да су перифразе подударне са фразеологизмом на \nструктурном плану, потврђује и примјер ,,ићи за својим послом“. Уз глагол ићи \n,,конструкцијски модел за + инструментал долази у улози адвербијала намјере \nозначавајући циљ ради којег се подузима каква акција, односно њиме се исказује намјера \nза достизање одређеног циља, али не и реализација таквог процеса“ (Омеровић 2020: 92). \nТо значи да је у датој фразеолошкој перифрази сема ’директивна немаркираност’ \nкарактеристични детаљ који се посебно одсликава због чега наведени израз ,,и јест \nпјесничка слика, а самим тим и стилски украс“ (Ковачевић 1991: 61). \n \nЗакључак  \nПроведена анализа показала је да глагол ићи има велики семантички потенцијал, \nшто потврђује велики број секундарних семантичких реализација које смо пронашли у \nкорпусу. Као разлог његове разгранате полисемије може бити ,,то што је он један од \nосновних глагола људског кретања, односно не само кретања већ постојања уопште“ \n(Вујовић 2011а: 725). Осим тога, овим се глаголом могу означити различите врсте \nкретања, како физичке тако и апстрактне, затим ситуације простирања, ширења и сл. \nЗначења која се односе на физичко кретање јесу ,,кретати се превозним средством“ и \n,,саобраћати“. Захваљујући необиљежености у смислу директивности, глаголом ићи може \nсе означити перлативно, аблативно и адлативно усмјерено кретање, које може бити \nмотивисано метонимијом, али и метафором. Тако се у метонимијски индукована значења \nовога глагола убрајају семантеме ,,прелазити“, ,,одлазити, удаљавати се“, ,,силазити“, \n,,упућивати се куда с каквим циљем“, ,,упућивати се куда са намјером да се нешто уради“, \n46 \n \nулазити“, ,,кружити, циркулисати“, док у метафорична значења потпадају семантичке \nреализације: ,,протицати, тећи“, ,,приближавати се, примицати се“, ,,тежити нечему“, \n,,нападати, сналазити“, ,,угледати се на некога, поводити се за ким“, ,,припадати“ те \n,,продирати, забадати се“. Поред ’директивне немаркираности’, продуктивне су и семе  \n’континуираност кретања’ и ’распростирање кретања по површини’. Семантичко \nобиљежје ’континуираност кретања’ мотивациони је фокус за развитак значења као што \nсу: ,,капати, цурити“, ,,тећи“, ,,обављати се, збивати, тећи“, ,,пристајати уз што, \nодговарати чему, слагати се са чим“, ,,продавати се“ и ,,забављати се“. Сема \n’распростирање кретања по површини’, како је анализа показала, омогућава настанак \nзначења ,,ширити се, распростирати се, проносити се“, ,,пружати се, водити“ и ,,дувати.“ \nГлагол ићи конституент je перифрастичких јединица, у чијој основи могу бити \nметафора, метонимија, еуфемизам, али и фразеологизми као језичке јединице којима су \nекспресивност и сликовитост иманентна обиљежја. Анализа метафорских перифраза \nпоказала је да се потцртава сема ’директивне немаркираности’, што показују примјери \n,,ићи у чиновнике“  ,,постати чиновник“, ,,ићи на кога“  ,,напасти кога“, ,,ићи на \nфилозофију“  ,,студирати филозофију“. Метонимијска јединица са глаголом ићи коју \nсмо забиљежили у корпусу јесте ,,ићи раме уз раме“  ,,ићи заједно“, у којој  појам \nозначен метонимијском лексемом стоји у каузалној вези с појмом који замјењује. \nПерифраза која настаје посредством еуфемизма, као нпр. ,,ићи на онај свијет“  \n,,умријети“ посебно истиче сему ’усмјереност кретања’, док неперифрастички конкурент \n,,умријети“ потцртава архисему ’завршетак живота’. Фразеолошке перифразе структурно \nсу подударне са фразеологизмима, па се тако изразима нпр. ,,ићи од руке“ или ,,ићи за \nсвојим послом“ на врло сликовит начин представља глаголска радња. \n \nУ овоме дијелу рада представили смо пренесена значења прототипичних глагола \nкретања – кренути и ићи. Разматрајући полисемантичку структуру глагола ићи, потврдили \nсмо закључак који је ауторка Н. Миланов (2017: 142) изнијела у истраживању, а то је да \nглагол ићи представља ,,семантички најбогатији глагол са широким значењем који \nпримарно означава хоризонталну промену положаја тела у простору“.  \n47 \n \nИмајући у виду да ,,богатство семантичке структуре глагола у великој мјери зависи \nод разноврсности значења префикса“ (Виноградов 1986: 339), те да су ,,метафоризацији \nвише подложни префиксални глаголи“ (Тошовић 1995: 132), тема сљедећег поглавља биће \nпосвећена анализи пренесених значења префиксалних изведеница глагола ићи. \n \n \n \n \n \n \n48 \n \n3.1. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА АДЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА \n \nАдлативни глаголи означавају приближавање неком оријентиру11 у простору. За \nадлативне глаголе кретања ,,важи да је почетна тачка кретања ван граница локализатора, а \nтачка ка којој је управљено кретање, односно циљ кретања, налази се у оквирима \nлокализатора, односно у његовој непосредној близини“ (Вујовић 2019: 38). Адлативно \nусмјерено кретање изражавају глаголи: (1) доћи, (2) прићи, (3) ући, (4) наићи и (5) заћи. \nПротипски глагол адлативно усмјерених глагола од кога и полазимо у анализи јесте глагол \nдоћи. \n \nГлагол доћи \nОсновна семантичка реализација глагола доћи одређује се као ,,идући, путујући или \nуопште крећући се стићи, доспети, приспети негде“ (Речник СЈ 2011: 298). Међутим, \n,,осим значења адлативног конкретног кретања ’стићи корачајући ногама’ проистеклог из \nосновног значења глагола ићи ’кретати се ногама корачајући’ има и опште значење \nадлативности, односно стизања до неке тачке у простору без обзира на начин кретања“ \n(Вујовић 2012б: 529). Из тог се разлога у лексикографској дефиницији основног значења \nглагола доћи наводе подаци да се односи на жива бића, али и на предмете, појаве и сл. (в. \nРечник САНУ 1966: 638; Речник СЈ 2011: 298). Семантичку структуру овог глагола чине \nархисема ’премјештати се у простору’ и диференцијалне семантичке компоненте \n’адлативност’, тј. ’приближавање локализатору’ и ’завршетак радње’.  \nСлиједи анализа значења глагола доћи која смо забиљежили у грађи.  \nМетонимијска значења \nСекундарна значења глагола доћи која су индукована метонимијом јесу: (1) ,,поћи, \nкренути заједно, придружити се“ и (2) ,,довести“. Као нпр.: \n                                                          \n \n11 П. Пипер (2001: 21–22) издваја елементе локализације, а то су: објекат локализације, оријентир и \nлокализатор. Локализатор подразумијева објекат у простору или мјесто у односу према којем се мијења \nудаљеност носиоца кретања и на тај начин се одвија кретање. Однос између носиоца кретања и локализатора \nисказује се помоћу оријентира, који је конкретизатор односа између објекта локализације и локализатора.   \n49 \n \n(1) ,,Поћи, кренути заједно, придружити се“: \nВојкану и мени нису нудили да дођемо с њима, али ја нисам могао да издржим \nкод куће, отишао сам са стрицем Вељком, да стојим негдје са стране и не \nсметам, како ми је заповиједио (Рисојевић, ГУ: 90). \n(2) ,,Довести“:  \nГолован је лично дошао, аутомобилом додуше (Пекић, ХАЊ: 153). \nНаведени примјери показују да код метонимијских значења глагола доћи \nинваријантна семантичка компонента ’кретати се мијењајући мјесто’ не ишчезава већ се \nпретвара у сему нижег ранга. Такође, у овим се значењима актуелизује и сема \n’адлативност’. Међутим, у примјеру (1) самосвојна, основна сема постаје ’ингресивност’, \nодносно, ’почетак кретања’, док у примјеру (2) архисема постаје ’кретати се помоћу \nпревозног средства’. \n \nМетафорична значења \nНастанак метафоричних значења глагола доћи омогућавају диференцијалне, \nидентификационе семе, и то: а) ’адлативност’ и б) ’завршетак кретања’, што значи да су \nметафорична значења овога глагола мотивисана. Почињемо од анализе значења која су \nнастала метафоричном трансформацијом семе ’адлативност’.   \nа) ’Адлативност’ \nНа основу семантичке компоненте ’адлативност’ настала су сљедећа значења: (1) \n,,настати, наићи, искрснути“, (2) ,,набавити, прибавити, снаћи, домоћи се“, (3) ,,стићи до \nизвјесног ступња, границе, стадија у неком послу, обављању радње“, (4) ,,доспјети до \nнеког степена, фазе у неком процесу, развоју, дотјерати“, (5) ,,заузети неко мјесто, \nположај, стећи неко звање“, (6) ,,настати, наступити“, (7) ,,допријети“, (8) ,,надоћи, \nнабујати“, (9) ,,удати се“, (10) ,,бити у одређеном сродству, род с неким“ и (11) ,,испасти, \nиспадати“. Нпр.: \n50 \n \n(1) ,,Настати, наићи, искрснути“: \nОлакшање је дошло одонуд откуд се најмање смела надати (Андрић, НДЋ: \n290); Зато та кобна илузија траје тако дуго, а видљива пропаст долази тако \nбрзо и, наоко, неочекивано (Андрић, ЗПП: 33); (...) живот је живот, један као \nдруги, свако тражи задовољство, а невоље долазе саме (Селимовић, ДС: 168); \nОсећао сам ја да ми неко зло долази, али нисам мислио да је од њега (Ћосић, \nК: 75); Неко зло је овдје дошло, шејтански посао (Рисојевић, БЏ: 65); Тако ће \nсе знати да долази нова опасност (Ћопић, ОРЛ: 134); Дође ли некад каква \nневоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним (Ћопић, ОРЛ: 117). \n(2) ,,Набавити, прибавити, снаћи, домоћи се“: \nЗнали су гдје ће најбрже доћи до вина и ракије, а онда би се напили и \nзапјевали (Драгић, КП: 191); Најспокојнији од свих били су њих двојица: \nгледали су многоглаву руљу и мислили како да дођу до мало хлеба и ракије \n(Булатовић, ЦПЛПН: 20); Док су Бугари и Кумани образовали логор на месту \nнегдашњег манастира, док су крчили драч своје збуњености и док су плели \nконопе и бирали стабла за израду балисте, братство се изнова стицало ка \nтрпезарији, овог пута око саветовања како да дођу до воде за пиће (Петровић, \nОЦСС: 139); А горе, игуман и монаси су у трпезарији умовали како да дођу до \nпотребне воде (Петровић, ОЦСС: 140).  \n(3) ,,Стићи до извјесног ступња, границе, стадија у неком послу, обављању радње“: \nКад је дошао до двадесет и осам, застао је један трен ока, погледао скупљене \nкарте странчеве и његово загонетно лице (Андрић, НДЋ: 151). \n(4) ,,Доспјети до неког степена, фазе у неком процесу, развоју, дотјерати“: \nДошло је дотле да Краљ из своје краљевине, која је трајала свега пет година, \nбјежи главом без обзира, са завежљајима, као поскитани слуга без ниђе \nникога (Драгић, КП: 35).  \n(5) ,,Заузети неко мјесто, положај, стећи неко звање“ \n51 \n \nВаши султани су халапљиви, кад на власт дођу, не живе дуже од пет до десет \nгодина (Братић, СОЗ: 66); ,,Море, најебаћу им се мајке сељачке кад дођемо на \nвласт“ (Стојиљковић, КР: 72); Кад пролетери дођу на власт, повешаћу вас све \nо крушке (Стојиљковић, КР: 136).  \n(6) ,,Настати, наступити“: \nСве нас испуњавало је то неком нејасном милином и чинило нам се да ће доћи \nнеко ново, срећно доба (Драгић, КП: 15); Понекад је заиста помишљао да је \nдошло време да седне и да већ једном отпочне оно што је чврсто био наумио \nда уради (Ненадић, ДЖ: 14); Дошла су нека нова времена (Ненадић, ДЖ: 178); \nСуви и сунчани дани, кад се и поред студени може јахати, дошли су \nнеминовношћу природних појава (Андрић, ТХ: 290); Најзад, дође и тај судњи \nдан, када је Бел Ами требало да оде по заслужену ратну одштету за своје \nизгубљене родитеље (Капор, ЧА: 32); Доћи ће једном и тај час као у трудних \nжена што порођај долази (Ненадић, ДЖ: 14); Зар пропаде турско, а дође \nшвапско?! (Рисојевић, ГУ: 11); Дошао је час (Селимовић, ДС: 34); Сад су се \nјавила, јер је дошло вријеме да заболе, или се тијело побунило против \nзаборављања и подсјетило ме на себе (Селимовић, ДС: 189); Дошао је час да \nплати својим непријатељима, а имао их је, сигурно (Селимовић, ДС: 286); \nДошло је њихово вријеме намијењено злу, као мјесечева мијена, јаче од моје, \nјаче и од њихове воље (Селимовић, ДС: 320); Шта вреди сва та хука, кад ево, \nдође овако време па човек пропадне тако да не може ни да изгине ни да живи, \nнего труне као дирек у земљи и свачији је, само није свој (Андрић, НДЋ: 122); \nВидиш ли ти, Андро, да је дошло некакво погано време и ништа теже него да \nчовек умре (Ћосић, К: 221); Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је \nкупи (Црњански, С: 72); Је ли то дошло доба жетве, када се кукољ од жита \nраздваја и огњем сажиже? (Петровић, ОЦСС: 62); Је ли то дошао послетак \nвека, када се саблазни, и они што безакоње чине, напокон, обећано разлучују \nод праведника? (Петровић, ОЦСС: 62); Милан затвори очи од страха и \nпомисли да је дошао последњи час (Андрић, НДЋ: 152); А кад је дошло време \nда буде ослобођен, било му је тешко да се врати у своју галичку варош \n52 \n \nКоломеју, и у очинску кућу са много деце а мало свега осталога (Андрић, \nНДЋ: 160); Јаков, који је кроз јашмак на лицу пажљиво пратио његове \nпокрете, сматрао је да је дошао тренутак да се бежи (Андрић, НДЋ: 170); И \nтако је дошла јесен 1912. године, а затим 1913. година, са балканским \nратовима и српским победама (Андрић, НДЋ: 234); Али чим су дошли летњи \nмесеци и појавили се студенти, осетљивом Гласинчанину није могла да \nизмакне пажња коју учитељица посвећује Стиковићу (Андрић, НДЋ: 248); А \nкад дође време, диже се исто тако мирно и ћутке, и одлази својој кући у \nЦрнчу (Андрић, НДЋ: 271); Дође овако изузетна година са нарочито срећним \nи повољним узајамним дејством сунчеве топлоте и земљине влаге (Андрић, \nНДЋ: 280); Тако је дошло и ово плодно и немирно лето (Андрић, НДЋ: 291); \nИ кад су дошле ове последње године, и са њима немир и ,,политика“, он је, \nиако већ у годинама, све чинио да схвати ново време (Андрић, НДЋ: 322); Сва \nсрећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много \nштошта може (Ћопић, БСБ: 8); Дошло вријеме да се умире, па то ти је (Ћопић, \nБСБ: 36); – Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он \nда се умоли ниједном другом свецу осим Ради Ћопићу (Ћопић, БСБ: 77); Дође \nвреме кад се човек нађе пред мрачним непрелазним јазом који је годинама, \nполагано и несвесно, сам себи копао (Андрић, ЗПП: 22); Дошла је зима, \nразиграна, блистава, хучна (Ћопић, ОРЛ: 113); Дође тренутак кад осетих \nснажно и необично, а одједном, не више један, издвојен, утисак света око \nсебе, него саму свеобухватну чињеницу постојања, голу, дивну и страшну \n(Андрић, ЗПП: 46); Био је лијеп, сунчан дан, љето је било дошло и у Сарајево \n(Рисојевић, БЏ: 160); Дошла је зима, потом и прољеће, много је пута Зајфрид \nс екипом прошао кроз Хаџиће на путу за југ, али брата није пронашао \n(Рисојевић, БЏ: 121); Те године рано дође зима, паде велики снијег и удари \nжесток мраз (Братић, ЗХ: 174).  \n(7) ,,Допријети“: \nЗвук се појачавао, сада су могли и да му одреде правац, долазио је слева, из \nдубоког мрачног ходника (Стојиљковић, КР: 144); Овога пута, тај звук није \n53 \n \nдопирао из жбуња, није долазио спреда, нити са леве или десне стране \n(Стојиљковћ, КР: 208). \n(8) ,,Надоћи, набујати“: \nНо вода је дошла до самих зидина, па је чак неко време била продрла и у \nманастирско двориште (Ненадић, Д: 49).  \n(9) ,,Удати се“: \nКоја не би дошла у овакав газдалук? (Ћосић, К: 153). \n (10) ,,Бити у одређеном сродству, род с неким“: \nРистић му онда дође као неки брат (Владушић, О: 20).   \n(11) ,,Испасти, испадати“: \nТо му дође као великодушна награда за истраживање германске праисторије? \n(Стојиљковић, КР: 61); То му дође као некаква правда, зар не? (Стојиљковић, \nКР: 243).  \nКао што се види, заједнички елемент основног и наведених секундарних значења \nглагола доћи налази се у семантичкој компоненти ’адлативност’. У значењу (1) ,,настати, \nнаићи, искрснути“  семантичку позицију са детерминатором чине апстрактне именице које \nозначавају појмове и појаве, али и физичко односно душевно стање. У примјерима (2) и \n(3) генитив са приједлогом до ,,јесте једно од средстава спацијалне идентификације, \nтранслокативност типа адлативност“ (Бабић 2008: 285). У овој семантичкој позицији \n,,именица у генитиву означава тачку у простору (локализатор) ка којој се објекат \nлокализације креће или простире и коју достиже“ (Антонић 2007: 35–36). То значи да сема \n’приближавање локализатору’ омогућава повезивање основног значења глагола доћи \n,,идући, путујући или уопште крећући се стићи, доспети, приспети негде“ са секундарним \n(2) ,,набавити, прибавити, домоћи се“ односно (3) ,,стићи до извјесног ступња, границе, \nстадија у неком послу, обављању радње“. Значење (2) ,,набавити, прибавити, снаћи, \nдомоћи се“ посљедица је метафоричног преноса у коме сема ’адлативност’ имплицира \nприближавање локализатору па се изразима: доћи до вина, доћи до воде за пиће означава \n54 \n \nнабављање одређених намирница. Осим семе ’адлативност’, како се из примјера види, у \nметафоричном процесу учествује и сема ’успостављање контакта са циљем радње’.  \nЗначење (3) настало је метафоричним преносом номинације са конкретног домена \nдоласка до неке тачке у простору на апстрактни домен стизања до извјесног стадија у \nнеком послу, обављању радње. Иста је ситуација и са значењем (4), у коме сема ’доласка, \nстизања до неке тачке у простору’ омогућава развитак значења ,,доспјети до неког \nстепена, фазе у неком процесу, развоју, дотјерати“. Семантичка реализација (5) ,,заузети \nнеко мјесто, положај, стећи неко звање“ настала је преношењем номинације с плана \nдостизања одредишта у физичком простору на апстрактни план достизања одређеног \nположаја, тј. доласка на власт. Ово се значење остварује у конструкцији с приједлогом \n,,на“ и именицама које значе положај. \nЗаједнички елемент основне и секундарне семеме лексеме доћи (6) ,,настати, \nнаступити“ такође се налази у семи ’доласка, стизања до неке тачке у простору’. \nПремјештање у простору није изражено с обзиром на то да семантичку позицију са \nдетерминатором у функцији субјекта чине именице које означавају годишња доба и \nуопште, временске појмове. Говорећи о метафори кретања временских раздобља, \nРубинштејн (в. 2002: 2) издваја двије врсте, и то фазну и процесну. Тако се, према овом \nаутору, глаголом доћи изражава ,,фазно, односно, значење почетка кретања, тј. појаве \nвременских раздобља“ (Рубинштејн 2002: 3).  \nЗначење (7) ,,допријети“ настало је на основу компоненте ’доласка, стизања до неке \nтачке у простору’, а ова реализација глагола доћи остварљива је у семантичкој позицији у \nкојој се односи на звук који ширећи се стиже до некога. Такође, у значењу (8) ,,надоћи, \nнабујати“ доспијевање до одређеног мјеста у простору и подизање, тј. виши положај на \nвертикалној оси повезује сема ’адлативност’, а функцији семантичког и синтаксичког \nдетерминатора је именица вода . \nСемантичка компонента ’доласка, стизање на одредиште’ омогућила је и развитак \nзначења (9) ,,удати се“, што упућује на апстрактно достизање, односно постизање неког \nстања, па се овдје ,,промјена брачног статуса разумијева као приближавање женског \nтрајектора своме брачном партнеру“ (Цикач 2017: 168).  \n55 \n \nИз дефиниције примарног значења глагола доћи ,,идући, путујући или уопште \nкрећући се стићи, доспјети, приспјети негдје“ види се да овај глагол подразумијева процес \nбудући да означава кретање које доводи до одређеног мјеста као циља. Секундарна \nсемантичка реализација (10) ,,бити у одређеном сродству, род с неким“, такође \n,,подразумева постојање одређеног процеса – само то сада није процес хоризонталног и \nвертикалног кретања у простору, већ процес ’рачунања’, односно ’процењивања’ типа \nодноса“ (Јовановић 2018: 31). Из тога произлази да је дато метафорично значење изведено \nод примарног на основу уочене сличности у процесуалности.  \nСемантичка реализација (11) ,,испасти, испадати“, као претходно наведена, заснива \nсе на ,,процесу ’рачунања’, односно, ’процењивања’, с тим да се у овоме значењу ,,рачуна, \nодносно процењује садржај исказан предикативом, који се преко глагола доћи приписује \nсубјекатском појму“ (Јовановић 2018: 33). Значења (9) ,,бити у одређеном сродству, род с \nнеким“ и (10) ,,испасти, испадати“, према ријечима ауторке А. Јовановић (2018: 35), могу \nсе ,,окарактерисати као својеврстан нетипичан копулативни глагол, који, сем што повезује \nпредикативни садржај са субјекатским појмом има и своје специфично значење рачунања, \nодносно процењивања предикатског садржаја“.  \n \nб) ’Завршетак радње’ \nОсим наведених, у мотивисана метафорична значења сврставамо и семантичке \nреализације чији настанак омогућава сема ’завршетак радње’, а то су: (1) ,,постати, добити \nизглед чега“, (2) ,,постати, бити“, (3) ,,обузети, спопасти“, (4) ,,произаћи, бити \nпроузрокован“, (5) ,,наћи се, налазити се негдје, заузети своје мјесто“ и (6) ,,наставити се \nна што, заређати се“. Ове семантичке реализације актуелизују се у контексту, као нпр.: \n(1) ,,Постати, добити изглед чега“:  \nОкраћају Јовандеки ноге, смањи се и он сам, па просто дође као батргаво \nдијете укопано до грла у равницу која се диже као плима и пријети да га \nсасвим потопи (Ћопић, НБС: 248); За то време Мерџан је гледао да ли је човек \nжив и пажљиво посматрао то лице које је дошло одједном поднадуло, шире и \n56 \n \nвеће (Андрић, НДЋ:  43); – Ама није му вријеме – брани се Милан, а уста му \nдошла као дрвена и речи као туђе (Андрић, НДЋ: 148); И њена се горња усна \nзгрчи и подиже на десној страни увис, а цело лице јој дође одједном много \nстарије, искусно, дрско и ружно (Андрић, НДЋ: 171); Газда Павле, жут у \nлицу, а очи му дошле као две црне косе пруге, проговори муклим туђим \nгласом (Андрић, НДЋ: 300); Од хода, ветрова и Сунца беше у лицу дошао као \nбакар, задригао и очврснуо од напора (Црњански, С: 145). \n(2) ,,Постати, бити“: \nПросто ми дође непријатно (КЦТ, 70); Иако му дође некако чудно: он зна а не \nтиче га се, а другога се тиче а не зна (ДС, 140); Али и то прође, па ти после \nсве дође смешно (ЦПЛПН, 127); Мученички се обзире осумњичени Пантелија \nи као највише му дошло криво баш на тога младића: та није од њега лијепо ни \nда слуша о таквим работама, а камоли да о њима јавно суди (Ћопић, БСБ: \n110); Николетини одједном дође жао ових изгубљених и забринутих људи, \nсељака као што је и он сам (Ћопић, ДНБ: 21). \n (3) ,,Обузети, спопасти (о жељама, потребама)“: \n(...) долазило му је да јаукне, да зубима раздере истегнуту, потамнелу кожу \nњеног трбуха и види како изгледа и на кога личи (Ћосић, К: 190); Разљућен \nтада од све те помаме женске, он је одгурну, а дође му да је тресне о тле \n(Црњански, С: 28); Треснувши главом о земљану пећ, крај постеље, дође јој да \nвиче, од страха, у тај зид, видевши шта је учинила (Црњански, С: 76); Но и то \nпослеподне прође, у великој жутој кући, пуној брашна као каква воденица, \nтако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је госпожи \nДафини дошло да виче, само да би прекинула својим гласом тишину \n(Црњански, С: 81); Долази му, ко зна зашто, да заплаче (Киш, РЈ: 67); Дође јој \nда напусти досадно место на ком је стражарила и премештала се с ноге на \nногу (Булатовић, ЦПЛПН: 37); Само јој је долазило да издере из плота колац и \nда их све растера (Булатовић, ЦПЛПН: 42); Дошло му је да прокуне самог \nсебе што се из Улице Тодора Миловановића преселио овде, на периферију \n57 \n \n(Стојиљковић, КР: 28); Клањање и превијање монаха, у поцепаној црној ризи, \nнад шиљатим дрветом, чињаше му се тако безумно да му је дошло да крикне \n(Црњански, С: 180). \n(4) ,,Произаћи,  бити проузрокован“: \nСве твоје теорије, сва твоја многобројна духовна занимања, као и твоје \nљубави и твоја пријатељства, све то произлази из твоје амбиције, а твоја \nамбиција је лажна и нездрава, јер долази од твоје сујете, само и једино од \nсујете (Андрић, НДЋ: 261); И као и раније, некад, у сличним тренуцима, буди \nсе у мени осећање богатства, чисте среће што долази од мисли која гори у \nмени као пловак у кандилу (Андрић, ЗПП: 24); На крају, сви рачуни и све \nиспитивање, све се сводило на једно: право проклетство његовог живота \nдолазило је од високог мишљења које је имао о себи (Андрић, ЗПП: 25); У \nствари, то долази само од слабљења мога организма, од недостатка чврстине и \nвоље да се мирно поднесе што се поднети мора (Андрић, ЗПП: 109); Довољно \nје да све те људе који сад стоје или пролазе гневно или набусито испред тебе, \nзамислиш само за тренутак испружене (...) – и ти ћеш се ослободити тешког \nосећања страха и притисака које ти сада долази од њихових речи и поступака \n(Андрић, ЗПП: 113); Јак смисао за иронију и за карикирање разних људских \nпоступака, који налазимо код неких писаца (и неписаца) долази добрим делом \nод недостатака маште и неспособности тих људи да себе замисле у положају \nоних који исмевају и карикирају (Андрић, ЗПП: 178); Немам себи шта да \nпребацим, јер знам да је овај умор дошао од напора да што више видим и \nсазнам (Андрић, ЗПП: 200); Вероватно да то долази од потребе тих људи да \nсеби и другима објасне своју немогућност да воле и неспособност да разумеју \n(Андрић, ЗПП: 216); На махове, кад мало ојача, чује се посве тих ромон, као \nоно пуцкетање које долази од јата скакаваца који брсте и уништавају цео \nједан предео (Андрић, ЗПП: 304); А после задовољства које има од те мисли \nдолази сласт од пића самог (Андрић, НДЋ: 194); Људи у којима се сретну оба \nта недостатка, то су пустиње у људском друштву и од њих долази највећа \nнесрећа (Андрић, ЗПП: 57).  \n58 \n \n (5) ,,Наћи се, налазити се негдје, заузети своје мјесто“: \nОблачио је изврнут џемпер и чарапе; оно што дође напријед, код њега је \nпозади (Братић, ЗХ: 155). \n (6) ,,Наставити се на што, заређати се“: \nОд студија оријенталних језика дошли су на садржину натписа на белој плочи \nпред њима и говорили и о мосту и о оном који га је подигао (Андрић, НДЋ: \n252). \nНа основу примјера уочавамо да је семантичка компонента ’резултативност’, тј. \n’завршетак радње’ основ за асоцијацију која је омогућила настанак значења (1), (2), (3), \n(4), (5) и (6). Семантичка реализација (1) ,,постати, добити изглед чега“ захтијева допуну у \nоблику придјева или  поредбене конструкције (нпр. Окраћају Јовандеки ноге, смањи се и \nон сам, па просто дође као батргаво дијете). Услов за реализацију значења (3) ,,обузети, \nспопасти (о жељама, потребама), осим безличне конструкције,  јесте и логички субјекат у \nдативу, што значи да је синтаксичка функција задата, тј. ,,није слободна, није ограничено \nслободна, већ је сасвим одређена, унапред задана“ (Гортан Премк 2004: 57).  \nУ значењу (4) ,,произаћи, бити проузрокован“ поријекло, односно узрок неког \nстања означава се приједлошко-падежном конструкцијом од + генитив. Узрочно значење \nповезано је са просторним значењем глагола доћи ,,који у сценарију метафоричког \nкретања црта метафоричку путању од неког узрока (апстрактног или конкретног)“ (Шарић \n2014: 53), што примјери и показују. За разлику од примјера (4), у значењу (5) ,,наћи се, \nналазити се негдје, заузети своје мјесто“ доћи реализује ,,прилошко значење јер се \n,,субјекатском појму преко глагола доћи приписује неки прилошки садржај“ (Јовановић \n2018: 34). Посљедње значење из ове групе, тј. значење (6) ,,наставити се на што, заређати \nсе“ као колокат захтијева навођење модела на + акузатив.  \nУ метафоричном процесу наведених семантичких реализација глагола доћи, осим \nсеме ’завршетак радње’ учествује и сема ’адлативност’, тј. ’приближавање локализатору и \nдосезање циља’, при чему се ,,конкретни, просторни односи преносе на план апстрактних \nодноса“ (Бабић 2008: 307). Условно речено, може се рећи да ,,у сваком значењу постоје \n59 \n \nелементи оних других значења“, односно, да су семе ’адлативност’, ’завршетак радње’ те \n’успостављање контакта с циљем радње’ присутне у сваком значењу ,,јер свака радња \nможе бити доведена до краја, баш као што досезање циља у простору подразумева и \nсвршетак радње и контакт с њеним циљем, или као што успостављање контакта с циљем \nрадње није могуће без усмерености и приближавања, укључујући при том и извршење \nрадње до краја“ (Бабић 2008: 307).  \n \nПерифразе  \nа) У корпусу биљежимо велики број примјера метафорских перифраза са глаголом \nдоћи. Издвајамо  примјере перифразе, али истовремено у загради наводимо и конкурентне \nнеперифрастичке изразе: \n Њим је јурнула дрхтавица, па му одједном дође жеља {= пожели} да јој \nсмрска очи, да је удара, свуда, док је не унакази, уништи (Ћосић, К: 83); Без \nмене би свакако седео и чекао смрт да дође {= умре} (Кецмановић, ФЛ: 205);  \n Гледајући једно људско насеље на некој влажној стрмини, ограђено \nпосрнулом оградом, дође ми мисао {= помислих} о правој намени овога света \n(Андрић, ЗПП: 14); Не знам како ми је дошла та мисао {= помислио сам} \nзаправо и није моја већ Хасанова, а ја сам је примио као своју, и хтио га \nнаговорити да је извршимо (Селимовић, ДС: 168); Љуљала се око њега \nзадимљена шума, испадали су од врућине чворови из нагнутих и старих \nдебала, и њему је у главу долазила мисао {= помишљао је} да ће се изгубити \n(Булатовић, ЦПЛПН: 180); Тад, као и његовим људима, први пут му дође \nмисао {= помисли} и нека нејасна жудња {= пожудје, пожели} да се више не \nврати (Црњански, С: 101). \nКао што се из примјера види, перифраза се у истом контексту може супституисати \nнеперифрастичком јединицом којој је семантички потпуно еквивалентна. Друкчије \nречено, за разлику од неперифрастичких конкурената помислити, пожељети који \nпотцртавају архисему, перифраза ставља акценат на диференцијалне семантичке \nкомпоненте, тј. фазну компоненту у реализацији датог процеса, па се тако \n60 \n \nперифрастичким изразима означава почетак појаве неког стања човјека, нпр. у \nконструкцијама мисао дошла реализује се значење ,,појаве мисли, почетак мисаоне \nактивности“ (Барашкина 2007: 295). \nУ метафорским перифразама глагол доћи може имати статус зеугмичког12 глагола, \nшто уочавамо у примјеру: Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека \nнејасна жудња да се више не врати (Црњански: С, 101), будући да везује за себе два \nфункционално истоврсна и синтаксички координирана члана, који су у субјекатској \nфункцији, а то су именице мисао и жудња.  \nПретходно наведени примјери показују да се перифраза може замијенити \nнеперифрастичким конкурентом који јој је потпуно семантички еквивалентан. Међутим, \nпостоје и случајеви када не постоји прави еквивалентни глагол који се декомпонује. То \nпотврђује примјер: \nСамо што је у посљедњих неколико година и у Автовац дошла струја, па се \nдјеца сјете старих прича тек кад вјетар негдје споји електричне жице (Пржуљ, \nДСГ: 70). \nКако се види, у питању је својеврстан перифрастички декомпоновани израз, у \nзначењу ,,електрифицирати“, дакле без правог еквивалентног глагола који се декомпонује. \nУ оквиру метафорских перифраза са глаголом доћи убрајaмo и изразе: \n,,доћи у сукоб“ 13 ,,сукобити се“: \nЗбог тога је некада долазио у сукобе са људима и плаћао глобе код полицијске \nвласти (Андрић, НДЋ: 211); Јер он не би хтео нипошто да се одваја или туђи \nод већине својих сународника, али исто тако не жели да долази у сукобе са \n                                                          \n \n12 М. Ковачевић (2015б: 205) дефинише зеугму ,,као конструкцију у којој један глагол према два (или више) \nсинтаксички истоврсна члана наступа у два (или више) различита значења“. \n \n13 Перифрастички израз доћи у сукоб у рјечницима се наводи у оквиру значења ,,доспети, запасти, бити \nдоведен у неке околности, у неку ситуацију“ (в. Речник САНУ 1966: 638; Речник СЈ 2011: 298). \n61 \n \nвластима, са којима би хтео да је увек у миру и бар формално у складу \n(Андрић, НДЋ: 271). \n,,доћи у сан“  ,,сањати“: \n(...) последње ноћи у Никеји, Сави у сан ненадано дође родитељ његов, \nсветопочивши монах Симеон (Петровић, ОЦСС: 16); Мајка му је ријетко \nдолазила на сан (Кнежевић, З: 91); Бог ће га сам знати како и зашто ми долази \nу сан (Рисојевић, ГУ: 10). \n,,доћи на свијет“  ,,родити се“: \nИ ти, Јакове, и ти, Милија, дошли сте на свијет а да вам очеви нијесу мајке \nпољубили (Братић, СОЗ: 200); Али је убрзо на свијет дошло и друго мушко \nдијете (Братић, ЗХ: 215); Стријељао ме је очима што сам одабрао баш тај дан, \nмјесец и годину да дођем на овај свијет, поред толико других и љепших \nдатума (Братић, ЗХ: 162). \nСвим наведеним примјерима заједничко је то што се перифрастичким јединицама  \nпотцртава сема ’завршетак радње’, насупрот основним синонимима који се своде ,,само на \nименовање дате радње“ (Ковачевић 1991: 60).  Тако, нпр. у перифрази доћи на свијет \nпочетак постојања, тј. долазак на свијет сликовито се описује као ,,физичко кретање \nусмјерено према одредишту које чини свијет као локација на коју трајектор долази“ \n(Цикач 2017: 168). На тај се начин ,,омогућује одсликавање исјечака стварности (а не само \nуказивање на њих)“ (Ковачевић 1991: 61).  \nб) Метонимијску перифразу са глаголом доћи у корпусу репрезентује примјер: \nСад је у тами наслућивао све то и са горчином мислио како и посао иде споро \nи тешко и како ће то једног дана морати доћи и везиру до ушију {= чути, \nдознати} (Андрић, НДЋ: 36). \nКако се види, наведена перифраза доћи до ушију настала је преко метонимије. У \nовој је перифрази, дакле, заступљена метонимијска јединица, која је изражена \n62 \n \nконструкцијом до + генитив, што значи да се ,,обележје спацијалне адлативности \nтранспонује у поље апстрактног адлативног односа“ (Антонић 2007: 34). \nв) Еуфемистичку перифразу егземплификује  примјер:  \nКад дођеш у моје године {= остариш} видећеш, рекао је (Кецмановић, ФЛ: \n191). \nПримјер показује да перифраза добија еуфемистичку, али и ,,естетску функцију“ \nбудући да ,,говорник бира лепше и елегантније десигнате“ (Стојановић 2021: 226) за \nнепримјерене или непристојне садржаје. А ,,улазак у одређено временско раздобље, \nодносно остварење становите зрелости које подразумијева промјену психофизичког стања \nособе“ (Цикач 2017: 165), асоцијативно се повезује са кретањем и доласком до неке тачке \nу простору. \nг) Фразеолошке перифразе потврђују сљедећи примјери: \n,,доћи у главу“  ,,сјетити се, помислити“: \nБога ти, Трифуне, нешто ми дошло у главу не могу да га заплашим ни отерам, \nреци ми, превари ли ти мене икад с другом женом откад се узесмо (Братић, \nЗХ: 74); И најглупљем је дошло у главу да ту некаквом подсмеху и спрдњи \nместа нема (Ненадић, ДЖ: 81); Кад се нађох напољу, богами, свашта ми дође \nу главу (Михаиловић, КЦТ: 53). \n \n,,доћи главе“  ,,убити, / упропастити / уништити кога“: \n– Ђаво ти однио те твоје челе, главе ће нам доћи прије нег стигнемо у Банат \n(Ћопић, НБС: 178); Понека би рекла да ће и њему неко већ доћи главе  \n(Рисојевић, БЏ: 51). \n \n,,доћи под руку“  ,,дохватити“: \nКрали су успут шта им је дошло под руку  (Ненадић, ДЖ: 21); Што му је \nдошло под руку, то је и радио (Ненадић, ДЖ: 42); Бел Ами се извлачио из \nкуће, бежао на улицу и јурцао по крају увлачећи се кроз крхотине стакала \n63 \n \nизломљених излога и извлачио из њих све што би му дошло под руку (Капор, \nЧА: 17); Али време је вршило свој утицај и нови нараштаји су се с временом \nнавикли и измирили с тим да својим ноћним осећањима пуштају маха при \nслабој светлости општинског фењера, а да се не бацају сваки пут на њега \nкаменом, штапом или тврдим предметом који им дође до руке  (Андрић, НДЋ: \n142). \n \n,,доћи себи“  ,,опаметити се, уразумити се“ / ,,освијестити се“: \nСрећом брзо је Кудро дошао себи и схватио какву је будалаштину учинио \n(Ненадић, ДЖ: 174); Лијепо су му поручили да дође себи, али он је мислио да \nга се боје, и није престајао да чини оно што никоме није било од користи \n(Селимовић, ДС: 104); Млади црнац је, после прве несвестице, дошао себи \n(Андрић, НДЋ: 58); Поново ћу задобити свој ореол првака у разреду и седећу с \nтом круном (...), док госпођа Риго не буде дошла к себи од узбуђења и \nсаопштила да ће тај задатак дати да се штампа у ,,Добром пастиру“ (Киш, РЈ: \n36). \n \nКако се види, лексема доћи различито је заступљена у датим фразеолошким \nперифразама, што је мотивисано различитим асоцијацијама  у вези са тим глаголом. Свим \nиздвојеним фразеолошким перифразама заједничко је то што се њима наглашава сема \n’завршетка радње’. \nКако смо видјели, у подлози перифраза чији је конституент глагол доћи налазе се  \nметафора, метонимија, еуфемизам те фразеологизми.  \nг) Основу перифраза могу чинити и декомпоновани предикати. Издвајамо \nпримјере: \nДошао је можда до неког сазнања {= сазнао је} од кога се и сам уплашио \n(Ненадић, ДЖ: 35); Крсман се плашио да постави следеће питање, али нешто у \nњему, упркос страху од сазнања до кога ће можда доћи {= сазнаће}, говорило \nму је да то једноставно мора да уради (КР, 219); (Андрић, ЗПП: 227). \n64 \n \nАнгажовао сам своје најбоље људе из Аненербеа и, после опсежних \nистраживања која су нас коштала много времена и новца, дошли смо до \nзакључка {= закључили смо} да Круна и Копље нису довољни, да су они део \nнеке врсте аријевског Светог тројства (Стојиљковић, КР: 20); У Гламочу, \nзабаченој касаби западне Босне, људи су, под утицајем ,,туристичке грознице“, \nдошли до закључка {= закључили су} да би се и код њих могао ,,развити \nтуризам“ (Андрић, ЗПП: 317); Ако ствари тако гледаш, долазиш до закључка \n{= закључујеш} да је смрт мучење, сада знаш на шта мислим, вјештина \nодржавања живота у патњама (Рисојевић, БЏ: 100). \nВрло брзо је научио војнички занат и исто тако врло брзо дошао до уверења {= \nувјерио се} да је тај посао управо скројен према њиховом бићу (Ненадић, Д: \n66); У тим земљама као да су хотели тако удешени како би сваки који у њима \nпреноћи имао прилике да размишља и дође до уверења {= увјери се} да је \nлепше и боље седети у својој варошици него путовати по свету (Андрић, ЗПП: \n272). \nКао што се из наведених примјера види, основни глагол и перифрастички \n(декомпоновани) \nпредикат \nпотпуно \nсу \nеквивалентни. \nДоћи \nовдје \nима \nстатус \nсемикопулативног глагола, а носиоци лексичког значења су глаголске именице (сазнање, \nзакључак, увјерење). Док се неперифрастичким изразима  закључити, увјерити наглашава \nархисема, перифрастичким изразима се потцртава ,,фазна компонента у реализацији датог \nпроцеса“ (Алановић 2013: 50), а то је, како примјери показују ’резултативност’, тј. \n’завршетак радње’. У Речнику САНУ (1966) и Речнику СЈ (2011) ова се значења дефинишу \nкао ,,размишљањем, проучавањем и сл, открити, установити, нешто“.14 \n                                                          \n \n14 У лексикографској одредници лексеме доћи у поменутим рјечницима не указује се на то да када се овај \nглагол нађе у споју са девербативном именицом  губи своју значењску самосталност, а да именица постаје \nносилац лексичког значења. И. Лазић Коњик (2006: 281) сматра да ,,код глагола, у оквиру дефиниције, треба \nназначити да се дати глагол јавља у споју са именицом која претежно означава радњу (процес), да у том \nспоју глагол нема сопствено лексичко значење или има ослабљено и да је значење датог глаголско-именског \nспоја семантички еквивалентно радњи означеној именицом (или некој другој у зависности од смисла \nименице)“, те да би ,,ваљало навести и све именице које са датим глаголом могу да конституишу \nперифрастички израз“. \n65 \n \nОбиљежавање завршетка глаголске радње, тј. ,,финитивне акционалности“ \n(Мразовић, Вукадиновић 2009: 98), како се види, прецизније се изражава перифрастичким \nизразима. Потврда томе јесте и перифраза: \n,,доћи на мисао“  ,,смислити, сјетити се нечега“: \nУ једном од таквих тренутака, он је дошао на мисао да би се ослободио те \nнелагодности кад би збрисао ону скелу на далекој Дрини (Андрић, НДЋ: 19); \nПриродно је да је човек, у коме је плануо зрачак свести и осветлио природу \nоко њега, врло рано дошао на мисао о једној сталној тачки која би била \nослобођење од робовања томе страху на који је осуђена ,,натура“ и све у њој \n(Андрић, ЗПП: 64); Радећи на једној малој приповеци, дошао сам на ову мисао \n(Андрић, ЗПП: 238); Кад читам у књигама и новинама шта све људи пишу, и \nкако пишу, ја се мање чудим оном настраном владару на Истоку који је дошао \nна мисао да спали све што је записано и написано од људи о људима и \nњиховим мислима (Андрић, ЗПП: 229).  \nУ наведеним примјерима уочавамо да глагол доћи ,,учествује у описивању \nунутрашњих стања човјека тако што улази у састав више или мање идиоматизованих или \nполуидиоматизованих израза и метафорички представља мисаони процес или стање“. А у \nтаквом ,,глаголско-именичком споју фигурира именица која означава ментално стање или \nњегов производ“ (Зализњак 1999: 313). \n’Финитивна акционалност’ омогућава и настанак перифраза, као  нпр.: \nУ тим тренуцима – често би долазило до свађе {= свађали би се} (Кецмановић, \nТЈБВ: 178); Уколико дође до побуне {= побуне се} морнара или уколико се \nпојаве на броду људи Џоа Мамута (Киш, РЈ: 33); (...) мало је ко вјеровао да ће \nглава остати и да ће једног дана доћи до овако веселог сусрета {= срести се} \n(Ћопић, ДНБ: 78); Згодне и бистре девојке напуштале би нас већ после првог \nсастанка, ако би до њега уопште дошло {= састали би се}, чим би виделе како \nкубуримо са новцем (Капор, ЧА: 74); Наша вршњакиња – сестра коју нисмо \nимали, завршила је заједно са нама исте године гимназију, али није имала \nсредстава да настави студије па се прихватила дактилографије као најбржег \n66 \n \nпута да дође до запослења {= запосли се}, радећи у дактило-бироу локалног \nлиста Ослобођење (Капор, ЧА: 76). \n \nЗакључак \nИз досадашње се анализе може закључити да глагол доћи реализује широк спектар \nзначења. Значења која се односе на физичко кретање јесу: ,,поћи, кренути заједно, \nпридружити се“ (нпр. Војкану и мени нису нудили да дођемо с њима) и ,,довести, тј. доћи \nкрећући се превозним средством“ (Голован је лично дошао, аутомобилом додуше). Да је \n,,овај глагол значајан у описивању метафоричког садржаја“ (Стаменковић 2013: 181), \nпотврђује велики број значења која су индукована метафором. Највећи број семантичких \nреализација глагола доћи омогућава семантичка компонента ’адлативност’, па се \nзахваљујући њој, развијају семантеме: ,,настати, наићи, искрснути“, ,,набавити, прибавити, \nснаћи, домоћи се“, ,,стићи до извјесног ступња, границе, стадија у неком послу, обављању \nрадње“, ,,доспјети до неког степена, фазе у неком процесу, развоју, дотјерати“, ,,заузети \nнеко мјесто, положај, стећи неко звање“, ,,настати, наступити“, ,,допријети“, ,,надоћи, \nнабујати“, ,,удати се“, ,,бити у одређеном сродству, род с неким“ и ,,испасти, испадати“. \nПоред семе ’адлативност’, продуктивна је и сема ’завршетак радње’, а на основу ње \nнастају значења: ,,постати, добити изглед чега“,  ,,постати, бити“, ,,обузети, спопасти“,  \n,,произаћи, бити проузрокован“,  ,,наћи се, налазити се негдје, заузети своје мјесто“ и  \n,,наставити се на што, заређати се“. Према томе, сва пренесена, метафорична значења \nглагола доћи убрајају се у мотивисана јер мотивациону базу за њихов настанак чине \nдиференцијалне семе ’адлативност’ и ’завршетак радње’. Осим тога, начелно, може се \nрећи да се наведене семантичке компоненте актуелизују у сваком значењу овога глагола.  \nДоћи је конституент бројних перифрастичких јединица. Најбројнији примјери \nперифраза јесу метафорске перифразе (нпр. ,,дође ми мисао“  ,,помислих“; ,,дође му \nжеља“  ,,пожели“), у којима је наглашена фазна компонента у реализацији датог \nпроцеса. У оквиру ових перифраза, глагол доћи може имати статус зеугмичког глагола, \nшто показује примјер: Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао ( \n,,помисли“) и нека нејасна жудња ( ,,пожудје, пожели“) да се више не врати. \n67 \n \nМетонимијску перифразу у корпусу репрезентује примјер ,,доћи до ушију“  ,,чути“, док \nеуфемистичку перифразу егземплификује примјер ,,доћи у године“  ,,остарјети“. Бројне \nсу и фразеолошке перифразе, у којима своје значење не губи само глагол доћи већ и \nостали конституенти, као нпр. доћи главе, доћи себи, доћи под руку. Такође, фреквентни су \nпримјери са тзв. декомпонованим предикатом, гдје је глагол доћи семикопулативан \nглагол, а глаголска именица носилац лексичког значења декомпонованог глагола, као у \nпримјерима: ,,доћи до закључка“  ,,закључити“, ,,доћи до увјерења“  ,,увјерити се“, \nитд. \n \nГлагол прићи \nОсновно значење глагола прићи гласи ,,идући приближити се“ (Речник СЈ 2011: \n1035). Семичку структуру овога значење чини архисема ’премјештати се у простору’ и \nсеме ’помоћу ногу’ и ’адлативност’, тј. ’приближавање’. Код ове глаголске лексеме \nпосебно је изражена ’адлативност’, ,,при чему је компонента стизања једним делом \nповезана и са перлативношћу, јер овај глагол описује и својеврсно скраћивање раздаљине, \nприближавање, па је једним својим делом усмерен ка опису врсте путање“ (Стаменковић \n2013: 202). Глагол прићи нема развијену полисемију што потврђује мали број значења која \nсмо пронашли у корпусу, али и мали број рјечничких значења.  \nСва ексцерпирана значења глагола прићи потпадају под метафорична, и то \nмотивисана метафорична значења, а то су: (1) ,,стати на нечију страну, удружити се с \nнеким“, (2) ,,прихватити се, латити се (неког посла)“ и (3) ,,настати, наступити“. Наведена \nзначења у корпусу репрезентују сљедећи примјери: \n(1) ,,Стати на нечију страну, удружити се с неким“: \nШта ће бити, ако приђе револуционарима, како би се домогао царских \nризница, и укључи се у пљачку царскога злата? (Драгић, КП: 45); Био је то \nзнак за побуну и Хрвата у Драчеву, крај Габеле, и одметника Ивана Мусића, \nкоји су пришли на страну устаника (Братић, СОЗ: 65). \n (2) ,,Прихватити се, латити се (неког посла)“: \n68 \n \nНи сама није била свјесна зашто је са толиком пажњом пришла читању овог \nтекста (Кнежевић, З: 23); Прилазио је томе послу са сигурношћу и \nсамосвешћу оштроумног богаташког детета, не сумњајући, и не помишљајући \nниједног тренутка да би могао не успети у оном што жели и предузима \n(Андрић, ЗПП: 178); ,,Хоћу да вјешању приђем научно“ (Рисојевић, БЏ: 54); \nКад човек прилази неком послу од свег срца, онда се може очекивати да ће \nпостићи највише што се ту може постићи (Ненадић, Д: 66). \n(3) ,,Настати, наступити“: \nДан се уморио, а ноћ полако прилази, и у тој пукотини времена без свјетлости \nи без таме, свијет се повлачи, губи се његово присуство у нама, а остајемо ми, \nсами (Селимовић, Т: 120).  \nНаведена метафорична значења глагола прићи, као што примјери показују, настала \nсу метафоричком трансформацијом семе ’адлативност’, тј. ’приближавање’. У значењима \n(1) ,,стати на нечију страну, удружити се с ким“ и (2) ,,прихватити се, латити се (неког \nпосла)“ као реакцијска допуна, јавља се бесприједлошки датив. То није случај са \nсемантичком реализацијом (3) ,,настати, наступити“ будући да је у функцији семантичког \nи синтаксичког детерминатора именица која означава дио временског тока. Међутим, и \nовдје се, као у претходно наведеним значењима, наглашава завршна тачка кретања, \nодносно, глагол прићи карактерише обавезна семантичка валентност завршне, коначне \nтачке кретања (в. Мајсак, Рахилина 1999: 53; Јудина 2009: 521). \n \nПерифраза \nУ перифрастичке изразе са глаголом прићи убрајамо примјер: \nЗима је лагано прилазила крају {= завршавала се} као и све што има свој \nпочетак (Братић, ЗХ: 166). \nКако се види, перифрастичка јединица потпуно је еквивалентна неперифрастичкој, \nс тим да на различит начин приказују денотат. Друкчије речено, ,,перифразом се основни \n69 \n \nсиноним, уобичајени и утврђени израз замењује новим, описним, мање обичним, мање \nсажетим“ (Младенов 1980: 199). У наведеној перифрази ,,метафорично представљање \nвременских раздобља повезано је са метафором кретања“ (в. Рубиншејн 2002: 2; Конева \n2010: 70). А овдје се, како видимо, изражава фазно кретање, чији је фокус на завршној \nтачки, односно окончању годишњег доба које је сликовито изражено конструкцијом зима \nје прилазила крају. \n \nЗакључак \nПроведена анализа показала је да глагол прићи реализује невелик број пренесених \nзначења. Сва ексцерпирана значења заснована су на метафори, и то захваљујући семи \n’адлативност’, која је извориште за пренос номинације на нове реалије сличне по \nпредстављању радње, па се тако развијају значења ,,стати на нечију страну, удружити се с \nнеким“, ,,прихватити се, латити се (неког посла)“ и ,,настати, наступити“. Од \nперифрастичких израза са глаголом прићи у корпусу смо пронашли само један примјер, и \nто: Зима је лагано прилазила крају {= завршавала се}, гдје је наглашена завршна тачка \nкретања,  која се, као што уочавамо,  односи на окончање годишњег доба.  \n \nГлагол ући \nСемантички садржај основне реализације глагола ући дефинише се као ,,идући \nдоспети, стићи у неки затворен, ограничен простор, у унутрашњост нечега“ (Речник СЈ \n2011: 1394). Осим архисеме ’кретати се мијењајући мјесто’, семну структуру овога глагола \nчине диференцијалне семе ’адлативност’, ’помоћу ногу’ и ’интралокализација’. \n \nИнтралокализација, тј. унутрашњост локализатора се, према ријечима Д. Вујовић \n(2019: 113), ,,схвата веома широко. Именицом у функцији локализатора означава се било \nкоји затворен простор, нпр. неки грађевински објекат, али и отворен простор, чак и шире \nпространство које је, на неки начин омеђено, ограничено, оивичено, чија унутрашњост, \nодносно део унутар међа, представља место на коме се завршава кретање.“ \n70 \n \nЗа разлику од претходно анализираних глагола, значења глагола ући, осим \nметонимије и метафоре, могу бити индукована и синегдохом. Анализу почињемо од \nзначења која су настала метонимијским преносом. \nМетонимијска значења \nМетонимијски индуковано значење глагола ући је (1) ,,проћи“. Ово значење \nактивира се у семантичкој позицији, као нпр.: \nОпет се пењемо степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште \nгде нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници (Ненадић, Д: 40); \nУшли су дугим каменим ходником, како се Краљу чинило, према сјеверу, па \nдесно, како је Краљ могао разабрати – ка истоку, па степеницама у дубину и \nопет на сјевер, па опет на исток и опет у дубину (Драгић, КП: 46). \nПримјери показују да су у овом метонимијском значењу актуелизоване архисема и \nсеме ’помоћу ногу’ и ’интралокализација’. Архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ овдје \nје присутна као сема нижег ранга, док статус архисеме добија ’перлативност’, односно \n’путања кретања’. Наведена семантичка реализација, како се види, као колокат захтијева \nнавођење модела кроз + акузатив.  \nСинегдохска значења \nЗа разлику од значења ,,проћи“ које је засновано на метонимији, значење ,,доћи \n(некоме), посјетити (некога)“ мотивисано је синегдохом. Код синегдохе, ,,као и код \nметонимије, денотати супститутивних лексема увијек стоје у односу близине или \nсусједности. Док код метонимије близина подразумијева однос ексклузије, искључивања \nденотираних предмета и појава (оне постоје самостално, потпуно одвојено једна од друге), \nдотле код синегдохе однос сусједности или близине увијек подразумијева укључивање – \nинклузију“ (Ковачевић 2015б: 47). Све наведено уочавамо у примјеру: \nЈедном сам, као случајно, ушао к њему док је она ту била (Ненадић, Д: 145).  \nКао што се види, инваријантна семантичка компонента ’премјештати се у \nпростору’ постаје сема нижег ранга, док диференцијална сема основног значења \n71 \n \n’адлативност’ мијења своју функцију и постаје архисема. А ,,остале семе основног \nзначења такође се задржавају као интегралне у пренесеном значењу“ (Бирих 1995: 21).  \n \nМетафорична значења \nСеме \nкоје \nучествују \nу \nметафоричном \nпроцесу \nглагола \nући \nјесу: \nа) \n’интралокализација’ , тј. ’продирање, доспијевање у унутрашњост нечега’, б) ’потпуно \nобухватање \nглаголском \nрадњом \nи \nв) \n’извршење \nглаголске \nрадње’. \nСема \n’интралокализација’ омогућава настанак мотивисаних метафоричних значења глагола ући, \nдок семе префикса у-,  ’потпуно обухватање глаголском радњом’ и ’извршење глаголске \nрадње’ одређујемо као семе које доприносе развитку асоцијативних значења овога \nглагола.  \n а) У мотивисана метафорична значења убрајамо семантичке реализације: (1) \n,,ступити у неку дјелатност, активност, почети учествовати у нечему“, (2) ,,упустити се \nдубље у нешто“,  (3) ,,продријети, забити“, (4) ,,убројати, уврстити“, (5) ,,упасти“ и (6) \n,,унијети“. Ова значења репрезентују примјери: \n(1) ,,Ступити у неку дјелатност, активност, почети учествовати у нечему“: \nНајстарији од четири брата Пашића, он се није женио (у касаби се мислило да \nје и то због Лотике), није улазио у послове ни учествовао у јавном животу \nкасабе (Андрић, НДЋ: 186); Мајка је ушла у трговину храбро, таква је била и \nу другим пословима (Рисојевић, ГУ: 126); ,,Ја сам ушао у тај посао са \nДрагутином жељан брзе и лаке зараде (Стојиљковић, КР: 217); Он улази у \nиздаваштво, објавиће мали роман, предиван је (Кнежевић, З: 200). \n(2) ,,Упустити се дубље у нешто“: \nНећемо улазити у ту причу, јер је дуга, тешка и опасна (Братић, ЗХ: 146); Не \nмогу сад улазити у причу о пијаној вечери на прослави у предузећу, када ме је \nдиректорова секретарица оборила на под (Братић, ЗХ: 77). \n(3) ,,Продријети, забити“: \n72 \n \nЗатим извади иза појаса кратак, широк нож, клекну пред испруженог \nосуђеника и нагну се над њим да му расече сукно од чакшира међу ногама и \nда прошири отвор кроз који ће колац ући у тело (Андрић, НДЋ: 42).  \n(4) ,,Убројати, уврстити“: \nУ то да уђе кућа, грађевине у дворишту, десет ари земље около, службеност \nпута (Ненадић, П: 184).  \n(5) ,,Упасти“: \nОслушкиваху шеве, загледани у необичне кровове Штукштата, са пушкама \nземљи упртим, не смејући много да се премештају с ноге на ногу, да прашина \nне би ушла у намазане цеви (Црњански, С: 129).  \n(6) ,,Унијети“: \nУ Бранковића куће не сме да уђе ниједан комадић нове ношње или обуће \n(Андрић, НДЋ: 138). \nНа основу издвојених примјера примјећујемо да је диференцијална сема примарног \nзначења, \nтј. \nсемантичка \nкомпонента \n’интралокализација’, \nодносно \n’продирање, \nдоспијевање у нешто’ омогућила настанак нових, пренесених  значења глагола ући (1), (2), \n(3), (4), (5) и (6). Наведене семантичке реализације, како се види, \"захтијевају формално-\nсемантичку редупликацију у приједлогу падежног колоката“ (Ковачевић 2015а: 67).  \nб) У асоцијативна метафорична значења сврставамо семантеме: (1) ,,остати дуже и \nпреко одређене границе“ и (2) ,,започети неку годину живота, ступити у одређено доба \nживота“. Ова се значења активирају у семантичкој позицији:  \n(1) ,,Остати дуже и преко одређене границе“: \nЈош је дан, слаб, уморан, сјенке га већ гризу, али мора трајати толико да не \nуђем у ноћ с муком и стидом (Селимовић, ДС: 132).  \n(2) ,,Започети неку годину живота, ступити у одређено доба живота“: \n73 \n \nЖену сам своју мрзео – пород ми је труо изродила: ниједан од моја три златна \nсинчића није ушао у шесту годину живота (Булатовић, ЦПЛПН: 155); Сваки \nтај дан и месец, узет за себе, изгледа несигуран и привремен, али сви заједно \nсачињавају сразмерно најдужи период мира и материјалног напретка што га је \nкасаба икад запамтила, главни део живота оног нараштаја који је у тренутку \nокупације улазио у године пунолетства (Андрић, НДЋ: 205). \nЗначење (1) ,,остати дуже и преко одређене границе“ настало је на основу \nсемантичке компоненте префикса у- која се односи на ’потпуно обухватање глаголском \nрадњом’. За разлику од значења (1), у семантеми (2) ,,започети неку годину живота, \nступити у одређено доба живота“  фокус асоцијативне везе између основног семантичког \nсадржаја ући и овог секундарно именованог налази се у семи префикса у- ’извршење \nглаголске радње’. Реакцијска допуна наведених асоцијативних, као и претходно наведених \nмотивисаних метафоричних значења, јесте у + акузатив. \nПерифразе \nа) У метафорске перифразе са глаголом ући убрајамо сљедеће изразе:  \n,,ући у рат“  ,,заратити“: \nДа дознавши то, срчаније уђемо у рат како бисмо га задобили (Ненадић, ДЖ: \n54).  \n,,ући у моду“  ,,постати познат“: \nОчигледно, били смо им симпатични што смо се тако млади већ определили \nза античку породицу винџија, уместо да као остали наши вршњаци, пијемо \nпиво и вињаке који су тих година улазили у велику моду (Капор, ЧА: 62); \nЈедне ноћи, тако, појави се и млади Матија, који је баш улазио у велику \nпесничку моду (Капор, ЧА: 97); Последњи на свету, могао сам тада да \nзамислим да ће тај тип жене, много година касније, ући у велику моду из које \nће изаћи претеране облине (Капор, ЧА: 147). \n,,ући у траг“  ,,пронаћи кога“: \n74 \n \nТаман што му уђу у траг – он промијени власника (Братић, ТС: 147); Све је \nоставио, тако да смо лако ушли у траг свим тим људима у Босни које је \nспомињао (Рисојевић, БЏ: 142).  \n,,ући у причу“  ,,почети причати“: \nНе могу сад улазити у причу о пијаној вечери на прослави у предузећу, када \nме је директорова секретарица оборила на под (Братић, ЗХ: 77). \nУ датим перифразама са глаголом ући активира се сема ’адлативност’, с тим да се у \nизразима ући у рат, ући у моду те ући у причу потцртава почетак вршења радње или \nпочетак стања. А ,,осим фазне модификације радње, глаголом се означава и стицање новог \nсвојства субјекатског појма, када се реализује у егзистенцијалном значењу“ (Алановић \n2013: 50). То показују сљедећи примјери перифраза: \n,,ући у живот“  ,,постати дио чијег живота“: \nУправљала је судбином целог туцета јеврејских породица, улазила у њихове \nживоте до у најситније појединости, одређивала удаје и женидбе, упућивала \nдецу на школе или занате, слала болесне на лечење, опомињала и грдила \nнерадне и расипне, а хвалила чуварне и предузимљиве (Андрић, НДЋ: 183); \nУлазио сам у Хасанов живот по праву пријатељства, и по његовој доброј \nвољи, али ако сам се надао, или бојао, да ће ми све његово постати јасно и \nпознато, преварио сам се (Селимовић, ДС: 259). \n,,ући у круг просвећеног света“  ,,постати дио просвећеног свијета“: \nЗашто балканске земље не могу да уђу у круг просвећеног света, чак ни преко \nсвојих најбољих најдаровитијих представника? (Андрић, ЗПП: 251). \n,,ући у чији текст“  ,,постати дио чијег текста“: \nМожда све ово и није овако како мени изгледа и можда никад ниједан читалац \nнеће приметити да је та реченица излишна и незаконитим путем ушла у мој \nтекст, а понекад опет уображавам да можда постоје тако будни и \n75 \n \nпроницљиви читаоци који су способни да ту моју игру и варку примете \n(Андрић, ЗПП: 207). \n,,ући у странку“  ,,постати члан странке“: \nНи Пашић није ушао у странку као Пашић (Владушић, О: 152). \nКако се види, код издвојених перифраза ,,семантички саодносну конструкцију чини \nглагол постати који захтева обавезну реализацију партикуларизатора типа члан, део и сл, \nкао управног члана предикативне допуне“ (Алановић 2013: 50). Осим тога, и овдје је, као \nу претходно наведеним перифразама, присутна компонента ’адлативност’. \nб) Еуфемистичку перифразу у корпусу репрезентују примјери: \n,,ући у године“  ,,остарјети“: \nЉуди који улазе у године требало би да припазе на своје разговоре и на те \nсвоје склоности ведрини и лакоћи (Андрић, ЗПП: 26); А кад жена уђе у \nгодине, онда се дешава обрнуто (Андрић, ЗПП: 307). \n,,ући у зрело доба“  ,,остарјети“: \nДоцније, кад су наишла мирнија времена на касабу, односи између две вере \nпостали сношљиви, а њих двојица ушли у зрело доба, они су се спријатељили \nи у шали звали један другог ,,комшија“, јер су им куће биле на два противна \nкраја касабе (Андрић, НДЋ: 129). \n \nПримјери показују да се перифраза употребљава за еуфемизацију, односно \nублажавање  садржаја у вези са одмаклим годинама живота, тј. старошћу. За разлику од \nнеперифрастичког конкурента који потцртава архисему ’унутрашње стање организма’ (в. \nБрач, Бошњак Ботица 2015: 115), перифраза наглашава диференцијалну сему ’извршење \nрадње’. \nв) Фразеолошке перифразе са глаголом ући илуструју примјери: \n,,ушла вода у уши“  ,,изгубити присебност, способност нормалног расуђивања“: \n76 \n \nУшла ми вода у уши, па га више не зарезујем (Михаиловић, КЦТ: 67). \n,,ући у главу“  ,,постати јасан, разумљив (коме)“: \nКоју сам ја само муку видио око било којег школског појма – потешко је то \nулазило у моју округлу и помало чворновату главу (Рисојевић, ГУ: 26). \n,,ући под кожу“  ,,стећи чију наклоност“: \nНајпре ће бити да нисмо, јер док сам ја причао о Анчици, он је ваљда мислио \nна Јелену, а док ми је он поверавао тајне о својој недокучивој и недостижној \nвластелинки, ја сам мислио о првој ноћи са оном лудом курвицом која ми је \nушла под кожу за читав живот (Ненадић, Д: 256). \n \nПримјери показују да се сликовитост и експресивност израза  нпр. ушла вода у уши, \nући под кожу, постиже перифразом подударном са фразеологизмом. Овим се изразима, \nдакле, наглашава ’извршење глаголске радње’. Осим тога, употребом датих фразеолошких \nперифраза веома упечатљиво ствара се слика човјекове немогућности рационалног \nрасуђивања нпр. ушла вода у уши, односно стицања чије наклоности у изразу ући под \nкожу.  \n \nДа закључимо. Секундарна значења глагола ући најчешће се изражавају \nконструкцијом у + именица у акузативу. Међутим, то није случај са метонимијским и \nсинегдохским значењем. Код метонимијског значења ,,проћи“ реакцијска допуна је \nприједлошко-падежна конструкција са приједлогом кроз и именицом у акузативу, а код \nсинегдохског значења ,,доћи (некоме), посјетити некога“ као реакцијска допуна јавља се \nприједлог к са именицом у дативу. У метафоричном преносу значења глагола ући \nучествује диференцијална сема ’интралокализација’ и потенцијалне семе, семе префикса \nу- које се односе на ’потпуно обухватање глаголском радњом’ и ’извршење глаголске \nрадње’. Најпродуктивнија сема ’интралокализација’, тј. ’продирање, доспијевање у нешто’ \nомогућава развитак највећег броја семантичких реализација глагола ући као што су: \n,,ступити у неку дјелатност, активност, почети учествовати у нечему“, ,,упустити се дубље \nу нешто“, ,,продријети, забити“, ,,убројати, уврстити“ и ,,упасти“. На основу семе \n’потпуно обухватање глаголском радњом’ настало је значење ,,остати дуже и преко \n77 \n \nодређене границе“, док је значење ,,ступити у одређено доба живота“ настало \nпреношењем номинације са конкретног плана завршетка кретања у простору на \nапстрактни план ступања у одређено доба живота. Анализа перифрастичких израза са \nглаголом ући показала је да се овим изразима, у чијој основи стоји метафора, изражава \n’адлативност’, која се реализује у фазном значењу (као почетак вршења какве радње), нпр. \n,,ући у рат“  ,,заратити“ или у егзистенцијалном значењу, нпр. ,,ући у чији живот“  \n,,постати дио чијег живота“. Еуфемистичку перифразу репрезентује примјер ,,ући у \nгодине“ / ,,ући у зрело доба“  ,,остарјети“, гдје се као ,,најкарактеристичнија“  издваја \nсема ’извршеност радње’. Наведена сема, такође се потцртава  у фразеолошким \nперифразама, као нпр. ,,ући у главу“  ,,постати јасан, разумљив (коме)“ или ,,ући под \nкожу“  ,,стећи чију наклоност“. \n \nГлагол наићи \nОсновно значење глагола наићи дефинише се као ,,идући, крећући се приближити \nсе, примаћи се, доћи“ (Речник СЈ 2011: 754). Семантичку структуру овог глагола чини \nархисема ’кретати се мијењајући мјесто’ и диференцијалне семе ’помоћу ногу’ и \n’адлативност’. Такође, у диференцијалне семе убрајамо и сему ’ненадане, непланиране \nпојаве локализатора на путу (не)циљног кретања’ будући да префикс на- уз глагол ићи \n,,предодређује значење пунктуалног локализатора“ (Ковачевић 2015а: 68).  \nПренесена значења глагола наићи настају механизмима метонимије, синегдохе и \nметафоре.  \nМетонимијска значења \nУ корпусу смо забиљежили сљедећа секундарна значења глагола наићи која су \nдобијена метонимијом, а то су: (1) ,,доћи крећући се под дејством покретачке силе“ и (2) \n,,свратити, навратити“. Ова се значења активирају у контексту, као нпр.: \n(1) ,,Доћи крећући се под дејством покретачке силе“: \nУто путем наиђе један војни камион и за њим мали војни ауто (Пржуљ, ДСГ: \n64); Ето, замисли да сада наиђу кола (Булатовић, ЦПЛПН: 81); Да све буде \n78 \n \nгоре, наишао је воз, готово да их све изгази (Рисојевић, БЏ: 196); Уколико \nнаилазе кола натоварена сеном, луцерком или житом, хитро се сакрити у \nодводни канал испод друма и сачекати да кола прођу (Киш, РЈ: 113). \n(2) ,,Свратити, навратити“: \nКад с положаја наиђу кући, миловали су по глави и једног и другог и за дар из \nџепова вадили тврди унпрофорски кекс (Пржуљ, ДСГ: 4); Чини ми се да и \nвидим и чујем оног босанског сељака како разговара са партизанима који су \nнаишли у његову кућу (Андрић, ЗПП: 402); Заноћио ту и са сумраком наишао \nу онај собичак у коме су још од после подне били затворени коцкари (Андрић, \nНДЋ: 146) \nКао што се види, при метонимијској транспозицији значења актуелизује се сема \nнижег ранга ’адлативност’, укључујући и архисему ’премјештати се у простору’. У новим, \nпренесеним значењима архисема мијења своју функцију и трансформише се у \nдиференцијалну сему. У значењу (1) ,,доћи крећући се под дејством покретачке силе“ \nархисема постаје ’кретати се под дејством покретачке силе’ будући да су носиоци кретања \nпревозна средства, док ’долазак ради кратког задржавања’ постаје инваријантна \nсемантичка компонента у значењу (2) ,,свратити, навратити“. \n \nСинегдохска значења \nАрхисема ’премјештати се у простору’ фокус је значења (1) ,,доћи, доспјети, \nстићи“,  (2) ,,идући срести некога, сусрести некога“ и (3) ,,идући уочити, видјети нешто, \nнабасати“ која су индукована синегдохом. Нпр.:  \n(1) ,,Доћи, доспјети, стићи“: \nАко наиђеш у непознат крај Херцеговине, умјесто дијете да ти каже: добар \nдан, позваће остале да те заробе (Братић, СОЗ: 63). \n(2) ,,Идући срести некога, сусрести некога“: \n79 \n \nКад год сам и где год сам наишао на људе који су показивали сувише \nразвијену бригу за национални понос и општи интерес или претерану \nосетљивост за личну част и достојанство, увек сам, готово по правилу, \nнаилазио и на ограничен ум, неразвијене способности, тврдо срце и грубу, \nкратковиду себичност (Андрић, ЗПП: 55); Легенда каже да је живео тако сам \nсве док једне ноћи не наиђе на склупчану женску прилику у прњама покрај \nједног зида у луци Хаифе (Капор, ЧА: 178); То је најбоље могло да се види \nкад би наишао на забринута или љутита лица, кад би се ко непажљиво, \nподсмешљиво или грубо опходио са њим (Андрић, ЗПП: 161). \n(3) ,,Идући уочити, видјети нешто, набасати“: \nВраћајући се, Зајфрид је прошао Ћемалуша улицом, гдје је наишао на \nпотпуно демолиран дућан браће Јовичић (Рисојевић, БЏ: 171); Тад смо \nнаишли на плакат концерта, оног истог што сам га слушао на пробама у \nвеликој сали, био сам за њега личније и јаче везан од свих ових што га вечерас \nслушају (Селимовић, Т: 140); А онда смо наилазили на хрбате и хриди од \nсамих облутака од огромних камених јаја и финог шљунка са речног дна \n(Драгић, КП: 30); Кад човек пређе мост, излазећи из касабе, и напусти главни \nдрум који скреће десно, низ реку, па се спусти до саме речне обале, наилази \nна уску камену стазу која иде улево од моста (Андрић, НДЋ: 103); И кад сам \nвећ помишљао да би најбоље било да се вратим у нашу јазбину где је довољно \nтопло и довољно смрдљиво да ми из костију растера новембарску студен а из \nноса кисели воњ смрти која је била свуда око мене, наиђох на онај чудесни \nспруд чистог светлуцавог песка, који је ту доспео незнано како (Ненадић, Д: \n214).   \nУ значењу (1) ,,доћи, доспјети, стићи“ чувају се семе примарног значења, с тим да \nинваријантна семантичка компонента ’кретати се мијењајући мјесто’ постаје обична \nинтегрална сема, док статус архисеме добија диференцијална сема ’адлативност’, односно, \n’приближавање локализатору’. Исти је случај и са значењима (2) ,,идући срести некога, \nсусрести некога“ и (3) ,,идући уочити, видјети нешто, набасати“ с тим да у овим \n80 \n \nсемантичким садржајима архисема постаје ’случајна, непланирана појава локализатора на \nпуту’. Ова значења, како се види, захтијевају навођење допуне – на некога, на нешто. \n \nМетафорична значења \nУ мотивисана метафорична значења глагола наићи убрајамо семантеме на чији су \nразвитак утицале семе: а) ’адлативност’ и б) ’изненадни, случајни долазак’. Издвајамо \nпримјере: \n (1) ,,Наступити, настати“: \nКише су престале, наишло је топло сунчано вријеме, готово без икаква \nпрелаза (Селимовић, ДС: 233); Када наиђоше страшне сарајевске зиме, тенор \nје, кажу, спавао у кантама за смеће прекривајући се ђубретом, остављао је \nсамо отвор за уста (Капор, ЧА: 52); Наилазила је јесен (Андрић, ТХ: 65); \nДоцније, кад су наишла мирнија времена на касабу, односи између две вере \nпостали сношљиви, а њих двојица ушли у зрело доба, они су се спријатељили \nи у шали звали један другог ,,комшија“ (Андрић, НДЋ: 29); Наилазили су сати \nкад се и последња светлост у касаби гаси, али прозори на касарни били су још \nједнако осветљени (Андрић, НДЋ: 166); Стигла старост и наишла времена \nкоја нису добра (Андрић, НДЋ: 270); Наиђе један тренутак кад човјек постане \nконачно свјестан губитка, кад више не може да буде храбар (Селимовић, Т: 7); \nКад наиђу тешка мутна времена и учестају сукоби и узбуне међу људима, \nотвори се одједном Библија на њеним најтамнијим страницама (Андрић, ЗПП: \n14); Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће (Ћопић, ОРЛ: \n116); Услед фебруара месеца наиђе залутао топао дан са јаким сунцем, тихим, \nмодрим морем и неуништивим зеленилом шуме и вртова (Андрић, ЗПП: 314); \nПосле кише, наилазио је прохладан сумрак који је њему изгледао пун обећања \n(Андрић, НДЋ: 164); Управо је наишло вријеме његових лијепих снова \n(Селимовић, О: 71); Бива да наиђе у људском животу тренутак кад се излаз \nнигде не види и не наслућује, кад човек осећа да је изгубљен, он и све што је \nикад његово било или могло бити (Андрић, ЗПП: 145); Али шта вреди његово \n81 \n \nслабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани (Ненадић, Д: 215); Кад наиђу \nнесигурна и опака времена, у народу се почињу ширити гласине и испредати \nсвакојаке приче (Братић, ЗХ: 42). \n(2) ,,Јавити се,  појавити се“: \nНога је врела, и као да је распорена цијела, оштар бол наилази на махове \n(Селимовић, Т: 114); Само кад наиђе бол, не мислимо ни на шта, несрећни \nсмо и огорчени, и знамо само за тај тренутак муке (Селимовић, Т: 119). \n(3) ,,Захватити, обузети“: \n (...) наиће ће мисао о смрти, очекивао сам да је поклопи црни облак, видјећу \nто по тами на њеном лицу (Селимовић, ДС: 330); Бојим се да не наиђе немир \n(Селимовић, Т: 14). \n(4) ,,Напасти, спопасти, задесити“: \nИ свакоме ко је хтео да га слуша доказивао да је и водовод само  једно од \nзнамења за непридвиђена зла која ће пре или после наићи на касабу (Андрић, \nНДЋ: 215); Кад наиђе нека болест на нас, ми се увек изненадимо, и у том \nизненађењу има неке горчине и побуне, као против мучког препада и \nнеправде (Андрић, ЗПП: 51); Очигледно је да се он свакој бризи која на њега \nнаиђе даје цео и да се троши и ломи без поштеде, док је не реши или не \nпреболи (Андрић, ЗПП: 271). \n(5) ,,Случајно или трагајући наћи, пронаћи, уочити нешто“:  \nОтворио сам књигу насумце и наишао на причу о Александру Македонском \n(Селимовић, ДС: 213); Ту и тамо орнитолози су наилазили на чеке, својеврсна \nобележја куражи и вештине претходног господара (Петровић, ОЦСС: 177).  \n(6) ,,Доспјети, запасти (у неке тешкоће), суочити се с тешкоћама“: \nПрва (и велика) је у томе да личност у свом расту наиђе на несавладљиве \nпрепреке и отпоре и да тако буде заустављена или изнакажена (Андрић, ЗПП: \n82 \n \n80); И поред свих тешкоћа, незнања и неповерења на које је наилазио, Давил \nсе надао да ће успети да бар преко своје побожне и паметне жене осигура \nнеки утицај на фратре и католички свет (Андрић, ТХ: 65).  \n(7) ,,Изазвати, створити код некога неку реакцију, расположење, став“: \nМеђу њима, са слугом, и један Скадранин, трговац што је овде наишао на \nгостољубље у своме повратку са Севера (Петровић, ОЦСС: 12); Не читај \nмемоаре бивших политичара и моћника, јер ћеш наићи на правдања да они ни \nза шта нису криви нити су ишта знали (Братић, ЗХ: 238). \nКако се види, значења (1) ,,наступити, настати“ и (2) ,,јавити се, појавити се“ \nнастају метафоричном трансформацијом семе ’адлативност’. Примјери показују да у \nиздвојеним значењима функцију семантичког и синтаксичког детерминатора има \nинаниматни референт. Ријеч је о именицама темпоралне семантике усљед чега се глаголом \nнаићи означава факт смјене догађаја у времену, што показују примјери (1), односно о \nапстрактној именици бол, као што уочавамо у примјерима (2).  \nСемантичка компонента ’изненадни, случајни долазак’ мотивациони је фокус за \nразвитак значења: (3) ,,захватити, обузети“, (4) ,,спопасти, задесити“, (5) ,,случајно или \nтрагајући наћи, пронаћи, уочити нешто“, (6) ,,доспјети, запасти (у неке тешкоће), суочити \nсе (с неким тешкоћама, сметњама, препрекама)“ и (7) ,,изазвати, створити код некога неку \nреакцију, неко расположење, став“. Изузев значења (3), све остале семантеме остварују се \nу синтаксичко-семантичком окружењу које захтијева навођење допуне на некога, на \nнешто.  \nПерифразе \nОд перифрастичких израза са глаголом наићи у корпусу смо забиљежили само \nједан примјер метафорске перифразе:  \n,,наићи на глас / шапат“  ,,чути“: \nОн изненађује као горски извор без шума и гласа на који случајно наиђете \n(Андрић, ЗПП: 309); Разочаран и још у недоумици, свет се враћао са \n83 \n \nМезалина белим, широким друмом и како је дубље улазио у варош све је \nвише наилазио на неодређен и уплашен шапат о атентату који је јутрос \nизвршен у Сарајеву, о убиству надвојводе Франца Фердинанда и његове жене, \nо прогонима Срба, који се очекују на све стране (Андрић, НДЋ: 296). \nКао што уочавамо, перифрастичка јединица семантички је еквивалентна \nнеперифрастичком конкуренту. Док неперифрастички конкурент, глагол чути потцртава \nархисему ’перципирати звукове чулом слуха’, перифраза наићи на шапат наглашава \nсемантичку компоненту ’изненада, случајно’.  \n \nЗакључак \nАрхисема ’кретати се мијењајући мјесто’ фокус је метонимијских трансформација \n,,доћи крећући се под дејством покретачке силе“ и  ,,свратити, навратити“. За реализацију \nових семантема, поред трансформисане архисеме, важно је учешће једне од \nдиференцијалних сема основног значења глагола наићи, а то је како је анализа показала, \nсема ’адлативност’. Осим метонимијских трансформација, мутација архисеме ’кретати се \nмијењајући мјесто’ догађа се и код значења која су индукована синегдохом. Тако се \nизмјена ранга основне и пратеће компоненте архисеме огледа у значењима ,,доћи, \nдоспјети, стићи“, ,,идући срести некога, сусрести некога, набасати на некога“ и ,,идући \nуочити, видјети нешто, набасати“. Код ових значења инваријантна семантичка компонента \nпостаје ’случајна, непланирана појава локализатора на путу’. Метафорична значења \nглагола наићи мотивисана су трансформацијом сема ’адлативност’ и ’изненадни, случајни \nдолазак’. Семантичка компонента ’адлативност’ омогућила је развитак значења \n,,наступити, настати“ и  ,,јавити се, појавити се“, док трансформацијом семе ’изненадни, \nслучајни долазак’ настају значења: ,,спопасти, задесити“, ,,захватити, обузети“, ,,случајно \nили трагајући наћи, пронаћи, уочити нешто“, ,,доспјети, запасти (у неке тешкоће), суочити \nсе (с неким тешкоћама, сметњама, препрекама)“ и ,,изазвати, створити код некога неку \nреакцију, неко расположење, став“. Од перифрастичких јединица, чији је конституент \nглагол наићи, забиљежили смо метафорску перифразу ,,наићи на глас / шапат“  ,,чути“, \nгдје се потцртава семантичка компонента ’изненадни, случајни долазак’. \n84 \n \nГлагол заћи \nОсновна семантичка реализација глагола заћи дефинише се као ,,крећући се \nуклонити се с видика, замаћи иза нечега“ (Речник СЈ 2011: 404). Семну структуру овога \nглагола чини архисема ’премјештање у простору’ и семе нижег ранга ’адлативност’ и \n’циљ је кретања одређен задњом страном локализатора’. И. Клајн наводи да је префикс за- \n,,један од семантички најсложенијих и најнеодређенијих, без иједног прототипског \nзначења, а са много нијанси које се могу различито тумачити и које граматичари \nразличито класификују“ (Клајн 2002: 251). Полисемичност овога префикса, како истиче Д. \nВујовић, ,,одражава се донекле и у семантици глагола кретања творених са њим који могу \nда се реализују у неколико значења, али већина њих има једно, основно значење, а тек се \nнеколико појављује у другим значењима“ (Вујовић 2019: 109). Које ће семантичко \nобиљежје овога префикса омогућити настанак пренесених, метафоричних значења глагола \nзаћи, показаћемо у наставку рада. Најприје наводимо значења која су настала \nметонимијом. \n \nМетонимијска значења \nMетонимијски индукована значења глагола заћи су: (1) ,,проћи са стране, иза леђа“ \nи (2) ,,залутати“. Ова значења активирају се у контексту, као нпр.: \n (1) ,,Проћи са стране, иза леђа“: \nБио ја конзервативан ил не био, не волим ја да мени неко залази иза леђа! \n(Ћопић, ДНБ: 129). \n (2) ,,Залутати“: \nПометен слуђен убрзо је изгубио путељак, зашао у некакав шибљак, замрсио \nсе у врзину, угазио у поток, сасуљао се у дубоку вододерину и умало при томе \nврат није сломио (Ненадић, ДЖ: 92); Уз зле слутње, преподобном је на рамена \nзастало и кајање – што је уопште слао гласнике у Маглич, једина војска у \nоколини Спасовог дома била је сасвим зашла у мукле пределе (Петровић, \nОЦСС: 107). \n85 \n \nНа основу издвојених  примјера уочавамо да се у семантичким реализацијама (1) и \n(2) актуелизују како семе нижег ранга тако и архисема. Архисема ’кретати се мијењајући \nмјесто’ присутна је у наведеним значењима као сема нижег ранга, те тако  у значењу (1) \n,,проћи са стране, иза леђа“ статус инваријантне семантичке компоненте добија  \n’перлативност’, док у семантеми (2) ,,залутати“ архисема постаје ’случајно скретање са \nжељеног пута’.  \n \nСинегдохска значења \n \nЗначење која су индукована синегдохом јесу: (1) ,,ући, ступити“ и (2) ,,доћи, \nсвратити“. Као нпр.: \n \n(1) ,,Ући, ступити“: \nНо и та друга олуја бесова брзо се стишала, кад зађоше у Баварску, \nосиромашену и изгладнелу (Црњански, С: 104); И ретко један другоме у кућу \nзалазе (Михаиловић, КЦТ: 10); Биртија је била на самом крају издужена \nпредграђа, уз главни друм, а како је по свему личила на оне старинске \nбосанске ханове, једина уточишта човјеку путнику, у њу је најрадије залазио \nсвијет са села (Ћопић, БСБ: 162); Пробаш ли заћи у шуму, осјетићеш као да те \nнеко свлачи (Братић, ЗХ: 147); Ви нисте залазили у нашу цркву (Кнежевић, З: \n37); Све оне сподобе са својим ситним ишчашењима лепог понашања: \nгаламџије спроћу државног поретка, утајивачи пореза, ситне лопуже, \nпреваранти, (...), кривоклетници,  чедоморке, који непрописно штроје вепрове \nи бесправно утицавају бикове, који крадимице у државну шуму са секиром \nзалазе (Ненадић, П: 62); Тек када се клачина распламса, када увелико сви \nзађоше у шуму, у потјеру, матичар објасни да је то хајка на чувеног \nодметника (Братић, СОЗ: 113); Никада нисам био ни у чијој хотелској соби, то \nми напросто као гимназијалцу није било ни допуштено, а није било ни неке \nпотребе да тамо залазим (Рисојевић, ГУ: 177); Надала се добром послу, нашла \nпоуздану особу, вјероватно из радикалских редова, који се мувао по \n86 \n \nГосподској улици и залазио у кафану ,,Балкан“ (Рисојевић, ГУ: 205); Велике \nсу шансе да дубоко зађу у француску територију (Стојиљковић, КР: 108).  \n(2) ,,Доћи, навратити“: \nПрегази га и зађе у села у којима су га знали (Булатовић, ЦПЛПН: 70); \nПотказивачи се нису усуђивали да зађу у те крајеве, страшно се причало да ту \nнегде вреба само потоње време (Петровић, ОЦСС: 54); Нико јој није причао \nкуд то њезин Миле залази, код њих у Босни никад се тако нешто није ни \nпомињало нити га је, канда, било, али овдје, у Банату, све се чешће чује како \nсе та и та млада жена у селу не либи да се упусти с ,,туђим човјеком“ (Ћопић, \nНБС: 251); Чули смо да тај човек залази овде (Владушић, О: 104).  \n \n У семантемама (1) ,,ући, ступити“ и (2) ,,доћи, навратити“ такође су актуелизоване \nархисема и сема ’адлативност’. Међутим, за разлику од метонимијских индукованих \nзначења, која имају нову, самосвојну архисему, у овим семантемама статус архисеме \nдобија сема нижег ранга примарног значења глагола заћи, а то је ’адлативност’.  \n \nМетафорична значења \n \nа) У мотивисана метафорична значења глагола заћи сврставамо семантичку \nреализацију чији настанак омогућава сема ’циљ је кретања одређен задњом страном \nлокализатора’, а то је (1) ,,спустити се иза хоризонта“. Издвајамо примјере: \n(...) нешто је страшно вечерас, мјесец дуго неће заћи (Селимовић, ДС: 53); \nПоследњи зраци сунца које залази за лијештанском косом задржавају се и \nломе на белом и блештавом лицу те куће (Андрић, НДЋ: 100); Седео је у \nколима опијен мирисом тек сакупљеног сена и гледао како сунце залази за \nхоризонтом, црвено (Киш, РЈ: 45); Видите, сунце већ залази (Киш, РЈ: 45); \nКада зађе сунце, она их покупи (Киш, РЈ: 71); Кад Сунце на Западу залази, на \nИстоку се, у исти час, јавља (Црњански, С: 54); Постоји само неки високи \nдоксат, светао од сунца које залази, са лозом и девојком која гледа и чека на \nкога ће да баци струк калопера (Андрић, НДЋ: 196); И он се греје на том \n87 \n \nсунцу, које је зашло, како се никад није огрејао на оном стварном што над \nкасабом свакодневно излази и залази (Андрић, НДЋ: 197); То је она светла \nжељена стаза великих подвига, а тамо на далеком њеном крају, тамо је царски \nград Бруса са истинским богатством и законитим наслеђем, а тамо је негде и \nсунце које је зашло (Андрић, НДЋ: 203); Није ни приметила да напољу залази \nСунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу \nбрда, врбаци, острва и није више чула шум воде (Црњански, С: 166); Срце ме \nболи кад помислим да постоји сад негде нека планина са које бих још \nнеколико тренутака могао гледати сунце, а мени је овде одавно зашло \n(Андрић, ЗПП: 152); Чим сунце зађе, за мене престаје време писања (Андрић, \nЗПП: 234); Када ћира свира испред тунела, то он умирује подземне силе, а \nкада сунце зађе, ћира схвати да је узалуд јурио (Братић, СОЗ: 211); Предвече, \nкад сунце зађе, једна висока блиједа жена је излазила из куће, полако шетала \nпо башти, или сједила на бијелој вртној столици, затрпана јастуцима \n(Селимовић, О: 122); Осећам само да негде сунце залази, али не знам да \nпостоје предели изван ових које видим (Андрић, ЗПП: 352); Тек што је зашло \nсунце и избледео један од најлепших залазака на свету, паде нека ноћ, пуна \nнеизвесности и дрхтавице и са њом безимени, безмерни јад кратког живота \nбез циља и смисла и мисао на смрт као избављење (Андрић, ЗПП: 261); Сунце \nје давно зашло (Андрић, ЗПП: 261). \nПримјери показују да се заједнички елемент основне и секундарне семеме глагола \nзаћи – ,,спустити се иза хоризонта“ налази у семантичкој компоненти ’циљ је кретања \nодређен задњом страном локализатора’. У функцији семантичког и синтаксичког \nдетерминатора, како се види, јесу именице које означавају небеска тијела. \nб) У асоцијативна метафорична значења глагола заћи убрајамо семантеме: (1)  \n,,упустити се у нешто“, (2) ,,ступити у одређено доба живота“ и (3) ,,зарадити се, задубити \nсе у посао“. Ова се значења актуелизују у семантичкој позицији, као нпр.:  \n(1) ,,Упустити се у нешто“: \n88 \n \n– Хоће Ниџекања, у свашта ће тај заћи – спремно дочекује врагометни \nВеселица (Ћопић, БСБ: 63); – Ћути, ћути, трпи, не залази у мушке послове \n(Ћопић, НБС: 189); Дода ли се стабло кедра, заћи ћемо у фантастику, јер то \nдрво у овим крајевима не расте (Братић, СОЗ: 136).  \n(2) ,,Ступити у одређено доба живота“: \nЖиви двадесет, тридесет година, залази у четрдесете, а својим поступцима \nкао и својим речима не престаје да изазива неспоразуме и сукобе, и стално је \nу противречности са својим правим бићем (Андрић, ЗПП: 86).  \n(3) ,,Зарадити се, задубити се у посао“: \nПекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ \n(Ћопић, БСБ: 18).  \nКао што се из  примјера види, захваљујући семантичком обиљежју префикса за-  \n’ингресивност’, тј. почетак радње или стања’ настају значења (1) и (2). Наведена значења \n(1) ,,упустити се у нешто“ и (2) ,,ступити у одређено доба живота“ добијају се помоћу \nреакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом типа у + акузатив. \nСемантичка компонента префикса за- јесте и ’дуже упуштање у неку радњу’. А ова \nсемантичка компонента захваћена процесом метафоричне трансформације омогућује \nреализацију значења (3) ,,зарадити се, задубити се у посао“. Ово значење, како примјер \nпоказује, омогућује детерминатив у инструменталу послом, којим се исказује ,,случајни, \nнехотични узрок као разлог непожељних посљедица“ (в. Ковачевић 2012: 145). \n \n \nПерифраза \nВеома је мали број перифрастичких израза са глаголом заћи. У корпусу смо \nпронашли само примјер  еуфемистичке перифразе заћи у године. Нпр.: \n ,,заћи у године“  ,,остарјети“: \n89 \n \nА кад зађемо у године, почињемо да нагињемо, неко пре а неко после, \nстварним, ограниченим предметом разговора, ведријем и блажем тону у \nсвему, врло често лакоћи, веселости, па и ласцивности у конверзацији \n(Андрић, ЗПП: 25); Познато је да многи људи, кад зађу у године, постају \nтврди на пари (Андрић, ЗПП: 44); Кад човек почне да залази у године, све \nвише постаје осетљив на временске промене и ход годишњих доба (Андрић, \nЗПП: 108); Кад човек зађе у године, изгледа му све што се по улицама и \nкафанама пева мање-више ружно и бесмислено, и чини му се да се укус маса \nстално квари и погоршава (Андрић, ЗПП: 271); Кад људи зађу у године и \nвидно и осетно стану да губе снагу, они се бране како најбоље могу од онога \nод чега се одбранити не може (Андрић, ЗПП: 388). \nНаведени израз заћи у године потпада под еуфемизам, у чијој је подлози перифраза, \nкоја се употребљава за ,,ублажавање непристојних или чак одређеној ситуацији \nнепримјерених садржаја“ (Ковачевић 2015б: 173). За разлику од неперифрастичког \nконкурента који наглашава основну сему ’постати стар’, перифраза заћи у године ставља \nакценат на сему префикса за-, ’ингресивност’, којом се означава почетак стања старости. \nЗакључак  \nСекундарна значења глагола заћи добијају се механизмом метонимије, синегдохе и \nметафоре. Метонимијски садржаји овога глагола јесу: ,,проћи са стране, иза леђа“ и \n,,залутати“. Код ових семантичких реализација присутна је архисема ’кретати се \nмијењајући мјесто’, али као сема нижег ранга, док у значењу ,,проћи са стране, иза леђа“ \nстатус архисеме добија ’перлативност’, односно ’случајно скретање са жељеног пута’ у \nзначењу ,,залутати“. Механизмом синегдохе настају значења: ,,ући, ступити“ и ,,доћи, \nсвратити“. У овим значењема, како смо показали, инваријантна семантичка компонента \nпостаје ’адлативност’. Метафорична значења глагола заћи добијена су захваљујући семама \n’циљ је кретања одређен задњом страном локализатора’, ’ингресивност’ и ’дуже \nупуштање у неку радњу’. Семантичка компонента ’циљ је кретања одређен задњом \nстраном локализатора’ мотивациона је база за повезивање основног садржаја глагола заћи \n– ,,крећући се уклонити се с видика, замаћи иза нечега“ и секундарног ,,спустити се иза \nхоризонта“. Метафоричном трансформацијом семе ’ингресивност’ настају значења \n90 \n \n,,упустити се у нешто“ и ,,ступити у одређено доба живота“, док је трансформацијом семе \n’дуже упуштање у неку радњу’ добијено значење ,,зарадити се, задубити се у посао“. Од \nперифрастичких јединица са глаголом заћи забиљежили смо израз ,,заћи у године“  \n,,остарјети“, гдје се наглашава сема ’ингресивност’.  \n \nПроведена анализа пренесених значења адлативних глагола кретања показала је да \nглагол доћи као прототипични представник ове групе остварује најшири спектар значења. \nНајзначајнији активатор метафоричких процеса глагола којима се означава долазак, \nстизање до неке тачке у простору јесте семантичка компонента ’адлативност’, која \nомогућава развијање највећег броја значења глагола доћи, прићи и наићи. Осим поменуте \nсемантичке компоненте, продуктивна је и сема ’интралокализација’, која је мотивациони \nфокус за развитак метафоричних значења глагола ући и сема ’изненадни, случајни \nдолазак’, захваљујући којој настаје велики број значења глагола наићи. Дакле, највећи број \nметафоричних значења анализираних адлативних глагола кретања настаје на основу \nпродуктивности диференцијалних сема, што значи да потпадају у групу мотивисаних \nметафоричних значења. \nАдлативни глаголи у перифразама служе као фазни модификатори радње. Тако се у \nперифрастичким изразима чији су конституенти глаголи доћи и прићи потцртава \nзавршетак радње, док се глаголом ући наглашава почетак радње. Изузетак чини глагол \nнаићи, којим се потцртава семантичка компонента ’изненада, случајно’.  \n \n \n \n \n91 \n \n3. 2. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА АБЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА \n \nАблативност подразумијева напуштање, удаљавање од почетне тачке кретања. \nГлаголи који означавају аблативно усмјерено кретање јесу: (1) отићи, (2) поћи, (3) изаћи и \n(4) сићи. ,,Типичан глагол којим се исказује аблативна концепција кретања је глагол \nотићи“ (Вујовић 2019: 39). С тим у вези, најприје полазимо од анализе значења овога \nглагола.  \nГлагол отићи \nОсновна семантичка реализација глагола отићи дефинише се као ,,напустити неко \nместо, удаљити се“ (Речник СЈ 2011: 882). Семну структуру овог глагола чини архисема \n’кретати се мијењајући мјесто’ и диференцијална сема ’аблативност’, тј. ’удаљавање’. \nЗначење аблативности којим префикс од- модификује мотивни глагол подудара се са \nпросторним аблативним значењем приједлога од- ,,одвајање, напуштање, удаљавање“. \n \nМетонимијска значења \nУ метонимијски индукована значења глагола отићи убрајамо: (1) ,,поћи, кренути“, \n(2) ,,отпутовати“, (3) ,,доћи (некоме), посјетити некога)“ и (4) ,,удаљити се трчећи“. \nИздвајамо сљедеће примјере:  \n(1) ,,Поћи, кренути“: \nОн ће отићи у свет, неће се више никада вратити у село (Киш, РЈ: 53); Дечак \nсе опет спрема да оде у свет (Киш, РЈ: 105); Најстарији и најбољи Турци из \nвароши одлазе често у Црнчу као на неки хаџилук, да поседе и поразговарају \nса Шемсибегом (Андрић, НДЋ: 138); Кад не би у касаби нашао друштво које \nму треба за игру, одлазио је чак у други кадилук (Андрић, НДЋ: 146); Са тим \nдукатом Букус је без много размишљања отишао сутра у Устамујића хан, \nувукао се у онај собичак где се готово у свако доба дана и ноћи окреће карта \n(Андрић, НДЋ: 154); Као чудо су гледани први грађани који су истог дана \nотишли у Сарајево, свршили неки посао и увече се враћали кући (Андрић, \n92 \n \nНДЋ: 238); У касаби се говорило да је отишла у неки санаторијум крај Беча \n(Андрић, НДЋ: 286); И поред свог политичког, друштвено корисног рата, \nтетка Соња, мада православка, одлазила је сваке недеље у католичку цркву \nсветог Анте на Бистрику (Капор, ЧА: 36); Него се, чим је загустило – \nспаковала и са дјецом отишла у Загреб (Кецмановић, ТЈБВ: 24); Кум Раденко \nје на почетку рата погинуо код сластичарне ,,Палма“, а кума и Вања отишле \nсу у Аустралију (Пржуљ, ДСГ: 8); Милан и Медо су журили кући јер се дјечак \nдоговорио са оцем да данас оду до Црвеног крста да виде има ли каквих \nвијести о несталим Граховљанима (Пржуљ, ДСГ: 21); Није ни видјела ни чула \nмајку, која је из заједничког купатила носила плави пластични лавор пун \nопраног веша и викала за њом да се добро обуче и оде у мензу по ручак \n(Пржуљ, ДСГ: 25); Маријана узе дебелу зимску јакну и оде на Дрину (Пржуљ, \nДСГ: 29); ,,Пустио сам Ану... моју супругу... да оде на један добротворни бал \nсама“ (Стојиљковић, КР: 218); Запамтила је како су момци с пјесмом отишли \nна Скадар да се бију, и није прошло много, а из оне даљине дође лелек и \nбивао је све јаснији (Драгић, КП: 179); Затим се без поздрава окрену и оде \nпутем којим је дошла (Драгић, КП: 226); А следећег јутра сам отишао у \nпродавницу обуће (Кецмановић, ФЛ: 196); Упорни бирташ оде и у своје село \n(Ћопић, БСБ: 164); Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због \nлечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта му је Богдан казао \n(Ненадић, Д: 14); Зар не видите да никакве туге у њој нема што јој муж одлази \nна опасан пут са кога се можда ни вратити неће? (Ненадић, Д: 72); Нас \nдвојица смо те ноћи отишли на југ (Ненадић, Д: 265); Једне године, биће да је \nто било у јесен 1913, мајка је отишла први пут на Косово, да посјети, како \nнам је свечано рекла, ослобођену колијевку српства (Рисојевић, ГУ: 127). \n(2) ,,Отпутовати, одвести се“: \nУ ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца \n(Ћосић, К: 37); А за мене су овако мислили: тај сигурно јесте ударен, али кад \nто њему дође, он предосети, па седне у кола и оде у његову луду Југославију \n(Михаиловић, КЦТ:  11); Мој отац одлази сутра колима по њу (Ћопић, ОРЛ: \n93 \n \n112); Он одлази чамцем, далеко од острва, на пучину, осјећа се усамљен и \nслободан, или у шуму, у таму, у ноћ, воли кад је невријеме, вјетар и таласи, и \nдржи неодржане говоре, баца у вјетар понеку ријеч, узвик, неку крњу \nреченицу, и више осјећа него што каже (Селимовић, О: 5); Од априла до \nоктобра, Ружић је ујутро бродом одлазио у град, а увече се враћао кући, с \nмного пакета које су му с брода носила дјеца (Селимовић, О: 124). \n(3) ,,Доћи (некоме), посјетити некога)“: \nСа писмом у руци одлазила је код сестре и зета (Андрић, НДЋ: 275); Не без \nмного плача, искамчила је од кир Аранђела обећање, да ће отићи до \nпатријарха Шакабенте и да ће измолити, некако, свештеника, који ће је од \nједног брата одрешити, а за другог привенчати (Црњански, С: 87); Ако није у \nкафани, кажу да је отишо код сестрића у Куљаву, или на Броћенац, да тражи \nонога са самоходном машином и да глави с њим некакве послове (Драгић, \nКП: 174); Драженовићу је наређено да оде попу-Николи и да са њим расправи \n(Андрић, НДЋ: 173); Ријетко је Гаврило одлазио код бабе Гоше, јер је мал \nпазио до самог мрака, па би преспавао на штали (Кнежевић, З: 55); – Ја бих \nжељела да сада одемо код Ане, молим те, одведи ме код своје сестре \n(Кнежевић, З: 212); Премрзли под јелама тражимо ђе бисмо какав конак \nнашли, ђе бисмо код јатака отишли, који би нам приготовио млаке воде и \nцијеђа да се умијемо и подавимо ове уши што нас гризу дан-ноћ (Драгић, КП: \n114); Одем до Лауша да га питам хоће ли дозволити да за косидбу поделим \nдесетак врећа јечма (Ненадић, Д: 251); Кад одеш Глушцу, најбоље је да одмах \nпризнаш све што је о теби написано, понуди сместа да платиш шта кошта или \nспреми ћебе за прдекану (Ненадић, П: 62); У реду, често сам одлазила њему у \nстан, али он је увек био тако фин и тако пажљив, никада ништа није покушао \nа веома ми је много помогао поправљајући моје почетничке песме (Ненадић, \nП: 139); Није имала клавир, одлазила је код ученица и показивала им вјежбе \n(Рисојевић, ГУ: 57); На некој добротворној лутрији за сирочад, добио је пинг-\nпонг астал, мрежицу, два рекета и три лоптице, па смо одлазили код њега да \nиграмо стони тенис у огромној, пустој трпезарији (Капор, ЧА: 37).  \n94 \n \n(4) ,,Удаљити се трчећи“: \nОнда би узимао хлеб завијен у ланени убрус, захваљивао (још једном) и \nодлазио трком да обрадује своју мајку (Киш, РЈ: 47). \nУ свим наведеним примјерима архисема ’премјештати се у простору’ извориште је \nметонимијских значења. Она је, дакле, присутна у значењима (1), (2), (3) и (4), али као \nсема нижега ранга.  У значењу (1) ,,поћи, кренути“, осим архисеме, актуелизује се и сема \n’аблативност’, тј. ’удаљавање од почетне тачке кретања’, а ова семантема глагола отићи \nдобија нову архисему ’ингресивност’. Семичка структура метонимијске лексеме у \nзначењу (2), како примјери показују, укључује нову инваријантну семантичку компоненту \nнеприсутну као сему у саставу примарног значења, а то је ’удаљити се крећући помоћу \nпревозног средства’. \n,,Када је у питању смер кретања“, како наводи Н. Миланов (2016: 47, у фусноти), ,,у \nсекундарним значењима префиксирани глаголи кретања могу имати супротно значење у \nодносу на примарно“. Ово запажање ауторке Миланов потврђује управо значење (3) ,,доћи \n(некоме), посјетити некога)“. И овдје архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ губи свој \nстатус и постаје диференцијална сема, тј. ,,мијења своју функцију у структури датог \nзначења“ (Бирих 1995: 20), а нова архисема постаје ’адлативност’. У значењу (4) ,,удаљити \nсе трчећи“, као што уочавамо, инваријантна семантичка компонента постаје ’кретати се \nубрзано’. \n \nМетафорична значења \nа) У мотивисана метафорична значења глагола отићи сврставамо семантичке \nреализације: (1) ,,напустити, оставити некога“ и (2) ,,просути“. Ова значења \nегземплификују примјери:  \n(1) ,,Напустити, оставити некога“: \nПрије два мјесеца Милорад је сањао зиму, снијег и колону старих предратних \nпријатеља како од њега одлазе (Пржуљ, ДСГ: 12); Онда му рекли да је Мујо \n95 \n \nотишо од њих, да држи бусију у Облој глави и надгледа цијели крај, па кад \nму се учини да доље окуком иде патрола или џандари, он их почасти (Драгић, \nКП: 127); Тако је адвокат Бајор, који је свирао виолу, можда мало премекано, \nотишао је од нас, одједном незадовољан свим и свачим, говорећи стално да је \nу соби хладно и зашто се не ложи, мада је био октобар и није било претјерано \nхладно, онда зашто сада Дворжак, када је уобичајено да овакви квартети \nсвирају Хајдна (Рисојевић, ГУ: 168). \n(2) ,,Просути“: \n,,Не смијем их...“ – каже – ,,отворит, док се слегну, оће да букне пиво и оде \nсве по долини“ (Драгић, КП: 154). \nЗначење (1) ,,напустити, оставити некога“, како се види, добијено је метафоричном \nтрансформацијом семе ’аблативност’ па као колокат захтијева навођење модела од + \nгенитив. А овај колокат ,,индивидуализира општеаблативно значење префикса од-“ \n(Ковачевић 2015а: 67). Такође, сема ’аблативност’ повезује основно значење глагола \nотићи – ,,напустити неко мјесто, удаљити се“ и секундарно значење (2) ,,просути“. Ово је \nзначење дакле, настало преношењем номинације с плана ’удаљавања од почетне тачке \nкретања’ на ’удаљавање предмета из одређеног простора’. \nб) Асоцијативна метафорична значења глагола отићи обухватају сљедеће \nсемантеме: (1) ,,пружати се, простирати се“, (2) ,,проширити се, пронијети“, (3) ,,проћи, \nминути, протећи“, (4) ,,пропасти, нестати“, (5) ,,остати без нечега, изгубити нешто“ и (6) \n,,продати“. Наведена значења активирају се у семантичким позицијама, као нпр.:  \n(1) ,,Пружати се, простирати се“: \nА стари Хаџи-Зуко, који је два пута ишао на ћабу и коме је прешло деведесет \nгодина, каже да неће проћи један људски вијек, а турска граница ће отићи чак \nтамо на карадењиз, на петнаест конака одавле (Андрић, НДЋ: 92).  \n(2) ,,Проширити се, пронијети“: \n96 \n \nГлас да се ћуприја неће моћи подићи отишао је далеко, ширили су га и Турци \nи хришћани, и све је више добијао облик чврстог веровања (Андрић, НДЋ: \n29). \n(3) ,,Проћи, минути, протећи“: \nПутили ме и преносили у кућице шаше, а ја се давим од снијета кукурузнога, \nне смијем ни кинути, нити се накашљати јер ће ми живот отићи као и онога \nкоји ме носи (Драгић, КП: 112); Љето је отишло, брда око Сарајева губе своју \nсвјежу зелену а навлаче жуту боју у безброј нијанси (Рисојевић, БЏ: 118); Не \nзато што више није било потребе за џелатима, него је с Аустријом и мојим \nоцем отишло вријеме мајстора (Рисојевић, БЏ: 255). \n (4) ,,Пропасти, нестати“: \nОде аустроугарска власт, на примјер, и дође наша (Рисојевић, ГУ: 105); Стајао \nје послушно (...), али је мисао његова отишла далеко, богзна куда и како \nдалеко (Селимовић, ДС: 52); И сви се запрепаштено питају, куд је отишло \nњегово знање о коме су и мудериси говорили с признањем (Селимовић, ДС: \n42); У трен ока све се око мене волшебно претворило опет у речи које су као \nигра нечујних звукова, лакше од сенке невидљивих птица – одлетеле далеко \nод мене, у тишину, у заборав, у непостојање, тамо где одлазе речи кад то \nпрестану да буду, кад изгубе значење и испадну из употребе (Андрић, ЗПП: \n211). Како летњи дани иду, праћени хладним и тромим ветром који промиче \nопустелим улицама, грађани Ниша као да чекају да зло које их је задесило оде \nсамо од себе (Стојиљковић, КР: 32). \n (5) ,,Изгубити на картама, прокоцкати“: \nУбрзо, Милан је опет изгубио сву готовину. Тада странац предложи да играју \nза мат, па за земљу и имање. (...) Тако је отишао дорат, а за њим још два \nтоварна коња, па краве и телад (Андрић, НДЋ: 149).  \n(6) ,,Продати“: \n97 \n \nПреживели су некако рат продајући из куће све што су стигли. Најпре је \nотишао грамофон заједно са свим плочама које су слушале ,,глас свог \nгосподара“ (Капор, ЧА: 27). \nКао што се види, овај тип метафоричних значења развија се захваљујући \nфакултативним, потенцијалним семама основног значења глагола отићи. Аналошким \nповезивањем семе ’распростирање кретања по површини’ развијају се значења (1) \n,,пружати се, простирати се“ и (2) ,,проширити се, пронијети“. У семантичкој реализацији \n(1) ,,пружати се, простирати се“ означава се простирање границе, те се ,,статични однос \nдоживљава се као динамични“ (Шарић 2014: 23), па према томе, глагол отићи реализује \nфиктивно кретање.15 За разлику од овог значења, у семантеми (2) ,,проширити се, \nпронијети“, као објект локализације појављује се именица глас. Будући да је носилац \nкретања именица инаниматног значења, долази до промјене у семантици глагола отићи.  \n  Семантичко обиљежје префикса од- које се односи на ’завршетак, окончање \nрадње или стања’ основ је за асоцијацију која је индуковала семантичке садржаје (3), \n,,проћи, минути, протећи“, (4), ,,пропасти, нестати“, (5) ,,изгубити на картама, прокоцкати“ \nи (6) ,,продати“. Семантичка реализација (3) ,,проћи, минути, протећи“, како наводи \nМакејева (2002: 87), развила се ,,на основу појмовне везе кретања и времена и постала је \nоснова за означавање краја објективне стварности према асоцијацији окончања, завршетка \nвременског периода са прекидом постојања“. У осталим наведеним значењима (4), (5) и \n(6), која имају извориште у семи ’завршетак, окончање радње или стања’, фокус је лексема \nотићи, док су оквир како апстрактне именице (нпр. мисао, знање), тако и конкретне \nименице које означавају аниматне референте (нпр. коњ, крава), али и инаниматне објекте  \n(нпр. грамофон).  \nПерифразе \nУ реализацији перифраза са глаголом отићи учествују: а) метафора, б) еуфемизам \nи в) фразеологизми. \n                                                          \n \n15 Наведени термин преузели смо од Љ. Шарић (2014). Под фиктивним кретањем ауторка подразумијева \n,,појављивање глагола кретања у контекстима у којима се описују смјештај или тополошке карактеристике \nстатичних објеката“ (Шарић 2014: 24).  \n98 \n \n а) Метафорске перифразе у корпусу репрезентују примјери: \n,,отишли погледи“  ,,погледати“: \nПоглед му је и нехотице одлазио – онамо, намо, за брда она (Драгић, КП: 35); \nТаман тако је један сједио на пароплову док су се приближавали Навијорки, \nкад је палубом овладала неприродна тишина и кад су сви погледи отишли \nнапријед: пред њима се указало чудо (Драгић, КП: 159). \n,,отићи у висину“  ,,повисити се“: \nА могло се, све док у томе нисам толико претјерао да сам пореметио крвни \nпритисак и пулс, све отишло у висину (Рисојевић, ГУ: 229). \n,,отићи на студије / на занат“  ,,посветити се чему“: \nИ раније, за првих двадесетак година аустријске окупације, бивало је да \nмладићи из касабе одлазе на студије, али нити су били у оволиком броју, ни \nнадахнути овим духом (Андрић, НДЋ: 238); Уз помоћ националних \nпросветних друштава сада већ одлазе на универзитете и сељачки синови и \nдеца ситних занатлија (Андрић, НДЋ: 239); Дјеца су им, као и сва дјеца на \nострву, давно отишла од куће (рано оду, на занат или на школе, послије се \nријетко враћају) (Селимовић, О: 87). \n,,отићи у калуђере / у хајдуке“   ,,бити, постати (оно што се допуном исказује)“: \nПијанство га је, од вечерњег ваздуха, још једном хватало и са изјавама да ће \nотићи у калуђере опет отпоче (Црњански, С: 183); Ако одеш у хајдуке, \nчинићеш насиље, зашто би се онда на њих љутио (Селимовић, ДС: 201); \nМлади доктор права отишао је у новинаре и постао члан социјалистичке \nстранке (Андрић, НДЋ: 275);  (...) не воли да иде у синагогу ни да помаже \nпреко распуста у дединој магази, а прича да ће отићи у глумце или постати \nтако нешто друго славно и необично (Андрић, НДЋ: 283); – Охо, Сајане, оде \nти у пјеснике – изненади се командант (Ћопић, БСБ: 146); За њега кажу да је \nпобио многе рођаке зато што нијесу отишли у партизане (Братић, СОЗ: 151); \n99 \n \nНе зна, није сигуран, можда и не би отишао у партизане; кад цијелог живота \nније учинио ништа изузетно, зашто би баш тада, али ко зна? (Селимовић, О: \n98); Али да се није десила она глупост и несрећа, може бити да би отишао и у \nпартизане (Селимовић, О: 98). \nСвим наведеним перифрастичким јединицама, у чијој је основи метафора, као што \nуочавамо, наглашава се семантичка компонента која се односи на ’почетак кретања’. \nДрукчије речено, у овим изразима ,,аблативност се транспонује у инхоативност“ \n(Алановић 2013: 45). А ’инхоативност’, односно ’почетак кретања’ јесте ,,карактеристични \nдетаљ“, који доприноси схватању цјелине. Осим тога,  у перифрази нпр. отићи у калуђере, \nглагол отићи ,,појављује се у улози инхоативно-егзистенцијалног оператера, чије се \nлексичко значење може свести на ’већ постати калуђер“ (Арсенијевић 2003: 138). \nб) Еуфемистичке перифразе репрезентују примјери:  \n,,отићи на онај свијет“ / ,,отићи под земљу“  ,,умријети“: \n(...) да смо сви рођени на исти начин, са истим изгледима, и да ћемо отићи са \nовог света ко пре, ко касније (Капор, Ф: 13); Он воли њу која се брани и бори, \nне, није истина да је мртва, није отишла, није (Ћосић, К: 242); Волела бих то \nвише него ишта знати пре него што одем на онај свет (Братић, ЗХ: 74); Мајка \nје бдјела крај тог Николе, стављала му хладне облоге, држала га за руку, као \nда га држи да не оде на онај свијет (Рисојевић, ГУ: 10); Били смо спремни да \nидемо на барикаде, од којих нећемо одступити све док не извојујемо слободу \nили одемо на онај свијет (Рисојевић, ГУ: 98); Ја ионако јамачно одлазим под \nземљу, да ме једу црви, и сасвим је извесно да више нећу бити међу живима \nкада ти будеш читао ове редове (Кецмановић, ФЛ: 242); Жена ми је раније \nотишла на онај свијет (Селимовић, О: 187); Зна се ред како треба умирати и с \nовога свијета одлазити, па и њезин Ниџо, ма како био гунђав и својеглав, \nипак ће се тога попридржати (Ћопић, НБС: 253); ,,Мој је Станимир на онај \nсвијет отишао у најљепшој свили и ботани...“, огласи се Госпава, једина која \nхоће да буде мушкарац а не жена (Братић, СОЗ: 6); Док један честит, радан и \n100 \n \nу сваком погледу исправан човек, одлази данас са овога света, овде видимо \nкако се неки томе радују (Ненадић, ДЖ: 197). \nЕксцерпирани примјери показују да у основи перифразе стоји еуфемизам. То значи \nда се у оквиру цјелокупне перифрастичке конструкције, лексемом отићи ублажава \nнеперифрастички, конвенционални еквивалент умријети. Док глагол умријети потцртава \nархисему \n’завршетак \nживота’, \nперифраза \nотићи \nса \nовог \nсвијета \nнаглашава \nдиференцијалну сему ’аблативност’, односно, ’удаљавање од почетне тачке кретања’. \nНаведене перифрастичке јединице заправо су добијене метафоричким повезивањем \nвјерске представе о одласку, тј. преласку у други свијет. Друкчије речено, овим се \nизразима на сликовит начин  ,,наглашава и увјерење да смрт није крај, већ одлазак на боље \nмјесто, јер селидба у људскоме искуству увијек означава и нови почетак“ (Кружић, \nТанацковић Фалетар 2019: 412). \nв) Фразеолошке перифразе у вези са глаголом отићи илуструју сљедећи примјери: \n,,оде глава“  ,,умријети, изгубити живот“: \nОде глава ако сазна, али и ако га ухвате, неко ће већ доћи да га свети \n(Рисојевић, БЏ: 44); Добро је што ми је шешир висок, па му је горњи дио \nпразан, иначе – оде глава (Ћопић, ОРЛ: 145). \n,,отићи низ воду“  ,,пропасти“: \nПа нећете, ваљда... да све оде низ воду? Да припадне... држави? (Кецмановић, \nФЛ: 209).  \nКако се види, сваки од конституената фразеологизама који се налазе у саставу \nперифразе, губи своје значење те фразеологизам као цјелина има ново, самосвојно \nзначење. Код издвојених фразеолошких перифраза оде глава и отићи низ воду посебно се \nистиче сема ’завршетка, окончања радње или стања’.  \n \nДа закључимо. Пренесена значења глагола отићи настају механизмом метонимије \nи метафоре. Метонимијски индукована значења овога глагола јесу ,,поћи, кренути“, \n101 \n \n,,отпутовати, одвести се“, ,,удаљити се трчећи“ и ,,доћи (некоме), посјетити некога)“. У \nовим значењима архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ трансформише се у: \n’ингресивност’ (значење ,,поћи, кренути“), ’удаљити се крећући се помоћу превозног \nсредства’ (значење ,,отпутовати, одвести се“), ’кретати се убрзано’ (значење ,,удаљити се \nтрчећи“ и ’адлативност’ (значење доћи (некоме), посјетити некога). За реализацију \nиздвојених метонимијских значења поред трансформисане архисеме битно је учешће бар \nједне од диференцијалних семантичких компонената, а то је ’аблативност’, како је анализа \nи показала. Наравно, изузетак је значење ,,доћи (некоме), посјетити некога)“, гдје је \nпоменута сема у потпуности десемантизована будући да се овом семантичком \nреализацијом означава супротно значење у односу на примарно, тј. означава се \n’приближавање \nлокализатору’. \nЗначења \nкоја \nсу \nмотивисана \nметафоричном \nтрансформацијом диференцијалне семе ’аблативност’ јесу ,,напустити, оставити некога“ и \n,,просути“. \nФакултативне \nсемантичке \nкомпоненте \nкоје \nомогућавају \nнастанак \nасоцијативних метафоричних значења глагола отићи јесу ’распростирање кретања по \nповршини’ и сема префикса од- која се односи на ’завршетак, окончање радње или стања’. \nНа основу компоненте ’распростирање кретања по површини’ настају значења \n,,проширити се, пронијети“ и ,,пружати се, простирати“. Повезивање основног значења \nглагола отићи и секундарних семантичких реализација: ,,проћи, минути, протећи“, \n,,пропасти, нестати“, ,,остати без нечега, изгубити нешто“ и ,,продати“, како смо показали, \nврши се на основу семантичке компоненте префикса од-, ’завршетак, окончање радње или \nстања’. Глагол отићи компонента је перифрастичих јединица у чијој су подлози метафора, \nеуфемизам те фразеологизам. Тако се метафорским перифразама са овим глаголом \nнаглашава  семантичка компонента која се односи на ’почетак кретања’,  еуфемистичким \nперифразама, као нпр. ,,отићи на онај свијет“ / ,,отићи под земљу“  ,,умријети“ \nпотцртава се сема ’аблативност’, док је за фразеолошке перифразе, као нпр. ,,отићи низ \nводу“  ,,пропасти“ најкарактеристичнија сема ’завршетак, окончање радње или стања’.  \n \n \n102 \n \nГлагол поћи \nПримарно значење глагола поћи дефинише се као ,,почети ићи, кретати, упутити \nсе“ (Речник СЈ 2011: 975). Семну структуру овога глагола чине архисема ’кретати се \nмијењајући мјесто’ и диференцијалне семе ’аблативност’, ’помоћу ногу’ и ’ингресивност’. \nОно што глагол поћи диференцира у односу на претходно анализиране глаголе јесте то \nшто ,,од свих префикса који долазе уз глаголе кретања једино префикс по- локално не \nмодификује основни глагол, него има инхоативно значење“ (Ковачевић 2015а: 69). Такође, \nи Авилова (1976: 273) истиче да префикс по- ,,најочигледније од свих префикса изражава \nингресивност“, тј. почетак радње.  \nПренесена значења глагола поћи која смо забиљежили у корпусу настају \nмеханизмом метонимије, синегдохе и метафоре. Наводимо примјере у којима се реализују \nова значења: \nМетонимијска значења \nМетонимијски индукована значења глагола поћи су: (1) ,,саобраћати“, (2) \n,,пловити“ и (3) ,,полетјети“. Нпр.:  \n(1) ,,Саобраћати“: \n(...) иако је време за полазак истекло, и без обзира на то што аутобуси на \nмеђуградским линијама у последње време полазе према утврђеном возном \nреду – овај сигурно да касни (Кецмановић, ФЛ: 26). \n(2) ,,Почети пловити“: \nПођем чамцем, вријеме мало чудно, али мислим, неће бити ништа, кад, насред \nводе, а небо се одједном смрачи, хукну вјетар, море се узбурка (Селимовић, \nО: 155). \n (3) ,,Полетјети“: \nМалено јато као да нађе невидљив путак – пође небесима (Петровић, ОЦСС: \n112). \n103 \n \nКако се види, при метонимијском преносу актуелизују се семе ’аблативност’ и \n’ингресивност’, укључујући и архисему ’кретати се мијењајући мјесто’ која је присутна \nкао сема нижег ранга. У значењу (1) ,,саобраћати“ нова архисема постаје ’кретати се под \nдејством покретачке силе’ будући да функцију субјекта заузима именица која означава \nпревозно средство. У семантичком садржају (2) ,,почети пловити“ архисема постаје \n’кретати се помоћу превозног средства по води’. Овим секундарним значењем глагола \nпоћи, како истиче Д. Вујовић (2017: 404) ,,осим кретања човека“, може да се ,,именује и \nкретање самог превозног средства којим се кретање одвија“. Семичка структура \nметонимијске лексеме у значењу (3), како се из примјера види, укључује нову архисему \n’кретати се помоћу крила’. \n \nСинегдохска значења \nЗначење глагола поћи које је настало механизмом синегдохе јесте (1) ,,отићи с \nодређеног мјеста, удаљити се“. Оно се активира у семантичкој позицији: \n(...) слушам га као из даљине, мобилисан је као љекар, јуче је пошао од куће, \nвећ је уморан од пута и чекања, а тамо је вјероватно још горе (Селимовић, Т: \n7). \nПримјер показује да архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ постаје обична сема у \nовој семантичкој реализацији,  док ’аблативност’, која је заправо ,,кључна компонента \nовог глагола“ (Стаменковић 2013: 198), добија статус архисеме у синегдохском значењу. \nУсмјереност глагола поћи овдје се постиже помоћу глаголске допуне исказане \nприједлошко-падежном конструкцијом од куће.  \n \nМетафорична значења \nа) У мотивисана метафорична значења убрајамо семантичке реализације које су \nнастале захваљујући семи ’ингресивност’,  као што су: (1) ,,почети“, (2) ,,почети тећи“, (3) \n,,почети лити“, (4) ,,почети се забављати“ и (5) ,,почети се одвијати, дешавати се“. Нпр.: \n104 \n \n(1) ,,Почети“: \nТреба поћи од људи, људских ликова и доживљаја, а описујући њих све ће \nнаше мисли наћи своје место, чак и оне којих дотле нисмо били ни свесни, и \nкоје нам се тек при писању и описивању јављају (Андрић, ЗПП: 192).  \n (2) ,,Почети тећи“: \n Крв му пође на уста (Стојиљковић, КР: 251). \n (3) ,,Почети лити“: \nКад је кум загризао, сузе су му пошле на очи и није могао да дође до даха \n(Пржуљ, ДСГ: 8); Нешто врло, врло смешно да се она зацени од смеха, да јој \nчитаво тело задрхти, затрепери, заталаса, да јој сузе пођу на очи (Ненадић, Д: \n259); А онда би и сузе пошле саме (Булатовић, ЦПЛПН: 42). \n (4) ,,Почети се забављати“: \nАли у почетку су с мангупима хтеле да пођу и гимназијалке, ухватила би се и \nпонека студенткиња (Михаиловић, КЦТ: 32). \n(5) ,,Почети се одвијати, дешавати се“: \nИ раније је било свађе међу њима; више пута би се псовкама извикао на њу; \nоћутала би и идућег дана све би пошло по старом (Ћосић, К: 33). \nДати примјери показују да у семичкој структури метафоричних значења (1), (2), \n(3), (4) и (5) у први план долази сема ’ингресивност’. У значењу (1) ,,почети“ \n’ингресивност’ је заправо инваријантна семантичка компонента, а глагол поћи у овој \nсемантичкој позицији прелази у лексичко-семантичку групу фазних глагола будући да \nозначава почетну фазу радње. Значења (2), (3) и (4) настају на исти начин, тј. преношењем \nноминације са плана почетка премјештања у простору на план почетка истицања какве \nтечности , што уочавамо у примјерима (2) и (3), односно на план почетка љубавног односа \nизмеђу мушкарца и жене у примјеру (4). Такође, почетно значење глагола поћи остварује \n105 \n \nсе и у примјеру (5), гдје је ријеч о ,,метафоричком преносу са кретања у простору на \nкретање у времену“ (Ивановић 2009: 42).  \n б) Групу асоцијативних метафоричних значења глагола поћи чине семантичке \nреализације: (1) ,,раширити се, распростријети се“, (2) ,,напасти некога, навалити на \nнекога“, (3) ,,угледати се на некога“ и (4) ,,прожети“. Наведена значења настају на основу \nсема ’распростирање кретања по површини’ и пратећих сема префикса по-, и то семе \n’дистрибутивност’ и семе ’радња која је (из)вршена у извјесној, малој мјери’. Издвајамо \nпримјере у којима се реализују асоцијативна метафорична значења глагола поћи:  \n(1) ,,Раширити се, распростријети се“: \nГомилицом пође слаб жамор (Ћопић, НБС: 211). \n (2) ,,Напасти некога, навалити на некога“: \nНе знам шта бих све учинио да су пошли на мене, као некад, али ме није \nуплашило толико очију, окренутих у мене, као кубуре (Селимовић, ДС: 321); \nАћим је стегао песнице и пошао на њега, претио је и псовао, и помињао ноћ \nкад га је са залеђеним чакширама, кад крова за њега нигде не беше, примио у \nкућу (Ћосић, К: 132); Виђеше Турци да не могу изаћи на крај са Змијањцима, \nа и Змијањци се опет уморише од дугог и неприкидног војевања, па се \nпогодише да чувају у Стражицама стражу и да по мало војују с Турцима кад \nби на кога пошли (Кочић, П: 7). \n (3) ,,Угледати се на некога“: \n (...) а његов син под Милошем Обреновићем церовим младарима тукао је \nПреровце по крстима и туру, и сада, то село око шупљег бреста пред \nопштином сложно слуша њега, Аћима, спремно да и у смрт пође за њим \n(Ћосић, К: 121); Само, хоће ли Прерово сада поћи за њим, као некад за \nВасилијем? (Ћосић, К: 99). \n (4) ,,Прожети“: \n106 \n \nЈованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и \nшумно га понесе некуд навише (Ћопић, ОРЛ: 121); Ледена језа пође пре воде \nуз глежњеве и листове рашчеречених ногу (Булатовић, ЦПЛПН: 103). \n’Распростирање кретања по површини’, као сема која је захваћена процесом \nметафоричне трансформације индукује значење (1) ,,раширити се, распростријети се“. \nРијечи се преносе од човјека до човјека, па се у томе огледа њихово кретање, тј. \nпростирање, те се глаголом поћи у датоме контексту означава распростирање, ширење \nнеразговијетног говора више људи.  \nСемантичко обиљежје префикса по- које се односи на ’дистрибутивност’ омогућава \nразвитак значења (2) ,,напасти некога, навалити на некога“ и (3) ,,угледати се на некога“. \nПримјери показују да радњу обавља више субјеката – аниматних референата, а глагол \nпоћи у семантичкој реализацији (2) прелази у лексичко-семантичку групу глагола борбе (в. \nБрач, Бошњак Ботица 2015: 115). Значење (2) ,,напасти некога, навалити на некога“, како \nсе види, добија се помоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом \nтипа на + акузатив. И у семантеми (3) ,,угледати се на некога“ радњу врши више лица, али \nза разлику од претходно наведеног значења, овдје је детерминатор уз лексему \nупотријебљену у метафоричном значењу означен просторном метонимијом, и то \n(под)типом ,,назив насељеног мјеста / краја – житељи тог мјеста/ краја“ (в. Ковачевић \n2015б: 38). Ово значење глагола поћи као колокат захтијева навођење модела за + \nинструментал.  \n Заједнички елемент основног и секундарног значења глагола поћи (4) ,,прожети“ \nналази се у семи префикса по-, ’радња која се одвијала извјесно, краће вријеме’. У овоме \nсинтаксичко-семантичком окружењу, као што уочавамо, глагол поћи реализује \nконтинуативно значење.16 \n \n \n                                                          \n \n16 Термин континуативно значење преузели смо од И. Клајна (2002), који под континуативним глаголима \nподразумијева глаголе ,,са значењем вршења радње за извесно краће време“ (Клајн 2002: 276, према \nСтевановић 1964: 464). \n107 \n \nПерифразе \nПерифрастичке јединице чија је компонента лексема поћи у основи имају: а) \nметафору, б) метонимију и в) фразеологизме.  \nа) Поћи је конституент  метафорске перифразе у примјерима: \n,,поћи за неког  ,,удати се“: \nЗбог његових дугих трепавица и пошла је за њега мислећи да је његова \nнеобична моћ у њима (Ненадић, ДЖ: 22); Па, ет’, кад би она и пошла за ме, ђе \nби’ је довô (Кочић, П: 114); И она, Симка, једва чека да га мртвог нагази два \nметра у смоницу, па после да се вуцара са слугама, да газдује, живи као \nкнегиња, јер је и она ради дуката пошла за њега (Ћосић, К: 28). \n У метафорској перифрази поћи за неког посебно се истиче сема ’почетка радње’. \nДрукчије речено, значење ,,удати се“ настало је метафоричним преносом, гдје почетак \nпремјештања у простору и ступање у брачну заједницу повезује сема ’ингресивност’. Тако \nсе ,,осликава цијела конкретна ситуација посредством једног иманентног елемента те \nситуације, док основни синоним ту ситуацију само именује дистингвирајући је од свих \nсродних“ (Ковачевић 1991: 61). \nб) Метонимијску перифразу репрезентују примјери: \n,,поћи погледом  ,,погледати“: \nБурсаћево је добро име – мирно потврди Миле Цепелин и све очи пођоше {= \nсви погледаше} десном углу сале гдје је у тамном мушком капуту, у црној \nмарами, сједјела Николина матер, Марија (Ћопић, НБС: 212); – Пребиће њему \nнеко и ову једину, индивидуално! – учено закрекета Миле Бањац и пође \nочима {= погледа} по рашћућореним дјевојчурцима (Ћопић, НБС: 173); (...) \nали му се оно ,,брате“ учини одвећ богорадно и он пође погледом {= погледа} \nнавише и диже се у недохватне ратничке висине (Ћопић, НБС: 219); Баба се \nсневесели и одједном охладњела и пуста пође погледом {= погледа} по \nзидовима око себе као да се пита гдје ли је ово доспјела (Ћопић, НБС: 247). \n108 \n \nУ наведеној перифрази, како се види, заступљена је метонимијска јединица. \nПерифраза поћи погледом потпуно је еквивалентна неперифрастичком конкуренту \n,,погледати“ будући да се односе на исти денотат. Међутим, разликују се у \nсигнификативном значењу, па се перифрастичким изразима са глаголом поћи потцртава \nсемантичко обиљежје које се односи на ’почетак радње’, тј. ’ингресивност’.  \nв) Фразеолошке перифразе у корпусу репрезентује примјер: \n,,поћи за руком“  ,,успјети“: \nОд прве му је пошло за руком оно што је у читању најтеже, да раздвоји \nслепљене речи и да одгонетне скраћења (Ненадић, ДЖ: 53); Иако се деспина \nтрудила да прикрије своју зловољу према Мари, није јој то сасвим полазило за \nруком (Ненадић, ДЖ: 57); Неки су запиткивали Петрашина да им каже како \nму је тако што пошло за руком (Ненадић, ДЖ: 61); Четврте или пете вечери \nпође му за руком да се савлада и остане код куће (Андрић, НДЋ: 147); Њима \nће вероватно поћи за руком да и за ову чудну годину нађу објашњење и да јој \nодреде право место у историји света и развоју човечанства (Андрић, НДЋ: \n280); Покушавао је свом лицу да прида израз свирепости, али је био свестан \nда му то тешко полази за руком (Булатовић, ЦПЛПН: 50); Између мраморја \nтетурале су се црне фигуре гробара, којима никако није полазило за руком да \nсе удаље од блештавог товара на даскама (Булатовић, ЦПЛПН: 135); Албин и \nЕлбин тата је знао да у рату не може бити побједника и зато је покушавао да \nизмири зараћена племена, али му то није полазило за руком (Пржуљ, ДСГ: \n13);  Али то полази за руком само изузетним људима чија дела бацају своју \nсветлост и на наш пут (Андрић, ЗПП: 107); Тек у неко доба ноћи полази нам \nза руком да смиримо крвоток, погасимо привиђења и ућуткамо наопаке мисли \n(Андрић, ЗПП: 378). \nФразеологизам поћи од руке структурна је компонента перифразе и овим се \nизразом наглашава сема префикса по- ’извршеност радње или стања’. \n \n109 \n \nЗакључак \nАнализа показује да је у полисемантичкој структури глагола поћи најпродуктивнија \nсемантичка компонента ’ингресивност’, с обзиром на то да је присутна у већини \nпренесених значења, како метонимијских тако и метафоричних. ’Ингресивност’ се \nактуелизује у метонимијским значењима ,,почети пловити“ и ,,полетјети“, а метафоричном \nтрансформацијом  ове семе настају сљедећа мотивисана метафорична значења: ,,почети“, \n,,почети лити“, ,,почети тећи“, ,,почети се забављати“ и ,,почети се одвијати, дешавати се“. \nНастанак асоцијативних метафоричних значења глагола поћи омогућавају семе  \n’распростирање кретања по површини’, ’дистрибутивност’ и ’континуативност’. \n’Распростирање кретања по површини’  мотивациони је фокус за развитак семантичке \nреализације ,,раширити се, распростријети се“. Метафоричном трансформацијом семе \n’дистрибутивност’ настају значења ,,напасти некога, навалити на некога“ и ,,угледати се \nна некога“, док значење ,,прожети“ има извориште у семантичкој компоненти \n’континуативност’. У перифрастичким јединицама са глаголом поћи сема ’почетак радње’ \nпоказала се као ,,најкарактеристичнија“, чему иде у прилог запажање М. Алановића (2013: \n50) да се у овим изразима ,,аблативност транспонује у инхоативност“. \n \nГлагол изаћи \nПримарно значење глагола изаћи гласи ,,напустити неко затворено место, отићи, \nудаљити се“ (Речник СЈ 2011: 431). Из семне структуре овога глагола издваја се архисема \n’премјештати се у простору’ и семе нижег ранга ’аблативност’ и ’екстралокализација’, тј. \n’кретање из унутрашњости локализатора’.  \nМетонимијска значења \nМетонимијски индукована значења глагола изаћи јесу: (1) ,,доћи, појавити се \nнегдје“ и (2) ,,попети се, испети се“. Као нпр.:  \n(1) ,,Доћи, појавити се негдје“: \nИзашао је у двориште и стао над животињом што је умирала (Селимовић, О: \n172); Изашао је на колосек лево, где су били вагони дотерани пре два дана из \n110 \n \nГрчке, и опет, сада много јаче, осетио исти, благо иритирајући мирис \n(Стојиљковић, КР: 9); Баш на Светог Саву, 27. јануара ове године, беше \nударио неки јак снег, изађемо ми у околину Бање, и ту у заседи Петровић и \nњегови четници заскоче Пећанца и заробе га (Стојиљковић, КР: 160); \nНаивнији међу бригадистима очекивали су тријумфални мимоход кроз \nраздрагану светину која је изашла на улице да испрати своје синове (Ненадић, \nП: 94); Однекуд изашао на чистину, један је од бранилаца, не обазирући се на \nљуљање манастира, скакао са бусена на бусен, спретно прилазио хладовини \nод невеликог скупа јеловог дрвећа (Петровић, ОЦСС: 199); Обојица се \nнасмијаше, а Гаврило се мало охрабри и изађе на чистину (Кнежевић, З: 57); \nНе знам зашто, било ми је силно стало да је то истина, као да ћу чим изађем \nна улицу постати важнији у очима мојих другара (Рисојевић, ГУ: 125); А она \nје излазила на двориште, на веранду, обучена само у кошуљу, док је напољу \nдрво пуцало од зиме, тако загледана у своју несрећну љубав, пушила и \nпризивала смрт (Рисојевић, ГУ: 237). \n (2) ,,Попети се, испети се“: \nАли после краћих застајкивања и прекида, дижем се и последњим напором \nизлазим на врх брда, одакле се отвара широк и занимљив видик (Андрић, \nЗПП: 182);  Данас је изашао на голо брдо изнад борове шуме, и сјео на камен, \nсличан великој гробници (Селимовић, О: 69). \nКако примјери показују, у значењима (1) и (2) архисема ’премјештати се у \nпростору’ присутна је као сема нижег ранга. Нова архисема у значењу (1) ,,доћи, појавити \nсе негдје“ постаје ’адлативност’, док у значењу (2) ,,попети се, испети се“ актуелизује се \nархисема ’кретати се навише’. У овоме значењу, како се види, активира се и \n’аблативност’, сема нижег ранга номинационог значења глагола изаћи.  \n \n \n \n111 \n \nСинегдохска значења \nАрхисема ’премјештати се у простору’ није само фокус трансформација \nиндукованих метонимијом већ и синегдохом.  Значење глагола изаћи које је индуковано \nсинегдохом јесте (1)  ,,напустити неку средину“, а остварује се у примјерима: \nА да су Павловићи, Пошарци и Пандуровићи – отишли на вријеме, када је без \nпо муке могло да се изађе из града (Кецмановић, ТЈБВ: 22); И помогнете му \nда безбедно изађе из Берлина (Стојиљковић, КР: 270); Једва чекам да изађеш \nиз болнице, да се возимо на бициклу (Пржуљ, ДСГ: 55); – Било је то онда кад \nсам изашао из болнице (Селимовић, Т: 169); Нема ни живаца ни времена да се \nобазире на околиш него гледа како сув из чаршије да изађе (Ненадић, П: 166). \nКао што се види, у семичкој структури овог секундарног значења у први план \nдолази сема основног значења префикса из- ’кретање из унутрашњости локализатора’. \nОна, наиме, постаје архисема у новоме семантичком садржају ,,напустити неку средину“, \nдок архисема примарног значења ’премјештати се у простору’ мијења своју функцију и \nпостаје сема нижег ранга, што значи да долази до синегдохске транспозиције ,,цјелина  \nдио“ (в. Ковачевић 2015б: 48–58).  \n \n  \nМетафорична значења \nа) У мотивисана метафорична значења сврставамо семантеме чији настанак \nомогућава ,,најопштија схема префикса из“, тј. ’екстралокативност’ (в. Ајџановић 2018: \n17). Значења која смо пронашли у корпусу јесу: (1) ,,појавити се, засвијетлити“ и (2) \n,,појавити се, бити објављен“. Ова значења репрезентују примјери: \n(1) ,,Појавити се, засвијетлити“: \nСунце излази изјутра да бисмо ми људи могли да видимо око себе и да \nсвршавамо потребне послове (Андрић, НДЋ: 6); Сад спавајте док сунце не \nизађе (Ћосић, К: 70); Сећао се како у Прерову ври зора од кукурикања, и \nмислио: његове слуге сигурно спавају док сунце не изађе (Ћосић, К: 163); Ноћ \n112 \n \nлетња, топла, излазио је месец (Ћосић, К: 227); Ујутру, када изађе сунце, то је \nсвијет пун радости, у подне се све са свим судара и бије, а увече изгледа да \nнема никакве наде (Братић, СОЗ:  179). \n (2) ,,Појавити се, бити објављен“: \nЧак су и неке синдикалне новине почеле да ме бране – излази овде један такав \nлистић: он је, кажу, био болестан (Михаиловић, КЦТ: 11); Престао је да \nизлази ,,Нови живот“, о чему нас је Коста Мајкић обавјештавао скоро из дана \nу дан, повезујући то са покретањем новог, Кочићевог листа (Рисојевић, ГУ: \n94); Зашто су се у том загребачком листићу баш за њега толико \nзаинтересовали, не знам, тек, тамо му је изашла и слика и опширно су \nцитиране његове прогнозе о мечу (Михаиловић, КЦТ: 66); Чита много и пише \nчланке, под већ познатим псеудонимом, у револуционарним омладинским \nлистовима који излазе у Прагу и Загребу (Андрић, НДЋ: 243); Али поуздано \nказати какво ће по врсти, обиму и имену бити књижевно дело које ће у \nодређеном року изаћи као резултат тога рада – то нисам никад могао ни умео, \nи то не могу и не умем ни сада (Андрић, ЗПП: 204); Постављали су му и \nпитање, наравно у књигама које су излазиле далеко у свету, зашто су се у \nСрбији организовале партизанске дивизије када је за сваког убијеног \nнемачког војника стрељано стотину Срба (Братић, ЗХ: 95); Негде у јесен 1923. \nгодине, у издању угледног аргетинског издавача, из штампе је изашла књига \nмладог писца Хорхеа Луиса Борхеса, под насловом Одушевљење Буенос \nАјресом (Братић, ЗХ: 113); Текст је објавио у једном студентском листу који \nје излазио на универзитету (Братић, ЗХ: 120); (...) Пончо с књигама везе нема, \nни буквар није до краја дочитао а камоли да зна ове нове ствари што излазе \n(Ненадић, П: 90); И он као матичар држи вазда дигнуту главу увис, као да му \nје јутрос слика изашла на насловној страни главних београдских новина \n(Братић, СОЗ: 107). \nИз примјера се види да су значења (1) ,,појавити се, засвијетлити“ и (2) ,,појавити \nсе, бити објављен“ настала метафоричком трансформацијом семе префикса из- која се \nодноси на ’кретање изнутра вани’. У значењу (1) ,,појавити се, засвијетлити“, као што \n113 \n \nуочавамо, субјекат је неживи ентитет који се креће као резултат неког процеса, док у \nзначењу (2) ,,појавити се, бити објављен“ функцију субјекта врши инаниматни референт, \nкао нпр. књига, новине, итд. Филипенко (2002: 259) истиче да префикс из- у случајевима \nметафоричког кретања ,,кодира прелазак из непостојања у постојање“. Друкчије речено, у \nизразу изашла књига – ,,описује се прелазак књиге из стања ’не постоји у штампаном \nоблику’  у стање ’постоји у штампаном облику’.“ \nб) У групу асоцијативних метафоричних значења глагола изаћи убрајамо \nсемантичке реализације: (1) ,,постати, испасти“, (2) ,,напустити нешто, престати \nучествовати у нечему“ и (3) ,,престати бити у неком стању“. Нпр.: \n(1) ,,Постати, испасти“: \nИз разговора са таквим људима човек излази богатији и радоснији, дуже \nпамти такав сусрет и пријатније га се сећа (Андрић, ЗПП: 157); Тако купујеш \nсигурност свом дупету у случају да ми из овог рата изађемо као победници \n(Стојиљковић, КР: 134); И он и сви око њега из рата су изашли као гоље и \nпролетери (Братић, СОЗ: 27). \n(2) ,,Напустити нешто, престати учествовати у нечему“: \nАли нешто се мислим: онај висок момак с кратком косом – као да је тек \nизашао из војске – да ниси можда то био ти? (Михаиловић, КЦТ: 122). \n (3) ,,Престати бити у неком стању“: \nА већ на Цетињу, на оштрој арији, и још много прије, на Крсцу, чим се дигао \nиз Котора и сјетио Тријешта и Марпурга, све му је то било причина управа, \nкао да је изишао из тешког бунила, из врућег и знојавог сна, који га је могао \nодвући право у смрт (Драгић, КП: 52); Његово питомо, неупадљиво лице \nмладића који само што је изашао из пубертета постаде искривљена маска \nбола и ужаса (Стојиљковић, КР:  98); Отац ме данас чека у хану, Хасан \nвечерас у текији, стоје на свим путевима, и на свим раскршћима, не дају ми \nизаћи из бриге (Селимовић, ДС: 97); (...) али идући за својим послом, у тој \nзлосрећној касаби у којој је вода све без изузетка оштетила или бар изменила, \n114 \n \nсваки је знао да у том њиховом животу има нешто што одолева свакој стихији \nи што због несхватљивог склада својих облика и невидљиве, мудре снаге \nсвојих темеља, излази из сваког искушења неуништиво и непромењено \n(Андрић, НДЋ: 76). \nНа основу наведених значења (1), (2) и (3) уочавамо да је сема префикса из- која се \nодноси на ’завршетак, окончање радње или стања’ омогућила њихов настанак. Друкчије \nречено, значења као што су: ,,напустити нешто, престати учествовати у нечему“ и \n,,престати бити у неком стању“ развила су се метафоричним преносом номинације са \nконкретног домена напуштања неког простора на апстрактни домен напуштања неке  \nслужбе, односно престанка неког стања. Семантема (1) ,,постати, испасти“ захтијева \nдопуну у облику придјева или  поредбене конструкције (нпр. И он и сви око њега из рата \nсу изашли као гоље и пролетери). За разлику од овог,  значења (2) и (3) остварују се \nпомоћу глаголске допуне исказане приједлошко-падежном конструкцијом из + генитив.   \n \nПерифраза \nа) Метафорске перифразе са глаголом изаћи репрезентују примјери: \n,,изаћи из моде“  ,,изгубити се, ишчезнути, бити потиснут“: \nУ животу сам био свједок, како су уске ногавице и шими-ципеле, најмање \nдесет пута улазиле и излазиле из моде (Капор, ЧА: 94); (...) још увек држи \nКаровића плоче, свој самачки собичак је облепио Каровића сликама, са \nзидова, куд год погледаш, Каровић емитује своје многобројне зубе, ништа \nшто више нико и не зна ко је тај Каровић и што је изашао из моде пре \nпетнаестак година (Ненадић, П: 27). \nКао антоним  горенаведеном значењу ,,појавити се, бити објављен“, гдје префикс \nиз- ,,кодира прелазак из непостојања у постојање“, у овој се перифрастичкој јединици \nозначава ,,ситуација ишчезнућа“, односно, ,,прелазак из постојања у непостојање“ \n(Филипенко 2002: 258–259). С тим у вези, јасно је да се у перифрази ,,изгубити се, \n115 \n \nишчезнути, бити потиснут“ потцртава семантичка компонента префикса из- која се односи \nна ’престанак радње’.  \nИздвајамо и примјере: \n,,изаћи на добро“  ,,испасти“: \nПомислио сам: Боже помози, ваљда ће све изаћи на добро (Братић, ЗХ: 194); \nОво ипак неће на добро изаћи (Рисојевић, ГУ: 161); Па ђе ће то на добро \nизаћи, мој побратиме? (Драгић, КП: 113). \nЗа разлику од претходно наведене перифразе, гдје је глагол изаћи конституент \nаблативне конструкције, у изразу изаћи на добро глаголска лексема појављује се ,,у \nмоделу са адлативним адвербијалним формама“, а наведени израз, како се види, ,,усмерен \nје на денотирање ефеката каквог деловања“ (Алановић 2013: 46). \nб) Синегдохску перифразу илуструју сљедећи примјери: \n,,из чијих уста излазе ријечи“  ,,изговарати ријечи“: \nВолио је Прокопије домаће ријечи, знао је да их препозна и одабере, једнако \nсе ругао свим туђицама без обзира из чијих уста изашле {= ко их је \nизговорио} (Братић, СОЗ: 41); А онда, из крупних уста човјека – страшила \nизађоше и ријечи {= изговари}, (Братић, ЗХ: 221); Гледа их у уста из којих \nизлазе те ријечи{= изговарају}, што га још више узбуђује (Рисојевић, БЏ: \n127). \nБудући да се  ,,именицом за дио именује цјелина којој тај дио припада“ (Ковачевић \n2015б: 49), јасно је да синегдоха у датим примјерима учествује као структурни \nконституент перифразе. Овим се вишечланим називом, како се види, наглашава \nсемантичка компонента ’кретање из унутрашњости локализатора’. \nв) \nИнтерференцију \nперифразе \nи \nфразеологизама \nрепрезентују \nнеколике \nфразеолошке перифразе, као нпр.: \n,,изаћи у сусрет“  ,,помоћи коме“: \n116 \n \nТо је једноставно, кратко, лијепо, људски. Обраћаш се непознатим људима \nобичним поздравом, излазиш им у сусрет отворена срца (Селимовић, О: 108). \n,,изаћи на видјело“  ,,сазнати се, прочути се“: \nТо је то место где на видело излази раскошна Жујова машта (Ненадић, ДЖ: \n74); Додуше, тако сам мислио послије, а у том часу био сам пометен, огорчен, \nнесвјесно киван на њега што је открио што нисам знао, свјестан да морам \nучинити све да истина изађе на видјело (Селимовић, ДС: 107); Мало-помало \nизлазила је на видело цела истина (Андрић, НДЋ: 169). \n,,изаћи на нос“  ,,присјести“: \nОбично је свакоме већ на нос изашло (Ненадић, ДЖ: 73); На нос би ми изашло \nкад би и остао (Селимовић, ДС: 269); Само ти је пиће у глави, пиће ти на нос \nизашло дабогда, викнула је комшиница Тиџа (Кецмановић, ТЈБВ: 137). \n,,изаћи на глас“  ,,прочути се, разгласити се“: \nКаравиљанци су тачно оценили да би кошкање између Муњаса и \nРанђеловића, изађе ли случајно на глас, свима наудило (Ненадић, П: 153).  \n,,изаћи на крај“  ,,свладати кога“: \nДадара би изашао накрај са три чопора (Ненадић, Д: 230); (...) није лако \nмушкарцу да изађе на крај ни са једном једином женом жељном чулних \nуживања, а подвиг је већ ако, како ваља, одузме невиност некој која једва чека \nда се тога терета ратосиља (Ненадић, П: 67); Па ипак, и с њима сам некако \nизлазио на крај (Кецмановић, ФЛ: 180). \nСви издвојени примјери фразеолошких перифраза показују да је ријеч о \nконструкцијама којима се одређени појам, односно појава сликовито, упечатљиво, а тиме \nи експресивно изражава. Перифразама изаћи на видјело, изаћи на нос те изаћи на глас, \nкако истиче М. Алановић (2013: 46), ,,денотирају се радње, перцептивне и комуникативне, \nу којима субјекат није активно, тј. агентивно ангажован. Субјекатски појам у њима има \nулогу објекта визуелне перцепције, односно теме комуникативне радње, при чему се као \n117 \n \nносилац поменутих радњи појављује какав неодређени људски колектив или заједница“. У \nдатим фразеолошким перифразама, како примјери и показују, наглашава се семантичка \nкомпонента ’извршеност радње’. \nЗакључак \nИз досад реченог произлази да су секундарна значења глагола изаћи заснована на \nметонимији, синегдохи и метафори. Метонимијски индукована значења су: ,,доћи, \nпојавити се негдје“ и ,,попети се, испети се“. У семантичком садржају ,,доћи, појавити се \nнегдје“ основна сема постаје ’адлативност’, а у значењу ,,попети се, испети се“ архисема \nпостаје ’кретати се навише’. Значење ,,напустити неку средину“ добијено је синегдохом \nбудући да ’аблативност’ која је диференцијална сема примарног значења постаје \nинваријантна семантичка компонента у овоме значењу. Најзначајнији активатори \nметафоричних преноса, како је анализа показала, јесу семе ’екстралокативност’ и \n’завршетак, окончање радње или стања’. Захваљујући семи ’екстралокативност’, добијена \nсу значења ,,појавити се, засвијетлити“ и ,,појавити се, бити објављен“. Фокус \nасоцијативне везе између основног значења глагола изаћи и секундарно именованих: \n,,постати, испасти“, ,,напустити нешто, престати учествовати у нечему“ и ,,престати бити \nу неком стању“ налази се у семи ’завршетак, окончање радње или стања’. Када је ријеч о \nперифрастичким јединицима, показали смо да се  семантичка компонента ’завршетак, \nокончање радње или стања’ потцртава како у метафорским перифразама, као нпр. ,,изаћи \nиз моде“  ,,изгубити се, ишчезнути, бити потиснут“ тако и у фразеолошким \nперифразама, као нпр. ,,изаћи на видјело“  ,,сазнати се, прочути се“. За синегдохску \nперифразу, пак, најкарактеристичнија је сема ’екстралокативност’, што се види из \nпримјера: Волио је Прокопије домаће ријечи, знао је да их препозна и одабере, једнако се \nругао свим туђицама без обзира из чијих уста изашле {= ко их је изговорио}. \n \nГлагол сићи \nПрема Речнику СЈ (2011: 1202), сићи се дефинише као ,,идући доспети на ниже \nместо, спустити се, напустити неко (обично уздигнуто или истурено место)“. Семну \n118 \n \nструктуру чине архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ и диференцијалне семе \n’аблативност’ и ’кретање с горње површине локализатора’.  \nМетонимијска значења \nУ корпусу смо забиљежили сљедеће примјери метонимијски индукованог значења \nглагола сићи, а то су: (1) ,,сјахати“ и (2) ,,изаћи из каквог превозног средства“. Нпр.:  \n(1) ,,Сјахати“: \nОсетивши да даље одлагање носи опасност за плод, она заустави коња, некако \nсиђе са њега и породи се далеко од помајке, међу хуктањем совуља, крицима \nеја и лепетима тмица (Петровић, ОЦСС: 55).  \n(2) ,,Изаћи из каквог превозног средства“: \n,,Ту треба да сиђемо“, говори ми Црњански, ,,даље не можемо трамвајем“ \n(Владушић, О: 35).  \nДати примјери показују да су у метонимијском значењу присутне како архисема \n’кретати се мијењајући мјесто’ тако и семе примарног значења ’аблативност’ и ’кретање с \nгорње површине локализатора’. Самосвојна основна сема у семантичком садржају (1) \nпостаје ’сићи с коња’, док је ,,специфична доминантна сема ’превозно средство’“ (в. Халас \n2012: 287–292). Значење ,,сјахати“, како запажамо, ,,условљава реализацију падежног \nмодела с хомоформним истозначним приједлогом  - с (а) + Ng“ (Ковачевић 2015а: 67). У \nзначењу (2) ,,изаћи из каквог превозног средства“ инваријантна семантичка компонента, \nкако се види, јесте ’удаљити се од превозног средства’.  \n \nМетафорична значења \nа) Мотивисана метафорична значења глагола сићи чине семантеме којима је \nизвориште у семантичкој компоненти ’кретање с горње површине локализатора’, а то су:  \n(1) ,,слити се“, (2) ,,спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“ и (3) ,,спустити \nсе на нижи друштвени положај“. Издвајамо примјере:  \n119 \n \n(1) ,,Слити се“: \nПуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе (Ненадић, Д: \n259).  \n(2) ,,Спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“: \nСа планинских ћувика у град је силазио мирис гара спаљене траве који је \nдражио ноздрве (Капор, ЧА: 141). \n(3) ,,Спустити се на нижи друштвени положај“: \nА данашњи наши радикалски Министри, кад силазе с министарске столице – \nради прљавих афера – могу да буду људи поштени, али не могу да умру као \nсиромаси (Рисојевић, ГУ: 223). \nЗначења (1) ,,слити се“, (2) ,,спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“ \nте (3) ,,спустити се на нижи друштвени положај“, како смо навели, настала су аналошким \nповезивањем семе ’кретање с горње површине локализатора’, с тим да у метафоричном \nпроцесу значења (2) ,,спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“ учествује и \nсема ’распростирање кретања по површини’.  \nЗа разлику од семантичких реализација (1) и (2), значење (3) ,,спустити се на нижи \nдруштвени положај“ у Речнику МС (в. Речник 2011: 1202) квалификовано је као \nфигуративно. Квалификатор фиг. испред наведеног значења ставља се због тога што је \nзначење индуковано метафором, али и због тога што представља ,,семему која осим \nневеликог броја идентификационих сема садржи и експресивне, конотативне семе“ \n(Гортан Премк 2014: 159).  \nб) Развитак асоцијативних метафоричних значења глагола сићи омогућава \nфакултативна сема примарног значења ’распростирање кретања по површини.’ А ова је \nсемантичка компонента мотивациони фокус за настанак значења (1) ,,пружати се, водити“ \nкоје се активира у контексту: \nОва каменита голет се таквим једним мањим кратером спушта у заклонити \nШоројевац, а из њега дубоком јаругом силази у село Бијела (Драгић, КП: 89).  \n120 \n \nАсоцијативно повезивање семантичких садржаја ,,идући доспјети на ниже место, \nспустити се, напустити неко мјесто“ и ,,пружати се, водити“ омогућава сема \n’распростирање кретања по површини’. Друкчије речено, значење премјештања у \nпростору овдје се трансформише у значење размјештаја у простору, с обзиром на то да \nфункцију субјекта врши именица голет. \n \nПерифраза \nУ оквиру перифрастичких јединица са глаголом сићи само смо забиљежили \nпримјер фразеолошке перифразе: \n,,сићи с ума / памети“  ,,полудјети“: \nЗаиста не би требало да вас занима бунцање неког ко је сишао са ума \n(Стојиљковић, КР: 217); – Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не \nмогу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети (Ћопић, БСБ: 201); – \nМа јесте ли ви сишли с памети, шта ли вам је? ! – гракну Николетина (Ћопић, \nДНБ: 76); Ако је заиста полудела или ако добије срчани напад и умре, она ће \nсићи с памети или се растати са светом носећи само ту слику и те речи \n(Андрић, ЗПП: 262); Мало је ту било јунаштва, и сјетио се: није му силазила с \nума она баба с Вилуса кад га је упитала (Драгић, КП: 133). \nФразеологизам сићи с памети у основи има перифрастичку јединицу, којом се \nнаглашава семантичка компонента префикса с(а)-, ’доспијевање у неко стање’. С обзиром \nна то да и перифраза и фразеологизам имају сликовитост као иманентно својство, то \nсвојство је у наведеној фразеолошкој перифрази као редуплицирано, посебно наглашено.  \n \nЗакључак  \nИз досад реченог произлази да глагол сићи нема изражен полисемијски потенцијал. \nОд секундарних значења добијених метонимијском трансформацијом забиљежили смо \nсемантичке реализације ,,сјахати“ и ,,изаћи из каквог превозног средства“. Сема ’кретање \n121 \n \nс горње површине локализатора’ индуктор је секундарних, метафоричних значења глагола \nсићи: ,,слити се“, ,,спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“  и ,,спустити се \nна нижи друштвени положај“. Значење ,,спуштајући се ширити се, струјати, \nраспростирати се“, осим семе ’кретање с горње површине локализатора’, има извориште и \nу семантичкој компоненти ’распростирање кретања по површини’. Ова сема, захваћена \nпроцесом метафоричне трансформације такође индукује значење ,,пружати се, водити“. \nОд перифрастичких јединица са глаголом сићи забиљежили смо конструкцију ,,сићи с ума \n/ памети“, у којој се на врло сликовит начин дочарава ’доспијевање у неко стање’.  \n \nУ групи аблативних глагола кретања, како је анализа показала, највише значења \nреализује прототипски глагол ове групе, тј. глагол отићи. Најпродуктивније семантичке \nкомпоненте које омогућавају настанак метафоричних значења аблативних глагола \nкретања \nјесу: \n’аблативност’ \n(глагол \nотићи), \n’ингресивност’ \n(глагол \nпоћи),  \n’екстралокативност’ (глагол изаћи) и ’кретање с горње површине локализатора’ (глагол \nсићи). Када је ријеч о перифрастичким изразима са овим глаголима, треба истаћи да се у \nњима, најчешће, ’аблативност’ транспонује у ’инхоативност’, тј. почетак радње, што \nпоказују примјери перифраза са глаголима отићи и поћи, док се перифрастичким \nјединицама чија је компонента глагол изаћи потцртава ’завршетак, окончање радње или \nстања’.  \n \n \n122 \n \n3. 3. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ПЕРЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА \n \nПерлативно усмјерено кретање изражавају глаголи (1) прећи, (2) проћи, (3) обићи и \n(4) разићи. Овим се глаголима денотира ,,прелазак преко површине локализатора с једног \nњеговог краја на други крај. У њиховом значењу у фокусу је путања кретања која води \nпреко локализатора од почетне до крајње тачке кретања које се налазе на границама \nлокализатора“ (Вујовић 2019: 40). У групи глагола који означавају перлативну концепцију \nкретања, обично се као представници наводе глаголи прећи и проћи (уп. Митриновић \n1990: 33; Вујовић 2019: 100–114). Иако изражавају исти тип усмјереног кретања, разлика \nизмеђу ових глагола огледа се у томе ,,да ли простор који се савлађује кретањем \nпредставља површину (глагол прећи) или унутрашњост (глагол проћи)“ (Пипер 1977–\n1978: 14–17).  \nАнализу пренесених значења глагола који означавају перлативност почињемо од \nглагола прећи.  \n \nГлагол прећи \nСемантички садржај основне реализације глагола прећи дефинише се као ,,идући \nпремештајући се, превалити (какво растојање, какав простор)“ (Речник СЈ 2011: 1014). \nСемну структуру овога глагола чини инваријантна семантичка компонента ’кретати се \nмијењајући мјесто’ и диференцијалне семе ’помоћу ногу’ и ’перлативност’.  \nМетонимијска значења \nСекундарна \nзначења \nдобијена \nметонимијском \nтрансформацијом \nјесу: \n(1) \n,,промијенити мјесто пребивања, преселити се“ и (2) ,,превести се“. Издвајамо примјере:  \n(1) ,,промијенити мјесто пребивања, преселити се“: \n(...) и потпуно разуме господина пензионера што жели да пређе у неко \nмирније место (Кецмановић, ФЛ: 11); Османлије су отишле у Турску, али \nњегов отац Суљага Мутапџић, још млад човек, али већ угледан и један од \nпрвих ужичких Турака, решио је да пређе у Босну, одакле су и били старином \n123 \n \n(Андрић, НДЋ: 309); И тако је, по трећи пут избеглица, прешао са целом \nпородицом у ову касабу у којој је провео детињство (Андрић, НДЋ: 310); \nГавро је први пут откако су прешли овамо сишао у село (Кнежевић, З: 38).  \n(2) ,,Превести се“: \nТамо још траје рат, и они ће сигурно у току ноћи прећи скелом (Селимовић, Т: \n6).  \nКако се види, архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ у значењу (1) ,,преселити \nсе“ трансформише се у архисему ’прелажење из једног мјеста у друго’, а осим \nтрансформисане инваријантне семантичке компоненте у наведеном семантичком садржају \nприсутна је сема ’перлативност’, односно, ’путања кретања.’ У семантеми (2) ,,превести \nсе“, као што примјер показује, нова архисема постаје ’кретати се помоћу превозног \nсредства’, а као доминантна, појављује се сема ’по води’.  \n \nМетафорична значења \nа) Мотивисана метафорична значења глагола прећи чине семантичке реализације: \n(1) ,,напустивши кога прићи, приступити другоме“, (2) ,,промијенити занимање“, (3) \n,,напустивши једну вјероисповјест, постати припадник друге“, (4) ,,напустивши један \nначин дјеловања, почети радити друкчије“, (5) ,,измијенити начин рада, почети радити \nдрукчије, почети примјењивати једно умјесто другог“, (6) ,,превући“ и (7) ,,премазати“. \nПоменута значења илуструју примјери: \n (1) ,,Напустивши кога прићи, приступити другоме“: \nКад човек који је предодређен за духовни живот и већ посвећен у њега, пређе \n– aves armes et bagages – у противни табор, у свет искључиво спољњег и \nматеријалног живота, то је за духовни свет огроман поремећај, отприлике као \nшто су велике геолошке катаклизме за земљу (Андрић, ЗПП: 20); Она је \nизашла из круга означених и прешла у оне који се не дирају – нека влада мир \n(Рисојевић, ГУ: 204); Али, у тренутку наше највеће несреће, када се радило о \n124 \n \nнашем опстанку, он је окренуо од нас главу и прешао нашим непријатељима \n(Ненадић, Д: 153). \n(2) ,,Промијенити занимање“: \nЗбог те особине удаљио се и од сарајевских моћника и напустио место \nуправника Народног позоришта прешавши у слободне уметнике (Братић, ЗХ: \n46).  \n (3) ,,Напустивши једну вјероисповјест, постати припадник друге“: \nСтога би се ласно дало закључити да је он прешао у њену вјеру, а не она у \nнашу (Драгић, КП: 40); Човек за кога је та синовица требало да се уда био је \nбогат берзијанац, али хришћанин, калвинист, и ставио је као услов да девојка \nпређе у његову веру (Андрић, НДЋ: 276); Прешла бих на православље, вјера \nми баш много не значи, и остала овдје у овом мом граду (Рисојевић, ГУ: 174); \nТо је могла да буде само католичка и да је вјероватно прије тога Милена \nпрешла на католицизам (Рисојевић, ГУ: 261). \n (4) ,,Напустивши један начин дјеловања, почети радити друкчије“: \nТиме је разговор на ту тему био завршен, прелазило се на ракију (Рисојевић, \nГУ:  17); Време је да се пређе на постизавање вишег степена, а то је: унутарње \nћутање (Андрић, ЗПП: 91); Туширао се свако јутро топлом па хладном водом, \nцио сат радио гимнастику дижући тегове разне величине и растежући федере \nса два и три крака, затим се с јутарњим новинама затварао у клозет, на \nвријеме одлазио на посао, на вријеме се враћао кући, слатко јео свој поштено \nзарађени ручак, заричући се да ће од сутра прећи на дијеталну храну јер му \nстомак осјетно расте (Селимовић, О: 131); ,,Хајде да се, у то име, деликатно \nнапијемо!“, био је упоран Екарт сипајући пиће. ,,Тако је, друже... Време је да \nсе пређе на пиво“ (Стојиљковић, КР: 96). \n (5) ,,Измијенити начин рада, почети радити друкчије, почети примјењивати једно \nумјесто другог“: \n125 \n \nХитао сам да са општих разматрања пређем на оно што ме боли, док га опруга \nдржи, док су му очи колико толико живе (Селимовић, ДС: 156); Са \nполомљених алатки прелазили смо на ратне дописнице и обична писма, \nоткривали ријетку љубавну пошту и забезекнути стајали пред неким новим и \nнама непознатим, луцкастим и дјетињастим, нашим очевима, теткама, ујацима \n(Ћопић, БСБ: 107). \n(6) ,,Превући“: \nКад први пут пређе гудалом преко струне, то је још дрхтав звук, пун неравни \nкао излокан друм (Андрић, НДЋ: 190); Пажљиво, полако сам прелазио руком \nпреко њеног тијела, памтећи је прстима (Селимовић, Т: 169); Адвокат би \nпрешао језиком преко усана и наставио пословни разговор (Андрић, ЗПП: \n320); (...) он је ставио нашу нову виолину, заправо стару, јер су све добре \nвиолине у Бањалуци биле старе, десном руком узео гудало и лагано прешао \nпреко струна (Рисојевић, ГУ: 85); Треба видети младе парове са колико \nпаганске искрености удишу дах једно другом и прелазе прстима последњи пут \nпреко чела, очију, уста и грла (Андрић, ЗПП: 264); Тешком руком пређе преко \nочију и мрких образа (Булатовић, ЦПЛПН: 30); Ту младић, коме су \nпонестајале речи, подиже нагло руку и пређе брзо преко њене богате смеђе \nкосе (Андрић, НДЋ: 298); Наточи чашицу ракије, пређе руком преко босиока, \nпомирише га и испије је (Капор, ЧА: 80); Тада би прешао руком преко жица \nсвоје цитре и одлетио још даље, у плаветни простор гдје га више не може \nнико да слиједи (Рисојевић, БЏ: 87); Липа је мирисала и мирисала, прелазио \nсам кистом по жутој боји, растапао је да добијем ту нијансу жутог, нестварног \nкао и град што је доље био свечан и врео (Рисојевић, БЏ: 163); Лагано му је \nпрелазила руком преко чела као да нешто брише и поучно, добродушно \nнаглашава (Ћопић, НБС: 286). \n(7) ,,Премазати“: \n126 \n \n Остављајући цитру, погледао је у Отов собичак, нема врата, само завјеса, чује \nга кад се креће, кад дише, чак понекад и кад четкицом прелази преко папира – \nбио је наднесен над акварел који је радио (Рисојевић, БЏ: 135). \nСви досадашњи примјери (1–7) показују да је сема примарног значења глагола \nпрећи, ’перлативност’ основ за асоцијацију која је омогућила настанак датих \nметафоричних значења. Асоцијативно повезивање примарног значења глагола прећи и \nсекундарних (1) ,,напустивши кога прићи, приступити другоме“, (2) ,,промијенити \nзанимање“ и (3) ,,напустивши једну вјероисповјест, постати припадник друге“ \nрезултирало је преносом номинације с референта, са појма прећи као преласка \nлокализатора површине са једног његовог краја на други крај на референт приступања \nдругоме – значење (1), промјене занимања – значење (2), односно промјене \nвјероисповјести – значење (3). Осим тога, глаголом прећи означава се престанак једне \nситуације и почетак друге, што показује значење (4) ,,напустивши један начин дјеловања, \nпочети радити друкчије“. Овдје се заправо, аспектуално значење почетка радње ,,изводи \nиз просторног, али је с кретања напред (у простору, односно времену) пренето на прелазак \nодређене границе која означава престанак једне ситуације и почетак друге“ (Ивановић \n2009: 42). Ситуација која престаје, како се види, експлицирана је именицом у облику \nгенитива са приједлогом са, а глагол прећи овдје ,,функционише као завршно-почетни“ \n(Ивановић 2009: 42).  \nСемантеме (1–3), како се види, добијају се помоћу реакције која је исказана \nприједлошко-падежном конструкцијом типа у + акузатив, док се семантеме (4) и (5) \nдобијају реакцијом на + акузатив. Значења (6) ,,превући“ и (7) ,,премазати“ као колокат \nзахтијевају навођење модела  преко + генитив, а ова конструкција ,,појачава перлативну \nкомпоненту“ (Пипер 1977–1978: 20). \n \nАсоцијативна метафорична значења \nб) Асоцијативна метафорична значења индукована су сљедећим семантичким \nкомпонентама: ’мали степен радње или њена краткоћа’, ’претварање, превођење из једног \nстања у друго’, ’претјераност радње’, ’завршетак радње’, ’обухватање радње’ и \n127 \n \n’распрострањеност кретања по површини’. Велики број наведених потенцијалних сема \nглагола прећи јавља се због тога што је префикс пре-  вишезначан. ,,Његова многобројна и \nразноврсна значења, како наводи Клајн, ,,могу се добрим делом директно или индиректно \nизвести из просторног значења, које је изражено предлогом преко“ (Клајн 2002: 269).  \nЗначења која су настала захваљујући поменутим факултативним семама глагола \nпрећи су: (1) ,,појавити се и брзо ишчезнути“, (2) ,,промијенити се, постати друго“, (3) \n,,проћи, минути, протећи“, (4) ,,опростити, не обазријети се на нешто“, (5) ,,пренијети се \nод једнога другоме, раширити се“, (6) ,,прекорачити“, (7) ,,прекорачити старосну границу“ \nи (8) ,,учинити више него што је допуштено“, (9) ,,обрисати“ и (10) ,,пружати се, водити“. \nДата значења репрезентују примјери: \n(1) ,,Појавити се и брзо ишчезнути“: \nЊему као да преко лица пређе нека сенка (Михаиловић, КЦТ: 107); Лицем јој \nпређе нешто као дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна \nдругој (Ћосић, К: 175); Драинац пребледе, лагани дрхтај пређе му преко усана \n(Стојиљковић, КР: 73); Није склонила његову руку, мада сам приметио како је \nлагани дрхтај прешао преко њеног стомака (Капор, ЧА: 117). \n(2) ,,Промијенити се, постати друго“: \nПотом је тај глас прелазио у цвилеж какав пуштају младо пруће и лиснике при \nсагоријевању на букари (Драгић, КП: 20); Сјећање на гувно прелазило је у сан, \nпа се и он тулио (Драгић, КП: 187); Ни чељад ни комити, нико није склопио \nока, а пред зору је узнемиреност почела прелазити у жучне изливе бијеса \n(Драгић, КП: 208); Миле Миљанић из Бањана пјевао је, а његова попијевка је \nнеосјетно прелазила у лелек, а лелек се, на тренутке, преобраћао у пјесму \n(Драгић, КП: 213); Зато је живео у сталним узбуђењима и прелазио из самртне \nпотиштености у грозничаву и свирепу ревност (Андрић, НДЋ: 31);  Није хтео \nништа да једе, а сваки разговор који би отпочео прекидао је нагло и прелазио \nу игру и детињско уверавање при сваком покрету (Андрић, НДЋ: 53);  Али \nвећ идућег лета, спомен на велику почео је да прелази у сећање старијих људи \n(Андрић, НДЋ: 77); Мој плач прелазио је у нарицање (Булатовић, ЦПЛПН: \n128 \n \n207); Дитрихов глас је прелазио у тенор када је покушавао да звучи као \nљудско биће (Кнежевић, З: 97); Све што гледам испуњава ме задовољством \nкоје на махове прелази у одушевљење  (Андрић, ЗПП: 316); Жив разговор \nсваки час прелази у свађу  која опет брзо замире (Андрић, ЗПП: 283); (...) не \nжали кад изгуби, ништа не чини са страшћу, већ са чудном насмијаном \nупорношћу која јој је прешла у навику, претворивши се у потребу без \nнарочитог задовољства (Селимовић, Т: 163); Отворио је транзистор: зачуо се \nмутан, несигуран глас који је одмах прешао у ружно кркљање (Селимовић, О: \n180); Хоће ли се икада ова изврнута четири ћирилична слова с окренути једно \nпрема другом и српска неслога прећи у слогу?  (Братић, СОЗ: 12). \n(3) ,,Проћи, минути, протећи“: \nТолико је божјих година прешло преко касабе поред моста и толико ће их још \nпрећи (Андрић, НДЋ: 279). \n (4) ,,Опростити, не обазријети се на нешто“: \nПодстичем је: пређи преко моје злобе, умири ме тихим додиром, не мучим те \nбез разлога (Селимовић, Т: 110); Но, Краљица се само благо осмехнула и \nпрешла преко тога, гестом праве леди (Капор, Ф: 216); (...) шта да радим, \nдобри човјече, који си прешао преко опомене свога разбора и кренуо у сусрет \nдругом човјеку, реци ми шта да учиним? (Селимовић, ДС: 107); Осудивши га, \nпредавши га властима, прешао бих преко своје збуњености (Селимовић, ДС: \n67); Е, богами, нећу више да ме жали и да прелази преко мојих дугова \n(Булатовић, ЦПЛПН: 24); Охоли и кратковиди завојевачи одбили су њене \nпонуде, а олако су прешли и преко спремности моћног бугарског цара да с \nњима отпочне преговоре (Петровић, ОЦСС: 365); Примао је сваки улог, \nнајмањи као и највећи, прелазио је преко ситних неправилности појединих \nиграча као да их не примећује, али је веће отклањао хладно и без много речи \n(Андрић, НДЋ: 147); Али он бјеше вољан преко свега прећи и састати се само \nда избави ,,дијете“ од проклетника (Драгић, КП: 123); Постављао је сувишна \nпитања, јер је дјело учињено, а он није начисто како да поступи: да ли да је \n129 \n \nизгрди или мирно с њом поразговара, или да равнодушно пређе преко свега \n(Селимовић, О: 24); Преко тога се није могло мирно прећи (Селимовић, О: \n131). \n(5) ,,Пренијети се од једнога другоме, раширити се на друге“: \nСад је прешло на њу нешто од смирености ових тупих предмета (Селимовић, \nТ: 53); Тада његов дуг прелази на друге, живе, људе чији је положај у друштву \nсличан његовом (Андрић, ЗПП: 119); Зато болест треба излијечити док је још \nна оцу, а не чекати да пређе на сина (Братић, СОЗ: 97). \n (6) ,,Прекорачити“: \nСве су то кретени, знао је доктор Кречмар рећи Зајфриду у тренуцима \nопуштености, кад је ниво алкохола у крви једног и другог прелазио црвену \nцрту (Рисојевић, БЏ: 84). \n(7)  ,,Прекорачити старосну границу“: \nА стари Хаџи-Зуко, који је два пута ишао на ћабу и коме је прешло деведесет \nгодина, каже да неће проћи један људски вијек, а турска граница ће отићи чак \nтамо на карадењиз, на петнаест конака одавле (Андрић, НДЋ: 92); Он је \nпрешао седамдесету годину, али је још увек свеж и јак (Андрић, НДЋ: 124); А \nпосле, кад је прешла тридесету, некако је почела да се боји (Михаиловић, \nКЦТ: 8); Многи од тих стараца прешли су седамдесету годину (Андрић, НДЋ: \n237); – Тако ми крстимо кум-Петра, и ето, нек је жив и здрав, прешао је \nчетрдесету и ништа му не фали  (Андрић, НДЋ: 316); (...) помиње неку грбаву \nкћерку или сина који је прешао тридесету, а још није ништа завршио (Андрић, \nЗПП: 347). \n (8) ,,Учинити више него што је допуштено“: \nВажно је да она пређе границу коју је поставио њен понос (Селимовић, Т: 55); \nА ако, понесени својом страшћу или натерани од противника, пређу границе \nразумних поступака, они силазе на клизав пут и означавају тиме сами почетак \n130 \n \nсвоје пропасти (Андрић, НДЋ: 81); (...) тешко се заустављам у овом часу што \nтече, све се у мени отима према ономе што је било или што ће бити, али не \nуспијевам да пређем границе ове ноћи (Селимовић, ДС: 141); На крају, ако \nнеко пређе баш сваку меру, ту је тешки, ћутљиви Зарије који својим мргодним \nи зловољним лицем разоружава и обесхрабрује и најбешње пијанице и \nсвађалице (Андрић, НДЋ: 189); Али има ствари које су по својој природи \nтакве да не могу да остану скровите и које пробијају сваки и најкрући оквир и \nпрелазе сваку и најстрожу границу (Андрић, НДЋ: 258); А кад пређемо ту \nграницу, наћи ћемо се на чврстом тлу тачно одређеног односа и обавеза којих \nсе бојим (Селимовић, Т: 54). \n(9) ,,Обрисати“: \nНавуци чисту кошуљу, обуци тамно одијело, сјајно је на кољенима, прећи ћу \nга влажном крпом (Селимовић, О: 196).  \n (10) ,,Пружати се, водити“: \nПруга је била испред ње, вијугала је у правцу истока, и прелазила преко \nчеличног моста на Нишави баш испод места где се видео зашиљени врх \nкожаре (Стојиљковић, КР: 168). \nМотивациону базу за настанак наведених значења чине различите потенцијалне \nсеме основног значења глагола прећи. Заједнички елемент примарног значења глагола \nпрећи  и секундарног (1) ,,појавити се и брзо ишчезнути“ налази се у компоненти \nпрефикса пре- која подразумијева ’мали степен радње или њену краткоћу’. Осим ове \nсемантичке компоненте, у метафоричном процесу учествује и сема ’перлативност’, што \nпотврђује модел приједлошко-падежне конструкције преко + генитив. Семантичка \nкомпонента која се односи на ’претварање, превођење из једног стања у друго’ омогућава \nразвитак семантичке реализације (2) ,,промијенити се, постати друго“. Примјери показују \nда је значење ’промијенити се, постати друго’ добијено метафоричким преносом \nноминације са конкретног домена кретања, тј. преласка површине локализатора са једног \nна други крај на апстрактни домен преласка из једног стања у друго. Овакво се значење \nреализује у одређеном синтаксичко-семантичком окружењу, с обзиром на то да глагол \n131 \n \nпрећи стоји уз неживог агенса, те се и на тај начин одвија пренос номинације са живог \nконкретног вршиоца радње, на неживог.  \nФакултативна семантичка компонента префикса пре- која се односи на ’завршетак \nрадње’ метафоричком транспозицијом индуковала је значења: (3) ,,проћи, минути, \nпротећи“, (4) ,,опростити, не обазријети се на нешто“, и (5) ,,пренијети се од једнога \nдругоме, раширити се“. У значењу (3) ,,проћи, минути, протећи“ лексемом прећи означава \nсе протицање времена, па се вријеме схвата као ,,предмет који је способан да заузме неку \nобласт и да буде смјештен у неком мјесту“ (Конева 2010: 70). Значење ,,проћи, минути, \nпротећи“ и значење (4) ,,опростити, не обазријети се на нешто“ остварују се у \nконструкцији преко + генитив. За разлику од њих, семантичка реализација (5) ,,пренијети \nсе од једнога другоме, раширити се“, како се види, добија се помоћу реакције на + \nакузатив.  \nКомпонента префикса пре- која се односи на ’претјераност радње’ основ је за \nасоцијацију која је омогућила настанак значења: (6) ,,прекорачити“, (7) ,,прекорачити \nстаросну границу“ и (8) ,,учинити више него што је допуштено“. Примјери показују да \nглагол прећи реализује ексцесивно значење (в. Клајн 2002: 271). За реализацију ових \nзначења, као што уочавамо, потребна је семантичка позиција са детерминатором у \nфункцији објекта коју чине апстрактне именице. Реакцијска допуна ових значења, како се \nвиди, јесте бесприједлошки акузатив. \nСема префикса пре- која се односи на ’обухватање радње’ омогућава секундарни \nсемантички садржај (9) ,,обрисати“. Ово се значење добија помоћу реакције која је \nисказана бесприједлошким инструменталом, тј. просекутивом. И посљедње наведено \nзначење, тј. значење (10) ,,пружати се, водити“ настало је на основу семантичке \nкомпоненте ’распростирање кретања по површини’. Функцију субјекта врши инаниматни \nреферент, а значење се остварује у конструкцији преко + генитив, што значи да је \n,,савлађивани простор површина локализатора“ (Митриновић 1990: 81).  \nПерифраза \nГлагол прећи је конституент: а) метонимијске перифразе и б) синегдохске \nперифразе.  \n132 \n \nа) Метонимијске перифразе са глаголом прећи егземплификују примјери:  \n,,прећи погледом  ,,погледати“: \nОна стаде крај стола, лево од Немање, који је са занимањем прелазио \nпогледом по просторији уређеној у маниру традиционалних јужњачких кућа \nбогате господе (Стојиљковић, КР: 54); Погледом је прелазио преко сваке \nњегове неравнине (Стојиљковић, КР: 190); Овлашно је прешао погледом по \nпросторији а онда се зауставио на средини круга, код забоденог мача \n(Стојиљковић, КР: 205); Кан равнодушно пређе погледом по лицима \nдвадесеторице радника који су постројени стајали крај бедема (Стојиљковић, \nКР: 121); Дјевојка мирно, пријатељски, пређе очима по својим новим \nдруговима, али се затрављеном Николетини учини да их она, редом, покоси \nједним јединцатим рафалом (Ћопић, ДНБ: 46); Такве се мисли, биће – пет, \nдесет, можда и петнаест минута – у глави Симеона Ракића мешају са \nнасловима преко којих прелази погледом (Кецмановић, ФЛ: 27); Онда је \nпогледом прешла преко људи у соби (Кецмановић, ТЈБВ: 150). \n,,прећи преко усана  ,,изговорити“: \nПо свој прилици, хтели би да разумеју и схвате речи које с муком прелазе \nпреко њених усана (Булатовић, ЦПЛПН: 104); И да ли присећање \nзаборављеног јутрошњег сна заокупља његову пажњу док изговара и слуша \nреченице какве су му безброј пута прешле преко уста (Кецмановић, ФЛ: 38). \n \nПерифрастичке јединице ,,прећи погледом“ и ,,прећи преко усана“, како се види, у \nистој семантичкој позицији могу се супституисати неперифрастичким јединицама којима \nсу семантички потпуно еквивалентне. Док неперифрастички конкурент погледати, \nодносно изговорити потцртавају архисему, перифрастички израз прећи погледом, односно \nпрећи преко усана наглашавају сему ’линија кретања’.  \nб) Синегдохску перифразу илуструје примјер: \n \n133 \n \nКарте пређоше неколико пута из једних руку у друге, али се на крају усталише \nкод странца (148). \n \nНаведени примјер показује је перифраза  у односу интерсекције са синегдохом, \nбудући да на цјелину денотата указује посредно наглашавањем карактеристичног дијела. \nУ овоме примјеру дио тијела човјека, тј. руке, представљају човјека у цјелини, а датим \nвишечланим изразом прећи из руке у руку наглашава се компонента ’перлативност’, тј. \n’линија кретања’.  \n \nЗакључак \n \nСекундарна значења глагола прећи добијена метонимијом јесу ,,превести се“ и  \n,,преселити се“. У семантичкој реализацији ,,превести се“ архисема ’кретати се \nмијењајући мјесто’ трансформише се у ’кретати се помоћу превозног средства’, а у \nзначењу ,,преселити се“ нова архисема постаје ’прелажење из једног мјеста у друго’. Осим \nтрансформисане архисеме, у значењу ,,преселити се“ актуелизује се и сема нижег ранга \nосновног значења, ’перлативност’. Ова компонента активира се и у метафоричним \nзначењима, па на основу ње настају семантичке реализације: ,,напустивши кога прићи, \nприступити другоме“, ,,промијенити занимање“, ,,напустивши једну вјероисповјест, \nпостати припадник друге“,  ,,напустивши један начин дјеловања, почети радити друкчије“,  \n,,измијенити начин рада, почети радити друкчије, почети примјењивати једно умјесто \nдругог“, ,,превући“ и ,,премазати“. Потенцијалне семе глагола прећи које омогућавају \nнастанак асоцијативних метафороричних значења јесу: ’мали степен радње или њена \nкраткоћа’, ’претварање, превођење из једног стања у друго’, ’претјераност радње’, \n’завршетак радње’, ’обухватање радње’ и ’распростирање кретања по површини’. Сема \nпрефикса пре-,  ’мали степен радње или њена краткоћа’ мотивациона је база за настанак \nзначења ,,појавити се и брзо ишчезнути“, док захваљујући семи ’претварање, превођење из \nједног стања у друго’ настаје значење ,,промијенити се, постати друго“. Семантичка \nкомпонента која се односи на ’завршетак радње’ метафоричком транспозицијом \nиндуковала је значења: ,,проћи, минути, протећи“, ,,опростити, не обазријети се на \nнешто“, и ,,пренијети се од једнога другоме, раширити се“. Такође,  продуктивна је и сема \n134 \n \n’претјераност радње’ јер омогућава настанак семантема ,,прекорачити“, ,,прекорачити \nстаросну границу“ и ,,учинити више него што је допуштено“. Значење ,,обрисати“ постало \nје активношћу семе ’обухватање радње’, док је значење ,,пружати се, водити“ настало \nзахваљујући продуктивности семе  ’распростирање кретања по површини’.  \nКада је ријеч о вишечланим изразима у којима се глагол прећи појављује као \nконституент, у корпусу смо забиљежили метонимијске и синегдохске перифразе. У \nметонимијским перифразама, као нпр. ,,прећи погледом“ или ,,прећи преко усана“ \nнаглашава се компонента ’линија кретања’, која се такође, потцртава и у перифрази, у \nчијој је основи синегдоха, као нпр. ,,прећи из руке у руку“.  \n \n \nГлагол проћи \nГлагол проћи означава ,,пролазак линијом кретања која води са једног краја на \nдруги крај локализатора било да се кретање одвија његовом површином или \nунутрашњошћу, дуж, око, изнад или испод њега“. Друкчије речено, овај глагол обиљежава \n,,кретање, односно онај део кретања који се одвија између супротних тачака површине, \nунутрашњости, или спољашњости граница локализатора и његових оријентира, али које је \nпочело и наставља се или завршава изван граница локализатора“ (Вујовић 2019: 100). У \nсвом основном значењу глагол проћи као колокат захтијева навођење модела кроз + \nакузатив. \n Примарно значење лексеме проћи дефинише се као ,,идући преместити се с краја \nна крај неког простора“ (Речник СЈ 2011: 1063). Као што се из дефиниције види, \nсемантичку структуру овог глагола чине архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ и семе \nнижег ранга ’помоћу ногу’ и ’перлативност’.  \nМетонимијска значења  \nУ метонимијски транспоновано значење глагола проћи сврставамо значења: (1) \n,,пролетјети“ и (2) ,,пројахати“. Издвајамо примјере у којима се реализују наведена \nзначења:  \n(1) ,,Пролетјети“: \n135 \n \nПролазили су нови авиони (Ћопић, ОРЛ: 119). \n(2) ,,Пројахати“: \n Прашни, зајапурени, промукли од вике и беса, наредници су на коњима \nпролазили између кола и натоварених коња, давали очајне знакове руком, \nпсовали на свим језицима Аустроугарске монархије, све светиње свих \nпризнатих конфесија (Андрић, НДЋ: 305). \nПримјери показују да у семантичкој реализацији (1) ,,пролетјети“ архисема \n’премјештати се у простору’ постаје диференцијална сема, док нова архисема постаје \n’кретати се летећи’, будући да функцију субјекта врши именица која означава превозно \nсредство. Семе нижег ранга основног значења у овој су семантеми десемантизоване. У \nсемантеми (2) ,,пројахати“, такође је присутна инваријантна семантичка компонента \nосновног значења ’премјештати се у простору’, која овдје постаје диференцијална сема. \nНова архисема постаје ’кретати се помоћу јахаће животиње’, што значи да сема превозног \nсредства постаје доминантна у овоме семантичком садржају. \nСинегдохска значења \nЗначења (1) ,,мимоићи“, (2) ,,оставити иза себе (некога, нешто)“, (3) ,,прећи, обићи, \nпропутовати“ индукована су синегдохом која се ,,у основи састоји од сужавања или \nпроширивања уобичајеног плана садржаја неке ријечи“ (Шкиљан 1985: 40). Ова се \nзначења активирају у семантичкој позицији, као нпр.:  \n(1) ,,Мимоићи (поред некога, нечега)“: \nСачекао је да прођу а онда кренуо даље, прошао је поред олупине немачког \nтенка и разореног бункера па скренуо лево (Стојиљковић, КР: 238); Кракати и \nмршави старац Цветко Туфегџић, звани Ћетко Пацулино, пацоловац \nовдашњи, клатарио се као трска на ветру док је с муком пролазио мимо \nЋирића магазе (Ненадић, П: 111); Хтеде да прође мимо Џакала и његове \nзграновне крмаче али је крмача њушком муну у бутину па се Ракила затетура, \nкофер картонски јој склизну са рамена (Ненадић, П: 171); Пролазим поред \nоног слепог старца који залудно продаје бајате новине (Владушић, О: 116); \n136 \n \nОкрећем се у правцу Какаду бара, али не видим више нигде оног младића \nкоји је прошао поред мене (Владушић, О: 117); Да ли је све то уопште \nдопирало до њега, или би прошао покрај фасаде свог родитељског дома и не \nпогледавши је као професионални револуционар (Капор, ЧА: 127). \n (2) ,,Оставити иза себе (некога или нешто)“: \nПрошо сам Будош – и кад смо Царев мост прешли и кренули амо к Требјеси – \nнаш ми је чоек казо да смо прошли испред цијеви двије чете, да су нас све \nмогли поскидати но су чекали да виде ђе ћемо (Драгић, КП: 142); Већ \nиздалека, само што се прође Маглич, утврђена градина, видео се урушен свод \n(Петровић, ОЦСС: 332); Ето, прође и Скадар и Мојковац и дочекасмо да \nвидимо крај Шваби, али он не претече (Драгић, КП: 112); Шест врлетних гора \nморао је да прође соколар Љубен (Петровић, ОЦСС: 127). \n(3) ,,Прећи, обићи, пропутовати“: \nПрошао си свет (Ћосић, К: 82); – Има ли колико држава проћи до тога Баната? \n– квоцну Јовандекина баба (Ћопић, НБС: 159); Прошао сам свет уздуж и \nпопреко (Ненадић, Д: 144). \nУ издвојеним значењима глагола проћи (1) ,,мимоићи“, (2) ,,оставити иза себе \n(некога или нешто)“ и (3) ,,прећи, обићи, пропутовати“ у први план долази сема \nпримарног значења – ’перлативност’. Она постаје архисема у наведеним значењима, док \nархисема основног значења ’кретати се мијењајући мјесто’ мијења своју функцију те \nпостаје сема нижег ранга. Према томе, овдје је дошло до синегдохског преноса типа \n,,цјелина  дио“. А наведена синегдохски транспонована значења, како се види, разликују \nсе од метонимијских према статусу архисеме. ,,У метонимији пренесено значење има нову \nархисему несадржану у семама основног значења, док у синегдохи ,,цјелина  дио“ \nархисема постаје једна од диференцијалних сема основног значења. Зато је у метонимији \nпренесено значење увијек богатије од основног за најмање једну сему (за архисему) од \nосновног, док је код синегдохе ,,цјелина  дио“ број сема, само с различитом \nхијерархијом, исти у основном и у пренесеном значењу“ (Ковачевић 2015б: 49). \n \nСемантичка реализација (1) ,,мимоићи“, како се из примјера види, исказује се \n137 \n \nпомоћу приједлошко-падежних конструкција поред + генитив, мимо + генитив те покрај + \nгенитив. Овим се моделима, како истиче П. Пипер (1977–1978: 40), ,,поред указивања на \nпростор у близини локализатора указује и на то да кретање објекта локализације има \nкарактер пресецања оријентира“. За разлику од семантеме (1) ,,мимоићи“, значења (2) \n,,оставити иза себе (некога или нешто)“ и (3) ,,прећи, обићи, пропутовати“ као колокат \nзахтијевају навођење модела бесприједлошког акузатива, а овом се конструкцијом \nнаглашава да је ,,радња усмерена на објекат“ (Гортан Премк 1971: 59). \n \nМетафорична значења \nа) У мотивисана метафорична значења глагола проћи сврставамо семантичке \nреализације у чијем метафоричном процесу \nучествује семантичка компонента \n’перлативност’, а то су: (1) ,,продријети, пробити се“ и (2) ,,провући“. Наводимо примјере: \n (1) ,,Продријети, пробити се“: \nКад је Милан пошао да погледа ране повријеђеном пријатељу, стражар крај \nулазне рампе окину, и метак прође Меди кроз главу (Пржуљ, ДСГ: 22); ,,Ако \nметак не прође кроз мозак или срце, ткиво се зацељује само од себе“ – глас \nкоји је изговарао ове речи је био једноличан и хладан (Стојиљковић, КР: 216); \nКада је Растку амерички куршум код Тобрука прошао кроз срце, саборци га \nплитко затрпаше пијеском и Гоши упркос сумраку и страшној пјешчаној \nолуји није било тешко да га пронађе (Кнежевић, З: 214). \n(2) ,,Провући“:  \nЊена кратка коврџава коса изазивала је жељу да се кроз њу прође прстима \n(Капор, ЧА: 75); (...) лукаво зашкиљи дјевојка, изненада му завуче руку под \nкапу и прође му прстима кроз косу (Ћопић, ДНБ: 50); Из другог џепа вади \nчешаљ, којим неколико пута пролази кроз косу (Кецмановић, ФЛ: 19). \nСви наведени примјери значења (1) ,,продријети, пробити се“ и (2) ,,провући“   \nпоказују  да је ’перлативност’ присутна као интегрална семантичка компонента, а то \n138 \n \nпотврђује и модел кроз + акузатив. Дакле, пренос номинације са примарног значења \nпроћи на наведена пренесена, метафорична значења  омогућава сема ’линије кретања’. \nб)  Асоцијативна метафорична значења настају метафоричном трансформацијом \nсема: ’распростирање кретања по површини’, ’континуираност кретања’, ’мали степен \nрадње или њена краткоћа’, ’почетак вршења какве радње’ и ’довршена радња’. У ову \nгрупу сврставамо сљедеће семантичке реализације глагола проћи: (1) ,,пронијети се, \nраширити се“, (2) ,,пружати се, водити“, (3) ,,тећи“, (4) ,,прожети“, (5) ,,појавити се и брзо \nнестати“, (6) ,,струјећи, ширећи се, испунити неки простор, прострујати“, (7) ,,минути, \nпротећи“, (8) ,,завршити“, (9) ,,ишчезнути, нестати“, (10) ,,престати бољети“, (11) ,,бити \nприхваћен, изабран већином гласова“, (12) ,,снаћи се“, (13) ,,подврћи се чему“, (14) \n,,напустити, оставити, ослободити се чега“, (15) ,,претрпјети, поднијети, преживјети“ и \n(16) ,,престати радити нешто, оставити некога на миру“. Наведена значења у корпусу \nрепрезентују сљедећи примјери:  \n(1) ,,Пронијети се, раширити се“: \nДвораном прође тај глас као свечана порука, а ја ту поруку преводим одмах на \nобичан људски говор и претварам у једноставан призор (Андрић, ЗПП: 359); \nПрође шапат да је хтео да скочи у мрачну матицу која је сада текла пешчаном \nјалијом, управо над оним местом где су били његови амбари и качаре \n(Андрић, НДЋ: 73). \n (2) ,,Пружати се, водити“: \nТа пруга пролази кроз саму касабу, која је најважнија станица пред њој \n(Андрић, НДЋ: 216); Налетео је на жице далековода и срушио се у близини \nПацифика поред аутостраде А-1 која туда пролази (Андрић, НДЋ: 198); Њих \nдвојица кренуше стазом која води горе, на друм крај кога је пролазила пруга \n(Стојиљковић, КР: 106); Припремио сам јако бјелово коље, зашиљио га и \nодоздо одозго, згулио му кору и пренео га код згодног усека између две стене \nкуда је пролазила стазица утабана свињским папцима (Ненадић, Д: 206).  \n (3) ,,Тећи“: \n139 \n \nЦрна вода је пролазила неких пола метра испод греде моста коју је \nблагословио својим говором пре пет година приликом пуштања моста у \nсаобраћај (Ненадић, П: 53); У низу мена и брзом оцветавању људских \nнараштаја, он је остајао непромењен као и вода која пролази испод њега \n(Андрић, НДЋ: 66); Чула је како шуми река, и како подмукло и преварантски \nпролази поред њих (Булатовић, ЦПЛПН: 103). \n (4) ,,Накратко обузети, прожети“: \nИ поред тешког одела које је лежало на њему, Давила прође дрхтавица при \nпомисли (Андрић, ТХ: 40); Језа га је пролазила од тог усамљеничког \nкукурикања (Ћосић, К: 163); Кад су замакле у чаршију, младића прође језа, и \nон поче да шета брзим корацима од једне терасе до друге (Андрић, НДЋ: \n165); При тим првим стиховима њих све редом, и Турке и хришћане, прође \nједан исти дрхтај неодређене жудње и жеђи за истом росом, која живи у \nпесми као и у свим њима, без разлике (Андрић, НДЋ:  191); Ватра му прође \nждрелом и он зажмирка (Булатовић, ЦПЛПН: 19); Језа ми је прошла кичмом \n(Владушић, О: 87); Талас ледене језе прошао му је низ читаво тело \n(Стојиљковић, КР: 198); И чим сам се нашао на улици, погледао звезде на \nнебу и њихов одсјај на површини широке реке, прође ме хладан, оштар дрхтај \nкоји је полазио са дна утробе (Андрић, ЗПП: 305);  Како се сунце спушта, \nмене пролази чудна језа (Андрић, ЗПП: 393); И сваке ноћи ја слушам те \nшумове са дубоким узбуђењем од којег ме језа пролази и у исто време са \nјасном мишљу о једноставним и вечитим физичким законима и о утицају \nстудени и топлоте на стезање и растезање материје (Андрић, ЗПП: 251); Од те \nмисли прође ме језа од ножних прста до темена, и ја се сурвавам у себе \nсмртоносним падом пробуђеног месечара (Андрић, ЗПП: 189); Мртвачка језа \nпрође му уз тијело, диже га на ноге и он се, набраних обрва и уоштрена ока, \nпоче да повлачи натрашке грчевито стежући пушку (Ћопић, ДНБ: 148); Брз \nдрхтај прође целим њеним телом (Петровић, ОЦСС: 89). \n(5) ,,Појавити се и брзо нестати“: \n140 \n \nЊему преко лица као да прође неки грч (Михаиловић, КЦТ: 70); Од тога нам \nсе заврти у глави, понесе нас лака несвестица која брзо прође, али после тога \nчувамо дуго сећање на тај тренутак, као сазнање које нас крепи и даје нам \nснаге да издржимо ову стварност на коју смо осуђени (Андрић, ЗПП: 104). \n (6) ,,Струјећи, ширећи се, испунити неки простор, прострујати“: \nКућа беше опкољена дубоким јарковима, оборима и пластовима сена, чији се \nмирис, на сунчању предвечерја, топио и пролазио не само кроз блистав \nваздух, већ и кроз врући, спарни набој (Црњански, С: 56). \n (7) ,,Минути, протећи“:  \nМа не прође ни неђеља дана, ево ти другије хајдука (Драгић, КП: 28); Река \nовде тече спорије, од таласа до таласа прође по неколико дана (Петровић, \nОЦСС: 51); Давно је прошло то вријеме кад је вјерово у култ јунаштва и части \n(Драгић, КП: 61); Прошле су већ двије недјеље како у Гаети борави чета нове \nцрногорске власти (Драгић, КП: 67); Много је времена прошло откако смо се \nпоследњи пут пољубили (Селимовић, Т: 29); Пролази дан, два, три, не знам \nколико, а ја чекам да се нешто деси (Селимовић, Т: 33); Пролазили су дани, \nседмице и месеци и рупа у стени је бивала све дубља и дубља (Ненадић, ДЖ: \n23); Прошло је било више од четврт вијека, како Краљ примаше дарове од \nШтросмајера и од самога Папе (Драгић, КП: 38); Смуцао сам се једно време \nса својим новим пријатељима и не примећујући како недеље пролазе и како \nишчезавају последњи трагови мог грађанског живота (Капор, Ф: 27); \nПролазили су месеци и година се ближила крају а аустријски конзул, за кога \nсе раније веровало да ће стићи у стопу за француским конзулом, није долазио \n(Андрић, ТХ: 107); Већ је шеста година прошла од последњег купљења овог \nданка у крви, зато је овог пута избор био лак и богат (Андрић, НДЋ:  19); \nГодине пролазе, радови се шире и расту, али им се не види краја ни смисла \n(Андрић, НДЋ: 25); И поноћ је прошла (Андрић, НДЋ: 33); Пролазиле су \nгодине, смењивала се лета и јесени, зиме и пролећа, одлазили су и враћали се \nрадници и мајстори (Андрић, НДЋ: 57); Прошло је првих сто година, време \n141 \n \nдуго и смртоносно за људе и многа њихова дела, али неосетно за велике \nграђевине (Андрић, НДЋ: 67); Требало је опет да прође извесно време па да се \nизбрише утисак који је на све стране оставио поглед на овог изгубљеног \nчовека (Андрић, НДЋ: 74);  Пролазило је време над мостом и касабом, у \nгодинама, у деценијама (Андрић, НДЋ: 91); Међутим, пролазили су месеци па \nи године, а новац није стизао (Андрић, НДЋ: 68); Само је трен прошао како \nсам ликовао због побједе над њим, и оним што је могао да значи, а већ је \nоживио у моме сјећању, још опаснији (Селимовић, ДС: 76); Чекао сам само да \nпрође извјесно вријеме, и да по свему падне заборав (Селимовић, ДС: 223); \nПрошло је више од тридесет година од овог разговора на капији (Андрић, \nНДЋ: 93); Међутим, са сваким месецом који пролази, број тих странаца бива \nсве већи (Андрић, НДЋ: 136); Прође десетак дана, прође месец – њега нема \n(Михаиловић, КЦТ: 43); Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне \nпушка (Ћосић, К: 26); Преста да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо \nпрођоше те лепе године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди \n(Црњански, С: 78); Следећа година прође у миру (Булатовић, ЦПЛПН: 76); \nВријеме нам тако пролази у нагађању, без правих и тачних одговора (Братић, \nЗХ: 87); Прође сам дан, заметну се ноћ, једва се разјутри (Петровић, ОЦСС: \n28); Прошло је тек неколико дана како су цркву подигли у ваздух (Петровић, \nОЦСС: 139); Сам Господ зна колико је прошло времена (Петровић, ОЦСС: \n334); Тако су прошли први и други дан (Кецмановић, ТЈБВ: 16); Прошле су од \nтога времена две године (Андрић, НДЋ: 159); А треба се журити, јер време \nпролази и само повећава забуну и неприлику (Андрић, НДЋ: 167); Ноћ је \nпролазила, али се лампе нису гасиле ни у касарни ни у Конаку (Андрић, НДЋ: \n167); Отада је прошло неколико година, свет се навикао на многе ствари и \nдолазак страних свирача (Андрић, НДЋ: 192); Прошло је двадесетак година од \nкако су прва аустријска, жуто обојена војна кола прешла мост (Андрић, НДЋ: \n205); Румени на почетку и на крају, а златни у средини, октобарски дани \nпрошли су над касабом која је очекивала брање кукуруза и нову ракију \n(Андрић, НДЋ: 234); Поноћ је одавно прошла, а Лотика, расањена и занесена, \nниже бројку и преврће лист за листом (Андрић, НДЋ: 269); Месеци су \n142 \n \nпролазили и њена велика потиштеност није попуштала (Андрић, НДЋ: 276); \nПролазиле су летње ноћи, али без песме, без младићких седења на капији, без \nшапутања парова у тами (Андрић, НДЋ: 297); Тако им пролази ноћ и са њом \nживот, сав од опасности и страдања али јасан, непоколебљив и прав у себи \n(Андрић, НДЋ: 316); Тако је прошао цео месец у повременом бомбардовању \nмоста и у пушкарању по околним брдима (Андрић, НДЋ: 325); Зимски \nраспуст је давно био прошао, љетњи је још далеко, а наставници су к’о \nоткачени гомилали градиво (Пржуљ, ДСГ: 21); Улудо пролази овај мај у \nКасиндолској улици (Пржуљ, ДСГ: 32); Шест сати већ је прошло (Пржуљ, \nДСГ: 47); И ухватим је за руку жељно, не опире се, дани су прошли а нисам се \nусуђивао да ишта убрзам (Селимовић, Т: 69); Прође понедељак, прође уторак, \nа од вас ни гласа (Кецмановић, ФЛ: 183); Прошла је поноћ и Ниш спава \nобасјан сребрном месечином (Стојиљковић, КР: 185); Тако пролазе дуги \nминути пете ноћи без вољеног човека (Андрић, ЗПП: 387); Летњи дан, сав у \nмрежи јаког сунца и дубоких сенки, пролази брзо (Андрић, ЗПП: 382). \n (8) ,,Завршити се“: \nАли свака светлост брзо догори и свака свечаност прође (Андрић, НДЋ: 143); \nА док се говори о стварима духа, оне стрпљиво чекају да тај разговор прође, \nкао невреме, па да наставе своје калибанско ровање по земљи и испод ње \n(Андрић, ЗПП: 138); Али, ови не дају лијека, но су нас све о јаду забавили, \nиако је рат прошо и нова се власт успоставила (Драгић, КП: 156). \n (9) ,,Ишчезнути, нестати“: \nЖенина лепота брзо пролази – вајка се добричина (Андрић, ЗПП: 429); Ништа \nза то што ће радост проћи: била је, други пут у току дана (Селимовић, Т: 164). \n (10) ,,Престати бољети“: \nПовреде од детонације су прошле (Кецмановић, ТЈБВ: 69). \n(11) ,,Бити прихваћен, изабран већином гласова“:  \n143 \n \nНовинар на крају текста пише да се не морате бринути за своју будућност, ако \nне прођете на изборима у Индији Вас чекају раширених руку (Кнежевић, З: \n147). \n(12) ,,Снаћи се“: \nОн је мислио да ће боље проћи на другом послу, и пријавио се у туристички \nбиро, за тумача и водича (Селимовић, О: 118). \n(13) ,,Подврћи се чему“: \n,,Ти да си с нама био у Гаети и да си проша обуку, знао би како се треба \nвладати!“ (Драгић, КП: 111); Свеједно, морало се испитати како влада \nвјештином и прошао је неколике пробе прије но је у њу сјео (Драгић, КП: \n147). \n(14) ,,Напустити, оставити, ослободити се чега“: \nИ причекај: муке ће брзо проћи (Булатовић, ЦПЛПН: 155); Такве особе и када \nих бес прође никада се не кају (Братић, ЗХ: 34); Па попиј и ти, да те прође \nсичија, а ако си јунак, ево можеш одма погинути! (Драгић, КП: 142). Послије \nсам био потиштен, љутина ме брзо прошла, а смијенило је кајање због \nнаглости која ми није својствена (Селимовић, ДС: 92). \n(15) ,,Претрпјети, поднијети, преживјети“: \nЊима су готово непознате оне тешке и опасне кризе чулног и осећајног \nживота кроз које пролазе толики други младићи њихових година, али зато они \nтешко налазе смирење својих духовних немира и врло често остају за цео \nживот сваштари, занимљиви особењаци, без сталног дела и без одређеног \nправца уопште (Андрић, НДЋ: 250); Касније, хватаће ме страх и несаница \nсамо кад бих помислио на опасности кроз које сам прошао и игру случаја да \nсам још жив (Рисојевић, ГУ: 228); Шта је ово кроз шта смо прошли, ако није \nнека врста покушаја уништења? (Рисојевић, БЏ: 173); Не бјежим, досадио ми \n144 \n \nје овај град и не могу дозволити да ми кћерка пролази сама кроз ово \n(Кнежевић, З: 199).  \n(16) ,,Престати радити нешто, оставити некога на миру“: \n,,Прођи ме се тим вашим марксистичким глупостима...“, промрмља Крсман \nгорко (Стојиљковић, КР: 72). \n’Распростирање кретања по површини’ као пратећи елемент примарног значења \nглагола проћи омогућава да се њиме реализују значења (1) ,,пронијети се, раширити се“ и  \n(2) ,,пружати се, водити“. У значењу (1) ,,пронијети се, раширити се“ глагол проћи је, ако \nсе послужимо термином Макса Блека (1986: 145–178), фокус метафоре, док су оквир \nименице глас и шапат, које су индикатори метафоричног значења у датој семантичкој \nпозицији. Осим наведених апстрактних именица, оквир метафоре могу чинити и \nконкретне именице, као што су пруга, стазица и сл, те се глаголом проћи означава \nраспоред неког материјалног објекта, што потврђује значење (2) ,,пружати се, водити“. \nТако се значење премјештања у простору, тј. проласка линијом кретања која води са \nједног на други крај локализатора трансформише у значење о распрострањености објекта \nпо површини. \n ’Континуираност кретања’, као факултативна сема глагола проћи, индуктор је \nзначења (3) ,,тећи“. Семантичку позицију са детерминатором, како се види, чине именице \nкоје означавају течну материју. Семантичка компонента префикса про- која се односи на \n’мали степен радње или њену краткоћу’ мотивациони је фокус за развитак семантичких \nреализација (4) ,,накратко обузети, прожети“ и (5) ,,појавити се и брзо нестати“. Као \nсубјекатски аргумент појављују се апстрактне именице што значи да је ова метафорична \nасоцијација заснована на трансформацији типа конкретно  апстрактно (в. Гортан \nПремк 2004: 105–107; Драгићевић 2010: 149).  \nСема ’почетка вршења какве радње’ мотивациона је база за настанак значења (6) \n,,струјећи, ширећи се, испунити неки простор, прострујати“. Захваљујући семантичкој \nкомпоненти префикса про- која се односи на ’довршену радњу’ реализује се већи број \nметафоричних значења глагола проћи: (7) ,,минути, протећи“, (8) ,,завршити“, (9) \n,,ишчезнути, нестати“, (10) ,,престати бољети“, (11) ,,бити прихваћен, изабран већином \n145 \n \nгласова“, (12) ,,снаћи се“, (13) ,,подврћи се чему“, (14) ,,напустити, оставити, ослободити \nсе чега“, (15) ,,претрпјети, поднијети, преживјети“ и (16) ,,престати радити нешто, \nоставити некога на миру“. У значењу (7) ,,минути, протећи“ изражава се фазно кретање \nвременских раздобља, тачније, ,,пажња посматрача фиксира се на завршну границу \nтрајекторије суштине која се креће“ (Рубинштејн 2002: 2). \n Проћи значи (8) ,,завршити се“ када означава ,,догађаје, односно, ситуације које се \nдешавају у времену и простору и имају дужину, тј. заузимају одређени интервал“ (Кустова \n2002: 74). За разлику од значења ,,завршити се“ у значењу (9) ,,ишчезнути, нестати“ као \nсубјекат се појављује апстрактна именица која означава неку особину или емоционално \nстање.  \nВећина пренесених, метафоричних значења глагола проћи, као што се из примјера \nвиди, настала су на основу семантичке компоненте ’довршена радња’. С тим у вези, у \nодређеним семантичким позицијама, лексемом проћи означава се завршетак, окончање \nвременских раздобља, завршетак неке радње, нестанак односно ишчезнуће осјећања, итд. \n \nПерифраза \nПерифразе у чији састав улази глагол проћи налазе се у односу интерсекције са: а) \nметафором и б) метонимијом.  \nа) Метафорску перифразу илуструју примјери: \n,,проћи кроз чији кревет“  ,,водити љубав“: \nКад помислим на све оне мушкарце који су прошли кроз њен кревет {= са \nкојима је водила љубав} (Ненадић, П: 145). \nНа основу наведеног примјера уочљиво је да се у основи перифразе налази \nметафора. Перифрастичким изразом проћи кроз чији кревет нагласак се ставља на сему \n’перлативност’, тј. линију кретања.  \n146 \n \nб) Метонимијске перифразе, тј. перифразе које настају посредством метонимије у \nкорпусу потврђују примјери: \n  ,,проћи кроз сјећање“  ,,сјетити се“: \nКао далека али мучна ствар прође му кроз сећање {= сјетио се} данашње \nпослеподне у забаченој школској соби и тек тада се присети да су се \nГласинчанин и Зорка лепо гледали до његовог доласка у касабу (Андрић, \nНДЋ: 260). \n,,проћи кроз главу“  ,,помислити“: \nКао да слути какве све мисли пролазе кроз Богданову главу {= помишља}, \nПетрашин наједном окреће да прича нешто друго (Ненадић, ДЖ: 27); Док му \nсве ово пролази кроз главу {= помишља} Богдан се пита шта је Петрашин: \nобична будала, верник или мудрац (Ненадић, ДЖ:  150); Док мени, чак и кад \nбрбљам, различите мисли прођу кроз главу {= помишљам}  (Кецмановић, ФЛ: \n184); Прво што ми је прошло кроз главу {= помислио}  било је... (Кецмановић, \nФЛ: 207): Кроз главу Ота фон Фена прошла је само једна мисао {= помислио \nје}  (Стојиљковић, КР: 202). \n,,проћи кроз чије очи“  ,,видјети“: \nОчи су му древне: кроз њих су прошле хиљаде људи и сваки је оцијењен у \nдјелићу секунде (Селимовић, Т: 33). \n,,проћи кроз грло“  ,,попити“: \nСтресао се када му је ракија прошла кроз грло {=  попио} (Рисојевић, БЏ: 53). \nУ свим издвојеним примјерима, у истом контексту, перифраза се може \nсупституисати неперифрастичком јединицом. ,,Оно што омогућује међусобну замјену у \nистим контекстима јесте, дакле, подударност или блискост значења перифразе као \nструктурно сложеније и неперифразе као структурно простије језичке јединице“ \n(Ковачевић 1991: 59). Док неперифрастички конкурент ставља акценат на архисему, \nперифрастичке јединице потцртавају диференцијалне семе, а то су, као што уочавамо, \n147 \n \nсема ’довршене радње’ и сема ’перлативност’, тј. ’линија кретања’ (нпр. мисао прошла \nкроз главу, ракија прошла кроз грло, итд).  \n \nЗакључак \nЗначења глагола проћи која су добијена механизмом метонимије јесу ,,пролетјети“ \nи ,,пројахати“. У обје семантичке реализације присутна је архисема основног значења \n’кретати се мијењајући мјесто’, с тим да има функцију семе нижег ранга. У значењу \n,,пролетјети“ нова архисема постаје ’кретати се летећи’, док у значењу ,,пројахати“  \nинваријантна семантичка компонента постаје ’кретати се помоћу јахаће животиње’. \nАрхисема ’кретати се мијењајући мјесто’ присутна је и у синегдохски индукованим \nзначењима: ,,мимоићи“, ,,оставити иза себе (некога, нешто)“ и  ,,прећи, обићи, \nпропутовати“. У овим значењима инваријантна семантичка компонента постаје \n’перлативност’. ’Перлативност’ се активира и у метафоричним значењима, те представља \nмотивациону базу за настанак семантичких реализација: ,,продријети, пробити се“ и \n,,провући“. Развијање асоцијативних метафоричних значења глагола проћи омогућавају \nнеколике семантичке компоненте, као што су: ’распростирање кретања по површини’, \n’континуираност кретања’, ’мали степен радње или њена краткоћа’, ’почетак вршења \nкакве радње’ и ’довршена радња’. Метафоричком транспозицијом семе ’распростирање \nкретања по површини’ настају значења ,,проширити се, пронијети“ и ,,пружати се, \nводити“, а трансформацијом семе ’континуираност кретања’ настаје значење ,,тећи“. Сема \n’мали степен радње или њена краткоћа’ извориште је значења ,,накратко обузети, \nпрожети“ и ,,појавити се и брзо нестати“, док је компонента ’почетак вршења какве радње’ \nпродуктивна за настанак значења ,,струјећи, ширећи се, испунити неки простор, \nпрострујати“. Највећи број метафоричних значења глагола проћи настаје на основу семе \n’довршена радња’, тј. она је у основи значења: ,,минути, протећи“, ,,завршити“, \n,,ишчезнути, нестати“, ,,престати бољети“, ,,бити прихваћен, изабран већином гласова“, \n,,снаћи се“,  ,,подврћи се чему“, ,,напустити, оставити, ослободити се чега“,  ,,претрпјети, \nподнијети, преживјети“ и ,,престати радити нешто, оставити некога на миру“.  \n148 \n \nАнализа перифрастичких израза са глаголом проћи показала је да се овим изразима, \nу чијој основи стоји метафора, као нпр. проћи кроз чији кревет, потцрава ’перлативност’. \nТакође, ова сема наглашава се и у метонимијским перифразама, као нпр. проћи кроз \nсјећање или проћи кроз чије очи, с тим да се код ових израза потцртава и компонента \n’довршене радње’. \n \nГлагол обићи \nПримарно значење глагола обићи, према Речнику СЈ (2011: 832), гласи: ,,(око \nнечега, некога или нешто, некога) направити круг ходајући око нечега“. Осим \nинваријантне семантичке компоненте ’премјештати се у простору’, овај глагол садржи \nсеме ’перлативност’ и ’обилажење’. ,,Префиксом об- додаје се значење кружног кретања \n(циркумлокалности) са локализатором у центру или полукружног кретања поред \nлокализатора“ (Вујовић 2019: 117). Значења глагола обићи која смо забиљежили у корпусу \nзаснована су на синегдохи и метафори. \nСинегдохска значења \n \nСекундарна семантичка реализација (1) ,,проћи залазећи на много мјеста, \nпрокрстарити“ индукована је синегдохом. Наводимо примјере у којима се ово значење \nостварује: \nОбилазим земље и градове (Андрић, ЗПП: 362); Обилазио је бојишта и \nстрадалишта, планине и кланце, гудуре и јаруге, у којима су се збили јуначки \nподвизи, не би ли на лицу земље нашао бразготине и трагове битака (Драгић, \nКП: 22). \n \nПри синегдохској транспозицији значења, као што уочавамо, ,,долази до свеукупне \nпрерасподјеле сема“ (Ковачевић 2015б: 48), па тако архисема ’кретати се мијењајући \nмјесто’ постаје диференцијална сема, док семантичка компонента ’перлативност’ добија \nстатус архисеме. \n \n149 \n \nМетафорична значења \nа) Групу мотивисаних метафоричних значења глагола обићи чине семантеме: (1) \n,,проћи унаоколо избјегавајући некога, заобићи“ и (2) ,,погледати да ли је нешто у реду, \nизвршити преглед, контролу“. Нпр.: \n(1) ,,Проћи унаоколо избјегавајући некога, заобићи“: \nЗашто сам ја био некако прионуо уз бабу Савку, док су други обилазили око \nње као око сталне гњаваже (Рисојевић, ГУ: 14). \n (2) ,,Погледати да ли је нешто у реду, извршити преглед, контролу“: \nПо блештавом и топлом априлском дану обишли су грађевину и утврдили \nраспоред за прве послове (Андрић, НДЋ: 81); Наступала је година 1900, крај \nтога срећног столећа и почетак новог, које по схватању и осећању многих \nтреба да буде још срећније, кад су дошли нови инжењери и почели да обилазе \nмост (Андрић, НДЋ: 209). \nПовезивање примарног значења глагола обићи ,,(око нечега, некога или нешто, \nнекога) направити круг ходајући око нечега“ и секундарних (1) ,,проћи унаоколо \nизбјегавајући некога, заобићи“ и (2) ,,погледати да ли је нешто у реду, извршити преглед, \nконтролу“ врши се на основу семе ’обилажење’, односно ’извршење радње око објекта’. У \nзначењу (1), осим семантичке компоненте ’обилажење’, активна је и сема ’перлативност’. \nНаведено значење, како се из примјера види, омогућује и детерминатив у генитиву \nобилазили око ње као око сталне гњаваже. За разлику од значења (1), које за колокат има \nмодел око + генитив, реакцијска допуна у семантеми (2) јесте ,,облик акузатива без \nпредлога као прави објекат око којег се одвија кретање“ (Вујовић 2019: 117–118).  \nб) У асоцијативна метафорична значења глагола обићи сврставамо значење (1) \n,,посјетити некога“, а оно се реализује у контексту, као нпр.: \nОнима који су долазили да га обиђу, причао је о Херцеговини, дјетињству и \nродитељима које је једва памтио, јер су поумирали док је био дјечак \n(Рисојевић, ГУ: 23); Кога сам обилазила у Биограду? Ко нам је долазио из \n150 \n \nБиограда (Рисојевић, ГУ: 142); Били су то родитељи једног важног човека. \nНије имао времена ни да их обиђе а камоли да их пази и чува (Братић, ЗХ: 63). \nПримјери показују да се фокус асоцијативних веза између примарног значења \nглагола обићи и пренесеног  ,,посјетити некога“ налази у семи ’извршености радње’.  \n \nЗакључак \nПроведена анализа показује да глагол обићи развија мали број секундарних \nзначења. Архисема ’премјештати се у простору’ фокус је синегдохске трансформације \n,,проћи залазећи на много мјеста, прокрстарити“. У овоме значењу архисема ’кретати се \nмијењајући мјесто’ постаје сема нижег ранга, док статус архисеме добија ’перлативност’, \nкоја је диференцијална сема примарног значења. ’Перлативност’ је продуктивна и за \nнастанак метафоричних значења будући да заједно са компонентом ’обилажење’ \nомогућава развитак значења ,,проћи унаоколо избјегавајући некога, заобићи“. Осим \nнаведеног значења, сема ’обилажење’, захваћена процесом метафоричне трансформације, \nиндукује и значење ,,погледати да ли је нешто у реду, извршити преглед, контролу“. \nЗначење ,,посјетити некога“ настало је продуктивношћу потенцијалне семе префикса об-, \n’извршеност радње’.  \n \nГлагол разићи се \nПримарно значење лексеме разићи се јесте ,,отићи на разне стране (о већем броју \nлица); отићи у два смера, раздвојити се“ (Речник СЈ 2011: 1096). Семну структуру овога \nглагола, дакле, чине архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ и диференцијалне семе  \n’перлативност’ и ’размјештеност / разноусмјереност кретања’, будући да се њиме означава \n,,кретање које почиње у једном центру и одвија се центрифугално, ка периферији у \nразличитим правцима“ (Вујовић 2019: 115). Значење кретања од центра ка периферији, \nкако наводи Д. Кликовац (2004: 170), представља ,,централно, најтипичније значење \n(односно, скуп најтипичнијих значења префикса раз-)“. Сва ексцерпирана значења глагола \nразићи се добијена су механизмом метафоре.  \n151 \n \nМетафорична значења \nа) У мотивисана метафорична значења сврставамо семантему (1) ,,показати \nнеслагање са неким у мишљењу, доћи у сукоб, посвађати се“. Наведено значење илуструје \nпримјер: \nЗбог своје пргаве нараве и самосталности у мишљењу, он се често разилазио \nса месним улемом и старешинама (Андрић, НДЋ: 113). \nКао што уочавамо, основно значење глагола разићи се и наведено секундарно \nзначење ,,показати неслагање са неким у мишљењу, доћи у сукоб, посвађати се“ повезује \nсема ’разноусмјереност кретања’. Наведено значење, као колокат захтијева модел са + \nинструментал.  \nб) У асоцијативна метафорична значења глагола разићи се потпадају значења (1) \n,,постепено се расплинути, распршити се, изгубити се, ишчезнути, нестати“ и (2) \n,,распростријети се, раширити се“. Издвајамо примјере: \n(1) ,,Постепено се расплинути, распршити се, изгубити се, ишчезнути, нестати“: \nНад вртачом се разилазио љут дим од гранате (Ћопић, ДНБ: 34); Преко дана је \nсиво и облачно, предвече се облаци мало разиђу и небо зарумени, а већ после \nдевет сати оно је ведро, тамномодро, раскошно, и пуно звезда што изгледају \nкао лепотице које излазе само ноћу (Андрић, ЗПП: 289); А кад отворим очи, \nтама се постепено разилази, али остаје магла, мука и безвољност (Селимовић, \nТ: 112);  \n(2) ,,Распростријети се, раширити се“:  \nСвеже светло стаде да се разилази Савином катихуменијом, слива по каменом \nподу, грли стубове, плави сени, спира и најситнији мрак (Петровић, ОЦСС: \n61). \nЗначење (1) ,,постепено се расплинути, распршити се, изгубити се, ишчезнути, \nнестати“ настаје метафоричном трансформацијом семе префикса раз- ’ублажавање \nинтензитета нечега, тј. прекидање или завршетак неког стања’. Функцију субјекта у овоме \n152 \n \nзначењу, како примјери показују, врше инаниматни референти. Семантема (2) \n,,распростријети се, раширити се“ разликује се од значења (1) по томе што у њеној \nмотивацији учествују двије семе. На основу издвојеног примјера уочавамо да је \nсемантичка компонента ’ширење нечега, повећавање обима нечега’, која је факултативна \nсема префикса раз-, у садејству са семом ’разноусмјереност кретања’. \nЗакључак \nИз досад реченог произлази да глагол разићи се развија мали број секундарних \nзначења. Потврда томе јесте чињеница да ексцерпирана значења настају искључиво \nмеханизмом метафоре. Продуктивне, активне семе које доприносе развитку нових \nзначења глагола разићи се јесу семе ’разноусмјереност кретања’, ’ублажавање интензитета \nнечега, тј. прекидање или завршетак неког стања’ и ’ширење нечега, повећавање обима \nнечега’. Значење ,,показати неслагање са неким у мишљењу, доћи у сукоб, посвађати се“ \nнастало је захваљујући продуктивности семе основног значења лексеме разићи се, \n’разноусмјереност кретања’. Семантичка реализација ,,постепено се расплинути, \nраспршити се, изгубити се, ишчезнути, нестати“ постала је активношћу  потенцијалне \nсеме префикса раз-, ’ублажавање интензитета нечега, тј. прекидање или завршетак неког \nстања’, а значење ,,распростријети се, раширити се“ добијено је метафоричном \nтрансформацијом \nдвију \nсема, \n’ширење \nнечега, \nповећавање \nобима \nнечега’ \nи \n’разноусмјереност кретања’. \n \nУ групи перлативних глагола кретања најшири спектар значења имају глаголи \nпрећи и проћи. Најпродуктивније диференцијалне семе које омогућавају настанак значења \nнаведених \nглагола \nјесу: \n’перлативност’, \n’извршење \nрадње \nоко \nобјекта’ \nи \n’разноусмјереност ’кретања’. У вишечланим изразима чија су компонента перлативни \nглаголи наглашава се ’перлативност’, тј. линија кретања, док се перифразама са \nадлативним и аблативним глаголима, како је анализа показала, потцртавају фазе радње – \nпочетак или завршетак радње.  \n \n153 \n \nПосљедњи глагол кретања, чија ћемо пренесена значења анализирати у наставку \nрада јесте глагол водити. Овај глагол разликује се од досад наведених глагола по томе \nшто га карактерише сема ’несамосталност кретања’ \n.  \nГлагол водити \nДефиниција примарног значења глагола водити у Речнику СЈ (2011: 152) гласи \n,,ићи испред некога или напоредо с неким показујући му пут или помажући му у ходу“. Из \nсемантичке структуре овога глагола издваја се архисема ’премјештати се у простору’ и \nдиференцијалне семе ’помоћу ногу’, ’заједничко кретање’, тј. ’активни субјекат и пасивни \nобјекат’ и ’усмјереност’. За разлику од претходно анализираних глагола које карактерише \nсема ’самосталност кретања’, код глагола водити ,,нагласак није на кретању субјекта, него \nна чињеници да субјект дјелује на објект тако да се објекту промијени мјесто и да се \nпосредством кретања субјекта нађе на неком мјесту, које представља завршну точку \nрадње, а усто и завршни положај објекта. Стога је у овоме случају кретање субјекта важно \nсамо утолико што се објект на некоме другом мјесту, мјесту циља, може наћи једино \nпосредством кретања субјекта“ (Ораић 2006: 219). Пренесена значења глагола водити \nиндукована су метонимијом и метафором. \n \nМетонимијска значења \nМеханизмом метонимије настаје значење (1) ,,силом одводити, тјерати“, као нпр.: \nВодите диванију у Плевље, и нека га вежу у кући да не будаљака наоколо \n(Андрић, НДЋ: 53); Водимо заробљенике да им суди учитељ Паприка (Ћопић, \nОРЛ: 106).  \nКао што се види, при метонимијској транспозицији значења семичка структура \nметонимијске лексеме укључује нову архисему ’присиљавати некога да се креће’. У овоме \nзначењу актуелизује се и сема нижег ранга примарног значења ’заједничко кретање’.  \nМетафорична значења \n154 \n \nСва метафорична значења глагола водити потпадају под мотивисана будући да се \nразвијају захваљујући продуктивности диференцијалних сема примарног значења овога \nглагола. Значења која смо забиљежили су: (1) ,,бити на челу, предводити“, (2) \n,,предводити у пјесми“, (3) ,,руководити, управљати нечим“, 4) ,,пружати се, протезати се \nодређеним правцем“, 5) ,,служити као пут, правац“, 6) ,,доводити до нечега, доприносити \nнечему, имати нешто као посљедицу“, 7) ,,упућивати, наводити на нешто“, 8) ,,састављати, \nуносити нешто (писмено)“. Њих у корпусу репрезентују примјери: \n (1) ,,Бити на челу, предводити“: \nОн води летећи одред од тридесет до четрдесет људи, све прекаљених \nпушконоша (Ћопић, ОРЛ: 86); Он је у свјетском рату, на фронту код ријеке \nСоче, једанаест пута водио Босанце у напад на талијанске положаје (Ћопић, \nОРЛ: 99); – Ама, водила си чету између бункера, кроз патроле, испод носа \nблиндираног воза? (Ћопић, ДНБ: 71); – Па јест, богами, није лако војску \nводити (Ћопић, ДНБ: 73); ,,Момци, данас Обилић преузима команду и води \nчету (Ћопић, ДНБ: 126); Ником не дозвољава увид, води са собом читаву чету \nвојника која даноноћно обезбеђује локацију (Стојиљковић, КР: 63).  \n(2) ,,Предводити у пјесми“: \nАко он води гангу, нема ко да пјева: Ооо, ако он пјева Ооо, личиће на \nкријештање а не на пјесму (Братић, СОЗ: 11); Сви очу: Ооо-ооо, и тако што \nсамо један води пјесму а да се никада не разумије шта тачно пјева! (Братић, \nСОЗ: 11); То је онај човјек који у херцеговачкој ганги води пјесму (Братић, \nСОЗ: 41); Било је и пјесме коју су водили чланови ,,Јединства“ (Рисојевић, ГУ: \n92). \n(3) ,,Руководити, управљати нечим“: \nДа би био што независнији, водио је сам дућан који му је остао од оца \n(Андрић, НДЋ: 113); Шрајбер је држао оно што се звало ,,мешовита радња“ \nили ,,шпецерај“, Гутенплан је отворио кантину за војску, Цалер је водио \nхотел, Шперлингови су отворили фабрику соде и фотографски ,,атеље“, \n155 \n \nЦвехер јувелирску и сајџијску радњу (Андрић, НДЋ: 179); И то је чинила са \nистом умешношћу са којом је водила хотел и држала на одстојању пијане, \nпохотљиве и насртљиве госте, узимајући им све што може, не дајући им \nништа и не одбијајући их никад трајно и потпуно (Андрић, НДЋ: 182); Да \nније ово што јесте и на месту на коме је, ко зна шта би била и шта би дала ова \nмудра и човечна жена која не мисли на себе и која, грабежљива а несебична, \nлепа и заводљива, а чедна и хладна, води један паланачки хотел и празни \nџепове касабалијским севдалијама (Андрић, НДЋ: 182); Да сам икада био \nпоносан на своје аустријско поријекло било би ме срамота што та двојица \nводе национално министарство спољних послова (Кнежевић, З: 185); Док је \nАндрија водио радњу, ја сам седео код куће и читао Гетеа и Цицерона \n(Стојиљковић, КР: 69). \n(4) ,,Пружати се, протезати се одређеним правцем“: \nДве старије жене иду стазом која води од Уметничког павиљона до оне две \nцрквице на крају самог Калемегдана (Андрић, ЗПП: 373); Појавио се једног \nдана око подне, ко зна одакле, никад га нису видјели, застао на стази што је \nводила према кући, дуго стајао на дрхтавим ногама не усуђујући се да приђе \nближе (Селимовић, О: 163); – Зато што је Смедерево близу ушћа Мораве у \nДунав, – одговарао је Петрашин, – и зато што сви путеви воде уз Мораву, кроз \nплодну моравску долину, кроз равницу (Ненадић, ДЖ: 36); Каква је то била \nземља кад сам ја, који сам у Бечу положио тек пет испита, постављен за \nинжењера на Источној прузи која је из Сарајева водила за Србију и Турску \n(Кнежевић, З: 99); Нишавац и Немања изађоше из кафане на стари \nкалдрмисани пут који је водио у варош (Стојиљковић, КР: 30); Немања Лукић \nбрзо је напредовао кроз нишке улице и сокаке који су водили ка Калач брду \n(Стојиљковић, КР: 187); Кад сам већ поверовао да сам их изгубио за сва \nвремена, сазнадох јутрос случајно од једног меропха који је поткресивао \nживицу дуж пута што води од манастира за Диљ, да је он угледао неке три \nљудске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине \n(Ненадић, Д: 187); Путељци из града водиће на све четири стране света \n156 \n \n(Ненадић, Д: 248); Зверам лево и десно да ко не наиђе кроз честар, јер би се и \nто неким случајем могло десити мада ниједан путељак не води овуда, сви су \nоко Мртваја вира или низводно на три стреломета код Ристовића воденице \n(Ненадић, Д: 254); До њега води свега један једини пут из Вишеграда \n(Андрић, НДЋ: 103); То је пут који води из касабе у Незуке (Андрић, НДЋ: \n103); (...) не чак ни на целом путу од Вељег Луга до Незука, него на том \nкратком и жалосном комадићу друма који води од мешћеме у којој ће је \nкадија привенчати за Мустајбегова сина, па до краја моста где се каменита \nстрмина спушта на уски пут којим се иде у Незуке (Андрић, НДЋ: 107); (...) да \nјој прикрати мало узенгије, јер сад долази онај стрми прелаз са моста на \nкамени пут који води у Незуке (Андрић, НДЋ: 108); Залутали су у вароши \nкоју нису познавали и уместо да избију на рзавски мост и да се тако докопају \nдрума који води из вароши ка једној и другој граници, обрели су се пред  \nнеком турском кафаном из које су управо излазили неки људи (Андрић, НДЋ: \n170); Пењали смо се уз Бистрик стрмом улицом што води ка обронцима \nТребевића низ коју сам се као дечак спуштао санкама и лигурама (Капор, ЧА: \n141); Ускотрачна пруга што је од Дубровника преко Сарајева водила на север \nодавно је укинута (Капор, ЧА: 141); На мосту што од Гази Хусреф-бегове \nмедресе води према Чаршији, виђао сам свакога дана једног одрпаног \nмршавог младића (Капор, ЧА: 159); Набујала Миљацка, умало не однесе мост \nДрвенију што води ка Женској гимназији (Капор, ЧА: 163); Гдје вам је уређен \nпут који води до стрелишта? (Братић, СОЗ: 79). \n(5) ,,Служити као пут, правац“: \nТачно испод њега ископали су дубоко склониште, постоје ходници који воде \nтамо директно из зграде фелдкомандантуре (Стојиљковић, КР: 47); Пољана \nиспред њега била је широка, а траг који је пратио водио је у правцу реке која \nје шумела негде у мраку (Стојиљковић, КР: 178); То је мали, споредни ходник \nкоји води из ове куће у врт и служи као остава (Андрић, ЗПП: 284); Праћен \nрежањем опаког звера, смехом Кумана и крицима жртава, преподобни истрча \nна степенице што су из келије водиле ка кули (Петровић, ОЦСС: 42); Гранате \n157 \n \nсу падале час у реку, лево и десно од моста, час се распрскавале о масивне \nкамене стубове, а час опет ударале у сам мост, али ниједна није погодила \nжелезни поклопац над отвором који води у унутрашњост средњег стуба у \nкоме се налази експлозив за минирање моста (Андрић, НДЋ: 306); На \nвеликим међународним аеродромима виђао је оне тунеле – хармонике који су \nводили из салона и класе директно у авион да фини путници не би кисли и да \nсе не би тискали по аеродромским аутобусима (Ненадић, П: 77). \n(6) ,,Доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као посљедицу“: \nСвака вијест која би изневјерила њихово очекивање водила их је опијању \n(Драгић, КП: 191). \n(7) ,,Упућивати, наводити на нешто“: \nИ чини то поштено и несебично чак и онда кад нас наше размишљање води до \nзакључака који су у противности са онима до којих је он дошао (Андрић, \nЗПП: 235).  \n (8) ,,Састављати, уносити нешто (писмено)“: \nСваки је на своме делу зида водио евиденцију боравка, исписану загонетним \nзнацима налик на сумерско клинасто писмо (Ненадић, П: 132); Тако се води \nстрога евиденција о животним добрима, да не дође до злоупотреба (Братић, \nСОЗ: 125); Сваког мјесеца понеко би се убио, кафана ,,Балкан“ била је мјесто \nгдје се водила евиденција и откривали разлози, свако на свој начин \n(Рисојевић, ГУ: 196). \nКао што уочавамо, наведене семантичке реализације (1), (2) и (3) развијају се на \nоснову  семантичке компоненте ’активни субјекат и пасивни објекат’. Значење (1) ,,бити \nна челу, предводити“ заправо се остварује аналошким повезивањем сема ’активни \nсубјекат и пасивни објекат’, ’усмјереност’ те замјењивањем архисеме ’кретање’ у \n’управљање’, што има за посљедицу прелазак глагола водити у лексичко-семантичку \nгрупу глагола владања, контроле и утицаја којим се изражава ,,свјесно настојање субјекта \nда добије од објекта реакцију какву жели или што друго“ (Брач, Бошњак Ботица 2015: \n158 \n \n116). У мотивацији значења (2) ,,предводити у пјесми“ такође учествују семе ’активни \nсубјекат и пасивни објекат’ и ’усмјереност’. За разлику од претходно наведеног значења, \nовдје се у функцији директног објекта налази инаниматни референт. Компонента ’активни \nсубјекат и пасивни објекат’ фокус је и за развитак значења (3) ,,руководити, управљати \nнечим“. У овоме семантичком садржају, како се види, доминантна сема постаје \n’руковођење’. \n Семантичке реализације (4), (5), (6), (7) и (8) мотивисане су метафоричном \nтрансформацијом семе ’усмјереност’. Међутим, у мотивацији значења (4) ,,пружати се, \nпротезати се одређеним правцем“ и (5) ,,служити као пут, правац“, поред семе \n’усмјереност’ учествовала је  и сема ’распростирање кретања по површини’.  У значењу \n(4) ,,пружати се, протезати се одређеним правцем“, како се наводи у литератури, \n,,метафорички помак очитује се у пријеносу с X као живог бића које усмјерава нечије \nкретање у простору, на стазу као неживо.“ (в. Рафаели 2007: 163). Примјери показују да се \nу позицији субјекта дакле, налазе именице које немају могућност премјештања у \nпростору, да позиција директног објекта није изражена, те да се усмјереност постиже \nприједлошко-падежним конструкцијама (нпр. према кући, за Србију, у варош, итд.). У \nовим значењима, како се види, архисему кретања замјењује нова архисема ’простирати се \nу простору’, а доминантна сема постаје ’служи да буде нешто’ (в. Кузњецова 1989: 119).  \nЗначење (6) ,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као \nпосљедицу“ индуковано је семом  ’усмјереност’, али и семом ’усклађеност’, која је овдје \nтрансформисана у ’узрочно-посљедичну зависност’. Примјер показује да позицију \nсубјекта заузима апстрактна именица, позиција директног објекта није изражена, док је \nпосљедичност исказана дативом . Значење (7) ,,упућивати, наводити на нешто“ такође је \nнастало активношћу семантичке компоненте ’усмјереност’. Наведено значење, како се \nвиди, исказује се помоћу приједлошко-падежне конструкције до + генитив и овим се \nсемантичким садржајем изражава ,,ментално значење“ (в. Зализњак 1999: 316–319).  \n Семантема (8) ,,састављати, уносити нешто (писмено) добијена је, такође,  \nметафоричном трансформацијом семе ’усмјереност’. Она је, према ријечима Кузњецове \n(1989: 119), ,,најапстрактнија  варијанта значења глагола водити. Садржај овога значења,  \nу суштини, своди се на најопштије глаголске семе ’радња’ и ’активност’“.  \n159 \n \n \nПерифразе \nУ перифрастичке јединице чији је конституент глагол водити убрајамо сљедеће \nизразе: \n,,водити преговоре17“  ,,преговарати“: \nМорам да ступим у контакт са нашим људима у манастиру Вета, као и да \nводим неку врсту преговора са Пећанчевим људима (Стојиљковић, КР: 56); У \nсуштини, он је по нарави исти какав је био кад је оно са Караманлијом водио \nпреговоре на капији (Андрић, НДЋ: 211). \n,,водити разговоре“  ,,разговарати“: \nИли се мени чини, или су разговори који се воде око мене исто тако чудни као \nи све ово што се дешава у мени (Андрић, ЗПП: 287); Често су водили исти \nразговор, и добро је што су могли ишта да говоре (Селимовић, О: 7); Али \nнајвише су седели на капији, водили гласне и живе разговоре на шпанском \nјезику, изговарајући само псовке српски (Андрић, НДЋ: 153); Код Лотике се и \nпило и картало, и певало и играло, и водили озбиљни разговори и свршавали \nпослови, и добро јело и чисто спавало (Андрић, НДЋ: 180); Увече, на капији, \nони су водили између себе другима неразумљиве разговоре и измењивали \nмале брошуре без корица (Андрић, НДЋ: 221); Ту је ваљда онај пар несрећних \nљуди, лекар и пуковниковица, водио своје разговоре о музици и љубави или о \nсвојим личним судбинама (Андрић, НДЋ: 266). \n,,водити дискусију“  ,,дискутовати“: \n                                                          \n \n17 У вези са лексикографском обрадом  перифрастичких јединица чији је конституент глагол \nводити, ауторка И. Лазић Коњик (2006: 281) сматра да би  у оквиру дефиниције овога глагола ,,требало да \nима и тумачење са многим именицама, које претежно означавају радњу или процес (ређе стање), образује \nспојеве са значењем те или друге радње у зависности од смисла именице: истрагу,  преговоре,  разговор \n(в. код тих именица)“. \n \n160 \n \nПред њима се воде дискусије, као пред дамама ранијих столећа (Андрић, \nНДЋ: 245); Из њих је и Галус црпео своје познавање немачких модерних \nфилозофа, нарочито Ничеа и Штирнера, и могао је о њима да води, на \nшетњама поред Миљацке, бескрајне дискусије са неком хладном и веселом \nстрашћу (Андрић, НДЋ: 250). \n,,водити расправу“  ,,расправљати“: \nИ, заиста, сви старци за столом, пили су искључиво тешка, црна вина, о \nкојима су се водиле бескрајне расправе и изговарали читави есеји из којих су \nизлетале винске мушице (Капор, ЧА: 51). \n,,водити поријекло“  ,,потицати“: \nЈаков Ћумурџић, високи и достојанствени старац дуге беле браде, налик на \nстарозаветног патријарха, приповедао је Џоу Томићу у перо да Ћумурџићи \nводе порекло од илирског племена које су одавде истиснули дивљи Словени \n(Ненадић, П: 13).  \n,,водити рат“  ,,ратовати“: \nС временом, он је постао млад и храбар силахдар на султановом двору, па \nкапудан-паша, па царски зет, војсковођа и државник светскога гласа, Мехмед \nпаша Соколовић, који је на три континента водио већином победоносне \nратове, проширио границе Турске царевине, осигурао је споља, и добром \nуправом учврстио изнутра (Андрић, НДЋ: 19).  \n,,водити бригу“  ,,бринути“: \nОн је водио бригу о чувеном Каменитом хану, поред моста (Андрић, НДЋ: \n112); Они воде бригу о томе да се пије много и плаћа уредно, али да се све \nсвршава глатко и лепо (Андрић, НДЋ: 187).  \nПримјери показују да су на семантичком плану основни глагол и перифрастички \n(декомпоновани) предикат потпуно еквивалентни. Наведени примјери декомпонованих \nпредиката на структурном су плану сродни глаголско-именичким фразеологизмима, али \n161 \n \n,,на семантичком плану глаголску перифразу мотивише именички конституент својим \nденотативним глаголом, док је глагол дјелимично или потпуно десемантизован. Како \nниједан конституент не може бити носилац творбеног фразеолошког процеса, то нема \nуслова да се ове перифразе сматрају фразеолошким јединицама“ (Мршевић Радовић 1987: \n48).  \nГлагол водити може бити конституент еуфемистичке парафразе, што потврђује  \nизраз водити љубав: \n,,водити љубав“: \nЖелиш ли да водимо љубав, нисмо одавно (Кнежевић, З: 175); Борко је први \nпут водио љубав са женом (Кнежевић, З: 180); Можда су они ноћас водили \nљубав у кревету који је он намијенио тој убожници која је својим блентавим \nосмијехом разведрила небо његове непритворне мизантропије (Кнежевић, З: \n207); Тако смо се договорили и убудуће: кад се год једно другог сети, да у \nмашти водимо љубав! (Братић, ЗХ: 77); Сигурно би му радо рекла, кад би \nсмјела, да је ослободи овог мучног сата обострано нежељеног присуства, а \nона ће свакоме причати да воде љубав свако вече, ако му то годи (Селимовић, \nО: 136). \nУ конструкцији водити љубав, како се из примјера види, еуфемистичко \nизражавање опсценог садржаја остварује се помоћу парафразе, која је настала \nдекомпоновањем еуфемистичке лексеме на њене семе. А парафраза је ,,заправо \nаналитички термин, односно описни експланативни конкурент лексичком термину“ \n(Ковачевић 2015б: 171). Због описног карактера  парафраза се понекад изједначава са \nперифразом. Ипак, М. Ковачевић наводи разлике између њих, те истиче: ,,парафраза и \nперифраза, у погледу стилске маркираности, јесу супротне језичке јединице: парафраза је \nнемаркирана, а перифраза увијек стилски маркирана језичка јединица. Посредно се то \nможе закључити већ и из чињенице да парафраза није, а перифраза јесте стилска фигура. \nПосматране у суодносу с перифразама, парафразе би се могле дефинисати као \nграматикализоване, терминологизиране перифразе“ (Ковачевић 2015б: 172).  \n \n162 \n \nЗакључак \nСекундарна значења глагола водити добијају се механизмом метонимије и \nметафоре. Метонимијски садржај овога глагола јесте ,,силом одводити, тјерати“. Код ове \nсемантеме присутна је архисема ’премјештати се у простору’, али као сема нижег ранга, \nдок нова архисема постаје ’присиљавати некога да се креће’. Значења која су мотивисана \nметафоричном трансформацијом диференцијалне семе ’активни субјекат и пасивни \nобјекат’ јесу ,,бити на челу, предводити“, ,,предводити у пјесми“ и ,,руководити, \nуправљати“. У метафоричном процесу ових значења учествује и сема ’усмјереност’ која је \nзаправо ,,присутна у свим значењима глагола водити“ (Кузњецова 1989: 104). Ова \nсемантичка компонента у садејству са семом ’распростирање кретања по површини’ \nомогућава развитак значења ,,пружати се, протезати се одређеним правцем“ и ,,служити \nкао пут, правац“. Метафоричном трансформацијом  семе ’усмјереност’ настају и значења: \n,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као посљедицу“, ,,упућивати, \nнаводити на нешто“ и ,,састављати, уносити нешто (писмено)“. Глагол водити \nконституент је перифрастичких израза са декомпонованим предикатом, у којима постаје \nсемикопулативан глагол, а глаголска именица носилац лексичког значења декомпонованог \nглагола, као у примјерима: ,,водити преговоре“  ,,преговарати“, ,,водити разговоре“  \n,,разговарати“ и сл. Такође, водити може бити и компонента еуфемистичке парафразе \n,,водити љубав“, која настаје декомпоновањем еуфемистичке лексеме на семантичке \nкомпоненте.  \n \nНа крају овог поглавља можемо закључити да су пренесена значења примјерена \nкњижевноумјетничком функционалном стилу, па је сасвим разумљива фреквентност и \nразноврсност значења глагола којим се означава кретање. Проведена анализа пренесених \nзначења глагола кретања у прозним текстовима српских писаца 20, односно 21. вијека \nпоказала је да пренесена, секундарна значења настају из једног центра, тј. из примарног \nзначења. Мали је број значења која настају механизмима метонимије и синегдохе, а \nнајвећи број значења развија се механизмом метафоре. Велика продуктивност \nметафоричних номинација заправо је условљена когнитивним способностима корисника \n163 \n \nјезика да забиљеже ново знање о неком појму на основу асоцијативног повезивања са већ \nпознатим појмом.  \nЗапазили смо да је извор метафоризације често непредвидљив јер је ,,свијет \nасоцијација које стварају семантичко преосмишљавање практично неограничен и зато није \nникакво чудо што се скуп језичких метафора на први поглед чини  као несређен хаос, који \nне подлијеже систематизацији“ (Скљаревскаја 1987: 60).  \nГлаголи кретања у књижевноумјетничком стилу реализују широк спектар \nпренесених значења, па тако продиру у различите лексичко-семантичке групе. Разлог \nпреласка глагола у друге лексичко-семантичке групе, према Кузњецовој, дешава се због \nдиференцијалних сема. Ауторка истиче да ,,присуство неколико диференцијалних сема у \nзначењу једног глагола, без обзира на то како су међусобно повезани, доводи до тога да у \nсекундарним значењима такви глаголи теже различитим семантичким групама у \nзависности од тога које категоријално-лексичко обиљежје у њима постаје главно, а често и \nједино“ (Кузњецова 1978: 9).  \nАнализа је показала да глаголи прототипичнији у оквиру својих група показују \nвећи степен метафоризације. Наиме, глагол доћи, као прототипски представник \nадлативних глагола реализује највећи број значења, отићи остварује највећи полисемијски \nпотенцијал у оквиру групе аблативних глагола, док код глагола који изражавају \nперлативну концепцију кретања глаголи прећи и проћи остварују најразноврснија значења.  \nТакође, велики је број перифрастичких јединица чија је компонента глагол кретања. \nОвакве су конструкције фреквентне у књижевноумјетничком стилу будући да пружају \nвелике могућности за сликовито и експресивно изражавање, а употребљавају се ,,тамо гдје \nентитет из стилских разлога желимо обиљежити конструкцијом, а не његовим правим \nименом, тј. за то предодређеним лексемом“ (Ковачевић 1991: 70). \nУ књижевноумјетничком стилу, како је анализа показала, глаголи кретања \n,,појављују се као богат извор метафора, одражавају вишевјековну праксу људи и развој \nразличитих сфера живота друштва, видове премјештања који су, у схватању говорника, \nасоцијативно повезани неким општим обиљежјима“ (Кисељова, Уханова 2018: 26–27).  \n \n164 \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n165 \n \n4. ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛА КРЕТАЊА У НАУЧНОМ СТИЛУ \n \nНаучни стил има задатак да мисао изрази објективно, разумљиво и јасно. Стога \nјезик у њему има првенствено комуникативну улогу. Овај функционални стил одликује се \nразноврсношћу подстилова и жанрова. Подстилови су: прави научни (академски), научно-\nуџбенички и научно-популарни (в. Тошовић 2002: 330; Катнић Бакаршић 2007: 81). За \nразлику од књижевноумјетничког стила који има широк круг реципијената, научни стил \nнамијењен је ограниченом броју корисника.  \nОсновна функција научног стила јесте ,,саопштавање, без било каквог дјеловања, \nпоготово без дјеловања сличног оном у књижевноумјетничком функционалном стилу \n(емоционално-експресивно дјеловање)“ (Тошовић 1995: 24). Овај фунционални стил гради \nсе на стандарднојезичком изразу и користи се строго ограниченим језичким средствима. У \nњегове примарне стилске црте убрајају се: апстрактност, уопштеност и наглашена \nлогичност \nизлагања. \nКарактеристичне \nособине \nјесу \nи: \nтерминологичност, \nноминализованост, сажетост, објективност, безличност (деагентизованост) и јасноћа.  \nСа општим начелом науке, тј. начелом логичке организације садржаја и израза, \nусаглашена су начела објективности (јер је наука ослобођена субјективности побуда \nпошиљаоца научне поруке и примаоца научне поруке) и  апстрактности (будући да је \nнаука ослобођена небитних обиљежја садржаја поруке). При стварању научног дјела \nнаучник мора водити рачуна о његовом садржају, представити га као цјелину, издвојити \nиз њега битно и дати га у логичном слиједу. Осим тога, научник треба да има у виду коме \nје намијењено научно дјело, тј. да садржај своје научне поруке и језик којим тај садржај \nостварује, прилагоди могућностима примаоца своје научне поруке, а да субјективна \nсредства искористи само ондје гдје су она допуштена (до одређене мјере).  \nКако смо раније навели, аутори књижевних текстова имају могућност да се служе \nсвим стилистичким потенцијалом језика. С друге стране, научник има разна ограничења у \nизбору језичке грађе, а самим тим и сужену семантичку базу за употребу глагола (в. \nТошовић 1995: 112). Глаголска полисемичност највише долази до изражаја у \nкњижевноумјетничком стилу, док у научном стилу нема неку ширину будући да основни \nлексички фонд чине термини који су моносемични. Друкчије речено, научном стилу није \n166 \n \nсвојствена метафоричност. С обзиром на то да ,,научни начин изражавања није усмјерен \nна форму, већ на садржај, језичка се средства не истичу неким посебним језичко-стилским \nкарактеристикама; напротив, она се доживљавају као нешто што треба да буде невидљиво \nу преношењу научних информација“ (Тошовић 1995: 106). Основни лексички фонд \nнаучног језика чини општејезичка лексика која је, по правилу, ослобођена свега онога што \nје чини субјективном. У овоме функционалном стилу има и метафора, али \nдеметафоризираних метафора које су то престале бити изгубивши експресивност свога \nзначења (в. Силић, Прањковић 2007: 378) и такве се метафоре у литератури називају \nизлизаним метафорама. \nУ \nнаучном \nстилу \nглаголи \nсе \nзнатно \nмање \nупотребљавају \nнего \nу \nкњижевноумјетничком стилу. Силић и Прањковић (2007: 378) сматрају да у научном \nстилу ,,вријеме уступа мјесто простору, односно процесуалност супстанцијалности“, а то \nима за посљедицу статичност научног стила. Због тога се, како истичу, именица више \nупотребљава него глагол. Слично објашњење дају и други аутори (в. Розентаљ 1974: 34, \nТошовић 1995: 22), наводећи да у овоме стилу преовладавају анализе, тумачења, \nобјашњавања, називи појмова па зато именице заузимају доминантну позицију. На \nразличито функционисање глагола у књижевноумјетничком и научном стилу ,,утиче то \nшто се књижевноумјетнички функционални стил одликује конкретношћу, а научни \nапстрактношћу, први је отворен за све стилске слојеве језика, други је крајње \nтерминологизиран“ (Тошовић 1995: 24). Митрофанова истиче да се у научном стилу ,,не \nтежи толико увођењу нових глагола колико вишеструком понављању једних те истих. \nЗбог тога фреквенција појединих глагола постаје веома висока, а општи глаголски рјечник \nмален по обиму“ (Митрофанова 1975: 81). Ауторка, такође, констатује да у \nкњижевноумјетничком стилу вишеструко понављање једне те исте ријечи обично свједочи \nо манама у изражавању, док је у научном стилу та појава заправо закономјерност, \nдиференцијална ознака језика науке која говори о његовој специфичности.  \n Једна од главних особености глагола у научном функционалном стилу јесте \nдесемантизација. То значи да они губе лексичко-семантичке особине, односно ,,укидају \nдио својих значења, и специјализују се у употреби само у једном, двама, рјеђе трима \nзначењима (код веома полисемичних глагола)“ (Митрофанова 1985: 43). \n167 \n \n Када је ријеч о глаголима кретања, у књижевноумјетничком стилу они су \nфреквентно  језичко средство и употребљавају се како у основном, тако и у секундарним \nзначењима. С друге стране, у научном стилу појављује се мали број глагола кретања, и то, \nпо правилу, само у пренесеним, односно метафоричним значењима.  \nУ наставку рада анализираћемо значења прототипског глагола кретања – ићи, затим \nзначења адлативних глагола: доћи, прићи, ући и наићи, аблативних: поћи и изаћи, \nперлативних: прећи и проћи, те значења глагола водити, који се разликује од ових \nнаведених по томе што садржи сему ’несамосталност кретања’. Анализу поменутих \nглагола провешћемо на грађи жанровски различитих текстова научног стила, а почећемо \nса глаголом ићи.  \n \nГлагол ићи \nСва ексцерпирана пренесена значења глагола ићи у научном стилу настала су \nмеханизмом метафоре и потпадају у асоцијативна метафорична значења. Издвајамо \nсљедећа значења: (1) ,,тежити“, (2) ,,одвијати се, тећи“ и (3) ,,наводити“. Нпр.: \n (1) ,,Тежити“: \nДа би се схватила једна васпитна појава, мора се ићи ка њеној суштини, ка \nсазнавању природе те појаве (МП, 151). \n (2) ,,Одвијати се, тећи“: \nРеакција иде доста тешко, уз настајање одређеног броја споредних продуката \nреакције (Х, 199). \n(3) ,,Наводити (нешто)“: \nУз цитат (испис дела), обавезно иде библиографски запис о извору (писац, \nгодина издања дела, наслов извора (АП, 131). \nНаведене секундарне семантичке реализације глагола ићи настале су на основу \nфакултативних, потенцијалних сема примарног значења овога глагола. Као што смо раније \nнавели, ’директивна немаркираност’ омогућава да се глаголом ићи могу означити како \n168 \n \nаблативно, односно, адлативно, тако и перлативно усмјерено кретање. Заједнички елемент \nпримарне и секундарне семеме лексеме ићи (1) ,,тежити нечему“ налази у семи \n’адлативност’, тј. приближавање крајњој тачки кретања’. Ово се значење, као што \nзапажамо, добија помоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом \nтипа ка + датив. Семантичка компонента ’континуираност кретања’ фокус је  за развитак \nзначења (2) ,,одвијати се, тећи“ и (3) ,,наводити (нешто)“, а она су добијена метафоричким \nпреносом номинације са конкретног домена ’континуираног кретања, премјештања у \nпростору’ на апстрактни домен ’одвијања неке промјене’ у значењу (2), односно \n’изношења, саопштавања неких података’ у значењу (3).  \nПерифразе \nУ реализацији перифраза са глаголом ићи  учествује метафора. Као нпр.: \n,,ићи у прилог“  ,,бити користан, одговарати“: \nАли, од највеће важности је предочити да један став није нужно погрешан, \nнити да је доказано како је погрешан, ако се види да се аргументација која иде \nњему у прилог заснива на неистини (УЛНМ, 44); Етимологија речи ,,логика“ \n(као у ,,логомахија“) иде у прилог овом гледишту (УЛНМ, 51); Наше \nемоционалне диспозиције веома отежавају да прихватимо извесне ставове, без \nобзира колико строго сведочанство иде њима у прилог (УЛНМ, 54); Одговор \nна прву примедбу заснован је на разлици између значења једног става и \nсведочанства које иде у прилог његовој истинитости (УЛНМ, 180); Теорија је \nвероватна на основу сведочанства зато што аргументација која иде њој у \nприлог припада класи аргументација у којима релативна учесталост r \nистинитости закључка није нужно 1 иако је премиса истинита (УЛНМ, 181); \nПриговору да су морални судови изложени предрасудама странчара и \nсекташа, што искривљује наше мишљење о историји сигурно иду у прилог \nмнога историјска сведочанства (УЛНМ, 364); Али, он заиста испитује све што \nнедостаје да би сведочанство које тим стварима иде у прилог било адекватно \n(УЛНМ, 402). \n169 \n \nУ перифрастичкој јединици ићи у прилог посебно се истиче компонента \n’континуираност кретања’. У овоме изразу, дакле, глагол ићи ,,служи као оператор \nдуративности“ (Алановић 2013: 44), па се може говорити о ,,апстрактном нивоу“ значења \nовога глагола ,,које се само граничи са (потпуном) десемантизацијом“ (Керкез 1997: 306).   \nЗакључак \nЗа разлику од књижевноумјетничког стила, у којем је глагол ићи подложан \nметонимијској и метафоричној дисперзији, анализа пренесених значења глагола ићи у \nнаучном стилу показала је да она настају искључиво механизмом метафоричног преноса, \nи то захваљујући факултативним семама овога глагола, ’директивној немаркираности’ и \n’континуираности кретања’. У књижевноумјетничком стилу, како смо показали, поменути \nглагол актуелизује разноврсна значења будући да се њиме именују различите конкретне и \nапстрактне ситуације кретања, простирања, итд. С друге стране, у научном стилу  \nзабиљежили смо само три значења овога глагола: ,,тежити“, ,,одвијати се, тећи“ и \n,,наводити (нешто)“. Семантема ,,тежити“ настала је на основу компоненте ’директивна \nнемаркираност’, док је компонента ’континуираност кретања’ мотивациони фокус за \nразвитак семантема ,,одвијати се, тећи“ и ,,наводити (нешто)“. Значења ,,тежити“ и \n,,одвијати се, тећи“ реализују се и у књижевноумјетничком стилу, што значи да су семе \n’директивна немаркираност’ и ’континуираност кретања’ продуктивне за настанак нових \nзначења у оба стила. Метафорично значење глагола ићи – ,,наводити (нешто)“ \nзабиљежили смо само у грађи научног стила и њиме се ,,апстрактне представе условно \nпоистовјећују с најуобичајенијим представама, што доприноси схватању и рационалном \nусвајању научних апстракција“ (Дубоваја 1997: 43).  \nУ књижевноумјетничком стилу бројне су перифразе са глаголом ићи. То смо \nуочили на примјерима метафорске, метонимијске, еуфемистичке и фразеолошке \nперифразе. У научном стилу, пак, овај  глагол конституент је само метафорске перифразе \n,,ићи у прилог“  ,,бити користан, одговарати“, којом се наглашава ’континуирана \nпроцесуалност’.  \nСве наведено показује да се у књижевноумјетничком стилу глагол ићи ,,користи за \nопис различитих померања у разним димензијама стварности“ (Миланов 2017: 147), док се \n170 \n \nу научном стилу њиме, најчешће, означава апстрактно кретање различитих појава и \nинформација.  \nНакон анализе значења глагола ићи, настављамо са испитивањем пренесених \nзначења префиксалних деривата овога глагола. Слиједи анализа адлативних глагола \nкретања.   \n \n \n \n \n171 \n \nПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА АДЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА \nГлагол доћи \nУ метафорична значења глагола доћи сврставамо семантеме: (1) ,,произаћи, \nпостати, настати“ и (2) ,,наћи се, налазити се негдје, заузети своје одређено мјесто“. Као \nнпр.:  \n(1) ,,Произаћи, постати, настати“: \nНазив долази од термина socius (друг, ортак) и metrium (мера) (МП, 187). \n(2) ,,наћи се, налазити се негдје, заузети своје одређено мјесто“: \nНа крају, разумљиво, долази веома пажљиво урађена библиографија (МП, \n127); На једној страни текста обично долази 3–5 пасуса (АП, 181). \nНастанак издвојених секундарних, метафоричних значења глагола доћи омогућава \nсема ’резултативност’. За реализацију значења (1) ,,произаћи, постати, настати“ услов је \nприједлошко-падежна конструкција у којој се налази приједлог од са именицом у \nгенитиву. А наведена конструкција показује како се просторни сценариј пута с фокусом на \nпочетној тачки пута и ,,долажењу од“ преноси на апстрактни домен поријекла имена и \nетимологије ријечи (в. Шарић 2014: 47). У овој семантичкој позицији доћи значи \n,,произаћи, потицати, настати“, што упућује на чињеницу да постоји ,,инхерентна веза \nпросторног и непросторног у контекстима потицања и поријекла“ (Шарић 2014: 46). \nГлагол доћи реализује и прилошко значење, односно, ,,близак је копулативним \nконструкцијама са прилошком вредношћу“ (Станојчић, Поповић 2008: 240), чему је \nпотврда семантичка реализација (2) ,,наћи се, налазити се негдје, заузети своје одређено \nмјесто“.  \nПерифразе \nНајвећи број значења глагола доћи остварује се ,,у његовој непунозначној, \n«семикопулативној« употреби у саставу тзв. декомпонованог предиката“ (Ковачевић \n2015в: 133). Наводимо сљедеће ексцерпиране примјери: \n,,доћи до закључка“  ,,закључити“: \n172 \n \nТако, док генерализације на основу онога што претпостављамо да су типични \nслучајеви понекад воде лажним закључцима, те генерализације нам омогућују \nда често дођемо до закључака који су истинити, већ према брижљивости \nкојом је наша генерализација формулисана и проверена (УЛНМ, 49); На тај \nначин може се доћи до погрешних закључака (МП, 313); У неким научним \nдисциплинама \n(историографским \nпосебно) \nима \nразлога \nистраживати \nхронологију настанка неке идеје (теорије, метода) да би се дошло до закључка \nда најновији рад није и најбољи (НД, 62); Може се, дакле, узети за истину \nдобро потврђена чињеница о људској свести да закључак једне аргументације \nобично није познат људима када разматрају премисе или у њих верују, \nнарочито ако је потребан дуги ланац закључивања да се дође до закључка \n(УЛНМ, 199). \n,,доћи до објашњења“  ,,објаснити“: \nЈер, материјал који му служи као првобитни податак може бити \nфрагментаран, тако да не може доћи до потпуног објашњења о предмету \nкојим се бави (УЛНМ, 338).  \n,,доћи до сазнања“  ,,сазнати“: \nУ таквим случајевима, као што је напред показано, нужно долази до \nпарцијалног, редукционистичког и једностраног сазнавања и схватања \nваспитања (МП, 81); Полазећи од дескрипције, преко експерименталног \nистраживања, дошло се до значајног научног сазнања (МП, 152); Анализа се, \nуосталом, и врши да би се синтезом могло долазити до нових и дубљих \nсазнања о систему у целини и свакој његовој компоненти, односно, \nдинамизму, регулацији и управљању (МП, 164); Због сталног ширења научног \nсазнања до којег се долази истраживањем проблема, настају нове научне \nдисциплине (АП, 36); Примењена, као уосталом и сва остала емпиријска \nпедагошка истраживања, иако су усредсређена на педагошку емпирију, није \nмогуће организовати ни полазећи од општих педагошких сазнања до којих се \nдолази другим врстама педагошких проучавања (МП, 169); Видећемо како се \n173 \n \nна основу проучавања особина супстанци дошло до сазнања о структури \nматерије (Х, 8); Управо, у том проучавању се може доћи до нових сазнања и о \nпредмету, и о потреби, и о значају, и о циљу, и о задацима истраживања (АП, \n132); На основу проучене литературе долази се до сазнања о томе докле се \nстигло у изучавању истраживачког проблема, на која сазнања се треба \nослонити и какве кораке треба предузети у пројектованом истраживању (АП, \n134). \nИако је у  изразима доћи до закључка, доћи до објашњења, односно доћи до \nсазнања, именица носилац лексичког значења, глагол доћи, ипак ,,уноси додатну \nсемантичку компоненту којом се модификује радња“ (Тополињска 1982: 36–37), а то  \nзначи да се ’адлативност’ транспонује у ’резултативност’. Друкчије речено,  доћи овдје  \n,,преузима на себе модифицирајуће значење обележавања трајања радње, тј. завршетка \nрадње (финитивне акционалности)“ (в. Мразовић, Вукадиновић 2009: 205–212).  У овим \nглаголско-именским спојевима, како се види,  именице означавају  ,,производ“ мисаоног \nпроцеса, усљед чега глагол доћи прелази из семантичког поља кретања у групу глагола \nмисаоног процеса (в. Мразовић, Вукадиновић 2009: 75), па се изразима типа доћи до \nзакључка ,,представља човјек као активни учесник процеса мишљења“ (Розина 1999: 109). \nУ овим перифрастичким јединицама именица може бити проширена атрибутом. То \nуочавамо у примјерима: \nПолазећи од дескрипције, преко експерименталног истраживања, дошло се до \nзначајног научног сазнања (МП, 152); Анализа се, уосталом, и врши да би се \nсинтезом могло долазити до нових и дубљих сазнања о систему у целини и \nсвакој његовој компоненти, односу, динамизму, регулацији и управљању \n(МП, 164); Управо у том проучавању се може доћи до нових сазнања и о \nпредмету, и о потреби, и о значају, и о циљу, и о задацима истраживања (МП, \n300). \nКако се види, атрибути уз именицу сазнање ближе је одређују и на тај начин \nдоприносе значењу саме конструкције. Друкчије речено, овдје се перифрастичком \nјединицом преноси већа количина информација него неперифрастичким конкурентом, те \n174 \n \nсе тако реализује ,,компресиони карактер излагања као једна од битних црта научног \nстила“ (в. Стојановић 2006: 227; Мразовић, Вукадиновић 2009: 216–217). \nУ конструкцији до + генитив, осим именица које означавају ,,производ“ мисаоног \nпроцеса, уз глагол доћи могу стајати и бројне девербативне именице као нпр. издвајање, \nстварање, нагомилавање, повећање, итд. Издвајамо примјере: \n,,доћи до издвајања“  ,,издвојити“: \nЗагревањем са јаким минералним киселинама као нпр. (...) долази до \nиздвајања три молекула воде и грађења цикличних производа (Х, 219). \n,,доћи до стварања“  ,,створити“: \nПроцес полимеризације се запажа по томе што уља очврсну, а када су нанета \nу виду танког слоја долази до стварања танког еластичног филма који је \nводонепропустан (Х, 261). \n,,доћи до нарушавања“  ,,нарушити“: \nМеђутим, због деловања паразитарних (интервенишућих) варијабли у \nексперименталним истраживањима и настојања истраживача да по сваку цену \nте варијабле контролише (елиминише, неутрализује) долази до нарушавања \nприродности васпитно-образовне ситуације, што није случај у акционим \nпедагошким истраживањима (МП, 173). \n,,доћи до нагомилавања“  ,,нагомилати“: \nУ присуству супституента првог реда (имају бар један слободан електронски \nпар) долази до нагомилавања електронске густине (Х, 149). \n,,доћи до повећања“  ,,повећати“: \nУслед делокализације електрона долази до повећања електронске густине у \nорто и пара положајима чиме се објашњавају реакције супституције фенола \nкоје се увек одвијају баш у пара и орто положајима (Х, 162). \n175 \n \nКако се види, на семантичком су плану основни глагол и декомпоновани предикат \nеквивалентни, с тим да се декомпонованим предикатом наглашава сема ’адлативност’. \nСвим наведеним примјерима заједничко је то што именицу у генитиву означава nomina \nactionis. Ове су именице носиоци лексичког значења декомпонованог глагола, тј. \n,,изражавају апстрактни појам о радњи“ (Кузмина 1970: 67). Будући да у научном стилу \n,,имамо посла са називима радњи, а не са самим радњама у њиховом конкретном \nживотном испољавању“ (Кузмина 1970: 68), јасно је због чега су именице nomina actionis \nпогодно средство за изражавање апстрактних садржаја. А осим тога, ,,декомпоновани \nпредикат функционише као инструмент интелектуализованих, а по тематици уопштених и \nапстрактних домена језичке употребе“ (Радовановић 1977: 58).  \n \nЗакључак \nУ књижевноумјетничком стилу глагол доћи, као надређени глагол којим се \nизражава адлативно усмјерено кретање, реализује велики број секундарних семантичких \nреализација које су настале механизмима метонимије и метафоре. Ситуација је друкчија у \nнаучном стилу јер се овај глагол остварује у двама метафоричним значењима, а то су: \n,,произаћи, постати, настати“ и ,,наћи се, налазити се негдје, заузимати одређено мјесто“. \nИзвориште за настанак поменутих значења јесте сема ’завршетак радње’. Значење \n,,произаћи, постати, настати“ својствено је само научном стилу, док смо семантичку \nреализацију ,,наћи се, налазити се негдје, заузимати одређено мјесто“ забиљежили и у \nкњижевноумјетничком стилу, с тим да се у књижевноумјетничком стилу ово значење \nодноси на конкретне, а у научном стилу  на апстрактне референте. \nАнализа је показала да глагол доћи много више тежи идиоматизацији израза у \nнаучном него у књижевноумјетничком стилу. То значи  да се у највећем броју случајева \nовај глагол појављује као семикопулативни у оквиру декомпонованог предиката, тј. ,,често \nслужи као везивно ткиво“ (Тошовић 1995: 22). Према томе, глаголске именице које \nозначавају ,,производ“ мисаоног процеса, као нпр. закључак, сазнање или пак именице \nnomina actionis носиоци су лексичког значења декомпонованог глагола. Изразима као нпр. \n,,доћи до закључка“  ,,закључити“, ,,доћи до сазнања“  ,,сазнати“, означава се \n176 \n \nзавршетак радње, што значи да се ’адлативност’ транспонује у ’резултативност’. Уколико \nје именица у перифрастичкој јединици проширена атрибутом преноси се већа количина \nинформација него неперифрастичким конкурентом, што се уочава у примјерима: доћи до \nнових и дубљих сазнања, доћи до значајног научног сазнања, итд.  \n \nГлагол прићи \nУ научном стилу глагол прићи појављује се, по правилу, као конституент \nперифрастичких јединица. Наводимо примјере: \n,,прићи примјеру“  ,,анализирати“: \nАко бисмо на тај начин пришли наведеном примјеру, онда се у још оштријој \nформи поставља захтев да се не остане само на констатовању и опису \nчињеница (МП, 152). \n,,прићи с уважавањем“  ,,уважити, прихватити (нешто)“: \nИз тих разлога, у разради структуралних евалуационих елемената \nкомпетенције научних радника, прилази се с уважавањем показатеља светске \nнауке, са циљем да се научна продукција подигне на виши ниво (АП, 278). \nПримјери показују да ,,семантички центар перифразе заузима именички \nконституент“ те да се наведеним перифразама ,,изражава радња на уопштенији и \nапстрактнији начин него управним глаголом“ (Стојановић 2006: 225). Овим се \nперифрастичким \nјединицама \nнаглашава \n’адлативност’, \nкоја \nсе \nтранспонује \nу \n’резултативност’, а  то значи да се не приказује конкретна реализације радње нпр. \nанализирати примјер, уважити (нешто). Према томе, перифраза и неперифрастички \nконкурент ,,супротстављају се као начини уопштеног (дискретног) и конкретног \nописивања радњи и стања“ (Стојановић 2006: 225). \nЗакључак  \nПретходна анализа пренесених значења глагола прићи у књижевноумјетничком \nстилу показала је да се поменути глагол појављује у трима метафоричним значењима:  \n177 \n \n,,стати на нечију страну, удружити се с ким“,  ,,прихватити се, латити се (неког посла)“ и \n,,настати, наступити“. С обзиром на узак спектар значења овога глагола у \nкњижевноумјетничком стилу не чуди податак да у научном стилу нисмо пронашли \nниједно секундарно значење датог глагола. Наиме, у овоме функционалном стилу глагол \nприћи појављује се, по правилу, као компонента метафорске перифразе. А метафорске \nперифразе које смо забиљежили су: ,,прићи примјеру“  ,,анализирати (примјер)“ и \n,,прићи \nс \nуважавањем“ \n \n,,уважити, \nприхватити \n(нешто)“. \nЗа \nразлику \nод \nнеперифрастичког синонима, овим се перифрастичким јединицама потцртава компонента \n’адлативност’, која се транспонује у ’резултативност’.  \n \nГлагол ући \n \nЈедино пренесено, метафорично значење глагола ући које смо забиљежили у \nкорпусу јесте (1) ,,убрајати се, спадати“. Издвајамо примјере: \nЗа сваки научни или стручни рад (,,библиографску јединицу“) који улази у \nрадну библиографију наводе се сви потребни библиографски подаци (АП, 33); \nУ завичајне збирке улазе све публикације и документи који се односе на \nгеографско подручје на коме је библиотека смештена и на публикације чији \nсу аутори са тог подручја, без обзира на место где су објављене (АП, 64); \nНасловна страница, страница са impresumom, страница са предговором, \nстранице без текста се не пагинирају, али улазе у укупни збир страница \nпубликације (АП, 247); У садржај публикације улази и попис табела, \nилустрација и прилога, при чему се у садржај уноси број и назив табеле и \nстраница на којој се налази (АП, 256); У извештају о истраживању улази само \nоно што је у директној функцији обављеног проучавања и истраживања (МП, \n311). \nКако се види, значење глагола ући ,,убрајати се, спадати“ развија се помоћу \nмеханизма метафоре на основу сличности са семом префикса у- која се односи на \n’продирање, доспијевање у нешто, у оквире, у унутрашњост нечега’.  \n \n178 \n \nПерифразе \nГлагол ући конституент је сљедећих метафорских перифраза: \n,,ући у дискусију“  ,,почети дискутовати“: \nАли, ми улазимо у дискусију коју морамо оставити за касније (УЛНМ, 205).  \n,,ући у проблеме“  ,,почети се бавити проблемима“: \nНе можемо улазити у ове важне проблеме, изузев у кратку дискусију о \nпредикабилијама (УЛНМ, 253).  \n,,ући у расправу“  ,,почети расправљати“: \nУ такве расправе ми овде не можемо улазити (УЛНМ, 14). \n ,,ући у истраживање и писање научног дјела“  ,,почети истраживати и писати \nнаучно дјело“: \nИстраживач са темом улази у истраживање и писање научног дела (АП, 115). \n,,ући у употребу“  ,,почети се употребљавати“: \nСва та неслагања и разликовања само су потврда да је социометрија ушла у \nупотребу и да пракса те врсте истраживања намеће многа методолошка \nпитања која треба проучавати, проверавати и, ако је потребно, мењати (МП, \n265).  \n,,ући у састав“  ,,постати дио чега“: \nУ природи су веома заступљене маноза, која улази у састав полисахарида \nманана и галактоза која улази у састав полисахарида галактана (Х, 216); \nГлицерол улази у састав масти и уља а користи се у кожарској индустрији, \nкозметици, као антифриз, додатак чоколади и за добијање глицерол-\nтринитрата или ,,нитроглицерина“ (Х, 160); Протеини као високомолекуларна \nполимерна једињења састављена од 20 аминокиселина имају веома сложену \n179 \n \nструктуру која је последица броја мономера који улазе у састав молекула \nпротеина (Х, 236); Масне киселине су органске киселине које обавезно улазе у \nсастав сложених липида (Х, 257); Како киселине тако и виши алкохоли који \nулазе у састав воскова имају од 8 до 36 угљеникових атома (Х, 258). \nЗа перифрастичке јединице чији је конституент глагол ући, М. Алановић (2013: 51) \nистиче да је слика метафоризације просторних односа врло уочљива и да се њоме означава \nзаузимање каквог простора при чему се то заузимање остварује као освајање његове \nунутрашњости. То значи да се у овим перифразама компонента ’интралокализације’ \nтранспонује у ’инхоативност’, односно почетак вршења радње, што потврђују примјери \n,,ући у дискусију“  ,,почети дискутовати“, ,,ући у расправу“  ,,почети расправљати“ и \n,,ући у употребу“  ,,почети се употребљавати“. За разлику од ових перифраза, у изразу \n,,ући у састав“  ,,постати дио чега“ акценат се ставља на сему ’извршења радње’. Ова \nперифраза погодна је за изражавање у научном стилу, а поготово у уџбеничком подстилу \nбудући да објашњава структуру одређених појмова. \nЗакључак \nДок се у књижевноумјетничком стилу значења глагола ући развијају механизмима \nметонимије, синегдохе и метафоре, у научном стилу актуелизују се само метафорична \nзначења. То је сасвим очекивано с обзиром на то да се метонимијски и синегдохски \nтранспонована значења односе на физички аспект кретања, а таква се значења ријетко  \nупотребљавају у научном стилу. Метафорично индуковано значење глагола ући које се \nреализује у овоме стилу јесте ,,убрајати се, спадати“, а њега смо пронашли и у \nкњижевноумјетничком стилу. Наведено значење, како смо раније навели,  настало је \nметафоричном трансформацијом семе префикса у-, ’продирање, доспијевање у нешто, у \nоквире, у унутрашњост нечега’, а за колокат има модел у + акузатив. Перифрастичке \nјединице које се јављају у научном стилу су: ,,ући у дискусију“  ,,почети дискутовати“, \n,,ући у расправу“  ,,почети расправљати“, ,,ући у употребу“  ,,почети се \nупотребљавати“. Свим овим изразима заједничко је то што се наглашава почетак вршења \nрадње. Осим фазне модификације радње,  перифразама чија је компонента глагол ући \n180 \n \nможе се означити и егзистенцијално значење, што потврђује примјер ,,ући у састав“  \n,,постати дио чега“. \n \nГлагол наићи \nМетафорична значења глагола наићи која смо забиљежили у корпусу су: (1) \n,,уочити, примијетити“ и (2) ,,доспјети (у неке тешкоће), суочити се (с неким тешкоћама). \nОва значења репрезентују сљедећи примјери:  \n(1) ,,Уочити, примијетити нешто“: \nУ сваком покушају да потпуно докажемо ставове од практичног значаја ми \nтако наилазимо на два питања која су у томе садржана (УЛНМ, 43); У \nпојединим случајевима наилази се на беспотребно описивање истраживачких \nпоступака, који су постали већ стандарди у одређеној научној области (АП, \n135).  \n(2) ,,Доспјети (у неке тешкоће), суочити се (с неким тешкоћама)“: \nСпецифичне тешкоће на које се наилази у проучавању процеса закључивања \nпо вероватноћи леже у рашчлањивању велике разноврсности таквих процеса \nна  њихове компоненте (УЛНМ: 197); Проблеми на које наилазимо у \nсвакодневном животу могу да се реше, ако уопште могу да се реше, применом \nнаучног метода (УЛНМ: 401).  \nНаведена секундарна значења, како показују примјери (1) и (2), настала су на \nоснову семантичке компоненте ’изненадни, случајни долазак’. У овим семантемама глагол \nнаићи ,,омогућава да се пасивно збивање, које је усмерено на резултат тог збивања, \nприкаже као активан процес“ (Мразовић, Вукадиновић 2009: 223). Значења ,,уочити, \nпримијетити нешто и ,,доспјети (у неке тешкоће), суочити се (с неким тешкоћама)“, како \nсе види, као колокат захтијевају навођење модела на + акузатив.  \nЗакључак \n181 \n \nПроведена анализа секундарних значења глагола наићи показала је да је сема \n’изненадни, случајни долазак’ продуктивна будући да се актуелизује у двама \nзабиљеженим метафоричним значењима: ,,уочити, примијетити“ и ,,доспјети (у неке \nтешкоће), суочити се (с неким тешкоћама)“. Обје семантичке реализације добијају се \nпомоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом типа на + \nакузатив. Значење ,,уочити, примијетити“ нисмо забиљежили у књижевноумјетничком \nстилу, док је семантичка реализација ,,доспјети (у неке тешкоће), суочити се (с неким \nтешкоћама) подударна у оба функционална стила.  \n \n \nПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА АБЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА \nГлагол поћи \nМетафорична значења глагола поћи која смо забиљежили у научном стилу су: (1) \n,,темељити се, имати основ у чему“ и (2) ,,почети“. Издвајамо примјере: \n (1) ,,Темељити се, имати основ у чему“: \nЕвалуација научних и стручних чланака углавном полази од методолошких \nкритеријума (АП, 279); Наведена мишљења, иако полазе од неких \nкарактеристика које су васпитању стварно својствене, које су присутне у \nњему, треба прихватити, ипак, са великом резервом (МП, 61); Емпиријско-\nаналитичка истраживачка традиција полази од епистемолошке и методолошке \nпретпоставке према којој је настава ,,структура узрочно повезаних варијабли“, \nа не ,,комплексна интеракција група и појединаца у одређеној социјалној \nсредини“ (МП, 85); За разлику од експерименталне методе, која исто тако \nполази од емпиријских чињеница, чији је основни задатак да утврди \nпостојање каузалних (узрочно-последичних) односа у васпитној емпирији (да \nутврди каузалне законе), дескриптивној методи то није циљ (МП, 150); \nЛогика, као и физика или нека друга наука, полази од општедруштвене \nчињенице коју бележе лексикографи, да извесне речи имају извесна значења, \n182 \n \nто јест да означавају извесне ствари, релације или операције (УЛНМ, 51); У \nзаснивању теорије реалних бројева, полази се од следеће аксиоме (МА, 5); У \nпотпуно стриктном заснивању функција, полази се од аксиома реалних \nбројева, а затим се доказује постојање степена и рационалних корена (МА, \n42); Коначно, сви системи етике полазе од извесних фундаменталних \nпретпоставки, и ако се два човека не слажу у погледу једне такве \nпретпоставке, нема начина да се изгладе разлике у мишљењима (УЛНМ, 376); \nПриликом састављања једначина хемијских реакција полази се од следећих \nосновних правила (Х, 5).  \n (2) ,,Почети“:  \nФразно претраживање полази од написане фразе у наводницима (АП, 67). \nЗначења (1) ,,темељити се, имати основ у чему“ и (2) ,,почети“ добијена су \nметафоричном трансформацијом семе ’ингресивност’, тј. ’почетак радње’. Ова се значења \nдобијају помоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном конструкцијом типа од \n+ генитив, а њоме се управо ,,повезује концепт метафоричкога кретања неког ентитета од \nодређеног извора“ (Шарић 2014: 59).  \nЗакључак \nУ \nнаучном \nстилу \nглагол \nпоћи \nима \nужи \nспектар \nзначења \nнего \nу \nкњижевноумјетничком стилу јер се појављује у двјема семантичким реализацијама, и то: \n,,темељити се, имати основ у чему“ и ,,почети“. Заједнички елемент основне и ових \nсекундарних семема глагола поћи налази се у компоненти ’ингресивност’, односно \nпочетак радње. Поменута метафорична значења, како се види, остварују се у приједлошко-\nпадежној конструкцији од + генитив. Значење ,,почети“ актуелизује се и у \nкњижевноумјетничком стилу, док је семантичка реализација ,,темељити се, имати основ у \nчему“ иманентна научном стилу. Овим се значењем, како се види из примјера, означава \nзаснивање на каквим чињеницама, критеријумима, итд.  \n \n183 \n \nГлагол изаћи \n \nУ корпусу биљежимо само једно мотивисано метафорично значење глагола изаћи, \nа то је ,,објавити“. Нпр: \n Најчешће су то серијске публикације које представљају периодична издања, \nкоја излазе у сукцесивним свескама, имају бројчану и хронолошку нумерацију \nи једнообразно дизајнирање насловне странице (АП, 16); Излазе под називима \nреферентни билтени и то по серијама које одговарају одређеним научним \nдисциплинама (АП, 26); Штампане верзије најчешће излазе у редовним \nинтервалима током календарске године, квартално или двомесечно, а затим се \nкумулирају у годишњем издању (АП, 27). \nПримјери показују да је значење лексеме изаћи изведено на основу семантичке \nкомпоненте екстралокализација, ’кретање изнутра вани’. \nУ научном стилу глагол изаћи може бити функционално и категоријално подударан \nс модалним ријечима (в. Ковачевић 2009: 173), чему су потврда сљедећи примјери: \nКао последица овакве дефиниције излази да је arcsin (sin x)  x ако x  (...) \n(MA, 21); Из дефиниције излази да је (...), чиме је доказ завршен (МА, 37); Из \nдефиниције излази да је (...) ако и само ако постоји два подниза низа {xn} која \nимају граничне вредности, али су оне различите (МА, 46); Из (12) и (13) \nизлази да је (...), чиме је доказана и неједнакост троугла (МА, 49); Из 2 излази \nда је функција f интеграбилна на сегментима [a, c] и [c, b], па се вредности \nинтеграла могу добити као граничне вредности по произвољном низу подела \n(МА, 169); Из теореме излази да се неједнакости интеграцијом одржавају, \nодносно да се ,,неједнакост може интегралити“ (МА, 171); Из једнакости \nдиференцијала излази и једнакост одређених интеграла у истим границама \n(МА, 240). \n184 \n \nКако се види, глагол изаћи реализује значење ,,слиједи, према томе, једнако је, \nдакле“, што значи да конверзијом18 прелази у модалну ријеч, тачније, постаје ,,модална \nзакључна партикула“. Овдје се глагол остварује искључиво у облику презента, и то \nимперсоналног облика, 3. лица једнине, ,,вјероватно зато што се он, будући неконгруентан \nса субјектом, најлакше ослобађа особина предикативности, најлакше депредикатизује“ \n(Ковачевић 2009: 177). Примјери показују да изаћи реализује значење закључивања, а у \nовој семантичкој позицији има вриједност партикуле која ,,без сумње потпада под \nепистемичка модална значења, зато што оно подразумијева модалне судове изведене на \nоснову дедукције, а то нужно значи да су пропозиције изражене тим исказима подложне \nнеистинитости будући да се аргументовано могу и нападати и бранити“ (Ковачевић 2009: \n185). На основу наведеног јасно је да лексему изаћи треба ,,третирати као модалну \nпартикулу, а не као глагол“ (Ковачевић 2009: 190).  \n \nПерифразе \nМетафорску перифразу са глаголом изаћи илуструје примјер: \n,,изаћи из оквира неке дисциплине“  ,,престати припадати некој дисциплини“: \nДалеко су чешћи случајеви иоле целовитије и свестраније проучавање и \nистраживање неког педагошког питања излази из оквира једне и прелази у \nподручје две, три, па и више педагошких дисциплина (МП, 110).  \nУ издвојеном примјеру неперифрастички конкурент ,,престати припадати некој \nдисциплини“ наглашава архисему, а перифраза ,,изаћи из оквира неке дисциплине“ ставља \nакценат на сему префикса из- која се односи на ’престанак радње’. Према томе, значење \n                                                          \n \n18 Као посљедице конверзије глаголске алолексе у модалну ријеч, М. Ковачевић (2009: 175) наводи сљедеће: \nа) изворно глаголска лексема постаје непромјењива, употребљава се у само једном облику; друкчије речено, \nглаголска алолекса не припада више глаголској него категорији партикула или модалних ријечи, б) \nпостајући модална партикула, глаголска алолекса у интермедијалној позицији губи функцију реченичног \nпредиката, добијајући функцију реченичног прилога као модалног оквира реченице, в) глаголска алолекса \nконвертована у модалну партикулу значењски се осамостаљује, лексикализује, удаљавајући се од основног \nзначења глаголске лексеме.  \n185 \n \nовог израза може се схватити ,,као ’не бити више у стању S’ или не бити више у околности \nS’“ (Алановић 2013: 45). \nЗакључак \nАнализа пренесених значења глагола изаћи у научном стилу показала је да се овај \nглагол јавља само у једном метафоричном значењу, а то је ,,објавити“. Ово је значење \nнастало на основу компоненте ’екстралокализација’, тј. кретање из унутрашњости \nлокализатора. Значење ,,објавити“ актуелизује се такође и у књижевноумјетничком стилу. \nМеђутим, на примјерима ексцерпираним из  уџбеника математике показали смо да изаћи \nостварује и значење ,,слиједи, према томе, једнако је, дакле“, што значи да конверзијом, \nискључиво у облику презента, постаје модална закључна партикула. То заправо значи да \nсе овај глагол лексикализује, тј. осамостаљује своје значење па у научном стилу служи у \nсврху закључивања, као једног ,,од најбитнијих начина формирања епистемичких судова“ \n(Ковачевић 2009: 183).  \nДок су у књижевноумјетничком стилу фреквентне разнолике перифрастичке \nјединице са глаголом изаћи, у научном стилу забиљежили смо само један примјер \nметафорске перифразе ,,изаћи из оквира неке дисциплине“  ,,престати припадати некој \nдисциплини“, гдје се потцртава семантичка компонента ’престанак радње’. \n \n \nПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА ПЕРЛАТИВНИХ ГЛАГОЛА КРЕТАЊА  \nГлагол прећи \n \nПренесена значења глагола прећи која смо забиљежили јесу: мотивисано \nметафорично значење (1) ,,напустивши један начин дјеловања, почети радити друкчије“ и \nасоцијативно метафорично значење (2) ,,промијенити се, постати друго“. Ова се значења \nактивирају у семантичкој позицији, као нпр.: \n \n(1) ,,Напустивши један начин дјеловања, почети радити друкчије“: \n186 \n \nА сада прелазимо на брижљивије проучавање услова које такве хипотезе \nморају да задовоље (УЛНМ, 227); Прелазимо на трећу употребу бројева \n(УЛНМ, 310); Време је да пређемо на друго питање: да ли је доказ потпун? \n(УЛНМ, 415). \n(2) ,,Промијенити се, постати друго“: \nНегативни јони, анјони, предају наелектрисање аноди и прелазе у неутралне \nатоме или атомске групе док позитивни јони, катјони, примају електроне од \nкатоде и прелазе у наутралне атоме или атомске групе (Х, 113); Приликом \nрастварања сахарозе у води као растварачу, молекули сахарозе из кристалне \nструктуре прелазе у раствор (Х, 60); Са примарним аминима азотаста \nкиселина гради N – нитрозо једињења која спонтано прелазе у диазонијум \nсоли које се одмах разлажу на одговарајући алкохол и елементарни азот (Х, \n204). \nКако се види, семантичка компонента ’перлативност’ мотивациони је фокус за \nразвитак значења (1) ,,напустивши један начин дјеловања, почети радити друкчије“. А да \nби се исказала перлативност, како истиче В. Митриновић (1990: 64), ,,потребни су \nдопунски показатељи категорије смера, као што су предлози, односно падешки наставци \nза акузатив или инструментал“. Примјери показују да се у овоме значењу ’линија кретања’ \nизражава конструкцијом на + акузатив те се тако означава престанак једне ситуације и \nпочетак друге.  Семантема (2) ,,промијенити се, постати друго“ добијена је на основу \nпотенцијалне семе, компоненте префикса пре-, ’претварање, превођење из једног стања у \nдруго’. Овом се семантичком реализацијом  означава прелазак анјона у атоме, молекула у \nраствор. \nПерифраза \nМетафорску перифразу са глаголом прећи репрезентује примјер: \n,,прећи на подручје осталих наука“  ,,захватити (остале науке)“ \nЗа целовитије проучавање неке педагошке појаве (процеса, стања, односа, \nрезултата и сл.) није довољно остајати само у оквирима педагошке науке (није \n187 \n \nдовољно организовати само моно – и интердисциплинарна педагошка \nистраживања), већ се мора прелазити и на подручја осталих наука (МП, 111). \nКако се види, у основи перифразе је метафора, која овдје почива на преношењу \nзначења по сличности, тачније на постојању семантичке компоненте ’перлативност’, тј. \nлинија кретања.  \nЗакључак \nАнализа је показала да се у научном стилу глагол прећи појављује у двјема \nсекундарним семантичким реализацијама, и то: ,,напустивши један начин дјеловања, \nпочети радити друкчије“ и ,,промијенити се, постати друго“. Значење ,,напустивши један \nначин дјеловања, почети радити друкчије“ настало је на основу компоненте \n’перлативност’, која је диференцијална сема основног значења глагола прећи, што значи \nда потпада у мотивисана метафорична значења. Семантема ,,промијенити се, постати \nдруго“ убраја се у асоцијативна метафорична значења будући да њен настанак омогућава \nфакултативна сема примарног значења, тј. сема префикса пре-, ’претварање, превођење из \nједног \nстања \nу \nдруго’. \nОве \nсу \nсемантичке \nреализације \nподударне \nи \nу \nкњижевноумјетничком \nстилу, \nмада \nзначење \n,,промијенити \nсе, \nпостати \nдруго“ \nподразумијева различите денотате у поменутим функционалним стиловима. У \nкњижевноумјетничком стилу односи се на метафорични пренос номинације са конкретног \nдомена кретања на апстрактни план преласка из једног стања у друго (нпр. задовољство \nпрелази у одушевљење, разговор прелази у свађу), док се у научном стилу, тачније у \nуџбенику хемије ово значење најчешће односи на прелазак молекула у раствор (нпр. \nнегативни јони, анјони прелазе у неутралне атоме).  \nЗа разлику од књижевноумјетничког стила, у којем се јављају метонимијске и \nсинегдохске перифразе са глаголом прећи, у научном стилу биљежимо метафорску \nперифразу ,,прећи на подручје осталих наука“  ,,захватити (остале науке).“ Наведена \nперифрастичка јединица еквивалентна је неперифрастичком синониму, с тим да се њоме \nнаглашава компонента ’перлативност’.  \n \n188 \n \nГлагол проћи \nЈедино пренесено значење глагола проћи које смо забиљежили у научном стилу \nјесте: (1) ,,подврћи се чему“. Наведено значење егземплификује примјер:  \n(1) ,,подврћи се чему“: \nСматра се да научно релевантну информацију чини било који скуп података \nкоји су прошли ригорозну проверу научног метода (АП, 11). \nДати примјер показује да у семичкој структури метафоричног значења ,,подврћи се \nчему“ у први план долази семантичка компонента префикса про-,  ’довршена радња’. \nПрема томе, у овој семантичкој позицији глаголом проћи означава се завршетак провјере \nнаучног метода.  \nПерифразе \nУ основи перифраза са глаголом проћи може бити: а) метафора и б) фразеологизам. \nа) Метафорску перифразу репрезентује примјер: \n,,проћи етапе / кроз низ ступњева“  ,,захватати, мијењати“: \nНема педагошког научног проучавања и истраживања које не би пролазило \nнапред наведене три етапе и за које није потребно урадити поменуте \nнаучноистраживачке пројекте (МП, 297); Овај метод је такође био примењен \nу социјалној антропологији да би се показало како друштва и њихове \nустанове, као биолошке врсте, неприкидно еволуирају и пролазе кроз низ \nступњева или форми (УЛНМ, 356). \nУ перифрастичким јединицама са глаголом проћи, како наводи М. Алановић, \n,,актуелизује се резултативна компонента којом се модификује радња коју именује објекат \nили адвербијал“ (Алановић 2013: 54). С обзиром на то да је у датим контекстима \nупотријебљен имперфективни парњак овога глагола, наведеним перифрастичким изразима \n,,идентификује се развојна фаза какве радње“ (Алановић 2013: 54). \nб) Фразеолошку перифразу са глаголом проћи илуструје примјер: \n189 \n \n,,проћи кроз више руку“  ,,пасти под чију надлежност, под чију контролу“: \nОд истраживања до објављивања научни или стручни рад прође кроз више \nруку (НД, 140). {= научни или стручни рад прегледа више људи}. \nНаведени примјер показује да у основи перифразе стоји фразеологизам. Док \nнеперифрастички конкурент потцртава архисему, фразеолошка перифраза наглашава сему \n’перлативност’, тј. линију кретања, што потврђује и реакцијска допуна кроз + акузатив. \nПрема ријечима Шишлове (2020: 577), ,,употреба фразеологизама са њиховом \nсемантичком цјеловитошћу, експресивношћу и изразитом стилском обојеношћу у \nсупротности је са захтјевима тачности и објективности који се постављају у текстовима \nнаучног стила“. Присуство фразеологизама у овом функционалном стилу ауторка \nобјашњава утицајем разговорног или научно-популарног дискурса (в. Шишлова 2020: \n577).  \nЗакључак \nПроведена анализа показала је да једино секундарно, метафорично значење глагола \nпроћи које се актуелизује у научном стилу јесте ,,подврћи се чему“. Ово значење \nиндуковано је семом ’довршена радња’, а реализује се и у књижевноумјетничком стилу. У \nкњижевноумјетничком стилу глагол проћи има изражен полисемијски потенцијал, како се \nи из анализираних примјера види, док се у научном стилу остварује дакле, само у једном \nзначењу. Осим тога, овај глагол је конститутивни елемент бројних перифрастичких \nјединица, у чијој су основи метафора и метонимија, што смо и показали на примјерима \nексцерпираним из прозних текстова српских писаца 20, односно 21. вијека.  Метафорску \nперифразу са овим глаголом, као нпр. ,,проћи етапе / кроз низ ступњева“  ,,захватити, \nмијењати“ пронашли смо и у грађи научно-уџбеничког подстила. Фразеолошку \nперифразу, као нпр. ,,проћи кроз више руку“  ,,пасти под чију надлежност, под чију \nконтролу“, којом се наглашава сема ’перлативност’ забиљежили смо такође у научном, \nали не и у књижевноумјетничком стилу. Иако је научни стил лишен експресивних \nјезичких средстава, наведени примјер перифразе у чијој је основи фразеологизам показује \nда је присуство оваквих јединица ипак могуће, што се може објаснити утицајем \nразговорног стила или научно-популарног подстила.  \n190 \n \n \nГлагол водити \nУ научном стилу биљежимо сљедећа метафорична значења глагола водити: (1) \n,,упућивати, наводити на нешто“, (2) ,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати \nнешто као посљедицу“ и (3) ,,тежити“. Нпр.: \n(1) ,,Упућивати, наводити на нешто“: \nИзмеђу тако противречних ставова обично се одлучујемо изводећи последице \nсваког става и искључујући као лажну ону хипотезу која води лажним \nзакључцима, то јест резултатима који не преовладавају у области опажљивих \nчињеница (УЛНМ, 44); Постоји распрострањени утисак да лажне премисе \nлогички морају водити ставовима који су лажни (УЛНМ, 44); Али, наше \nзакључивање је, очигледно, оног типа који често води правом закључку \n(УЛНМ, 49); Док се значење мере вероватноће једног процеса закључивања \nрелативна учесталост с којом ће тај тип закључивања водити истинитим \nзакључцима из истинитих премиса, истина је да у већини случајева, као што \nћемо видети, одређена нумеричка вредност вероватноће није позната (УЛНМ, \n182); Права супротност није између дедуктивног и индуктивног закључивања, \nвећ између процеса закључивања који воде нужним закључцима и процеса \nзакључивања који воде вероватним закључцима (УЛНМ, 294).  \n(2) ,,Доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као посљедицу“: \nТакав приступ проучавању васпитања водио је, исто тако, ка негирању \nпедагогије, разбијању њеног предмета – васпитање – на више ’наука’ (МП, 82). \n(3) ,,Тежити“: \nТо је идеал којем води наше истраживање, али он ретко може, ако уопште \nможе, да буде постигнут (УЛНМ, 230). \nКако се види, семантичка компонента ’усмјереност’ мотивациони је фокус \nнаведених метафоричних значења глагола водити, с тим да значење (2) ,,доводити до \n191 \n \nнечега, доприносити нечему, имати нешто као посљедицу“ има извориште и у семи \n’усклађеност’, која је трансформисана у ’узрочно-посљедичну зависност’. Значења \n,,упућивати, наводити на нешто“ и ,,тежити“ као колокат захтијевају навођење \nбесприједлошког датива, док се семантичка реализација ,,доводити до нечега, \nдоприносити нечему, имати нешто као посљедицу“ добија помоћу реакције ка + датив.  \nПерифразе \nПерифрастичке јединице чији је конституент глагол водити чине сљедећи изрази:  \n,,Водити рачуна  ,,бринути о нечему, обазирати се на нешто, узимати нешто у \nобзир“: \nФормално, са конвергентним несвојственим интегралима радимо исто као и \nобичним, с тим што водимо рачуна о томе да је интервал бесконачан (МА, \n179); При томе треба водити рачуна о томе да у случају дивергентног реда \nовај симбол нема бројну вредност (МА, 195); Притом, неопходно је водити \nрачуна да се не изневери главна идеја аутора, да му се не припише нешто што \nније рекао (НД, 73); Када се употребљавају бројке (саме или у комбинацији са \nнасловима), треба водити рачуна о томе да су римске бројке надређене \nарапским (означавају веће целине), а велика слова малим словима (НД, 84); С \nједне стране, треба водити рачуна о томе да буде проверљиво оно што је \nцитирано, а с друге постоји тежња да штампање рада буде што је могуће више \nекономично (НД, 129). \n,,Водити дискусију  ,,дискутовати“: \nКада се рад пише за неки научни или стручни скуп, дискусија која се на том \nскупу води може да помогне да се понешто у тексту промени (НД, 93); На \nнаучним скуповима дешава се да се рад не може прочитати у целости (због \nограниченог времена излагања) те се усмено излажу основне идеје које су \nдате у писаном раду, а такође је, након читања једног рада или тематски \nсродне скупине радова предвиђено да се о њима води дискусија (НД, 120). \n192 \n \nНа семантичком плану основни глагол и перифрастички предикат потпуно су \nеквивалентни, с тим да се перифрастичким јединицама потцртава ’континуирана \nпроцесуалност’, тј. трајање каквог процеса. То значи да глагол водити није потпуно већ \nдјелимично десемантизован, ,,будући да глагол у перифрастички предикат уноси и \nлексичко-семантичке \nинформације, \nтј. \nлексичко-семантичко \nзначење \nглаголског \nконституента слива се са лексичко-семантичким значењем номинализованог конституента \nи са њим твори једну целину“ (Керкез 1997: 307).  \nЗакључак \nПренесена значења глагола водити настају механизмом метафоре и то \nтрансформацијом семе ’усмјереност’. На основу ове компоненте настају семантичке \nреализације ,,упућивати, наводити на нешто“, ,,доводити до нечега, доприносити нечему, \nимати нешто као посљедицу“ и ,,тежити“. У метафоричном процесу глагола водити могу \nучествовати двије семе, што потврђује значење ,,доводити до нечега, доприносити нечему, \nимати нешто као посљедицу“, чије је полазиште не само у компоненти ’усмјереност’ већ и \nу семи ’усклађеност’, која се транспонује у узрочно-посљедичну зависност’. Од наведених \nзначења, два су подударна у књижевноумјетничком стилу, и то: ,,упућивати, наводити на \nнешто“ и ,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као посљедицу“, док \nсмо значење ,,тежити“ пронашли само у књижевноумјетничком стилу. За разлику од \nкњижевноумјетничког \nстила, \nу \nкојем \nсмо \nзабиљежили \nразнолике \nпримјере \nперифрастичких јединица са глаголом водити, у чијој је подлози декомпоновани \nпредикат, као и примјере еуфемистичке парафразе, у научном стилу пронашли смо \nсљедеће примјере:  ,,водити рачуна“  ,,бринути о нечему, обазирати се на нешто, \nузимати нешто у обзир“ и ,,водити дискусију“  ,,дискутовати“. А овим се изразима \nпотцртава ’континуирана процесуалност’, тј. трајање каквог процеса. \n \nНа крају овог поглавља можемо закључити да се у научном функционалном стилу, \nтачније у научно-уџбеничком подстилу појављује мали број глагола кретања. Они се, по \nправилу, јављају у једном или двама значењима. Изузетак су семантички најбогатији \nглаголи, ићи и водити који се јављају у трима значењима. У научном функционалном \n193 \n \nстилу глаголи кретања показују тенденцију идиоматизације будући да се образују сталне \nвезе  семикопулативних глагола и глаголских именица. Овакве конструкције заједно са \nдругим \nјезичким \nсредствима \nучествују \nу \nизграђивању \nспецификума \nнаучног \nфункционалног стила, одражавајући његове основне стилске црте (Лариохина 1979: 133–\n134). \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n194 \n \n5. ЗАКЉУЧАК \n \nПредмет овога рада било је испитивање пренесених значења глагола кретања у \nкњижевноумјетничком и научном стилу. Под пренесеним значењем подразумијевали смо \nсва значења једне полисемантичке структуре која су директно или индиректно изведена од \nосновног значења. Глаголи кретања одабрани су за анализу због тога што означавају \nкретање као једно од основних људских својстава, а како су семантички најбогатије \nлексеме које се односе на човјека, претпоставили смо да глаголи кретања имају велики \nполисемијски потенцијал. Осим тога, питање глагола кретања било је разматрано у \nбројним радовима, али ни у једној досадашњој студији, па чак ни у једноме раду \nпосвећеном глаголима кретања тема нису били глаголи кретања у пренесеном значењу, и \nто у двама по својим суштинским особинама готово искључујућим функционалним \nстиловима. Како је пренесено значење најпримјереније књижевноумјетничком стилу, а \nнајнесвојственије научном функционалном стилу, управо је корпус та два стила узет да се \nпокаже које су инваријантне, а које варијантне особине што на нивоу просторне као \nосновне мисаоне категорије, коју овдје репрезентују глаголи кретања, дате стилове чини \nчак интерферентним. Дакле, наша тема није подразумијевала само лексиколошку анализу \nметафоричних глагола кретања, него и њихову функционалностилску репартицију, везану \nза два функционална стила, и то књижевноумјетнички, којем је метафоричност готово \nсвојствена особина, и научни, који у основи искључује метафоричност. \nКада је ријеч о књижевноумјетничком стилу, као грађа за истраживање служили су \nнам тематски различити прозни текстови српских писаца 20, односно 21. вијека. Примјере \nглагола кретања ексцерпирали смо из прозних остварења аутора с почетка 20. вијека – \nПетра Кочића, затим из текстова писаца послијератног српског модернизма  –  Ива \nАндрића, Милоша Црњанског и Бранка Ћопића, а такође и аутора друге половине 20. \nвијека – Меше Селимовића, Добрице Ћосића, Миодрага Булатовића, Данила Киша, \nДрагослава Михаиловића, Мома Капора, Добрила Ненадића, Радослава Братића. Поред \nнаведених аутора, корпус је обухватао и текстове савремених писаца Горана Петровића, \nЛабуда Драгића, Ранка Рисојевића, Слободана Владушића, Владимира Кецмановића, \nДејана Стојиљковића, Жељка Пржуља, Саше Кнежевића. За корпус истраживања \nпренесених значења глагола кретања у научном стилу  узети су жанровски различити \n195 \n \nтекстови научног стила, и то из области педагогије, математике, хемије, логике и \nметодологије научног истраживања. \nИспитивање пренесених значења глагола кретања проводили смо помоћу методе \nкомпоненцијалне анализе, што значи да смо семантички садржај глагола декомпоновали \nна семантичке компоненте.  \nОсновни критеријум за класификацију глагола кретања биле су диференцијалне \nсемантичке компоненте, па су у анализу укључени интранзитивни глаголи које \nкарактерише сема ’самосталност кретања’ и транзитивни глаголи који садрже сему \n’несамосталност, узрокованост кретања’. У оквиру глагола који садрже сему \n’самосталност кретања’ у текстовима књижевноумјетничког стила анализирани су \nпрототипични глаголи кретања који садрже генеричку семему ’мијењати мјесто у \nпростору’, тј. глаголи кренути и ићи, а затим и префиксални деривати глагола ићи. \nПоткритеријум за префигиране глаголе била је компонента ’правац кретања’, на основу \nкоје смо издвојили три групе глагола: адлативне (доћи, прићи, ући, наићи и заћи), \nаблативне (отићи, поћи, изаћи и сићи) и перлативне глаголе (прећи, проћи, обићи и разићи \nсе). Од глагола које карактерише сема ’несамосталност кретања’ анализом је обухваћен \nсамо глагол водити зато што је он семантички најбогатији глагол који садржи поменуту \nкомпоненту.  У научном стилу нисмо пронашли све наведене глаголе, па смо пажњу \nусмјерили на глаголе: ићи, затим адлативне глаголе: доћи, прићи, ући и наићи, аблативне \nглаголе: поћи и изаћи, перлативне глаголе: прећи и проћи и глагол водити.  \nПренесена значења глагола кретања анализирали смо с обзиром на типове \nсемантичких трансформација, које као резултат дају полисемантичку дисперзију једне \nлексеме, а то су: метонимија, синегдоха и метафора. Поткритеријум за описивање \nметафоричних значења биле су семантичке компоненте које учествују у процесу \nметафоризације. Тако смо издвојили двије групе метафоричних значења: мотивисана \nметафорична значења, гдје смо сврстали семантичке реализације чији настанак омогућава \nдиференцијална сема основног значења глагола и асоцијативна метафорична значења, \nгдје потпадају значења која омогућава потенцијална, факултативна сема примарног \nзначења глагола.  \n196 \n \nАнализу пренесених значења глагола кретања почели смо са глаголом кренути. \nОвај глагол забиљежили смо у књижевноумјетничком, али не и у научном функционалном \nстилу. У књижевноумјетничком стилу значења глагола кренути  развијају се механизмима \nметонимије и метафоре. Метонимијским преносом настају значења ,,отићи“ и ,,поћи \nзаједно с неким усмјеравајући правац кретања, повести“. Најпродуктивнија, а заправо и \nједина семантичка компонента која омогућава настајање метафоричних значења овога \nглагола јесте ’ингресивност’, тј. почетак радње, а издвојили смо сљедећа значења: ,,дићи \nсе, устати, поћи (на некога, против некога), напасти“, ,,почети расти, почети тјерати нове \nизданке“, ,,почети се повољно развијати; уопште добити неки неки обрт, почети се \nразвијати у одређеном правцу“, ,,почети, започети, отпочети“, ,,почети чинити нешто“, \n,,приступити остварењу нечега, предузети нешто, ријешити (се)“. Једна од полазних \nхипотеза била је та да пренесена значења глагола кретања не чине хомогену семантичку \nгрупу. То смо потврдили већ при анализи глагола кренути, гдје смо показали да се \nзначења овога глагола уплићу у друге семантичке групе. Тако нпр. у значењу ,,напасти \n(кога)“ глагол кренути припада лексичко-семантичкој групи глагола борбе, док се нпр. у \nзначењу ,,почети, започети, отпочети“ овај глагол уплиће у групу фазних глагола.  \nРазматрајући полисемијски опсег глагола ићи у књижевноумјетничком стилу, \nзакључили смо да овај глагол реализује широк спектар значења будући да се њиме \nозначавају различите врсте кретања, како физичке тако и апстрактне, ситуације \nпростирања, ширења, итд. Сва значења глагола ићи индукована су на основу семантичких \nкомпоненти: ’директивна немаркираност’, ’континуираност кретања’ и ’распростирање \nкретања по површини’. Захваљујући немаркираности у погледу директивности, овим се \nглаголом, како смо показали, означава опште директивно, тј. перлативно кретање, али и \nпосебно директивно, односно адлативно и аблативно кретање, а наведена усмјерена \nкретања могу бити заснована на метонимији и метафори.  У метонимијски индукована \nзначења сврстали смо значења: ,,прелазити“, ,,одлазити, удаљавати се“, ,,силазити“, \n,,упућивати се куда с каквим циљем“, ,,упућивати се куда са намјером да се нешто уради“, \nулазити“, ,,кружити, циркулисати“, док смо  у метафорична значења сврстали сљедеће \nсемантичке реализације: ,,протицати, тећи“, ,,приближавати се, примицати се“, ,,тежити \nнечему“, ,,нападати, сналазити“, ,,угледати се на некога, поводити се за ким“, ,,припадати“ \nте ,,продирати, забадати се“. Осим ’директивне немаркираности’, активне су и семе  \n197 \n \n’континуираност кретања’ и ’распростирање кретања по површини’. Семантичка \nкомпонента ’континуираност кретања’ мотивациони је фокус за развитак значења као што \nсу: ,,капати, цурити“, ,,тећи“, ,,обављати се, збивати, тећи“, ,,пристајати уз што, \nодговарати чему, слагати се са чим“, ,,продавати се“ и ,,забављати се“. Значења ,,ширити \nсе, распростирати се, проносити се“, ,,пружати се, водити“ и ,,дувати“ настала су \nзахваљујући продуктивности семе ’распростирање кретања по површини’. Испитивање \nглагола ићи у научном стилу показало је да пренесена значења настају искључиво \nмеханизмом метафоричног преноса. Семантичке реализације које се актуелизују у \nнаучном стилу јесу: ,,тежити“, ,,одвијати се, тећи“ и ,,наводити (нешто)“. Значења \n,,тежити“ и  ,,одвијати се, тећи“ јављају се у оба стила, док је значење  ,,наводити (нешто)“ \nиманентно само научном стилу с обзиром на то да се односи на библиографски запис о \nизвору. У књижевноумјетничком стилу бројне су и разнолике  перифрастичке јединице са \nглаголом ићи, а забиљежили смо метафорске, метонимијске, еуфемистичке и фразеолошке \nперифразе. С друге стране, у научном стилу овај се глагол појављује само као компонента \nметафорске перифразе ,,ићи у прилог“  ,,бити користан, одговарати“. Датим \nперифрастичким изразом наглашава се континуираност радње.  \nЈедна од постављених хипотеза односила се на то да глаголи прототипичнији у \nоквиру својих група показују већа полисемичка својства, тј. посједују већи степен \nметафоризације. У дијелу у коме смо анализирали адлативне глаголе закључили смо да \nглагол доћи, као прототипски глагол ове групе, остварује највећи број пренесених \nзначења. Метонимијски индукована значења овога глагола у књижевноумјетничком стилу \nсу: ,,поћи, кренути заједно, придружити се“ и ,,довести, тј. доћи крећући се превозним \nсредством“. Највећи број метафоричних значења омогућава сема ’адлативност’ и на \nоснову ње развијају се значења: ,,настати, наићи, искрснути“, ,,набавити, прибавити, \nснаћи, домоћи се“, ,,стићи до извјесног ступња, границе, стадија у неком послу, обављању \nрадње“, ,,доспјети до неког степена, фазе у неком процесу, развоју, дотјерати“, ,,заузети \nнеко мјесто, положај, стећи неко звање“, ,,настати, наступити“, ,,допријети“, ,,надоћи, \nнабујати“, ,,удати се“, ,,бити у одређеном сродству, род с неким“ и ,,испасти, испадати“. \nПоред семе ’адлативност’, продуктивна је и сема ’завршетак радње’, а на основу ње \nнастају семантичке реализације: ,,постати, добити изглед чега“, ,,постати, бити“, ,,обузети, \nспопасти“,  ,,произаћи, бити проузрокован“, ,,наћи се, налазити се негдје, заузети своје \n198 \n \nмјесто“ и ,,наставити се на што, заређати се“. Сема ’завршетак радње’, тј. ’резултативност’ \nпродуктивна је и у научном стилу будући да омогућава настанак значења ,,произаћи, \nпостати, настати“ и ,,наћи се, налазити се негдје, заузимати одређено мјесто“. Значење \n,,произаћи, постати, настати“ својствено је само научном стилу, док смо  семантичку \nреализацију ,,наћи се, налазити се негдје, заузимати одређено мјесто“ забиљежили и у \nкњижевноумјетничком стилу, с тим да се у књижевноумјетничком стилу ово значење \nодноси на конкретне референте, док се у научном стилу односи на апстрактне референте. \nАнализа је показала да глагол доћи много више тежи идиоматизацији израза у научном \nнего у књижевноумјетничком стилу. То значи  да се у највећем броју случајева овај глагол \nпојављује као семикопулативни у оквиру декомпонованог предиката. Глаголске именице \nкоје означавају ,,производ“ мисаоног процеса, као нпр. закључак, сазнање или пак \nименице nomina actionis носиоци су лексичког значења декомпонованог глагола, а \nизразима као нпр. ,,доћи до закључка“  ,,закључити“, ,,доћи до сазнања“  ,,сазнати“, \nозначава се завршетак радње, што значи да се ’адлативност’ транспонује у \n’резултативност’. Уколико је именица у перифрастичкој јединици проширена атрибутом \nпреноси се већа количина информација него неперифрастичким конкурентом, што се \nуочава у примјерима: доћи до нових и дубљих сазнања, доћи до значајног научног сазнања, \nитд.  \nСљедећи анализирани глагол у оквиру групе глагола којим се исказује адлативно \nусмјерено кретање био је глагол прићи. Он у књижевноумјетничком стилу има ,,слаб“ \nполисемијски потенцијал јер се остварује само у трима метафоричним значењима: ,,стати \nна нечију страну, удружити се с неким“, ,,прихватити се, латити се (неког посла)“ и \n,,настати, наступити“. С друге стране, у научном стилу нисмо пронашли ниједан примјер \nреализације секундарног значења глагола прићи.  У овоме функционалном стилу глагол \nприћи појављује се, по правилу, као компонента метафорске перифразе. А метафорске \nперифразе које смо забиљежили су: ,,прићи примјеру“  ,,анализирати (примјер)“ и \n,,прићи \nс \nуважавањем“ \n \n,,уважити, \nприхватити \n(нешто)“. \nЗа \nразлику \nод \nнеперифрастичког синонима, овим се перифрастичким јединицама потцртава компонента \n’адлативност’, која се транспонује у ’резултативност’.  \n199 \n \nПроведена анализа значења глагола ући у књижевноумјетничком стилу показала је \nда је метонимијски индуковано значење овога глагола ,,проћи“, док је значење ,,доћи \n(некоме), посјетити некога“ настало механизмом синегдохе. У метафоричном преносу \nзначења глагола ући учествује диференцијална сема ’интралокализација’ и потенцијалне \nсеме, семе префикса у- које се односе на ’потпуно обухватање глаголском радњом’ и \n’извршење глаголске радње’. Најпродуктивнија сема ’интралокализација’, тј. ’продирање, \nдоспијевање у нешто’ омогућава развитак највећег броја семантичких реализација глагола \nући као што су: ,,ступити у неку дјелатност, активност, почети учествовати у нечему“, \n,,упустити се дубље у нешто“, ,,продријети, забити“, ,,убројати, уврстити“ и ,,упасти“. На \nоснову семе ’потпуно обухватање глаголском радњом’ настало је значење ,,остати дуже и \nпреко одређене границе“, док је значење ,,ступити у одређено доба живота“ настало \nпреношењем номинације са конкретног плана завршетка кретања у простору на \nапстрактни план ступања у одређено доба живота. За разлику од књижевноумјетничког \nстила, у научном стилу забиљежили смо само једно метафорично значење ,,убрајати се, \nспадати“. Наведено значење подударно је и књижевноумјетничком стилу. Настало је \nметафоричном трансформацијом семе префикса у-, ’продирање, доспијевање у нешто, у \nоквире, у унутрашњост нечега’, а за колокат има модел у + акузатив. У \nкњижевноумјетничком стилу забиљежили смо метафорске, еуфемистичке и фразеолошке \nперифразе. Перифрастичким изразима са глаголом ући, у чијој основи стоји метафора, \nизражава се ’адлативност’, која се реализује у фазном значењу (као почетак вршења какве \nрадње), нпр. ,,ући у рат“  ,,заратити“ или у егзистенцијалном значењу, нпр. ,,ући у чији \nживот“  ,,постати дио чијег живота“. Еуфемистичку перифразу репрезентује примјер \n,,ући у године“ / ,,ући у зрело доба“  ,,остарјети“, гдје се као ,,најкарактеристичнија“  \nиздваја сема  ’извршеност радње’. Наведена сема, такође се потцртава  у фразеолошким \nперифразама, као нпр. ,,ући у главу“  ,,постати јасан, разумљив (коме)“ или ,,ући под \nкожу“  ,,стећи чију наклоност“. Перифрастичке јединице које се јављају у научном \nстилу су: ,,ући у дискусију“  ,,почети дискутовати“, ,,ући у расправу“  ,,почети \nрасправљати“, ,,ући у употребу“  ,,почети се употребљавати“. Свим овим изразима \nзаједничко је то што се наглашава почетак вршења радње. Осим фазне модификације \nрадње,  перифразама чија је компонента глагол ући и у овоме функционалном стилу може \n200 \n \nсе означити и егзистенцијално значење, што потврђује примјер ,,ући у састав“  ,,постати \nдио чега“. \nЗначења глагола наићи у књижевноумјетничком стилу такође се развијају \nмеханизмима метонимије, синегдохе и метафоре. Механизмом метонимијског преноса \nнастају значења: ,,доћи крећући се под дејством покретачке силе“ и ,,свратити, \nнавратити“, а синегдохска значења су: ,,доћи, доспјети, стићи“, ,,идући срести некога, \nсусрести некога, набасати на некога“ и ,,идући уочити, видјети нешто, набасати“. Код \nових значења инваријантна семантичка компонента постаје ’случајна, непланирана појава \nлокализатора \nна \nпуту’. \nМетафорична \nзначења \nглагола \nнаићи \nмотивисана \nсу \nтрансформацијом сема ’адлативност’ и ’изненадни, случајни долазак’. Семантичка \nкомпонента ’адлативност’ омогућила је развитак значења ,,наступити, настати“ и  ,,јавити \nсе, појавити се“, док трансформацијом семе ’изненадни, случајни долазак’ настају \nзначења: ,,спопасти, задесити“, ,,захватити, обузети“, ,,случајно или трагајући наћи, \nпронаћи, уочити нешто“, ,,доспјети, запасти (у неке тешкоће), суочити се (с неким \nтешкоћама, сметњама, препрекама)“ и ,,изазвати, створити код некога неку реакцију, неко \nрасположење, став“. Анализа секундарних значења глагола наићи у научном стилу \nпоказала је да је и у њему продуктивна сема ’изненадни, случајни долазак’ будући да се \nактуелизује у двама забиљеженим метафоричним значењима: ,,уочити, примијетити“ и \n,,доспјети (у неке тешкоће), суочити се (с неким тешкоћама)“. Обје семантичке \nреализације добијају се помоћу реакције која је исказана приједлошко-падежном \nконструкцијом типа на + акузатив. Значење ,,уочити, примијетити“ нисмо забиљежили у \nкњижевноумјетничком стилу, док је семантичка реализација ,,доспјети (у неке тешкоће), \nсуочити се (с неким тешкоћама) подударна у оба функционална стила. У корпусу \nкњижевноумјетничког стила пронашли смо само једну перифразу са овим глаголом, и то \nметафорску перифразу ,,наићи на глас / шапат“, којом се наглашава сема ’изненадни, \nслучајни долазак’. С друге стране, у научном стилу нисмо забиљежили ниједну \nперифрастичку јединицу са овим глаголом. То је сасвим разумљиво ако имамо у виду да је \nописни начин казивања својствен књижевноумјетничком стилу, а да смо у њему \nзабиљежили само један примјер. Стога не чуди податак да у научном функционалном \nстилу нисмо пронашли ниједан примјер перифразе са овим глаголом.  \n201 \n \nПосљедњи глагол који смо анализирали у оквиру групе адлативних глагола био је \nглагол заћи. Њега смо забиљежили само у књижевноумјетничком стилу. Утврдили смо да \nмеханизмом метонимијског преноса настају значења: ,,проћи са стране, иза леђа“ и \n,,залутати“. Код ових семантичких реализација присутна је архисема ’кретати се \nмијењајући мјесто’, али као сема нижег ранга, док у значењу ,,проћи са стране, иза леђа“ \nстатус архисеме добија ’перлативност’, односно ’случајно скретање са жељеног пута’ у \nзначењу ,,залутати“. Механизмом синегдохе настају значења: ,,ући, ступити“ и ,,доћи, \nсвратити“. У овим значењема, како смо показали, инваријантна семантичка компонента \nпостаје ’адлативност’. Метафорична значења глагола заћи добијена су захваљујући семама \n’циљ је кретања одређен задњом страном локализатора’, ’ингресивност’ и ’дуже \nупуштање у неку радњу’. Семантичка компонента ’циљ је кретања одређен задњом \nстраном локализатора’ мотивациона је база за повезивање основног садржаја глагола заћи \n– ,,крећући се уклонити се с видика, замаћи иза нечега“ и секундарног ,,спустити се иза \nхоризонта“. Метафоричном трансформацијом семе ’ингресивност’ настају значења \n,,упустити се у нешто“ и ,,ступити у одређено доба живота“, док је трансформацијом семе \n’дуже упуштање у неку радњу’ добијено значење ,,зарадити се, задубити се у посао“. Од \nперифрастичких јединица са глаголом заћи забиљежили смо израз ,,заћи у године“  \n,,остарјети“, гдје се наглашава сема ’ингресивност’. \nИ у групи  аблативних глагола у књижевноумјетничком стилу најшири спектар \nзначења остварује прототипски представник ове групе, тј. глагол отићи. Овај глагол \nнисмо забиљежили у грађи научног стила, из чега произлази да су пренесена значења \nглагола кретања фреквентнија и семантички хетерогенија у књижевноумјетничком него у \nнаучном стилу. У прозним текстовима писаца 20, односно 21. вијека издвојили смо \nсљедећа метонимијски индукована значења овога глагола: ,,поћи, кренути“, ,,отпутовати, \nодвести се“, ,,удаљити се трчећи“ и ,,доћи (некоме), посјетити (некога)“. У датим \nметонимијским значењима, поред трансформисане архисеме,  битно је учешће бар једне \nод диференцијалних семантичких компонената, а то је ’аблативност’, како је анализа и \nпоказала. Изузетак је значење ,,доћи (некоме), посјетити (некога)“, гдје је наведена сема у \nпотпуности десемантизована будући да се овом семантичком реализацијом означава \nсупротно значење у односу на примарно, тј. означава се ’приближавање локализатору’. \nЗначења која су мотивисана метафоричном трансформацијом диференцијалне семе \n202 \n \n’аблативност’ јесу: ,,напустити, оставити некога“ и ,,просути“. Факултативне семантичке \nкомпоненте које омогућавају настанак асоцијативних метафоричних значења глагола \nотићи јесу ’распростирање кретања по површини’ и сема префикса од- која се односи на \n’завршетак, окончање радње или стања’. На основу компоненте ’распростирање кретања \nпо површини’ настају значења ,,проширити се, пронијети“ и ,,пружати се, простирати“. \nПовезивање основног значења глагола отићи и секундарних семантичких реализација: \n,,проћи, минути, протећи“, ,,пропасти, нестати“, ,,остати без нечега, изгубити нешто“ и \n,,продати“, како смо установили, врши се на основу семантичке компоненте префикса од-, \n’завршетак, окончање радње или стања’. Глагол отићи компонента је перифрастичих \nјединица у чијој су подлози метафора, еуфемизам те фразеологизам. Тако се \nметафорским перифразама са овим глаголом наглашава  семантичка компонента која се \nодноси на ’почетак кретања’,  еуфемистичким перифразама, као нпр. ,,отићи на онај \nсвијет“ / ,,отићи под земљу“  ,,умријети“ потцртава се сема ’аблативност’, док је за \nфразеолошке перифразе, као нпр. ,,отићи низ воду“  ,,пропасти“ најкарактеристичнија \nсема ’завршетак, окончање радње или стања’.  \nАнализа глагола поћи у књижевноумјетничком стилу показала је да је у \nполисемантичкој структури овога глагола најпродуктивнија семантичка компонента \n’ингресивност’, с обзиром на то да је присутна у већини пренесених значења, како \nметонимијских тако и метафоричних. ’Ингресивност’ се актуелизује у метонимијским \nзначењима ,,почети пловити“ и ,,полетјети“, а метафоричном трансформацијом  ове семе \nнастају сљедећа мотивисана метафорична значења: ,,почети“, ,,почети лити“, ,,почети \nтећи“, ,,почети се забављати“ и ,,почети се одвијати, дешавати се“. Настанак \nасоцијативних метафоричних значења глагола поћи омогућавају семе ’распростирање \nкретања по површини’, ’дистрибутивност’ и ’континуативност’. ’Распростирање кретања \nпо површини’  мотивациони је фокус за развитак семантичке реализације ,,раширити се, \nраспростријети се“. Метафоричном трансформацијом семе ’дистрибутивност’ настају \nзначења ,,напасти некога, навалити на некога“ и ,,угледати се на некога“, док значење \n,,прожети“ има извориште у семантичкој компоненти ’континуативност’. У научном стилу \nглагол поћи има ужи спектар значења него у књижевноумјетничком јер се појављује у \nдвјема семантичким реализацијама, и то: ,,темељити се, имати основ у чему“ и ,,почети“. \nЗаједнички елемент основне и ових секундарних семема глагола поћи налази се у \n203 \n \nкомпоненти ’ингресивност’, односно почетак радње. Поменута метафорична значења \nостварују се у приједлошко-падежној конструкцији од + генитив. Значење ,,почети“ \nактуелизује се и у књижевноумјетничком стилу, док је семантичка реализација ,,темељити \nсе, имати основ у чему“ иманентна научном стилу. Овим се значењем означава заснивање \nна каквим чињеницама, критеријумима, итд. У перифрастичким јединицама са глаголом \nпоћи у грађи књижевноумјетничког стила сема ’почетак радње’ такође се показала  као \n,,најкарактеристичнија“, будући да се наглашава како у метафорским тако и у \nметонимијским перифразама. С друге стране, у научном стилу нисмо забиљежили \nперифразе чији је конституент наведени глагол.  \nУ оквиру аблативних глагола кретања анализирали смо и значења глагола изаћи. \nУстановили смо да су у књижевноумјетничком стилу значења овога глагола заснована на \nметонимији, синегдохи и метафори. Метонимијски индукована значења су: ,,доћи, \nпојавити се негдје“ и ,,попети се, испети се“. У семантичком садржају ,,доћи, појавити се \nнегдје“ основна сема постаје ’адлативност’, а у значењу ,,попети се, испети се“ архисема \nпостаје ’кретати се навише’. Значење ,,напустити неку средину“ добијено је синегдохом \nбудући да ’аблативност’ која је диференцијална сема примарног значења постаје \nинваријантна семантичка компонента у овоме значењу. Најзначајнији активатори \nметафоричних преноса, како је анализа показала, јесу семе ’екстралокативност’ и \n’завршетак, окончање радње или стања’. Захваљујући семи ’екстралокативност’, добијена \nсу значења ,,појавити се, засвијетлити“ и ,,појавити се, бити објављен“. Фокус \nасоцијативне везе између основног значења глагола изаћи и секундарно именованих: \n,,постати, испасти“, ,,напустити нешто, престати учествовати у нечему“ и ,,престати бити \nу неком стању“ налази се у семи ’завршетак, окончање радње или стања’. Анализа \nпренесених значења глагола изаћи у научном стилу показала је да је овај глагол \n,,семантички огољен“ с обзиром на то да се јавља само у једном метафоричном значењу,  \n,,објавити“. А ово је значење настало на основу компоненте ’екстралокализација’, тј. \nкретање из унутрашњости локализатора. Значење ,,објавити“ актуелизује се такође и у \nкњижевноумјетничком стилу. За разлику од књижевноумјетничког стила, у научном стилу \nглагол изаћи може бити фунционално и категоријално подударан с модалним ријечима. \nНаша грађа је показала да овај глагол у одређеној семантичкој позицији реализује значење \n,,слиједи, према томе, једнако је, дакле“, што значи да конверзијом прелази у модалну \n204 \n \nзакључну партикулу и треба га третирати као партикулу, а не као глагол. Када је ријеч о \nперифрастичким јединицима са глаголом изаћи у књижевноумјетничком стилу, показали \nсмо да се семантичка компонента ’завршетак, окончање радње или стања’ потцртава како \nу метафорским перифразама, као нпр. ,,изаћи из моде“  ,,изгубити се, ишчезнути, бити \nпотиснут“ тако и у фразеолошким перифразама, као нпр. ,,изаћи на видјело“  ,,сазнати \nсе, прочути се“. За синегдохску перифразу, пак, најкарактеристичнија је сема \n’екстралокативност’, што се види из примјера: Волио је Прокопије домаће ријечи, знао је \nда их препозна и одабере, једнако се ругао свим туђицама из чијих уста изашле. Док су у \nкњижевноумјетничком стилу фреквентне разнолике перифрастичке јединице са глаголом \nизаћи, у научном стилу забиљежили смо само један примјер метафорске перифразе ,,изаћи \nиз оквира неке дисциплине“  ,,престати припадати некој дисциплини“, гдје се потцртава \nсемантичка компонента ’престанак радње’. \nУ књижевноумјетничком стилу глагол сићи остварује мали број значења, па је \nсасвим очекивано што га нисмо забиљежили у научном стилу. Од секундарних значења \nдобијених метонимијском трансформацијом забиљежили смо семантичке реализације \n,,сјахати“ и ,,изаћи из каквог превозног средства“. Сема ’кретање с горње површине \nлокализатора’ индуктор је секундарних, метафоричних значења глагола сићи: ,,слити се“, \n,,спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“ и ,,спустити се на нижи друштвени \nположај“. Значење ,,спуштајући се ширити се, струјати, распростирати се“, осим семе \n’кретање с горње површине локализатора’, има извориште и у семантичкој компоненти \n’распростирање кретања по површини’. Ова сема, захваћена процесом метафоричне \nтрансформације такође индукује значење ,,пружати се, водити“. Од перифрастичких \nјединица са глаголом сићи забиљежили смо конструкцију ,,сићи с ума / памети“, у којој се \nна врло сликовит начин дочарава ’доспијевање у неко стање’.  \n У групи глагола који означавају перлативну концепцију кретања анализирали смо \nзначења глагола: прећи, проћи, обићи и разићи се. Најразноврснија значења реализују \nглаголи прећи и проћи. Ове смо глаголе забиљежили и у научном стилу, док нисмо \nпронашли примјере са глаголима обићи и разићи се.  \n205 \n \nУ књижевноумјетничком стилу секундарна значења глагола прећи која су добијена \nметонимијом су: ,,превести се“ и ,,преселити се“. У семантичкој реализацији ,,превести се“ \nархисема ’кретати се мијењајући мјесто’ трансформише се у ’кретати се помоћу превозног \nсредства’, а у значењу ,,преселити се“ нова архисема постаје ’прелажење из једног мјеста \nу друго’. Осим трансформисане архисеме, у значењу ,,преселити се“ актуелизује се и сема \nнижег ранга основног значења, ’перлативност’. Ова компонента активира се и у \nметафоричним значењима, па на основу ње настају семантичке реализације: ,,напустивши \nкога прићи, приступити другоме“, ,,промијенити занимање“, ,,напустивши једну \nвјероисповјест, постати припадник друге“,  ,,напустивши један начин дјеловања, почети \nрадити друкчије“,  ,,измијенити начин рада, почети радити друкчије, почети примјењивати \nједно умјесто другог“, ,,превући“ и ,,премазати“. Потенцијалне семе глагола прећи које \nомогућавају настанак асоцијативних метафороричних значења јесу: ’мали степен радње \nили њена краткоћа’, ’претварање, превођење из једног стања у друго’, ’претјераност \nрадње’, ’завршетак радње’, ’обухватање радње’ и ’распростирање кретања по површини’. \nСема префикса пре-,  ’мали степен радње или њена краткоћа’ мотивациона је база за \nнастанак значења ,,појавити се и брзо ишчезнути“, док захваљујући семи ’претварање, \nпревођење из једног стања у друго’ настаје значење ,,промијенити се, постати друго“. \nСемантичка компонента која се односи на ’завршетак радње’ метафоричком \nтранспозицијом индуковала је значења: ,,проћи, минути, протећи“, ,,опростити, не \nобазријети се на нешто“, и ,,пренијети се од једнога другоме, раширити се“. Такође,  \nпродуктивна је и сема ’претјераност радње’ јер омогућава настанак семантема \n,,прекорачити“, ,,прекорачити старосну границу“ и ,,учинити више него што је \nдопуштено“. Значење ,,обрисати“ постало је активношћу семе ’обухватање радње’, док је \nзначење ,,пружати се, водити“ настало захваљујући продуктивности семе  ’распростирање \nкретања по површини’. У научном стилу, пак, овај се глагол појављује у двјема \nсекундарним семантичким реализацијама: напустивши један начин дјеловања, почети \nрадити друкчије“ и ,,промијенити се, постати друго“. Значење ,,напустивши један начин \nдјеловања, почети радити друкчије“ настало је на основу компоненте ’перлативност’, која \nје диференцијална сема основног значења глагола прећи што значи да потпада у \nмотивисана метафорична значења. Семантема ,,промијенити се, постати друго“ убраја се у \nасоцијативна метафорична значења будући да њен настанак омогућава факултативна сема \n206 \n \nпримарног значења, тј. сема префикса пре-, ’претварање, превођење из једног стања у \nдруго’. Ове су семантичке реализације подударне и у књижевноумјетничком стилу, мада \nзначење ,,промијенити се, постати друго“ подразумијева различите денотате у поменутим \nфункционалним стиловима. У књижевноумјетничком стилу односи се на метафорични \nпренос номинације са конкретног домена кретања на апстрактни план преласка из једног \nстања у друго (нпр. задовољство прелази у одушевљење, разговор прелази у свађу), док се \nу научном стилу, тачније у уџбенику хемије ово значење најчешће односи на прелазак \nмолекула у раствор (нпр. негативни јони, анјони прелазе у неутралне атоме). Када је ријеч \nо вишечланим изразима у којима се глагол прећи појављује као конституент, у корпусу \nкњижевноумјетничког стила  забиљежили смо  метонимијске и синегдохске перифразе. У \nметонимијским перифразама, као нпр. ,,прећи погледом“ или ,,прећи преко усана“ \nнаглашава се компонента ’линија кретања’, која се такође, потцртава и у перифрази, у \nчијој је основи синегдоха, као нпр. ,,прећи из руке у руку“. С друге стране, у грађи \nнаучног стила пронашли смо само један примјер метафорске перифразе: ,,прећи на \nподручје осталих наука“, којом се, такође, потцртава сема ’линија кретања’.  \n \nГлагол проћи реализује широк спектар значења у књижевноумјетничком \nфункционалном стилу. Значења глагола проћи која су добијена механизмом метонимије \nјесу ,,пролетјети“ и ,,пројахати“. У обје семантичке реализације присутна је архисема \nосновног значења ’кретати се мијењајући мјесто’, с тим да има функцију семе нижег \nранга. У значењу ,,пролетјети“ нова архисема постаје ’кретати се летећи’, док у значењу \n,,пројахати“ инваријантна семантичка компонента постаје ’кретати се помоћу јахаће \nживотиње’. Архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ присутна је и у синегдохски \nиндукованим значењима: ,,мимоићи“, ,,оставити иза себе (некога, нешто)“ и  ,,прећи, \nобићи, пропутовати“. У овим значењима инваријантна семантичка компонента постаје \n’перлативност’. ’Перлативност’ се активира и у метафоричним значењима, те представља \nмотивациону базу за настанак семантичких реализација: ,,продријети, пробити се“ и \n,,провући“. Развијање асоцијативних метафоричних значења глагола проћи омогућавају \nнеколике семантичке компоненте, као што су: ’распростирање кретања по површини’, \n’континуираност кретања’, ’мали степен радње или њена краткоћа’, ’почетак вршења \nкакве радње’ и ’довршена радња’. Метафоричком транспозицијом семе ’распростирање \n207 \n \nкретања по површини’ настају значења ,,проширити се, пронијети“ и ,,пружати се, \nводити“, а трансформацијом семе ’континуираност кретања’ настаје значење ,,тећи“. Сема \n’мали степен радње или њена краткоћа’ извориште је значења ,,накратко обузети, \nпрожети“ и ,,појавити се и брзо нестати“, док је компонента ’почетак вршења какве радње’ \nпродуктивна за настанак значења ,,струјећи, ширећи се, испунити неки простор, \nпрострујати“. Највећи број метафоричних значења глагола проћи настаје на основу семе \n’довршена радња’, тј. она је у основи значења: ,,минути, протећи“, ,,завршити“, \n,,ишчезнути, нестати“, ,,престати бољети“, ,,бити прихваћен, изабран већином гласова“, \n,,снаћи се“,  ,,подврћи се чему“, ,,напустити, оставити, ослободити се чега“,  ,,претрпјети, \nподнијети, преживјети“ и ,,престати радити нешто, оставити некога на миру“. Док у \nкњижевноумјетничком стилу овај глагол има богат семантички потенцијал, у научном \nстилу он се појављује само у једноме значењу – ,,подврћи се чему“. Ово значење \nиндуковано је семом ’довршена радња’, а реализује се и у књижевноумјетничком стилу. \nАнализа перифрастичких израза са глаголом проћи у књижевноумјетничком стилу \nпоказала је да се овим изразима, у чијој основи стоји метафора, као нпр. проћи кроз чији \nкревет, потцрава ’перлативност’. Такође, ова сема наглашава се и у метонимијским \nперифразама, као нпр. проћи кроз сјећање или проћи кроз чије очи, с тим да се код ових \nизраза потцртава и компонента ’довршене радње’. Метафорску перифразу са овим \nглаголом, као нпр. ,,проћи етапе / кроз низ ступњева“  ,,захватити, мијењати“ пронашли \nсмо и у грађи научно-уџбеничког подстила. Фразеолошку перифразу, као нпр. ,,проћи кроз \nвише руку“  ,,пасти под чију надлежност, под чију контролу“, којом се наглашава сема \n’перлативност’ забиљежили смо такође у научном, али не и у књижевноумјетничком \nстилу. Иако је научни стил лишен експресивних језичких средстава, наведени примјер \nперифразе у чијој је основи фразеологизам показује да је присуство оваквих јединица ипак \nмогуће, што се може објаснити утицајем разговорног стила или научно-популарног \nподстила.  \nУ књижевноумјетничком стилу глагол обићи актуелизује мали број значења. \nЗакључили смо да механизмом синегдохе настаје значење ,,проћи залазећи на много \nмјеста, прокрстарити“. У овоме значењу архисема ’кретати се мијењајући мјесто’ постаје \nсема нижег ранга, док статус архисеме добија ’перлативност’, која је диференцијална сема \nпримарног значења. ’Перлативност’ је продуктивна и за настанак метафоричних значења \n208 \n \nбудући да заједно са компонентом ’обилажење’ омогућава развитак значења ,,проћи \nунаоколо избјегавајући некога, заобићи“. Осим наведеног значења, сема ’обилажење’, \nзахваћена процесом метафоричне трансформације, индукује и значење ,,погледати да ли је \nнешто у реду, извршити преглед, контролу“. Значење ,,посјетити некога“ настало је \nпродуктивношћу потенцијалне семе префикса об-, ’извршеност радње’.  \nМали број значења реализује и глагол разићи се, те га уопште нисмо забиљежили у \nнаучном стилу. Сва ексцерпирана значења настају искључиво механизмом метафоре. \nПродуктивне, активне семе које доприносе развитку нових значења глагола разићи се јесу \nсеме ’разноусмјереност кретања’, ’ублажавање интензитета нечега, тј. прекидање или \nзавршетак неког стања’ и ’ширење нечега, повећавање обима нечега’. Значење ,,показати \nнеслагање са неким у мишљењу, доћи у сукоб, посвађати се“ настало је захваљујући \nпродуктивности семе основног значења лексеме разићи се, ’разноусмјереност кретања’. \nСемантичка реализација ,,постепено се расплинути, распршити се, изгубити се, \nишчезнути, нестати“ постала је активношћу  потенцијалне семе префикса раз-, \n’ублажавање интензитета нечега, тј. прекидање или завршетак неког стања’, а значење \n,,распростријети се, раширити се“ добијено је метафоричном трансформацијом двију сема, \n’ширење нечега, повећавање обима нечега’ и ’разноусмјереност кретања. \nОд глагола који садрже сему ’несамосталност, узрокованост кретања’ анализом је \nбио обухваћен само глагол водити с обзиром на његову семантичку разуђеност. Значења \nовога глагола анализирили смо у оба функционална стила. Установили смо да пренесена \nзначења овога глагола у књижевноумјетничком стилу настају активношћу сема \n’усмјереност’ и ’активни субјекат и пасивни објекат’, а да се значења добијају механизмом \nметонимије и метафоре. Метонимијски садржај  глагола водити јесте ,,силом одводити, \nтјерати“. Код ове семантеме присутна је архисема ’премјештати се у простору’, али као \nсема нижег ранга, док нова архисема постаје ’присиљавати некога да се креће’. Значења \nкоја су мотивисана метафоричном трансформацијом диференцијалне семе ’активни \nсубјекат и пасивни објекат’ јесу ,,бити на челу, предводити“, ,,предводити у пјесми“ и \n,,руководити, управљати“. У метафоричном процесу поменутих значења учествује и сема \n’усмјереност’. Ова семантичка компонента у садејству са семом ’распростирање кретања \nпо површини’ омогућава развитак значења ,,пружати се, протезати се одређеним правцем“ \n209 \n \nи ,,служити као пут, правац“. Метафоричном трансформацијом  семе ’усмјереност’ настају \nи значења: ,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као посљедицу“, \n,,упућивати, наводити на нешто“ и ,,састављати, уносити нешто (писмено)“. Глагол \nводити конституент је перифрастичких израза са декомпонованим предикатом, у којима \nпостаје семикопулативан глагол, а глаголска именица носилац лексичког значења \nдекомпонованог глагола, као у примјерима: ,,водити преговоре“  ,,преговарати“, \n,,водити разговоре“  ,,разговарати“ и сл. Такође, водити може бити и компонента \nеуфемистичке парафразе, као нпр. ,,водити љубав“, која настаје декомпоновањем \nеуфемистичке лексеме на семантичке компоненте. С друге стране, у научном стилу \nактуелизују се три секундарне семантичке реализације глагола водити: ,,упућивати, \nнаводити на нешто“, ,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као \nпосљедицу“ и ,,тежити“. Ова значења развијају се захваљујући семи ’усмјереност’. Од \nнаведених значења, два су подударна у књижевноумјетничком стилу, и то: ,,упућивати, \nнаводити на нешто“ и ,,доводити до нечега, доприносити нечему, имати нешто као \nпосљедицу“, док смо значење ,,тежити“ пронашли само у књижевноумјетничком стилу. За \nразлику од књижевноумјетничког стила, у којем смо забиљежили разнолике примјере \nперифрастичких јединица са глаголом водити, у чијој је подлози декомпоновани \nпредикат, као и примјере еуфемистичке парафразе, у научном стилу пронашли смо \nсљедеће примјере:  ,,водити рачуна“  ,,бринути о нечему, обазирати се на нешто, \nузимати нешто у обзир“ и ,,водити дискусију“  ,,дискутовати“. А овим се изразима \nпотцртава ’континуирана процесуалност’, тј. трајање каквог процеса. \nИз свега наведеног произлази да су пренесена значења глагола кретања \nфреквентнија и семантички хетерогенија у књижевноумјетничком него у научном стилу. \nУдио глагола у научном стилу знатно је мањи него у књижевноумјетничком стилу, па тако  \nглаголе: кренути, заћи, отићи, сићи, обићи и разићи се, чија смо значења описивали у \nкњижевноумјетничком стилу, уопште нисмо забиљежили у грађи научног стила. Осим \nтога, анализирани глаголи су ,,семантички огољени“ и сведени на једно, два или три \nзначења. Та значења одређених глагола понављају се, што и јесте диференцијална ознака \nјезика науке која говори о његовој специфичности. Разматрањем метафоричних значења \nглагола кретања у књижевноумјетничком и научном функционалном стилу закључили смо \n210 \n \nда су одређена значења подударна у оба стила, будући да представљају језички корелат \nкогнитивно утемељених концепата. Анализа је показала да исте семантичке компоненте \nимају пресудну улогу за образовање метафоричних значења у двама различитим  \nфункционалним стиловима.  \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \nИЗВОРИ \n \nКњижевноумјетнички стил \n Андрић ТХ 1976: Ivo Andrić, Travnička hronika, Sabrana djela Ive Andrića, Sarajevo–Zagreb: \nSvjetlost–Mladost.  \n211 \n \nАндрић НДЋ 2011: Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Београд: Вечерње новости. \nАндрић ЗПП 2014: Ivo Andrić, Znakovi pored puta, Zrenjanin: Sezam Book.  \nБратић ЗХ 2001: Радослав Братић, Зима у Херцеговини, Београд: Српска књижевна \nзадруга. \nБратић СОЗ 2004: Радослав Братић, Страх од звона, Београд: Народна књига / Алфа. \nБратић ТС 2012: Радослав Братић, Трг соли, Београд: Просвета, Филип Вишњић. \nБулатовић ЦПЛПН 1984: Miodrag Bulatović, Crveni petao leti prema nebu, Beograd: Prosveta. \nВладушић О 2021: Slobodan Vladušić, Omama, Beograd: Laguna. \nДрагић КП 2017: Лабуд Драгић, Кукавичја пилад, Београд: Српска књижевна задруга, \nПодгорица: Књижевна задруга српског националног савјета. \nКапор Ф 1988: Momo Kapor, Foliranti, Beograd: BIGZ. \nКапор ЧА 2002: Момо Капор, Чувар адресе, Београд: ОКТОИХ. \nКиш РЈ 1998: Данило Киш, Рани јади, Београд: Књига-комерц. \nКецмановић ФЛ 2007: Vladimir Kecmanović, Feliks, Beograd: Via Print. \nКецмановић ТЈБВ 2016: Vladimir Kecmanović, Top je bio vreo, Beograd: Laguna. \nКнежевић З 2020: Саша Кнежевић, Зороломац, Пале: Народна библиотека. \nКочић П 1986: Петар Кочић, Приповијетке, Сарајево: Свјетлост. \nМихаиловић КЦТ 2011: Драгослав Михаиловић, Кад су цветале тикве, Београд: Krug \ncomerce. \nНенадић П 1982: Dobrilo Nenadić, Poplava, Beograd: Narodna knjiga. \nНенадић Д 1984: Dobrilo Nenadić, Dorotej, Beograd: Narodna knjiga.  \nНенадић ДЖ 1999: Добрило Ненадић, Деспот и жртва, Београд: Просвета.  \n212 \n \nНенадић ВК 2013: Добрило Ненадић, Време кокошки, Београд: Лагуна. \nПекић ХАЊ 2002: Борислав Пекић, Ходочашће Арсенија Његована, Београд: Завод за \nуџбенике и наставна средства. \nПетровић ОЦСС 2013: Горан Петровић, Опсада цркве Светог Спаса, Београд: Вулкан. \nПржуљ ДСГ 1997: Жељко Пржуљ, Дјеца са границе, Пале: СРНА. \nРисојевић БЏ 2004: Ранко Рисојевић, Босански џелат, Бања Лука: Глас српски. \nРисојевић ГУ 2010: Ранко Рисојевић, Господска улица, Нови Сад: Матица српска. \nСелимовић ДС 1977: Меша Селимовић, Дервиш и смрт, Сарајево: Веселин Маслеша. \nСелимовић Т 2016: Meša Selimović, Tišine, Novi Sad: Nova knjiga. \nСелимовић О 2017: Meša Selimović, Ostrvo, Beograd: Vulkan izdavaštvo.  \nСтојиљковић КР 2016: Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće, Beograd: Laguna. \nЋопић ДНБ, НБС 1978: Branko Ćopić, Doživljaji Nikoletine Bursaća – Ne tuguj bronzana \nstražo, Sarajevo: Svjetlost, Veselin Masleša, Beograd: Prosveta.  \nЋопић ОРЛ 2011: Бранко Ћопић, Орлови рано лете, Бања Лука: Нова школа плус. \nЋопић БСБ 2012: Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, Београд: JRJ. \nЋосић К 2004: Добрица Ћосић, Корени, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. \nЦрњански С 1981: Милош Црњански, Сеобе I, Београд: Завод за уџбенике и наставна \nсредства, Просвета. \n \nНаучни стил \nБанђур, Поткоњак МП 1999: Вељко Банђур, Никола Поткоњак, Методологија педагогије, \nБеоград: Савез педагошких друштава Југославије. \n213 \n \nКлеут НД 2008: Марија Клеут, Научно дело од истраживања до штампе, Нови Сад: \nАкадемска књига.  \nКоен, Нејгел УЛНМ  2006: Морис Коен, Ернест Нејгел, Увод у логику и научни метод, \nБеоград: Јасен. \nКундачина, Банђур АП 2007: Milenko Kundačina, Veljko Banđur, Akademsko pisanje,  Užice: \nUčiteljski fakultet. \nМеркле MA 1996: Milan Merkle, Matematička analiza: teorija, Beograd: Zavod za grafičku \ntehniku Tehničko-metalurškog fakulteta. \nШтајнер, Кернешан Х 2014: Dubravka Štajner, Slavko Kernešan, Hemija, Novi Sad: \nPoljoprivredni fakultet. \n \n \nЛИТЕРАТУРА \n \nАвилова 1976: Н. С. Авилова, Вид глагола и семантика глагольного слова, Москва: \nИздательство ,,Наука“. \nАјџановић 2018: Јелена Ајџановић, О експанзији префикса из- код глагола: семантичко-\nсинтаксички и прагматички аспекти, Језици и културе у времену и простору, VII/ 2, \nНови Сад, 13–21.  \nАлановић 2013: Миливој Алановић, Типични структурно-семантички модели перифраза \nса глаголима просторно-мобилних односа, Зборник Матице српске за филологију и \nлингвистику, LVI/2, Нови Сад, 39–59. \nАнтонић 2007: Ивана Антонић, Синтакса и семантика предлога ДО, Зборник Матице \nсрпске за филологију и лингвистику, 50, Нови Сад, 31–43. \nАпресјан 1974: Ю. Д. Апресян, Лексическая семантика. Синонимические средства языка. \nМосква: Издательство ,,Наука“. \nАпресјан 2006: Ю. Д. Апресян, Семантические основы глагольного управления, Зборник \nМатице српске за славистику, 71–72, Нови Сад, 49–63. \nАрсенијевић 2003: Нада Арсенијевић, Акузатив с предлогом у савременом српском језику, \nЗборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLVII/2, Нови Сад, 53–216. \n214 \n \nАрутјунова 1999: Н. Д. Арутюнова, Язык и мир человека, Москва: ,,Языки русской \nкультуры“. \nБабенко \n2008: \nЛ. \nГ. \nБабенко, \nЛексикология \nрусского \nязыка, \nЕкатеринбург: \nФилологический факультет.  \nБабић 2008: Биљана Бабић, Семантика префикса до- (као првог) у глаголском префиксалу, \nПрилози проучавању језика, 39, Нови Сад, 275–315. \nБарашкина 2007: Е. А. Барашкина, Метафора как средство концептуализации ментальной \nсферы в русском языке, Вестник СамГУ,  №5/2 (55), Самара, 292–299. \nБарић и др. 1997: Eugenija Barić i dr, Hrvatska gramatika, Zagreb: Školska knjiga. \nБасилаја 1971: Н. А. Басилая, Семасиологический анализ бинарных метафорических \nсловосочетаний, Тбилиси: Издательство Тбилисского университета. \nБатистић 1982: Tatjana Batistić, O komponentnoj analizi leksičkog značenja, Лексикографија \nи лексикологија, Београд–Нови Сад,  9–13. \nБелај 2008: Branimir Belaj, Jezik, prostor i konceptualizacija. Shematična značenja hrvatskih \nglagolskih prefiksa, Osijek: Filozofski fakultet. \nБиљетина 2020: Jelena Biljetina, Doslovna i prenesena značenja glagola jedenja i pijenja u \nengleskom i srpskom jeziku: kognitivnolingvistička analiza, doktorska disertacija, Novi \nSad: Filozofski fakultet. \nБирих 1995: Александр Бирих, Метонимия в современном русском языке (семантический \nи грамматический аспекты), Мünchen: Verlag Otto Sagner. \nБлек 1986а: Maks Blek, Metafora, Metafora, figure i značenje, Beograd: Prosveta, 55–78.  \nБлек 1986б: Maks Blek, Јoš o metafori, Metafora, figure i značenje, Beograd: Prosveta, 145–\n178.  \nБрач, Бошњак Ботица 2015: Ivana Brač, Tomislava Bošnjak Botica, Semantička razdioba \nglagola u bazi hrvatskih glagolskih valencija, Fluminensia, 27/ 1, Rijeka, 105–121. \nБујленко 2015: И. В. Буйленко, Лексико-семантическая группа глаголов горизонтального \nдвижения, \nЭлектронный научно-образовательный журнал ВГСПУ \n,,Грани \nпознания“, 8 (42), 146–148. \nВасиљев 1981: Л. М. Васильев, Семантика русского глагола, Москва: Высшая школа. \nВатева 2004: Веселина Ватева, Българските глаголи за движение в семантичен и \nстилистичен аспект, Бургас: Бургаски свободен университет. \n215 \n \nВаулина 1993: Е. Ю. Ваулина, О глагольной метафоре, Русская реч, 6, Москва, 32–39. \nВиноградов 1977: В. В. Виноградов, Лексикология и лексикография – Избранные труды, \nМосква: Издательство ,,Наука“. \n Виноградов 1986: В. В. Виноградов, Русский язык, Москва: Высшая школа. \nВолохина, Попова 1993: Г. А. Волохина, З. Д. Попова, Русские глагольные приставки: \nсемантическое устройство, системные отношения, Воронеж: Издательство \nВоронежского университета. \nВлајић Поповић 2002: Јасна Влајић Поповић, Историјска семантика глагола ударања у \nсрпском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ. \nВујовић 2006: Душанка Вујовић, Семантичка анализа глагола кретања у српском језику, \nНаучни састанак слависта у Вукове дане, 36/ 1, Београд, 303–309. \nВујовић 2009: Душанка Вујовић, Семантичка и деривациона анализа глагола кретања у \nсрпском језику, докторска дисертација, Нови Сад: Филозофски факултет.  \nВујовић 2011а: Dušanka Vujović, Semantika glagola ići u Andrićevim pripovetkama iz \naustrougarskog perioda, Austrougarski period u životu i djelu Iva Andrića, Beograd–\nGrac, 723–730. \nВујовић 2011б: Душанка Вујовић, Семантичка и деривациона обележја глагола отежаног \nкретања,  Граматика и лексика у словенским језицима, Нови Сад–Београд, 349–359. \nВујовић 2012а: Душанка Вујовић, Основна значења и префиксална деривација глагола ићи \nи ходати, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 55–2, Нови Сад, \n85–92. \nВујовић 2012б: Душанка Вујовић, Префиксални творбени обрасци глагола кретања, \nТворба речи и њени ресурси у словенским језицима, Београд, 527–534. \nВујовић 2012в: Душанка Вујовић, Деривација и реакција глагола ићи,  ВАЛЕНТНОСТ \nРЕЧИ И ИЗРАЗА: морфосинтаксички, семантички и прагматички аспекти, Нови \nСад, 277–290. \nВујовић 2017: Душанка Вујовић, Глаголи кретања помоћу превозног средства – лексичко-\nсемантичке и творбене карактеристике, Путевима речи – зборник радова у част \nДаринки Гортан Премк, Београд: Филолошки факултет, 399–414. \n216 \n \nВујовић 2019: Dušanka Vujović, Glagoli ljudskog kretanja u savremenom srpskom jeziku – \nsemantika i derivacija, Novi Sad: Filozofski fakultet. \nГак 1977: В. Г. \nГак, Сопоставительная лексикология, Москва: Издательство \nМеждународные отношения. \nГак 1988: В. Г. Гак, Метафора: универсальное и специфическое, Метафора в языке и \nтексте, Москва: Наука, 11–26. \nГак 1998: В. Г. Гак, Языковые преобразования, Москва: Языки русской культуры. \nГалкина 2006: И. А. Галкина, Роль глаголов движения в репрезентации пространственных \nотношений (на материале древнеанглийского языка), Вестник ТГПУ, 4/ 55, Томск, \n25–28. \nГрицкат 1957–1958: Ирена Грицкат, О неким видским особеностима српскохрватског \nглагола, Јужнословенски филолог, XXII, Београд, 65–130. \nГрицкат 1966–1967: Ирена Грицкат, Префиксација као средство граматичке (чисте) \nпрефиксације \n(начелна \nразматрања \nи \nсавремена \nсрпскохрватска \nграђа), \nЈужнословенски филолог, XXVII/1–2, Београд, 185–221. \nГрицкат 1967а: Ирена Грицкат, Стилске фигуре у светлу језичких анализа, Наш језик, \nXVI/ 4, Београд, 217–235. \nГрицкат 1967б: Ирена Грицкат, Шта даје за проучавање глаголске семантике чиста \n(граматичка) перфективизација путем префиксације, Наш језик, XVI/ 3, Београд, \n119–126. \nГрицкат 1984–1985: Ирена Грицкат, Одлике глаголског видског парњаштва као \nсемантички индикатори, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, \nХХVII–ХХVIII, Нови Сад, 197–203. \nГортан Премк 1971: Даринка Гортан Премк, Акузативне синтагме без предлога у \nсрпскохрватском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ. \nГортан Премк 2004: Даринка Гортан Премк, Полисемија и организација лексичког \nсистема у српском језику, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. \nГортан Премк 2014a: Даринка Гортан Премк, Дефинисање у српској лексикографији, \nСавремена српска лексикографија у теорији и пракси, Београд, 131–139. \n217 \n \nГортан Премк 2014б: Даринка Гортан Премк, Фигуративна значења у српској \nлексикографији, Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Београд, \n155–165. \nДешић 1985: Милорад Дешић, Полисемија и српскохрватски глаголски вид, Научни \nсастанак слависта у Вукове дане, XIV/2, Београд, 75–85. \nДешић 1990: Милорад Дешић, Из српскохрватске лексике, Никшић: Универзитетска \nријеч. \nДимитријевић 1964: Радмило Димитријевић, Теорија књижевности са примерима: \nкомпозиција, језик и стил, версификација, Београд: Савремена школа. \nДрагићевић 2001: Рајна Драгићевић, Придеви са значењем људских особина у савременом \nсрпском језику, творбена и семантичка анализа, Београд: Институт за српски језик \nСАНУ. \nДрагићевић 2003: Рајна Драгићевић, Механизми настајања секундарних значења лексема,  \nСрпски језик, VIII/ 1–2, Београд, 221–231. \nДрагићевић 2008: Рајна Драгићевић, Деривациона гнезда именица које означавају делове \nтела из угла лексичког богаћења, Научни састанак слависта у Вукове дане, 37 /1, \nБеоград, 371–387. \nДрагићевић 2010: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за \nуџбенике. \nДубоваја 1997: Т. А. Дубовая, Метафора как модель смыслопорождения в науке, \nЛингвистические явления в системе языка и в тексте, Волгоград, 33–45.  \nЗализњак \n1999: \nАнна \nА. \nЗализняк, \nМетафора \nдвижения \nв \nконцептуализации \nинтеллектуальной деятельности, Логический анализ языка – Языки динамического \nмира, Дубна, 312–320. \nЗгуста 1991: Ladislav Zgusta, Priručnik leksikografije, Sarajevo: Svjetlost. \nЗиновјева 2013: Е. И. Зиновьева, Лексикографический портрет глагола идти в ,,Словаре \nобиходного русского языка Московской Руси ХVI–ХVII вв“, Вестник Санкт-\nПетербургского университета, сер. 9, вып. 4, Санкт Петербург, 49–58.  \nИвановић 2009: Милена Ивановић, Средства изражавања фазног почетног значења у \nсрпском језику, Савремена проучавања језика и књижевности, I/ 1, Крагујевац, 35–\n46. \n218 \n \nИвић 1957: Милка Ивић, Једно поглавље из граматике нашег савременог језика – систем \nмесних падежа, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, бр. 2, Нови Сад, \n145–158. \nИвић 1957–58: Милка Ивић, Систем предлошких конструкција у српскохрватском језику, \nЈужнословенски филолог, XXII, Београд, 139–149. \nИвић 1982: Милка Ивић, О регуларној полисемији у лексиколошкој теорији и \nлексикографској пракси, Лексикографија и лексикологија, Београд–Нови Сад, 77–\n81. \nЈовановић 2018: Александра Јовановић, О неким необичним употребама глагола доћи (Он \nми дође брат од стрица / То му дође субота), Језик данас, XIV/ 11, Нови Сад, 30–36.  \nЈудина 2009: Л. П. Юдина, Книга о граматике. Русский язык как иностранный, Москва: \nИздательство Московского университета. \nЈудина 2010: Л. П. Юдина, Идти или ходить. Глаголы движения в речи, Москва: Русский \nязык.  \nКатнић Бакаршић 2007: Marina Katnić-Bakaršić, Stilistika, Sarajevo: Naučna i univerzitetska \nknjiga. \nКвинтилијан 1967: M. F. Kvintilijan, Obrazovanje govornika, Sarajevo: Veselin Masleša.  \nКеркез 1997: Драгана Керкез, Глаголски конституент перифрастичких предикатских \nконструкција (у српском и руском језику), Српски језик, II/ 1-2, Београд, 303–310. \nКисељова, Уханова 2018: С. В. Киселева, И. А. Уханова, Метафорические значения \nанглийских \nглаголов \nдвижения, \nВестник \nКурганского \nгосударственного \nуниверситета, 2 (49), Курган, 25–27. \nКлајн 2002: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику, први део, слагање и \nпрефиксација, Београд–Нови Сад: Завод за уџбенике, Институт за српски језик \nСАНУ, Матица српска. \nКликовац 2004: Duška Klikovac, Metafore u mišljenju i jeziku, Beograd: Biblioteka XX vek. \nКовачевић 1991: Милош Ковачевић, Стилогене и нестилогене перифразе, Књижевни језик, \nXX/ 1–2, Сарајево, 57–72. \nКовачевић 1999: Милош Ковачевић, Метонимија и синегдоха, Српски језик, IV/1–2, \nБеоград, 171–202. \n219 \n \nКовачевић 2009: Милош Ковачевић, Глаголске алолексе као модалне ријечи, Огледи из \nсрпске синтаксе, Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 173–192. \nКовачевић 2012: Милош Ковачевић, Узрочно семантичко поље, Београд: Јасен.  \nКовачевић 2015а: Милош Ковачевић, Префиксација и њен утицај на форму и семантику \nсинтагме, Кроз синтагме и реченице, Београд: Јасен, 59–70. \nКовачевић 2015б: Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура, \nБеоград: Јасен. \nКовачевић \n2015в: \nМилош \nКовачевић, \nСинтаксичко-семантичка \nиновативност \nу \nсинтагмама с глаголом ШЕТАТИ, О реченици и њеним члановима, Београд: Јасен, \n119–137. \nКолшанскиј 1980: Г. В. Колшанский, Контекстная семантика, Москва: Издательство \n,,Наука“. \nКонева 2010: Н. Ю. Конева, Метафоризация и метонимизация значений предлогов и \nнаречий, Языкознание и литературоведение, 69–71. \nКопорскаја 2008: Е. С. Копорская, Метафорическое поле русского глагола, Вестник \nЛитературного института, №2, Москва, 146–153. \nКриле 1981: Ivo Krile, O pojmu kretanja u hrvatskom književnom jeziku, Jezik, 29, Zagreb, 13–\n19. \nКружић, Танацковић Фалетар 2019: Barbara Kružić, Goran Tanacković Faletar, Metafora, \nmetonimija, frazem i eufemizam: o čemu govorimo kada govorimo o smrti, Jezikoslovlje, \n21/ 2, Osijek, 391–418.  \nКузмина 1970: Е. С. Кузьмина, Роль глагольных существительных в научном стиле, \nРусский язык за рубежом, Москва, 64–71. \nКузњецова 1978: Э. В. Кузнецова, О пересекающемся характере лексико-семантических \nгрупп слов, Семантика и структура предложения: Лексическая и синтаксическая \nсемантика, Уфа, 7–13. \nКузњецова 1989: Э. В. Кузнецова, Лексикология русского языка, Москва: Высшая школа.  \n220 \n \nКустова 2002: Г. И. Кустова, Семантические аспекты лексических функций (глаголы со \nзначением ’начаться’ / ’кончиться’, Логический анализ языка. Семантика начала и \nконца, Москва, 69–82. \nЛазић Коњик 2006: Ивана Лазић Коњик, Структура, функција и лексикографска обрада \nперифрастичних предиката (на примерима из дневне штампе), Зборник Матице \nсрпске за филологију и лингвистику, 49, Нови Сад, 219–304.  \nЛариохина 1979: Н. М. Лариохина, Вопросы синтаксиса научного стиля речи, (Анализ \nнекоторых структур простого предложения), Москва: Русский язык. \nЛејкоф, Џонсон 1980: G. Lakoff, M. Johnson, Metaphors We Live By, Chicago, London: The \nUniversity of Chicago Press. \nЛихачов 1973: Д. С. Лихачов, Несколько мыслей о ,,неточности“ искусства в \nстилистических направлениях, Philologica. Исследования по языку и литературе, \nЛенинград, 394–400.  \nМакејева 2002: И. И. Макеева, Семантика ’конца’ у глаголов движения, Логический анализ \nязыка. Семантика начала и конца, Москва, 83–95. \nМајсак, Рахилина 1999: Т. А. Майсак, Е. В. Рахилина, Семантика и статистика: глагол \nидти на фоне других глаголов движения, Логический анализ языка – Языки \nдинамического мира, Дубна, 53–66. \nМајсак 2005: Т. А. Майсак, Типология грамматикализации конструкций с глаголами \nдвижения и глаголами позиции, Москва:  Языки славянских культур. \nМалетић 1988–1990: Нада Малетић, Из глаголске семантике: глаголи кретања у \nсрпскохрватском језику, Прилози проучавању језика, 24–26, Нови Сад, 237–249. \nМаројевић 2019: Милена Маројевић, Метафоризација глагола кретања у руском језику, \nСрпски језик, XXIV, Београд, 235–258. \nМатвејева 2003: Т. В. Матвеева, Русский язык. Культура речи. Стилистика. Риторика, \nМосква: Издательство ,,Флинта“, Издательство ,,Наука“. \n221 \n \nМатвeјева 2013: Т. В. Матвеева, Экспресивность русского слова, Saarbrücken: Palmarium \nAcademic Publishing. \nМатешић 1982: Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog  jezika, Zagreb: \nŠkolska knjiga. \nМатијашевић 1985: Јелка Матијашевић, О природи префикса код глагола кретања у \nруском и српскохрватском језику,  Научни састанак слависта у Вукове дане, 14/2, \nБеоград, 139–147. \nМатовац 2018: Darko Matovac, Glagoli kretanja i prefiks po- u hrvatskom, Croatica, XLII, \nZagreb, 205–219. \nМиланов 2016: Наташа Миланов, О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим \nглаголима кретања у српском језику, Филолог, бр. 13, Бања Лука, 44–56. \nМиланов 2017: Наташа Миланов, Полисемија српске лексике на корпусу ’Речника \nсрпскохрватског књижевног и народног језика’, докторска дисертација, Београд: \nФилолошки факултет. \nМиланов 2021: Наташа Миланов, Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, \nименице, придеви, Београд: Институт за српски језик САНУ. \nМиленковић 2017: Ана Миленковић, Семантичка и творбена анализа глагола којима се \nозначавају осећања у савременом српском језику, докторска дисертација, Београд: \nФилолошки факултет. \nМилер, Џонсон Лајрд 1976: G. A. Miller, Ph. Johnson-Laird, Language and Perception, \nCambride: Harvard University Press. \nМиливојевић 2021: Наташа Миливојевић, О аналитичким предикатима са глаголом \nкренути у српском језику: лексичко-пројекционистички приступ, Српски језик, \nXXVI, Београд, 193–216. \nМирзоева 2018: Г. Т. Мирзоева, Метафора в науке и языке художественной литературы, \nФилологические науки в МГИМО, 4 (16), 31–37. \n222 \n \nМитриновић 1990: Vera Mitrinović, Poljski glagolski prefiks prze- i njegovi srpskohrvatski \nekvivalenti pre- i pro-, Beograd: Naučna knjiga. \nМитрофанова 1975: О. Д. Митрофанова, Глагол в научной речи, Русский язык в школе, 2, \nМосква, 80–86.  \nМитрофанова 1985: О. Д. Митрофанова, Научный стиль речи: проблемы обучения, \nМосква: ,,Русский язык“. \nМишић 2019: Биљана Мишић, Глаголи кретања са секундарним значењем у роману ’Кукавичја \nпилад’ Лабуда Драгића, Значај српског језика за очување српског културног \nидентитета II: Српска књижевност као основа српског језика, Андрићград: \nАндрићев институт, 271–282. \nМладенов 1980: Марин Младенов, Новинарска стилистика, Београд: Научна књига. \nМразовић, Вукадиновић 2009: Pavica Mrazović, Zora Vukadinović, Gramatika srpskog jezika \nza strance, Sremski Karlovci–Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. \nМршевић Радовић 1987: Драгана Мршевић Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке \nсинтагме у савременом српскохрватском језику, Београд: Филолошки факултет. \nМутајева 2018: С. И. Мутаева, Переносное значение глаголов движения в английском \nязыке, Мир науки, культуры, образования, No3/ 70, Горно-Алтайск, 405–407. \nНајда 1975: E. A. Nida, Componential analysis of aeaning: an introduction to semantic \nstructures, The Hague: Mouton. \nНикитин 2007: М. В. Никитин, Курс лингвистической семантики, Санкт-Петербург: \nИздательство РГПУ. \nОкано 2015: К. Окано, От лексики к аспектуальности: некоторые особенности сербских \nглаголов движения кренути – кретати,  Аспектуальная семантическая зона: \nтипология систем и сценарии диахронического развития, Киото, 171–175. \nОмеровић 2020: Mirela Omerović, Glagoli kretanja i značenjske transpozicije u ciljnu domenu s \nprijedložnim akuzativom i instrumentalom, Sarajevski filološki dani, 5, Sarajevo, 85–98. \n223 \n \nОраић 2006: Ivana Oraić, Prijelazni glagoli sa ciljnom usmjerenošću, Rasprave: Časopis \nInstituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 32, Zagreb, 213–224.  \nОстрецова 2013: И. В. Острецова, Семантические особенности глагольного компонента \nописательных \nпредикатов \n(на \nматериале \nспециальных \nтекстов), \nВюник \nДншропетровського ушверситету, 19 (3), 133–141. \nПадучева 2002: Е. В. Падучева, Дейктические компоненты в семантике глаголов \nдвижения, Логический анализ языка. Семантика начала и конца, Москва, 121–136. \nПадучева 2004: Е. В. Падучева, Динамические модели в семантике лексики, Москва: \nЯзыки славянской культуры.  \nПанкина 2012: М. Ф. Панкина, Десемантизация как способ развития значения слова, \nВоронеж: Истоки. \nПипер 1977–1978: Предраг Пипер, Обележавање просторних односа предлошко-падежним \nконструкцијама у савременом руском и савременом српскохрватском језику, \nПрилози проучавању језика, књ. 13–14, Нови Сад, 1–48. \nПипер 2001: Predrag Piper, Jezik i prostor, Beograd: Biblioteka XX vek. \nПипер и др. 2005: Предраг Пипер и др, Синтакса савременога српскога језика: Проста \nреченица, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Матица \nсрпска. \nПопова 2000: З. Д. Попова, Метафора и метонимия в семантеме глагола, Когнитивная \nсемантика (материалы второй международной школы-семинара), Тамбов: \nИздательство Тамбурского университета, 127–129. \nПрћић 1997: Tvrtko Prćić, Semantika i pragmatika reči, Sremski Karlovci–Novi Sad: Izdavačka \nknjižarnica Zorana Stojanovića. \nРадић Дугоњић 1996: Милана Радић Дугоњић, О лексичко-семантичким особеностима \nмикросистема глагола кретања у језику Вука Караџића, Научни састанак слависта \nу Вукове дане, 25/ 2, Београд, 273–280. \n224 \n \nРадовановић 1977: Милорад Радовановић, Декомпоновање предиката (на примерима из \nсрпскохрватског језика), Јужнословенски филолог, XXXIII, Београд, 53–86. \nРадовић Тешић 2002: Милица Радовић Тешић, О степенастом представљању значења \nречи, Дескриптивна лексикографија стандардног језика и њене теоријске основе, \nНови Сад–Београд, 141–147. \nРадовић Тешић 2009: Милица Радовић Тешић, С речима и речником, Београд: Учитељски \nфакултет. \nРадовић Тешић 2014: Милица Радовић Тешић, Распоређивање значења речи у српској \nлексикографији, Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, Београд, \n141–153. \nРафаели 2007: Ida Raffaelli, Neka načela ustroja polisemnih leksema, Filologija, 48, Zagreb, \n135–172. \nРедли 2016: Јелена Редли, Метафоричке екстензије просторних значења у значење \nквалификативности у српском језику, Српски језик, XXI, 393–413.  \nРечник САНУ 1966–2010: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Београд: \nИнститут за српскохрватски језик. \nРечник  СЈ 2011: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска. \nРистивојевић Рајковић 2017: Nataša Ristivojević Rajković, Leksičko-semantička analiza \nglagola sa osnovnim značenjem ’udariti’ u norveškom i srpskom jeziku, doktorska \ndisertacija, Beograd: Filološki fakultet. \nРистић 2004: Стана Ристић, Експресивна лексика у српском језику: теоријске основе и \nнормативно-културолошки аспекти,  Београд: Институт за српски језик САНУ. \nРистић 2012: Стана Ристић, О речима у српском језику (творбени и лексикографско-\nлексиколошки аспекти), Београд: Институт за српски језик САНУ. \nРистић 2015: Стана Ристић, Граматички и когнитивни аспекти лексичког значења, \nБеоград: Институт за српски језик САНУ. \nРозентаљ 1974: Д. Э. Розенталь, Практическая стилистика русского языка, Москва: \nВысшая школа. \nРозина 1999: Р. И. Розина, Движение в физическом и ментальном пространстве, \nЛогический анализ языка. Языки динамического мира, Дубна, 108–118. \n225 \n \nРозина 2007: Р. И. Розина, Деривация бытийных и связочных значений глаголов: \nслучай идти, Компьютерная лингвистика и интеллектуальные технологии, \nМосква, 475–480. \nРубинштејн 2002: Г. А. Рубинштейн, О метафорическом представлении отрезков времени \nв русском языке, Glossos, 1–34. \nРужин 2015: Татјана Ружин, Глаголи узроковања у енглеском и српском језику, докторска \nдисертација, Београд: Филолошки факултет. \nСилић, Прањковић 2007: Josip Silić, Ivo Pranjković, Gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb: \nŠkolska knjiga. \nСимеон 1969: Rikard Simeon, Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Zagreb: Matica \nhrvatska. \nСкљаревскаја 1987: Г. Н. Скляревская, Языковая метафора в словаре: опыт системного \nописания, Вопросы языкознания, No 2, Москва, 58–65. \nСкљаревскаја 1993: Г. Н. Скляревская, Метафора в системе языка, Санкт-Петербург: \n,,Наука“. \nСмољска 2000: Аделайда Смольска, Конкуренција и синонимија глагола кретања у \nсрпском и руском језику,  Научни састанак слависта у Вукове дане, 29/1, Београд, \n177–183. \nСтаменковић 2013: Душан Стаменковић, Глаголи људског кретања у српском и енглеском \nјезику у светлу когнитивне семантике, докторска дисертација, Нови Сад: \nФилозофски факултет. \nСтанојчић, Поповић 2008: Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског \nјезика за гимназије и средње школе, Београд: Завод за уџбенике. \nСтевановић 1986: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I, Београд: \nНаучна књига. \nСтернин 1985: И. А. Стернин, Разграничение прямого и переносного употребления слова,  \nСемантика и системность языковых единиц, Новосибирск, 47–56. \n226 \n \nСтојановић 2006: Андреј Стојановић, Декомпоновани предикат у научном стилу српског \nјезика, Српски језик, 11/ 1-2, Београд, 223–239. \nСтојановић 2016: Милица Љ. Стојановић, Полипрефиксирани глаголи у српском језику, \nдокторска дисертација, Београд: Филолошки факултет. \nСтојановић 2021: Милица Стојановић, Еуфемизми и њихова обрада у савременим \nречницима српског језика, Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних \nпроблема, Београд, 223–238.  \nТалми 2000: Leonard Talmy, Toward a Cognitive Semantics: Typology and Process in Concept \nStrukturing, Cambridge: MIT Press. \nТелија 1981: В. Н. Телия, Типы языковых значений. Связанное значение слова в языке, \nМосква: Издательство ,,Наука“. \nТополињска 1982: Зузана Тополињска, Перифрастични предикатски изрази на \nмеђусловенским релацијама, Јужнословенски филолог, XXXVIII, Београд, 35–49.  \nТошовић 1995: Branko Tošović, Stilistika glagola, Wuppertal: Lindenblatt. \nТошовић 2002: Бранко Тошовић, Функционални стилови, Београд: Београдска књига. \nФилипенко 2002: М. В. Филипенко, О совместимости начал и концов, или Сочетаемость \nглагольной приставки вы и предлога в, Логический анализ языка. Семантика \nначала и конца, Москва: Издательство ,,Индрик“, 252–266. \nФилиповић 2007: Luna Filipović, Talking about motion: A crosslinguistic investigation of \nlexicalization patterns, Amsterdam: John Benjamins.  \nФомина 2001: М. И. Фомина, Современный русский язык: Лексикология, Москва: Высшая \nшкола. \nХалас 2012: Ана Халас, Глаголи кретања помоћу превозног средства: између \nлексиколошке теорије и лексикографске праксе, \nГодишњак Филозофског \nфакултета у Новом Саду, XXXVII, Нови Сад, 285–300. \nХалас Поповић 2017: Ана Халас Поповић, Увод у лексичку полисемију, Нови Сад: \nФилозофски факултет. \nЦветков 1984: Н. В. Цветков, К методологии компонентного анализа, Вопросы \nязыкознания, 2, Москва, 61–71. \n227 \n \nЦикач 2017: Ivica Cikač, Sintaksičko-semantička analiza glagola kretanja u hrvatskom jeziku iz \ndijakronijske perspektive, doktorska disertacija, Zagreb: Filozofski fakultet. \nШамне, Сидорович 2006: Н. Л. Шамне, Т. С. Сидорович, Переносные значения \nанглийского глагола перемещения to go как результат деривационных изменений в \nсмысловой структуре,  Вестник Волгоградского государственного университета, \nВолгоград, 86–92. \nШамне 2009: Н. Л. Шамне, Универсальные характеристики категории пространства и \nядерные средства их репрезентации в языке, Croatica et Slavica Iadertina, No.5, \nZadar, 265–279. \nШарић 2012: Ljiljana Šarić, The Croatian preposition uz: A cognitive approach, Jezikoslovlje, \nOsijek, 13/ 1, 151–190.  \nШарић 2014: Ljiljana Šarić, Prostor u jeziku i metafora. Kognitivnolingvističke studije o \nprefiksima i prijedlozima, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. \nШипка 1998: Danko Šipka, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, Novi Sad: Matica srpska. \nШишлова 2020: И. Ю. Шишлова, Фразеология в научном тексте, Языкознание и \nлитературоведение, 2 (81), Москва, 576–578. \nШкиљан 1985: Dubravko Škiljan, Antičke figure i tropi i suvremena lingvistika (I), Latina et \nGraeca, 1/ 26, 17–42.  \nШмељов 1973: Д. Н. Шмелëв, Проблемы семантического анализа лексики (на материале \nрусского языка), Москва: Издательство ,,Наука“. \nШмељов 1977: Д. Н. Шмелëв, Современный русский язык. Лексика, Москва: Просвещение. \nШмељов 1978: Д. Н. Шмелëв, О переносных значениях слов, Русская реч, № 3, Москва, \n63–68.  \nШмељов 2002: А. Д. Шмелëв, Из пункта А в пункт В, Логический анализ языка. \nСемантика начала и конца, Москва, 181–194. \nШтрбац 2011: Гордана Штрбац, Допуне комуникативних глагола (синтаксичко-\nсемантички и лексикографски аспект), Нови Сад: Филозофски факултет. \n \n \nllsjara o ncronj erHocrrr rrrTaM[aHe I.I eJIeKTpoHcKe\n4ucepraqnje\nflpunor 2.\nnepruje AoKTopcKe\nvlve unpe3ilN,re ayropa: €qo*\" \n,\\1l* *rA\nHacnor pa4a:\nMeurop:\nI4sjaa,'ryjeu ga je urranauaua nepsaja nroje AoKropcKe gr,rcepraqr,rje ucroajerHa elexrpoucxoj\naepsuju rojy caru tpegaolta.\nOey nsjaty gajerra y cBpxy roxparlr,rBarra uoje AoKropcKe gucepraquj e y [ururarrHrr\nperro3rrropujyMy YHU nep:urera y llcroqnou Capaj eny.\nMjecro: Yr-le\nflaryna: AP. &. aPl-1.\nllornuc ayropa\nflpuror 1.\nVlzjar,a o ayropcrBy\n/r{pna.4u^\nvtue urpe3nMe ayropa: f*V*o \nJV*urE,\n----\nllsjan,ryien\n,qa je.qoxropcKa Azcepraquja roA HacnoBoM:\npe3ynTar corrcrBeHor r,rcrpaxHBaqKor paAa;'\nAa AoKropcxa ALrceprarrr4ja y qjeruzHu nu y 4jeloeunaa uuje 6ura npelloxeHa 3a crl4uarLe\n6uro roje Ar,rlnoMe Ha ApyrrrM Br,rcoKoIIIKoJIcKI,IM ycraHoBaMa;\nAa cy pe3ynrarpr KopeKTHo HaBeAeHr,r H\nAa Hr4caM xpuruo/la ayropcKa rpaBa H Kopr,rcrr4oha raHrereKryanHy cnojnny Apyrux\nnuqa.\nSl'r/f,\n20 l. 2..D11.\nV\nV\ng\ng\nMjecro:\nfiaryna:\nllornuc ayropa\nflpnnor 3.\nllrjana o Kopurrrherby\nOenaruhyjeu Yunrepsurer y I,Icroqnou Capajeay Aa yHece nrojy loxropcKy Ar4cepraqujy y\nAur ppuyu \n^g! I 03 r41o.p r4JIy .n o a H acrr o B o M :\n-,\nroja je rr,roje ayropcKo.4eno.\n,{uceptaqujy ca cBI4M rpI4no3I,IMa l:pegaolta caM y eneKTpoHcKou Sopuary roroAHoM sa rpajno\napxr4Br,rpaILe.\nMojy goxropcxy gacepraqrajy roxpalbeny y lnruraJrHoM peno:uropujynay Ynuuep3rrrera y\nI4croqsont Capajeny r.r AocryrrHy y orBopeHoM rrplrcryrry Mory Aa Koplrcre cru xojn uoruryjy\no.qpe.q6e caApxaHe y oAa6pasoM rr4ry nr4ueHrle Kpearunue :ajegHuqe (Creative Commons) :a\nxojy carr,t ce o4:ryuno/ra.\nE Ayropc'rro (CC BY)\nE AyropcrBo - HeKoMepuujaluo (CC BY-NC)\nEI AyropcrBo - HeKoMepqujanno - 6e: npepaaa (CC BY-NC-ND)\nn AyropcrBo - HeKoMeprlrajamro - yujeturu rroA r4crr.rM ycnoBr4Ma (CC BY-NC-SA)\nfl Ayropcrso - 6e: rpepaAa (CC BY-ND)\nE Ayropcmo - 4njelurr.r noA r4crr4M ycnoBrlMa (CC BY-SA)\n[ornNc ayropa\nVru*uk\nt-\n,ll\nMjecro:\n[arylr: ,-p. k. Lplg.\n"}